Profil preduzetnica u Srbiji - United Nations in Serbia

Profilpreduzetnicau Srbijiskraćeni izveštajna osnovu Polazne studijeo preduzetništvu žena u Srbijidr Marija BabovićBeograd, 2012.dr Marija BabovićProfil preduzetnica u Srbiji:skraćeni izveštajna osnovu Polazne studijeo preduzetništvu žena u SrbijiIzdavač:Program Ujedinjenih nacija zarazvojInternacionalnih brigada 69,BeogradZa izdavača:UN WomenAgencija Ujedinjenih nacija za rodnuravnopravnost i osnaživanje ženaLektura i korektura:Slavica MiletićDizajn i prelom:Benussi DesignŠtampa:ŠTamparija dmdTiraž500 primerakaOva publikacija nastala je u okviru projekta „Unapređenje ekonomskihi socijalnih prava žena u Srbiji i u Crnoj Gori”, kojiUN Women sprovodi uz finansijsku podršku Vlade KraljevineNorveške.Stavovi izraženi u publikaciji pripadaju isključivo autorima, i nepredstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ilibilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.This publication was produced in the framework of the project“Advancing Women’s Economic and Social Rights in Serbia andMontenegro,” implemented by UN Women with funding fromthe Government of the Kingdom of Norway.The views and analysis contained in the publication are those ofthe authors and do not necessarily represent the views of UNWomen, the United Nations or any of its affiliated organizations.

Profil preduzetnicau Srbiji3Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiProfil preduzetnicau SrbijiOvaj sažeti izveštaj s preporukama sačinjen jeu okviru projekta „Unapređenje ekonomskihi socijalnih prava žena u Srbiji i Crnoj Gori“,koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija zarodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UNWomen, u periodu 2010-2012. Izveštaj jesačinila organizacija SeConS – grupa za razvojnuinicijativu, koja je sprovela istraživanjei izradila prvu polaznu studiju o preduzetništvužena u Srbiji. Ceo poduhvat je izveden uzblisku saradnju s Ministarstvom ekonomije iregionalnog razvoja RS.Ovaj izveštaj je namenjen pre svega institucijamai organizacijama koje sada obavljaju značajnuulogu u različitim aspektima praćenja ipružanja podrške preduzetnitšvu žena ili bi tomogle činiti ubuduće, u okviru unapređenogsistema podrške. Zadatak ovog izveštaja je daodgovori na sledeća pitanja:1. Ko su preduzetnice u Srbiji?2. Kako izgleda njihov preduzetnički profil?3. Šta ih motiviše na preduzetništvo?4. Kako usklađuju svoj privatni život s karijerompreduzetnica?Odgovori na ova pitanja treba da nam ukažuu kojim pravcima treba dalje da delujemokako bismo pospešili i unapredili preduzetništvožena u Srbiji.Slika o preduzetnicama sačinjena je na osnovupodataka iz dva izvora: baze preduzetnika/cai privrednih društava Republičkog zavodaza statistiku i anketnog istraživanja kojeje sprovela organizacija SeConS za potrebeizrade polazne studije o preduzetništvu ženau Srbiji. 1Ko su preduzetniceu Srbiji?Po definiciji preduzetnice su osobe koje istovremenoposeduju vlasništvo nad preduzećemi njime upravljaju. Na praktičnom nivou kaopreduzetnice su prepoznate žene koje su osnivačiceradnji (radnje obuhvataju oblike poslovanjadefinisane Zakonom o preduzetnicima)u okviru kojih obavljaju samostalnu delatnost,odnosno osobe koje su registrovane kao preduzetniceu Agenciji za privredne registre RepublikeSrbije, kao i (su)vlasnice privrednih društavaregistrovanih u Agenciji (bez obzira naudeo u vlasništvu), u nekoj od sledećih pravnihformi: društvo ograničene odgovornosti, ortačkodruštvo, komanditno društvo, akcionarskodruštvo, bez obzira na to da li zapošljavajudruga lica ili ne, ali uz uslov da obavljajuneku od vodećih upravnih/rukovodećih ulogau preduzeću (članstvo u UO i funkcija glavnedirektorke).1 Istraživanje je sprovedeno u septembru 2011. godine nareprezentativnom uzorku od 507 preduzetnica, među kojima jebilo 455 aktivnih i 52 neaktivne preduzetnice. Uzorak je sačinjenna osnovu baze preduzetnika i privrednih društava Republičkogzavoda za statistiku.

