uticaj transporta opasnih materija železnicom na životnu sredinu
uticaj transporta opasnih materija železnicom na životnu sredinu
uticaj transporta opasnih materija železnicom na životnu sredinu
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
UTICAJ TRANSPORTA OPASNIH MATERIJAŽELEZNICOM NA ŽIVOTNU SREDINUINFLUENCE OF DANGER GOODS RAILWAY TRANSPORT ON THENATURAL ENVIRONMENTdr Zoran Bundalo 1) , Dragan ĐorĊević 2) , dr Špiro Gopĉević 3)Rezime: Železnica je sa aspekta zaštite i očuvanja životne sredine <strong>na</strong>jmanji zagađivač atmosfereobzirom da kao pogonsko gorivo u <strong>na</strong>jvećoj meri koristi električnu energiju, stvara manje bukenego ostali vidovi saobraćaja, zauzima manji prostor od drumskog saobraćaja i energetski jez<strong>na</strong>tno konkurentnija u odnosu <strong>na</strong> drumski i vazdušni saobraćaj. Međutim, železnica kao jedanod prevoznika <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> predstavlja potencijalno velikog zagađivača životne sredine. Ovačinjenica se može tretirati sa dva aspekta, železnica kao korisnik <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> neophodnih zasopstveno funkcionisanje i kao prevoznik velikih količi<strong>na</strong> raznih <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>. Na prugamaŽeleznice Srbije pojavljuju se u prevozu nekoliko deseti<strong>na</strong> vrsta <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> i a<strong>na</strong>lizepokazuju relativno veliki broj vanrednih događaja. Da bi se mogući uzroci havarija uželezničkom prevozu eliminisali ili barem ublažili, potrebno je <strong>na</strong> bazi zakonske regulativeorganizovati operativno praćenje prevoza <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, uraditi bazu podataka i uvestiefikasan upravljački sistem, podržan raču<strong>na</strong>rskom opremom. Upravljački sistem onemogućavaimprovizacije i indolentan odnos u procesu upotrebe ili prevoza <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, čime se štiteživoti ljudi i <strong>materija</strong>l<strong>na</strong> dobra, odnosno daje puni doprinos očuvanju životne sredine.Ključne reči: opasne materije, železnički transport, zaštita, život<strong>na</strong> sredi<strong>na</strong>Abstract: Concerning protection and preservation of the environment, railway transport pollutesthe atmosphere the least of all since it mostly uses electric power as its operating fuel, makes lessnoise than other methods of transport, takes up smaller space than road transport and it isenergetically more competitive in comparison with road and air transport. However, as one ofdanger goods transporters, railway may potentially pollute the environment.This fact can betreated from two aspects: railway as the user of danger goods necessary for its own operation andas the transporter of great quantities of danger goods. On Serbian Railway network there areseveral dozen kinds of danger goods and the a<strong>na</strong>lysis show relatively great number of accidents.In order to elimi<strong>na</strong>te or at least reduce possible causes of accidents, it is necessary to organizedanger goods transport monitoring according to law regulations, make data base and establishefficient monitoring system supported by computer equipment. Monitoring system e<strong>na</strong>blesimprovisations and indolent attitude in the process of danger goods usage and transport, thusprotecting people’s lives and material goods and fully preserving the environment.Key words: danger goods, railway transport, protection, environment1. UVODIntezivni razvoj hemijske industrije u svetu imasov<strong>na</strong> proizvodnja <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>neminovno diktiraju pravila, ne samo udomenu proizvodnje, već i u domenu<strong>transporta</strong>. U svetu postoje brojni ekspertskitimovi koji iskljuĉivo rade <strong>na</strong> bezbednomtransportu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, koje ĉestopredstavljaju "hemijske bombe <strong>na</strong>toĉkovima". Funkcionisanje i razvoj pojedinihprivrednih gra<strong>na</strong> ne moţe se odvijati bezkorišćenja <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>. Po definiciji,opasne materije su materije koje svojimosobi<strong>na</strong>ma (otrovnost, radioaktivnost) ilihemijskim reakcijama (eksplozivnost,zapaljivost, korozivnost itd.) mogu ugrozitizdravlje ili ţivote ljudi, oštetiti <strong>materija</strong>l<strong>na</strong>dobra ili zagaditi ĉovekovu okolinu. U prirodise <strong>na</strong>lazi njihov mali broj, ali je hemijskaindustrija omogućila dobijanje velikog broja<strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, tako da se u širokoj potošnjipojavljuje nekoliko deseti<strong>na</strong> hiljada vrsta<strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>. Ţeleznica kao jedan od1) Prof. dr Zoran Bundalo, dipl.inţ. Visoka ţelezniĉka škola strukovnih studija, Beograd, Zdravka Ĉelara14 e-mail: cheminot@eunet.rs2) Dragan ĐorĊević, dipl.inţ. CIP Saobraćajni institut, Beograd, Nemanji<strong>na</strong> 6e-mail: djordjevicd@sicip.co.rs3) dr Špiro Gopĉević, dipl.inţ. Ţeleznice Srbije, Beograd, Nemanji<strong>na</strong> 6e-mail: sgopcevic@yahoo.com
prevoznika <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> predstavljapotencijalno velikog zagaĊivaĉa ţivotnesredine. Ova ĉinjenica se moţe tretirati sa dvaaspekta:ţeleznica kao korisnik <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>neophodnih za sopstveno funkcionisanje,ţeleznica kao prevoznik velikih koliĉi<strong>na</strong>raznih <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>.Na prugama ŢS u transportu se pojavljujunekoliko deseti<strong>na</strong> vrsta <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> ia<strong>na</strong>lize pokazuju relativno veliki brojvanrednih dogaĊaja. Najĉešći uzroci ovakvogstanja su nepoz<strong>na</strong>vanje propisa koji regulišunjihov transport, kao i nepravilno rukovanjeopasnim <strong>materija</strong>ma. U vreme kada svet ţivi<strong>na</strong> ivici ekološke katastrofe, ţeleznica moraosavremeniti procedure oko upotrebe i<strong>transporta</strong> <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, kako bi seopasnost svela <strong>na</strong> <strong>na</strong>jmanju moguću meru.2. REGULATIVA U OBLASTITRANSPORTAOPASNIH MATERIJAPropisi koji definišu transport <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> regulisani su kroz sledeće kategorije:zakonski propisi,tarifski propisi,transportno - manipulativni propisi.Zakonski prospisi <strong>na</strong> nivou Republike Srbijekoji regulišu transport <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> suZakon o transportu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> iUredba o prevozu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> udrumnskom i železniĉkom saobraćaju.Zakonom je utvrĊeno pod kojim uslovima sevrši transport <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> i radnje kojesu u vezi sa tim transportom (pripremanje 1. 3. POSTOJEĆE STANJE NAtereta za transport, utovar, istovar, usputne 2. ŽELEZNICAMA SRBIJEmanipulacije i dr.). Na osnovu ovoga Zako<strong>na</strong>ţeleznica je duţ<strong>na</strong> da organizuje i trajnokontroliše sprovoĊenje uslova i merapropisanih za transport <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>.U meĊu<strong>na</strong>rodnom okviru <strong>na</strong> osnovuKonvencije o meĊu<strong>na</strong>rodnim transportimaţeleznicama (COTIF), meĊu kojima je i Srbijaprimenjuje se pravilnik o transportu <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> (RID. Pravilnikom o meĊu<strong>na</strong>rodnomi unutrašnjem ţelezniĉkom transportu <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> i u Uredbi o transportu <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> u drumnskom i ţelezniĉkomsaobraćaju tretirani opasni tereti su svrstani u13 razreda. U svakom razredu su poimeniceopisane vrste i osobine <strong>materija</strong>. Naţeleznicama Srbije postoji “interni“ nizpropisa koji regulišu konkretne situacije koje<strong>na</strong>staju prilikom <strong>transporta</strong> <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>kao što su:Tarifa za transport stvari <strong>na</strong> prugamaŢS (Deo 1 – Uslovi <strong>transporta</strong> iraĉu<strong>na</strong>nje prevoznine (Spt 31), kojireguliše <strong>na</strong>ĉin popunjavanja tovarnoglista i spisak potrebnih isprava otransportu koje se predaju uz tovarnilist, Deo 3 – Imenik ţelezniĉkihstanica (Spt 33), u kome je spisakstanica gde se moţe vršitimanipulacija sa opasnim <strong>materija</strong>ma,Uputstvo o manipulaciji pri transportupošiljaka stvari (Uputstvo 162), kojeodreĊuje bliţe postupke u vezi saorganizacijom <strong>transporta</strong> <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong>,Uputstvo o upotrebi kola i tovarnogpribora (Uputstvo 90),Uputstvo o postupcima u sluĉajuvandrednog dogaĊaja (Uputstvo 79),Saobraćajni pravilnik (Pravilnik 2)koji sadrţi odredbe o uvrštavanju kolatovarenih opasnim <strong>materija</strong>ma,Saobraćajno - transportno uputstvouz vaţeći red voţnje, koje sadrţispisak vozova i relacija <strong>na</strong> kojima setransportuju pošiljke <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong>.Pored ove dokumentacije postoje i inter<strong>na</strong>uputstva koja bliţe regulišu problematiku uvezi sa upotrebom, manipulacijom itransportom <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>.Na mreţi pruga ŢS za manipulaciju opasnim<strong>materija</strong>ma osposobljen je odreĊeni brojsluţbenih mesta koja imaju upotrebne dozvole<strong>na</strong>dleţnih orga<strong>na</strong>, samo <strong>na</strong> odreĊenimkolosecima. Uglavnom se manipulacija vrši<strong>na</strong> posebnim manipulativnim odnosnoindustrijskim kolosecima. Na mreţi pruga ŢStrenutno postoji 45 sluţbenih mesta sapripadajućim industrijskim kolosecima <strong>na</strong>kojima je moguće obaviti manipulacijuopasnim <strong>materija</strong>ma.
Ministarstvo za zaštitu ţivotne sredine Srbijeizradilo je tzv. kartu identifikacije hazarda,<strong>na</strong> kojoj je oz<strong>na</strong>ĉeno 16 fabrika u Srbiji odkojih "preti" <strong>na</strong>jveća potencijal<strong>na</strong> opasnost odhemijskih udesa širih razmera. To su sledećefabrike:ZORKA Subotica,AZOTARA Naumovićevo,MATROZ Sremska Mitrovica,ZORKA Šabac,VISKOZA Loznica,PRVA ISKRA Bariĉ,DUGA Beograd,RAFINERIJA NAFTE Panĉevo,AZOTARA Panĉevo,PETROHEMIJA Panĉevo,IHP PRAHOVO Prahovo,MILAN BLAGOJEVIĆ Luĉni,TRAJAL Kruševac,ŢUPA Kruševac,SUKO Sukovo,TREPĈA Kosovska Mitrovica.Osim fabrike Prva iskra, svih ostalih 15fabrika je povezano industrijskim kolosecimasa mreţom ŢS i veliki deo <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> zai iz ovih fabrika se prevozi ţeleznicom.U tabeli 1 dat je pregled <strong>na</strong>jvećih hemijskihudesa, tokom <strong>transporta</strong> <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>.R.B. Mesto udesa Vrsta materije1. Ţel. stanica BeogradRanţir<strong>na</strong>ksilol2. Ţel. stanica Šabac amonijak3. Ţel. stanica Novi Sad teĉni hlor4. put Niš-Dimitrovgrad izopropilhloracetat5. ţelezniĉka stanica vinil-hloridmonomerBeograd Du<strong>na</strong>v6. put Niš-Dimitrovgrad etilhlorformijat7. put Prijepolje - Uţice <strong>na</strong>fta8. Ţel. stanica Resnik fosfor<strong>na</strong> kiseli<strong>na</strong>Tabela 1: Pregled udesa u <strong>transporta</strong> <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> u Srbiji poslednjih dvadeset godi<strong>na</strong>Na bezbednost <strong>transporta</strong> <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> ţeleznicomprvenstveno utiĉu:tehniĉka ispravnost sredstava za transport<strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>,poštovanje propisanih uputstava uzavisnosti od vrste <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> injenih karakteristika,kvalitetan prijem pošiljke <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> <strong>na</strong> prevoz od strane