broj 35 - DRVOtehnika

DRVO-tehnikaRevijalni časopis za poslovnu saradnju,marketing, tržište, ekologiju i tehnologijuu preradi drveta, proizvodnji nameštaja,šumarstvu i graditeljstvuČasopis izlazi tromesečnoOsnivač i izdavačEKO press BlagojevićNovi BeogradAntifašističke borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rsGodišnja pretplata 2.160 dinaraPretplata za inostranstvo 50 evraIzdavački savetn Dragan Bojović, UNIDAS, Beogradn Lajoš Đantar, AKE Đantar, Bačka Topolan Božo Janković, ENTERIJER Janković, Novi Sadn Vladislav Jokić, XILIA, Beogradn Stevan Kiš, EuroTehno, Sremska Kamenican Dr Vojislav Kujundžić, LKV CENTAR, Beogradn Radoš Marić, MARIĆ, Čačakn Rajko Marić, MICROTRI, Beogradn Dr Živka Meloska, Šumarski fakultet Skopljen Dr Goran Milić, Šumaski fakultet Beogradn Golub Nikolić, NIGOS elektronik, Nišn Zvonko Petković, vanr. prof. FPU Beogradn Dragan Petronijević, MOCA, Jablanican Dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet, Beogradn Tomislav Rabrenović, DRVOPROMET, Ivanjican Miroljub Radovanović, JELA JAGODINA, Jagodinan Gradimir Simijonović, TOPLICA DRVO, Beogradn Vesna Spahn, WEINIG, MW Group, Kruševacn Milić Spasojević, Fantoni ŠPIK IVERICA, Ivanjican Mr Borisav Todorović, BMSK, Beogradn Dragan Vandić, KUBIK, Raškan Milorad Žarković, SAVA, HrtkovciDirektorn Jelena MandićGlavni i odgovorni urednikn Mr Dragojlo BlagojevićStručni konsultantn Dipl. ing. Dobrivoje GavovićRedakcioni odborn Dragan Bosnić, Beogradn Marina Jovanović, Leskovacn Snežana Marjanović, AMBIENTE, Čačakn Jelena Mandić, tehnički urednikn Ivana Davčevska, novinar – producentn Aleksandar Radosavljević, BeogradUplate za pretplatu, marketinškei druge usluge na tekući račun broj160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni račun - IBAN: RS35160005010001291720Rukopisi i fotografije se ne vraćajuRedakcija se ne mora slagati sa mišljenjemautora i izjavama sagovornikaRedakcija ne preuzima odgovornostza sadržaj reklamnih porukaPriprema, štampa i distribucijaEKO press BlagojevićRegistarski broj APR: NV000356CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028Samo su ograničeni ljudizadovoljni sobom i svojomsudbinom.(J.Dučić)Ništa nam ne pomažešto trčimo, trebakrenuti na vreme.Informacioni sistemu drvoprerađivačkoj industrijiNašim čitaocima i ovoga puta na stranicama časopisa DRVO-tehnika nudimo obilje informacijaiz oblasti tehnologije, mašina, opreme, alata, repromaterijala i tržišta vezanogza preradu drveta i proizvodnju nameštaja. Sa jasnim ciljem da profesionalno, uz informativno-edukativnumeru, budemo aktuelni i interesantni i ovaj broj smo integrisali uskladan, kvalitetan i verujemo koristan sadržaj.Tematski, ovaj broj smo posvetili drvenom peletu koji tako čisto sagorevaju da gotovonema emisije gasova u atmosferu. Pelet proizvodi više toplote nego nafta, prirodni gasili cepanice, a 30 kg peleta greje prostor od 150 m 2 24 sata. U Kanadi i Americi danas jeu upotrebi više od milon peći i kamina koje koriste drveni pelet kao gorivo.Pozicija malih i srednjih preduzeća na rastućem tržištu – jedan od mogućih scenarija zavreme posle krize, je serija tekstova koju najavljujemo, a pišu je naši saradnici VladislavJokić i Srđan Grbić. Ova razmišljanja su produkovana našom drvoprerađivačkom praksomsa osnovnim ciljem da se ukaže na mogućnosti i pravce prevladavanja organizacionih,tehničkih i drugih problema, radi veće produktivnosti i kvalitetnijeg proizvda.I kada su bez jasnog teoretskog objašnjenja, što u ovoj situaciji nije slučaj, ovakva razmišljanjauvek imaju poruku i veliku praktičnu vrednost.Posebno najavljujemo seriju tekstova o informacionim sistemima u drvoprerađivačkojindustriji. Seriju ovih tekstova piše Miloš Tica, ukazujući da je informatička era fantastičnobrzo svet pretvorila u jedinstven globalni sistem. Broj informacija u savremenomposlovanju i veza među njima je ogromna, kaže autor i najpre na fundamentalnom nivou,a zatim u domenu nadgradnje, nudi sredstvo za obuhvat tih informacija i njihovuorganizaciju. U ovom slučaju to sredstvo je integralni informacioni sistem za upravljanjeproizvodnjom.U informacionom sistemu se sadržajno poznavanje poslovnog procesa pretače u formalnoznanje, koncentrisano u programima. To je jedino znanje koje razumeju računari…Proizvodni sistem je po svojoj strukturi najsloženiji poslovni sistem. Raznovrsnost proizvodnje,složenost proizvoda i tehnologija, sveobuhvatnost planiranja, praćenja i obračunaproizvodnje po svim segmentima poslovanja, upotreba najtežih matematičkih i simulacionihalgoritama povlače da je i informacioni sistem za upravljanje proizvodnjomnajsloženiji. Zato informatičari, u svom žargonu, kažu da je proizvodnja kraljica informacionihsistema, ističe Miloš Tica.Uz očekivanja da će vam serija tekstova o informacionom sistemu u drvoprerađivačkojindustriji koristiti, preporučujemo vam usluge ovog autora i otvaramo stranice našegčasopisa za vaša iskustva.Treba naglasiti da u oba napred spomenuta teksta, autori primarno ukazuju na potrebuizmene naše svesti jer se ljudi često boje novog iskustva koje obično zahteva da sepotisnu stare navike. Ljudi, dakle, nisu mudri u razmeri sa svojim iskustvom, već sa svojimsposobnostima i spremnošću da iskustvo pretoče u praksu.D. Blagojević

Javno preduzeće„Vojvodinašume“ –Petrovaradin, osnovano je2002. godine, sa ciljem daintegralno gazduje šumama iupravlja zaštićenim prirodnimdobrima i lovištima u skladusa principima održivograzvoja i profitabilnosti,uz povećanje šumovitostii stalno unapređenjepostojećeg šumskogfonda AP Vojvodine.Svoju javnu i privrednuulogu JP „Vojvodinašume“obavlja preko pet ogranakaPreduzeća (četiri šumskagazdinstva i poseban deo„Vojvodinašume-Lovoturs“),teritorijalno raspoređenih naprostoru AP Vojvodine tj. uSremskoj Mitrovici, Pančevu,Somboru i Novom Sadu.Ogranci preduzeća sastavljenisu od 23 niže organizacionejedinice šumske upravei posebne radne jedinicekoje predstavljaju osnovnenosioce planiranja, praćenjai organizovanja poslovagazdovanja šumama.Javno preduzeće VojvodinašumeŠumsko gazdinstvoŠumsko gazdinstvo „Sremska Mitrovica“gazduje šumama na prostoru Srema. U okviruŠG nalazi se pet operativnih organizacionihjedinica (četiri šumske uprave i radna jedinica„Šumska mehanizacija“) i direkcija.Sedišta šumskih uprava su u Moroviću,Višnjićevu, Klenku i Kupinovu, dok je sedištešumske mehanizacije u Moroviću, a sedištedirekcije ogranka preduzeća u Sremskoj Mitrovici.Površina šuma i šumskog zemljišta, kojimagazduje ŠG „Sremska Mitrovica“, iznosi42.631 ha od čega je preko 90% obrasla, a oko10% neobrasla površina. Šume se prostiru naaluvijalnoj ravni leve obale reke Save i čine ihveliki kompleksi kvalitetnih sastojina tvrdih imekih lišćara. Površina šuma tvrdih lišćara jeoko 32.513 ha, a površina šuma mekih lišćaraje oko 6.394 ha.Ukupna zapremina – drvni fond, svih vrstadrveća iznosi preko 12 miliona kubnih metara,a zapreminski prirast je oko 300.000 m 3 . Prosečnadrvna zapremina po jedinici površineje oko 306 m 3 /ha. Najzastupljenije su sastojinehrasta lužnjaka, bilo da su čiste, ili u zajednicisa poljskim jasenom, grabom ili ceromšto po zapremnini čini preko 60% drvne zalihe.Sledeća vrsta po zastupljenosti je poljskijasen, a dalje slede klonske topole, grab, bagremi ostale vrste. Prema uzgojnom oblikuučešće visokih šuma je iznad 97%, a izdanačkihoko 3%.Ovo šumsko gazdistvo ima veoma dugutradiciju gazdovnja šumama. Prvo uređivanješuma je rađeno 1865. godine i od tada je urađenojoš 10 uređivanja. Prvi uređajni zapisnicisu rađeni ručno, gotikom na nemačkom jeziku,dok se danas koriste najsavremenije informacionetehnologije, kao što su elektronskaoprema za premer, GIS alati, GPS uređaji, satelitskisnimci i softveri za obradu podataka.Izuzetne prirodne lepote i vrednost područjana kojem se smenjuju kompleksi hrastovihšuma i zasada mekih lišćara različitestarosti, obezbeđuju raznovrsnost prostornihcelina i obrazuju različite ekosisteme, gde suutočište našle mnoge retke i zaštićene biljnei životinjske vrste. Ovo je bio razlog da se napodručju kojim gazduje ŠG „Sremska Mitrovica“,izdvoji osam zaštićenih područja. Najpoznatijezaštićeno područje na ovom prostoruje Specijalni rezervat prirode „Obedska bara“.Ostalih sedam zaštićenih dobara, nalaze seu jugozapadnom Sremu na prostorima šumskihuprava Morović i Višnjićevo, a odnose seuglavnom na sastojine hrasta lužnjaka gdesu pod zaštitu stavljeni manji delovi sastojina,izuzetnih prirodnih osobina i retkosti kojese koriste za naučno istraživanje i stručnoposmatranje.Specijalni rezervat prirode „Obedska bara“,zahvata zaštićeno područje od 9.820 hasa stepenovanom zaštitom u tri nivoa, od čegastrogi režim zaštite u prvom stepenu imapovršinu od 315 ha. U svetu je ovaj rezervatpoznat kao močvarno područje, stanište pticamočvarica od izuzetnog značaja za strukui nauku. Činjenica da je i danas na ovom prostoruprisutno preko 500 vrsta biljaka i preko200 vrsta ptica, kao i mnogi zapisi iz bliže i daljeistorije govore o prirodnoj posebnosti čijevrednosti su valorizovane još u vremenu Austro-Ugarskemonarhije.Pored gazdovanja šumama, ovo šumskogazdinstvo, uspešno gazduje i sa pet lovištakoja sadrže ograđeni i neograđeni deo, gdese intenzivno uzgaja i štiti divljač. Lovišta suravničarskog tipa sa nadmorskom visinom iz-Ogled u kulturi topolePodmladak hrasta lužnjaka6 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

Sremska MitrovicaIveranje panjevaTermoterapija žiraSetva žira sejačicomHarvester u radumeđu 75 do 85m. Posebno je interesantno lovište„Karakuša“, koje pripada Šumskoj upravi„Klenak“, opština Ruma. Ukupna površina je8.125 ha, od čega je ograđeni deo 2.257 ha, aneograđeni deo 5.868 ha. Tehnička opremljenostovog lovišta je na zavidnom nivou. Usklopu lovišta nalazi se fazanerija, hladnjača,objekat za doradu trofeja i mesa divljači, kaoi savremena lovačka kuća izgrađena premaevropskim standardima za prijem domaćih istranih gostiju – lovaca. Glavne vrste krupneSemensko stablo hrasta lužnjakadivljači su jelen (ritski) i divlja svinja, kao i srnećadivljač.Godišnjim planovima predviđeni su sviradovi na gazdovanju šumama, lovištima i uzaštićenim područjima. Realizacija planova,izvršava se isključivo sopstvenom radnomsnagom i sopstvenom opremom – sredstvimaza rad. Usluge drugih pravnih lica ovo šumskogazdinstvo ne koristi, što je u današnjemvremenu prava retkost. Povremeno se zbogsezonskog karaktera radova na pošumljavanju,nezi i zaštiti šuma, ili prilikom sakupljanjasemena hrasta lužnjaka, angažuju sezonskiradnici.Gajenju i zaštiti šuma se daje prioritet.Ovo najbolje ilustruje podatak, da su za tehničko,odnosno materijalno opremanje uloženavelika materijalna sredstva. Naime, dosadašnjaiskustva u obavljanju stručnog poslau šumarstvu govore da se bez adekvatnešumske mehanizacije i opreme, radovi na nezii zaštiti šuma ne mogu uraditi kvalitetno ina vreme.S obzirom na nepravilan periodicitet urodasemena hrasta lužnjaka, a u cilju obezbeđenjakontinuiranog snabdevanja dovoljnimkoličinama za potrebe radova na obnavljanjui pošumljavanju, u ŠU „Morović“ je uz podrškuMinistarstva za poljoprivredu, šumarstvoi vodoprivredu podignut centar za doradu ičuvanje semena hrasta lužnjaka u kontrolisanimuslovima (optimalna vlažnost vazduha itemperatura -2 do 0 o C). Izgradnja semenskogcentra, započeta je 2004. godine, kada je izgrađenaprva hladnjača, kapaciteta 80.000kg. U cilju zaštite semena od crne truleži, kojanapada žir za vreme njegovog čuvanja u hladnjači,sa radovima je nastavljeno 2007. godi-jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 7

Detalji sa izgradnje šumskih putevane kada je izgrađeno postrojenje za termičkudoradu žira kapaciteta 4.000 kg/dan. Termičkadorada ili termoterapija, podrazumeva izlaganjesemena hrasta lužnjaka temperaturi od41,5 o C u vodenoj sredini, u trajanju od 2 do2,5 sata, a u cilju eliminisanja patogene gljiveizazivača crne truleži žira. Oprema za termoterapijupredstavlja originalno domaće tehničko-tehnološkorešenje. Druga hladnjača, istogkapaciteta kao i prva (80.000 kg), izgrađena je2009. godine radi čuvanja žira za potrebe drugihogranaka JP „Vojvodinašume“. Iste godineje izgrađena i pretkomora za obe hladnjače,čija je funkcija priprema žira za skladištenje ipuštanje u promet nakon čuvanja.U tri šumska rasadnika proizvode se sadniceza potrebe obnove šuma i pošumljavanja,a jednim delom i za tržište.Godišnji neto etat – sečiva drvna masa iznosioko 170.000 m 3 tvrdih i mekih lišćara. Učešćetehničke oblovine je preko 100.000 m 3 . Seča,izrada i iznošenje drvnog materijala, izvode se usopstvenoj režiji. Zaposleno je preko 100 šumskihradnika – sekača, čijoj se obuci i opremanjudaje posebna pažnja. Nabavljena je specijalnašumska mašina za seču stabala „Harvester“ kojau svim meteorološkim uslovima može dnevnou sezoni seći i do 300 m 3 drvnih sortimenatamekih lišćara.Za najveći deo operativnih poslova, koristise moćna šumska mehanizacija koja se sastojiod preko 80 mašina različite namene. Zahvaljujućidobroj organizaciji, sve ove mašinesu opremljene i spremne da u svim uslovimaizvrše svoj planski zadatak.Sveukupnoj efikasnosti u izvršenju planskihzadataka, svakako posebno doprinosiotvorenost šuma šumskim putevima. Premaažurnoj evidenciji, u funkciji je 275 km tvrdihšumskih puteva što predstavlja dobru otvorenostšuma prema poznatim tehničkim parametrima.Važno je istaći da se gotovo svakegodine, sopstvenom opremom izgradioko 10 km novih tvrdih puteva čija vrednostsa održavanjem postojećih, prelazi preko500.000 eura.Tradicija, opremljenost, ljudski resurs,znanje, iskustvo i profesionalna odgovornostsvih zaposlenih, usmerni su ka pravovremenomizvršenju svih zakonom definisanih obavezai stalnom unapređenju šuma i šumarskestruke. •

Početkom juna na Deliblatskoj peščarije održano 33. državno prvenstvošumarskih radnika – sekača SrbijeU susret Svetskom prvenstvušumarskih radnikaNajbolje plasirani takmičari na državnom prvenstvučine reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvušumarskih radnika – sekača koje će krajemavgusta biti održano u Belorusiji.Najuspešniji na državnom takmičenjuu Deliblatskoj peščari bili su Milan Zujić,Goran Bojanić, Dragan Stojanović i Goran Miličević.Dipl. ing. Marta Takač,generalni direktor JP VojvodinašumeU organizaciji Udruženje šumarskih inženjerai tehničara iz Beograda, Srednje šumarskeškole iz Kraljeva i JP Vojvodinašumeiz Petrovaradina početkom juna ove godineu ŠRC Čardak Deliblato, održano je 33.državno prvenstvo sekača Srbije. U predivnomambijentu Deliblatske peščare sekačisu se takmičili u pet disciplina: obaranjestabla, okretanje vodilice i zamena lanca namotornoj testeri, kombinovano prerezivanje,precizno prerezivanje i kresanje grana.Takmičenje je održano u seniorskoj i juniorskojkonkurenciji prema pravilniku Svetskeasocijacije sekača motorista (IALC).Na 33. državnom prvenstvu šumarskihradnika - sekača Srbije učestvovali su najboljeplasirani takmičari na predhodno održanomkvalifikacionom takmičenju. Prvačetiri najbolje plasirana takmičara će činitireprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvusekača koje će krajem avgusta biti održanou Belorusiji.Inače, vredno je zabeležiti da je prvotakmičenje sekača na nivou Srbije održano15. i 16. maja 1965. godine, na Novosadskompoljoprivrednom sajmu, uz učešće 28takmičara i 8 ekipa, a prvo Svetsko prvenstvošumarskih radnika su održale zajedničkiMađarska i SFR Jugoslavija 1970. godine.Ovogodišnje republičko takmičenje šumarskihradnika na Deliblatskoj peščari odvijalose pod kontrolom sudijskog žirija čijije predsednik bio dr Milorad Danilović saŠumarskog fakulteta iz Beograda.– Državno prvenstvo sekača Srbije jeveoma značajno upravo zato što od 2006.godine ponovo nastupamo na svetskim prvenstvimasekača, nakon prekida od sedamnaestgodina. Značajno je da danas organizujemo33. državno takmičenje šumarskihradnika i moram reći da je to popriličnovažan zadatak. Mi smo ga u JP Vojvodinašumetako doživeli i ozbiljno prišli poslu.Državno takmičenje sekača u Srbiji smatramovažnim jer ćemo tako imali uvid u našemogućnosti i doći da najkvalitetnije ekipekoja ća da nas dostojno prezentuje i predstavina svetskim prvenstvima krajem augustameseca u Belorusiji – rekla je MartaTakač na otvaranju ovog takmičenja.Već smo istakli da će četiri najbolje plasiranatakmičara činiti reprezentaciju Srbijena Svetskom takmičenju šumarskih radnika.Najuspešniji na državnom takmičenju uDeliblatskoj peščari bili su Milan Zujić, GoranBojanić, Dragan Stojanović i Goran Mili-Detalji sa Državnog takmičenje sekača SrbijeReprezentacija naše zemlje naSvetskom prvenstvu šumarskih radnika u Belorusijičević. Oni će u avgustu na Svetskom prvenstvušumarskih radnika u Belorusiji činiti reprezentacijunaše zemlje.Najbolje plasiranim takmičarima medaljei vredne poklone uručila je dipl.ing.Marta Takač, generalni direktor JP Vojvodinašumenaglasivši da su oni pokazali velikustručnost i umešnost, pa su zato ponelii veliku odgovornost jer će našu zemljupredstavljati na Svetskom takmičenju šumarskihradnika. •jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 9

Ove godine će na Beogradskom sajam od 12. do 18. novembra biti održanJUBILARNI 50. MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA I UNUTRAŠNJE DEKORACIJE,kao i JUBILARNA 50. MEĐUNARODNA IZLOŽBA MAŠINA,ALATA I REPROMATERIJALA za drvnu industrijuJubilarni 50. sajam nameštajaizazov i prilikaMada je privredni ambijent u kome će u novembru biti održan jubilarni 50. sajam nameštajau Beogradu još uvek dominantno uslovljen dugom krizom koja među starei potencijalne izlagače unosi kolebanje i neodlučnost, verujemo da ćeorganizator imati jasan cilj i strategiju i da će animirati izlagače i posetioce, pa senadamo da će jubilarni Sajam nameštaja biti primeren svojoj tradiciji.Beogradski sajam ove godine obeležavadva značajna jubileja: 50 godina uspešnogodržavanja MEĐUNARODNOG SAJMA NAME-ŠTAJA i 75 GODINA POSTOJANJA BEOGRAD-SKOG SAJMA. Tim povodom naš sagovornikje bio Branislav Krmar, šef Poslovnice sajmanameštaja, koga smo zamolili da nam, uz kratakosvrt na istorijski razvoj i položaj beogradskogSajma nameštaja u regiji, kaže neštoviše o predstojećem Sajmu nameštaja kojise tradicionalno održava u novembru.– U toku svog pedesetogodišnjeg uspešnogodržavanja, BEOGRADSKI SAJAM NAME-ŠTAJA izborio se za lidersku poziciju u širemokruženju i tako na najbolji način potvrdiosvoj značaj za razvoj domaće drvne industrije,ali i kao mesto prezentacije nekih od najznačajnijihevropskih proizvođača nameštaja,repromaterijala, mašina i alata za drvnuindustriju – kaže gospodin Branislav Krmar.– Međunarodni sajam nameštaja u Beograduje član UFI i najznačajnija je sajamska manifestacijau oblasti nameštaja, uređenja enterijerai prateće industrije repromaterijala i mašinaza industriju nameštaja u Srbiji i regionuJugoistočne Evrope. On je već decenijamamesto okupljanja i promocije svih značajnihproizvođača regiona. Ove godine Međunarodnisajam nameštaja obeležava izuzetan jubilej– 50 godina održavanja, nudeći izlagačimatradicionalno mesto za predstavljanje novihprograma i proizvoda, praćenje aktuelnihtrendova u dizajnu nameštaja, negovanje postojećihposlovnih kontakata i stvaranje novih,razmenu informacija i ideja…• Koliko i kako je ekonomska kriza uticalana Sajam nameštaja, bilo je naredno pitanje zanašeg sagovornika.– Ekonomska kriza je, bez sumnje, znatnouticala na sve tokove i oblasti života. Sajam10 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

Branislav Krmar,šef Poslovnice sajma nameštajanije ostao imun, ali i pored velikih ekonomskihproblema svoj značaj i svoju vitalnost Sajamnamestaja u Beogradu je pokazao svihproteklih godina krize. Tako je bilo i prošlegodine kada je, i pored činjenice da određenbroj domaćih firmi nije izlagao, Sajam nameštajaveoma uspešno održan pre svega zahvaljujućiosetno povećanom broju novih, mahominostranih izlagača koji su prezentovalisvoje proizvode u okviru nacionalnih izložbiili samostalnim izlaganjem – kaže Krmar. – Tajtrend je sigurno posledica već spomenute činjeniceda je Sajam nemestaja u Beogradu regionalnilider u ovoj oblasti i da su strani izlagači,odustavši od izlaganja na nekim drugimsajmovima u okruženju, zadržali Sajam namestajau Beogradu na listi svojih prioriteta, svakakou nameri da strani izlagači kod nas tražei, izgleda, pronalaze nova tržišta i nove kooperanteza zajednička ulaganja.• Šta očekujete od predstojećeg, ovogodišnjegSajma nameštaja, ima li već nekih nagoveštajao učešću, kako teku pripreme i kakve sucene izložbenog prostora, pitali smo u ime našihčitalaca šefa Poslovnice sajma nameštaja uBeogradu.– Želimo ovom prilikom istaći da Poslovicasajma nameštaja čini sve da naša jubilarnamanifestacija bude primerena svojojtradiciji. I ovaj razgovor je u funkciji našepromocije i poziva izlagačima na ovogodišnjiJUBILARNI 50. MEĐUNARODNI SAJAM NA-MEŠTAJA sa željom da im skrenem pažnju nanekoliko činjenica… Prvo, interesovanje nekihizlagača već postoji. Tako je to u svakomposlu: čim neko odustane, drugi zauzima njegovomesto. Drugo, treba istaći da cena izložbenogprostora na Sajmu nameštaja praktičnonije menjana od 2009. godine. Imajući uvidu ekonomsko okruženje koje sve nas pratigodinama, malo je slučajeva da neka organizacijaili firma koja radi pod istim tržišnimokolnostima, četvrtu godinu zaredom ne menjacene – naglašava gospodin Krmar. – Ekonomskiproblemi u kojima svi zajedno poslujemosu objektivno veliki, ali mislim da je najgorasolucija odustati od pokušaja da se oviproblemi prevaziđu. Zato je Sajam nameštajaizazov i prilika… Istina, naša želja je da svojimučešćem naši drvoprerađivači i proizvođačinameštaja doprinesu da ovaj JUBILARNI SA-JAM NAMEŠTAJA bude uspešno održan kaošto je to bilo i proteklih 50 godina, ali naš ciljje upravo njihova promocija i potvrda naporakoji godinama ulažu u svoju proizvodnju,prosperitet i budućnost.Od našeg sagovornika smo još saznali daće se sajamska manifestacija i izlaganje održatiu halama Beogradskog sajma na preko35.000 m 2 , da se očekuje nastup oko 500 registrovanihizlagača, od čega 1/3 inostranih ida se očekuje oko 60.000 posetilaca.Obeležavanju jubileja Sajma nameštajadoprineće raznovrstan prateći program: prezentacije,skupovi, radionice i saveti dizajnerai arhitekata, kao i Izložba dizajna, uz učešćefakulteta, stručnih škola i udruženja, organizovanasa ciljem povezivanja mladih talenata,projektanata i dizajnera sa proizvođačimai privredom. Najuspešnijm izlagačima će tradicionalnobiti dodeljene sajamske nagradeZlatni ključ i Diploma u devet robnih grupa.– Inače, izlagački program obuhvatakompletnu industriju nameštaja od faze primarneprerade drveta do izrade finalnog proizvoda.Na Sajmu nameštaja se izlaže nameštajsvih vrsta i namena, za opremanje stambenogi javnog, kancelarijskog prostora, unutrašnjadekoracija i uređenje enterijera, kao iposeban segment izlaganja repromaterijala,mašina i alata za industriju nameštaja. Sajamće, dakle, stručnim krugovima, ali i široj publiciomogućiti uvid u vrhunske domete oblikovanjanameštaja i uređenje prostora za stanovanjei rad. Na Sajmu nameštaja će se, već tradicionalno,pronaći i izlagači koji pripremajudetalje, različitu opremu i sve one sitnice kojekuću pretvaraju u dom, kaže na kraju našegrazgovora gospodin Branislav Krmar. •Buje-export d.o.o. BujeIstarska 22, Buje, Hrvatskawww.buje-export.hrTel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452Kontakt osobe:Dario KozlovićTel: +385 (0)52 725 132Mob: +385 (0)98 254 193dario.kozlovic@buje-export.hrDarko MilosTel: +385 (0)52 725 134Mob: +385 (0)99 2182 678darko.milos@buje-export.hrPoslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192BUJE-EXPORT d.o.o.IMA 40 GODINAKONTINUIRANOG ISKUSTVAU TRGOVINI DRVETOM:REZANA GRAĐA, ELEMENTI,PARKET, FURNIRI UVOZ OPREME ZADRVNU INDUSTRIJU.POSEDUJEMO FSC SERTIFIKATOD 2000. GODINE I PRUŽAMOUSLUGE KONSALTINGAZA FSC SERTIFIKOVANJE.jul 2012.