4Profil preduzetnicau SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiVažno je imati na umu da preduzetnice nisu samožene koje su svoj posao registrovale na osnovuZakona o preduzetnicima, već i žene koje posedujuvlasništvo i upravljaju privrednim društvima.Prema osnovnim socio-demografskim karakteristikama,preduzetnice su u proseku ženesrednje starosti, uglavnom iz urbanih područja,srednjeg obrazovanja, žene koje su pretežnoudate i žive u porodicama i domaćinstvimasrednje veličine i najčešće imaju decu.Socio-demografski profil preduzetnica (% od ukupnog uzorka)Izvor: SeConS – Polazna studija o preduzetništvu žena, 2011.Preduzetnice se nalaze u svim regionima Srbijei u tom pogledu ne postoje veće razlikeizmeđu regiona Beograda, Vojvodine, Šumadijei Zapadne Srbije. Preduzetnice su neštomanje prisutne u regionu Istočne i Južne Srbije– tek je svaka peta preduzetnica iz ovogregiona.Mlade preduzetnice uravnoteženijedistribuiraju svoje poslovanje po sektorimaekonomije nego starije preduzetnice.Naime, uočava se da mlade preduzetnice(19-30) svoje poslovne aktivnosti koncentrišuuglavnom u četiri sektora: industrija, trgovina,ekonomija znanja i informacija i klasičneusluge. Preduzetnice srednje starosti (31-49)izrazito se koncentrišu u sektoru trgovine, izakojih ostali sektori daleko zaostaju, dok sestarije (50+) nalaze negde između prethodnedve grupe – znatno se koncentrišu u trgovini,poput preduzetnica srednje starosti, ali sekoncentrišu i u ekonomiji znanja i industriji,poput mlađih. Od ovih poslednjih znatnose razlikuju po većoj koncentraciji u trgovinii ekonomiji znanja, a manjoj koncentracijiu industriji, i po vrlo slaboj zastupljenosti usektoru klasičnih usluga (ovaj sektor u našojklasifikaciji obuhvata lične usluge poput frizerskihi kozmetičkih salona, i usluge zabave).

Profil preduzetnicau Srbiji5Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiObrazovanje preduzetnica pokazujenajznačajniju povezanost sa sektoromdelatnosti njihovih preduzeća. To se ispoljavakroz sledeće obrasce:• Poslovanje u sektoru industrije, energetike,vodoprivrede i reciklaže najzastupljenije jemeđu ženama bez kvalifikacija (koje su završilesamo osnovnu školu) i onima koje sustekle samo PKV nivo na osnovu jedne dodve godine školovanja u srednjim školamaza radnička zanimanja u sektoru industrije;iza njih prema učešću industrijskog sektoraslede žene srednjeg stručnog i gimnazijskogobrazovanja.• Trgovina je najzastupljenija grana delatnostimeđu preduzetnicama svih obrazovnihkategorija, mada najveće učešće ima u kategorijipreduzetnica sa srednjim stručnim iliopštim (gimnazijskim) obrazovanjem.• Preduzetnice sa srednjim radničkim kvalifikacijama(tri do pet razreda škole za radničkazanimanja), uz trgovinu, najčešće seposvećuju poslovnim aktivnostima u oblastiklasičnih usluga.• Među poslovnim aktivnostima preduzetnicavisokog obrazovanja najveće učešće, uztrgovinu, beleže sektori takozvane ekonomijeznanja.Kako izgleda njihovpreduzetnički profil?Preduzetnice su pretežno mikropreduzetnice,to jest nalaze se na čelu preduzeća koja zapošljavajumanje od 10 osoba. One su najčešćei samostalne vlasnice koje ostvaruju poslovnudelatnost u nekoj formi radnje, u sektoru usluga.Najčešće su same osnovale preduzeće i nijeu pitanju porodični posao. Njihova motivacijaje najčešće određena ekonomskom nuždom,odnosno slabim šansama da na drugi načinostvare zaposlenost. Na ulazak u preduzetništvozbog dobrih poslovnih ideja i prepoznatihšansi utiču starost, obrazovanje preduzetnica iporodična preduzetnička tradicija.Dakle, u 99% slučajeva preduzetnice