ţelezniceprema propisanoj proceduri,kontrola i praćenje pošiljke <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> <strong>na</strong> celom prevoznom putu,obuĉenost osoblja koje obavlja poslove<strong>transporta</strong>a <strong>opasnih</strong> roba, njihovo redovnoškolovanje u skladu sa promenom propisai periodiĉ<strong>na</strong> provera z<strong>na</strong>nja.Najvaţniji u nizu faktora bitnih za bezbedantransport <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> ţeleznicompredstavljaju preventivne mere kontroleispravnosti i odrţavanje sredstava zapakovanje i transport. Korišćenje sredstava zapakovanje <strong>opasnih</strong> roba (ambalaţa, kontejnerii tank konteneri, kola-cisterne) u skladu sapropisima RID z<strong>na</strong>tno umanjuju rizik pritransportu. Korisnici, odnosno vlasnici kola– cisterni moraju da vode raĉu<strong>na</strong> da se njihovaeksploatacija i odrţavanje obavlja <strong>na</strong> <strong>na</strong>ĉinkoji obezbeĊuje da posude odgovarajupropsima RID pri normalnim <strong>na</strong>prezanjima ueksploataciji do <strong>na</strong>redne propisane kontrole,odnosno ispitivanja. Sistem kontrole iodrţavanja kola cisterni sastoji se od:kontrole pre i posle punjenja koja jedefinisa<strong>na</strong> pravilnikom RID i obuhvataneophodne procedure i provere kojih je duţanda se pridrţava punilac opasne robe uzavisnosti od razreda kojem roba pripada injenih karakteristika,periodiĉne kontrole radi utvrĊivanjatrenutnog stanja. Od velikog z<strong>na</strong>ĉaja jepoz<strong>na</strong>vanje nultog (poĉetnog) stanjautvrĊenog pri prijemnom ispitivanju, kao ipoz<strong>na</strong>vanje podataka o uslovimaeksploatacije,odrţavanja posude i opreme posudeprema propisanoj tehnologiji,vanredne kontrole i ispitivanja koja sesprovodi prilikom rekonstrukcije kolacisterne, u sluĉaju oštećenja i pojaveispuštanja i curenja materije u tokueksploatacije, prilikom havarije ili sudara.Kompletno sprovede<strong>na</strong> kontrola premapropisanoj proceduri i kvalitetno odrţavanje utoku eksploatacije posude kola-cisterneobezbeĊuju da u normalnim uslovimaeksploatacije, a ĉesto i pri vanrednomdogaĊaju ne dolazi do neţeljenog oslobaĊanjaopasne robe. Kvalitetan prijem pošiljke <strong>na</strong>prevoz, koji podrazumeva apsolutnopoštovanje propisane procedure od straneţelezniĉkog osoblja, omogućava da se <strong>na</strong>vreme uoĉe eventualni propusti i nepoštovanje
procedure od strane pošiljaoca. Efikas<strong>na</strong>kontrola u prelaznim (graniĉnim) stanicama ipraćenje pošiljke <strong>na</strong> celom prevoznom putudodatno smanjuju rizik od eventualnog udesa.SprovoĊenje svih preventivnih merapodrazumeva adekvatnu obuĉenost i redovnoškolovanje ţelezniĉkog osoblja koje obavljaposlove prevoza <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>.Ukoliko pri transportuu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>ţeleznicom doĊe do udesa, intervenciji i sa<strong>na</strong>cijitreba prići organizovano i profesio<strong>na</strong>lno saekipama koje su adekvatno opremljene istruĉno osposobljene. Posebno je z<strong>na</strong>ĉaja<strong>na</strong>koordi<strong>na</strong>cija pri intervenciji <strong>na</strong>dleţnih sluţbi<strong>na</strong> ţeleznici i van nje po jasno utvrĊenomplanu intervencije u sluĉaju udesa. Vrsteintervencija zavise od vrste udesa - vanrednihdogaĊaja i stepe<strong>na</strong> opasnosti i dele se u ĉetirigrupe:iskliznuće vago<strong>na</strong> ili sudar vozova priprevozu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> koje nije praćenooštećenjima koja bi izazvala nekontrolisanooslobaĊanje <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>,oslobaĊanje <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> (isticanje,curenje, prosipanje) manjeg obima kaoposledica tehniĉke neispravnosti sredstva zapakovanje,oslobaĊanje <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> (isticanje,curenje, prosipanje) većeg obima kaoposledica tehniĉke neispravnosti ili oštećenjaprilikom iskliznuća ili