broj 24 - DRVOtehnika

oktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 3

DRVO-tehnikaRevijalni časopis za poslovnu saradnju,marketing, tržište, ekologiju i tehnologijuu preradi drveta, proizvodnji nameštaja,šumarstvu i graditeljstvuČasopis izlazi tromesečnoOsnivač i izdavačEKO press BlagojevićNovi BeogradAntifašističke borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rsSuizdavač:Agencija za drvo - Klaster drvoprerađivača SrbijeIzdavački savetn Dragan Bojović, UNIDAS, Beogradn Lajoš Đantar, AKE Đantar, Bačka Topolan Božo Janković, ENTERIJER Janković, Novi Sadn Vladislav Jokić, XILIA, Beogradn Stevan Kiš, EuroTehno, Sremska Kamenican Dr Vojislav Kujundžić, LKV CENTAR, Beogradn Radoš Marić, MARIĆ, Čačakn Rajko Marić, MICROTRI, Beogradn Dr Živka Meloska, Šumarski fakultet Skopljen Mr Goran Milić, Šumaski fakultet Beogradn Golub Nikolić, NIGOS elektronik, Nišn Zvonko Petković, doc. FPU Beogradn Dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet, Beogradn Tomislav Rabrenović, DRVOPROMET, Ivanjican Miroljub Radovanović, JELA JAGODINA, Jagodinan Gradimir Simijonović, TOPLICA DRVO, Beogradn Vesna Spahn, WeiNig, MW Group, Kruševacn Milić Spasojević, Fantoni ŠPIK IVERICA, Ivanjican Mr Borisav Todorović, BMSK, Beogradn Ranko Trifunović, TRIFUNOVIĆ, Pranjanin Dragan Vandić, KUBIK, Raškan Milorad Žarković, ORAGO TERMO-T, HrtkovciDirektor, glavni i odgovorni urednikn Mr Dragojlo BlagojevićStručni konsultantn Dipl. ing. Dobrivoje GavovićRedakcioni odborn Dragan Bosnić, Beogradn Marina Jovanović, Leskovacn Snežana Marjanović, AMBIENTE, Čačakn Jelena Mandić, tehnički urednikn Ivana Davčevska, novinar – producentn Svetlana Preradović, Beogradn Aleksandar Radosavljević, BeogradUplate za pretplatu, marketinškei druge usluge na tekući račun broj160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni račun - IBAN: RS35160005010001291720Rukopisi i fotografije se ne vraćajuRedakcija se ne mora slagati sa mišljenjemautora i izjavama sagovornikaRedakcija ne preuzima odgovornostza sadržaj reklamnih porukaPriprema, štampa i distribucijaEKO press BlagojevićCIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028Nije važno kolikoputa padaš,važno je kolikoputa ustaneš.Kome verovatipodacimaili političarimaU više tekstova u ovom broju ozbiljni autori govore o krizi, a njihove opservacijese kreću od konstatacije da kriza daje prve znake oporavka do onih koji tvrdeda se kriza nastavlja i da se u ovom momentu za Evropu još ne može očekivati oporavaktržišta. U najboljem slučaju kraj krize i izlazak iz recesije se predviđaju za kraj2010. godine. Ove konstatacije se najvećim delom odnose na proizvođače i trgovcematerijalima na bazi drveta, ali takođe stoji konstatacija da kriza nije jednako pogodilasve. U drvnom sektoru su najugroženiji oni koji su vezani za građevinsku delatnosti proizvođači nameštaja, a srpski drvoprerađivači su, po pitanju krize, umerenioptimisti, kaže jedno istraživanje.Drvna industrija je i dalje u ozbiljnim problemima i nema sigurnih znakovaoporavka, zaključak je izveden na bazi statističke analize. Bez namere da polemišemosa onima koji kažu da je statistika tačan zbir netačnih podataka, čini se da suistini najbliži podaci prema kojima je industrijska proizvodnja u prvih devet meseciove godine u Srbiji prosečno manja za 16,2% nego u istom periodu prošle godine,a da je u sektoru prerađivačke industrije zabeležen pad od 20,9%. Prema statistici,stanje u drvnoj industriji je teže od podnošljivog proseka, jer je fizički obim proizvodnjeu drvnoj industriji u prva tri kvartala zabeležio pad od 44,5%, a proizvodnjanameštaja je manja za 38,0%. Statistika je, takođe, u avgustu zabeležila neke znakeoporavka, pa je to, izgleda, bilo dovoljno nekim političarima da ustvrde da je recesijazaustavljena i da izlazimo iz krize… Istina, na svetskom tržištu postoje prvi znaciblagog oporavka, koji bi trebalo da u narednim mesecima dovedu do neznatnograsta privredne aktivnosti. To će postepeno imati odraz i na naše podneblje, pa sutvrdnje da izlazimo iz krize neosnovane i neodgovorne. Čudno je kako naši političari,dok nas uvlače u dužničko ropstvo, ne prezaju od izjava te vrste. Setimo se da susa iste adrese početkom ove godine, kada je kriza već ozbiljno tresla svet, dolaziletvrdnje da će kriza zaobići našu zemlju i da ćemo, tobože, na krilima krize profitirati.Ali, sve će proći, pa i kriza. I ovo će biti lane, rekao bi naš trpeljivi narod. Čekanje,međutim, nije rešenje, pa bi zato valjalo raditi više, bolje, organizovanije… Našidrvoprerađivači bi na raspolaganju mogli imati 40% više drveta nego danas, samokada bi se uz odgovarajuću strategiju, otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih 5 metarašumskog puta po hektaru, što je oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljamaEvrope, povećala na samo 10 metara šumskog puta po hektartu. A možda ćenam jednog dana otvorenost šuma biti uslov za ulazak u EU…Investicija u gradnju šumskih puteva bi, na duže vreme, uposlila veliki broj ljudi,ali bi korist bila neuporedivi veća. Uz ulaganja od 21 milion evra godišnje, našadržava i šumarstvo bi svake godine uvećavali dobit, a za trideset godina, uz otvotenostšuma od 10 metara šumskog puta po hektaru, direktna dobit bi svake godinemogla biti veća za 56 miliona evra. Korist od prerade 40% više drveta nego danasbi višestruko nadmašila prethodnu cifru, a da ne govorimo o turističkim mogućnostima,socijalnim i ekološkim aspektima ovog projekta. Zato je naš predlog da drvoprerađivačii šumari zajedno preko Agencije za drvo sugerišu Vladi RS da u mere zaprevladavanje krize uvrsti Program otvaranja šuma Srbije. To je tema ovog broja časopisaDRVOtehnika, a o svemu tome sistematski i detaljno pišu naši saradnici, ozbiljnistručnjaci, pa Vam iskreno preporučujemo naredne stranice našeg časopisa.D. Blagojević