se nalazena čelu preduzeća koja zapošljavaju manjeod 10 osoba. Zaposleni u ovim preduzećimasu većinom žene (73,4%), što je razumljivo sobzirom na činjenicu da su u većini slučajevato same preduzetnice. Ova preduzeća su najčešće(u 85% slučajeva) registrovana u pravnojformi radnje, a u 94% slučajeva ispitanice sujedine vlasnice preduzeća. Više od polovinepreduzetnica nalazi se na čelu firmi koje suizašle iz perioda povoja (po definiciji GEMto znači da postoje duže od četiri godine). Poslovneaktivnosti koncentrišu u sektoru uslugai, mada snažno ističu želju za autonomijomu radu kao važan motiv za otiskivanje u preduzetništvo,ipak je većina započela samostalneposlove zbog ekonomske nužde, a ne zbogposlovnih ideja i prepoznatih povoljnih šansi.Izrazita većina preduzetnica (91,6%) osnovalaje samostalno ili sa drugim suvlasnicimasadašnje preduzeće, dok su ga malobrojnenasledile ili dobile na poklon (7,4%), a samonekoliko (0,9%) kupilo je vlasništvo nad preduzećem.Najčešće nije reč o porodičnom biznisu,jer u 89% slučajeva drugi članovi porodicenisu uključeni ni formalno ni neformalnou rad preduzeća, dok je tek u 7,4% slučajevauključen suprug preduzetnice, u 2,1% slučajevajedan od roditelja, a u preostalih 1,5% slučajevadrugi srodnici (bilo formalno ili neformalno,kao pomažući članovi u porodičnomposlu).

6Profil preduzetnicau SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPreduzetnički profil žena iz uzorkaIzvor: SeConS – Polazna studija o preduzetništvu žena, 2011.Većina preduzetnica bila je zaposlena preosnivanja/preuzimanja sadašnje firme (57%).Prethodno radno iskustvo je značajno za započinjanjesamostalnog posla – najviše zaposlenih preduzetnica(80%) radilo je u sektoru u kom posluje i sadašnjafirma, a trećina je imala i značajno menadžerskoiskustvo. Preduzetnice koje su bile nezaposlene unajvećem broju su se odlučile na preduzetništvoi registrovanje firme tek posle višegodišnjenezaposlenosti. Svaka deseta preduzetnica iz uzorkaimala je prethodno bar jednu sopstvenu firmu.

Profil preduzetnicau Srbiji7Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiVećina preduzetnica (68%) započela je samostalniposao pre svega zbog toga što nije moglana drugi način da reši problem nezaposlenosti,odnosno nekvalitetnog zaposlenja koddrugih poslodavaca, dok je manjina to učinilazato što je prepoznala dobre poslovne šanseili poslovne ideje. Stoga se prve mogu okarakterisatikao „preduzetnice iz nužde“, dok jedrugima primereniji naziv „preduzetnice zbogšansi“. 2Preduzetnice prema ključnommotivu započinjanjasamostalnog poslaIzvor: SeConS – Polazna studija o preduzetništvužena, 2011.Udeo preduzetnica koje su u samostalni posaokrenule zato što su prepoznale poslovnešanse znatno je manji u Srbiji nego u zemljamaEU. Iako poređenja treba uzeti s rezervomzbog primene različitih metodologija, 3 razlikaje nesumnjiva: u EU27 „preduzetnica zbogšansi“ u proseku ima 66,5%, dok „preduzetnicaiz nužde“ ima 33,5%, što je gotovo obrnutasrazmera u odnosu na Srbiju (EC, 2009b: 156).Visoko obrazovanje ozbiljno povećava izglededa se u preduzetništvo uđe zbog poslovnihšansi i ideja, a ne iz ekonomske nužde. Takoje motiv ekonomske nužde u kategorijinajobrazovanijih preduzetnica prisutan u 54%slučajeva, a u kategorijama osnovnog i srednjegobrazovanja između 71% i 73%. Ovajnalaz nije neočekivan i delom se možetumačiti time što su uslovi zapošljavanja zažene s visokim obrazovanjem povoljniji, tenjih ekonomska nužda manje pritiska da pronađusamostalno rešenje. S druge strane, takavnalaz se delom može tumačiti i suštinski pozitivnimuticajem