Copyright Blum · BX104SR11_HIT LIGHTHOUSE.dePOKRETJE KOMFORNijedna ruka nije slobodna a uprkos tome treba da otvorite izvlačiv deo zasmeće – sada postoji rešenje! Sa SERVO-DRIVE uno otvaranje je sasvimjednostavno – dovoljno je lagano dodirivanje frotnalnog dela. Naročito praktično:jednostavna i brza montaža prethodno montiranog pojedinačnog seta!Kliknite na SERVO-DRIVE uno: servodrive.blum.com/uno

Predstave hrasta u tradiciji evropskih narodaCar drvećaPIŠE: Isidora Gordić„Što je orao među ticama, a lav među četvoronošcima,to je dub (hrast) u jevropskombiljnome svetu“, pisao je svojevremeno PavleSofrić Niševljanin. I zaista, teško da se može naćibiljka koja je više poštovana i više cenjena odhrasta u brojnim evropskim predanjima.Hrast je uvek i svuda sinonim snage (u latinskomjeziku hrast i snaga označeni su istomrečju: robur). On pokazuje čvrstoću, moć, dugovečnost,kao i visinu – i u duhovnom i u materijalnomsvetu. On je simbol muškog principa.Hrast predstavlja i axis mundi, osu sveta jer povezujesva tri nivoa vaseljene.Hrast je sveto stablo i po pravilu je drvovrhovnoga boga, nezavisno od panteona komepripada: kod Grka on je Zevsovo drvo, kodRimljana Jupiterovo, kod Germana Donarovo,kod Skandinavaca Torovo, a kod Slovena Perunovo(ili Perkunovo), bez sumnje zato što privlačigrom, kišu i simbolizuje uzvišenost.Kod starih Grka postoji predanje da jeusled razmirica između Zevsa i njegove ženeHere nastupio potop, a kad je potopski pljusakprestao, iz zemlje je nikao hrast, kao zaloga mirameđu zavađenim supružnicima. Hrast je, dakle,prvo drvo poniklo iz zemlje, a verovali sujoš i da su prvi ljudi postali od hrasta, beleži Niševljanin.S obzirom na sva verovanja o hrastu, razumljivoje da je posvećen Zevsu, bogu neba, kišei groma. Svetilište u Dodoni je verovatno najstarije,a svakako najslavnije u Grčkoj i nalazi se uhrastovoj šumi. U njemu je bio obožavan Zevskoji je boravio u hrastu koji je proricao. Olujepraćene snažnom grmljavinom koje besne uDodoni češće no bilo gde drugde u Evropi čineovo mesto podesnim za boravište boga čijise glas čuje kako u šuštanju lišća hrasta tako i ututnjavi groma. Zevsu su se Grci molili za kišu, aZevsov sveštenik je umakao hrastovu grančicuu sveti izvor kada je želeo da je prizove, čitamou Zlatnoj grani.Kod Rimljana je svaki hrast bio posvećenJupiteru, rimskom dvojniku Zevsa, i on je na Kapitoluobožavan jednako kao bog hrasta i bogkiše i groma. Plemenite matrone su išle bose,raspletenih kosa i čistih duša uz dugu kapitolskukosu, moleći se Jupiteru za kišu, a on bi jeslao obilno i svi su se vraćali kućama pokisli dokože.Kod Kelta u Galiji Druidi nisu smatrali ništatako svetim kao imelu i hrast na kome jeona rasla. Za sve svoje svečane obrede birali suhrastove gajeve i nisu vršili nijedan obred bezhrastovog lišća. Pretpostavlja se da su druidi zamagijske radnje koristili i žirove. Plinije Starijidovodi u etimološku vezu ime druida sa imenomhrasta (po anologiji sa grčkim drűs), pa ihotuda naziva hrastovim ljudima. Kelti su u MaluAziju preneli i obožavanje hrasta pa se galatskisenat sastajao isključivo u hrastovim šumama.Germani su hrast slavili i obožavali pojedinačnoili u gajevima. Bio je izuzetno važan uDonarovom kultu jer se smatralo da bog iz širokihkrošanja drveta često baca munje. Poznatoje predanje da je sveti Bonifacije u VIII vekuprilikom svog misionarskog delovanja posekaosveti Donarov hrast kod Gajsmara, u Hesenu, uNemačkoj.Tor je gospodar vazduha, vlada gromomi munjom, vetrom i kišom, lepim vremenom iusevima. On je velika oplodna sila koja šalje kišuna zemlju i čini da ona rodi. Vidi se, dakle, da je iu ovom pogledu tevtonski bog groma nalik svojimjužnim dvojnicima, Zevsu i Jupiteru.I u slovenskom dendrariju hrast nesumnjivozauzima glavno mesto. To je drvo koje je vezanoza boga-gromovnika Peruna/Perkuna. StariLitvanci su za vreme oluja padali ničice predhrastom i molili da ih nepogoda prođe. Hrast jeza njih bio božja kuća, od njega su dobijali kišui sunce. Osim toga, hrast se smatrao i svetim drvetomjer se pomoću njega i lipovog drveta trenjemdobijala vatra. Muškarci su stoga hrastuprinosili žrtve, a žene lipi.Konstantin Porfirogenit sredinom X vekabeleži svedočanstva o slovenskom poštovanjuhrasta i kazuje da su Rusi prinosili žrtve na ostrvuHortica gde je rastao ogroman hrast.I mnogo kasnije, hrastovi su sačuvali obeležjesvetinje među Slovenima: pod njima suobavljani razni paganski, ali i hrišćanski obredi,kao i žrtvovanja pa se može smatrati i pretečomhrama. Kod Rusa su mladi posle venčanjaodlazili do starog hrasta i tri puta obilazili okonjega. Kod Južnih Slovena, hrast i njegove podvrste(granica, cer) veoma često su imali uloguzapisa.Zapisi su kultna mesta sa svetim drvetomili kamenim stubom (ili krstom) kod kojeg seobavljaju molitve o praznicima. Tako je nazivanpredmet na kultnom mestu, drvo ili kamen, nakome je zapisan (izrezan ili isklesan) krst, koji jezamenio idola, predstavnika božanstva, nalazimou Srpskom mitološkom rečniku. Skoro svakonaselje ima svoj glavni zapis i obično se nalaziu sredini naselja. Pojedine velike porodiceili rodovi su imali svoje zapise na imanjima. Poverovanju, zapis je stanište božanstva polja i šuma,koje štiti selo od bolesti i groma, a polje sausevima od oluje i grada. Stoga ne čudi izborgorostasnih hrastova za zapis.Gotovo svuda je bilo zabranjeno seći svetehrastove, ložiti suve grane ili opalo lišće, ljuštitikoru sa stabla ili na bilo koji drugi način oštetitistablo jer to, po verovanju, donosi nesrećui smrt ne samo onome ko to čini nego i svimaoko njega.U Maleševu, u Makedoniji, postojao je tzv.Đurđov dab čije je stablo imalo obim od 15metara oko koga su se održavale seoske svečanosti.Verovalo se da bi onom ko bi odneo su-16 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

Izvori:V. Čajkanović, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkamaDž. Dž. Frezer, Zlatna granaA. Gerbran – Ž. Ševalije, Rečnik simbolaO. Holzapfel, Leksikon europske mitologijeŠ. Kulišić – P. Ž. Petrović – N. Pantelić, Srpski mitološki rečnikP. S. Niševljanin, Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas SrbaS. M. Tolstoj – Lj. Radenković, Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik.Tri zaštićena hrasta – ZAPIS kod Vrnjačke Banjevu grančicu sa toga hrasta i spalio je na svomognjištu izgorela kuća ili umro neko iz porodice.Kod Istočnih Slovena postojala je zabranasadnje hrasta odnosno njegovog odgajanjaiz žira jer se smatralo da će takav hrast vremenom,kada naraste do visine onoga ko ga je po-sadio, postepeno oduzimati snagu i postepenoga odvesti u smrt.Kod svih Slovena postoji verovanje da sena hrast može preneti bolest, pa su obavljanerazličite simboličke radnje prenosa bolesti:Ukrajnici, Poljaci, Česi, Moravci na hrastu ostavljajuodeću bolesnika; Bugari, Srbi, Makedoncii Hrvati na hrastove grane vezuju trake i konceiz odeće. Voda kojom su kupani bolesnici ili decase prosipla oko hrasta. Često se u probušenurupu u hrastu stavljala odsečena kosa ili noktibolesnog deteta ili konac kojim je dete pre togapremereno, a zatim bi se taj otvor zatvaraokočićem.I Srbi gaje veliko poštovanje prema hrastu.Sem brojnih zapisa kojih i dan danas ima, neizostavnoje pomenuti badnjak i obrede za Božićvezane uz hrast ili njegove suspstitute, cerili granicu. Postoji narodna poslovica koja kaže:„Da je svaki dan Božić, ne bi bilo duba vražjega“,odnosno, svi bi bili posečeni za badnjake.Badnjak je drvo koje se potpaljuje na Badnjeveče, uoči Božića, i taj čin je osnovni obredbožićnog ciklusa kod Južnih Slovena. Badnjakgori svu noć, ljudi ga čuvaju i ne spavaju. Ovajobred je raširen u Srbiji, Hercegovini, Bosni, Dalmaciji,Istri (kod pravoslovaca i katolika) i jošpojedinim oblastima Hrvatske i Slovenije, Bugarskoji Makedoniji, čitamo u Slovenskoj mitologiji.Obično je badnjak sečen na Badnji dan, ranoujutru pre izlaska sunca ili pred veče, pre zalaskasunca, ali ponekad i nekoliko dana ranije.Seču badnjaka prate različite obredne radnje,u zavisnosti od kraja. Pre seče se posipa žitom,prekrupom ili poliva vinom. Prilikom seče badnjakadomaćin je bezuslovno morao ćutati i odsećiga jednim zamahom sekire ili sa tri (ali nikakosa dva)! Sakralan značaj ima i prvi iver kojise čuvao u kući i na Božić se nosio do košnica,mlečara, kokošinjca i čuvao se za lečenje ukućana.Obično badnjak u kuću unosi domaćin, aveoma često se na različite načine omotava (ukošulju, platno) ili ga povijaju kao bebu. Domaćicaga često zasipa žitom, orasima i novcem.Kasnije se ponekad celiva ili mu se klanja, a čestose maže medom, slaninom ili poliva vinom,maslom. Na badnjak se stavlja suvo voće, ritualnojelo – pečenica, novac, marama i slično.Ponegde se cela porodica provlači ispod badnjaka.Položajnik je pomerao badnjak da bi krenuliposlovi i blagostanje u kući, a granom badnjakaje izazivao varnice na ognjištu i izgovaraoblagoslove: „Koliko varnica, toliko parica, teladi,jagnjića, prasića…“Pepeo i ugarci badnjaka su takođe korišćeniza razne magijske i isceliteljske ciljeve: odnošenisu u njivu, ambar, pčelinjak ili su pepelomposipani usevi, korenje voćki, mešan je u hranukokoškama ili se mešao u vodu kao lek protivglavobolje.Bez obzira na kulturni krug koji se posmatra,izvesno je da je hrast nesumnjivo sakralnodrvo, velike važnosti i izuzetno pozitivne simbolikekoja se očuvala i do danas. •jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 17

Opatija 28. i 29. maj 2012. godineOdržana 9. drvno –Krajem maja ove godine u organizacijičasopisa Drvo & Namještaj i Drvnog klasteraDelnice u Opatiji je održana 9. drvno-tehnološkakonferencija centralni sektorski skuphrvatske drvne industrije. DTK je ove godinebila izuzetno uspešna, zapravo je postala deotradicije drvo-prerađivačke istorije budući dase u proteklom desetleću zaključci i preporukesa ovog skupa citiraju u najširim stručnimkrugovima Hrvatske i u zemljama regije. DTKpredstavlja središnje godišnje okupljanje drvnogsektora i šumarstva, a s obzirom na kriznookruženje prioritetnih tema ima napretek. Svesu važne pa su na ovogodišnjoj konferencijibile posebno istaknute.Svaka kriza nosi svoje rizike, ali i izazovei prilike, pa stoga organizator izražavazadovoljstvo činjenicom da su se u Opatiji uradu ovog središnjeg sektorskog skupa pronašlaodgovarajuća rešenja, čak i oko vrućihtema poput promene cena drvne sirovine.Prema anketi čak 83% učesnika je na ovomskupu ostvarilo većinu svojih interesa i razlogazbog kojih su došli na konferenciju, iako jeveć i sam naziv konferencije poprilično indikativani govori o velikim mogućnostima, alii velikim izazovima i zamkama još uvijek kriznogokruženja.Globalni pritisak na konkurentnostdrvnih proizvoda čini samo jedan deo problemadrvne industrije jer je ona uz to lošepozicionirana i na domaćem tržištu. Naime,prema podacima Šumarskog fakulteta iz Zagreba,samo 36% domaćeg tržišta nameštajadrže hrvatski proizvođači, a u delu opremanjahotela taj postotak je još niži.Opšti utisak i atmosferu na konferenciji idalje snažno određuje postojeća kriza. Krizaje učinila svoje, ali je očigledno nastupilo novodoba. Pojavili su se novi ljudi, na vidiku sunovi odnosi sa šumarstvom, upravo je u RHustoličena nova politika, razmišlja se o novimtržištima i pokušavaju smisliti nove paradigmepreživljavanja, ali i novog razvoja hrvatskedrvne industrije. Do velikih promena mogudovesti lideri, snažni i prepoznatljivi predstavnicisektora, pa stoga DTK artikuliše noverazvojne smerove, a nakon dvodnevnog radaučesnici konferencije predlažili su šire sektorskeZAKLJUČKE:Potrebno je šire lobiranje i prikupljanjepolitičke i institucionalne podrške, pa sesektor mora ponovo organizovati i prestrukturiratikako bi se postigli željeni ciljevi, a to jemoguće pre svega lobiranjem i prikupljanjemšire podrške. Potrebno je organizovati sastankekod predsednika RH kako bi se osiguralapodrška domaćoj industriji i zaštita sirovinskogresursa pred inostranim pritiskom, a svezbog činjenice da je šuma važna privredna iekološka kategorija, zaštićena Ustavom. Tako-đe, u nove strategije je potrebno u većoj meriuključiti Ministarstvo zaštite okoline zbog prilagođavanjaEU zakonodavstvu. Hrvatska drvnaindustrija nije spremna na ulazak u EU usmislu zaštite okoline jer je potrebno dodatnofinansiranje zaštite okoline i energetske efikasnosti.Od resorne institucije, Ministarstvapoljoprivrede očekuje se velika pomoć krozprimerenije sektorske podrške (DI učestvujeu izvozu sa 8%, a u podršci države samo sa0,01%). Ministarstvo treba da predloži novi zakonskii podzakonski okvir za preradu drvetajer imamo stare pravilnike, od zaštite na radudo tehničke regulative koja se odnosi na proizvodeprerade drveta; nprimer, na snazi je jošuvek Pravilnik o opremanju škola i sportskihdvorana iz 1976. godine.Školovanje je i dalje jedan od razvojnihprioriteta, pa je nedostatak kvalitetnih kadrovai dalje jedan od glavnih razvojnih ograničenja,zato ne postoji mogućnost kalkulisanjaoko školovanja. U tom smislu potrebno je unaprjeđivatisaradnju sa Šumarskim fakultetom isrednjim strukovnim školama. Bez kvalitetnihstručnjaka se ne može planirati rast i razvojdrvnog sektora.Uključivanje u EU programe, jer Briselneće doći u Hrvatsku, nego se Hrvatska morapribližiti Briselu i prihvatiti njegova pravila, patako i u industrijskim politikama. Drvni Klasterje otvorio svoje predstavništvo u glavnomgradu EU pa će nastojati i pomoći da se drvnaindustrija Hrvatske integriše u postojeću EUšumarsku i drvno-tehnološku politiku. Važnoje uključiti se u EU programe i osmisliti projektekoji će se privući novac iz fondova već narednegodine.Opšti utisak i atmosferuna drvno-tehnološkojkonferenciji i daljesnažno određuje postojećakriza, ali je očiglednonastupilo novo doba.Pojavili su se novi ljudi, navidiku su novi odnosi sašumarstvom, upravo je uHrvatskoj ustoličena novapolitika, razmišlja seo novim tržištima ipokušavaju smisliti noveparadigme preživljavanja,ali i novog razvojahrvatske drvne industrije.Ojačati odnose sa šumarstvom je prioritetno.Svakako je potrebno dodatno unapreditiodnose sa HŠ a to će se pokrenuti na nizutehničkih pitanja, kroz utvrđivanje fleksibilnijihdinamika isporuke, oko rešavanja teškoćau prebirnom gazdovanju šumama sa vremenskimneprilikama te kroz smanjivanje reklamacija.Pitanje uvođenja EU normi za trupceje otvorena stranica bez koje se ovaj sektor18 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

tehnološka konferencijaneće zapravo moći integrisati u EU. Potrebnoje saglasiti novi model rabatne politike koji bise odnosio na kvalitetniji i transparentniji rabatte stimulaciju samo kroz prodaju finalnihproizvoda.Nužne su promena. Oni koji se neće promenitii prilagoditi biće primorani da se suočesa crnim scenarijima koji su zatvorili hiljademalih drvoprerađivačkih firmi u Italiji, ali i velikedrvoprerađivačke divove u Francuskoj. Toviše nije novost. Promjene su nužne na svimnivoima, pre svega na institucionalnom kakobi drvna industrija imala bolje uslove za opstanakna nemilosrdnom svetskom tržištu.– Očigledno da je drvno-tehnološkakonferencija postala središnje mesto okupljanjadrvoprerađivača i njihovih glavnihdobavljača, hrvatskih šumara, kao i gostiju izEvrope, a posebno naših partnera iz zemaljaregije – kaže Marijan Kavran, jedan od organizatoraDTK. – Ove godine spajanjem s konferencijomo enterijerima ona postaje i mestointereakcije s potencijalnim kupcima i to s hotelskimsektorom, koji je među retkima u Hrvatskojuspeo zadržati investicijsku dinamiku,pa se nadamo da su mnogobrojne arhitektekoji su ovde bili prisutni u velikom broju, a kojisu često presudni pri donošenju odluka ovrsti i izboru materijala u hotelima, dobili potpunijusliku o tome što domaća drvna industrijamože ponuditi hotelijerima.Spajanjem s konferencijom o enterijerima,tačnije sa 2. međunarodnom konferencijomo unutrašnjem uređenju HOTELSKIH EN-TERIJERA, protekla Drvno-tehnološka konferencijaje dobila novi kvalitet, ona je postalamesto intereakcije proizvođača i potencijalnihkupaca proizvoda drvne industrije. U tomsmislu su značajni i okvirni zaključci ovogskupa: Stvoriti pretpostavke za izradu iznadsektorskihstrategija; Promeniti pristup i omogućitikontinuiranu komunikaciju hotelijera,arhitekata i dobavljača; Podstaći kontrolukvaliteta nameštaja i ostale opreme iz uvozabudući da su utvrđeni česti primeri pogrešnogdeklarisanja; Opremanje bi trebalo prilagoditiambijentalnom i tradicionalnom okruženjuuvažavajući visok standard kvalitetaproizvoda i zaštite okoline; Projektima energetskeefikasnosti u hotelijerstvu potrebno jeposvetiti veliku pažnju uz uvažavanje ponudedomaćih proizvođača sofisticirane energetsketehnologije te proizvođača peleta, briketai drugih oblika goriva na bazi drveta; Potrebnoje u saradnji s institucijama izraditi komunikacijskuplatformu za intenziviranje protokainformacija između hotelijerstva i domaćedrvne industrije.Potrebno je istaći da su na konferenciji takođeučestvovali univerzitetski profesori, kaoi niz zainteresovanih subjekata, pre svega trgovcidrvetom i nameštajem, ponuđači opremeza uređenje enterijera, predstavnici proizvođačatehnologija, specijaliziranih sajmova,stručnih časopisa, razvojnih banaka, razvojnihagencija, te različitih državnih institucija. Skupsu svojim prisustvom uveličali ministar poljoprivredeTihomir Jakovina te visoki predstavniciMinistarstva gospodarstva i Ministarstvaturizma kao i niz obrazovnih, financijskihi razvojnih institucija. Treba istaći da je tokomDTK ostvarena dobra medijska pokrivenostdogađeja.Uz sve teškoće prerada drveta Hrvatskeima razvojni potencijal, kvalitetne kadrove ikonkurentne proizvode čija je osnova kvalitetnadomaća sirovina. Zaključci i preporukekonferencije će, prema dosadašnjoj praksi, bitiupućeni nadležnim institucijama i biće javnoobjavljeni, pa će se šira poslovna javnost upoznatisa tokom konferencije, problemima drvnogsektora i pokušajem struke da kroz konkretnepredloge upućene državi utiče na većuproizvodnju u drvnom sektoru.Na kraju treba posebno pohvaliti organizatoreovog skupa, njihov sluh za društvenetokove, kreativnost i trasiranje zaključaka kojisu, bez sumnje, u funkciji razvoja ne samodrvne industrije nego kompletne društvenezajednice. Zato je drvno-tahnološka konferencijazadržala poziciju najznačajnije i najboljeorganizovane manifestacije namenjene šumarstvu,preradi drveta i proizvodnji nameštajau ovom regionu. •jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 19

Kroz proaktivne industrijske politike hrvatski drvoprerađivačiočekuju da će Vlada prepoznati ne samo probleme, negoi veliki potencijal rasta drvne industrijeVeća podrška za veći nivoNakon završetka 9. drvnotehnološkekonferencije, krajemproteklog maja, u Opatiji smorazgovarali sa Zdravkom Jelčićem,predsednikom Uprave preduzećaSpin Valis i ujedno predsednikomUdruženja drvno-prerađivačkeindustrije u Hrvatskojgospodarskoj komori. Uz zahvalnostza odziv, verujemo da ćenjegove ocene drvno-tehnološkekonferencije i stanja drvne industrijeu Hrvatskoj ineresovati našečitaoce.– Već skoro deset godinaDrvno-tehnološka konferencijaje u kontinuitetu mesto susretadrvne industrije i šumarstva Hrvatske.Tu, na neki način, propitujemoi pokušavamo artikulisatinaše interese, naše stavove i mogućnostisardnje. Sada smo ovdeimali priliku razgovarati sa novimčelnim ljudima Hrvatskih šumai resornog ministarstva. Problemaima puno, a s obzirom da sepribližava vreme našeg ulaska uEU valja razmišljati šta još u našemposlovanju treba prilagoditievropskim standardima. Utom kontekstu smo razgovarali onovim industrijskim politikamakoje se nagoveštavaju preko Ministarstvagospodarstva. Drvnaindustrija je, naime, do sada bilau nadležnosti Ministarstva poljoprivredei ruralnog razvoja, ali sadasmo istovremeno i u Ministarstvugospodarstva gde se vodejedinstvene industrijske politike.Na neki način smo, dakle, uključeniu dva ministarstva, a ta novinaje dobra jer smo tamo gde seobjedinjuju sve industrijske politike.To znači da je Vlada prepoznalapotencijal drvne industrije ida će voditi proaktivne industrijskepolitike što mi svakako podržavamo– kaže gospodin Jelčić.– Mi posebno naglašavamoda je drvna industrija u Hrvatskojnajveći neto izvoznik i daostvaruje najveći neto devizniefekt. Izvoz od 964 miliona dolaraostvarenog u prošloj godini, uUkoliko izostanu proaktivne industrijske politike koje će prepoznatisve probleme sa kojima se susreće drvna industrija, ali i naš potencijalrasta, jer ovaj sektor nosi najveći potencijal rasta, dogodiće seurušavanje finalnog segmenta drvne industrije, onog koji ima najvećudodatu vrednost, a to je proizvodnja nameštaja, parketa, stolarije,drvenih kuća… Mi nastojimo da se održi ovaj najvredniji segmentdrvne industrije kroz najavljene proaktivne industrijske politike i odnossa šumarstvom tako što će veći nivo dodate vrednosti biti prepoznatkao merilo za veću podršku – rekao je Zdravko Jelčić na Drvnotehnološkoj konferenciji u Opatiji.Spin Valis je u kontinuitetustabilna firma. Iza sebe ima dugoiskustvo proizvodnje nameštajaod masivnog drveta, a kaoregionalni lider u finalnoj proizvodnjiSpin Valis je odavno prevazišaogranice Hrvatske. Svojuproizvodnju bazira na hrastu ibukvi, a dug i stabilan proizvodniprogram se uvek upotpunjujenameštajem koji je u trendu.Trenutuo to su sedeće garniture,vitrine, stolovi, stolice, kreveti,komode… Spin Valis je uvek fokusirantržišnim zahtevima, a većduže to je Evropa gde ide najvećideo proizvodnje sedećih garnitura,stolova, stolica…– Svake godine Spin Valis investirablizu dva miliona eura utehnologije i nove proizvode, a toje jedini način da održavamo svojukonkurentnost – kaže ZdravkoJelčić. – Teška su vremena imi smo pogođeni krizom koja jedelom došla sa izvoznog tržišta,a delom i zbog visokog opterećenjanašeg proizvoda. Samo odovo krizno vreme, je impozantan,a ta činjenica postaje značajnijakada znamo da je uvozna komponentau drvnoj industriji ispod5% i da je naša zemlja jako zadužena.Najveći smo, znači, netoizvoznik, a drugi smo po veličiniizvoza ukupno u Hrvatskoj. Našerobe imaju ekološku komponentu,bazirane su na domaćem re-sursu, domaćem znanju i dugojtradiciji. Imamo izvozni proizvod,a našu vrednost podržava činjenicada imamo osvojeno prestižnoino tržište. Naša dominantnaSpin Valisnameštaj za kupce svih životnih dobiNove godine imamo porast 10 do15 posto značajnih stavki u kalkulacijiod energenata i poreza dokomunalnih naknada. Permanentnimrestrukturiranjem uspevamoda se održimo, likvidni smo iposlujemo pozitivno, ali objektivnoimamo mali prostor za razvojprimeren mogućnostima. Zato jevažno da kroz proaktivne industrijskepolitike Vlada prepoznane samo probleme, nego i velikipotencijal rasta drvne industrijeuopšte. Ukoliko izostanu podsticajikoje očekujemo drastično ćebiti smanjena finalna proizvodnja,a broj radnika će se prepoloviti.To je realna opasnost, pahrvatski drvoprerađivači očekujuda će Vlada prepoznati ne samo20 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

dodate vrednostiprobleme, nego i veliki potencijalrasta drvne industrije i da će krozproaktivne industrijske politikepodstaći razvoj drvnog sektora,potencira naš sagovornik.Spin Valis inače ima izuzetnusaradnju sa firmama iz Srbije iuopšte ove regije, i ova firma redovnoizlaže na većim evropskimsajmovima pa i na Sajmu nameštajau Beogradu. Zapažen uspehpočetkom ove godine ostrvariliSPIN VALISIndustrijska 24, 34 000 Požega, Hrvatskatel: 00 385 34 311 175, fax: 00 385 34 274 704e-mail: spinvalis@spinvalis.hr, prodaja@spinvalis.hrwww.spinvalis.hrNaš sagovornikZdravko Jelčić,predsednikUdruženjadrvno-prerađivačkeindustrije u Hrvatskojgospodarskoj komorii predsednikUprave preduzećaSPIN VALISsu hrvatski proizvođači nameštajana sajmu u Kelnu. GospodinJelčić ističe da je zadovoljan sajmom,ali i aktivnostima koje suusledile posle sajma kada je posetiopetnaestak velikih nemačkihkupaca sa kojima je dogovorenanaredna saradnja. Na našeproizvode dobro reaguje većinazapadnoevropskih kupaca gdese kriza sve manje spominje ioseća, ističe Jelčić.tržišta su Nemačka, Francuska,Belgija, Engleska, Italija itd. Neštood proizvodnje hrvatskih drvoprerađivačaide i prema Rusiji,arapskom svetu i Americi… Praktično,mi smo na globalnom tržištu,vrlo zahtevnom po rokovimaisporuke i po kvalitetu. Naravnotu je puno izazova i opasnosti;globalno tržište zahteva velikuumešnost i borbu. A naša drvnaindustrija ima potencijal; onaima tradiciju, domaću sirovinu,kontinuitet, održivost i žilavost,već odavno osvojeno zahtevnoi relativno stabilno tržište, a onošto zagovaramo i očekujemo, dabi zapravo napravili dalji iskoraki da bi održali ovaj nivo, je noviodnosi sa Hrvatskim šumama –naglašava Zdravko Jelčić.– Poznato je da šume pokrivaju48% teritorije Hrvatske, a sa78% šuma upravlja država prekoHrvatskih šuma. Naravno da jenaš odnos sa Hrvatskim šumamaključan u smislu osiguranja sirovine.Zato mi zagovaramo određenepodsticajne mere upravopreko Hrvatskih šuma. To je jedanpravac gde primarno želimoosigurati sigurnu dostavu sirovineu kontinuitetu, a drugi jecena sirovine koja bi trebalo dabude podsticajna, koja će u sebisadržavati neke elemente rabatau smislu podsticaja finalneproizvodnje, tim više što finalnaproizvodnja, znamo, nosi u sebisedam do deset puta više dodanevrednosti. Dodana vrednostje, prema definiciji, bruto plataplus bruto dobit plus amortizacija.To znači da je tu impliciranazaposlenost, a danas je ključnastvar imati visoku zaposlenost.Drvna industrija je radno intenzivnadelatnost i u ovom trenutkuima oko 25.000 direktno zaposlenih.Indirektno još tolikoima zaposlenih kroz kooperacijui obrt, plus u šumarstvu 8.000što znači da drvoprerađivački išumarski sektor zapošljava blizu60.000 radnika. Gro ove industrijeje u ruralnim područjima iapsorbuje manje obrazovani diostanovništva, što je značajno jerEvropa upravo podstiče razvojmanje razvijenih područja. Zato,zadržati ove proizvodnje u nerazvijenijimpodručjima je, zapravo,imperativ koji nam postavljaEU. Sa tog aspekta, ovo je većavrednost ovog sektora i kroz noveindustrijske politike koje je najaviloMinistarstvo gospodarstva,a koje mi podržavamo jer želimoda one budu zaista proaktivne.One će osnažiti ovaj sektor i bardelimično anulirati godinama taloženenegativnosti i kumuliraneminuse, dubioze, visoku kreditnuzaduženost itd. Jer, ako gledamokumalativno, samo za prošlu godinuveći su gubici nego dobitunutar celog sektora. Znači imamoveće troškove nego prihode,pa su nam neophodne proaktivneindustrijske politike koje ćesa određenim merama anuliratikumulirane teškoće i monetarnegubitke koji su takođe značajni.Kod nas zapravo skoro dvadesetgodina nije menjan kurs, pa kadabi samo kumulirali inflaciju, odnoskune i eura bi trebalo da bude1:17 a ne kao što je sada 1:7,5što je za izvoznika veliki problem.Monetarne politike su pogodovaleuvoznicima i nisu stimulativneza proizvođače i izvoznike. Toje dovelo do gubitka akumulacijei potentnosti za novi investicioniciklus pa od države očekujemoda određenim merama preko industrijskihpolitika podstaknu investicije,jer bez investicija mi nemožemo biti konkurentni. Upravo,poruka sa ovog skupa je bilakako održati i podstaći konkurentnostsektora, a to se ne možeostvariti bez investicija. Imperativje investirati u tehnologiju, uljude i znanje u nove proizvode,u nova tržišta, u marketing. To jenužno ukoliko želimo opstati nazahtevnom globalnom tržištu –kaže na kraju našeg razgovoragospodin Zdravko Jelčić. •jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 21