Nema sigurnihU periodu januar-avgust2009. godine, industrijska proizvodnjau Srbiji, u proseku jemanja za 16,2% nego u istomperiodu 2008. godine. U centralnojSrbiji je zabeležen pad od15,6%, a u Vojvodini 17,3%.U ovom periodu, u sektoruprerađivačke industrije realizovanaje niža proizvodnja za20,9%.U avgustu 2009. godine, industrijskaproizvodnja je manjaje za 10,0% u odnosu na avgust2008. godine, pri čemu je u sektoruprerađivačke industrijeostvaren pad od 15%.Obim industrijske proizvodnjeu avgustu 2009. godine u odnosuna avgust 2008. godine beležipad kod 23 oblasti (učešće ustrukturi industrijske proizvodnje– 75%) i rast kod 6 oblasti(učešće u strukturi industrijskeproizvodnje – 25%).Najveći uticaj na pad industrijskeproizvodnje u avgustu2009. godine, u odnosu na avgust2008. imale su: proizvodnjahemikalija i hemijskih proizvoda,proizvodnja prehrambenihproizvoda, proizvodnja osnovnihmetala, proizvodnja motornihvozila i prikolica i proizvodnjanameštaja. Ako posmatramoindustrijsku proizvodnju po sektorimai oblastima, možemo zaključitida se jedan od najvećihpadova proizvodnje upravodesio u proizvodnji proizvodaod drveta i plute, a ondai u proizvodnji nameštaja.Ukupna spoljnotrgovinskarobna razmena Srbije za periodjanuara - avgusta 2009. godineiznosi 14950,1 miliona dolara,što je za 36,8% manje u odnosuna isti period prethodne godine.U ovom periodu, izvezenoje robe u vrednosti od 5190,1miliona dolara, ili za 32,6% manjeu odnosu na isti period prethodnegodine, a uvezeno za9760,0 miliona dolara, što jemanje za 38,9% u odnosu naisti period prethodne godine,tako da spoljnotrgovinski deficitiznosi 4569,9 miliona dolara,odnosno za 44,7% manje uodnosu na isti period prethodnegodine.Pozitivno je što je, u spoljnotrgovinskojrazmeni za osammeseci 2009. godine, u odnosuna isti period 2008. znatnosmanjen deficit. Smanjenjespoljnotrgovinskog deficita je,međutin, relativno povoljno,obzirom da se dešava u situacijivelikog pada proizvodnje, izvozai uvoza.U periodu januar-avgust2009. godine, izvoz RepublikeSrbije je, sa skoro 92% ostvarenna tržištu Evrope i preko 53% jerealizovano na tržištu EU. Posmatranopo zemljama pojedinačno,najviše smo izvezli u BiH,Nemačku, Crnu Goru i Italiju.Istovremeno, najveći uvoz obavljenje iz zemalja Evrope (preko80% ukupnog uvoza), pri čemuje iz zemalja EU skoro 56% vrednostiukupnog uvoza. Posmatranopo zemljama pojedinačno,najveći uvoz je realizovan iz Nemačke,Rusije, Italije i Kine.Najveći suficit u razmeniostvaren je sa Crnom Gorom,Bosnom i Hercegovinom, Irakomi Makedonijom.Najveći deficit javlja se u trgovinisa Ruskom Federacijomzbog uvoza energenata, presvega, nafte i gasa.Posmatrano po proizvodima,Autor ovog teksta je sekretar za šumarstvo, industriju prerade drveta,celuloze i papira u PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJEoktobar 2009.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNjA i SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENAU SRBIJI, od januara do avgusta 2009. godineznakova oporavkaDrvna industrija i dalje u ozbiljnim problemimaPIŠE: dipl.ing. Rašo MilićU prvih devet meseci ove godine industrijska proizvodnja u Srbiji jeu proseku manja za 16,2% nego u istom periodu lane. U sektoruprerađivačke industrije zabeležen je pad od 20,9%.U avgustu su, međutim, zabeleženi neki znaci oporavka.Stanje u drvnoj industriji Srbije je teže od podnošljivog proseka, jer jefizički obim proizvodnje u drvnoj industriji u prve tri četvrtine ovegodine zabeležio pad od 44,5%, a proizvodnja nameštaja je manjaza 38,0% nego u istom periodu prošle godine. Dakle, ako posmatramoindustrijsku proizvodnju po sektorima i oblastima, možemo zaključitida se jedan od najvećih padova proizvodnje upravo desio u preradidrveta i plute, a onda i u proizvodnji nameštaja.Uz niz problema, kriza je značajno uticala napad cena nekih proizvoda od drveta.Drvoprerađivači očekuju više razumevanja i konkretne pomoći od državei javnih preduzeća šumarstva. U zatvorenom krugu, izgleda,nikome nije lako.I pored teškoća, već postoje prvi znaci blagog oporavka na svetskomtržištu, koji bi trebalo da u narednim mesecima dovedu doneznatnog rasta privredne aktivnosti u svetu.najviše se izvozila odeća, gvožđei čelik, zatim žitatice i proizvodiod njih, voće i povrće iobojeni metali, a najveći uvozje kod drumskih vozila, nafte inaftnih derivata, prirodnog gasa,gvožđa i čelika i industrijskihmašina za opštu upotrebu.U periodu januar-avgustove godine, nastavljene su tendencijepada izvoza i uvoza skraja protekle godine. Kao glavnifaktor ističe se svetska ekonomskakriza, koja je dovela dopada privredne aktivnosti, kakou svetu, tako i kod nas. Padnašeg izvoza je posledica i velikogsmanjenja cena primarnihproizvoda na svetskom tržištu,koji imaju veliko učešće u strukturinašeg izvoza. Glavni uzroksmanjenja uvoza je pad industrijskeproizvodnje i domaćepotrošnje u Srbiji. Međutim, većpostoje prvi znaci blagog oporavkana svetskom tržištu, kojibi trebalo da u narednim mesecimadovedu do neznatnog rastaprivredne aktivnosti u svetu.Kao posledica takvih kretanja usvetu, u Republici Srbiji je došlodo obnavljanja proizvodnje uoblasti crne metalurgije tokomavgusta meseca, što bi trebaloda dovede do porasta izvoza unarednom periodu, s obziromna činjenicu da je izvoz crnemetalurgije do pojave svetskekrize bio vodeći izvoz RepublikeSrbije.Kako je drvna industrijaoslonjena na šumarstvo, neophodnoje reći da je ukupna površinapod šumama RepublikeSrbije po novoj inventuri, kojaje završena u 2007. godini, oko2.250.000 hektara, od čega je udržavnom vlasništvu 47% a uprivatnom 53%.Srbija se smatra srednje šumovitomzemljom i od ukupnepovršine teritorije (Vojvodine iSrednje Srbije) pod šumom je29,1%, a ako se u to uključe šikarei šibljaci, onda bi ukupnašumovitost iznosila 34%.Udeo različitih vrsta drvećau ukupnoj dubećoj zapreminije: bukva 40,5%, hrast 27,2%(cer 13%, kitnjak 5,9%, sladun5,8%, lužnjak 2,5%), grab 4,2%,bagrem 3,1%, smrča i jela 7,5%,bor 4,5%, klonovi topola 1,7%, iostalo 11,3%.U ukupno obrasloj površini,visoke šume čine 27,6%, izdanačke64,6%, veštački podignute6,1% i plantaže 1,7%.Prosečna visina zapreminepo hektaru je 161 m³ (bila je107 m³), a zapreminski prirastpo hektaru je sa 2,6 m³ povećanna 4 m³.Ukupna zapreminska masašuma je oko 363.000.000 m³, agodišnji prirast je povećan sa 6na 9 miliona m³.Po ovim pokazateljima iznove inventure šuma, može seizvući zaključak da je stanje šumau Srbiji, bez AP Kosovo i Metohija,znatno bolje nego što jeto pokazivala inventura iz 1979.godine, pa je za očekivati daće biti i više sirovina za preraduu drvnoj industriji Srbije.I pored ovih podataka u šumamaSrbije godišnje se sečevrlo mala količina u odnosu nagodišnji prirast, koji je po novojinventuri, preko 9.000.000 m³,tako da je proizvodnja u 2008.nešto niža nego ostvarena u2007. godini.Za drvnu industriju Srbijese kaže da predstavlja granu sanizom komparativnih prednostiod kojih se posebno ističu: sirovinskabaza, kadrovi, relativnoočuvani kapaciteti i drugo.Proizvodnja drvne industrijeje upravo uslovljena sirovinskombazom, posebno primarnaprerada drveta, tako da jeista limitirana, jer na raspolaganjuima oko 1 milion m³ trupacagodišnje, a ta količina se, iz godineu godinu, smanjuje po količinii posebno po kvalitetu. Štose tiče druge prednosti i ona sepolako eliminiše, jer nam sistemškolstva ne obezbeđuje adekvatnekadrove, počev od zanatlijado fakultetski obrazovanihoktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 7

kadrova, gde se posebno ističenedovoljno praktičnih znanja.Sa aspekta kapaciteta i tehnološkeopremljenosti, najgorasituacija je i dalje u proizvodnjiploča i furnira (furnir se još sečena mašinama proizvedenim1936. i 1954. godine). Kapacitetipilanske prerade su višestrukoveći od raspoloživih sirovina,ali su isti usitnjeni i sa zastarelomopremom. Kod proizvodnjenameštaja od masiva opremljenostnam je ograničavajućifaktor razvoja, posebno u površinskojobradi drveta, tako dajedino možemo biti delimičnozadovoljni tehnologijom u proizvodnjipločastog nameštaja.I pored ovakvog stanja tehnološkeopremljenosti i forsiranjarazvoja malih preduzeća odstrane države, ograničavamo ihuredbama od strane Vlade RSda se oprema koja se ne proizvodiu zemlji, ne može osloboditicarine ako joj vrednost neprelazi 200.000 €.Ako posmatramo fizičkiobim proizvodnje u drvnoj industriji,možemo konstatovatida se kod proizvodnje proizvodaod drveta i plute osim nameštaja,u periodu januar-avgust2009. godine, zabeležen pad od44,5%, a proizvodnja nameštajai raznovrsnih proizvoda je nižaza 38% u odnosu na isti period2008. godine.Krajem avgusta 2009. u odnosuna isti mesec 2008. godine,zalihe su smanjene kodproizvoda od drveta i pluteRezana građaImpregnacija drvetaPloče i table od drvetaGrađevinski elementiAmbalaža od drvetaOstali proizvodi od drvetaNameštajUKUPNO DRVNA INDUSTRIJA:sem nameštaja, dok je kod proizvodanameštaja i raznovrsnihproizvoda došlo do povećanjazaliha.Izvoz proizvoda šumarstvabio je 5,6 miliona dolara što jeza 51% manje nego u istom periodu2008. godine, a uvoz je9,9 miliona dolara i manji je za52,2%.Izvoz proizvoda prerade drvetai plute, osim nameštaja, uIZVOZ23.889.954957.10711.231.26544.629.78711.660.4277.692.24975.375.514175.436.303ovom periodu iznosi 99,2 milionadolara, što je za 32,4% manjenego u istom periodu prošlegodine, dok je uvoz iznosio143,5 miliona dolara i manji jeza 41,1% nego u istom periodu2008. godine.Kod nameštaja i sličnih proizvodaje takođe došlo do smanjenjaizvoza i uvoza. Izvezenoje robe u vrednosti od 112,6 milionadolara, što je za 27,8% ma-Kretanje uvoza i izvoza nameštaja i proizvoda od drveta u periodu od januara do avgusta 2009. godineUVOZ41.040.010174.06674.461.16017.892.9052.463.8604.202.04242.355.554182.589.597SALDO-17.150.056783.041-63.229.89526.736.8829.196.5673.490.20733.019.960-7.153.294