obrazovanja, koje povećavakompetentnost u različitim profesionalnim iposlovnim oblastima i na taj način stvara pogodnijetlo za razvoj poslovnih ideja.Na tip motivacije za ulazak u preduzetništvoutiče i preduzetnička porodična tradicija.Među ispitanicama koje nisu imale preduzetnikeu porodici tek je 28,4% započelo samostalniposao zbog prepoznatih poslovnihšansi, dok je ovaj motiv prisutan kod 44,3%preduzetnica čiji su jedan ili oba roditelja bilipreduzetnici.Među mladim preduzetnicama (19-30) višeod polovine (51,5%) imalo je bar jednog roditeljapreduzetnika, dok je takvih među preduzetnicamasrednje starosti 21,2%, a međustarijima 10,6%. Ovaj nalaz je značajan i zbogtoga što ukazuje na to da je ulaganje u sadašnjugeneraciju preduzetnica istovremeno ulaganjei u buduće, jer značajno povećava šanseda deca sadašnjih mladih preduzetnica takođebudu preduzetnici/e zahvaljujući prepoznatimposlovnim šansama i idejama.Rezultati istraživanja upućuju na dva važnanalaza. Prvi je da neformalna samozaposlenostnajverovatnije ne predstavlja dobar potencijalnirezervoar za preduzetnice motivisaneposlovnim idejama i prepoznatim šansama.Drugi je da se preduzetništvo uči, to jest dasvaki preduzetnički pokušaj može voditi kavećim šansama da se razviju poslovne ideje ilika sposobnosti za prepoznavanje poslovnihšansi, te da sistem ne sme kažnjavati neuspešnepreduzetnice, odnosno otežavati im usloveza ponovne pokušaje.2 GEM pristup takođe razlikuje preduzetnice „iz nužde“ (out ofneccesity) od preduzetnica „zbog šansi“ (opportunity).3 Podaci su iz 2009. godine; uzorak je obuhvatio i žene koje sutek u procesu osnivanja preduzeća, a ostavio je mogućnost i dase žene ne opredele ni za jedan od motiva, već da pokažu neodlučnost(EC, Entrepreneurship in the EU and beyond, FlashEurobarometer, 2009).

8Profil preduzetnicau SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiKoje su najvažnije razlike između preduzetništvažena i preduzetništva muškaraca?Na osnovu dostupnih podataka moguće jesamo delimično steći uvide u rodni jaz u preduzetništvu.Taj jaz ćemo opisati na osnovupodataka dostupnih iz GEM istraživanja ibaze podataka o preduzetnicima/cama i privrednimdruštvima Republičkog zavoda zastatistiku. Anketno istraživanje koje je sprovedenoza potrebe izrade polazne studije obuhvatiloje samo preduzetnice, pa uvidi u rodnerazlike nisu dostupni iz ovog izvora.Dostupni podaci ukazuju na to da se rodni jazu preduzetništvu ispoljava u sledećim aspektima:• Obimu, odnosno rasprostranjenosti preduzetništvameđu ženama i muškarcima;• Pravnim formama i, donekle, u koncentracijivlasništva nad preduzećem;• Sektorskim strukturama;• Demografskim karakteristikama preduzeća.Preduzetništvo je znatno manje rasprostranjenomeđu ženama nego međumuškarcima. Prema podacima GEM konzorcijuma,u Srbiji je u 2007. godini 4 međuženama starosti 18-64 godine bilo 7,9% preduzetnica,dok je među muškarcima iste starostibilo 19,9% preduzetnika. Pri tom, 5%žena navedene starosti bilo je u fazi osnivanjaposla ili fazi ranog biznisa (za razliku od 12%muškaraca), dok je 2,8% žena date starostibilo na čelu utemeljenog biznisa (za razlikuod 7,7% muškaraca). Srbija ne predstavljaizuzetak po tome što je preduzetništvo manjerasprostranjeno među ženama nego međumuškarcima. Naprotiv, to je karakteristikasvih zemalja koje su obuhvaćene GEM istraživanjem.5 Međutim, Srbiju odlikuje velikirodni jaz u rasprostranjenosti preduzetništva(12%). U tom pogledu Srbija stoji lošije odčlanica EU koje su obuhvaćene istraživanjem.U ukupnoj populaciji preduzeća registrovanihu Srbiji manji