sudara koje nijepraćeno poţarom ili opasnošću od eksplozije,oslobaĊanje <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> (isticanje,curenje, prosipanje) praćeno poţarom,eksplozijom ili neposrednom opasnošću odeksplozije i agresivnim dejstvom <strong>na</strong> okolinu(korozivnost, otrovnost, radioaktivnost)4. MERE ZA BEZBEDNO ODVIJANJETRANSPORTA OPASNIH MATERIJAImajući u vidu rizik koji sa sobom nositransport <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> i posledice do kojihmoţe dovesti njihovo nekontrolisanooslobaĊanje u toku prevoza, kao i uzrokevanrednih dogaĊaja, odnosno akside<strong>na</strong>ta utransportu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> <strong>na</strong> mreţi prugaŢSr prvenstveno treba insistirati <strong>na</strong>sprovoĊenju preventivnih mera koje rizikudesa svode <strong>na</strong> minimum (tehniĉkaispravnost sredstava za transport i pakovanje,propisno pakovanje, pravil<strong>na</strong> obuĉenostljudstva koje uĉestvuje u prevozu). Ipak,ukoliko u transportuu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> doĊedo udesa <strong>na</strong>jvaţnije je povezivanje, odnosnokoordinisano delovanje struĉnih ekipa <strong>na</strong>ţeleznici i van nje koje omogućavaadekvatnu, efikasnu i brzu intervenciju sajasno utvrĊenim zadacima, u cilju zaštitesredstava, ljudi i okoline i ublaţavanja posledicaštetnog dejstva <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>.Da bi se mogući uzroci havarija uţelezniĉkom transportu eliminisali ili baremublaţili, potrebno je <strong>na</strong> bazi zakonskeregulative uraditi bazu podataka i uvestiefikasan upravljaĉki sistem, podrţanraĉu<strong>na</strong>rskom opremom. Ovako definisan ikoncipiran upravljaĉki sistem onemogućavaimprovizacije i indolentan odnos u procesuupotrebe ili prevoza <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, ĉime seštite ţivoti ljudi i <strong>materija</strong>l<strong>na</strong> dobra. Osnovapomenutog upravljaĉkog sistema je bazapodataka koja sadrţi sve parametre relevantneza prevoz <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>.Baze podataka predstavljaju formalizovanimodel realnih sistema i sastoje se od većegbroja meĊusobno povezanih datoteka. Udatoteke se smeštaju elementarni podaci orealnom sistemu i grupišu se po u<strong>na</strong>predusvojenim kriterijumima.Pravil<strong>na</strong> organizacijapodataka u bazi omogućava nezavisnostpodataka od postojećih i budućih aplikacionihprograma, što je <strong>na</strong>jveća prednost uvoĊenjaraĉu<strong>na</strong>rskih baza podataka. Baze podatakamoraju se permanentno odrţavati (aţurirati),kako bi se evidentirala svaka prome<strong>na</strong> stanja urealnom sistemu. Informacije o realnom stanjusistema mogu se dobiti <strong>na</strong> osnovupretraţivanja sadrţaja baze po izabranimkriterijumima (upit stanja) ili po osnovuprogramiranih izveštaja.Baza podataka o transportu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>ţeleznicom treba da ima sve prethodneosobine i funkcije, a metodologija za ovakokonciiranu bazu obuhvata sledeće korake:projektovanje modela podataka (entiteti,relacije i atributi),projektovanje modela procesa (aţuriranjei pretraţivanje baze),izbor sistemskog softvera za upravljanjepodacima i procesima,fiziĉka realizacija datoteka (popunjavanjei indeksiranje),
projektovanje aplikativnog softvera zaeksploataciju baze podataka (obrada podatakai izdavanje izveštaja po zahtevima korisnika).Osnovni zahtevi koji definišu "<strong>na</strong>dgradnju"baze podataka i izradu informacionoupravljaĉkogsistema za prevoz <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> ţeleznicom su:smanjenje stepe<strong>na</strong> nepoz<strong>na</strong>vanja propisa,smanjenje nepoz<strong>na</strong>vanja opasnosti kojojse prilikom manipulacija sa opasnim<strong>materija</strong>ma izlaţu radnici i u koju svojomnesmortrenošću mogu dovesti druga lica i<strong>materija</strong>l<strong>na</strong> dobra,onemogućiti nepoštovanje vaţećih propisao