nje nego za osam meseci 2008.godine. Uvoz za period januar-avgust2009. godine, iznosi162 miliona dolara i manji jeza 33,8% nego u istom perioduprošle godine.U periodu januar-avgust2009. godine, nastavljena jetendencija pada izvoza i uvozaproizvoda od drveta (kao posledicasvetske finansijske krize,koja se počela reflektovati uovoj grani još od polovine 2008.godine), što se može videti izpodataka u tabeli.Ako posmatramo spoljnotrgovinskurazmenu proizvoda oddrveta, za osam meseci 2009.godine u odnosu na isti period2008. godine, uočavamo daje došlo do velikog pada izvozaza 31,1%, uvoza za 38,3% i deficitaza čak 83,3%, što je jedinopozitivno. U ovom periodusmo izvezli proizvode od drvetaza 175,4 miliona USD, uvezli za182,6 miliona USD i ostvarili deficitod oko 7,2 miliona USD.Kod svih grupa proizvodaod drveta je zabeležen padizvoza i to kod ploča i tabli oddrveta za 47%, kod rezane građeza 41%, nameštaja od drvetaza 31%, građevinskih elemenatai stolarije za 26%, ostalih proizvodaod drveta za 25% i kodambalaže od drveta za 6%. Jedinoje kod impregnacije drvetazabeležen rast od 4% u odnosuna period januar-avgust 2008.godine.U ovom periodu, takođe jezabeležen značajan pad uvozakod svih grupa proizvoda od drveta,a najveći je kod impregnacijedrveta 63%, zatim kod rezanegrađe 48%, ploča 39%, građevinskihelemenata 34%, ambalažeod drveta 30%, nameštajaod drveta 28% i ostalih proizvodaod drveta za 22%.Iz navedene tabele se moževideti da je u proizvodnji pločai rezane građe, za osam meseci2009. godine, zabeležen deficitod oko 80,4 miliona US, dok jekod proizvoda finalne preradedrveta zabeležen suficit u iznosuod 72,3 miliona USD.U drvnoj industriji se ozbiljnopočeo osećati uticaj svetskefinansijske krize još od polovine2008. godine, što je pogoršaloi onako tešku situaciju u našojprivredi kroz ogroman deficit uspoljnotrgovinskoj razmeni, nelikvidnostprivrede, enormnu sivuekonomiju i rad na crno, preskupudržavu u odnosu na stepenrazvoja privrede, kao i krozogromne administrativne prepreke,počev od lokalnih samoupravado državnih organa, štosve skupa utiče na porast i inačevisokih troškova privrede.Zbog uticaja finansijske krizedošlo je do znatnog smanjenjacena proizvoda od drveta(cena rezane građe je niža zapreko 15%), smanjenja porudžbinainokupaca za proizvode oddrveta, zahteva inokupaca za isporukestrogo po specifikacijama,kao i čestih reklamacija.No i pored ovako teškogstanja za plasman proizvoda oddrveta i pada cena gotovih proizvoda,javna preduzeća za gazdovanješumama i dalje imajunajnepovoljnije uslove prodajesirovina u regionu.Na više sastanaka odbora igrupacija Udruženja za šumarstvo,industriju prerade drveta,celuloze i papira PKS, razmatranaje aktuelna situacija i problemiu preradi drveta i donošeniodređeni zaključci, koji su upućivaniodgovarajućim ministarstvimai javnim preduzećima zagazdovanje šumama. Adekvatnareakcija i efekti su izostali.Zbog teškog stanja u drvnojindustriji Srbije došlo je dozatvaranja više privrednih društava,ozbiljnog smanjenja proizvodnje,smanjenja broja smenau proizvodnji, kao i otpuštanjaradnika.Na kraju, ako bude više razumevanjaza drvnu industrijuSrbije od strane državnih organai javnih preduzeća za gazdovanješumama (sirovine su nammeđu najskupljim u regionu isa najkraćim rokovima plaćanja),ova grana ima potencijale iuz kooperaciju, dobru razvojnustrategiju baziranu na znanju,istraživanju, inovacijama i dizajnu,kao i uz primenu evropskihstandarda i sertifikaciju proizvoda,obezbediće razvoj i izvoznuorijentaciju, a izvoz je generatorrazvoja. noktobar 2009.

47. meĐUNaRODNi sajam nameŠTaja SvežeZa proteklih pet godina u kojima AnđelkoTrpković predvodi tim stručnjaka Beogradskogsajma, ova ustanova je, uspešnoposlujući i promovišući druge, na svojevrstannačin i vrlo uspešno uvek promovisala sebe.Videlo se da je svaka od sajamskih manifestacijadetaljno i sistematski pripremana iuvek se primetio napredak ne samo u organizacijii promociji, nego i u permanentnominvestiranju i gradnji, podizanju kvaliteta izlagačkogprostora, prepoznavanju potrebe tržišta,povećanju sajamskog prostora, brojaizlagača i posetilaca…Ovogodišnji, 47. međunarodni sajmanameštaja se održava pod sloganom SVE-ŽE IDEJE, ali treba reći da su sveže ideje, bezsumnj, karakterisale proteklih nekoliko godinarada ove ustanove koja je skoro bila u žižiinteresovanja javnosti i zbog neuspešnetenderske privatizacije i odustajanja konzorcijumaRimini-Verano od kupovine. Kakav je,nakon ovih događaja, dalji položaj Beogradskogsajma i kako na te činjenice gledaju zaposleni,bilo je naše prvo pitanje za generalnogdirektora Beogradskog sajma, gospodinaAnđelka Trpkovića.Sajam nameštaja će, sigurno, biti značajan događaj, sa svežimidejama, svakako. Sa Ministarstvom trgovine planiramoda posebna delegacija privrednika, iz petnaestak državaistovremeno obiđe Sajam i domaće proizvođače.Uz takvu promociju, oni bi direktno imali priliku da seupoznaju sa mogućnostima proizvodnje nameštaja u našojzemlji, a to će biti prilika da se napravi i neki poslovni dogovor.Moguće je da tu posetu povežemo i sa ceremonijom dodelesajamskih nagrada i ZLATNOG KLJUČA koji je izuzetno cenjenmeđu proizvođačima nameštaja – kaže direktor Trpković.- Beogradski sajam je društveno preduzeće,pa je privatizacija obaveza jer Zakon o preduzećimane poznaje kategoriju društvenogvlasništva. U protekle dve ipo godine mi smouradili sve da privatizacija uspe. Nama, međutim,nije bilo osnovno pitanje svojinska transformacijai pitanje ko će kupiti Beogradskisajam, nama je osnovno pitanje bilo ko će naSajmu raditi. Upravo tako smo i postavili pravceprivatizacije sa jasniom orijentaciom da jeneophodna investicija najmanje 35 miliona urazvoj sajamske delatnosti. To je bio samo potreban,ali ne i dovoljan uslov za privatizaciju,jer je kroz proces privatizacije trebalo završitidve važne stvari: jedna je da omogućimo noveinvesticije i druga da pozicioniramo Beogradskisajam kao neprikosnovenog lidera naBalkanu. Privatizacija nije uspela i sada aktivno