deo pripadapreduzetnicama. Od 288.692 registrovanihaktivnih radnji i privrednih društava uavgustu 2011. godine, za koje je bilo mogućenedvosmisleno identifikovati (jednog) preduzetnikaprema polu, manje od trećine je pripadaloženama.Preduzeća prema polu osobekoja obavlja preduzetničkuuloguIzvor: baza preduzeća RZS, 2011.4 Podaci za Srbiju prikazani prema polu dostupni su za 2008.godinu (Bobera et al., 2008), ali je problem to što se za svakiindikator razlikuje skup zemalja sa kojima se Srbija poredi. Za2009. godinu podaci za Srbiju nisu publikovani tako detaljno,pa su gotovo svi indikatori dostupni za ukupnu populaciju, aline i posebno za žene i muškarce (baza podataka http://www.gemconsortium.org/about.aspx?page=gem_datasets ). Za 2010.godinu podaci za sada nisu dostupni u GEM bazi podataka,već samo u globalnom izveštaju za tu godinu iz koga je Srbijaizostavljena.5 Istraživanje se sprovodi u više od 80 zemalja.

Profil preduzetnicau Srbiji9Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiI žene i muškarci najčešće biraju formuradnje, ali žene to čine češće. Naime,preduzetništvo žena se u 83,7% slučajevaodvija kroz neku formu radnje, a preduzetništvomuškaraca u 72,3% slučajeva. Ili, akoposmatramo drugačije, u ukupnoj populacijiregistrovanih aktivnih radnji preduzetnicamapripada 32%, a u ukupnoj populaciji privrednihdruštava tek 19%. Privredna društva senajčešće javljaju u formi društva sa ograničenomodgovornošću i među preduzetnicama imeđu preduzetnicima.Žene su nešto sklonije da budu samostalnevlasnice preduzeća nego muškarci.U pogledu veličine vlasničkih udelane postoje velike razlike između žena i muškaraca.Ipak, žene su nešto sklonije da budusamostalne vlasnice preduzeća. O tome svedočii podatak da su preduzetnici samostalnivlasnici preduzeća u 79,6% slučajeva, a preduzetniceu 83,5%.Preduzeća preduzetnica imaju većustopu gašenja nego preduzeća preduzetnika.Žene su se u većem broju uključivaleu preduzetništvo tek nakon 2000. godine,za razliku od muškaraca kod kojih se ovajtrend beleži još početkom 90-ih godina prošlogveka. Međutim, ono što posebno zabrinjavau vezi s „vitalnim statistikama“ preduzećajeste činjenica da je među preduzećima i radnjamapreduzetnica stopa gašenja preduzećaznačajno viša. Naime, 47% preduzeća koje suosnovale i vodile žene je ugašeno, dok je međupreduzećima koja su osnovali i vodili muškarciugašeno 38%.Preduzeća ugašena i izbrisanaiz registra prema polupreduzetnikaIzvor: baza preduzeća RZS, 2011.Posebno su zabrinjavajući podaci o stopi gašenjapreduzeća osnovanih u skorijem periodu,odnosno preduzeća koja ne uspevaju daopstanu duže od pet godina. Kada posmatramoskup preduzeća osnovanih 2007. godine,uočavamo da je stopa gašenja veća među preduzećimakoja su pripadala ženama (39,5%)nego među onima koja su pripadala muškarcima(32,8%).Značajne razlike između preduzetništvažena i preduzetništva muškaracajavljaju se u pogledu sektora delatnosti.Žene su sklonije poslovanju u trgovini isektoru usluga, dok su muškarci (takođe pretežnousmereni na trgovinu) više nego ženeskloni poslovanju u sektoru saobraćaja i građevine.Prevlast žena u poslovima vezanim zaIT, finansije i nekretnine donekle iznenađujejer se u ovom sektoru obično koncentrišumuškarci. Međutim, treba imati u vidu da jeveliko učešće sektora „ekonomije znanja“ uženskom preduzetništvu pre svega posledicavelikog učešća računovodstvenih i knjigovodstvenihusluga, koje su tradicionalno „ženskidomen“, i slabe razvijenosti IT, finansijskogsektora i sektora inovacija, a daleko manje posledicaučešća novih formi ekonomije znanja.

