одлука за усогласување и менување на царинската тарифа за ...
одлука за усогласување и менување на царинската тарифа за ... одлука за усогласување и менување на царинската тарифа за ...
Забелешка:Г Л А В А 7 9ЦИНК И ПРОИЗВОДИ ОД ЦИНК1. Во оваа глава под следниве поими се подразбираат:(а) Прачки:Валани, екструдирани, влечени или ковани производи, што не се во макари и што по целатадолжина се со ист напречен пресек во форма на круг, овал, правоаголник (вклучувајќи иквадрат), рамностран триаголник или на правилен конвексен многуаголник (вклучувајќи и“плоснати кругови” и “модифицирани правоаголници”, кај кои двете спротивни страни секонвексни лакови, а другите две страни се прави, со еднаква должина и паралелни).Производите со напречен пресек во форма на правоаголник (вклучувајќи и квадрат),триаголник или на многуаголник можат по целата должина да имаат заоблени рабови.Дебелината на производите со правоаголен напречен пресек (вклучувајќи и “модифицираниправоаголници”) треба да надминува една десеттина од ширината. Овој поим исто такаопфаќа леани и синтерувани производи, со иста форма и димензии, кои по производствотосе обработувани (освен со просто отсечување или со симнување на површинскиот слој), подуслов со тоа да не добијат карактер на производи што се распоредуваат во други тарифниброеви.(б) Профили:Валани, екструдирани, влечени, ковани или обликувани производи, во макари или не, со истнапречен пресек по целата должина што не и одговараат ниту на една од дефинициите запрачки, жица, плочи, лимови, ленти, фолии или цевки. Овој поим исто така опфаќа леаниили синтерувани производи, со иста форма, кои по производството се обработувани (освенсо просто отсечување или со симнување на површинскиот слој), под услов со тоа да недобијат карактер на производи што се распоредуваат во други тарифни броеви.(в) Жица:Валани, екструдирани или влечени производи, во макари, што по целата должина се со истполн напречен пресек во форма на круг, овал, правоаголник (вклучувајќи и квадрат),рамностран триаголник или правилен конвексен многуаголник (вклучувајќи “плоснатикругови”, и “модифицирани правоаголници”, кај кои двете спротивни страни се конвекснилакови, а другите две страни се прави, со еднаква должина и паралелни). Производите сонапречен пресек во форма на правоаголник (вклучувајќи и квадрат), триаголник или намногуаголник можат по целата должина да имаат заоблени рабови. Дебелината напроизводите со правоаголен напречен пресек (вклучувајќи и “модифицираниправоаголници”) треба да надминува една десеттина од ширината.(г) Плочи, лимови, ленти и фолии:Производи со рамни површини (освен суровите производи од тар. број 7901), во макари илине, со полн напречен пресек во форма на правоаголник (освен квадрат) со или без заобленирабови (вклучувајќи и “модифицирани правоаголници”, кај кои двете спротивни страни секонвексни лакови, а другите две страни се прави, со еднаква должина и паралелни), соеднаква дебелина, чиишто површини се:- со правоаголна форма (вклучувајќи и квадрат), а дебелината не надминува еднадесеттина од ширината,- со неправоаголна или неквадратна форма, со која и да е големина, под услов да недобијат карактер на производи што се распоредуваат во други тарифни броеви.Тар. број 7905 опфаќа, покрај другото, и плочи, лимови, ленти и фолии со шари (на пример,канали, ребра, бразди, помали испусти во форма на солзи и др.) и производи што биледупчени, набрани, полирани премачкани или превлечени, под услов со тоа да не добијаткарактер на производи што се распоредуваат во други тарифни броеви.(д) Цевки:Шупливи производи, во макари или не, со ист напречен пресек само со една затворенашуплина по целата должина во форма на круг, овал, правоаголник (вклучувајќи и квадрат),рамностран триаголник или на правилен конвексен многуаголник, и со еднаква дебелина на490