Konferencija kreativneindustrije nameštajaPripremio: Bernard LikarSamo dugoročno sprovođenje razvojihstrategija pridonosi trajnom prosperitetuzemlje.U organizaciji Razvojnog Centra kreativneindustrije namještaja, a u saradnji saVisokom školom dizajna iz Ljubljane i Slovenačkimudrženjem u Privrednoj komoriSlovenije, 8. juna 2012. godine, održana jekonferencija kreativne industrije namještaja(RC31), sa ciljem predstavljanja aktivnostinovoformiranog Razvojnog Centara kreativneindustrije namještaja i javne debate o vizijirazvoja slovenačke kreativne industrijenamještaja sa naglaskom na državnim merama.Konferenciju je otvorila mr Sabina Koleša,načelnik Uprave za preduzetništvo ikonkurentnost u Ministarstvu privrednograzvoja i tehnologije, a pokrovitelji konferencijebili su Iztok Bizjak, predsednik20. juna 2012. u Sarajevu su održani dobro posećeni poslovni susretibosanskih i slovenačkih drvoprerađivačkih preduzećaCilj – jačanje poslovne saradnjeDogađaj je organizovan na inicijativu slovenačke ambasade u Sarajevu, uz suorganizacijuPrivredne komore Slovenije - Udruženja drvne industrije i nameštaja, Klastera drvne industrijeSlovenije i Vanjskotrgovinske komore Bosne i Hercegovine. Slovenačku delegaciju su,uz ambasadora Andreja Grassellija i savetnika Gregorja Preskerja iz slovenačkog ambasadeu Sarajevu, Anice Zavrl Bogataj, direktorice direktorata za šumarstvo u Ministarstvu poljoprivredei okoliša R. Slovenije i Bernarda Likarja, predstavnika Privredne komore Slovenije- Udruženja drvne industrije i namještaja, činila preduzeća: Javor Pivka, Riko, Paron, Iteco,Kampo, Stolarija Bolčič, CETA i Slovenijales Trgovina. Sa bosanske strane prisutno je bilo 20bosanskih preduzeća i predstavnici spoljnotrgovinske komore BiH, Federalnog ministarstvaenergije, rudarstva i industrije, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa,FIPA - Agencija za promicanje stranih ulaganja, Privredne komore BiH i Privredne komoreRepublike Srpske. Događaju je dat adekvatan medijski značaj.Poslovni susreti održani su u cilju jačanja međusobne poslovne saradnje s naglaskom naizvoz prema trećim tržištima. Konstatovano je da u obe zemlje postoji ogroman neiskorišćenpotencijal. Robna razmena drvnih proizvoda, materijala i nameštaja između Slovenijei Bosne i Hercegovine 2011. godine iznosila je 70 miliona evra, a ostvarena je uglavnom naračun biomase i rezane građe iz BiH.Bruno Bojić, predsednik Vanjskotrgovinske komore BiH, je istakao dobre slovenačko-bosanskeodnose i dobru poslovnu saradnju i ukazao na potrebu daljeg jačanja međusobnesaradnje i povećanje robne razmene finalnih proizvoda, kao i zajednički nastup na trećimtržištima. Andrej Grasselli, ambasador Republike Slovenije u Sarajevu, istakao je dobro razumevanjei učestvovanje privrednika obe strane, a i podršku Slovenije za dalje jačanje saradnje.Anica Zavrl Bogataj naglasila je odlučnost Republike Slovenije za oporavak drvneindustrije i šumarstva, koji će nastojati ostvariti kroz Akcioni plan „Drvo je lijepo”, koga jenedavno usvojila Vlada Republike Slovenije.Selma Bašagić, sekretarka Udruženja drvne industrije i šumarstva Vanjskotrgovinske komoreBiH i Bernard Likar, savetnik Udruženja drvne industrije i nameštaja Privredne komoreSlovenije, predstavili su trenutno stanje i vizije razvoja drvnog sektora obe zemlje.Prema prvim povratnim informacijama učesnika ovaj događaj je dobro organizovan i vrlodobro podržan od strane medija. Ostvareno je mnoštvo novih poslovnih kontakata, krozkoje bi mogla ojačati trgovinska razmena između Slovenije i Bosne i Hercegovine. Željaučesnika je da se praksa takvih skupova i dalje nastavi, možda i u pravcu multilateralnihskupova u jugoistočnoj Evropi.Uprave RC31 i mr Nada Matičič, dekan Visokeškole za dizajn.Više od 120 učesnika iz oblasti industrijenameštaja, ministarstava, medija, zatim dizajnerai studenta razgovaralo je o važnostidizajna u industriji namještaja. Uvodničarisu bili mr Samo Hribar Milić i dizajner LenkaKavčič. Sledile su prezentacije privremenihrezultata Razvojnog Centra kreativne industrijenamještaja, Razvojnog Centra INTECH-LES i Razvojnog Centra RACE KOGO. Sva trirazvojna centra deluju na području drvneindustrije, a finansiraju se iz četverogodišnjegprograma razvojnih centara slovenačkeprivrede preko Ministarstva privrednog razvojai tehnologije u ukupnoj vrednosti od25 miliona evra.Ključna područja RC31 su razvoj i komercijalizacijanovih proizvoda nameštaja, razvojkvalitetne eko površinske obrade nameštaja,te vizualizacija i poboljšanje e-modela.Svrha razvojnih centara slovenačke privredeje da podrže projekte koji uključujurazvojni rad, potrebnu opremu i drugu infrastrukturu,koja pruža razvoj poslovanja iveština te dugoročnu podlogu za rast i razvojprivrede, a može omogućit tehnološkeinovacije u područjima u kojima Slovenijaima kritičnu masu znanja. Ministarstvoprivrednog razvoja i tehnologije i EU fondza regionalni razvoj sufinansira 17 projekatau vrednosti od 180 miliona evra do kraja2014. godine.Ključni zaključci konferencije su da jedizajnu potrebno dati puno veći podsticaj.Bitan je multidisciplinarni pristup dizajnu.Dizajn može uveliko pridoneti povećanjuvrednost u očima kupca, do većeg nivoa finalizacije,veće dodate vrednosti i veće konkurentnosti.Republika Slovenija ima ozbiljnerazloge da podrži razvoj kreativne industrije.Deo te podrške je i akcioni plan „Drvoje lijepo”, koji je usvojila Vlada RepublikeSlovenije. Takođe je istaknuto da su razvojnicentari prava mera u pravcu promocije razvojakoji vredi održavati i dalje razvijati. Uspešniprimeri nekih od zapadnih zemaljapokazuje da samo dugoročno sprovođenjerazvojih strategija pridonosi trajnom prosperitetuzemlje. •22 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

Informacioni sistem u drvoprerađivačkoj industrijiInformacioni sistem zaPIŠE: dipl. ing. Miloš Ticatriumph.co@sbb.rsKad je reč o informacionom sistemu zaupravljanje poslovanjem preduzeća, svi seslažu da se bez računara i informatike danasne može, da je to nužnost savremenog poslovanja,da ćemo bez IT beznadežno zaostatiza drugima i slično. Međutim, stvar semenja iz korena kada počnu ozbiljni pregovorii kada dođe do ponude o izradi IS. Tadase nađu razni izgovori i opravdanja. Reći ćeda trenutno imaju previše posla, da ne dižuglavu, a kamo li da uvode IS; ili da trenutnonemaju posla i nisu u finansijskoj situaciji dauvode IS; a često kažu da je to suviše složenoi pitaju se da li su to uopšte u stanju… Ponekadproradi sindrom gume jer računaju kolikoguma je moguće kupiti za ponuđenu cenuizrade IS…Vreme prolazi, a preduzeće trajno ostajena korišćenju samo osnovnih računarskihprograma (finansijsko, materijalno i robnoknjigovodstvo, obračun ličnih dohodaka,obračun osnovnih sredstava, dugovanja i potraživanjai slično). Uvođenje integralnog informacionogsistema se odlaže za bolja vremena.Retka su proizvodna preduzeća kojaproblemu IS pristupaju ozbiljno i koja suostvarila napredak u toj oblasti . Češća je situacijada se, bez pravih informacija, u brzimrokovima, izgubi kontrola nad dešavanjimau proizvodnji, nabavci, isporuci i drugim segmentimaposlovanja.Šta nam to nude informatičkastruka i informacione tehnologije?U svom idustrijskom razvoju svet je prošaokroz nekoliko značajnih faza, nazvanih industrijskerevolucije: parna mašina, električnastruja, elektronika i televizija, komunikacije,nuklearna energija. Pre nekoliko decenija počelaje informatička era, koja je svojim fantastičnobrzim razvojem današnji svet pretvorijau jedinstven globalni sistem. Opšteprihvaćeninaziv za ovu oblast je informacione tehnologijeili kraće IT. Često se može čuti u velikimposlovnim sistemima, kao što su banke,osiguravajuća društva, velike trgovačke kuće,državna i javna preduzeća i slično, da se govorio našem Aj/Ti sektoru. U malim i srednjimpreduzećima, nažalost, mnogo ređe… Vidite,ta revolucija nam je donela još jednu „korist“,čak se i skraćenice, ne samo u stručnom, negoi u našem običnom govoru, izgovaraju naengleskom jeziku.Ovde ćemo samo ukratko nabrojati nekemogućnosti, razvrstane po raznim oblastima,koje nam IT nude. To su:U oblasti hardvera• Moćni računarski serveri, stone (desktop)i prenosive (laptop) radne stanice,• Lako pokretljivi računarski uređaji (računarsketable, računari na dlanu),• Uređaji za pohranjivanje i zaštitu ogromnogbroja podataka (ugrađeni i vanjskimagnetni diskovi, CD/DVD, flash memorije,razne kartice…),• Lokalne i globalne mreže računara,• Napredni mobilni telefoni (sa vezom naInternet),• Multimedijski uređaji (kamere, fotografskiaparati, suraund zvuk),• Sistemi za automatsko pozicioniranje(GPS),• Uređaji za automatsko obeležavanje proizvoda(bar kod),• Direktna veza računara sa mašinama(CNC),U oblasti operativnih sistemai sistema za podršku• Upravljanje lokalnim i globalnim mrežamaračunara (malim, srednjim, velikim),• Vizuelni/grafički intefejs,• Razrađene metode administracije računarskihmreža i baza podataka,• Internet (sa moćnim pretraživačima i mogućnostimakomunikacije),• Računarski office programi (Word, Excell,PowerPoint,…),• Programi za multimedijske uređaje (zvuk,slika, film),• Sistemska podrška za rad raznovrsnihuređaja,…U oblasti projektovanjai programiranja IS• Složeni sistemi za upravljanje bazom podataka,• Alati za proizvodnju programa (generatoriaplikacija),• Raznovrsni programski jezici (objektni, relacioni,funkcionalni, logički),• Bezbrojne biblioteke gotovih programskihprocedura (algoritmi),• Alati za analizu poslovanja (poslovna inteligencija/bussines- intelligence),• Razne metode projektovanja i razvojasoftvera (UML, agilne metode, ekstremnoprogramiranje).U organizaciji poslovanja• Korišćenje standardnih pojedinačnih programakoji pokrivaju razne oblasti poslovanja,• Integralni programski sistemi za upravljanjeproizvodnjom (ERP),• Korišćenje specijalnih namenskih programau raznim oblastima (proračuni),• Korišćenje programa za dizajniranje proizvoda(2D/3D CAD),• Korišćenje programa za upravljanje numeričkimmašinama (CAM),• Elektronsko i mobilno bankarstvo (e-banking,m-banking),• Elektronska i mobilna trgovina (e-commerce,m-commerce),• Računarski vođene telekonferencije,• Programi i algoritmi za optimizaciju, simulacijui vizuelizaciju procesa,• Programi za upravljanje dokumentacijom,• Mogućnost uključenja u svoj računarskisistem bilo gde na svetu, u automobilu,vozu, avionu…Ovako, na jednom mestu nabrojane tačkedaju zaista impresivnu sliku mogućnostiinformacionih tehnologija. Znamo da ih svetkoristi. A mi?Gde je IS u poslovnom sistemu?Bez ikakve sumnje je da su i kod nasodavno računari ušli u široku upotrebu u svimoblastima života, pa i u proizvodnim preduzećima.Teško možemo zamisliti funkcionisanjepreduzeća bez tekst procesora, elektronskepošte, programa za štampanje faktura ili programaza finansijsko knjigovodstvo. Međutim,današnji računari sa svojim kapacitetima, brzinomrada i moćnim operativnim sistemimaomogućavaju rad ne samo standardnih programanego i mnogo složenijih softverskihsistema.Velika konkurencija je najpre naterala poslovnesisteme da kao ključni faktor poslovanjauvaže vreme. Informatika i globalna komunikacijasu danas tome dodale i faktor informacija.Bez pravih i tačnih informacija nesamo da se ne mogu doneti ispravne odluke,nego se te odluke ne mogu doneti na vreme.Broj informacija koje se u savremenomposlovanju javljaju je ogroman. Takođe i brojveza među njima. Naš zadatak je da ponudimosredstvo za obuhvat tih informacija i njihovuorganizaciju. Najpre na fundamentalnomnivou, pa zatim i u domenu nadgradnji,kakve su naprimer vizuelna prezentacija podataka,složeni modeli i algoritmi upravljanjaili poslovna inteligencija.U našem slučaju to sredstvo je integralniinformacioni sistem za upravljanje proizvodnjom.Da li je danas trenutak za priču oinformacionom sistemu?Ekonomska kriza već godinama potresasvet, Evropu, region i Srbiju. Preduzeća su u24 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

upravljanje proizvodnjomvelikim problemima i teško ugovaraju noveposlove. Kad se neki poslovi i realizuju, čestproblem je obezbediti naplatu potraživanja.Obim proizvodnje se smanjuje i radnici otpuštaju.Nedovoljno se koriste mogućnosti proizvodnjeza plasman na rusko tržište. U nekimsusednim zemljama regiona, kroz stimulativnemere, mnogo je jača podrška države privredi,što je značajno izraženo i u njihovoj drvoprerađivačkojindustriji.Ima li informatička struka šansu u našojindustriji prerade drveta? Teško je, kraj sveganavedenog, biti optimista. Ali ipak, posmatrajućisvet i naše gotovo deprimirajuće kaskanjeza njim, jasno je da suštinski moramopromeniti svest o značaju IT. Pojedinačno ilizajedno moramo preduzeti aktivne mere popitanju unapređenja proizvodnje. U tome ITimaju značajan udeo.Krajnje je vreme da se svi trgnemo. Dačak i pesimisti shvate da se bez naprednih informacionihtehnologija dalje zaista ne može.„KRALJICA INFORMACIONIHSISTEMA“Automatika i informatikaModerna proizvodnja se bazira na radumoćnih sredstava automatizacije i komunikacije,kao što su:• numerički programirane mašine (NC/CNC),• robotski sistemi i fleksibilne radne ćelije,• automatske proizvodne linije,• sistemi za automatsko upravljanje u proizvodnimprocesima,• sredstva za elektronsku komunikacijuunutar i van preduzeća,• sredstva za automatsko obeležavanjeproizvoda,• uređaji za kontrolu kvaliteta,• mašine i sistemi za prenos i skladištenjematerijala,• mnogi namenski uređaji i tehnologije uraznim oblastima.Vrhunac automatizacije je fabrika bez radnikaili fabrika bez osvetljenja.Drugu stranu savremenog poslovanjasvakako čine računari opšte namene, koji pomoćukvalitetnih programa omogućavaju efikasnoprikupljanje i obradu podataka, dizajniranjeproizvoda i tehnologije, izradu raznihmodela upravljanja, optimizacije, kontrole,analize poslovanja i donošenja odluka.Današnji računarski hardver i sistemskisoftver, čine moćnu, ali ne i preskupu, osnovuza izradu i korišćenje takvih programa.Ipak, primena računara opšte namene uoblasti proizvodnih sistema, posebno u drvoprerađivačkojindustriji, za nas je ovde najznačajnijatema i njoj ćemo posvetiti najvišepažnje.Klasični koncepti u proizvodnimorganizacijamaProizvodni poslovni sistem je skup velikogbroja resursa, procesa, odnosa i funkcija,kako na unutrašnjem planu, tako i u odnosuna okruženje. Istorijski gledano, proizvodnjaje vremenom postajala veća, raznovrsnijai složenija. Zahtevi za nivoom kvaliteta bivalisu strožiji, rasla je potreba za bržim tokovimamaterijala i informacija. Ali najvažniji zahtevje bio smanjenje troškova proizvodnje.Da bi razumevanje i organizacija tako složenogsistema bili jednostavniji, vremenomje došlo i do potrebe naučnog pristupa organizacijiproizvodnje. Pojavili su se razni modelii koncepti organizacije rada i upravljanjaposlovnim procesima. Rodonačelnicimaproizvodnih teorija smatraju se Tejlor iz SAD(funkcionalni sistem organizacije, standardizacija,podela rada i odgovornosti…) i Fajoliz Francuske (linijski sistem organizacije), kojisu delovali krajem 19. i početkom 20. veka.Veliku podršku razvoju teorije Tejlora dao jeFord, praktičnom primenom u proizvodnji automobila.Studija pokreta i merenje vremenaradnih operacija su važni elementi ove teorije,koji se primenjuju i danas, uz pomoć savremenihtehničkih sredstava.Šezdesetih godina 20. veka izvanredandoprinos teoriji organizacije proizvodnje dalisu i ruski načnici razradom tipske i grupnetehnologije (Sokolovski, Mitrofanov), koje suaktuelne i danas.Savremeni konceptiu proizvodnim organizacijamaDanašnja organizacija proizvodnje nužnose oslanja na korišćenje računara. Jedinoračunari mogu efikasno obraditi veliki brojpodataka i njihovim brzim procesiranjem ponuditielemente za operativno, srednjeročnoi dugoročno planiranje, praćenje, obračun ianalizu proizvodnje.Najpoznatiji koncepti u upravljanju proizvodnjomdanas su:• MRP (Planiranje materijala / Materialrequirement planning),• MRP-II (Planiranje proizvodnih resursa /Manufacturing resource planning),• JIT (upravo na vreme / just in time),• sistemi koji guraju proizvodnju (push-sistemi),• sistemi koji vuku proizvodnju (pull-sistemi),kao i neki drugi koncepti bazirani na logističkimi informacionim tokovima.Vrlo grubo, ali i prilično tačno, može segovoriti o podeli na zapadnu (MRP/push) i japansku(JIT/pull) proizvodnu filozofiju.Japanska filozofija se zasniva na naizgledprostijim proizvodnim i organizacionimprincipima, ali zahteva visoku preciznost,tačnost i pouzdanost rada, kao i vrhunskudisciplinu svih učesnika, kako unutarpreduzeća, tako i kooperanata i dobavljača.Osim samog odvijanja poslova na vreme, JITkoncept, u širem smislu obuhvata još nekolikovažnih ideja, kao što su nulta greška, kontrolana izvoru (POKA YOKE), sistem povlačenjaproizvodnje (KANBAN), zamena alata zajednocifreni broj minuta (SMED), netroškovniprincip kalkulacije.Neverovatni bum japanske industrije, posebnoTojote, koja je predvodnik japanskeproizvodne filozofije, izazvao je veliko interesovanjei na zapadu i pokušaj primene takvihkoncepata. Međutim, ogromna greška, kad jenekoliko miliona Tojotinih vozila moralo dazameni kočioni sistem, dovela je do priličnogotrežnjenja i povratka svom putu.Zapadna filozofija se više oslanja naupotrebu logičkih, matematičkih i statističkihmodela u upravljanju. Razvijena je i čitavamatematička disciplina operaciona istraživanjasa mnogobrojnim modelima i algoritmima,koji se sa uspehom primenjuju i u proizvodnimprocesima, uključivši i MRP. Naravnoda su danas, u eri slobodne razmene, razneideje značajno izmešane, tako da je i bazičniJIT koncept, u nešto blažoj formi, uključen i uzapadnu proizvodnu filozofiju.Većina zapadnih autora smatra da je MRPkoncept superiorniji u većem broju situacija,naročito u slučaju varijabilne potražnje proizvoda,u pokrivanju neplaniranih situacija,poremećaja i slično. U JIT konceptu se na svadešavanja mora reagovati vrlo brzo, dok MRPipak omogućava nešto slobodnije vremenskopremošćavanje problema.U srpskoj privredi je u ovom trenutku teškorazmišljati o JIT konceptu, čak i u čisto internimokvirima, jer su uticaji nestabilnogokruženja i kod najbolje organizovanih preduzećaogromni.Vrlo je interesantno detaljnije proučitifunkcionisanje oba ova koncepta, doneti svojsud o njima i primeniti ih u celini ili delimičnou svojoj vlastitoj praksi.Prethodno navedenim konceptima planiranjai upravljanja treba dodati još jedan važansegment poslovanja, sisteme obračuna ikalkulacija. U tom smislu dobro poznate klasičnesisteme po stvarnim, standardnim, direktnimili marginalnim troškovima, ali i savremeneobračunske sisteme: ABC - ActivityBased Costing (troškovi bazirani na aktivnostima),TC - Target Costing, (ciljani troškovi/jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 25

Informacioni sistem u drvoprerađivačkoj industrijinetroškovni princip), LLC - Long Life Costing(troškovi životnog ciklusa proizvoda), kao ineke druge sisteme obračuna ili njihove raznekombinacije.Obračun proizvodnje je tema koja, zbogsvoje važnosti, zaslužuje posebnu razradu.Složenost proizvodnjeProizvodne sisteme je moguće klasifikovatipo različitim kriterijima, među kojima sunajčešći: obim proizvodnje, oblik tehnologijei vremenska perspektiva. Prema obimu, proizvodnisistemi se obično dele na masovnu,visokoserijsku, srednjeserijsku, maloserijsku ipojedinačnu proizvodnju. Prema obliku tehnologijedele se na komadnu i procesnu proizvodnju.Prema vremenskoj dimenziji na kontinuiranui serijsku proizvodnju.Karakteristika mnogih malih i srednjihpreduzeća u oblasti prerade drveta je pojedinačna,češće maloserijska ili ređe srednjeserijskaproizvodnja. Prema obliku tehnologije,prerada drveta spada u komadnu proizvodnju.Izuzetno je mali broj velikih preduzeća upreradi drveta u Srbiji, ali je pitanje da li i onapostižu serije koje se mogu smatrati visokim.U domenu građevinske stolarije i nameštaja,tj. u domenu opremanja, generalno, pojedinačnai maloserijska proizvodnja podrazumevajuizradu velikog broja proizvoda, kojise istovremeno prepliću u svim funkcijama ifazama poslovanja, naročito proizvodnje. Nijenemoguć ugovor koji ima i preko 200 pozicija(proizvoda). Kao primer iz prakse ovdenavodimo ugovor koji je imao 175 ugovornihpozicija. Radi se o opremanju jedne vile krajMoskve.Sve poslovne funkcije (ugovaranje, priprema,planiranje, nabavka, lansiranje, praćenje,obračun i kontrola proizvodnje, održavanjemašina, transport, analiza poslovanja,računovodstvene funkcije i ostale razne funkcije)su u tim uslovima vrlo složene i uspešnomogu biti realizovane samo uz podršku dobroginformacionog sistema. Na primer, istovremenopostojanje 10 radnih naloga sa 100pozicija, lansiranih u određenoj vremenskojperspektivi (u prenesenom smislu samo 10skromnijih vila u Podmoskovlju), znači 1000različitih ili sličnih proizvoda, koji se provlačekroz nekoliko obradnih mesta i tretiraju sa jošviše radnih operacija.Kvalitet sistemaPoslovni sistem je nužno integralan (celovit)u širinu. Sve njegove funkcije se uvek izvršavajuna određeni način, klasičnim ili savremenimsredstvima, sa pratećim dokumentimaili samo glasom, organizovano ili neorganizovano,kvalitetno ili nestručno, kulturno ili neuredno,na vreme ili sa kašnjenjem,… Upravljanjetakvim sistemom se, manje ili više uspešno,obavlja uz sadržajno znanje o procesimarada koje poseduju rukovodioci i stručni kadarpreduzeća.Savremena sredstva automatizacije, informatizacijei organizacije omogućavaju razvojposlovnog sistema i upravljanja u dubinu. Uznjihovu pomoć dolazi se do postupaka radakoji smanjuju proizvodni ciklus, podižu produktivnost,ekonomičnost, kvalitet izrade, voderačuna o održavanju rokova i mnogim drugimaspektima i parametrima poslovanja, kakou pojedinim poslovnim funkcijama, tako iu proizvodnom sistemu u celini.U informacionom sistemu se sadržajnopoznavanje poslovnog procesa pretače u formalnoznanje, koncentrisano u programima.To je jedino znanje koje razumeju računari.Proizvodni sistem je po svojoj strukturinajsloženiji poslovni sistem. Raznovrsnostproizvodnje (od igle do spejs šatla), složenostproizvoda i tehnologija, sveobuhvatnost planiranja,praćenja i obračuna proizvodnje posvim segmentima poslovanja, upotreba najtežihmatematičkih i simulacionih algoritamapovlače da je i informacioni sistem za upravljanjeproizvodnjom najsloženiji. Zato informatičari,u svom žargonu, kažu da je proizvodnjakraljica informacionih sistema.U smislu svega što je ovde rečeno, časopisDRVO-tehnika, kroz serijal INFORMA-CIONI SISTEM u DRvopRERAđivačKOJINDUSTRIJI, je otvoren za pokretanje razmenemišljenja o problemima upravljanjaproizvodnjom u oblasti prerade drveta,kako na teoretskom, tako i na praktičnomnivou. Posebno i o ulozi IT (informacionetehnologije) u tome. •26 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