10Profil preduzetnicau SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPreduzetništvo žena i muškaraca prema sektoru delatnostiPreduzetništvoSektor delatnostiPreduzetništvo ženamuškaracaUkupnoPoljoprivreda, šumarstvo, ribolov i vodosnabdevanje 1,021,4Prerađivačka industrija i snabdevanje el. energijom 14,928,7Građevinarstvo 3,613,4Trgovina na veliko i malo 40,028,7Saobraćaj 1,86,0Ugostiteljstvo 9,533,81,778,6 10017,571,3 10011,186,6 10029,961,3 10013,394,0 1008,866,2 100IT, finansije, nekretnine, stručne, naučne,tehničke i inovacione delatnosti12,338,89,261,2 100Administrativne i socijalne usluge 5,544,4Klasične usluge 11,351,2Ostalo 0,114,43,355,6 1005,148,8 1000,184,6 100Ukupno 100 100Izvor: baza preduzeća RZS, 2011.

Profil preduzetnicau Srbiji11Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPreduzetništvo žena je manjeg obima, češće se odvijakroz formu radnje i u samostalnom vlasništvu, aviše nego preduzetništvo muškaraca se koncentrišeu sektoru usluga, i to posebno trgovine. Žene supočele da se uključuju u preduzetništvo kasnije negomuškarci, a njihova preduzeća imaju manje izgledada opstanu nego preduzeća muškaraca.Kako preduzetnice usklađujuprofesionalni i privatni život?Preduzetnice su pretežno porodične ženekoje se svakodnevno suočavaju s problemimausklađivanja poslovnih, porodičnih i individualnihaspekata života. Njihov porodičniprofil pokazuje da one žive pretežno u domaćinstvimasrednje veličine, s partnerima i daimaju decu. To za većinu žena znači da, poredposlovnih, obavljaju i različite privatne uloge.Položaj preduzetnica u domaćinstvima jenešto ravnopravniji nego što je to slučaj saopštom populacijom žena u Srbiji. One značajnodoprinose budžetu domaćinstva i uspostavljanju/održavanjuživotnog standardasvoje porodice, poseduju nepokretnosti (iznadproseka u odnosu na opštu žensku populacijuu Srbiji), pa možda zbog toga imaju i većumoć u odlučivanju o potrošnji novca. Manjibroj se ipak suočava s preprekama u pristupunovcu koji je pod kontrolom supruga i kojimora da traži kada je to potrebno.Vrednosne orijentacije preduzetnica ukazujuna hibridnu mešavinu liberalnih i patrijarhalnihstavova, koja se reflektuje i kroz realnaponašanja. Dok su delimično veću ravnopravnostosvojile u zoni odlučivanja o novcu, onesu i dalje ključne figure koje rade poslove uvezi sa održavanjem domaćinstva i brigom omaloj deci i starima.Sa druge strane, preduzetnice rade duže odnormalnog radnog vremena, a podaci ukazujuna to da su i njihovi partneri zaposleni u80% slučajeva. U ovakvim uslovima izraženje vremenski sukob između posla, porodice,kontakata s prijateljima i lične dokolice, a zavećinu žena on se ispoljava kao vremenskoprodiranje poslovne sfere u ostale sfere, zbogčega žene imaju osećaj da se ne posvećuju dovoljnoporodici, prijateljima, a naročito sopstvenojdokolici. Ovaj konflikt ključnih sferaživota ispoljava se ne samo kao vremenskikonflikt, već i u smislu opterećenja, pri čemuponovo najčešće posao ometa obavljanje kućnihi porodičnih obaveza, ali i porodične obavezeometaju efikasno i kvalitetno obavljanjeposla.Većina ispitanica ipak smatra da je uspela daostvari ravnotežu između poslovnog i porodičnogživota i načelno je zadovoljna tim balansom.Manje je onih preduzetnica koje nisuzadovoljne načinom usklađivanja aktivnosti izbog toga se osećaju frustrirano.