ѕидот. Производите со напречен пресек во форма на правоаголник (вклучувајќи и квадрат),рамностран триаголник или на правилен конвексен многуаголник, кои можат по целатадолжина да имаат заоблени рабови, исто така се сметаат како цевки, под услов внатрешнитеи надворешните попречни пресеци да се концентрични и да имаат иста форма и правец.Цевките со споменатите попречни пресеци можат да бидат полирани, превлечени, свитканисо навои, дупчени, со стеснување, со проширување, конусни или снабдени со прирабници,манжетни или прстени.Забелешка за тарифните подброеви:1. Во оваа глава под следниве поими се подразбираат:(а) Нелегиран цинк:Метал со содржина на цинк по маса од најмалку 97,5%.(б) Легури од цинк:Метални материи во кои цинкот по маса преовладува над секој друг елемент, под условвкупната содржина по маса на тие други елементи да надминува 2,5%.(в) Прашина од цинк:Прашина добиена од кондензација на цинкови пари, што се состои од сферни честиципоситни од цинков прав. Најмалку 80% од честичките по маса треба да поминуваат низ ситосо отвори од 63 микрометри (микрони). Прашината мора да содржи барем 85% металенцинк по маса.Тар. ознакаН а и м е н у в а н и еЦар.дав.Ед. мер.%1 2 3 47901 Цинк, суров:-Цинк, нелегиран:7901 11 00 00 --Со содржина по маса од 99,99% или повеќе на цинк сл kg7901 12 --Со содржина по маса помала од 99,99% цинк:7901 12 10 00 ---Што по маса содржат 99,95% или повеќе но помалку од99,99% на цинк сл kg7901 12 30 00 ---Што по маса содржат 98,5% или повеќе но помалку од99,95% на цинк сл kg7901 12 90 00 ---Што по маса содржат 97,5% или повеќе но помалку од98,5% на цинк сл kg7901 20 00 00 -Легури на цинк сл kg7902 00 00 00 Отпадоци и остатоци, од цинк сл kg7903 Прашина, прав и лушпи, од цинк:7903 10 00 00 -Прашина од цинк сл kg7903 90 00 00 -Друго сл kg7904 00 00 00 Прачки, профили и жица, од цинк сл kg7905 00 00 00 Плочи, лимови, ленти и фолии, од цинк сл kg[7906]7907 00 00 00 Други производи од цинк сл kg491
- Page 439 and 440: Забелешки:О Д Д Е Л X
- Page 441 and 442: - повеќе од 8% силици
- Page 443 and 444: - повеќе од 0,2% хром,-
- Page 445 and 446: Тар. ознакаН а и м е
- Page 447 and 448: Тар. ознакаН а и м е
- Page 449 and 450: Тар. ознакаН а и м е
- Page 451 and 452: Тар. ознакаН а и м е
- Page 453 and 454: Тар. ознакаН а и м е
- Page 455 and 456: Тар. ознакаН а и м е
- Page 457 and 458: Тар. ознакаН а и м е
- Page 459 and 460: Тар. ознакаН а и м е
- Page 461 and 462: Забелешки:Г Л А В А 7
- Page 463 and 464: Тар. ознакаН а и м е
- Page 465 and 466: Тар. ознакаН а и м е
- Page 467 and 468: Тар. ознакаН а и м е
- Page 469 and 470: Тар. ознакаН а и м е
- Page 471 and 472: Тар. ознакаН а и м е
- Page 473 and 474: Забелешка:Г Л А В А 7
- Page 475 and 476: Забелешка за тариф
- Page 477 and 478: Тар. ознакаН а и м е
- Page 479 and 480: Забелешка:Г Л А В А 7
- Page 481 and 482: 7503 00 10 00 -Од никел, н
- Page 483 and 484: рамностран триагол
- Page 485 and 486: Тар. ознакаН а и м е
- Page 487 and 488: Забелешка:Г Л А В А 7
- Page 489: Тар. ознакаН а и м е
- Page 493 and 494: должина да имаат за
- Page 495 and 496: Тар. ознакаН а и м е
- Page 497 and 498: Г Л А В А 8 2АЛАТИ, НО
- Page 499 and 500: Тар. ознакаН а и м е
- Page 501 and 502: Тар. ознакаН а и м е
- Page 503 and 504: Тар. ознакаН а и м е
- Page 505 and 506: О Д Д Е Л X V IМАШИНИ,
- Page 507 and 508: 2. Машините и апарат
- Page 509 and 510: (Г) Согласно Забеле
- Page 511 and 512: Тар. ознакаН а и м е
- Page 513 and 514: Тар. ознакаН а и м е
- Page 515 and 516: Тар. ознакаН а и м е
- Page 517 and 518: Тар. ознакаН а и м е
- Page 519 and 520: Тар. ознакаН а и м е
- Page 521 and 522: Тар. ознакаН а и м е
- Page 523 and 524: Тар. ознакаН а и м е
- Page 525 and 526: Тар. ознакаН а и м е
- Page 527 and 528: Тар. ознакаН а и м е
- Page 529 and 530: Тар. ознакаН а и м е
- Page 531 and 532: Тар. ознакаН а и м е
- Page 533 and 534: Тар. ознакаН а и м е
- Page 535 and 536: Тар. ознакаН а и м е
- Page 537 and 538: Тар. ознакаН а и м е