prevozu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>,povećanje efikasnosti poslovanja boljimkorišćenjem informacija u redovnim ivanrednim situacijama.Da bi se upravljalo prevozom <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong>, postupkom apstrakcije <strong>na</strong>pravljen jemodel koji reprezentuje prevoz ovih <strong>materija</strong>,izborom relevantni entiteti i njihovekarakteristiĉne osobine. Relevantnost entitetai njihovih osobi<strong>na</strong> odreĊe<strong>na</strong> je upotrebommodela kao informacionog ĉvorišta podesnogza unošenje, obradu, korišćenje i ĉuvanjepodataka.Model za upravljanje transportom <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong> sastoji se od tri podmodela:identifikacija,planiranje,transport.Osnovni zadataka podmodela identifikacijaje prikupljanje (punjenje baze podataka) iĉuvanje informacija o <strong>na</strong>meravanomtransportu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>. Ovaj podmodelpredstavlja skup sledećih entiteta:lokacija (mesto manipulacije sa opasnim<strong>materija</strong>ma),sadrţaj (podaci o sadrţini pošiljke),korisnici (relevantni podaci o pošiljaocu iprimaocu),<strong>na</strong>pomene (potvrde o ispunjenju uslovaprevoza, odobrenja prevoza i merebezbednosti koje se moraju preduzeti).Ovako koncipiran podmodel se moţe koristitiza postavljanje pitanja o karakteristikama istanju <strong>na</strong>vedenih entiteta. Tako <strong>na</strong> primerentitet sadrţaj (E sadr ) se moţe okarakterisatiskupom atributa a 1 = šifra OM, a 2 = <strong>na</strong>zivOM, a 3 = razred, a 4 = stepen opasnosti......a n )u oz<strong>na</strong>ci E sadr (a 1 ,a 2 ,.....a n ) gde je a 1 :E sadrD 1 funkcija ĉiji se kodomen D 1 <strong>na</strong>zivadomenom atributa a 1 (<strong>na</strong> primer kodomen D 1moţe biti šifarnik <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> propisanpravilnikom RID).Podmodel planiranje, kao <strong>na</strong>jvaţniji deomodela, trebalo bi da donosi upravljaĉkeodluke vezane za organizaciju <strong>transporta</strong><strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, kao i ocenu realizacijeorganizacionih postupaka u smislu njihoveispravnosti. Zbog toga se ovaj podmodelsastoji iz dve grupe entiteta, organizacija irealizacija. Grupa entiteta organizacija sadrţidva tipa entiteta, uslovi i mere. Kad se prikupepodaci o izvršenju organizacionih uslova,potrebno je aţurirane vrednosti uporediti sapropisanim i u sluĉaju neslaganja sprovestiodgovarajuće mere. Postupak se moţepo<strong>na</strong>vljati sve dok se ne obezbede propisaniuslovi za transport.U podmodelu transport donose se odluke uvezi sa transportom <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> i mestoovom podmodelu je u okviru nekog sistemakoji se bavi problematikom upravljanjacelokupnog ţelezniĉkog saobraćaja.5. ZAKLJUĈAKPrema odreĊenim podacima, uĉešće vanrednihdogaĊaja u prevozu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>ţeleznicom ĉine oko 9% od ukupnog brojavanrednih dogaĊaja sa opasnim <strong>materija</strong>ma usaobraćaju. Glavni uzrok je ljudski faktor,nepoštovanje propisa, neisprav<strong>na</strong> transport<strong>na</strong>sredstva i neispravne saobraćajnice.U transportuu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> moraju seprihvatiti savreme<strong>na</strong> stremljenja evropskihţeleznica. U Evropi već funkcioniše tzv.sistem primopredaje RID <strong>materija</strong> "<strong>na</strong>poverenje", odnosno, ţeleznica koja primatakvu pošiljku od susedne ţeleznice, prima jebez provere bilo kakvih eleme<strong>na</strong>ta poPravilniku RID, a kontrola ogra<strong>na</strong> drţave sesvodi <strong>na</strong> veoma brzu kontrolu pratećedokumentacije. Takve pošiljke se praktiĉno nezadrţavaju u graniĉnim stanicama, prevoze sebrzim direktnim vozovima sa apsolutnim