idejeNaš sagovornik Anđelko Trpković,generalni direktor Beogradskog sajmaradimo na tome da se pronađe način kako danastavimo sa daljim razvojem Sajma, jer nemadilema da je u prethodnih par godina Sajampakazao da može i u ovim okolnostima da serazvija, da posluje uspešno i napreduje dovoljnobrzo da naši komitenti i posetioci budu zadovoljni– kaže naš sagovornik.U kojoj meri i kako se čitav proces neuspešneprivatizacije odrazio na poslovanje Beogradskogsajma, bilo je naše naredno pitanje.– Mi smo se trudili da se taj proces uopštene odrazi na naše poslovanje. Proces privatizacijeje, na neki način, bio motiv za svenas da radimo što bolje, jer, istina je, da se najboljibolje prodaju od potencijalno dobrih…Najbolji poslovni rezultat smo ostvarili 2008.godine, dakle u godini u kojoj je bila predvođenanaša privatizacija, a 2009. godina će posvim pokazateljima, uprkos krizi i teškoćamana tržištu, biti bolja od prethodne. Dakle, akotu tražimo analogiju, onda bi rekli da nam jeneuspešna privatizacija pomogla da budemobolji i da nam je dala obavezu da nastavimotako, pa svi oni koji donose odluke o budućnostiBeogradskog sajma prosto moraju imatiu vidu ove činjenice, jer kao organizovanodruštvo nikako ne smemo dozvoliti da polet izamah, koji već godinama imamo, bude zaustavljen– kaže direktor Trpković.Uz konstataciju da Sajam nameštaja u novembrutradicionalno predstavlja jednu odnajvećih i najuspešnijih sajamskih manifestacija,pitamo kako teku pripreme za ovu manifestacijui koliko je ekonomska kriza uticala naodziv izlagača?– Nema nikakve dileme da Sajam nameštajaspada u kategoriju naših šest velikih sajmova.On nije vezan samo za tržište naše zemlje,to je sajam koji ima veliki značaj na prostorubivše Jugoslavije i zapadnogBalkana. To je sajamkoji poseti više od 80 hiljadaposetilaca, na kome izlažeskoro devet stotina izlagačai onda je jasno naše nastojanjeda svaki naredni uvek budebolji od prethodnog… Sveono što se ove godine dešavau privredi jasno utiče i na našeizlagače, ali po kvadraturimi ćemo i ove godine imatiskoro isti sajam kao i prošlegodine. Svi koji pamte Sajamnameštaja iz 2008. godinesložiće se da je tada napravljenjedan značajan pomak kakvalitetu izlagačkih prezentacija,po lepoti štandova i kvalitetu izloženerobe… Ove godine ima poteškoća, neke kompanijeće imati manje izlagačkog prostora, nekeneće nastupiti, ali nas raduje da ima novih.Tržište ima svoj oblik zakonitosti i kada nekoprestane sa proizvodnjom, neko drugi će zauzetinjegovo mesto i ulogu. Mi još uvek verujemoda je nastup na sajmu nameštaja jedanod najznačajnijih događaja za svakog proizvođačanameštaja u Srbiji i za sve one koji nuderepromaterijal i mašine, pa nas raduje činjenicada će i ove godine Sajam nameštajapopuniti sav naš prostor površine oko 24000metara kvadratnih – kaže gospodin AnđelkoTrpković.Časopis DRVO-tehnika redovno prati Sajamnameštaja, a organizujemo i SABOR DR-VOPRERAĐIVAČA Srbije. SABOR je instruktivnoinformativni i edukativni skup privrednika,a do sada je održana pet manifestacijaove vrste… Da li bi i kako na SABORU DRVO-PRERAĐIVAČA mogao učestvovati i Beogradskisajam?– Mislim da je odavno prošlo vreme u komeje bilo lako organizovati sajmove ili bilokoji stručni skup. Beogradski sajam uvek nastojida izlagačima pokaže da smo mi partnerina zajedničkom projektu. Mi zajedno tražimokupce i publiku… Pratim časopis DRVOtehnikui vidim da isti ili sličan karakter (u malom) imai SABOR, pa nema nikakve dileme da Beogradskisajam treba da ima aktivnu ulogu u SABO-RU DRVOPRERAĐIVAČA, pogotovo što našuklijentelu uglavnom čine domaći proizvođači…Ja se iskreno radujem Sajmu nameštajagde se zaista mogu videti ozbiljni proizvođačiiz Srbije i siguran sam da ćemo u narednimgodinama, upravo u želji da bolje razumemopotrebe tržišta i potrebe proizvođača, aktivnijeučestvovati na svakom događaju koji ima zacilj tržišno povezivanje i esnafsko udruživanje.Beogradski sajam je permanentno u investicijamai u funkciji svojih komitenata. To potvrđujui činjenice da je i sada u toku rekonstrukcijasajamskih hala. Dokle se stiglo sa timradovima i šta dalje planirate?– U ovoj godini, za koju smo se složili daje teška, Beogradski sajam je iz sopstvenihizvora investirao četiri miliona evra. Najznačajnijainvesticija ove godine je konačna klimatizacijavećine hala Beogradskog sajma. Urađenaje i klimatizacija hale 1 zahvaljujući prvenstvenoUniverzijadi koja se delom odvijala i naBeogradskom sajmu. Zato više neće biti pitanjeda li ćemo grejati ili hladiti, već treba rećida će kiseonika biti dovoljno… Klimatizacijaobjekata će promeniti odnos ižlagača premasamom događaju, jer će u hali moći provestii deset sati bez problema, a drugo i posetiociće u sajamskim halama moći ostati duže. Sledećegodine je na radu klimatizacija hale 4 –sa zadovoljstvom kaže genrealni direktor Beogradskogsajma.Kakva je saradnja Beogradskog sajmesa sličnim ili istim institucijama u ovom deluEvrope, sa Centralnom asocijacijom sajmovaCEFA, a Vi ste bili predsednik ove asocijacije isa Svetskom asocijacijom sajmova UFI i da lise u vašem poslovanju i na koji način koristesvetska iskustva?– Da, bio sam predsednik CEFA, sada je tomoj kolega iz Sofije. Inače sve asocijacije kojesu u funkciji sajamske industrije snažno pomažusajamski biznis. To je uređen sistem, mi odličnosarađujemo i tu nema nelojalne konkurencije.Tu je prvenstveno značajna razmenaiskustava. Upravo zato, ceneći iskustva drugihi upornim radoma Beogradski sajam je danasmeđu najboljima, ili najbolji sajam na Balkanu.Dakle, saradnja sa sajamskim asocijacijamanam pomaže da vidimo gde smo, dokle smostigli, koliko smo se promenili i što je najvažnije,kuda ćemo i kako dalje… A ovu godinu ćemozavršiti sa profitom većim od 170 milionadinara. Istovremeno smo investirali, alii bili štedljiviji. U svakom slučaju ovo je bilaizazovna godina, ali mislim da smo izazovuadekvatno odgovorili i da ćemo u 2010. godinuući taman onako kako smo ulazili u 2009.godinu, puni optimizma – sa sigurnošću kažegeneralni direktor Beogradskog sajma, gospodinAnđelko Trpković. noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 11

TEMA BROJA – Izgradnja i rekonstrukcija šumskihObnovljiva prirodnaa ipak teško iPIŠE: dipl. ing. Gojko JanjatovićOtvorenost šuma u Republici Srbiji dostigla je skromnih i nedovoljnih 5m/ha,što je za oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope.Više od polovine izgrađenih puteva su meki – sezonski putevi, koji se mogu koristitisamo pri povoljnim vremenskim uslovima, a uz to ih je neophodno intenzivno održavati.Radi toga je potrebno u najkraćem roku, što je pre moguće, započeti izradu Programa otvaranjašuma, a uporedo sa izradom programa, treba graditi i rekonstruisati najprioritetnije puteve iublažiti nepovoljno zatečeno stanje.Prema jednoj od mogućih varijanti u 30 narednih godina gradilo bi se godišnje371 kilometar novih i rekonstruisalo 125 kilometara postojećih puteva.Uz utrošak 21.041.666 evra, orijentacioni efekti bi moglo da budu značajno većii iznosili bi 56.000.000 evra godišnje.Ovako grandiozan, ekonomski i ekološki opravdan poduhvat nije mogućepokrenuti i realizovati bez značajnih podsticaja države, naročito u prvim godinamarealizacije Programa otvaranja šuma.O prirodnim potencijalima i resursima Srbije mogu se čuti različita,pa čak i oprečna mišljenja. Činjenice, ipak, ukazuju da Srbijaraspolaže značajnim prirodnim bogatstvima. Stepen korišćenja i finansijskiefekti, nažalost, često nisu na potrebnom nivou. Neodgovarajućainfrastruktura, tehnologija, produktivnost i stepen finalizacijeproizvoda glavni su razlozi za ovako nepovoljno i neodgovarajućestanje.Šumarstvo, grana privređivanja koja se zasniva na prirodnim potencijalimašumskih staništa, ima iste probleme, a oni se prenose i uoblast drvne industrije, kao i na ostale korisnike drvnih sortimenata,zbog čega se šteta uvećava.Srećom, mogućnosti za popravljavanje ovog nepovoljnog stanjapostoje, ali su neophodna neuporedivo veća finansijska sredstva,od onih koja su do sada bila na raspolaganju. Potrebno je da, poredsredstava koja za ovu namenu može da izdvoji šumarstvo, državaobezbedi znatno više sredstava za sufinansiranje izgradnje i rekonstrukcijekamionskih šumskih puteva, naročito u početnim godinamaulaganja. Efekti, koji bi usledili, rešili bi finansiranje izgradnje većnakon nekoliko uspešnih godina.Sa 29,1% površine pod šumom, Srbija se smatra srednje šumovitomzemljom. Ako bi se ovoj površini dodale šikare i šibljaci, što semetodologijom Nacionalne inventure ne smatra šumom, šumovitostbi dostigla 34%.Drvna zapremina šuma Srbije iznosi 363.000.000 m 3 ili solidnih163 m 3 /ha. Godišnji tekući prirast dostigao je impozantnih9.000.000 m 3 , što je gotovo tri puta više od godišnjeg obima seča(3,6 miliona m 3 ). Zbog slabe otvorenosti šuma seče se ne izvode naceloj površini, odnosno, vrše se samo u šumama iz kojih je mogu-Osnovni podaci o šumskom fondui proizvodnji drvnih sortimenataPrema podacima Nacionalne inventure šuma, koja je završena2007. godine, površina šuma Republike Srbije iznosi 2.250.000 ha.Državne šume prostiru se na površini od 1.057.500 ha (47%), a privatnešume zauzimaju 1.192.500 ha (53%).14 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

