Т Е Х Н О Л А Б доо Скопје СТУДИЈА - Министерство за ...

Т Е Х Н О Л А Б доо Скопје СТУДИЈА - Министерство за ... Т Е Х Н О Л А Б доо Скопје СТУДИЈА - Министерство за ...

13.07.2015 Views

Слика 3. Отровната Stropharia coronilla (лево) и големиот шампињон (Agaricusmacrosporus -десно), се едни од најчестите ливадски видови на ВодноКарактеристични видови габи за отворените простори со смреки се:Agaricus xanthodermus, Agrocybe paludosa, Amanita magnivolvata, Calvatiautriformis, Bovista plumbea, Entoloma serrulatum, Hebeloma sinapizans, Hygrocybepratensis, Hygrocybe conica, Phanerochaete velutina, Lepista sordida,Macrolepiota mastoidea, Macrolepiota procera, Marasmius oreades, Peniophorajunipericola, Pleurotus eryngii, Stropharia coronilla, Tulostoma brumale, Vascellumpretense.Обработливи површини, лозја и овоштарнициОвоштарниците кои влегуваат во состав на делот од трасата се вонепосредна близина на урбаниот дел од градот. Застапени се на ритчестипредели до 600-700м н.в. Почвите најчесто се циметни (хромичен камбисол)или колувијални формирани врз неогени езерски седименти со изразито топлапедоклима. Локално еколошките услови се термофилни до термо ксерофилни.Изборот на овошките зависи од месторастењето па на термоксерофилнитерени најчесто се садени бадеми, кајсии, праски и други видови. На подобриместорастења садени се ореви, јаболка, круши, сливи и други видови. Наодредени локалитети подигнати се и лозови насади. Голем број од овошнитенасади, особено оние до градот Скопје се неправилно узурпирани и на нив сеподигнати голем број на градежни објекти. Овошните насади претставувааеден вид на природна тампон зона помеѓу шумските екосистеми и урбанатасредина. Со нарушување на оваа зона доаѓа до непосредно и директновлијание врз шумите т. е. до нивна загрозеност од антропогениот фактор.Овде се среќаваат мал број видови габи воглавно лигниколни од коинајголем дел се сапроби на пенушки од разни култивирани дрвја (Agrocybecylindracea, Cerrena unicolor, Flammulina velutipes, Ganoderma adspersum,Stereum hirsutum, Trametes versicolor). Од териколните видови најчести сеCoprinus comatus и Macrolepiota mastoidea. Некои од видовите како Agrocybecylindracea, Flammulina velutipes, Coprinus comatus и Macrolepiota mastoideaможат да секористат за исхрана.6

Карактеристични видови габи за овој хабитат се: Bovista plumbea, Cerrenaunicolor, Coprinus comatus, Flammulina velutipes, Ganoderma adspersum,Macrolepiota mastoidea, Phellinus pomaceus, Stereum hirsutum, Strophariacoronilla, Trametes versicolor.Урбанизирани просториУрбаното зеленило во модерниот начин на изградба на населенитеместа денес е се поприсутна појава. Падините од планината Водно кои сеурбанизирани (подигнати населени места) и се дел од градот Скопје секарактеризираат со тоа што во дворовите и јавните простори имаат посаденоголем број на растителни видови кои имаат хортикултурна вредност. Вакаподигнатите вештачки хабитати имат големо значење не само од естетскикарактер, туку имаат и големо еколошко значење кое произлегува одопштокорисните функции кое го има еден зелен растителен простор.На овие простори се среќаваат мал број на видови габи. Овдедоминираат лигниколни водови кои се врзани за украсните и овошните дрвјапо дворовите или видови кои се јавуваат како сапроби на дрвјата и гредитеупотребени при констукција на објектите. Како карактеристични видови за т.н.урбана фунгија би ги истакнале Coniophora puteana, Coriolopsis gallica,Gloeophyllum sepiarium, Hyphodontia crustosa.Карактеристични видови габи во урбанизираните простори се: Agrocybecylindracea, Bovista plumbea, Coniophora puteana, Coriolopsis gallica, Ganodermaadspersum, Gloeophyllum sepiarium, Hyphodontia crustosa, Phellinus pomaceus.б) ФаунаОд фауната обработени се само пеперутките како најаспективна група накопнени безрбетници.Пеперутки (Lepidoptera): Нема карактеристични видови за овој биом но воовој локалитет можат да се сретнат следниве видови:Pyrgus sidaeZerynthia polyxenaIphiclides podaliriusLeptidea sinapisEuchloe ausoniaColias alfacariensisSatyrium accaciaeAricia agestisPolyommatus dorylasMeleageria daphnisMelitaea didymaLasiommata maeraPyronia tithonusAphantopus hiperanthusManiola jurtinaMelanargia galatheaHipparchia statilinusParnassius mnemosyneSatyrus ferula7

Слика 3. Отровната Stropharia coronilla (лево) и големиот шампињон (Agaricusmacrosporus -десно), се едни од најчестите ливадски видови на ВодноКарактеристични видови габи за отворените простори со смреки се:Agaricus xanthodermus, Agrocybe paludosa, Amanita magnivolvata, Calvatiautriformis, Bovista plumbea, Entoloma serrulatum, Hebeloma sinapizans, Hygrocybepratensis, Hygrocybe conica, Phanerochaete velutina, Lepista sordida,Macrolepiota mastoidea, Macrolepiota procera, Marasmius oreades, Peniophorajunipericola, Pleurotus eryngii, Stropharia coronilla, Tulostoma brumale, Vascellumpretense.Обработливи површини, лозја и овоштарнициОвоштарниците кои влегуваат во состав на делот од трасата се вонепосредна близина на урбаниот дел од градот. Застапени се на ритчестипредели до 600-700м н.в. Почвите најчесто се циметни (хромичен камбисол)или колувијални формирани врз неогени езерски седименти со изразито топлапедоклима. Локално еколошките услови се термофилни до термо ксерофилни.Изборот на овошките зависи од месторастењето па на термоксерофилнитерени најчесто се садени бадеми, кајсии, праски и други видови. На подобриместорастења садени се ореви, јаболка, круши, сливи и други видови. Наодредени локалитети подигнати се и лозови насади. Голем број од овошнитенасади, особено оние до градот Скопје се неправилно узурпирани и на нив сеподигнати голем број на градежни објекти. Овошните насади претставувааеден вид на природна тампон зона помеѓу шумските екосистеми и урбанатасредина. Со нарушување на оваа зона доаѓа до непосредно и директновлијание врз шумите т. е. до нивна загрозеност од антропогениот фактор.Овде се среќаваат мал број видови габи воглавно лигниколни од коинајголем дел се сапроби на пенушки од разни култивирани дрвја (Agrocybecylindracea, Cerrena unicolor, Flammulina velutipes, Ganoderma adspersum,Stereum hirsutum, Trametes versicolor). Од териколните видови најчести сеCoprinus comatus и Macrolepiota mastoidea. Некои од видовите како Agrocybecylindracea, Flammulina velutipes, Coprinus comatus и Macrolepiota mastoideaможат да секористат за исхрана.6

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!