- Page 539 and 540: Тар. ознакаН а и м е
Забелешка:Г Л А В А 7 9ЦИНК И ПРОИЗВОДИ ОД ЦИНК1. Во оваа глава под следн<strong>и</strong>ве по<strong>и</strong>м<strong>и</strong> се подразб<strong>и</strong>раат:(а) Прачк<strong>и</strong>:Валан<strong>и</strong>, екструд<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>, влечен<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> кован<strong>и</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>, што не се во макар<strong>и</strong> <strong>и</strong> што по целатадолж<strong>и</strong><strong>на</strong> се со <strong>и</strong>ст <strong>на</strong>пречен пресек во форма <strong>на</strong> круг, овал, правоаголн<strong>и</strong>к (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong>квадрат), рамностран тр<strong>и</strong>аголн<strong>и</strong>к <strong>и</strong>л<strong>и</strong> <strong>на</strong> прав<strong>и</strong>лен конвексен многуаголн<strong>и</strong>к (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong>“плос<strong>на</strong>т<strong>и</strong> кругов<strong>и</strong>” <strong>и</strong> “мод<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ран<strong>и</strong> правоаголн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>”, кај ко<strong>и</strong> двете спрот<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> стран<strong>и</strong> секонвексн<strong>и</strong> лаков<strong>и</strong>, а друг<strong>и</strong>те две стран<strong>и</strong> се прав<strong>и</strong>, со ед<strong>на</strong>ква долж<strong>и</strong><strong>на</strong> <strong>и</strong> паралелн<strong>и</strong>).Про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>те со <strong>на</strong>пречен пресек во форма <strong>на</strong> правоаголн<strong>и</strong>к (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong> квадрат),тр<strong>и</strong>аголн<strong>и</strong>к <strong>и</strong>л<strong>и</strong> <strong>на</strong> многуаголн<strong>и</strong>к можат по целата долж<strong>и</strong><strong>на</strong> да <strong>и</strong>маат <strong>за</strong>облен<strong>и</strong> рабов<strong>и</strong>.Дебел<strong>и</strong><strong>на</strong>та <strong>на</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>те со правоаголен <strong>на</strong>пречен пресек (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong> “мод<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>правоаголн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>”) треба да <strong>на</strong>дм<strong>и</strong>нува ед<strong>на</strong> десетт<strong>и</strong><strong>на</strong> од ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong><strong>на</strong>та. Овој по<strong>и</strong>м <strong>и</strong>сто такаопфаќа леан<strong>и</strong> <strong>и</strong> с<strong>и</strong>нтеруван<strong>и</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>, со <strong>и</strong>ста форма <strong>и</strong> д<strong>и</strong>менз<strong>и</strong><strong>и</strong>, ко<strong>и</strong> по про<strong>и</strong>зводствотосе обработуван<strong>и</strong> (освен со просто отсечување <strong>и</strong>л<strong>и</strong> со с<strong>и</strong>мнување <strong>на</strong> површ<strong>и</strong>нск<strong>и</strong>от слој), подуслов со тоа да не доб<strong>и</strong>јат карактер <strong>на</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong> што се распоредуваат во друг<strong>и</strong> тар<strong>и</strong>фн<strong>и</strong>броев<strong>и</strong>.