Karta sa do sada izgrađenim šumskim putevima u ŠU Morović i ŠU Višnjićevo (autor dipl. ing. Đorđe Cvetković)pojedine nacionalne parkove, a nakon završene izrade, objediniti ihu jedinstven Program otvaranja državnih šuma kamionskim šumskimputevima.Za privatne šume programi se mogu raditi po opštinama, ili premanadležnim šumskim gazdinstvima, koja su ovlašćena za izvođenjestručnih poslova u ovim šumama.I ove programe treba objediniti u Program otvaranja privatnihšuma. I na kraju, Program otvaranja državnih šuma i Program otvaranjaprivatnih šuma poslužiće za izradu jedinstvenog Programa otvaranjašuma Republike Srbije tvrdim kamionskim putevima.Navedeni programi na svim nivoima treba da sadrže sledećeelemente:– detaljne pravce puteva koji će se graditi, njihovu pojedinačnu iukupnu dužinu, sa ostalim neophodnim karakteristikama iz kojih ćeproizaći i cena gradnje,– puteve koji će se rekonstruisati sa neophodnim podacima i cenomrekonstrukcije,– pregledne karte sa ucrtanim putevima, koji će se graditi i rekonstruisati,– potrebna finansijska sredstva i njihove izvore, vremenski period16 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

potreban za realizaciju Programa izražen u godinama i– efekte koje donosi realizacija Programa.Uporedo sa izradom Programa potrebno je započeti, po mogućnostiodmah, sa izgradnjom i rekonstrukcijom najproritetnijih puteva,što će za rezultat imati visok procenat vraćanja uloženih sredstavai niz drugih efekata. Ovde se misli na značajno veći obim radovau odnosu na dosadašnja izvršenja, zašta su potrebna neuporedivoveća sredstva. Njih može obezbediti samo država, ako resorno ministarstvoi Vlada RS ovaj poduhvat uvrste u prioritetne planove. Našumarskoj struci i nauci je da ukažu na neophodnost izrade i realizacijePrograma i, naročito, efekte koji će uslediti.Da bi se orijentaciono ukazalo na veličinu posla, iznos potrebnihsredstava i očekivane efekte u nastavku će se simulirati jedna mogućavarijanta.Ako pođemo od podatka da je prosečna otvorenost šuma RepublikeSrbije 5 m/ha, onda na površini od 2.250.000 ha imamo 11.125km šumskih puteva. Za prosečnu otvorenost od 10 km/ha (Programće verovatno ukazati da to nije dovoljno!), potrebno je izgraditi još11.125 km. Prema orijentacionoj ceni izgradnje jednog kilometraputa od 50.000 evra, za izgradnju navedenih 11.125 km šumskih puteva,potrebno je obezbediti ukupno 556.250.000 evra. Ako se odlučimoda Program realizujemo za 30 godina, što je iz više razlogaprihvatljivo, prosečna godišnja suma neophodnih finansijskih sredstavaiznosila bi 18.541.666 evra, a ona bi bila dovoljna da se izgradi371 km puteva. Ako bi se, pored navedenog, zacrtala potreba rekonstrukcijejedne trećine postojećih puteva (11.250 km : 3 = 3.750km) u istom periodu od 30 godina, godišnje bi uz cenu rekonstrukcijeod orijentaciono 20.000 evra/km bilo potrebno obezbediti još2.500.000 evra (125 km x 20.000 evra).Prema ovoj varijanti, u narednih 30 godina, svake godine bi seizgradilo 371 km (11.125 km : 30 g) novih puteva i rekonstruisalo125 km (3.750 km : 30 g) postojećih puteva. Za izgradnju je potrebnoobezbediti 18.541.666 evra, a za rekonstrukciju 2.500.000 evra,što ukupno iznosi 21.041.666 evra godišnje.U prvih nekoliko godina (Programom se može i mora sve definitivnoodrediti) neophodno je da glavninu sredstava obezbedi država,a zato ima osnova zbog šireg ekonomskog i ekološkog značajaovog poduhvata. Šumarstvo bi, zahvaljujući efektima koji se očekuju,moglo relativno brzo da preuzme glavninu obaveze.Ovako koncipiran zadatak veoma je ozbiljan, gotovo grandiozan.Teško ga je izvršiti i uz potpuno obezbeđeno i uredno finansiranje,jer zahteva ogromno angažovanje ljudi, naročito šumarskihstručnjaka i tehničkih sredstava. Mogući efekti, međutim, obavezujuda se u ovom pravcu razmišlja i što pre krene u realizaciju.Orijentacioni efekti, nakon pedantno i stručno utvrđenih prioritetnihpravaca gradnje i rekonstrukcije puteva i dobro obavljenih tekućihaktivnosti, mogli bi biti:– povećanje sečivog etata sa 3,6 miliona m 3 na 5 miliona m 3 , što bi,uz odbijanje direktnih troškova, donelo sledeće efekte1.400.000 m 3 x 15 evra = 21.000.000 evra,– poboljšanje sortiment strukture (povećanje učešća trupaca za 6%)5.000.000 m 3 x 2 evra = 10.000.000 evra,– smanjenje troškova privlačenja drvnih sortimenata5.000.000 m 3 x 3 evra = 15.000.000 evra– smanjenje troškova transporta drvnih sortimenata5.000.000 m 3 x 2 evra = 10.000.000 evra------------------------------------------------------------------UKUPNI EFEKTI: 56.000.000 evra godišnjeI ova cifra deluje nestvarno, iako pojedinačni finansijski efektiproizilaze iz pouzdane i realne računice. Kad se uporede iznosi potrebnihsredstava za godišnju realizaciju ovog orijentacionog modelai iznosa očekivanih efekata, ostaje samo da se iznađu početnasredstva za pokretanje Programa i da se krene sa realizacijom.Naravno, potrebno je sprovesti stručnu raspravu i izvršiti proveruizvedenog modela, jer će za izradu Programa, koji će biti sačinjenna bazi pouzdanih i sigurnih elemanata, trebati dosta vremena, a bilabi prevelika šteta da se do tada čeka sa početkom realizacije.Ovako visoki efekti dobro bi došli i u vreme koje se ne smatrakriznim. U vreme krize, a u takvom vremenu smo pretežno živeli i radili,efekti su dragoceniji i predstavljaju pravi melem na ranu i prilikuviše, da se kriza prevaziđe.Neophodno je naglasiti da u model nisu uračunati efekti drvneindustrije, čije su potrebe za sirovinom danas znatno iznad mogućnostiisporuke drvnih sortimenata iz šuma Republike Srbije.Prema tekstu koji je objavio prof. dr Zdravko Popović, u časopisuDRVOtehnika broj 14 od 01.04.2007. godine, pod naslovom MOGUĆ-NOSTI I OGRANIČENJA DRVNE INDUSTRIJE SRBIJE, uprkos ograničenojsirovini navedena je konstatacija da bi: “… bruto godišnji proizvoddrvne industrije Srbije trebao biti oko milijardu evra, a on se danasverovatno nalazi na nivou 600-700 miliona evra”.U navedenom tekstu autor je pošao od količine drvnih sortimenatai njihove vrednosti, koji se dobijaju iz šuma Republike Srbije:1.400.000 m 3 prostornog drveta, vrednosti 28,5 miliona evra i800.000 m 3 tehničkog drveta, vrednosti 53 miliona evra, što ukupnoiznosi 2.200.000 m 3 drvnih sortimenata, ukupne vrednosti 81,5 milionaevra.Simulaciojom prerade do uobičajenih finalnih proizvoda, autorje došao do mogućeg bruto godišnjeg proizvoda drvne industrijeSrbije, od inpozantnih milijardu evra, odnosno uvećanja vrednostisirovine za gotovo neverovatnih dvanaest puta. Ovako visoke dometedrvna industrija Srbije može daleko lakše i brže da dostignekad se, za više od trećine povećaju isporuke drvnih sortimenata izšuma Republike Srbije nakon što se poveća otvorenost šuma sa sadašnjihpet na deset metara puta po hektaru.Efekti drvne industrije su utoliko veći, što se značajan deo proizvodnjeizvozi na inotržište i time obezbeđuje devizni priliv, a aktuelneprojekcije Agencije za drvo ukazuju na velike mogućnostiostvarivanja suficita ove grane privređivanja u spoljno–trgovinskojrazmeni.Šumarstvo i drvna industrija sa ovakvim efektima treba da zavredepažnju države, koja potrebne podsticaje može da obezbediuvažavajući i kvantifikujući, pored visokih ekonomskih i ekološkeefekte koji se po navedenom scenariju značajno uvećavaju, a koristićeih i privreda i građani. noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 17