Dimter Opticut S50Masovna roba, rez u paketu na Dimter Opticut S90XLZWÖNITZTALER HOLZBAUBaštenske kuće na sklapanjeRezanje za masovnu robu i kvalitatitni rezBezbroj pojedinačnih komada je za jednu proizvodnju baštenskih kuća,visokih leja i otpadnih sanduka, kao što je firme Zwönitztaler Holzbau,neophodno. Kako bi ove količine mogli racionalno da proizvode,efikasno krojenje elemenata je A i Š u proizvodnji.Podaci i čINJENICEZwönitztaler HolzbauGodina osnivanja 2006.OsnivačFriedhelm BilsingBroj radnika 53Proizvodibaštenske kuće i bungalovi(u 2010. - 10.000 komada)visoke leje, sanduci za otpadVrsta drvetaskandinavska smrčaU poslednjih 5 godina Zwönitztaler Holzbau,Aue/Nemačka specijalizovao se za izradubaštenskih kuća, bungalova i igračaka za decu.U ovom segmentu preduzeće ima velikogkupca u Nemačkoj, koji proizvode prodaje i uFrancuskoj, Velilkoj Britaniji i u Benelux-državama.Osim toga, proizvode se i visoke leje isanduci za otpad.„Uslovljeno raznovrsnošću naših proizvoda,imamo mnogo pojedinačnih komada, kojise moraju različito rezati, bušiti, obraditi“, kazeFriedhelm Bilsing, vlasnik i rukovodilac firme.Kako bi proizvodnju što je moguće boljeracionalizovalo, preduzeće je investiralo u dvelinije za krojenje firme DIMTER, Illertissen, Nemačka,članice Weinig grupe. „Dimter ima dobrutehniku, koja nas je ubedila. Osim toga,postoji hemija između nas“ obrazlaže Bilsingsvoju odluku. Od strane Weinig grupe za planiranjei projektovanje bio je odgovoran FalkSchlegel.Najpre velika…Godine 2010. se firma Zwönitztaler Holzbauodlučila za kupovinu Dimter OpticutS90XL. Oprema je s ulazne strane opremljenapoprečnim transporterom. Za rezanje mogubiti pripremljena do 4 paketa. Mašina ubacujedrvo po taktu. Šiber sa merenjem dužinetransportuje paket kroz Opticut S90XL. On jepretežno korišćen za optimiranje dužine. Mašinaje dodatno opremljena i meračem širine,tako da može da optimira širine po napadu.Preko, od strane Dimter-a isporučenog predoptimiranja,moguće je već prilikom kupovinematerijala smanjiti otpad. Poprečni presecina Opticut-u S90XL mogući su od 280 x 180mm do maksimalnih 400 x 60 mm. Duž transportnetrake nalazi se nakon kraćenja jedanutiskivač etikete: moguće je utisnuti podatkeo nalozima, barkod. Na izlazu se izrezani komadisortiraju po dužini na 4 stanice.… a od skoro i manja mašinaPočetkom godine sledio je jedan Dimter-Opticut S50. Sa malom mašinom najčešće seobrađuju pojedinačni komadi odnosno manjekoličine, ili se koristi za kvalitativni rez.Prepoznavanje greške (markiranje greške) jeintegrisano. Zbog velike raznolikosti radnihkomada, mehanizacija na ulazu i izlazu mašinenije bila potrebna. Kod ove kratilice poprečnipresek doseže do 215 x 120 mm.Obema linijama za kraćenje može da seupravlja iz kancelarije: „Instalirano je povezivanjepodataka“ navodi Werner Blum, menadžerprodaje u Dimter-u. Obe mašine raspolažuupravljačkom jedinicom Opticom Direkt,čime je moguće imati uvid u statistikurada, vrednovanje kvaliteta materijala i drugupotrebnu proizvodnu statistiku. U ovoj firmise nedeljno preradi 350 m3 rezane građe. „Celokupnakoličina se proreže na jednoj od obeDimter kratilice“, dodaje naš sagovornik. Pretežnose kupuje skandinavska smrča, koja sesuši na ca. 14 % vlage.Dodatno je u firmi Zwönitztaler Holzbauu radu i Wenig četvorostrani Variomat, kojiće uskoro biti zamenjen jednim Powermatom600. „Sa ovom linijom za blanjanje možemoda radnimo brzinom od 30 m/min.i obaramoivice sa sve četiri strane, što je važno,pre svega, kod dečijih igračaka“ zaključujeBilsing. Izrezano i oblanjano, zaobljeno drvose za svaku baštensku kuću ručno upakuje isnabde uputstvom za sklapanje. Na taj načinstručnom sklapanju u kućnoj režiji ništa višene može da stane na put.Zadovoljni sa instalacijom, vlasnik Friedhelm Bilsing,rukovodilac proizvodnje Markus Bauer,Werner Blum i Falk Schlegel (s leva na desno)MW GROUP · Čupićeva 1/1, 37000 Kruševactel: +381 37 445 070, 445 075, 445 077 · fax: +381 37 445 070, 445 071e-mail: mwgroup@open.telekom.rs · www. mwgroup.rs · www.weinig.com

Fasadni prozoriUsaglašavanje građevinskih proizvoda, kao što su prozori i spoljnavrata, sa zahtevima evropskih direktiva i standarda, je neizbežan i višestrukokoristan proces. Ovaj proces zahteva određena sredstva, ulaganjai angažovanje proizvođača. Međutim, istovremeno ovaj procesnudi i veće šanse za plasman i prodaju usaglašenih proizvoda na tržištuEvropske Unije. Jedan od osnovnih uslova za sve države koje želeda postanu pridružene članice Evropske Unije, je da usaglase svoje postojećezakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. Takođe se očekuje odbudućih članica, da se u procesu priključivanja, postepeno uključuju ufunkcionisanje celokupnog sistema EU.Osnovu Evropskog zakonodavstva čine zakonski akti u obliku direktivaNovog pristupa, koje definišu bitne zahteve za proizvode. Bitnizahtevi su oni koji mogu uticati na zdravlje i živote ljudi i životinja, tena interese potrošača i zaštitu životne sredine. Svaku pojedinačnu direktivuNovog pristupa, prate i određeni harmonizovani (usaglašeni)evropski standardi. Ovim standardima se utvrđuju i svi ostali zahtevi zapojedine proizvode. Direktivama Novog pristupa se traži ispunjavanjebitnih zahteva. Pokazalo se neophodnim ustanoviti i sistem za pouzdanoocenjivanje usaglašenosti sa tim zahtevima. Zbog toga je usvojenGlobalni pristup za ocenjivanje usaglašenosti, tj. utvrđene su opštesmernice i detaljne procedure ispitivanja i sertifikacije.Preduslov za pridruživanje CE oznake (Conformité Européenne– CE mark) nekom proizvodu iz porodice prozora i spoljnih pešačkihvrata je usaglašenost sa harmonizovanim evropskim standardom EN14351-1:2006+A1:2010 „Windows and doors - Product standard,performance characteristics - Part 1: Windows and external pedestriandoorsets without resistance to fire and/or smoke leakagecharacteristics“. Navedeni standard je preuzet kao nacionalni standardSRPS EN 14351-11:2011 pod nazivom „Prozori i vrata – Standardza proizvod, karakteristike performansi – Deo1: Karakteristike prozora ispoljnih vrata ne uključujući otpornost na požar i/ili propuštanje dima“.PIŠU:Dr Dragan Škobalj, VUJIĆ ValjevoMr Mladen Komac, Euroinspekt-drvokontrola ZagrebDipl.ing. Goran Jakovac, Euroinspekt-drvokontrola ZagrebDipl.ing. Slaven Živković, Institut za standardizaciju BeogradSve mere koje preduzima Evropska Unija,za države koje nisu njene članice,predstavljaju barijere i mogu se očekivatipoteškoće i problemi pri plasmanuodređenih roba i usluga na ovo tržište. Uprocesu pripreme za članstvo u EU, svedržave, buduće članice treba da realizujuniz aktivnosti, kako bi se smanjile tehničkebarijere u trgovini. Osnovni cilj je postizanjeusaglašenosti sa tehničkim zakonodavstvomEU. Ovakve aktivnosti predstavljaju ključza povećanje izvoza i plasman na evropskotržište, što je jedan od osnovnih nacionalnihinteresa svih zemalja.Sve ove aktivnosti se preduzimaju u ciljuotklanjanja prepreka na tržištu EU, kaoi sa namerom da se zaštite krajnji potrošači,ali i sami proizvođači.Usaglašenosti sa tehničkim zakonodavstvom EURazvojem zajedničkog tržišta Evropske Unije, realno je postojalamogućnost da pojedine zemlje članice ograniče promet roba na njihovomtržištu nametanjem nacionalnih standarda. Ukoliko bi se dopustilopostojanje neusaglašenih karakteristika i njihovih performansi,slobodna trgovina kao jedan od ključnih razloga postojanja EU, bi bilaonemogućena.U cilju uklanjanja spomenutih potencijalnih ograničenja u protokuroba, Evropska Ekonomska Zajednica je sporazumom prihvatila novapravila. Usvojene su jedinstvene direktive koje važe u celoj Evropi, prvenstvenozbog različitih nacionalnih standarda, direktiva i postupakaodobravanja.Evropska Ekonomska Zajednica je pored slobodnog protoka roba,ustanovila i slobodne protoke: usluga (kreiranje i pružanja usluga); kapitalai zakona koji se bave preduzećima, kao i radnika.Primenom evropskih direktiva postiže se usaglašavanje metoda ispitivanjai metoda deklarisanja vrednosti karakteristika proizvoda, kaoi metoda ocene usaglašenosti. Države članice su slobodne da postavljajusopstvene zahteve za karakteristike građevinskih proizvoda. Izborpotrebnih vrednosti za izabranu upotrebu ostavljen je nacionalnimpropisima svake države članice. Zahtevima o nameravanoj upotrebigrađevinskih proizvoda u svakoj državi članici, moraju se odrediti bitnekarakteristike proizvoda i njihove performanse. Svi zahtevi morajubiti dokazani ispitivanjima u akreditovanim laboratorijama EvropskeUnije. Takođe, neophodno je i priložiti i dokumentaciju fabričke kontroleproizvodnje, kao još jedan od uslova za dokazvanje kvaliteta iusaglašenosti. Bitni zahtevi se smatraju neophodnim za osiguranje zaštitezdravlja radnika i zaštite životne sredine.Sve mere koje preduzima Evropska Unija, za države koje nisu njenečlanice, predstavljaju barijere i mogu se očekivati poteškoće i problemipri plasmanu određenih roba i usluga na ovo tržište. U procesupripreme za članstvo u EU, sve države, buduće članice treba da realizujuniz aktivnosti, kako bi se smanjile tehničke barijere u trgovini.Osnovni cilj je postizanje usaglašenosti sa tehničkim zakonodavstvomEU. Ovakve aktivnosti predstavljaju ključ za povećanje izvoza i plasmanna evropsko tržište, što je jedan od osnovnih nacionalnih interesasvih zemalja.Sam sistem sprovođenja zakona u EU je koncipiran tako da se neispunjavanjezahteva po pitanju sigurnosti, bezbednosti i zaštite životnesredine, kao i uticaju na zdravlje ljudi sankcioniše korektivnimmerama. Na ovaj način štiti se ne samo korisnik proizvoda, nego i proizvođačod nelojalne konkurencije.28 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

i ce oznakaDirektive Saveta evropske ekonomske zajednice o usaglašavanjuzakona, propisa i administrativnih odredaba država članica koje se odnosena građevinske proizvode su 89/106/EEZ (Construction ProductsDirective) i 93/68/EEZ (Construction Products (Amendment)Directive). Ove direktive predstavljaju neke od direktiva Novog pristupa(New Approach), čiji pristup zahteva da tehnički standardi omogućeosiguravanje visokog nivoa bezbednosti u pogledu bitnih zahteva.Ovi zahtevi su utvrđeni u direktivama, uredbama i harmonizovanimstandardima.Direktivama Novog pristupa nalaže se ispunjavanje bitnih zahteva.Pokazalo se neophodnim ustanoviti i sistem za pouzdano ocenjivanjeusaglašenosti sa tim zahtevima. Zbog toga je usvojen Globalnipristup (Global Approach) ocenjivanju usaglašenosti, tj. opštesmernice i detaljne procedure ispitivanja i sertifikacije.Evropske direktive za građevinarstvo (Construction Products Directive- CPD) od 21.12.1988. godine i evropski zakon o proizvodimaza građevinarstvo od 10.08.1992. godine, propisuju obavezno označavanjesa CЕ oznakom. Ovde se podrazumevaju svi proizvodi u građevinarstvu,a između ostalog i prozori i spoljna vrata. CE označavanjeje zakonska obaveza za većinu proizvoda koji se plasiraju na tržišteEvropske Unije. Ovom oznakom se obaveštavaju nadležni organi i potrošačida proizvodi zadovoljavaju određene direktive Novog pristupa,kao i zahteve harmonizovanih standarda.Evropske direktive usaglašavaju metode ispitivanja i metode deklarisanjavrednosti karakteristika proizvoda, kao i metode ocene usaglašenosti.Države članice su slobodne da postavljaju sopstvene zahteveza karakteristike građevinskih proizvoda. Izbor potrebnih vrednostiza izabranu upotrebu ostavljen je nacionalnim propisima svakedržave članice.Direktiva Saveta Evrope CPD objavljena je u Službenom glasnikuOJ L 40 od 11.02.1989. strana 12. Ova direktiva je imala za cilj uklonititehničke prepreke trgovanja u području građevinskih proizvoda kakobi se poboljšalo njihovo slobodno kretanje na unutrašnjem tržištu. Zapostizanje tog cilja CPD-a definisani su i izrađeni harmonizovani standardiza građevinske proizvode i utvrđena su evropska tehnička odobrenja.Utvrdilo se da direktivu CPD treba zameniti kako bi se pojednostaviopostojeći okvir i povećala transparentnost i efikasnost postojećihmera.Prozor iz kataloga firme LOKVE, HrvatskaEvropska direktiva za građevinske proizvodeUredba za građevinske proizvodeUredba CPR, koja je objavljena u Službenom glasniku 04.04.2011.godine, stupila je na snagu 24.04.2011. godine, mora biti obavezujućau celosti i mora se direktno primeniti u svim državama članicamaEU. Tranzicioni period traje do 1.7.2013. godine. Građevinski proizvodi,uključujući prozore i spoljna vrata, koji se plasiraju na tržište EUu skladu sa CPD Direktivom, do kraja tranzicionog perioda, smatraćese da istovremeno ispunjavaju zahteve i CPR Uredbe. Nakon završetkaovog perioda, proizvodi moraju da budu plasirani na tržište u skladusa Uredbom CPR.Kao i direktiva CPD, Uredba 305/2011/EEC (Construction ProductRegulation - CPR) od 9.3.2011. ima poseban značaj u Novom pristupu.CPR, nakon završetka tranzicionog perioda, zamenjuje navedenuDirektivu. Naime, ova Uredba svojim odredbama odstupa od opštihkarakteristika Novog pristupa. Osnovni zahtevi odnose se nagrađevinske objekte, a ne direktno na građevinske proizvode.Zbog toga nije moguće direktno ocenjivanje usaglašenosti proizvodabez upotrebe propisanih tehničkih specifikacija datih u usaglašenimstandardima.Karakteristični proizvodi drvne industrije koji su obuhvaćeni ovomUredbom, kao i direktivom koja se zamenjuje, su: prozori, spoljnavrata, ploče na bazi drveta za upotrebu u građevinarstvu, podoviod drveta i drvene konstrukcije…Uredbom CPR se uređuju zahtevi za plasiranje građevinskih proizvodana tržište EU. Proizvodi mogu biti plasirani na tržište ako suadekvatni njihovoj nameni. Navedeno podrazumeva da objekti u kojeće proizvodi biti ugrađeni, ispunjavaju osnovne zahteve propisaneovom Uredbom, a to su: mehanička otpornost i stabilnost; zaštita uslučaju požara; higijena, zdravlje i životna sredina; bezbednost i pristupačnostpri korišćenju; zaštita od buke; ekonomično korišćenje energijei čuvanje toplote, kao i održiva upotreba prirodnih resursa.CE Oznaka prozoraCE (Conformité Européenne) oznaka na proizvodu je deklaracijaodgovornog lica da: proizvod zadovoljava sve propisane zahtevejul 2012. DRVOtehnika 35/2012 29

Evropske Unije i da su izvršeni određeni postupci za ocenjivanje usaglašenosti.CE oznaka na proizvodu je obavezna za proizvode obuhvaćenedirektivama Novog pristupa; mora biti postavljena od strane proizvođača,ovlašćenog predstavnika proizvođača ili uvoznika; usmerena jeprema institucijama sistema nadzora nad tržištem; nije oznaka kvaliteta;nije oznaka porekla; mora biti postavljena na proizvod, natpisnupločicu, pakovanje i u prateća dokumenta; mora biti vidljiva, čitka ineizbrisiva; ne može se kombinovati sa oznakama kvaliteta; mora sepostaviti nakon obezbeđivanja EC deklaracije o usaglašenosti; sadržiidentifikacioni broj nadzornog tela (ukoliko je uključeno u proceduruocenjivanja usaglašenosti u fazi proizvodnje).CE oznaka je administrativna oznaka i pokazuje da je proizvod:dizajniran i proizveden u skladu sa osnovnim zdravstvenim, bezbednosnimi sigurnosnim zahtevima svih relevantnih direktiva i da je biopredmet odgovarajućih procedura ocenjivanja usaglašenosti u skladusa svim primenjivim direktivama.Od 01.02.2010. godine svi proizvodi koji spadaju u delokrugovog standarda moraju se obezbediti sa CE oznakom, ukoliko se želeplasirati na tržište Evropske Unije.U ovom standardu za proizvod navedene su osobine prozora ispoljnih vrata sa njihovim odgovarajućim standardima za klasifikacijui ispitivanje. Klasifikacija neke osobine proizvoda i njeno ispitivanje jejedinstveno regulisano u celoj Evropi, pa su tako katalog karakteristikanekog proizvoda i njegove osobine „čitljive“ i prepoznatljive na celomtržištu.CE oznaka ne garantuje da su zadovoljeni određeni minimalni zahteviili čak odgovarajući viši nivo kvaliteta. Sa CE oznakom se za tržištejedinstveno opisuje spektar karakteristika proizvoda, a proizvođačpored toga garantuje da su deklarisane vrednosti za navedene karakteristikezaista obezbeđene.Uredba CPR 305/2011/EEC definiše uslove za plasiranje građevinskihproizvoda na tržište EU uspostavljanjem usaglašenosti sa harmonizovanimstandardom. Ovom Uredbom utvrđuju se i pravila kojimase izražavaju performanse koje se odnose na bitne karakteristike samihproizvoda kao i upotrebe CE oznake.Pravila država članica EU zahtevaju da se svaki građevinski objekatprojektuje i izvodi tako da ne ugrožava sigurnost i bezbednost osoba,domaćih životinja ili imovine i da ne zagađuje životnu sredinu. Pomenutapravila imaju veliki uticaj ne samo po pitanju karakteristika građevinskihproizvoda, već i po pitanju njihovih performansi. Karakteristikeperformansi se dosledno preuzimaju iz Evropskih standarda, kaoi iz Evropskog zakonodavstva, u sve nacionalne dokumente pojedinihdržava. Nacionalni dokumenti predstavljaju zakone, propise, standarde,tehničke specifikacije i tehnička odobrenja.Obavezne karakteristike koje moraju biti deklarisane i ispitane zaprozore, pre njihovog plasmana i upotrebe na teritoriji Nemačke su:otpornost na udar vetrom (resistance to wind load); vazdušna propustljivost(air permeability); vodonepropustljivost (water tightness);koeficijent prolaza toplote (coefficient of heat transmission) i zvučnaizolaciona moć (sound insulation).Potrebno je naglasiti da postoje slučajevi bitnih karakterisika zakoje se ne zahteva upućivanje na odgovarajuću harmonizovanu tehničkuspecifikaciju. Takve karakteristike je potrebno deklarisati ukolikoje to zahtevano od pojedine članice EU ili od investitora. Neke odnjih su: reakcija na požar (reaction to fire); otpornost na požar (fire resistance);svojstva proizvoda pri spoljnjem požaru (product propertieseuroinspekt - drvokontrola d.o.o.Zagreb, Preradovićeva 31 atel.: +385 1 4819 649; tel./fax: +385 1 4817 187drvokontrola@euroinspekt-drvokontrola.hrwww.euroinspekt-drvokontrola.hr· atestiranja, sertifikacija,laboratorijska ispitivanjai određivanje kvaliteta:nameštaja i delova za nameštaj,građevinske stolarije – prozori i vrata,podnih obloga – parketa,drvenih elemenata konstrukcija,drveta i drvenih proizvoda za:– industriju nameštaja,– građevinarstvo,– brodogradnju,– trgovinu· laboratorijska ispitivanjai sertifikacija proizvoda u skladus evropskim i nacionalnim normamau akreditovanoj laboratoriji premanormi HRN EN ISO/IEC 17025:2007· sertifikacija sistemai proizvoda premaHRN EN 45011:1998· utvrđivanje svojstava proizvoda iocenjivanje usklađenosti upostupku C i CE označavanja· organizovanje ulazne, međufaznei završne kontrole u procesimaproizvodnje· RTC – edukacija kadrova iorganizovanje stručnih skupovau području primene evropskogtehničkog zakonodavstva· firma je sertifikovana premanormi EN ISO 9001:2000

pelettemaPelet – energija iz biomasePelet, kao i biomasa uopšte, sesve češće koristi za grejanja. Biomasaje dugoročno rešenje, jer se dobija izobnovljivih izvora energije, dok svihostalih goriva ima u ograničenim količinama.Pored toga što je biološko,pelet je i ekološki čisto gorivo. Sastavpeleta je 100% čisto drvo. A drvo sakupljaenergiju: sagorevenjem drvetaoslobađa se energija proizvedenafotosintezom. Drvo je izvor energijekoja je obnavljajuća: korišćenje fosilnihgoriva (uglja, nafte, gasa) ima svojucenu. To znači brzo iskorišćavanjeenergetskih resursa kojima su potrebnimilioni godina da se obnove, kaoi vrlo vosoko zagađenje sa promenamakoje se odražavaju na klimu. Drvose smatra obnovljivim zbog toga štose može vratiti u prirodu i ponovnoobnoviti u vremenskom razdoblju kojeje u skladu sa ljudskom potrebom.Pored toga jako bitan elemenat jeekonomska isplativost dobijanja toplotneenergije proizvedene od peleta,koja je od dva do šest puta jeftinijau odnosu na onu koja se dobijaju izfosilnih goriva. Za pelet se koristi samonajprikladniji deo drveta. Pelet,nasuprot gorivima baziranim na naftii uglju, ne sadrži supstance koje sutoksične za ljude i okolinu. Materijalpotreban za proizvodnju peleta je odvisoko kaloričnog drveta. Modernaproizvodnja i propisani standardi kvalitetadoprinose da pelet ima ujednačenugorivost i konstantnu energiju.Šta je pelet?Pelet je proizvod koji se dobija isključivopresovanjem piljevine i strugotinesuvog visoko kaloričnog drveta.Presovanje se vrši pod velikim pritiskom,bez dodavanja bilo kakvih vezivnihsredstava, a sa veoma malomkoličinom vlage (8%). Proizvodi se odhrasta, bukve, jasena, graba, topole,lipe i dr. Pelete su drvene granulice cilindičnogoblika, prečnika uglavnomod 4 do 12 mm, a dižine između 10 i30 mm. To je kvalitetno i vrlo kaloričnogorivo čijim sagorijevanjem nastajesvega 1% pepela.Pelet se proizvodi tako što se sirovina(drvo) najpre samelje, pa sušido određene vlažnosti čime se dobijaujednačena masa. Ovakva masa ide upresu gde se istiskuje kroz matrice saotvorima određene veličine. Veliki pritisaku presi prouzrokuje da se temperaturadrveta znatno poveća, i dase lignin iz drveta pretvori u prirodnilepak koji drži pelet zajedno dok sehladi. Pelet ne sadrži nikakve lepkoveni aditive. Sastav je 100% čisto drvo.Pelet u potpunosti zadovoljavavisoke ekološke standarde čime namomogućava kvalitetniji život neugrožavajućiokolinu i prirodu. Kilogrampeleta može proizvesti oko pet kilovatsati toplotne energije. Količinaenergije koju dobijamo gorenjem 2kg peleta jednaka je energiji koju dobijamood jednog litra loživog ulja.Osim energetske uštede, pelet je iekološki podobna sirovina. Izgaranjempeleta stvara se ista količina CO 2koliku je drvo koristilo prilikom svograsta. Zbog toga je pelet neutralni nosačCO 2 energije. Prilikom proizvodnje,pripreme i transporta peleta stvarase zanemariva količina CO 2.Lako i komotno grejanjePeletom se jednostavno pune ložištapeći koje koristimo za grejanje.Oblik i veličina peleta omogućavajuautomatsko paljenje i hranjenje kotlovai peći. Ovo gorivo može da sekoristi kao tečno, odnosno da iz spre-34 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

ojapeletGREJANJE NA PELETjeftinije 40%od grejanjana fosilna goriva• Pelet je presovanidrvni ostatak vlažnostimanje od 10% što mudaje visoku energetskuefikasnost.• U severnoj Americi,Skendinaviji , Austriji,Nemačkoj i Švajcarskojje izuzetno zastupljenogorivo.• Veoma je pogodan zagrejanje porodičnihkuća, hotela, bolnica,vrtića kao i velikihindustrijske sistema.• Praktičan je zaupotrebu i jeftiniji je odsvih fosilnih goriva.• 2 kg peleta menja 1 litarloživog ulja, a njegovaenergetska vrednost je18MJ/kg (5kW/h).• Pelet je ekološkobiogorivo sa CO 2neutralnim dejstvom.mnika izlazi određena količina peleta,prema potrebi. Pelet je vrlo pogodanza upotrebu jer pruža veći komfor prilikomgrejanje, tj. ne postoji obavezada se u određenom vremenskomperiodu loži kotao kao kada se koristiugalj ili ogrevno drvo.Ostatak pepela kod peleta je svega1%, dok je kod uglja 20%. To je jošjedna od pogodnosti pri upotrebi peleta.Kotao peći koja koristi pelet možeda se čisti jednom u 5 do 7 dana,dok kotao peći koja koristi ugalj morada se čisti svaki dan. Iskorišćenostenergije kod peleta je preko 90%, dokje kod klasičnih peći, kotlova i kaminana ugalj i drva najviše 70%. Za grejanjena pelete nije neophodno imatiklasični odžak jer nije potreban cug,dim može da ide i kroz običnu cev.Oblik i veličina peleta pogodni suza lak transport. Velika gustina omogućavakompaktno skladištenje, pa jepogodnost pri korišćenju i to što peletzahteva veoma malo skladišnogprostora. Pelet je najčešće pakovan uvreće od 15 kg, koje su lake za rukovanje,dok se za industriju pakuje uvreće od jedne tone.jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 35

tema brojaPRO-X BRONTO d.o.o. zastupaUkrajinsko-Nemačku kompanijuI.C.K. group Kiev (www.ick.ua)Ova inženjersko-proizvodna kompanijaproizvodi linije za proizvodnju peletaiz drveta i bimase, odnosno, iz piljevine, ljuske, slame ibiljnih ostataka.Linije se kompletiraju opremom renomiranihproizvođača, a vođenje linija je automatikom zapadnihproiozvođača.Najvažnija oprema u linijama se projektuje i proizvodi upogonima ICK Group Kiev – i to:1. Tunelska sušara sa mešačima GTSK 0,5 - 8 t/h.2. Peletirke 0,3 - 3,5 t/h.Tunelska sušara sa mešačima GTSK karteristike:• Potpuno automatizovan rad• Niža teperatura u komori za sušenje.PROIzVODnja maŠIna i OPREME za PELETIRanJECILJ – zadovoljni korisnici naše opremeKad se pomene reč PELET, mnogi ne znaju o čemuse radi. Uglavnom se pogrešno pomisli na palete.A kad kažete PELETirka, ni onda većina ljudi nezna o kakvoj je mašini reč. Oni koji znaju o čemu seradi najčešće pomisle na neku veliku, dobro organizovanufirmu sa dugom tradicijom u proizvodnjinajraznovrsnijih mašina, timove inžinjera i tehničarapod čijim nadzorom vrsni majstori na najsavremenijimmašinama alatljikama i od najboljih materijalastvaraju mašine - peletirke, koje mogu od materijalaprethodno usitnjenog da stvore male ekstratvrde valjčiće - pelete, koji imaju veću specifičnu težinunego drvo ili drugi materijal od koga su potekle,bez vezivnih sredstava ili hemijskih pomagala.Da li se takve mašine mogu napraviti i u malim porodičnimradionicama, na mašinama koje su poodavnotehnološki prevaziđene?Dokaz da se i to može je firma PELET C iz Temerina.PELET C je mala porodična firma sa trenutno petstalno zaposlenih radnika metalske sturke.Osnovana je pre tri godine, ali se njeni ključni ljudiproizvodnjom peletirki bave od 1996. godine, a iznjihovih ruku je do sad izašlo oko 140 peletirki, kojese nalaze u raznim pogonima od Srbije, Bugarske,Rumunije, Mađarske, svih zemalja bivše Jugoslavijei u Italiji.Većina peletirki je namenjena za peletiranje stočnehrane, a u zadnjih pet godina sve češće se koristeza peletiranje svih vidova biomase pa i drvenepiljevine za energetske pelete. U traganju zanajboljim rešenjem proizvedeno je više različitihmodela, te je na kraju usvojen koncept peletirke saprstenastom matricom koja ima pogon preko remenogprenosa.Ovaj način prenosa snage sa elektromotora na matricuje pogodan iz više razloga: mašina radi sa minimalnimvibracijama i bukom; manji broj mogućihkvarova u odnosu na reduktorski prenos i jeftinije ijednostavnije održavanje.Matrice, rolne i svi ostali delovi mašine se proizvodeu sopstvenoj radionici. Uz peletirku se nudi isva ostala oprema za proizvodni proces peletiranjaosim sušare.U ponudi su mlinovi za sve vrste biomase, krupani sitan drvni otpad, zatim transportni elementi i linijeza hlađenje.Peletirke se proizvode u tri veličine: prva za pogone4 kw; 7,5 kw ili 15 kw, druga za pogone 22 kw; 37 kwili 45 kw, treća za pogone 55 kw; 75 kw ili 110 kw.Kod puštanja peletirki u rad vrši se obavezna obukaradnika, koja uključuje sve tehnološke postupkevezane za kvalitetno peletiranje i ispravno funkcionisanjelinije za peletiranje.Osnovni cilj u firmi PELET C su zadovoljni korisnicinjihove opreme i zato se stalno radi na usavršavanjunjihovih proizvoda, koristeći najbolje materijalei zamenom postojeće opreme savremenijom.U tom cilju firma PELET C ušla je u kupovinu jednogCNC obradnog centra za potrebe svoje proizvodnje,a isto tako, u postupku je i implementacija ISOstandarda i CE znaka.PELET C – 21235 Temerin , Sonje Marinković 11tel/fax 021 841-465, mob. +381 63 849 86 94, e-mail: dcpeletc@gmail.com