(б) Проф<strong>и</strong>л<strong>и</strong>:Валан<strong>и</strong>, екструд<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>, влечен<strong>и</strong>, кован<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> обл<strong>и</strong>куван<strong>и</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>, во макар<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> не, со <strong>и</strong>ст<strong>на</strong>пречен пресек по целата долж<strong>и</strong><strong>на</strong> што не <strong>и</strong> одговараат н<strong>и</strong>ту <strong>на</strong> ед<strong>на</strong> од деф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ц<strong>и</strong><strong>и</strong>те <strong>за</strong>прачк<strong>и</strong>, ж<strong>и</strong>ца, плоч<strong>и</strong>, л<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>, лент<strong>и</strong>, фол<strong>и</strong><strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> цевк<strong>и</strong>. Овој по<strong>и</strong>м <strong>и</strong>сто така опфаќа леан<strong>и</strong><strong>и</strong>л<strong>и</strong> с<strong>и</strong>нтеруван<strong>и</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>, со <strong>и</strong>ста форма, ко<strong>и</strong> по про<strong>и</strong>зводството се обработуван<strong>и</strong> (освенсо просто отсечување <strong>и</strong>л<strong>и</strong> со с<strong>и</strong>мнување <strong>на</strong> површ<strong>и</strong>нск<strong>и</strong>от слој), под услов со тоа да недоб<strong>и</strong>јат карактер <strong>на</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong> што се распоредуваат во друг<strong>и</strong> тар<strong>и</strong>фн<strong>и</strong> броев<strong>и</strong>.(в) Ж<strong>и</strong>ца:Валан<strong>и</strong>, екструд<strong>и</strong>ран<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> влечен<strong>и</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>, во макар<strong>и</strong>, што по целата долж<strong>и</strong><strong>на</strong> се со <strong>и</strong>стполн <strong>на</strong>пречен пресек во форма <strong>на</strong> круг, овал, правоаголн<strong>и</strong>к (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong> квадрат),рамностран тр<strong>и</strong>аголн<strong>и</strong>к <strong>и</strong>л<strong>и</strong> прав<strong>и</strong>лен конвексен многуаголн<strong>и</strong>к (вклучувајќ<strong>и</strong> “плос<strong>на</strong>т<strong>и</strong>кругов<strong>и</strong>”, <strong>и</strong> “мод<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ран<strong>и</strong> правоаголн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>”, кај ко<strong>и</strong> двете спрот<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> стран<strong>и</strong> се конвексн<strong>и</strong>лаков<strong>и</strong>, а друг<strong>и</strong>те две стран<strong>и</strong> се прав<strong>и</strong>, со ед<strong>на</strong>ква долж<strong>и</strong><strong>на</strong> <strong>и</strong> паралелн<strong>и</strong>). Про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>те со<strong>на</strong>пречен пресек во форма <strong>на</strong> правоаголн<strong>и</strong>к (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong> квадрат), тр<strong>и</strong>аголн<strong>и</strong>к <strong>и</strong>л<strong>и</strong> <strong>на</strong>многуаголн<strong>и</strong>к можат по целата долж<strong>и</strong><strong>на</strong> да <strong>и</strong>маат <strong>за</strong>облен<strong>и</strong> рабов<strong>и</strong>. Дебел<strong>и</strong><strong>на</strong>та <strong>на</strong>про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>те со правоаголен <strong>на</strong>пречен пресек (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong> “мод<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>правоаголн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>”) треба да <strong>на</strong>дм<strong>и</strong>нува ед<strong>на</strong> десетт<strong>и</strong><strong>на</strong> од ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong><strong>на</strong>та.