EVROPSKA INDUSTRIJA MATERIJALA NA BAZI DRVETAKriza se nastavljaPriredila: dipl.ing. Magdalena FrancPrema viđenju predstavnika industrije pločau ovom momentu se za Evropu još ne možeočekivati oporavak tržišta. U najboljem slučajukraj krize i izlazak iz recesije se predviđa nakraju 2010. godine.Na ovogodišnjem generalnom zasedanjuEPF-a (EUROPEAN PANEL FEDERATION) održanomod 23. do 26. juna u Santjago deKomposteli, u Španiji, iznete su najnovije činjeniceo daljnoj dinamici pada proizvodnjeza pojedine sektore.Na prvom mestu se ističe da se za industrijuploča iverica u 2009. godini očekuje pad proizvodnjeza 3,6% sa obimom od 33,3 milionametara kubnih. U 2008. godini proizvodnjaje iznosila 34,5 miliona m 3 a zabeleženi padiznosi 8,7 procenata.Ove godine najveći pad proizvodnje se očekujeu Velikoj Britaniji (sa 2,1 miliona m 3 u2008. godini na 1,75 miliona m 3 ). Isto tako iPoljska treba da zabeleži značajnu redukcijuod 10% (sa 3 miliona m 3 na 2,7 miliona m 3 ) atakođe i Austrija (sa 2,25 miliona m 3 na 1,96miliona m 3 ). Nemačka, koja je i ove godinerangirana na prvom mestu među evropskimproizvođačima, nakon prošlogodišnje proizvodnjeod 7,5 miliona m 3 treba da zabeležinivo od 7,25 miliona m 3 (-6,5% u odnosu na2007. godinu).Prema EPF-u posle prošlogodišnjeg velikogkolapsa pojedine članice će već ove godineimati stabilizaciju. Među njima se, navode:· Belgija (2007/2008; - 18% sa 1,49 milionam 3 na 1,4 miliona m 3 2009. godine)zidnih obloga, jer 45% evropske proizvodnjeMDF-a se koristi kao noseći materijal u izradilaminata. Prema saopštenju proizvođača dekoraevropska proizvodnja je 2008. godinezabeležila pad od 7% u ukupnom obimu na535 miliona m 2 .Na svetskom nivou proizvodnja je zabeležilapad sa 905 na 841 milion m 2 . Evropska proizvonjaMDF-a je shodno ovom trendu zabeležila2008. godine pad od 8,4% na nivou od12,1 miliona m 3 . Ovako veliki kolaps se javljaprvi put u evropskoj proizvodnji MDF-a kojaje od početka uvek bila u usponu i to sadvocifrenim vrednostima rasta. Uprkos paduproizvodnje od 400.000 m 3 , Nemačka je idalje najveći proizvođač MDF-a sa obimomproizvodnje od 3,9 miliona m 3 i sa učešćemod 32% na evropskom nivou. U vrhu je zatimPoljska sa obimom proizvodnje od 1,4 milionam 3 i Španija (1,2 miliona m 3 ). Prognoze za2009. godinu su približno iste kao kod pločaiverica sa procenjenim padom od 5,1%.Ni OSB ploče nisu bile izuzete iz krize tokom2008. godine. Zabeleženi pad proizvodnje jeiznosio 9% na obimu od 3,3 miliona m 3 . Za2009. godinu prognoze su mnogo pozitivnijei prema EPF-u očekuje se rast na jednocifrnomnivou.Kod šper-ploča situacija je različita. Tako jeRusija 2008. godine zabeležila izuzetan rastod +21% (844.800 m 3 ) dok je Finska kao najvećievropski proizvođač 2008. godine zabeležilapad od 10,3% (1,26 miliona m 3 ). Italija,treći proizvođač na rang listi (425,000 m 3 )ima za sada stabilnu situaciju (1,2%).Buje-export d.o.o. BujeIstarska 22, Buje, Hrvatskawww.buje-export.hrTel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452Kontakt osoba: Dario KozlovićTel: +385 (0)52 725 132Mob: +385 (0)98 254 193dario.kozlovic@buje-export.hrPoslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192BUJE-EXPORT d.o.o.IMA 40 GODINAKONTINUIRANOG ISKUSTVAU TRGOVINI DRVETOM:REZANA GRAĐA, ELEMENTI,PARKET, FURNIRI UVOZ OPREME ZADRVNU INDUSTRIJU.POSEDUJEMO FSC SERTIFIKATOD 2000. GODINE I PRUŽAMOUSLUGE KONSALTINGAZA FSC SERTIFIKOVANJE.PROIZVODNJA PLOČA NA BAZI DRVETA U EVROPI (u 1000m 3 )od 2004. do 2008. godine (sve zemlje istočne i zapadne Evrope, isključujući CIS)2004.34,91011,9003,3502,3002,80055,2602005.35,40012,2503,4502,3503,10056,5502006.36,55012,9503,4802,4703,50058,9502007.37,79013,3503,5802,7003,70061,1202008.34,51012,2003,2802,7003,30055,99008/07.-9%-9%-8%0-11%-8%Ploče ivericeMDFŠper ploče (1)Ploče vlaknatice (2)OSBUkupno ploče na bazi drveta1. Zemlje članice FEIC isključujući Rusiju, 2. Članice FEROPA· Francuska (2007/2008; - 13% sa 3,8 milionam 3 na 3,654 miliona m 3 2009. godine)· Italija (2007/2008; - 9% sa 3,3 miliona m 3 na3,154 miliona m 3 2009. godine)· Španija (2007/2008; - 28,7% sa 2,35 milionam 3 na 2,45 miliona m 3 2009. godine)Proizvodnja MDF-a je u velikoj meri zavisnaod redukcije u sektoru laminata tj. podnih iZa 2009. godinu procenjen je značajan kolapsproizvodnje u evropskoj regiji. Naročitose to odnosi na Finsku (-25%) i Rusiju (-20%).Na kraju ono što ohrabruje su pozitivnevesti koje stižu iz SAD. Uprkos tome što ćekriza trajati i dalje za industriju materijalana bazi drveta je izlazak iz tunela ipak navidiku. noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 19

Javno preduzećeVojvodinašumePetrovaradinJavno preduzeće VojvodinašumePetrovaradin je osnovano 2002. godineod strane Skupštine autonomnepokrajine Vojvodine. Preduzeće usvom sastavu ima pet delova, od kojihčetiri šumska gazdinstva, ŠG NoviSad Novi Sad, ŠG Sremska MitrovicaSremska Mitrovica, ŠG Sombor Sombori ŠG Banat Pančevo i jedan specijalizovanideo preduzeća za lov i lovniturizam Vojvodinašume Lovoturs Petrovaradin.Osnovna delatnost preduzeća jeodrživo gazdovanje šumama, lovištimai ribolovnim vodama, kao i upravljanjezaštićenim prirodnim dobrima.Javno preduzeće Vojvodinašumegazduje sa 115 hiljada hektara šumai šumskog zemljišta, 14 otvorenih iograđenih lovišta, upravlja sa 16 zaštićenihprirodnih dobara, a korisnikje šuma i šumskog zemljišta u okvirujoš 7 zaštićenih prirodnih dobara,uz primenu najnovijih naučnih dostignuća,proverenih praktičnih iskustava,savremenih tehnologija i podrškunaučnih i obrazovnih institucija.I pored činjenice da Vojvodinapredstavlja područje sa najnižom šumovitošćuu Evropi sa oko 7,1%, šumekojima gazduje Javno preduzećeVojvodinašume predstavljaju najproduktivniješume u Srbiji, a u okvirukojih posebno treba istaći šume hrastalužnjaka u posavini i plantaže visokoproduktivnihsorti topola i vrba.Pored navedenih šuma visokogkvaliteta i produktivnosti, JP Vojvodinašumegazduje i značajnom površinomzaštitnih šuma na području Deliblatskei Subotičko horgoške peščare.Lovišta, pored lovno turističkogznačaja, imaju izuzetno važnu uloguu zaštiti i očuvanju vrednog genofondakrupne divljači, kao što su: evropskijelen, srna i divlja svinja.JP Vojvodinašume raspolaže i značajnimkapacitetima u semenskoj irasadničkoj proizvodnji, čijem se razvojupoklanja posebna pažnja, kaoosnovnom preduslovu za podizanjenovih šuma i povećanje stepena šumovitostiVojvodine.Odavno je poznato da su šumarstvo iprerada drveta po prirodi posla srasli kaonokat i meso, da su upućeni jedni na drugei da svaka promena u jednoj delatnostiostavlja posledice u drugoj. Kako u uslovimarecesije posluje JP Vojvodinašume, kako vojvođanskišumari obavljaju poslove nege, uzgojai zaštite šuma, kako teče isporuka drvnihsortimenata i posebno, kakav je odnosvojvođanskih šumara i drvoprerađivača, bilasu pitanja na koja je odgovorio mr Jeca Ilić,pomoćnik generalnog direktora JP Vojvodinašumeza ekonomske poslove i marketing.VerifikovanoUvažavajući originalnost izlaganja, njegoveanalitičke odgovore i procene prenosimo ucelini, praktično bez intervencija, uvereni daće njegova razmišljanja interesovati naše čitaoce.Sertihikacija šuma kao uslov uspešnogplasmana drvnih sortimenata- Prvo treba istaći da su šume kojimagazduje JP Vojvodinašume sertifikovane, ataj proces je završen u avgustu 2008. godine.Sertifikacija je obavljena po međunarodnopriznatom sertifikatu FSC što znači da mi20 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