Profil preduzetnicau Srbiji13Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiKako unaprediti uslove za ulazak ženau preduzetništvo i smanjiti rodni jaz upreduzetništvu?1.Potrebno je dalje unapređivatiinstitucionalni okvir zapreduzetništvo žena1.1 Potrebno je sistematski unapređivati politikurazvoja preduzetništva žena. Ovose može činiti na dva načina:(1) sistematskim integrisanjem rodneperspektive u ključne strategije i drugedokumente iz oblasti politike razvojapreduzetništva (poput strategije razvojaMSP, strategije razvoja industrijske proizvodnje,strategije regionalnog razvoja isl.);(2) izradom posebne strategije/akcionogplana za razvoj preduzetništva žena (kaošto je to učinjeno u Hrvatskoj ili planiranou Crnoj Gori).I u prvom i u drugom slučaju, potrebnoje ostvariti tešnju međuresornu saradnju,pre svega između MERR i Uprave zarodnu ravnopravnost MRSP, ali i drugihrelevantnih ministarstava. Bilo da je rečo izradi nove strategije ili sistematskomispitivanju postojećih relevantnih strategijai njihovom unapređivanju integrisanjemrodne perspektive, ovo zaduženjebi trebalo dati međuresornom timu ilitimu koji bi pored predstavnika/ca nadležnihministarstava uključivao i nezavisnestručnjake/inje i predstavnike/ceodgovarajućih udruženja koja zastupajuinterese preduzetnika/ca. Ipak, nosilac ilikoordinator čitavog procesa trebalo bi dabude MERR.1.2. Potrebno je preispitati postojeće i kreiratinove državne programe podrške sa stanovištaspecifičnih potreba i problema preduzetnica,i mere i programe prilagoditinjihovim specifičnostima. U ove procesetreba da budu uključene i preduzetnicepreko svojih udruženja, kako bimogle da utiču na oblikovanje programau skladu sa svojim realnim potrebama ipotencijalima.2.Potrebno je unaprediti poslovnuklimu2.1. Potrebno je promovisati preduzetništvou obrazovnim institucijama, ali i u širojjavnosti. Srednje stručne škole i fakultetimogu biti posebno pogodna mesta zaovakve oblike promocije koji bi obuhvatalirazličite aktivnosti kao što su:(1) Gostovanje predstavnika/ca udruženjapreduzetnika/ca u školama (posebnoprema odgovarajućim stručnimprofilima);(2) Izrada kataloga sa primerima ženskogpreduzetništva i njihovo distribuiranjeu srednjim školama, na fakultetima,u NSZ;(3) Medijska promocija preduzetništvažena, s primerima uspešnih preduzetnica.2.2. Potrebno je preko različitih medija – Interneta,štampanih materijala, brošurai sl. – objasniti korake osnivanja samostalnogpreduzeća i dostupne oblike podrškenakon osnivanja. Štampane materijalebi trebalo deliti na mestima kojaposećuju žene (npr. prostorije lokalnefilijale NSZ, ili u takozvanoj „ženskojštampi“ lokalnog ili nacionalnog tiraža).Ovo ne mora da bude samo zaduženjeMERR, već i lokalnih samouprava, privrednihkomora, regionalnih agencija zarazvoj.