prioritetom <strong>na</strong> pruzi, uz <strong>na</strong>jsavremeniji sistemoperativnog praćenja.Postojeću regulativu kod <strong>na</strong>s je neophodnoizmeniti da bi se zadrţavanje ovih pošiljaka ugraniĉnim stanicama i odredišnim stanicamasvelo <strong>na</strong> minimum. Naime, potencijalni rizikod udesa u toku <strong>transporta</strong> RID <strong>materija</strong> je udirektnoj zavisnosti od vreme<strong>na</strong> bavljenja ovepošiljke <strong>na</strong> putu (od prijema <strong>na</strong> prevoz doizdavanja). To bi se moglo okarakterisatitakvim sistemom prevoza RID <strong>materija</strong> <strong>na</strong>principu "katapultiranja" pošiljke od otpravnedo uputne stanice. Da bi se postigao ovakavnivo za zadovoljenje kriterijuma za transportRID <strong>materija</strong> "<strong>na</strong> poverenje", <strong>na</strong> ŢS se morajuradikalno prilagoditi svi sistemi koji direktnoili indirektno uĉestvuju u ovim prevoţenjima,poĉev od tehniĉko kolskih i preglednih sluţbipa do komercijalno-saobraćajnih sluţbi, uzangaţovanje i ukljuĉenje u sistem strukturavan ţeleznice.Povezanost u jedinstven raĉu<strong>na</strong>rski sistem,kako u zemlji, tako i sa stranim ţeleznicama, aradi jedinstvenog operativnog praćenja<strong>transporta</strong> kolskih pošiljaka, <strong>na</strong>meće se kaoimperativ u savremenim tendencijama ovihprevoţenja. Za upravljanje transportom<strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> neophodno je korišćenjeraĉu<strong>na</strong>rske tehnike podrţane jezikom zaopisivanje relacionih baza podataka. Poredupravljaĉkih zahteva u smislu identifikacije ikontrole ispunjenosti uslova i mera zatransport <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, relacione bazemogu pruţiti niz informacija koje dodatnooslikavaju transport <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>, što sepostiţe korišćenjem operacija relacionealgebre (projekcija, retrikcija, spajanje itd.), ašto je ugraĊeno u jezik za opisivanjerelacionih baza podataka.Posebnu paţnju trebalo bi pokloniti tzv.preventivnom delu upravljaĉkog sistema,posebno ako se ima u vidu da je ţeleznica kaoprevoznik izriĉito odgovor<strong>na</strong> za sprovoĊenjeovih postupaka, mada se kod <strong>na</strong>stankavanrednih dogaĊaja u toku prevoza ukljuĉuju idruge, zakonom odreĊene institucije. Sobzirom <strong>na</strong> stohastiĉki karakter vanrednihdogaĊaja (po vremenu, mestu <strong>na</strong>stanka iuĉešću pojedinih vrsta <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>),veoma je kompleksan problem efikasnoukljuĉiti predloţeni model.Rešenje za transport <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> moţebiti i formiranje multidiscipli<strong>na</strong>rnogekspertskog tima sastavljenog od struĉnjakaza pojedine vrste saobraćaja, predstavnikaMUP, struĉnjaka iz hemijske industrije izdravstva koji će neprekidno pratiti svetskepropise u transportu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>. Kada seproizvoĊaĉi, prevoznici i svi ostali uĉesnici uprevozu i manipulaciji sa opasnim <strong>materija</strong>madogovore i tipiziraju jedinstvenu metodologijuza rešavanje vanrednih dogaĊaja i kada<strong>na</strong>dleţni organi uz pomoć pravne regulativeusvoje takvu metodologiju, modelinformaciono - upravljaĉkog sistema moći ćeda ostvari svoju punu ulogu.LITERATURA[1] Bundalo Zoran i dr. Z<strong>na</strong>ĉaj i ulogaţelezniĉkog prometa u zaštiti okoliša saposebnim osvrtom <strong>na</strong> prevoz <strong>opasnih</strong><strong>materija</strong>, Opatija 2002[2] Ţ.Lazić,B.Milojević, Z.Bundalo,"Konceptbaze podataka za prevoz <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong><strong>na</strong> ţeleznici", Ţeleznice, br.10/1995.[3] "Zakon o ţeleznici", Sluţbeni glasnik RSbr. 18/2005, Beograd, 2005.[4] Pravilnik za meĊu<strong>na</strong>rodni ţelezniĉkiprevoz opasne robe (RID), ZJŢ 2004.[5] Zakon o prevozu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong>("Sluţbeni list SFRJ" br. 27/90, 45/90 i "Sluţbenilist SRJ" br. 24/94, 28/96, 21/99, 44/99i 68/2002),[6] "Uredba o prevozu <strong>opasnih</strong> <strong>materija</strong> udrumskom i ţelezniĉkom saobraćaju",Beograd, 2002.
Change language