Naš sagovornik mr Jeca Ilić, pomoćnik generalnog direktoraJP Vojvodinašume za ekonomske poslove i marketingdugogodišnje domaćinsko poslovanjeRanije su vojvođanski šumari 70% plasmana drvnihsortimenata realizovali uz avansno plaćanje. Danas se roba,zavisno od vrste, daje na 30 do 90 dana odloženog plaćanja.Dinarski posmatrano, JP Vojvodinašume nije menjalo cenudrvnih sortimenata skoro dve godine. Sve te mere šumarisu preduzimali radi maksimalno moguće relaksacije svojihkupaca, naravno, samo do one mere koja neće ugroziti njihovposlovni i ekonomski interes.Maksimalno smo, dakle, uvažavali poslovne i ekonomskeinterese naših kupaca, jer smo svesni da bi šumarstvo bezjakog domaćeg tržišta prerade drveta, u sadašnjem odnosusnaga, bilo u vrlo nepovoljnom položaju – kaže naš sagovornik.JP Vojvodinašume je uspešno prošlo dve provere sertifikaciješuma, ali je značajno da se istinska verifikacija sertifikaciješuma može ostvariti samo ukoliko drvoprerađivači pristupeprocesu sertifikacije tehnološkog procesa prerade drveta štoće stvoriti uslove za nesmetan pristup međunarodnom tržištu.šumama gazdujemo na trajno održiv načinuvažavajući sve ekološke, socijalne i ekonomskeaspekta gazdovanja šumama. Ovakavsertifikat predstavlja ne samo priznanjeJP Vojvodinašume, nego je priznanja i našemosnivaču i kompletnoj Vojvodini, jer potvrđujeda se šumama na ovom prostoru gazdujena domaćinski način. Dobijanje međunarodnopriznatog sertifikata predstavljatrajnu obavezu i uvažavanje odgovarajućihstandarda, kao i povremenu proveru i verifikacijunašeg rada, ali i verifikaciju rada firmekoja je izvršila sertifikaciju vojvođanskih šuma.Do sada smo imali dve redovne i uspešneprovere ove vrste, što potvrđuje našu poslovnuorijentaciju – kaže gospodin Jeca Ilić.Značajno je istaći da je inicijativa za sertifikacijušuma, dok su se vojvođanski šumarijoš pripremali za taj proces, stigla i od nekihnjihovih kupaca, drvoprerađivača koji su joštada osetili da će imati problem u plasmanusvojih proizvoda. Isto tako značajno je da seistinska verifikacija sertifikacije šuma možeostvariti samo ukoliko drvoprerađivači pristupeprocesu sertifikacije tehnološkog procesaprerade drveta što će stvoriti uslove zanesmetan pristup međunarodnom tržištu.- U uslovima redovnog poslovanja, a posebnou uslovima poslovanja u vreme recesijekoja se osetila još polovinom prošle, aposebno tokom ove godine, ovakav sertifikat,pored ostalih faktora, je značajno uticaona to da održimo plasman naših drvnih sortimenatana jednom zavidnom nivou. Bilo jeteškoća koje su se reflektovale na našu delatnostpreko naših prvih kupaca, primarnihprerađivača drveta s obziro da su oni, kaoposledicu recesije u građevinarstvu, industrijinameštaja i drugim delatnostima, nailazilina velike probleme u plasmanu svojihproizvoda krajem prošle, a posebno tokomove godine, na inače zahtevnim evropskimtržištima. Jasno je da naše poslovanje, prekonaših kupaca, svoju pravu verifikaciju dobijana svetskom tržištu, upravo u onoj meri ukojoj su naši kupci, sa svojim proizvodima,konkurentni na tom tržištu – objašnjava direktorIlić.Saznajemo da preko 80 procenata prihodaJP Vojvodinašume ostvaruje iz ponudedrvnih sortimenata, dok ostatak predstavljajuprihodi na bazi plasmana ponude iz oblastilovnog turizma, zatim prihodi iz oblastiribolova na vodama gde su Vojvodinašume,uz određene obaveze, određene kao korisnicii prihodi iz oblasti zaštićenih prirodnih dobarakoja su pod starateljstvom ovog javnogpreduzeća.Promenjena struktura plasmanadrvnih sortimenata- S obzirom da najznačajnije prihodeostvarujemo kroz plasman drvnih sortimenatai da isključivo na taj način obezbeđujemoneophodna sredstva za mere negei uzgoj šuma, što ustvari predstavlja našuosnovnu delatnost, mi smo se ove godinesuočili sa problemima u ostvarivanju prihodai to više nego u ostvarivanju ukupne količineplasmana u odnosu na ranije godine.- Kada pričamo o količinama i plasmanudrvnih sortimenara, ono što je jako bitnoznati, kada se posmatra ukupna količinatog plasmana, ona je za sada, u prvih devetoktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 21

meseci ove godinene neznatno manja u odnosuna neki višegodišnji prosek, isključujući2008. godinu koja je bila veoma uspešnau plasmanu. Ali, ono što je karakteristično tosu dve stvari: prvo, da je struktura plasmanaznačajno promenjena u smislu, da za razlikuod ranijih godina, plasman koji se odnosiona tvrde lišćare, a posebno na plasman hrastai jasena je, praktično izostao, ili je veomamali. To je trend koji je prisutan kod nas, alii u okruženju, a ta tendencija se osetila još udrugoj polovini prošle godine. Isto tako značajnose menja i struktura plasmana mekihlišćara, gde nema nekih problema u samomplasmanu, ali ono što je karakteristično i štoje dobro u ovoj godini jeste porast zahtevakupaca za plasmanom manje kvalitetnihdrvnih sortimenata mekih lišćara među kojimaje i celulozno drvo. Prethodnih godinasmo imali probleme u plasmanu ove vrstedrvnih sortimenata, a ovo je pokazatelj da uSrbiji rade instalisani kapaciteti za preraduovih vrsta drveta, a ta potražnja će u narednomperiodu, prema najavama, biti veća –kaže naš sagovornik.- Po pitanju samog odnosa sa našimkupcima u pogledu plasmana drvnih sortimenata,moram istaći da se radi o korektnomposlovnom odnosu. Pri tome trebauvažiti činjenicu da je naša osnovna misijaodrživo gazdovanje šumama koje se očiglednomože ostvariti samo kroz dobar plasmandrvnih sortimenata. U ovom momentu,a to je karakteristika i za višegodišnjeproseke, naš plasman je vezan za domaćetržište, jer mi oko 90% drvnih sortimenataplasiramo upravo na domaćem tržištu, domaćimprimarnim drvoprerađivačima. Zanimljivoje, međutim, da prema našim anketiranjimakupaca, oni svoj plasman vezujunajvećim delom za strano tržište, uglavnomtržište Evropske unije, što znači da naši kupciuspešnim plasmanom na evropskom tržištu,ustvari, na neki način, predstavljaju našu verifikacijudobrog poslovanja u oblasti šumarstva– sa zadovoljstvom kaže mr Jeca Ilić, pomoćnikgeneralnog direktora JP Vojvodinašumeza ekonomske poslove i marketing.Maksimalno uvažavanja interesai zahteva kupaca- Na osnovu ozbiljnih najava recesije naevropskom tržištu, krajem prošle godine, mismo, na bazi stalnih interaktivnih odnosa izmeđunas u oblasti šumarstva i naših kupacaiz oblasti prerade drveta, u pojedinim momentimauz aktivno posredovanje i učešćenašeg osnivača, Izvršnog veća Vojvodine,preko Sekretarijata za privredu, zatim stručnihudruženja drvoprerađivača iz Privrednekomore Vojvodine i Privredne komore Srbije,ostvarivali stalne kontakte sa našim kupcima.Pokušavali smo maksimalno da uvažavamonjihove zahteve i da na izvestan načinprocenjujemo događaje, pa smo blagovremenopreduzimali određene mere u smislumaksimalno moguće relaksacije naših kupacau pogledu odobravanja pojedinih uslovaprodaje drvnih sortimenata i to, naravno, doone mere koja neće i ne sme ugroziti naš poslovnii ekonomski interes. Maksimalno smo,dakle, uvažavali njihove poslovne i ekonomskeinterese, jer smo svesni da bi šumarstvobez jakog domaćeg tržišta prerade drveta,u sadašnjem odnosu snaga, bilo u vrlo nepovoljnompoložaju. U tom smislu smo, bezobzira na određena kretanja na deviznom tržištukrajem prošle i početkom ove godineu pogledu neblagovremeno izražene tražnjesvetskog tržišta prema našim kupcima, kadasu oni bili nesigurni u svoj plasman, preuzimalirizik poslovanja pa smo im, za određenivremenski period, garantovali dinarske cenebez obzira na dešavanja na monetarnom tržištu.Znači mi smo preuzeli taj rizik na baziprocene i treba istaći da smo to dobro procenili,što tada nije bilo lako. Mi smo to činiliupravo zato da bi oni mogli ugovarati posloveprema svojim kupcima sa jedne strane, asa druge strane, dok smo u ranijem periodus obzirom na zaista izražene zahteve i potrebekupaca 70% našeg plasmana realizovalikroz avansnu naplatu, već od oktobra prošlegodine smo davali robu na odloženo plaćanjeod 30 dana. Sada se raspon odloženogplaćanja kreće od 30 do 90 dana, zavisno odkategorije kupca i zavisno od toga koji drvnisortiment je u pitanju – kaže direktor JecaIlić. - Pored ovoga mi i danas imamo pojedinekupce koji su spremni i procenjuju da jenjihov poslovni interes da robu preuzimajuuz avansno plaćanje. Za tu kategoriju kupacaobezbeđujemo posebne dodatne usloveu pogledu relaksacije koji su naravno vezaniza kretanja na monetarnom i bankarskom tržištu,za referentnu kamatnu stopu Narodnebanke Srbije i kamate na komercijalne kreditekoje odobravaju banke.- Pored svega rečenog želeo bih istaći dasmatram da smo se u prethodnim godina-22 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