14Profil preduzetnicau SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u Srbiji2.3. Potrebno je unaprediti pravno okruženjeu kom se odvija poslovanje, odnosnopojednostaviti pravne procedure (manjibroj propisa, manji broj potrebnih dokumenata,kraći rokovi obavljanja administrativnihposlova i ispunjavanja obaveza,manji troškovi i sl.) koje su značajneza različite aspekte i faze preduzetništva.To bi trebalo učiniti u okviru strukturisanogdijaloga između MERR i udruženjapreduzetnica, a uz povremeno učešćeprivrednih komora, drugih relevantnihministarstava, predstavnika finansijskihorganizacija, pravosudnih organa i dr.Kroz ovaj strukturisani dijalog trebalobi temeljno ispitati postojeće propise usledećim oblastima: osnivanje preduzeća,finansijsko poslovanje, radni propisi,propisi vezani za obaveze preduzećaprema zajednici (ekološki, komunalni isl.), propisi na osnovu kojih se pristupaprogramima podrške i finansijskim tržištima,i realizuju transakcije i obaveze sadrugim poslovnim akterima i sl. Čitavproces unapređivanja pravnog okviratreba da bude sproveden u skladu s načelimapolitike preduzetništva u EU, iskazanimu Povelji o malim preduzećima idrugim dokumentima.3.Potrebno je smanjiti jazizmeđu preduzetništva žena ipreduzetništva muškaraca, tesmanjiti sektorsku segregaciju irazlike u održivosti3.1. Iako nije moguće propisati „kvotu“ preduzetništvažena kao u slučaju političkihpartija i predstavnika vlasti, možda jemoguće merama afirmativne akcije priobuhvatu start-up programima povećatiudeo žena sa ciljem povećanja njihovogučešća u ukupnom preduzetništvu.3.2. Sektorsku segregaciju moguće je umanjitiposebnim programima podrške zasektore u kojima se žene retko javljaju uulozi preduzetnica.3.3. Programe mentorstva za preduzetnice izsektora poslovanja u kojima su žene retkozastupljene takođe je moguće osmislititako da podstiču ulazak žena u tesektore.3.4. U cilju smanjenja stope gašenja preduzećažena, bilo bi potrebno obezbeditiposebne programe podrške (mentorske,savetodavne, informativne) za ta preduzećatokom prva 42 meseca rada.4.Potrebno je unaprediti podrškupri ulasku u preduzetništvo i nasamom početku4.1. Obuke za preduzetništvo treba da obuhvateveći broj žena koje su rešile dazapočnu samostalni posao (sada je obuhvaćenomanje od četvrtine preduzetnica).Broj korisnica kojima može bitiisporučen osnovni paket obuka veći jeod broja onih koje mogu da dobiju finansijskasredstva.4.2. Potrebno je da MERR ispita kapacitetepostojećih inkubatora i učešće ženau inkubatorima, i da odredi i preporučikvotu za uključivanje ženskih poslovnihpoduhvata u postojeće inkubatoreili prilikom osnivanja novih. Za ovo semogu predvideti i određene stimulacijeili neki oblici podsticajnih sredstava.4.3. Programe različitih oblika podrške priosnivanju preduzeća potrebno je usmeritii na zaposlene žene koje žele da seupuste u preduzetništvo i koje imaju dobreposlovne ideje.4.4. Potrebno je obezbediti i finansijske oblikepodrške za novoosnovana preduzećažena, ona koja postoje tek nekoliko meseci.Ovo je kritičan period a programisu dostupni ili pri osnivanju ili nakonizvesnog perioda poslovanja, pa su prvihšest meseci kritični za dostupnost finansijskepodrške.

Profil preduzetnicau Srbiji15Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u Srbiji5.Potrebno je preduzetnicamaolakšati usklađivanjeporodičnog i profesionalnogživota5.1. Potrebno je unaprediti usluge za briguo porodici koje bi omogućile ženamasa decom da se lakše upuste u preduzetništvoili preduzetnicama da se lakšeposvete obavljanju ili razvoju svoje poslovneaktivnosti. To je moguće učinitina različite načine. Recimo, moguće jesubvencionisati korišćenje obdaništa zanezaposlene majke koje su uključeneu program samozapošljavanja NSZ ilikoje su u procesu osnivanja preduzeća.Moguće je organizovati obuke za preduzetnike/cekoji žele da pokrenu poslovnipoduhvat u području brige o deci.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд334.722-055.2(497.11)БАБОВИЋ, Марија, 1963-Profil preduzetnica u Srbiji : skraćeniizveštaj na osnovu polazne studije opreduzetništvu žena u Srbiji / MarijaBabović. - Beograd : Program Ujedinjenihnacija za razvoj, 2012 (Beograd : DMD). - 15str. ; 26 cm“...u okviru projekta ‘Unapređenje ekonomskihi socijalnih prava žena u Srbiji i u CrnojGori’...” --> kolofon. - Tiraž 500.ISBN 978-86-7728-193-9a) Предузетништво - Жене - СрбијаCOBISS.SR-ID 192849420