peletSa njom su postignuti sledeći efekti:– Ne dolazi do nagorevanja drveta i peleta ostajebela.– Manjom izlaznom teperaturom dobija se manjiutrošak energije.– Snižena opasnost od požara.• Konstrukcije je montažne i lako se montira bezupotrebe specijalne opreme.• Sušara je izolovana balzatnim vlaknom.PeletirkePeletirke se proizvode po licenci Salmatec GmbH(jedan od osnivača) i SIMI Italija. Pogon peletirki jepreko dvostrukog remenog prenosa što obezbeđujedugotrajan rad pri visokim naprezanjima. Svi vitalnisklopovi su zapadne proizvodnje, SKF ležajnejedinice, automatska pumpa za podmazivanje,remenje Continental, otkivak za proizvodnju matriceBohum, itd.O kvalitetu izrade opreme najbolje svedoče urađeniprojekti.Pozivamo Vas da posetite pogone za peletiranjedrveta u kojima se eksploatiše oprema ICK group.PRO-X BRONTO Odžaci prodaje, instalira i servisiraopremu ICK Group Kiev. PRO-X BRONTO vrši obukuza rad na svojim linijama za proizvodnju peleta, kao iprodaju rezervnih delova.Servisni centar PRO-X BRONTO je zadužen za radopreme ICK Group prodate na Balkanu.MINI LINIJA GTL-304Firma Forest Enterprises d.o.o. je osnovana 2008.godine. Investirala je u green-field projekat - izgradnjufabrike za proizvodnju drvenih peleta.Fabrika za proizvodnju drvenih peleta je sagrađena2009. Fabrika koristi celulozu iz otpadnog drveta da biproizvela pelete visoke gustine, koje su vrlo efikasnoalternativno gorivo za kućne i industrijske grejnekapacitete. Fabrika omogućava ekonomski opravdanu,i neškodljivu po okolinu, upotrebu dostupnih ostatakaiz pilana koji se inače često bacaju. Pelete su ekološkogorivo prizvedeno od odpada iz drvne industrije, kaošto je piljevina i slično. Otpad se sakuplja pretežno izNišavsko-Jablaničkog okruga. Kapacitet fabrike je 4 tpeleta na čas, odnosno, od 30 do 35.000 t godišnje.Lokacija fabrike je selo Pukovac u Opštini Doljevac, gdeje planirana izgradnja industrijske zone. Kompletanproizvodni pogon sa svim pratećim komponentama jeuvezen iz Italije, od renomiranog dobavljača, i ispunjavasve evropske i svetske standarde.Vrednost investicije u Pukovcu može se izraziti umilionima dolara. Fabrika je površine 2400 m 2 , i prostirese na 3 ha zemlje. Zapošljava 29 radnika.PRO-X BRONTO d.o.o. – OdžaciTanaska Rajića 2525250 OdžaciTel/faks: 025 5742 516Mob: 065 205 6020, 065 2210 973www.forest-enterprises.comMenadžer – Violeta Stojanović, mob. tel. +381 65 99 22 012vstojanovic@forest-enterprises.comMenadžer proizvodnje – Marko Đuričić, mob. tel. +381 65 99 22 003mdjuricicc@forest-enterprises.comHR menadžer – Marija Momčilović, mob. tel. +381 65 99 22 004mmomcilovic@forest-enterprises.com

pelettema brojaNeki od poroizvođača peleta i proizvođača, distributera i serviseramašina za proizvodnju peleta u SrbijiMEDIATICA GLOBAL TRADING DOO, MAŠINE I OPREMA ZA PELETIRANJEBeograd, Maljenska 8, tel/fax. 011 2992 730, mob. 069 2500 495,office@peletiranje.co.rs, www.peletiranje.co.rsMAGNUS DOO, PEĆI NA PELETPredstavništvo Beograd, Milana Rakića 83, tel. 011 240 4810office@magnus.co.rs, www.magnus.co.rsPELET DEVIĆ doo, PROIZVODNJA PELETABač, Vojvođanska 5, tel. 021 6366 215, mob. 063 854 6426, 063 571 246peletdevic@live.com, www.peletdevic.rsTERMIS MKM DOO, GORIONICI NA PELET, OPREMA ZA PELETIRANJEKnjaževac, tel. 019 3100 127, mob. 062 485 775termismk@verat.net, termisoffice@gmail.com, www.termismkm.rsMetalac Ostojić, OPREMA ZA PROIZVODNJU PELETABarič, Obrenovac, Kovancina 10, tel: 011 870 10 57, mob: 063 341546ivan.ostojic@open.telekom.rs, www.peletmetalac.comSZR METAL-MATIK, OPREMA ZA PELETIRANJEBeočin, Dunavska bb, tel/fax. 021 870 355, 870 346, 871 682metal-matik@nebee.net, www.metal-matik.comBioEnergy Point doo, PROIZVODNJA PELETA - BoljevacBeograd, Francuska 6/I, tel. 011 30 38 600, 33 46 444,www.bioenergy-point.rsGota Pellets d.o.o., PROIZVODNJA PELETABajina Bašta, Milenka Topalovića 100/a, tel. 031 864 499, fax. 031 866 077gotapellets@gmail.com, www.gotapellets.rsMILAN BLAGOJEVIĆ a.d. SMEDEREVO, PEĆI NA PELETSmederevo, Djure Strugara 20, tel. 026 633 600office@mbs.rs, www.mbs.rsFOREST ENTERPRISES, PROIZVODNJA PELETAPukovac, Doljevac, tel. +381 65 99 22 012www.forest-enterprises.comEKO PELLETS, PROIZVODNJA PELETANiš, Cara Konstantina bb, tel. 018 42 87 700, mob. 063 403 798shipi@ecopellets.rs, www.ecopellets.rsBio-therm doo PROIZVODNJA PELETAGuča, 32235 Vučkovica, tel/fax. 032 862 007info@bio-therm.net, www.bio-therm.netNatural Energy, OPREMA ZA PELETIRANJE, PROIZVODNJA AGROPELETAKupinovo, Oračka 98, tel. 022 438 747, mob. 062 757 314info@naturalenergy.rs, www.naturalenergy.rsDanol Parketproizvodnja parketa i peleta37000 Kruševac, Jasički put bbtel. 037/439 999, fax. 037/419 622mob. 063/602 603, 063/1 801 652w w w. d a n o l p a r ke t . r sdanolparket@gmail.comBENEVENTO UMS, PROIZVODNJA PELETAčačak, Dr Dragiše Mišovića 199, tel. 032 375 300, 032 375 215www.benevento.rsD-energy, PROIZVODNJA i PRODAJA PELETABeograd, Kotež, VII Sutjeska 2, tel. 011 271 7481, mob. 064 064 7129office@denergy.rs, www.denergy.rsNOVASPORT doo, PRODAJA PELETABeograd, Ignjata Joba 57, tel. 011 393 09 50, mob. 063 218 028novasport@sbb.rs, www.SWISSECO PELLET RS, PROIZVODNJA PELETABIH, Zvornik, Čelopek bb, tel. +387 56 273 055, mob. +381 63 270 568office@swissecopellet.com, www.swissecopellet.comPELET C, PROIZVODNJA MAŠINA i OPREME ZA PELETIRANJETemerin, Sonje Marinković 11, tel. 021 841 465, mob. 063 849 8694,dcpeletc@gmail.comTERMOMONT, KOTLOVI NA PELETŠimanovci, Prhovačka bb, tel. 022 480 404prodajnicentar@termomont.rs, www.termomont.co.rsTERMO PT International, UVOZ PEĆI NA PELETBeograd, Braće Srnić 23a-lok 27, tel. 011 208 6166, mob. 064 124 1699office@termopt.rs, www.termopt.rsPRO-X BRONTO, DISTRIBUCIJA I SERVIS MAŠINA ZA PROIZVODNJU PELETAOdžaci, Tanaska Rajića 25tel. 025 5742516, mob. 065 205 6020, 065 2210 973, office@pro-x.rsLINETA DOO, LINIJE ZA PROIZVODNJU PELET, PEĆI NA PELETBeograd, Železnik, Avalska 7, tel. 011 257 2285, mob. 063 226 803office@lineta.rsBEOCONTROL, PROIZVODNJA I PRODAJA PELETABeograd, Mihaila Avramovića 42, tel. 011 668 0185, mob. 062 628 856office@proizvodnja-peleta.com, www.proizvodnja-peleta.comEgal Team DOO, GREJNA TEHNIKA NA pELETZemun, Slovenska 11, tel. 011 219 7333office@egalteam.rs, www.egalteam.rsPELET CENTAR, PRODAJA PELETA I OPREMEBeograd, Učiteljska 59A, tel. 063 208 175office@peletcentar.rs, www.peletcentar.rs38 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

pelettemaLINIJE ZA PROIZVODNJUPRIPREMIO: dipl.ing. R. Vasovic, LINETA d.o.o.office@lineta.rsULAZNI MATERIJALPre svega važno je konstatovati da se pelet izrađujeod čistog drveta. Nije dozvoljeno koristiti drvo od kojeg jepravljen nameštaj ili drugi proizvodi koji su prošli faze površinskeobrade (lakiranje, bajcovanje, nauljivanje ili sličnepostupke).Nikako ne dolazi u obzir proizvodnja peleta od škartanastalog u proizvodnji nameštaja od ploča iverica, mediapana,šperploča itd.Za proizvodnju peleta koristi se isključivo čisto drvo, a unajčešćem slučaju od škarta sa strugara (strugotina, okorci,letve, letvice, i sve ostalo što se tretira kao otpad u primarnojpreradi). Nije poželjna kora.Osim ovog uslova, isto tako važno je navesti da je vlažnostmaterijala koji se koristi u ovoj proizvodnji limitiranai kreće se u vrednostima od 10 do 13%, znači da moramoimati suv materija. Ova konstatacija nas upućuje na uvođenjefaze sušenja iz razloga što sa strugara polazni materijalima vlažnost oko 50%.Ukoliko koristimo suv materijal koji nastaje u fazi izradeparketa, podova, lamperije, stolarije, nameštaja i ostalihproizvoda koji se izrađuju od suvog drveta, sušara nije potrebnašto znatno utiče na cenu linije.Najčešci slučaj je da se u proizvodnji peleta kao polaznimaterijal koristi kabasti otpad (letve, okorci, otpad od krajčenjaitd) što obavezuje da u sastav linije uvodemo i mlin zagrubo mlevenje. Samleveni materijal se skladišti u posebansilos i predstavlja polaznu sirovinu za proizvodnju peleta.KAPACITET I ENERGETSKI BILANS LINIJASerije linija koje se nude projektovane su tako što se naosnovnu verziju nadgrađuju pojedine mašine u zavisnostiod karakteristika ulaznog materijala, načina korištenja, fleksibilnostii produktivnosti.Uobičajni kapaciteti linija su 500; 1.000; 2.000; 4.000 ili8.000 kg/h. Različiti kapaciteti se moraju posebno proučiti iprojektovati.Jedna manja linija za proizvodnju peleta zauzima oko100 m 2 (bez magacina gotovih proizvoda). Linija velikog kapacitetazajedno sa sušarom zauzima oko 3.000 m 2 , (150x20m) i ne obuhvata: kancelariske prostorije, eventualne kotlovnice,skladište ulaznog materijala i magacin gotovihproizvoda.40 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

ojapeletPELETA OD DRVETANajčešće, ili gotovo uvek, manje linije se ne isporučujusa mlinom, ali mlinovi se mogu instalirati posebno i na drugojlokaciji ukoliko to odgovara korisniku. Naime, ukolikoste limitirani elektro snagom, dislociranje mlina (relativnoveliki potrošač struje) moguće je s tim da se dotur sečke dolinije vrši traktorima ili kamionski.Za postrojenja koja u sastavu imaju i sušaru javlja se zahtevza termičkom energijom koja je respektivna. Uglavnom,ovi problemi se rešavaju uvođenjem sistema za proizvodnjutoplotne energije na bazi energenata kao što sumetan, GPL gas ili gorivo na bazi drveta, najčešće čips.U ovom slučaju potrebno je rešiti problem skladištenjagoriva, kao i dodatnu opremu za sušenje. Nprimer, ako sekoristi drveni čips početne vlage 50%, potrebno ga je osušitido 15% pre sagorevanja.Ukoliko imate liniju kapaciteta 8.000 kg/h potrebnoje obezbediti termičku energiju za sušenje:Gorivo drvni otpad:Energetska moć - prosečno (kcal/kg) 1.7000Vlažnost (%) 50Sadržaj pepela (%) 3Potrošnja (tona/h) 4,2Metan:Energetska snaga (kcal/m 3 ) 8.500Radni pritisak (bar) 0,5Radna temperatura (°C) 25Potrošnja (Nm 3 /h) 94U zavisnosti od kapaciteta potrbnoje obezbediti i elekto-energiju:• linija od 500 kg/h 180 kW• linija od 1.000 kg/h 350 kW• linija od 2.000 kg/h 450 kW• linija od 4.000 kg/h 800 kW• linija od 8.000 kg/h 1.500 kWAko se linije instaliraju u ruralnim sredima odnosno uzonama gde nema dovoljno instalirane eletro-snage, trebapažljivo analizirati sve podatke vezane za snabdevanje. Akose dokaže da nema dovoljno elkto snage obično se pribegavarešenjima koja upućuju na instaliranje nezavisnih elektro-generatorakoji za gorivo koriste: metan, GLP gas, biljnoulje ili naftu.Korištenjem ovih sistema u mnogome se izbegavaju visokitroškovi obezbeđenja elektro-energije.RADNA SNAGALinije koje u svom projektu sadrže visok stepen automatizacijeopremljene su modernom PLC upravljačkim sistemomi ne zahtavaju veliki broj zaposlenih.Za linije kapaciteta od 500 do 1.000 kg/h predviđena sudva operatera i jedan pomoćni radnik.Za linije velikog kapaciteta predviđeno je: jedan supervizor,osoba koja nadgleda ceokupan proces proizvodnje;dva operatera na linji i jedan pomoćni radnik zadužen zasnabdevanje linije sa polaznim materijalom.MONTAŽALinija se isporučuje kupcu na mesto korištenja. Pre isporukekupac je dužan da obezbedi sve uslove propisane odstrane proizvođača. Aktivnosti koje se odnose na proizvođačapodrazumevaju: montažu i puštanje u probni rad, obukaljudi za rad na liniji i obezbeđenje Upustva za rad i specifikacijurezervnih delova.Sva oprema proizvedena je na način da su ispoštovanesve evropske norme koje se odnose na kvalitet i sigurnostugrađenih delova, kao i sigurnosne mere vezane za bezbednostljudi koji opslužuju liniju.jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 41

Serija tekstova koju pišu naši saradniciVladislav Jokić i Srđan Grbić produkovanaje našom drvoprerađivačkom praksom saosnovnim ciljem da se ukaže na mogućnostii pravce prevladavanja organizacionih,tehničkih i drugih problema koji prate našedrvoprerađivače radi veće produktivnosti ikvalitetnijeg proizvda. I kada su bez jasnogteoretskog objašnjnja, ovakva razmišljanja izprakse uvek imaju poruku i veliku praktičnuvrednost. Autori primarno ukazuju napotrebu izmene naše svesti jer se ljudi čestoboje novog iskustva koje obično zahteva dase potisnu stare navike. Ljudi, dakle, nisumudri u razmeri sa svojim iskustvom, većsa svojim sposobnostima i spremnošću daiskustvo pretoče u praksu.Pozicija malih i srednjihvati na ponudu. Često nam se ono što dobijemo kao reakciju sa tržištai neće svideti, ali smo bar svesni te činjenice, pre nego što nasona bude suviše koštala. Naravno, nemamo mnogo prava na grešketako da i ono što nudimo mora da bude i prvi put kvalitetno, cenovnokorektno pozicionirano i spremno za isporuku. Jedino što je dopuštenoje da se ukusi razlikuju...Imajući u vidu da smo geografski gledano svakako u Evropi, apolitički samo što nismo, naša svakodnevnica, i kao potrošača i kaoproizvođača, će neosporno biti izmenjena. Jasnu podelu na dobadana kada se bavimo proizvodnjom, a kada potrošnjim upravo jenajteže razlučiti kod malih i srednjih preduzeća koja su najčešće inastala iz pobude jedne uže ili šire porodice da se bavi određenomdelatnošću.U razgovoru sa jednim velikim domaćim prerađivačem drveta,proizvođačem nameštaja i enterijera, čuli smo jednu izuzetno mudruposlovnu maksimu: „Mi možemo sve da uradimo najjeftinije,najkvalitetnije i najbrže, ali nikada sva tri zahteva odjednom“.Imajući u vidu da je ovakvo stanje stvari kod naših velikih kompanija,kakvo je, pitamo se, stanje kod malih i srednjih preduzećakoja su često osuđena, odnosno prisiljena da bar deo kapaciteta dajuza nisko profitabilne poslove kako bi pokrili fiksne troškove? Kojesu im opcije znajući da često nemaju zaleđinu u vidu krupnih investitoraveć su često kreditno opterećeni koliko god ti krediti bili „povoljnii subvencionisani“?Možda i najmanji imaju zaleđinu najvećeg investitora pod uslovomda se njihovi interesi i interes tog velikog investitora poklope.Taj potencijalni veliki investitor je tržište, pod uslovom da smo sedobro razumeli sa njim. A kako da se dobro razumemo, a da nas tomalo košta? Prvo, treba da definišemo segment tržišta i potencijalnepotrošače i kupce na njemu kako bi našim proizvodom zadovoljiliodređeni zahtev koji je stigao sa tržišta. Drugo, način na koji ćemoispuniti potražnju za našim proizvodom ili uslugom. Treće, trebauvek da imamo na umu naše poslovne kapacitete kako ne bi obećaliono što nismo u stanju da poštujemo jer to bi nam bilo prvi, a verovatnoi poslednji put. Takođe, ono što preuzmemo, a možemo dauradimo mora da je u najkraćem mogućem roku utovareno na kamioni na putu ka kupcu.Prvo - Potrebe potrošača/kupacaNajjeftiniji i najpristupačniji način za mala i srednja preduzećaje upravo internet i kvalitetna i jasna prezentacija koja „gađa“ tačnoodređeni segment kupca/potrošača na tržištu. Ako je nama jasnošta to nudimo tržištu velike su šanse da će tržište adekvatno reago-Drugo - Način ponude i zadovoljenje tražnjeTo znači da naš proizvod kupac mora da je u stanju ne samo danaruči već i plati preko interneta kao uslov za početak proizvodnje.Sama proizvodnja mora biti visoko fleksibilna uz pomoć CAD/CAMalata sa već predefinisanim proizvodima kojima samo treba dodelititražene dimenzije i količinu.Na ovaj način ste u stanju da kontinuirano proširujete asortimanuz saradnju sa inženjerima i dizajnerima i zadovoljite i najzahtevniježelje vaših klijenata. Vrhunska tehnologija se isplati ako imate vrhunskeljude iza sebe i ako se mi sami nalazimo u poslu koji nas upotpunosti ispunjuje. Sličan se sličnom raduje.Treće – Poslovni kapacitetNapred smo rekli da uvek moramo imati na umu naše poslovnekapacitete kako ne bi obećali ono što nismo u stanju da uradimo.Poslovni kapacitet moramo svakim danom utvrđivati i držati u pravojmeri kako bi ono što radimo bilo kvalitetno, brzo i kako bi iz našegrada izvuklo maksimim. To znači da naše poslovanje svakim danomtreba da bude efikasno i efektivno, kako bi naši kapaciteti bilikvalitetno angažovani.Efikаsnost, efektivnost i produktivnost...Kаkаv je odnos između efikаsnosti, efektivnosti i produktivnostii kojim putem trebа ići dа se stigne do „poboljšаnjа”, do veće proizvodnjei produktivnosti.Efikаsnost zаvisi od vremenа, novcа i energije – tj. od resursа kojisu neophodni zа dobijаnje određenih rezultаtа. Dа bismo ispunilinаše dnevne kvote proizvodnje, аngаžujemo posebnu mаšinu kojаtroši energiju, orgаnizujemo operаtere i servisere, i obezbeđujemo42 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

preduzeća na rastućem tržištujedan od mogućih scenarija za vreme posle krizePIŠU: Vladislav Jokić, XILIASrđan Grbić, nezavisni kolsutantsirovine. Nа primer, аko smo u stаnju dа dostignemo nаšu dnevnuproizvodnju sа mаnje energije i mаnje operаterа, efikаsniji smo urаdu.Efektivnost se određuje upoređivаnjem onogа što neki procesili instаlаcijа može dа proizvede sа onim što oni zаprаvo proizvode,dаkle, efektivnost ne govori ništа o efikаsnosti - količinа sredstаvаkojа morаju dа se utroše dа bi se dobio određeni rezultаt. Ako uspemodа proizvedemo više dobrog proizvodа u istom vremenskomperiodu, efektivnost će se povećаti.Produktivnost je određenа upoređivаnjem dobijene proizvodnje(efektivnost) i uloženog nаporа u cilju postizаnjа rezultаtаEfikasnostiznos sedstavapotrebnih zaizvršavanjeprocesaLinijaprocesnihmašinaProduktivnostodnos izmeđuefikasnostii efektivnostiEfektivnostodnos izmeđustvarnog i teoretskogizlaza(efikаsnost), drugim rečimа, аko možemo postići više sа mаnjenаporа, produktivnost se povećаvа.Imajući u vidu da će nas tržište i mi sami sebe ocenjivati po produktivnostiovu sliku treba uvek da imamo pred sobom kako bi uspelida se izborimo sa konkurencijom i plasiramo među najboljimau klasi.U našem drvnom sektoru efikasnost, produktivnost i efektivnost(EPE) su neprihvatljivo niski. Kada pitate vlasnika firme ili rukovodiocakoliko si prozora ili vrata ili stolica proizveo ove godine ili meseca,u većini sličajeva on sleže ramenima. On to najčešće ne zna, on radina osećaj... Odlično, sada zamislite situaciju u kojoj vam majsto praviprozor bez metra - na osećaj... Koliko ćete kupaca imati posle prvog?Tranzicioni preduzetnici - preduzetnici koji su prema početnomdijagramu sazreli u tranziciji, nisu u situaciji da izvuku privredu iz krize,upravo zato što su onakvi kakvi jesu. Zašto, logično je pitanje?Jedan od razloga je i zato što nije bilo potrebno poznavati principeEPE. To našem tradicionalnom proizvođaču nije bilo potrebno, jer jebilo dovoljno imati pravog čoveka na pravom mestu i razlika u cenisama dođe... A po pitanje tehnologije, odgovor je najčešće: „Makakvi, što ja umem s ovim krljama, to Nemac ili Italijan mogu samoda sanjaju“... A kada ga pitate za komunikaciju sa tržištem, najčešćiodgovor je: „Šta kupac ima da bira? Ja to bolje znam i poznajem odnjega. Staviću mu okov ili bravu koju ja hoću“.Sa ovakvim stavovima se ne može planirati i očekivati bolja budućnost.Ne moramo mnogo znati o tome šta će biti u budućnosti.Dovoljno je da znamo da će cena radne snage SIGURNO biti veća ida će, takođe, cena energije SIGURNO biti veća. A to znači da moramo:Prvo obnoviti tehnologiju čiji je prosek starosti preko 30 godina,drugo moramo naučiti principe EPE i sprovesti ih u svojim pogonimai treće moramo naučiti da komuniciramo sa tržištem.Komunikacija sa tržištem dolazi kao vrhunac veštine. Koliko godulagali u proizvodnju i tehnologiju u 21. veku jer, bez nje se ne može,toliko moramo konstantno da se usavršavamo i prilagođavamotržištu koje neumitno plovi ka Evropi. Uslovi poslovanja će svakakobiti izmenjeni, ali za gazdu koji zna šta želi i dobro poznaje svoj posaosamo je pitanje vremena kada će ga i kako tržište i konkurentina tržištu prepoznati i prihvatiti, a na njemu je da se dalje dokazujesebi i tržištu na novom sportskom terenu zvanom Evropa. •Crna Gora, Mojkovac, Poštanski fah 31www.mzmasiv.com, mzmasiv@hotmail.com, mzmasiv@gmail.comTel/fax. +382 50 472 909Mob. +382 67 224 294Preduzeće MZ MASIV d.o.o. osnovano je 2007. godine. Raspolaže sa savremenim proizvodnim kapacitetima zapreradu drveta, a proizvodnja je bazirana na izradi drvenih kuća, masivnog nameštaja i obloga od drveta.Sedište i proizvodni pogon preduzeća MZ MASIV d.o.o. nalazi se u Mojkovcu.Preduzeće MZ MASIV d.o.o. raspisujeKONKURS ZA ZAPOŠLJAVANJE· jednog diplomiranog inženjera prerade drveta i· jednog ekonomiste sa iskustvom u preradi drveta.Plata i ostali uslovi prema dogovoru.jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 43

Površinska densifikacija drvetaPIŠE: dr Goran MilićU prethodnom broju ukratkosu opisani različiti Termo-Hidro-Mehanički (THM) tretmani drvetakoji se danas koriste. U ovomtekstu pažnja će biti posvećenapovršinskoj densifikaciji drvetakao jednom od postupaka kojisve više privlači pažnju. Razlog zaovo je pokušaj da se vrste koje suna tržištu jeftinije (topola, raznečetinarske vrste) iskoriste za namenegde su do skoro tvrdi lišćaribili neprikosnoveni. Poznato jeda su mnoga, pre svih mehaničkasvojstva drveta u korelaciji sagustinom. Po pravilu, navedenevrste imaju i manju gustinu, pase velika pažnja posvećuje densifikacijiupravo tih vrsta. Drvetu jemoguće povećati gustinu sabijanjemna povišenim temperaturamapri čemu ne dolazi do oštećenjaćelijskih zidova. U odnosu napostupke zapreminske densifikacije(sabijanje drveta poprečnona vlakanca po čitavom preseku)izdvajaju se postupci površinskedensifikacije kod kojih se povećavagustina samo površinskog slojadrveta. Razlog za ovu orjentacijusamo ka površini drveta je utome što svojstva površine drvetau mnogim situacijama presudnoutiču na mogućnost korišćenjadrveta. Ovo se naročito odnosina situacije gde su bitni tvrdoćadrveta, otpornost na abraziju.Bitna karakteristika procesapovršinske densifikacije je da sevrši na relativno suvom drvetu zarazliku od zapreminske densifikacijeza koju je obično potrebnosirovo drvo pa je i proces duži.Dodatno, iako zapreminska densifikacijapovećava modul elastičnostii čvrstoću na savijanje, sposobnostdrveta da izdrži savojnusilu može biti umanjena zbogznačajnog smanjenja debljine.Proces površinske densifikacijeje značajan, jer se poboljšavajumehanička svojstva površine,a gotovo ne dolazi do smanjenadebljine drveta. Uobičajena vlažnostza površinsku densifikacijuje oko 12% što obezbeđuje i kratkotrajanje procesa koje se meriminutima ili čak sekundima.Uobičajen princip površinskedensifikacije je da se dejstvomsile upravno na vlakanca (sa jedneili obe strane) vrši povećanjegustine svega nekoliko milimetarapovršine drveta. Za površinskudensifikaciju se mogu koristitistacionarna presa (zagreva sesamo jedna ploča) ili kontinualnapresa gde se koriste grejani valjcii princip trenja. Bez obzira nakorišćeni tip prese krajnji rezultatje da su svojstva površine drvetapoboljšana uz minimalan gubitakzapremine.Sam proces površinske densifikacijese sastoji od omekšavanjapovršine i potom sabijanja.Omekšavanje površine se moževršiti na nekoliko načina, a jednaod njih je da se u ključalu vodupotapa površina drveta (nekolikomilimetara) u trajanju od nekolikominuta. Jednostavniji način jeda se i za omekšavanje površinekoristi zagrejana ploča prese. Vrloje bitno da se obezbedi omekšavanjesamo površine drveta zbogčega ta faza traje vrlo kratko. Timese sprečava da toplota zagrejei unutrašnjost drveta. Početnavlažnost drveta mora biti relativnoniska zbog istog razloga. Problemoporavka drveta (vraćanje uprvobitno stanje) može biti rešenhlađenjem drveta pre prestankamehaničkog opterećenja, a naročitodobro post-tretmanom u klimivisoke temperature i vlažnosti(npr. temperatura 180-220°C,relativna vlažnost 100%, trajanjeminimum 6 minuta). Za razlikuod zapreminske densifikacije kojaje prilično jednostavna, površinskadensifikacija je kompleksnija,jer se mora obezbediti optimalanprofil gustine po debljinidrveta. Ovo znači da najveća gustinamora biti što bliža površini,ali i da oblast najveće gustine bu-Slika 1. Profil gustine površinski densifikovanog drveta belog bora(prema Rautkari et al. 2010)Slika 2. Uzorak bora pre (oznaka A) i posle densifikacije (oznake B, C i D)(prema Rautkari et al. 2010)de dovoljno široka da obezbedidovoljnu modifikaciju svojstava.Na konačni profil gustine utičutemperatura presovanja, vremezatvaranja prese, vreme presovanja.Dodatan uticaj imaju vrstadrveta, pravac presovanja (npr.radijalan, tangencijalan), početnagustina i vlažnost drveta.Na slici 1 je prikazan profilgustine po debljini bora koje jepovršinski densifikovano na temperaturi140°C u trajanju od 2 minuta.Jasno se uočava da u površinskimslojevima (1-2 mm) gustinaiznosi i preko 1000 kg/m 3 .Uočljiva je i razlika između gustineranog i kasnog drveta. Tvrdoćapovršinski densifikovanogdrveta često je i za više od 100%veća u odnosu na netretirano drvo.Ovaj podatak može biti vrloznačajan za određene proizvodeod drveta kao što su podovi, gazištaza stepenište, ploče stolova.Dodatno, ovim postupkom površinadrveta postaje značajno ravnija(glađa) u odnosu na normalnodrvo. Pri svemu tome, inicijalnadebljina drveta se smanjujesvega za 0,3-3% (u zavisnosti odprimenjenog pritiska, vrste drveta,temperature).Na slici 2 prikazan je uzorakbelog bora pre površinske densifikacije(oznaka A). Uzorak odmahposle površinske densifikacije jeoznačen sa B, a ispoliran isti uzorakje označen sa C. Oznaka Dpredstavlja isti uzorak, ali posmatranvećim uvećanjem. Vidljivo je(slika 2D) da je praktično densifikovanosamo rano drvo i to u prvadva prstena prirasta posmatranoodozgo.Alternativan postupak površinskojdensifikaciji drveta je dase tanak sloj drveta veće gustinelepi na drvo male gustine. Uobičajenoje da se ovaj površinskitanki sloj dobija zapreminskomdensifikacijom iste vrste drvetatako da je krajnji rezultat sličanonom koji se dobija kod uobičajenepovršinske densifikacije.Ovaj postupak se primenjujeuglavnom kada ne postoji mogućnostdirektne površinske densifikacije.Bez obzira na primenjenimetod, glavni problem ostajeoporavak drveta pri cikličnomnaizmeničnom izlaganju suvoj ivlažnoj klimi. •44 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

A.D. „Nišauto“ Holding kompanija, pogonza preradu drveta, radi od 2003. godine.Proizvodni program:primarna prerada bukovog drveta,izrada parenih i sušenihbukovih elemenata,bukovog parketa, a odjanuara 2012. godineproizvodnja bukovih širinskoi dužinsko širinskih lepljenih pločamaksimalne dužine 6m, širine 1,3m sadebljinom u opsegu od 19 do 42mm.Ploče se proizvode na opremikoja je nabavljena od WEINIG-a,TAYLOR-a, TIMESAVERS-a.