(г) Плоч<strong>и</strong>, л<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>, лент<strong>и</strong> <strong>и</strong> фол<strong>и</strong><strong>и</strong>:Про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong> со рамн<strong>и</strong> површ<strong>и</strong>н<strong>и</strong> (освен суров<strong>и</strong>те про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong> од тар. број 7901), во макар<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong>не, со полн <strong>на</strong>пречен пресек во форма <strong>на</strong> правоаголн<strong>и</strong>к (освен квадрат) со <strong>и</strong>л<strong>и</strong> без <strong>за</strong>облен<strong>и</strong>рабов<strong>и</strong> (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong> “мод<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ран<strong>и</strong> правоаголн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>”, кај ко<strong>и</strong> двете спрот<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> стран<strong>и</strong> секонвексн<strong>и</strong> лаков<strong>и</strong>, а друг<strong>и</strong>те две стран<strong>и</strong> се прав<strong>и</strong>, со ед<strong>на</strong>ква долж<strong>и</strong><strong>на</strong> <strong>и</strong> паралелн<strong>и</strong>), соед<strong>на</strong>ква дебел<strong>и</strong><strong>на</strong>, ч<strong>и</strong><strong>и</strong>што површ<strong>и</strong>н<strong>и</strong> се:- со правоагол<strong>на</strong> форма (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong> квадрат), а дебел<strong>и</strong><strong>на</strong>та не <strong>на</strong>дм<strong>и</strong>нува ед<strong>на</strong>десетт<strong>и</strong><strong>на</strong> од ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong><strong>на</strong>та,- со неправоагол<strong>на</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> неквадрат<strong>на</strong> форма, со која <strong>и</strong> да е голем<strong>и</strong><strong>на</strong>, под услов да недоб<strong>и</strong>јат карактер <strong>на</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong> што се распоредуваат во друг<strong>и</strong> тар<strong>и</strong>фн<strong>и</strong> броев<strong>и</strong>.Тар. број 7905 опфаќа, покрај другото, <strong>и</strong> плоч<strong>и</strong>, л<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>, лент<strong>и</strong> <strong>и</strong> фол<strong>и</strong><strong>и</strong> со шар<strong>и</strong> (<strong>на</strong> пр<strong>и</strong>мер,ка<strong>на</strong>л<strong>и</strong>, ребра, бразд<strong>и</strong>, помал<strong>и</strong> <strong>и</strong>спуст<strong>и</strong> во форма <strong>на</strong> солз<strong>и</strong> <strong>и</strong> др.) <strong>и</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong> што б<strong>и</strong>ледупчен<strong>и</strong>, <strong>на</strong>бран<strong>и</strong>, пол<strong>и</strong>ран<strong>и</strong> премачкан<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> превлечен<strong>и</strong>, под услов со тоа да не доб<strong>и</strong>јаткарактер <strong>на</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong> што се распоредуваат во друг<strong>и</strong> тар<strong>и</strong>фн<strong>и</strong> броев<strong>и</strong>.(д) Цевк<strong>и</strong>:Шупл<strong>и</strong>в<strong>и</strong> про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong>, во макар<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> не, со <strong>и</strong>ст <strong>на</strong>пречен пресек само со ед<strong>на</strong> <strong>за</strong>творе<strong>на</strong>шупл<strong>и</strong><strong>на</strong> по целата долж<strong>и</strong><strong>на</strong> во форма <strong>на</strong> круг, овал, правоаголн<strong>и</strong>к (вклучувајќ<strong>и</strong> <strong>и</strong> квадрат),рамностран тр<strong>и</strong>аголн<strong>и</strong>к <strong>и</strong>л<strong>и</strong> <strong>на</strong> прав<strong>и</strong>лен конвексен многуаголн<strong>и</strong>к, <strong>и</strong> со ед<strong>на</strong>ква дебел<strong>и</strong><strong>на</strong> <strong>на</strong>490