ČuvarPIŠE: mr Mare Janakova Grujić,istoričar umetnostiumetnosti, drvo je kroz razvoj ljudske civilizacijepredstavljalo univerzalan materijal isredstvo sveopšte delatnosti i umetničkogizražavanja.U radu beogradskog samoukog umetnikaRadivoja Aćimovića, pronalazimo drvokao istinski životni poziv, iako ono nemanikakve veze sa profesionalnim opredeljenjem,već vuče daleke korene iz njegovogporodičnog stabla i rodnog ambijenta. No,predmeti potekli iz Aćimovićevih ruku nosejoš jednu, višu vrednost – oni su istovremenoizraz najdubljeg bića i način za samospoznaju.Izrazito autorskog karaktera i obojeniličnim, jamais vu fenomenom sa jedne strane,oni su toliko krcati umetničkom snagom,originalnošću i autentičnošću da nadrastajusvoju individualnost i postaju nosioci univer-Drvo kao sastavni deo čovekovog makroi mikro prostora postoji koliko i sam čovek.Kroz istorijske kulturne epohe ono jeuvek intenzivno privlačilo čovekovu pažnju,nekada kao čuvanje autentičnosti njegovematerije, a nekada uz eksperimentisanje satehnikama njegovog ukrašavanja (duborez,intarzija, oslikavanje, marketerija, furniranjei dr.). Jednako primenjivano u graditeljstvumalog čoveka i monumentalnoj arhitekturijavnog karaktera, od sredstva za najskromnijikrov nad glavom do najviših dostignućavladarske umetnosti, prisutno u svim žanrovimaarhitekture i svim vidovima likovnih46 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

arhetipa drvetazalnih istina, značenja i poruka. Stvaralaštvoove umetničke ličnosti približava se, tako,jednom svojom idejnom stranom konceptualizmu,mada, sa druge strane, u Aćimovićevompregalaštvu egzistira vrlo jaka potrebaza materijalizacijom, za konstantnim i neumornimkreativnim delanjem, a sam tvoracje vrlo svestan umetničkog čina, i najdublje inajiskrenije je predan njemu, ne razdvajajućiga od privatnog i porodičnog života, i poimajućiga kao joie de vivre.Ako bismo hteli da Aćimovićev stvaralačkiopus podvedemo pod neki umetničkipravac, ili da pokušamo da ga atribuišemonekoj umetničkoj pojavi, stilu ili prosto - događaju,ne bismo uspeli. Uzori i predlošcijednostavno ne postoje, i stvaralaštvo ovogumetnika je bez vremensko-stilskih određenja.U pogledu prostornog određenja, na pojedinimpredmetima se manje ili više osećapripadnost srpskom nacionalnom prostorutradicionalnog (narodnog) usmerenja, ali i toje samo delimičan slučaj, i veliki deo opusa iu ovom aspektu zapravo nosi agnosticističkikarakter. Uz to, ono što još jedino možemoda razaznamo u Aćimovićevom stvaralaštvujeste postojanje nekoliko tematskih preokupacija:stolovi, stolice, asamblaži, lampe, police,vrata i sitni predmeti primenjene umetnostinamenjeni pokućstvu.Činjenica povezanosti Aćimovićevogstvaralaštva sa prototipom srpske tradicionalneumetnosti, predstavlja bitan segmentumetničke vizije i ideologije autora. Tradicija,kao najvrednija baština jedne nacije, poimase kao fundament koji je duboko utkanu svest svakog pojedinca, i kao simbol pravihljudskih vrednosti. Kontrast između malogčoveka iz naroda i veličine njegovih korena,doživljen je kao inspiracija, kao traganjeza umetničkim jezikom kojim bi se taj fenomenizrazio, i sačuvala viševekovna narodnamudrost. To očuvanje izvornih vrednosti imaizrazit i vrlo angažovan smer ka napred, pričemu autor svesno, svojim osobenim kreacijama,pokreće i nastavlja evolutivni tok svojihpredaka.Materijalizacija je vrlo interesantan deou razmatranju i razumevanju Aćimovićevogstvaralaštva. Dominantan, sveprisutan materijalje, naravno, drvo, i ono kao svojevrsnaalegorija čoveka predstavlja sintezu sva četirielementa vaseljene. Shodno tome, teži seočuvanju njegovog najizvornijeg oblika, afinalna obrada (lakiranje, bojenje, poliranjei sl.) potpuno izostaje. Izostaje i bilo kakvapuka dekorativnost, kićenje, ulepšavanje, ibilo kakva intervencija koja nije povezana safunkcionalnošću predmeta. Estetizacija formepovezana je sa simbiličkom formulom,koja je jedinstvena za svaki predmet odnosnokorpus. Simbolički aparat u Aćimovićevomdelanju predstavlja sublimat umetnikovevizije, spoznaje prirode i sopstvenog bića.Tako, njegovi stolovi (napravljeni posebnomtehnikom slaganja drvenih kockica uz pomoćalata koji je izmislio sam autor) su svojevrsnimozaici života, gde se prepliću i sudarajuživotni valovi (šare i godovi drveta),bez nekog reda i naizgled bez smisla. Aćimovićevestolice podsećaju na tronove, alijul 2012. DRVOtehnika 35/2012 47

potpuno čovekomerne i kreirane za malog,običnog čoveka pred kućnim ognjištem. Lusteri,uvećanih dimenzija u odnosu na uobičajene,predstavljaju gigante koji kontrolišutako važan element kao što je svetlost. Policesu toliko obojene individualnim i osobenim,i toliko međusobno raznolike, da predstavljajusam čovekov karakter, ovekovečujućispecifične navike, običaje i sklonosti.Uvođenje drugih materijala i delova starihpredmeta, najviše prisutno u asamblažima,vezano je za autorovo uverenje o univerzalnojupotrebljivosti predmeta, njegovomprodužetku života i neuništivosti toka prirodnogciklusa, otkrivajući nam i autorovsmisao prema izvesnoj arhaizaciji i oplemenjivanjuspolijama.Izrazita trodimenzionalnost (posebnovidljiva na zidnim slikama – asamblažima)i monolitnost Aćimovićevih dela (posebnokomada nameštaja), izvesni brut-art pristup(naturalnost forme, teksture i game, izostanakfine završne obrade, očuvanje prepoznatljivostiprirodnog porekla), krupanvajarski potez, snažno izražena ideja, odsustvovremenske komponente (brisanjepripadnosti predmeta starom ili novom),predstavljaju samo neke od karakteristikastvaralaštva ovog autora. Njegovi predmetisu jasno funkcionalno uslovljeni, uz jedantrezven, racionalan pristup u oblikovanju,koji je samo prividno grub a zapravoizuzetno suptilan u misaonoj i likovnojideji. Dalje, oni su duboko lični, iskreni, savisokim stepenom lepote, zasnovanoj naprirodnosti i antidekorativnosti, i kao takvimogu se tumačiti kao izvesni šamar građanskomukusu, odnosno kao antistav sladunjavom,mediokritetnom rezonovanju širokihmasa. Na kraju, unikatnost i neponovljivostpredmeta proisteklih iz male radionice ovogumetnika, rađenih samo sopstvenim rukama,jasno se suprotstavljaju serijalnoj, tipiziranoji masovnoj proizvodnji savremenogdoba.Skrećući pažnju na plemenitost drveta,na njegovo praiskonsko trajanje, njegovuprisnu povezanost sa čovekom, stvaralaštvoRadivoja Aćimovića poziva na preispitivanjei ponovno otkrivanje lepote vraćanjem u suštinunašeg bića. •48 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

INB - PROIZVODNJA d.o.o.24210 BAJMOK, Strosmajerova 14Centrala: (0) 24 76 25 68, (0) 24 76 2490Salon Bajmok: (0) 24 76 20 17Salon Subotica: (0) 24 75 54 40Veleprodaja: (0) 24 76 20 03e-mail: inb@inbajmok.comwww.inbajmok.comProizvodnja stolica, stolova i foteljaProizvodnja nameštaja po specijalnimzahtevima i narudžbinamaSTARIJI OD TRADICIJE · PREKO 60 GODINA POSTOJANJA · I DALJE U TRENDU

DRVOPROMET-KULAwww.drvoprometkula.rsPančevački put 80a11000 Beogradtelefon/fax: +381 11 299 49 50+381 11 299 49 60+381 11 271 24 78+381 11 331 83 19+381 11 331 83 29e-mejl: office@drvoprometkula.rs, drvoprom@nadlanu.comSOBNA VRATAVRATNA KRILAFURNIRANA PLOČAMDFHDF, IVERICAOPLEMENJENA IVERICARADNE PLOČEIVERICAKANT TRAKEPANEL PLOČEŠPERPLOČEFURNIRIOBLOGE ZA VRATAOSBREZANA GRAĐAPAPIRNO SAĆEOKOV ZA NAMEŠTAJLEPAK

Drvena struktura kuleje postala novi reper u prostoruintegirasan sa prirodnim okruženjemDrvo se razvilo u inovativan građevinskimaterijal koji povezuje savremenuarhitekturu i inženjerstvoPIŠE: Milica Dejanović, dipl.inž.arh.Arhitektura i konstrukcija doživele su svojutransformaciju kroz vreme i razvile se u dveposebne oblasti. Tokom razvoja industrije itehnologije standardizacije elemenata, nastaoje jaz između arhitekture i inženjerstva, s timda je arhitektura počela više da se vezuje zaoblast umetnosti i vizuelne estetike. Pitanje kojese odnosi na savremenu gradnju jeste: gdenestaje ili nastaje arhitektura između utilitarneforme, jasne funkcionalne standardizacije,energetski odgovorne gradnje i urbane administracije?Konstrukcija arhitekture i arhitektura konstrukciječine jednu celinu koja dobija novu dimenzijuznačenja kada je u pitanju projektovanjedrvenih struktura. Drvo predstavlja jedinstvengrađevinski element koji svojom biološkomstrukturom, površinskom teksturom i mogućomgeometrijom elemenata definiše karakterprostora. U tradiciji gradnje drvo ima važnuulogu i na osnovu svojih bioloških, mehaničkihi fizičkih svojstava, ima preduslov da se daljerazvija u skladu sa arhitektonskom praksomi savremenom filozofijom gradnje prostornihstruktura.Lepljeno lamelirano drvoU odnosu na tradicionalan način posmatranjadrvene konstrukcije, drvo se razvilo u inovativangrađevinski materijal koji povezuje savremenuarhitekturu i inženjerstvo. Lepljeno lameliranodrvo predstavlja industrijski proizvoddefinisan kao element visoke tehnologije kojiodgovara standardima prefabrikacije i principujednostavnog trasporta i montaže.U suštini lepljeno lamelirano drvo predstavljaeksperimentalno-naučno rešenje građevinskeprakse nastalo tokom razvoja industrijskeproizvodnje i potrebe tržišta za novim materijalomkoji bi svojim svojstvima odgovaraokonstruktivno-funkcionalnim zahtevima industrije.Osnovni problemi koji su uticali na strukturuLLD nosača bili su odnos geometrije elementau odnosu na delovanje spoljašnjih mehaničkihsila, uspostavljanje statičke stabilnostikonstrukcije, težina elementa, formiranje odgovarajućefizičko-mehaničke veze između lamelai ukrućenje celog sistema kako bi drvena strukturaodgovarala zahtevima savremene gradnje.Osnovni problem drveta jesu anizotropnosti nehomogena biološka građa koji činedrvo nepredvidim elementom arhitekture sakonstantnim radom u odnosu na uslove u pro-Metod projektovanja obuhvatao i empirijsko istraživanjegeometrije konstruktivnog sistemaLepljeno lamelirano drvo kao elementvisoke tehnologije koji odgovarastandardima prefabrikacijeOblikovanje FunkcionalniheLemenata Drvenih StrukturaTranzicija oblikastoru (vlažnost, temperatura). Iz tog razloga jeosnovna prednost lepljenog lameliranog drvetahomogenizacija poprečnog preseka nosačačime se ujednačuju mehanička svojstva elementa(elastičnost, čvrstoća, tvrdoća, otpornostna habanje). Raščlanjivanjem masivne drvenegrede na elemente manjeg poprečnog preseka,lamele, rešen je problem nekontrolisanograda drveta i dobijena je mogućnost da se u tokuproizvodnje uklone prirodne greške drveta(čvorovi, nepravilan tok vlakanaca, itd.). Timese takođe utiče na promišljenu redukciju drvenegrađe i racionalno korišćenje drvnih resursa.Proizvodnja lepljenog lameliranog drveta omogućilaje da ekonomičnost materijala i racionalanrad konstrukcije postanu suština projektovanjadrvenih struktura. Odnosno, lepljeno lameliranidrveni nosači čine mehanički stabilnijisistem koji zahteva mnogo manje materijalanego klasičana krovna konstrukcija (1/4 u odnosuna početnu potrebnu građu) i čija se nosivostpovećala 4 puta u odnosu na masivnu drvenugredu. Istovremeno, krovni sistem lepljenoglameliranog drveta ne predstavljasamo racionalizovanu upotrebu drvene građe,već definiše uslove da se drvena krovna konstrukcijaprimeni kod objekata raspona do100 m kod javnih prostora gde proizvodnja isaobraćaj stvaraju hemijski agresivnu sredinu igde bi primena čelika ili betonskih konstrukcijabila neadekvatna.kuLA, Korkeasaari Zoo,Helsinki, Finska 2000 – 2002Godine 1999. raspisan je internacionalnistudentski konkurs sa temom drvene strukture,slobodne forme koja bi se integrisala sa specifičnimprirodnim okruženjem. Projekat je pokrenutna incijativu profesora Jan Söderlund iarhitekte Risto Huttune i realizovan je zahvaljujućisaradnji između Korkeasaari Zoo u Helsinkijui Helsinki Tehnološkog Univerziteta.Svojim oblikom kula je definisala novu vedutupejzaža i zahvaljujući transparentoj konstrukcijii efektu rešetkaste ljuske uspostavljenaje vizuelna komunikacija između untrašnjostikule i prirodnog okruženja. Karakteristično zarešetkaste ljuske je da su to tanke noseće konstrukcijekod kojih svi elementi ravnomernoprenose opterećnje i da se delovanje sile ne razlažekroz linijske ravni, već se prenosi kroz ceoprostor kao sistem. Ljuske su statički neodređenisistemi jer se sila ne može razložiti na poseb-Transparentnom konstrukcijom uspostavljenaje vizuelna komunikacija izmeđuuntrašnjosti kule i prirodnog okruženja52 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

ne elemente i tačan proračun je moguć samokroz prostorno modelovanje konstrukcije kojaje dezintegrisana kroz linijske elemente. Primenasličnih sistema se može prepoznati kroz istoriju,prilikom gradnje arapskih zrefa (paraboličnihkuća i skloništa od trske), kod prostornihsistema gotskih katedrala gde se delovanje silaisto prenosi prostorno pomoću linijskih elemenata,i kod Gaudijeve Kripte u Koloniji Güell, Barselona(1908 – 1915) kada je primenjen metodobrnutog lanca kako bi se odredila tačna prostornageometrija konstrukcije u odnosu na toksila. Upravo zbog kompleksnosti sistema, metodprojektovanja kroz studentske radionice jeobuhvatao i empirijsko istraživanje geometrijekonstruktivnog sistema lepljenog lameliranogdrveta. Istraživanje strukture, detalja veza i stabilnosti,pored jasno definisanog sistema otvaramogućnost i za pronalaženje novih oblikakoji bi bolje odgovorili na kompleksne usloveokruženja, arhitektonske prakse i vizuelne ko-munikacije u kategoriji estetike. Osnovani elementikonstrukcije su sedamdeset dve lepljenolamelirane letve dimenzija poprečnog preseka60 x 60 mm čije je savijanje i uvijanje na sedamrazličitih principa definisano laboratorijskomstudijom i istraživanjem kroz maketu u razmeru1:5 visine 2 m. Kod elemenata koji su bili teži zaoblikovanje korišćena je tradicionalna metodaparenja elemenata koja se primenjuje kod brodogradnje.Primenom 600 komada zglobnihveza omogućen je optimalni rad kosntrukciješto utiče na statičku stabilnost celog sistema.Unutrašnji i spoljašnji prostor kule su integrisanizahvaljujući transparentnoj drvenojkonstrukciji. Svojim dimenzijama i strukturomkula je postala novi reper u prostoru koji dominirau odnosu na pejzaž. O nepravilom oblikukule, profesor Jan Söderlund govori kao o projektanskomstavu o kocki i pravilnoj formi kojaje izgubila svoje značenje u Zapadnoj kulturikroz repeticiju i konstantnu primenu u praksi.Oblik i izraz konstrukcije konstantno doživljavajusvoju tranziciju kroz vreme, svoju promenuiz jednog oblika u drugi u zavisnosti od društvenekategorije i stepena razvoja tehnologije.Danas arhitektonski oblik menja odnos izmeđuutilitarne fizičke građe i poruke koju ona nosi.Organske forme postaju znak u prostoru kojiupućuje na novi vid veze u savremenoj građevinskojpraksi između identiteta čoveka i odgovornostisavremene arhitekture prema prirodnomokruženju.Umetnost građenjaArhitektonsko projektovanje i građenje jesamo jedno od metoda pomoću kojih čovekgradi životni prostor od pojedinačne stambenejedinice sve do arhitektonskog prostornogkompleksa koje smišljeno razgraničava i oblikujeprostor u odnosu na prirodu. Drvo kao konstruktivnimaterijal, svojom strukturom i svojstvima,arhitekturi daje poseban estetski efekatkoji je izražen kroz formu, harmoniju oblika izvuk materijala. Priča o drvetu je u potpunostizaokružena jer pored simbolike koja postoji ugradnji drvetom, postoji i druga strana koja seodnosi na ekonomsku i ekološku opravdanostupotrebe drvene građe na veoma racionalannačin. Filozofija savremene gradnje zasniva sena odgovornosti prema korišćenju prirodnihresursa i kvalitetu života koji postižemo prilikomkorišćenja drveta kao materijala arhitekturei konstrukcije. •

PIŠE: mr Mare Janakova Grujić,istoričar umetnostiNeprikosnovenostU kineskoj autonomnoj regiji Makau, poznatojkao svetska oaza igara na sreću, hotelijerstvopredstavlja nepresušni kreativni izazovza renomirane svetske arhitekte. Interesantnoje da jedan od tamošnjih mnogobrojnihhotela od nedavno nosi autorski potpisnašeg arhitekte, Mirjane Mihaljević-McGregor.Ova graditeljka, inače beogradski arhitektonskiđak, već više od dve decenije unazadostvaruje plodnu svetsku karijeru, živeći iradeći u Hong Kongu.Reč je o luksuznom hotelu Altira, koji nosipet zvezdica i smešten je nadomak mora,sa impozantnim pogledom na most koji spajaostrvo Makao sa manjim ostrvom Kotai.Hotel Altira je sagrađen pre pet godina,i njegov enterijer dizajnirao je američki arhitektaPiter Remedios. Redizajn, poveren arhitekticiMihaljević-McGregor, imao je za ciljda preispita postojeći likovni imidž hotela, ida određenom broju soba donese osveženjei nov vizuelni identitet. Poduhvat je naišaona odlične ocene od strane klijenta, MelcoCrown Entertainment Group-a, pa je za narednugodinu planirano renoviranje u istomstilu svih ostalih gostinskih soba.Enterijerska rešenja Mihaljević-McGregorove,pre svega, ističu se pristupom total-dizajna:svaki detalj u sobi je rezultat njenogjedinstvenog autorskog dizajna, počev oddekorativnih lampi, preko tepiha, do mobilijara.No, ceo poduhvat odlikuje se još jednomneobičnošću – neprikosnovenom upotrebomfurnira u opremanju i završnoj obradienterijera. Furnir je korišćen na mobilijaru,bilo kao funkcionalni, bilo kao estetski detalj,ali korišćen je i kao obloga zidova i to ne samou predsoblju i sobama, već i u kupatilu.Furnir je, tako, poneo ulogu dominantnog likovnogčinioca u prostora, a prema njemubiran je i ostatak palete materijala – posebnomermera.Furnir koji je korišćen na velikoj površinizidova u predsobljima i sobama je ame-54 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

furnirarički straight grain orah (specijalno sečen takoda se dobiju vertikalne linije). Orahovina,poznata kao klasična, neprolazna vrednost uenterijerskom opremanju, odiše prirodnošćui neobičnom živopisnošću, stvarajući atmosferumonumentalnosti istovremeno udruženusa mirom i harmonijom. Od istog furniraizrađen je i veliki deo mobilijara (ormari, minibar, pisaći sto), ponekada u kombinacijisa poliranim mermerom koji je biran takoda ima najsličniji dezen i teksturu drvetu(veneer stone). Vertikalni ritam furnira iskorišćenje kao lajt motiv enterijera, pa su i panelii zidne obloge (od brokata, lana i svile)birani tako da se svojim koloritom i dezenomuklope u kompoziciju – no, njihova likovnostizražena je kao neutralizujuća komponenta,koja samo ističe snagu glavnog motiva.Vrata su bila polje posebne autorske inspiracije.Svaka su bila tretirana sa posebnompažnjom, svejedno da li se radi o velikim kliznimvratima ili malim vratima noćnih ormarića,a furnir je ponovo bio glavni materijal.Ulazna vrata izrađena su od hrastovine sečenelinijski, vrata od toaleta od hrastovinesečene tehnikom crown, a vrata od noćnih ikonzolnih ormarića nose poseban dizajn odpresovanog mesinga čija površina ima efekattrodimenzionalnosti i teksturu koja oponašakoru stabla drveta.Zidovi jednog dela kupatila (suvi deo)izrađeni su u venge furniru, koji inače predstavljajedan od omiljenih furnira u enterijerskomopremanju po novijim svetskimtrendovima. Poznat po eleganciji i egzotičnostiizraza, ovaj furnir uspešno korespondirai stvara efektnu kompoziciju sa američkimorahom. Po linearnosti teksture i tamnoj koloritskojgami ova dva furnira su međusobnoslična, ali distinkcija u stilskom konceptu iznačenju predstavlja interesantan momenatčitave kompozicije. •Kolekcija dekora pločastihmaterijala Kaindl.Tako autentični kao vaše ideje.Od uni boja, drvenih i kamenih dekora do posebnih površina i specijalnihmaterijala za oblaganje: Spektar dekora Kaindl povezuje raznolikost dizajna sabeskompromisnom kvalitetom. Zbog čega su pločasti materijali i radne pločetako autentični i posebni kao što izgledaju, pročitajte na www.kaindl.comboards. floors. ideas.Kaindlstraße 2 | 5071 Wals / Salzburg, Austria | T: +43 (0) 662 / 85 88-0 | F: +43 (0) 662 / 85 13 31 | sales@kaindl.com | www.kaindl.comAZ_2011_F_BOARDS_Dekorspektrum_187x134_sr.indd 1 17.10.11 16:04jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 55

Komore za lakiranjePIŠE: prof. dr Milan JaićKomore za lakiranje sanadpritiskom su potpuno zatvoreniprostori u kojima se obavljapovršinska obrada ručnim prskanjemu kontrolisanoj radnojatmosferi (slika 1).Komora za lakiranje sanadpritiskom je, najčešće, podeljenau dve funkcionalne celine(slika 2), mada može da bude ijedinstven prostor. Jedan deokomore je namenjen nanošenjupremaza i predstavlja zonu zananošenje premaza prskanjem.U ovom delu se nalazi zidno prskališteili kabina za prskanje(slika 3).Lakirani predmeti obrade sepostavljaju na kolica sa češljevimaili na kolica sa platformom,a zatim se prenose u drugi deokomore, koja predstavlja zonuza sušenje, gde se obavlja sušenjepremaza. Minimalno vremezadržavanja lakiranih predmetau ovoj zoni je vreme potrebnoza postizanje suvoće na prašinu.Suština komora za lakiranje sanadpritiskom je da se nanošenjei sušenje premaza odvija uoptimalnim ambijentalnim uslovima,u periodu kada je obrađenapovršina najosetljivija na nastajanjegrešaka, koji podrazumevajupogodnu temperaturu,vlažnost i čistoću vazduha.U zoni za prskanje vazduhse odvodi preko kabine za prskanje,što inače predstavlja uobičajennačin, a dovodi se prekofilterskih ploča sastavljenih ododređenih sistema filtera, kojebi, optimalno, trebalo da budupostavljene sa gornje strane (naSlika 1. Komora za lakiranje sa nadpritiskom (Cefla)plafonu kabine za lakiranje sanadpritiskom), iza leđa radnika,u cilju omogućavanja pravilnogprotoka vazduha (slika 4).Intenzitet ventilacije (odvođenjai dovođenja vazduha) definisanje određenim brojem izmenavazduha. Veličina ove zonetreba da obezbedi optimalanprostor za nanošenje premazaprskanjem, kao i za manipulacijupredmetima obrade i smeštajSlika 2. Komora za lakiranje sa nadpritiskom sa dve odvojene zone (Skipper)Slika 4. Filterska ploča – uređaj za dovod svežegvazduha u kabini za lakiranje sa nadpritiskom (Barucca)predmeta obrade pre i posle lakiranja.U zoni za sušenje (slika 5)vazduh se, takođe, dovodi prekofiltarskih ploča, a odvodi prekoaspiracionih ploča. Poželjnoje da filtarske i aspiracione pločebudu postavljene jedna nasuprotdruge, kako bi se omogućiošto duži put struje vazduha.Broj izmena vazduha u ovojzoni može biti manji nego u zoniza prskanje, jer u ovoj zoni neSlika 3a. Zona za prskanje u komori za lakiranjesa nadpritiskom, izgled (Cefla)Slika 5. Zona za sušenje u komori za lakiranje sa nadpritiskom(Rippert)postoji povećana opasnost pozdravlje radnika. Veličina zoneza sušenje je u korelaciji sa veličinomproizvodnje.Kod komora za lakiranje sanadpritiskom manjih dimenzijazona za lakiranje i zona za sušenjepremaza nisu fizički razdvojene,već ceo prostor funkcionišekao uvećana zona za nanošenjepremaza (slika 6).Vazduh koji se dovodi u komoruza lakiranje sa nadpriti-56 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

sa nadpritiskomDAPHNE impiantiRoboti za lakiranjei nadtlačne kabineKREMLIN REXSON SAMESPumpna tehnologijaCOSTA levigatriciTehnologija brušenjaCENCELLIER DINOPumpna tehnologijaCML finishingKompletna rješenjeu tehnologiji lakiranjaARNABOLDI levigatriciStrojevi za brušenje i poliranjeTOMANIN f.lliUv linije za aplikaciju lakaDELLE VEDOVEStrojevi za brušenje i lakiranjePARTNERIDE STEFANIStrojevi za brušenje rubovai profilaVIGANO’ MARIOStrojevi za poliranje laka,aplikacija zaštitne folijeEURO NASTERZaštitne folijeCOTTON ROLLRučne polirke i pribor,paste za poliranjeITL d.o.o.Zavrtnica 17, 10000 ZagrebHrvatskaT 00385 1 60 60 790F 00385 1 61 97 400E itl.zagreb@gmail.comwww.itl.hrSlika 3b. Zona za prskanje u komori za lakiranje sa nadpritiskom, shematski prikazSlika 6. Shema komore za lakiranje sa nadpritiskom sa jednom zonom (Skipper)skom mehanički se prečišćava(filtira) od prisutnih nečistoća,ali se istovremeno i temperira.U komorama za lakiranjesa nadpritiskom kontroliše se isenzorima podešava dovodnivazduh, tako da se stalno održavajuoptimalni uslovi radnesredine, što podrazumeva da jetemperatura vazduha 22 o C i relativnavlažnost vazduha 65%.Ventilator, kojim se obezbeđujestrujanje vazduha, i grejači,kojima se podešava temperaturavazduha, zajedno čine tzv.presurizacionu jedinicu, koja sesmešta izvan komore – iznad ilibočno.Vazduh se u komoru za lakiranjedovodi u blagom višku,najčešće oko 10%, tako da nastajemali nadpritisak, kojim sesprečava usisavanje prašine izsusednog radnog prostora, kadase otvore vrata na komori zalakiranje sa nadpritiskom. •Časopis DRVOtehnikagodišnja pretplata za Srbiju 2160 dinara,za inostranstvo 50 evra.Sve informacije:www.drvotehnika.comdrvotehnika@eunet.rs, ekopres@eunet.rstelefoni: +381 (0)11 311 06 39, 213 95 84jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 57

Udobnost življenja!Kvalitetan, udoban i trajan nameštaj!Nameštaj za toplinu doma u komeće uživati više generacija.

Hemijska modifikacija drvetaACETILOVANJEnom: od vrata i prozora, za otvorene tremove, oblaganja, do mostova idelova plovila.PIŠE: prof. dr Vladislav ZdravkovićPrednosti acetilovanog drvetaKod acetilovanog drveta utezanje i bubrenje je smanjeno za 75%ili više u odnosu na netretirano drvo. Kod vrata i prozora boje i lako-Drvo se već vekovima koristi za nameštaj, galanteriju, u dekoraciji,za konstrukcije, kuće, mostove, muzičke instrumente i svuda pleni svojombojom, teksturom i lepotom. Drvo je obnovljiv, ekološki prihvatljivmaterijal jer vezuje ugljen-dioksid, ali u isto vreme je osetljiv na spljašnjeuticaje.Jedan od načina da se ublaže nedostaci drveta u pogledu anizotropijei osetljivosti na gljive i insekte je upotreba tropskih vrsta drvetakoje su otpornije, ali su izuzetno skupe. Drugi je tretiranje domaćihvrsta drveta različitim hemikalijama. Decenijama su se primenjivale različitehemikalije kao što su ulja, derivati nafte, razne neorganske hemikalijeza koje je zajedničko da su manje ili više toksične. Kao jednaod metoda hemijske modifikacije drveta decenijama je razvijano acetilovanjedrveta. U ovom procesu na drvo se deluje tečnim anhidridomsirćetne kiseline (CH 3CO) 2O.Drvo u svom hemijskom sastavu sadrži obilje slobodnih hidroksilnihgrupa. Slobodne hidroksilne grupe apsorbuju i otpuštaju vodu uskladu sa promenama klimatskih uslova kojima je ono izloženo (najčešćesu to vlažnost i temperatura). To je osnovni razlog zašto se drvouteže i bubri. Acetilovanjem se efikasno slobodne hidroksilne grupezamenjuju većim, acetilnim gupama. Kada su slobodne hidroksilnegrupe zamenjene acetilnim grupama sposobnost drveta da upija voduje značajno smanjena i drvo postaje značajno stabilnije i izrazito trajno.Acetilne grupe inače prirodno postoje u drvetu i ovim procesom se nedodaje drvetu ništa strano, za razliku od nekih drugih procesa hemijskemodifikacije drveta.Kako se acetilovanje odigrava?CH 3COOCOCH 3 + DRVO-OH ..... DRVO-O-COCH 3 + CH 3COOHDrvo se u reaktoru impregnira tečnim anhidridom sirćetne kiseline,zagreva do 120 °C i određeno vreme drži na toj temperaturi. Pri tomese hidroksilne grupe polimera ćelijskog zida (celuloze, polioza i lignina)zamjenjuju acetilnim grupama. Kao nusproizvod nastaje sirćetnakiselina koja se mora u daljem postupku ukloniti.U procesu acetilovanja koristi se drvo iz održivih izvora, proces jenetoksičan, i tretirano drvo je pogodno za razne primene na otvore-60 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

vi traju 4 do 5 puta duže nego kod netretiranog drveta, što umanjujetroškove održavanja. Intezivna laboratorijska istraživanja kao i istraživanjau spoljnim uslovima obavljena u vodećim institutima širom svetapokazala su da su osobine acetilovanog drveta izuzetno pouzdane.Svojstva kao što su dimenziona stabilnost, trajnost, otpornost na UVzrake, trajnost na i u zemlji, su tako pouzdana da ih istraživači širomsveta koriste kao reper sa kojim porede ostale, nove metode modifikacijedrveta.Primena acetilovanog drvetaAcetilovano drvo je u mnogim zemljama testirano tokom dužegvremenskog perioda u svim vremenskim uslovima, iznad zemlje, u zemljii čak u vodi. Pri tome je izdržalo i najrigoroznije testove. Kao rezultattoga proizašle su i raznovrsne primene acetilovanog drveta:• Vrata, ramovi prozora, roletneAcetilovano drvo se po trajnosti može meriti sa najboljim tropskim vrstamadrveća, ono ima nešto manju termičku provodnost od netretiranogdrveta pa je pogodno za upotrebu u građevinskoj stolariji. Možese površinski tretirati transparentnim i netransparentnim premazimapri čemu se period između obnavljanja premaza produžava u odnosuna netretirano drvo.• Tremovi, oblaganja, drvene fasadeU ovim primenama dimenziona stabilnost, trajnost i troškovi održavanjasu ključni faktori, pa je acetilovano drvo materijal izbora.• Podovi, palube, tremovi, marineU ovim primenama lepota drveta, čvrstoća i trajnost drveta u svim vremenskikmuslovima su od posebnog značaja. Tu je potreban materijalkoji se neće korititi, savijati, vitoperiti, cepati i utezati, a koji će ujednobiti otporan na napad gljiva truležnica. Takođe, od izuzetnog je značajada je drvo neotrovno i bezbedno za ljude i životinje. Sve ove zahteveacetilovano drvo ispunjava čak i u dodiru sa slanom vodom.• Baštenski nameštaj i opremaAcetilovano drvo je pogodno za stolove, stolice, prostore za igranje decei kao drvo u pejzažnoj arhitekturi.• Drveni mostovi i građevinarstvoDrvo uopšte ima značajne prednosti u građevinarstvu ako se uzme uobzir izuzetno povoljan odnos čvrstoće i mase. Otpornost acetilovanogdrveta na vodu otvara nove mogućnosti primene u građevinarstvugde se na primer koristi za utvrđivanje obale kanala.Umesto zaključkaJedna kompanija koja proizvodi acetilovano drvo ima slogan Kadagod se pomisli na primenu drveta može se slobodno pomisliti na acetilovanodrvo. Za to postoje jaki razlozi: proces acetilovanja je netoksičan, udrvo se ne dodaje ništa što u njemu prirodno već ne postoji. Postiže seprva klasa trajnosti, povećava mu se vek trajanja, povećana je dimenzionastabilnost što produžava vreme između dva premaza površine. Boljasu termoizolaciona svojstva što ga čini pogodnim za primenu u građevinarstvu.Materijal je moguće 100% reciklirati i vratiti ga zemljinomciklusu ili ga bezbedno posle upotrebe koristiti kao gorivo. Za acetilovanjemože se koristiti drvo iz održivih izvora, iz sertifikovanih šuma, aistovremeno mogu se koristiti i različite brzorastuće vrste drveta. •jul 2012.

Praktični savetiPopravka spojevaPIŠE: prof. Zvonko PetkovićJedan od najčešćih problema, s kojim sekolekcionari ili vlasnici antikviteta susreću, suslomljeni delovi, ili rasklimane stolice. Osnovniuzrok ovakvih oštećenja je činjenica da se stolicaizrađuje tako što se veći broj delova lepijedan za drugi. Lepak koji se nekada koristio,životinjskog je porekla i vremenom propada,tako da spojevi slabe a stolica se rasklima.U nekoim slučajevima spojevi se rade primenomtiplova i u takvim slučajevima situacijaje nesto povoljnija. Veoma je važno da se olabavljenispoj poravi što pre, jer se na taj načinsprečava remećenje čitave unutrašnje ravnotežekonstruktivnih sklopova, koji su stolicamaukrućujići segmenti. (sl. 1).Ono što je u ovakvim slučajevima, moždai najčešće, a predstavlja kod kasnije restauracijeozbiljan problem, je to što se kod razljuljanihstolica primeni lepak koji je pre svegaagresivan i nagriza površinski sloj drveta (razgrađujega), a onda da bi se takav spoj učvrstiopribegava se ukucavanju eksera (sl. 2i sl. 3). Postoje slučajevi gde se problem ovakvevrste može rešiti, a da se stolica ne rasklapa,ali to je vrlo teško i ne garantuje dase ponovo ne desi olabljivanje spoja. Ovakvislučajevi su kod komada koji su potpuno slobodni,koji nemaju tapacirane delove, i kojisu dostupni u svakom pogledu (sl. 4). Slomljenii olabavljeni spojevi i tiplovi se popravljajuprimenom lepkova (polivinilacetatnih, jednoili dvokomponentnih poliesterskih i slično)za drvo. Spoj se dobro očisti, blago orapavibrusnim papirom i zatim se lepak nanosi najednu površinu. U toku sušenja lepka, sastavse može pritegnuti pomoću kanapa i letvice,pazeći da se ne ošteti površina (sl. 5). Ako jedeo slomljen, to jest veza je pukla i drveni tiplje ostao u delu polomljenog komada, ondase pažljivo razbuši na mestu loma da bi seubacio novi drveni tipl koji se posle adekvatneprobe namaže lepkom za drvo i ubaci seu jednu stranu loma (sl. 6). Nakon toga se delovipažljivo spajaju, a ceo spoj se premaželepkom, da bi se po spajanju višak lepka brzouklonio blago navlaženom krpom. Gore spomenutilepkovi za drvo su vodorastvorljivi, alikada se osuše otporni su na vodu (sl. 7). Horizontalnopomeranje okvira može se sprečitiubacivanjem klinova – paknova u uglove, alisamo pod uslovom da postoji dovoljno mestaispod tapaciranog dela sedišta i samog okvira– rama sedišta (sl. 8). Klinovi koji treba da123spreče vertikalna pomeranja moraju se lepooblikovati jer se vide, a to treba uraditi takoda se ne naruši estetski izgled kako dela, takoi cele stolice. U koliko postoji potreba da seceo okvir stolice pritegne posle intervencije,najjednostavniji način za kućnu intervenciju jeprikazan na (sl. 9).Ozbiljnije intervencije koje uglavnom podrazumevajuradionički rad i intervenciju kojazahteva angažovanje stručnog lica, su uzroknemarnosti i posledica neadekvatnog ophođenjakod pokušaja de se interveniše na neprimerennačin. Bespotrebno ukucavanje razniheksera, pre dovodi do potpunog lomakonstruktivnog sklopa, nego do startne zamislida će se deo stolice na taj način ukrutiti(sl. 10).Slomljeni delovi mogu se ojačati drvenimtiplovima, koji se mogu kupiti u obliku štapa4567od koga se seče odgovarajuća dužina. U specijalizovanimtrgovinama, ovi tiplovi u oblikuštapova prodaju se u različitim debljinama.Prelomi se najčešće javljaju na nogama stolova,stolica, kao i na savijenim delovima kojisu opterećeni. Rupa treba da je nešto uža odširine (debljine) drvenog tipla tako da on čvrstonaleže na stranice izbušene rupe. Nanosi

III deoČišćenje i poliranje nameštajaZa čišćenje prljavštine i nataložene prašinesa nameštaja mogu se primenjivati različitemetode, a one će zavisiti od potrebe i nivoapostavljenih zahteva za krajnji efekat u izgledukomada koji se čisti. Jedan od načina da seu kućnim uslovima delimično ukloni prljavštinasa komada nameštaja koji je bio politiran jei primena sa rastvorom: jedan deo klanenogulja, belog sirćeta i terpentina na četvrt delašpiritusa. Ovu emulziju pre upotrebe treba dobropromućkati da se svi delovi rastvore i sjeislomljenih delova89se lepak na ivice rupe, zatim se namešta tipl idva dela se sastave i vežu dok se lepak ne osuši.Kad spojimo slomljene delove, svaki višaklepka treba odmah odstraniti vlažnom krpom.Važno je da se tipl postavlja uvek pod pravimuglom u odnosu na prelom, u protivnomfunkcija lepljenja (spajanja) neće biti adekvatna(sl. 11).10Praktični saveti od A do Š:GGuma za žvakanje koja se nalepi na deo garderobe, može se ukloniti ako se komad garderobestavi u plastičnu kesu i ostavi neko vreme u zamrzivač. Kad se guma za žvakanje smrzne, možese lako ostrugati; ili se mesto gde je zalepljena guma za žvakanje pre pranja više puta premaže(natopi) sirćetnom kiselinom; ili se ovakve mrlje mogu očistiti benzolom (ponekad je dovoljan imedicinski benzin). Masne mrlje koje ostanu uklanjaju se sredstvom za odmašćivanje.JMrlje od svežih jagoda čiste se u rastvoru boraksa. Prilikom čišćenja starih fleka od jagoda urastvor boraksa doda se kašičica amonijačne vode.Mrlje od jaja na srebrnom priboru za jelo mogu se očistiti stipsom; ili se navlaži kuhinjska sopa se njome istrlja pribor za jelo, a zatim se dobro ispere u mlakoj vodi; ili mrlje od žumancetase najpre omekšaju glicerinom, a zatim se isperu mlakim rastvorom sapunice i alkohola. Ostatakmrlja se istrlja vlažnom solju i ponovo se ispere u hladnoj vodi; ili mrlje od belanceta se čiste rastvoromkalijev-hipohlorita u vodi.Mrlju od joda navlažite i istrljajte je komadićem sirovog krompira ili krompirovom korom.Mesto koje je zbog skroba dobilo tamnoljubičastu boju isperite vodom. Ako je potrebno postupakse ponovi i više puta, a na kraju se mesto na kome je bila fleka natrlja sapunicom i vodom iviše puta ispira hladnom vodom.; ili se fleke od joda mogu natopiti natrijum-tiosulfitom (iz parfimerije)i više puta se to mesto ispira hladnom vodom; ili mrlje od joda koje su starije mogu senatopiti 10% rastvorom amonijačne vode, zatim se to mesto dobro ispere sapunicom i vodom, aonda više puta hladnom vodom.KKatran, mrlje se čvrsto istrljaju svinjskom mašću, a zatim se trljaju sapunom ili benzinom(apotekarskim). Ostaci se očiste terpentinom i isperu čistom vodom; ili mrlje od katrana na osetljivojtkanini trljaju se žumancetom jajeta i ispiraju mlakom vodom, proces se po potrebi ponavljaviše puta; ili fleke od katrana na kožnim delovima dobro se natrljaju mašću i ostave se da mastdeluje neko vreme, dok se katran ne rastopi, zatim se trlja četkom koja se umače u topao rastvorsapunice; ili se pomešaju jednaki delovi etra i hloroforma, ovim se rastvorom natope fleke od katrana,a onda se sa čistom lanenom krpom to mesto dobro istrlja; ili mrlje od katrana na mermeruse prvo pažljivo ostružu sa stalnim kvašenjem hladne vode, zatim se to mesto natopi amonijačnomvodom, ostavi se da se delimično prosuši i očisti se medicinskim benzinom. Po završetku seispere 96% alkoholom; ili mrlje od katrana na belim pamučnim tkaninama navlaže se vinskim sirćetom,ostave se neko vreme da kiselina počne da deluje, a zatim se ispira u čistoj vodi.Fleke od kafe koje su starije isperu se čistom vodom, a zatim se istrljaju mešavinom od 2 delabenzola, 1 dela 96% alkohola i 1 dela 10% amonijačne vode; ili fleke od kafe na bojenim tkaninamanasapunjaju se i kraće vreme se tkanina drži u vodi koja vri. Toplota pomaže da se flekeuklone, a boja na tkanini ne bi trebala da se skine (obavezno proveriti postojanost boje na tkaninipre ovog pokušaja); ili se fleke od kafe istrljaju glicerinom i zatim se isperu boraksovom vodom;ili mrlje od kafe na osetljivim tkaninama najpre se operu čistom vodom, a zatim se utrlja glicerin iostavi se da deluje. Po završetku se tkanina ispira mlakom vodom, a onda se tkanina stavi izmeđudva upijajuća papira i sa naličja se mlakom peglom polako suši. Mrlje od kafe na mermeru čiste selimunovim sokom ili rastvorom sirćetne kiseline.Fleke od krvi, najbolje je da se, ako je to moguće, odmah isperu hladnom vodom, kako sebelančevine iz krvi ne bi zgrušale. One se zgrušavanjem vezuju s tkaninom i kasnije se zbog togateže uklanjaju; stare mrlje od krvi čiste se vodonik peroksidom, a zatim se ispiraju hladnom vodom,može se upotrebiti i 20% rastvor sirćetne kiseline, a posle nje se mora ispirati u mlakoj vodiviše puta; ili mrlje od krvi na drvetu se skidaju manjim tamponom vate umočenom u sonu kiselinu(veoma oprezno raditi), zatim se to mesto briše sa vatom natopljenom soda-vodom. Boja sadrveta ne bi trebalo da se skida, ako se radi pažljivo, ali i ako se vidi promena na tom mestu onose može premazati odmah toniranom pastom za negu obuće; ili mrlje od krvi na koži se premažukašom od krompirovog brašna ili pirinčanom kašom i malo vode. Ostavi se da se kaša osuši i zatimse isčetka. Ako je potrebno postupak se ponovi.LFleke od likera operu se mlakom vodom, a zatim se istrljaju sapunskim alkoholom i ispirajuhladnom vodom; mrlje od likera na somotskim materijalima uklanjaju se alkoholom koji se utrljavatkaninom iste boje koje je i somotska podloga. Polegle teksturne dlačice somotske osnovese poravnjavaju četkanjem u suprotnom smeru od samog tkanja. Umesto alkohola može se upotrebitii apotekarski benzin.Fleke od limunade na svilenim tkaninama uklanjaju se trljanjem alkoholom, ili vrelimmlekom. Zatim se tkanina ispira hladnom vodom.11DRVOtehnika 35/2012 63

dine. Premazivanjem sa ovako pripremljenomemulzijom treba voditi računa da se prljavštinane utrlja u drvo.Za svakodnevno održavanje osetljivognameštaja najbolje sredstvo je na bazi mikrokristalnogvoska koje se može napraviti vrlojednostavno: postoje dve vrste – u obliku rastvorai u obliku emulzije. Tip u obliku emulzijeje veoma pogodan za nanošenje na starine iumetnička dela. Nekoliko vrsta mikrokristalnihi politenskih voskova mogu se nabaviti i svakavrsta daje specifičan sjaj koji se može koristitikroz količinu voska. Osnovni tip se pravi od:COSMOLOID vosak 80 (tvrdi) 100 gr; BASF vosakA 25 gr i VAJT SPIRIT 300 ml.Vosak se seče u male komadiće i topi. Kadapređe u tečno stanje i dobro se izmeša, sipase brzo u VAJT SPIRIT. Dok se mešavina hladimora se stalno mešati da bi se dobila odgovarajućakonzistencija. Čuva se u dobro zatvorenim(staklenim) teglama. NAPOMENA: u tokumešanja treba obavezno preduzeti sve mereopreza i zaštite za slučaj požara. Mat vosak semože dobiti mešanjem 10 gr COSMOLOID voska(mekog) i 100 gr BASF voska. Mikrokristalinskosredstvo za poliranje se koristi u veomamalim količinama i ima prednost da, pored finogsjaja, istovremeno čisti i štiti drvo, kožu isve metalne delove nameštaja. Treba ga utrlja-15121316 17vati mekom krpom i ostaviti neko vreme prenego što ga poliramo (sl. 12).Politiranje starog nameštaja može se raditii klasičnom politurom, ali to podrazumeva ipakjedan viši stepen poznavanja zanatskog delaposlova koji su sastavni segmenti konzervacijei restauracije (sl. 13).Pri čišćenju metalnih delova, kao što surazne ručice, mora se voditi računa i paziti nasredstva i rastvore kako ne bi došlo do oštećenjadrveta. Ovo se može izbeći tako što, prenanošenja sredstva za poliranje metala štapićimasa vatom, postavimo oko metalnog delamasku isečenu od kartona, papira ili plastike,tako da to sredstvo ne može doći u kontakt sadrvetom (sl. 14).Otklanjanje mrlja i udubljenjaOpšte je pravilo da se sa starinskog i skupocenognameštaja ne skidaju mrlje niti se otklanjajuudubljenja. One imaju svoju istorijui na taj način doprinose autentičnom izgledunameštaja, a sem toga mrlje su izmenile sastavtokom vremena tako da je otklanjanje skoronemoguće i štetno po drvo.Kad je u pitanju moderniji ili stariji nameštajbez veće vrednosti, situacija je potpunosuprotna, pogotovu ako mrlja kvari izgled. Usvakom slučaju treba raditi pažljivo i oprezno.Mrlje od mastila: slikarskom četkicom nanetimalo sirćeta na mrlju (paziti da se ne nakvasiokolno drvo), ponoviti ovaj postupak koristeći10% rastvor (100 mililitara na litar) natrijumhipohlorita,s tamponom vate pri ruci dase ukloni svaki višak. Mrlja će postepeno bledetii zato treba biti spreman da se ovaj procesprekine navlaženim tamponom pre nego štose pretera sa čišćenjem. Bolje je ovaj postupakponavljati više puta nego oštetiti drvo. Mrlje seneće moći potpuno da odstrane, ali kada budeterelativno zadovoljni rezultatom površinuočistiti vlažnim tamponom, posušiti je i doteratimikrokristalinskom pastom za poliranje samalo odgovarajuće boje (sl. 15)14Mrlje od vode se najverovatnije mogu odstraniti,ali ako je vlaga koja ih je izazvala prodrladuboko u drvo, bolje je ne dirati ih, jer biefekat bio još gori. Bela mrlja koja je izazvanakondezovanjem vlage koja sporo isparava, čestoreaguje na blago trljanje (prstom) lanenimuljem. Toplota koja se pri ovom trenju stvara ukombinaciji sa uljem deluje pogodno. Pre poliranjatreba ukloniti svaki višak ulja. Može sekoristiti 4 dela lanenog ulja koje je ukuvano 15minuta i kome se po hlađenju dodaje jedandeo terpentina, sve se dobro promeša i obilnijese nanese na površinu. Ovaj premaz se možeostaviti neko vreme, ali se svaki višak moraodstraniti pre poliranja (sl. 16).CVETANJE – belo cvetanje, koje se javljaobično kad se politira površina u kojoj ima vlage,može se ukloniti – popraviti ako se vajt-spiritompažljivo odstrani zadnji sloj sredstva zapolitiranje, a s njim i samo cvetanje. Zatim sepovršina dobro osuši i ponovo politira. Processušenja površine se može ubrzati ako se pažljivolopticom za politiranje površina brzim i laganimutrljavanjem premazuje čistim 96% alkoholim;ovo se radi vrlo pažljivo i potrebno jeiskustveno znanje da ne bi došlo do oštećenjau smislu skidanja prednodnih slojeva politure.Udubljenja se mogu ukloniti, ali ovaj radzahteva veliku opreznost. Debela i vlažna tkanina(ne mokra!) stavlja se na površinu tako daprekrije udubljenje i ostali deo drveta zaštiti.Zatim se blago i to samo vrhom pegle, koja jeuključena na najslabije, zagreje samo mestoudubljenja. Ta blaga toplota i vlaga koja isparavatreba da na udubljenju (i samo na njemu!)izazovu blago i postepeno bubrenje i na tajbačin se izgled poravlja. Proces će možda moratida se ponovi i treba imati strpljenja i nikakone pregrejati površinu. Takođe se mora dozvolitida se površina sasvim osuši pre politiranja(sl. 17). •64 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

ekskluzivni troslojni parketiSistematskim i upornim radom, fi rma SAMATINI se razvijala i tehnološkiopremala. Zahvaljujući dugogodišnjim aktivnostima, danas ovo preduzećeima kompletnu savremenu opremu i zaokruženu proizvodnju zaizradu 100.000 do 120.000 m 2 troslojnih ekskluzivnih parketa godišnje.Kompletna proizvodnja, od preradetrupaca pa do izrade troslojnihparketa se obavlja nanajsavremenijim mašinamakoje omogućavaju veoma visokupreciznost izrade. Proizvodniprogram čine troslojni parketiod kvalitetnog hrasta, bukve,jasena, graba, bagrema, javora,trešnje, oraha, vengea i tikovine,industrijski pod i termotretiraniparketi pri čemu svi proizvodiposeduju odgovarajućesertifi kate (FSC CE), sertifi katkvaliteta itd.Završna obrada se radi najkvalitetnijimuljima u preko četrdesetboja.Nudimo saradnju projektnimbiroima, arhitektama i parketopolagačima,za vrhunsko opremanjeekskluzinnih prostora troislojnimLAMAR parketima odsvih vrsta drveta iz sopstveneproizvodnje.SAMATINI - Fabrika LAMAR parketaMilići - Bosna i Hercegovinatel: +387 (0) 56 745 500, tel/fax: +387 (0) 56 741 101e-mail: samatinidoo@gmail.com, www.lamar-parket.com

HUDEK MAŠINE I ALATIZA OBRADU DRVETA – SERVISPreduzeće Hudek d.o.o. osnovano je 1993. godine. Odosnivanja do danas stalno razvija ponudu mašina, alata,opreme, rezervnih delova i repromaterijala za drvnuindustriju. Danas preduzeće Hudek zapošljava 25 ljudi, ana više od 2500m 2 nudi širok asortiman: HOBI MAŠINA,KLASIČNIH MAŠINA, CNC MAŠINA, LINIJA ZA IZRADUPLOČASTOG ILI MASIVNOG NAMEŠTAJA, SUŠIONICE,PARIONICE, LINIJE ZA IZRADU PARKETA, PILANE, DROBILICE,PELETIRKE, KROJAČNICE, PEĆI ZA GREJANJE, SISTEME ZAODSIS PILJEVINE.Preduzeće Hudek u svojoj ponudi ima nove i polovnemašine mnogih proizvođača. Polovne mašine su tehničkiispravne i prema želji kupca mogu se testirati. Za svekorišćene mašine koje su reparirane i testirane osiguranisu rezervni delovi i tehnička podrška koja je posebnobitna kod prodaje polovnih CNC mašina i opreme.Bavimo se projektovanjem i opremanjem proizvodnihpogona svih veličina od onih zanatskih do pogona zaserijsku proizvodnju. Za sve mašine osigurana je obuka iodržavanje.Posebnu pažnju posvetili smo razvoju servisa i lagerarezervnih delova za drvnu industriju. U mogućnosti smoda servisiramo bilo koju mašinu u drvnoj industriji, daje uredimo, prilagodimo novim uslovima, opremimododatnom opremom i osiguramo za nju sve rezervnedelove (automatski pomaci pila, linearne vodilice, laseri,zamena kontrola na cnc mašinama, izrada novih elektroinstalacija, reparacija motora na cnc mašinama, reparacijapresa za furniranje, kompletna reparacija višelisnIihpila (CML, RAIMANN COSMEC), raskrajači SCHELLING,PANHANS, GIBEN… kanterice IMA CEHISA GRIGGIO.Sunekova 145, Zagreb10040, Hrvatskatel.0038512983130 · fax:0038512984494www.hudek.hr · e-mail: info@hudek.hr

kompanija koja brine o prirodiPETROPROJEKT D.O.O iz Bratunca se bavi primarnom,sekundarnom i fi nalnom obradom drveta. Paletu našihproizvoda čine masivne ploče i elementi za proizvodnjuenterijera i komadnog nameštaja, a ove godine smo počeliproizvodnju i nameštaja od masivnog drveta.Široka paleta proizvoda u različitim vrstama drveta (bukva,hrast, jasen, javor, orah, bagrem) omogućava nam željenopozicioniranje na tržištu.Velika briga o tržištnim zahtevima i kontinuiran monitorningomogućava blagovremeno razvijenje konkurentskih prednostikoje su rezultirale permanentnim prosperitetom dužiniz godina.Firma poseduje FSC certifi kat što dokazuje veliku brigu ozaštiti životne sredine.Najveći deo proizvodnje je izvozno orjentisan na tržištezemalja Evropske unije i Japana.PETROPROJEKT DOO · Drinska bb · 75420 Bratunac · Republika Srpskatel. +387 56 410 325 · 410 403 · fax. +387 56 410 275e-mail: info@petroprojekt.com · www.petroprojekt.com

Novi i prirodan način stvaranja ljudskih kostijuDrvo pretvorenou ljudsku kostPIŠE: Goran Bodirogić, dipl. ing.Drvo u budućnosti može biti alternativaza titaniujmske implante koji se sada koristeu ortopedskoj hirurgiji. Naučnici u Italiji razvilisu postupak pretvaranja drveta u kostkoja je skoro identična ljudskoj. U laboratorijamaitalijanskog naučnog instituta za keramičkematerijale ISTEC u Faenci već postojestada ovaca kojima je implantirana novavrsta kostiju.Nekoliko vrsta drveta su testirane prenego što je utvrđeno da ratan i crveni hrastnajbolje ispunjavaju zahteve. Struktura drvetaje porozna i slična strukturi prave kosti,što omogućava nervima, krvi i drugim jedinjenjimada nesmetano prolaze kroz njega.Kasnije dolazi i do boljeg srastanja implantasa pravom kosti, jer titanijumski ili keramičkiimplanti su mnogo manje fleksibilni, takoda lakše dolazi do ponovnog loma na mestuspoja.Tim naučnika predvodila je dr AnnaTampieri. ”Ovo je vrlo obećavajuće”, kažeona. ”Ovaj novi materijal je jaka kost, takoda može da izdrži sav teret i pritisak koji ćetelo vršiti na njega.”Proces pravljenja kostiju počinje usitnjavanjemcevastog drveta ratana na komadiće,koji se zatim stavljaju u komoru, gdese izlažu visokoj temperaturi. Potom se drvoprska kalcijumom gde nastaje kalcijumkarbid. Drvo ratana zatim prolazi kroz višehemijskih i fizičkih procesa, gde dolazi dokonverzije kalcijum karbida u hidroksiapatit.Posle desetak dana, ceo proces je završen, adrvo ratana je transformisano u kost.Dr Tampieri kaže da je ovo nešto najbliželjudskoj kosti što su naučnici ikada uspelida stvore. Kad je implantirana, ova replikase na kraju spaja sa pravom kosti, tako da senakon nekog vremena spoj uopšte i ne vidi.”Materijal je takođe izdržljiv i dugotrajan,pa za razliku od postojećih koštanihsupstituta, zamene nakon nekoliko godinanajverovatnije neće biti potrebne”, dodajeona.Novi koštani materijal je pažljivo proučavani na Univerzitetskoj bolnici u Bolonji.Ovde je ortopedski hirurg Maurillo Marcaccipratio sve testove koji su za sada rađeni samona životinjama. Rendgenski zraci nogupokazuju veliki napredak u odnosu na dosadašnjekoštane supstitute. Kost inicijalnonastala od drveta je jaka, izdržljiva i srasta sapravom kosti, što do sada nije viđeno. U rokuod nekoliko meseci, prava i veštačka kostpostaju jedna celina. Gospodin Marcacci kažeda postojeće koštane zamene, kao štoje metalna ili keramička imaju svoje nedostatke,i on smatra da je ovo pravo rešenjeza ljude sa teškim bolestima ili ljude koji supretrpeli teške nesreće.70 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

IDEJE I TEHNOLOGIJEXyleXpo sajam održanod 8. do 12. maja 2012. godine43 hiljade ljudi naSajmu Xylexpo 2012XXIII međunarodno bijenaletehnologije za preradu drvetai opreme za industriju nameštaja”Jaka, izdržljiva, nosiva kost zaista je svetigral za hirurge poput mene, a takođe i zapacijente”, kaže on.Nova „kost od drveta“ nastala je u programuistraživanja finansiranim od straneEvropske Unije, a očekuje se da će ispitivanjabiti završena za oko pet godina nakončega će moći početi da se koristi za ljudskuupotrebu. Značajno je da „kost od drveta“nema visoku cenu, tako da će biti pristupačnasvima.Za sada ne postoje znakovi odbacivanjaili infekcija kod životinja, tako da zaista postojirealna nada da je ovde pronađena prirodna,jeftina i efikasna zamena za ljudskekosti, što bi moglo uskoro da otvori potpunonovu granu u medicinskoj nauci.Izvor vesti:http://news.bbc.co.ukBroj posetilaca Sajma Xilexpo 2012 je bio u skladu sa očekivanjima:43.295 posetilaca, što je za 15,9% manje nego 2010. godine. Ovi podaciukazuju na suštinski opstanak međunarodne bienijalne izložbe tehnologijeza preradu drveta i opreme za industriju nameštaja, usled ekonomskesituacije koja je i dalje veoma komplikovana. Rezultati su pozitivni iza 515 izlagača, uključujući 177 stranih kompanija iz 34 zemlje koje suprisustvovale milanskoj izložbi.Dvadestetreća po redu, izložba XeleXpo održana u hali FieraMilano-Rho od 8. do 12. maja na ukupnoj površini od 32.178 kvadratnih metara,istinski je odraz aktuelne situacije: brojke koje je objavila kancelarija AcimallStudies neposredno pre izložbe ukazale su na to da su se narudžbineza italijansku industriju u prvoj četvrtini godine smanjile za 4,6% upoređenju sa istim periodom 2011. godine, pri čemu je varijacija od minus24,8% na domaćem tržištu delimično nadomeštena narudžbinamaiz inostranstva (u porastu za 4,25%).Tržišna situacija se takođe odrazila i u drugačijoj privlačnoj moći svakepojedinačne kategorije proizvoda na izložbi: u halama 1 i 3, gde jedemonstrirana tehnologija obrade panela, atmosfera je bila pozitivnijanego u hali 2 (primarna drvna mašinerija) i 4 (tehnologija primarne obrade).To jasno pokazuje da je industrija nameštaja zdravija, dok su usloviprimarna drvna industrija i oprema za proizvodnju panela lošije: zapravo,teško je napraviti značajnije investicije i dugoročnije planove u periodimastagnacije kakva je sada. U ovom periodu, pokretači našeg posla,kao što je građevinska industrija, praktično su paralisani u Evropi. Dakle,problem nije u samoj izložbi, već u uticaju slabije potražnje, sa nekim razlikamakoje je XyleXpo istakao.Ako se vratimo analizi protoka posetilaca, još jednom je udeo međunarodnihposetilaca bio značajan, 47% celokupnog broja posetilaca.Na vrhu liste zemalja iz kojih su došli posetioci bile su Francuska, Turska,Švajcarska, Ruska federacija i susedne zemlje, kao i Nemačka. Najznačajnijiporast u broju posetilaca zabeležila je Turska (porast od 45,6%), Kina(porast od 36,1%) i Rusija (porast od 33,5% u odnosu na 2010. godinu).Smanjenje broja posetilaca apsolutno je u zavisnosti od kritične ekonomskesituacije, ali je u velikoj meri nadomešteno izuzetnim kvalitetomposetilaca. Prema izlagačima, takav kvalitet je bio nužan za sklapanjeobećavajućih ugovora i uspostavljanje velikog broja novih kontakata kojiće na kraju rezultirati novim prilikama za prodaju.www.xylexpo.comjul 2012. DRVOtehnika 35/2012 71

39. MEĐUNARODNI SAJAM NAMJEŠTAJA,UNUTARNJEG UREĐENJA I PRATEĆE INDUSTRIJE10. - 14. oktobar 2012.PokroviteljZAGREBAČKI VELESAJAMAvenija Dubrovnik 1510020 Zagreb, HrvatskaTel: + 385 1 6503 2596503 6666503 1316503 396Fax: +385 1 6550 614E-mail: ambienta@zv.hrwww.zv.hr/ambienta

Beogradski srednjoškolcina SajmuNOVADIZAJNIGRALIŠTERADIONICATEHNIČKEŠKOLEDRVO ARTSajam nameštaja u Milanu je najveći injznačajniji svetski sajam u toj oblasti. Presslužba sajma je saopštila da je ove godinesajam posetilo 331.649 ljudi od čega su188.579 stranci, da je na sajmu učestvovalo2.700 izlagača, a o sajmu izveštavalo 6.484novinara. Jedan od izlagača Sajma nameštajau Milanu bila je i škola DRVO ART iz Beograda,pa smo povodom toga razgovarali saZoricom Đoković, direktorkom škole.– Zona Salone Satellite u kojoj smo i miizlagali je prateći program sajma namenjenmladim talentima i obrazovnim institucijama.Mi smo bili jedina srednja škola na sajmui jednini predstavnik naše zemlje. Našusaradnju sa našom školom je bilo ogromno.Većina obrazovnih institucija sa kojima smouspostavili kontakt su visokoobrazovne institucije,tačnije fakulteti što donekle otežavai ograničava mogućnost za saradnu, ali jenjihovo interesovanje toliko da su spremnida sa nama naprave poseban projekat, neštonovo i drugačije od svega što su do sadaradili. Mnogo puta nam se dogodilo da naštand dođe neki predstavnik nekog fakultetaili srednje škole i kaže „Mi moramo nešto zajednoda radimo!“ Mislim da je najrealnije dase održe kontakti sa srednjim školama kojesu slične našoj, tj. obrazuju kadrove u oblastidizajna i proizvodnje nameštaja, a pokazalesu veliko interesovanje da učestvuju u našojTehnička škola Drvoart je po četvrti put organizovalameđunarodnukreativnu radionicu„Dizajn igralište –Design Playground“ ukojoj su, pored domaćina,kao i ranijih godina,učestvovali srednjoškolciiz Mađarske,Italije i Bugarske koji sebave dizajnom i proizvodnjomnameštaja.Radionica je održanau periodu od 12. do16. marta 2012. godine.Ove godine, učenicisu pravili prototipovena temu „Samostojećičiviluk“. Radovinastali u toku radionicebili su izloženi u Muzejuprimenjene umetnosti(16. – 23. marta2012. godine), DečjemKulturnom centru (15.maj – 13. jun 2012. godine)i nekoliko radovana ovogodišnjem„Mikseru“ (25. maj – 2.jun 2012. godine).školu je predstavljalo šest učenika, dva nastavnikai direktorka škole. Sajam je održanu periodu od 17. do 22. aprila 2012. godine– kaže Zorica Đoković. – Interesovanje zaSARADNJA ŠKOLE i pRIVREDEkreativnoj radionici „Design playground – Dizajnigralište“ koju smo do sada realizvali sasvojim partnerskim školama iz Evrope.Preduzeće Schachermayer Srbija iz Zemuna je pred kraj školske godine i početak raspustauspostavilo bližu saradnju sa Tehničkom školom DRVO ART iz Beograda. Kako namje rekao Dušan Bandin, izvršni direktor firme Schachermayer Srbija, u ovoj firmi će grupasrednješkolaca obavljati ferijalnu praksu koja će uz redovne sadržaje rada biti upotpunjenaučenjem stranog jezika, pa će Schachermayer Srbija verovatno, nakon završetka škole,zaposliti nekog od srednjoškolaca koji će u ovoj firmi sticati nova znanja i iskustva. Saznalismo da su Tehnička škola DRVO ART i preduzeće Schachermayer Srbija iz Zemuna potpisatiugovor o saradnji koja će verovatno prerasti u trajni oblik odnosa ove dve ugovornestrane.Inače, već odavno je poznata ovakva praksa saradnje privrede i škole, koja je poslednjihgodina zapostavljena, pa je ovaj dogovor, tim više, vredan pažnje. Na sličan način Tehničkaškola DRVO ART sarađuje i sa preduzećem Darex.74 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

nameštaja u Milanu– Dobili smo konkretne ponude za saradnjuiz Austrije, Nemačke, Italije, Francuske,Poljske, Slovenije, Holandije… Interesantnoje da je škola iz Holandije zainteresovanada svoje učenike pošalje na praktičnunastavu kod nas! Jedan nastavnik praktičnenastave iz Švajcarske održao je svojim učenicimačas na našem štandu pokazujući imkako smo rešili neke komplikovane sistemeveza pojedinih komada nameštaja. Mislim daje ovo prilika da Beograd, posredstvom našeKreativne radionice, pretvorimo u cenar okupljanjanajmlađih dizajnera Evrope, srednjoškolacaopredeljenih za dizajn nameštaja i enterijera.Naravno, za to su potrebna i znatnafinansijska sredstva – kaže direktorka Đoković.– Kada su visokoškolske ustanove u pitanju,obratili su nam se iz celog sveta: Brazila,Australije, Japana, SAD, Rusije, Turske, Švedske,opet Italije, Francuske, Nemačke…– Naš štand je bio jedan od najposećenijihjer smo imali interaktivnu postavku kojase stalno menjala, a i sami posetioci su moglida učestvuju u postavci. Najviše ih je fasciniralošto su svi izloženi predmeti lako sklopivii što se mogu nositi kao torba. Kada bi videlikako se stabilna stoličica na kojoj su sedelipretvara u torbu koja se nosi preko ramena,ili da se stoličica jabuka sklopi u tri poteza istavi u ranaci, ili da naizgled krhka stoličicanapravljena od užeta i drške za metlu možeda izdrži težinu od preko 120 kg, uzvikivalisu „O Bože! Genijalno!“ i slično… Još kada bisaznali da smo samo srednja škola, a ne fakultet,ostajali su zatečeni – sa ushićenjempriča naša sagovornoca.– Bilo je posetilaca zainteresovanih dakupe naše proizvode, kao i onih koji su seinteresovali za proizvodnju nekih od modela,najviše njih iz Italije, ali bio je jedan čak izIndije. Mi, takođe, imamo pravo da proizvodimoza treća lica, ali je nevolja u tome štoPDV na materijal plaćamo dvaput! Pozvanismo i na nekoliko festivala dizajna, inovativnosti,sajmove: Sajam nameštaja u Singapuruna primer, Nedelju dizajna u Šangaju, naizložbu Mladih dizajnera u Londonu i brojnedruge. Interesantno je da smo obavili razgovorečak i sa predstavnicima privredne komoreSingapura i Malezije iz razloga što mikoristimo prirodne materijale, tj. drvo kojeoni žele u svojim zemljama da promovišukao materijal za proizvodnju nameštaja i misleda im mi možemo pomoći u tome!– Novinari iz celog sveta su nas takođeopsedali, na primer, dve brazilske TV kuće sunas snimile. Učenici su prevazišli sebe. Nisuimali tremu niti problem da komuniciraju nastranom jeziku. Mislim da su i sami bili veomaiznenađeni onim što im se dešava. Italijaje zemlja dizajna, Milano prestonica dizajna,a mi smo na najprestižnijem i najvećem svetskomsajmu nameštaja privukli jako velikupažnju ne samo publike, već i novinara, proizvođača,drugih obrazovnih institucija… Našštand se nalazi između štandova jedne italijanskeviše škole i italijanskog fakulteta, a bioje daleko posećeniji od njih! Možda bi valjaloistaći da je publika u Milanu drugačija, da nedolazi samo da kupi proizvode, već da vidinove trendove, otkrije nove talente – kaža nakraju našeg razgovora Zorica Đoković.Na Sajmu u Milanu školu DRVO ART supredstavljali učenici: Andrea Škundrić, MirjanaŽivković, Jovana Jović, Stefan Pešut, AnastasijaBobisuth, Milica Marković, nastavnici:Jelena Obradov i Vladislav Mitić i direktorkaZorica Đoković.Treba istaći da su njihovo učešće na sajmupomogli: Sekretarijat za obrazovanje gradaBeograda, opština Stari grad, SIEPA, konzulatRS u Milanu, DDOR Novi Sad i ERSTEbanka. •jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 75

Pismo indijanskog poglavice Sietla predsedniku SADKako prodati nebo i toplinuAko misliš suditi drugome,prošetaj bar mesec dana unjegovim mokasinama.Indijanska poslovicaKako se može kupiti i prodatinebo i toplina zemlje? Tako nešto,nama je strano. Mi ne prodajemosvežinu vazduha i bistrinu vode.Svaki je delić ove zemlje svet momenarodu. Svaka blistava borovaiglica, svako zrno peska na rečnomsprudu, svaka maglica u tamišume, svaka majušna buba svetisu u mislima i životu moga naroda.Sokovi u drveću prožeti su sećanjimana crvenog čoveka.Kad mrtvi bledolikog odu ušetnju među zvezde, zaboravljajuzemlju koja im je dala život. Našimrtvi nikad ne zaboravljaju svojupredivnu zemlju… Deo smo zemljei ona je deo nas. Mirisave travesu nam sestre; jelen, pastuh,veliki orao – braća su nam. Stenovitivrhunci, sočni pašnjaci, toploponijevo telo i čovek – sve pripadaistoj porodici.Kada veliki poglavica iz Vašingtonašalje svoj glas da želi kupitinašu zemlju, previše od nastraži. Veliki poglavica poručuje daće nam pronaći mesto na komećemo lepo živeti. On će nam bitiotac, mi njemu deca. Razmotrićemotu ponudu da kupite našu zemlju,ali to neće biti lako. Ova jezemlja nama sveta.Ova bistra voda što teče brzacimai rekama nije samo voda,već krv naših predaka. Ova vodaje sveta, morate reći svojoj decida nam je sveta, da svaka kap ubistrom jezeru kazuje događaje iuspomene iz života moga naroda.Žubor vode glas je oca mogaoca…Znamo da nas Veliki poglavicai njegov narod ne razume. Njemuje jedan deo zemlje isti kao i bilokoji drugi. On je stranac što dođenoću i uzme zemlji sve što mu treba.Zemlja mu nije brat, već neprijatelj.Kada je pokori, on krećedalje. Ostavlja za sobom grobovesvojih otaca, i ne mari zbog toga.Oduzima zemlju svojoj deci i nijega briga. Grobovi njegovih otacai zemlja što mu decu rodi – ostajuzaboravljeni. Prema majci zemlji iprema bratu nebu odnosi se kaoprema stvarima što se mogu kupiti,opljačkati, prodati poput stokeili sjajnog nakita. Njegova će pohlepauništiti zemlju i za sobomostaviti samo pustoš…Naš se način života razlikujeod vašeg. Od pogleda na vaše gradove,crvenog čoveka zabole oči.To je možda zato što je crveni čovekdivlji i ne razme stvari. U gradovimabelog čoveka nema mir-Beli poglavica izVašingtona je 1854.godine ponudiokupovinu velikogdela indijanskezemlje. Indijanskomnarodu je odećaorezervat, a odgovorpoglavice Sietlase ubraja međunajlepše i najdubljemisli sročeneo čovekovojokolini. Te misliistovremeno imajuduboku političkukonotaciju…Posećamo vas nadelove poznatogpisma…nog kutka. Nema mesta na komebi se čulo otvaranje lišća u proleće,ili drhtaj krilca mušice. Moždazato što sam divlji – naprostone shvatam. Buka mi vređa uši.Šta vredi živeti ako čovek ne možečuti usamljeni korak kozoroga,ili noćnu prepirku žaba u bari. Jasam crveni čovek i ne razumemmnogo… Indijanac voli mekizvuk vetra kada se poigrava površinommočvare, i miris povetarca,osvežen podnevnom kišom ili borovinom.Najveće blago crvenog čovekaje vazduh. Sve što živi deli istidah – životinja, drvo, čovek. Svimaje taj dah potreban. Beli čovekkao da ne opaža vazduh koji udiše.Poput nekog ko je dugo na samrti,imun je na smrad… Vetar štoje mome dedi dao prvi dah, prihvatićei njegov poslednji uzdah.Ako vam prodamo zemlju, morateje čuvati kao svetinju, kao mestona kojem će i beli čovek moćida udahne vetar zaslađen mirisompoljskog cveća.Razmotriću vašu ponudu dakupite zemlju. Odlučimo li da pristanemo,zahtevaću da ispunite76 jul 2012.DRVOtehnika 35/2012

zemljeSveti Simeon i Sveti Sava, detalj saikone, rađene tempera tehnikomna platnu kaširanom na dasci udrugoj polovini XVIII veka. MuzejSPC u Beograduovaj uslov: beli čpvek se mora ophoditiprema životinjama ovogkraja kao prema svojoj braći! Divljisam i ne razumem drugačiji život.Video sam po prerijama hiljadebufala koje je bledoliki ostavio,ustrelivši ih iz jurećeg voza. Divljaksam i ne razumem kako gvozdenikonj, iz kojeg suklja dim, može bitivažniji od bufala, kojeg mi ubijamosamo da bismo preživeli.Šta je čovek bez životinje? Kadabi životinja nestalo, čovek biumro od velike usamljenosti duha.Što god zadesi životinje, ubrzosnađe i čoveka. Sve je na svetupovezano.Moraćete učiti svoju decu daim je pod nogama pepeo vašihdedova. Da bi poštovali zemlju,kazaćete im da je zemlja bogataživotom predaka. Moraćete učitisvoju decu da im je zemlja mati.Što snađe zemlju, snađe i njenudecu. Pljuje li čovek na zemlju,pljuje na sebe sama.Zemlja ne pripada čoveku.Čovek pripada zemlji. To dobroznamo. Sve je u međusobnoj vezi,kao što je porodica sjedinjenakrvlju. Sve je povezano. Nije čovektvorac tkanice života, već samovlakno u njoj. Ono što uradi satkanicom, čini i sa sobom.Čak ni beli čovek, čiji bog kročii govori s njima kao prijatelj sprijateljem, neće izbeći zajedničkojsudbini. Možda smo, ipak, braća.Videćemo. Jedno znamo sigurno,a to će i beli čovek jednommorati da shvati: naš bog je istibog. Možda mislite da i njega možeteposedovati, kao što se spremateda uzmete celu našu zemlju.Ali nećete! On je bog ljudi i njegovaje milost jednaka za crvenogi za belog čoveka. Ova je zemljanjemu sve…Prljate samo svoj ležaj i jednećete se noći udaviti u vlastitomizmetu. U svom ćete nestajanjuplamteti u ognju boga koji vas jedoveo ovamo i nekom neobjašnjivomnakanom dao vam vlast nadovom zemljom i crvenim čovekom.Takva se sudbina nama činibednom.Pravom življenju je kraj. Nastupaborba za opstanak.Prema prevodu Z. Roca, pripremljeno uredakciji časopisa DRVOtehnika.Zaveštenje Stefana Nemanje o jezikuČUVAJTE JEZIKkao zemljuPoslednje godine života Stefan Nemanja jeproveo u manastiru Hilandar na Svetoj gori.Zamonašio se i uzeo ime Simeon.Na samrtničkoj postelji je, prema knjizi VIJENCINEMANJIĆA, kazivao zaveštenje koje je zapisaonjegov najmlađi sin Rastko – Sveti Sava…Autor knjige VIJENCI NEMANJIĆA je Mile Medićkoji kaže da su zaveštenja ispletena iz naše velikedrevne istorijske zbilje i iz naše narodne priče imašte. Objavljujemo deo Zaveštenja o jeziku.Čuvajte, čedo moje milo, jezikkao zemlju. Riječ se može izgubitikao grad, kao zemlja, kaoduša. A šta je narod izgubi li jezik,zemlju, dušu? Ne uzimajtetuđu riječ u svoja usta. Uzmeš lituđu riječ, znaj da je nisi osvojio,nego si sebe potuđio. Bolje tije izgubiti najveći i najtvrđi gradsvoje zemlje, nego najmanju inajneznatniju riječ svoga jezika.Zemlje i države ne osvajajuse samo mačevima nego i jezicima.Znaj da te je neprijatelj onolikoosvojio i pokorio koliko ti jeriječi potkrao i svojih poturio.Narod koji izgubi svoje riječiprestaje biti narod.Postoji, čedo moje, bolest kojanapada jezik kao zaraze tijelo.Pamtim ja takve zaraze i morijejezika. Biva to najčešće na rubovimanaroda, na dodirima jednognaroda sa drugim, tamo gde sejezik jednog naroda tare o jezikdrugog naroda.Dva naroda, milo moje, moguse biti i mogu se miriti. Dvajezika nikada se pomiriti ne mogu.Dva naroda mogu živjeti unajvećem miru i ljubavi, ali njihovijezici mogu samo ratovati.Kad god se dva jezika susretnu iizmješaju, oni su kao dvije vojskeu bici na život i smrt. Dok se godu toj bici čuje jedan i drugi jezik,borba je ravnopravna, kad počneda se bolje i više čuje jedan odnjih, taj će prevladati. Najposlijese čuje samo jedan. Bitka je završena.Nestao je jedan jezik, nestaoje jedan narod.Znaj, čedo moje, da ta bitkaizmeđu jezika ne traje dan-dva,kao bitka među vojskama, nitigodinu-dvije, kao rat među narodima,nego vijek ili dva, a to jeza jezik isto tako mala mjera vremenakao za čovjeka tren ili dva.Zato je, čedo moje, bolje izgubitisve bitke i ratove nego izgubitijezik. Poslije izgubljenog jezikanema naroda.Jezik je, čedo moje, tvrđi odsvakog bedema. Kada ti neprijateljprovali sve bedeme i tvrđave,ti ne očajavaj, nego gledaj i slušajšta je sa jezikom. Ako je jezikostao ne dirnut, ne boj se. Tamogdje odzvanja naša riječ, gdje sejoš glagolja i gdje se još, kao starizlatnik, obrće naša riječ, znaj, čedomoje, da je to još naša državabez obzira ko u njoj vlada. Carevise smenjuju, države propadaju, ajezik i narod su ti koji ostaju, paće se tako osvojeni dio zemlje inarod opet kad-tad vratiti svojojjezičkoj matici i svome matičnomnarodu.Zapamti, čedo moje, da svakoosvajanje i otcepljenje nijetoliko opasno za narod koliko ještetno za naraštaj. To može štetitisamo jednom naraštaju, a ne narodu.Narod je, čedo moje, trajnijiod naraštaja i od svake države.Kad-tad narod će se spojitikao voda čim puknu brane kojega razdvajaju. A jezik, čedo moje,jezik je ta voda, uvijek ista sobje strane brane, koja će kao tihai moćna sila koja bregove roniopet spojiti narod u jedno otačastvoi jednu državu.jul 2012. DRVOtehnika 35/2012 77

BeogradPreduzeće TREJD–SISTEM iz Beogradaje osnovano 2003. godine.Osnovna delatnost firme je trgovinana veliko i malo rezanom građomi građevinskom stolarijom.Firma takođe nudi frizu za proizvodnjuvratnih krila i štokova, zatim se baviprodajom unutrašnje i spoljne stolarije,lamerilanog drveta 72x86 euro-falc poevropskim standardima za gradnjuprozora, zatim lepljene ploče raznihdimenzija kao i sve vrste elemenataza gradnju eko kuća.TREJD-SISTEM se bavi i uslugomtransporta.TREJD-SISTEM je jedan od većihuvoznika rezane građe na teritorijiRepublike Srbije, a sarađuje sa većimbrojem poznatih firmi u oblasti drvneindustrije i građevinarstva.U proteklih pet godina TREJD-SISTEMje zabeležio uspešno poslovanje satendencijom daljeg rasta.