ograničene prihode, ostvarimo efekte kojimoraju biti prisutni u oblasti šumarstva, jersamo adekvatne mere nege i uzgoja mogui u narednom periodu obezbediti stabilanplasman drvnih sortimenata. U ovom pravcutreba izneti neku našu procenu i ocenu dasmatramo da je i većina naših kupaca izvršilanepohodnu racionalizaciju svoje proizvodnje.Dokaz za to je i činjanica da je od prosečno85 naših kupaca samo jedan početkomove godine zaustavio proizvodnju, doksu dešavanja kod ostalih u trendu višegodišnjihkolebanja na ovom tržištu.ma, a naročito u ovoj godini trudili da maksimalnoracionalizujemo našu proizvodnju ida smo između ostalog time značajno smanjimotroškove proizvodnje i naše delatnostikoja se odnosi na uzgoj i negu šuma. Poredsvih problema koje imamo vezano zaneprestan rast cena repromaterijala koji seprimenjuje u oblasti šumarstva, neophodnoje istaći da zahteve u pogledu stalnog pošumljavanja,mera nege i uzgoja mladih šuma,uspešno izvršavamo svake godine, pa i ove,bez negativnih posledica po razvoj šumarstva.Moram posebno istaći da su u ovoj godiniu tom pravcu preduzeti dodatni naporijer treba poći i od činjenice da sada već evogodinu i deset meseci ili skoro dve godinemi nismo menjali cene naših drvnih sortimenata,posmatrano u dinarima. Nismo povećavalicenu, a svi znamo šta se u tom periodudešavalo sa svim drugim imputima unašu proizvpodnju. Cena drvnih sortimenata,dinarski posmatrano, je ostala na nivou31. decembra 2007. godine. Sa druge strane,ako se uzmu u obzir kretanja u oblasti monetarnepolitike, vrednost dinara u odnosuna evro, može se izvesti pravi zaključak kolikose to odražava na naše prihode sa jednestrane i na našu neprestanu borbu da, uz- Smatramo da je naša racionalizacijaomogućila da uspešno izvršimo naše zadatkeiz oblasti šumarstva, a između ostalog utom pravcu smo ove godine usmerili i našbudžet za marketing, odnosno težište marketinškihaktivnosti smo dali u pravcu akcijapošumljavanja i na neki način obaveštavanjajavnosti o tim aktivnostima kroz različite formepubliciteta, a u nešto manjoj meri smoposvetili pažnju sajamskim i drugim oblicimamarketinške promocije – kaže na krajunašeg razgovora mr Jeca Ilić, pomoćnik generalnogdirektora JP Vojvodinašume za ekonomskeodnose i marketing. noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 23

Keboni - ekološko tropsko drvoEko-alternativaza tropske lišćareSvakodnevna seča ogromnih šumskih kompleksa, koji se seku da bise zadovoljile rastuće ljudske potrebe za visokokvalitetnim drvetom, umnogome je uticala da danas imamo vrlo alarmantna predviđanja u pogledubudućnosti naše planete. Nedavno je generalni sekretar Ujedinjenihnacija Ban Ki Mun, po ko zna koji put, uputio apel za borbu protivglobalnog zagrevanja.S obzirom da se globalno tržište za proizvode od drveta tropskih šumaprocenjuje na vrednost od oko 20 milijardi dolara godišnje (podatak:International Tropical Timber Organization), kompanija Kebony iz Norveškeodlučila je da razvije eko-alternativu za tropske liščare, koja će datidrvo istih karakteristika, a neće uzrokovati nikakve ekološke troškoveniti posledice. Tako je dobijeno tamno drvo koje ima sve karakteristikeugroženih vrsta mahagonija iz amazonskih šuma, a u stvarnosti je proizvedenou Norveškoj.U petodnevnom postupku u meko drvo četinara (proizvedeno na održivinačin) utiskuje se patentirana formula koja uključuje furfuril alkohol,nusproizvode pri proizvodnji šećerne trske i neke druge materije kojetrajno menjaju drvo.Drvo je dalje podvrgnuto pritisku, greje se i suši pre nego što se izloži visokimtemperaturama, da bi nastao proizvod za koji kompanija kaže daje mehanički stabilniji i otporinji na trulež od originalnog drveta. Novonastaliproizvod nazvan Kebony je i vodootporan, tako da se može koristitii na otvorenom prostoru.Na ovaj način se od ekološki dobijenih mekih četinara proizvodi luksuznotropsko drvo, koje poseduje sve kvalitete retkih tropskih liščara.Kompanija je započela ova istraživanja krajem devedesetih godina prošlogveka nakon čega su usledila dugotrajna testiranja koja su prethodilaprobnoj proizvodnji u 2004. godini. Velika potražnja za ovim proizvodomuverila je kompaniju da započne izgradnju nove fabrike, sa desetputa većim proizvodnim kapacitetom od postojećeg.Kebony će svoj proizvod ponuditi proizvođačima plovila i graditeljimakao potencijalnim klijentima, kao i ostalim zainteresovanim koji žele dakoriste drvo koje je proizvedeno na održivi način.– Ovo je veliki zaokret, mi smo pronašli zeleno rešenje za tržište tropskihvrsta drveta – izjavio je Christian Jebsen – direktor kompanije Kebonyza CNN.Kebony je dobio sve potrebne akreditacije i ateste da je potpuno neškodljivza prirodu. Isto tako je dobio nekoliko nagrada, između ostalih iod Norveške nacionalne ekološke organizacije nagradu Glass Bear.Na osnovu cene, firma se može takmičiti sa cenom autentične tikovinena evropskom tržištu, ali glavna njegova prednost je što ne sadrži ni jednuod potencijalno štetnih supstanci i pesticida koji se najčešće koristi zapoboljšanje izdržljivosti drveta.Izvor vesti: CNN, http://edition.cnn.com/2009/BUSINESS/07/05/kebony.wood.deforestation/#cnnSTGoran Bodirogićgbodirogic@yahoo.com24 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

Stolica od papira –Istorijski gledano, od sredine devetnaestogveka do sredine dvadesetog veka,pulpa i materijali na bazi drveta su bili jakopopularni. Industrija papira je ispratila transformacijunovina od tankih pamfleta do debelihmesečnih magazina, od pamučnih dopapirnih maramica, bila je svedok genijalneideje da šoljica za kafu može biti napravljenaod papira. Svi ovi predmeti koji su danasposve uobičajeni, bili su nekada veliki izazovza industriju.Broj istraživanja u ovom sektoru je rastaosve do šezdesetih godina dvadesetogveka kada je plastika postala deo našeg svakodnevnogživota. Bile su nam potrebne decenijeda shvatamo da na duže staze plastikanije rešenje svih naših problema i tako suse istraživanja u industriji papira početkomdvadesetog veka ponovo intenzivirala.Švedska kompanija za istraživanje ST-FI-Packforsk bila je 2003. godine uključenau projekat pronalaženja obnovljivih sirovinakoje bi mogle biti pogodne za opremanjeenterijera u automobilima. Istraživači su uzelipulpu kao polaznu tačku i krenuli u pronalaženjedrugih organskih materijala koji bimogli da učestvuju u stvaranju trajnog kompozitnogmaterijala. Cilj je bio da se razvijematerijal koji ima dobre osobine papira (lagan,koji se u potpunosti i sa lakoćom reciklira,jeftin, mek na dodir), ali istovremeno dabude izrazite trajnosti koja se obično povezujesa materijalima kao što su čelik, drvo ilitvrda plastika.Posle intenzivnog istraživanja, došlo sepreko polimlečne kiselina, ili PLA, do biorazgradiveplastike napravljene od kukuruznogskroba ili šećera iz šećerne trske. Iako plastikanije idealna za auto-enterijere, svi kojisu bili uključeni u projekat insistirali su nanastavku istraživanja kompozita od pulpe iPLA. Iniciran je i novi projekat kao saradnjaizmeđu STFI-Packforsk-a, proizvođača pulpeSodra i niza drugih preduzeća i pojedinaca.Švedska vladina Agencija za inovacije sistemaje podržala napredak projekta.Uskoro, istraživači su otkrili da kada sepomeša pulpa sa PLA i zagreje do 167 stepenaCelzijusa, PLA obloži vlakna papira. Rezultatje bio novi materijal DuraPulp sa izgledomi strukturom papira, ali koji ima sasvimdrugačije osobine.DuraPulp je kompozitni materijal, biorazgradivaplastika, koji se sastoji od pulpei 25% PLA. Materijal može biti modelovan ukalupu ili naknadno oblikovan. Kao takav, umnogim slučajevima može da zameni plastikuna bazi nafte, ali istovremeno otvaramogućnost za stvaranje potpuno novih proizvoda.26 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

AKTUELNOsan ili stvarnostPIŠE: mr Jelena MatićMi verujemo u održivi svet.Verujemo u svet gde se ništane radi samo zato što se tako uvek radilo.Verujemo u zanimljiv svet.Verujemo u svet u kome kad se svakojutro probudimo, mislimo o tomekako bi mogli da uradimo neke stvarimalo bolje nego što ih inačeradimo – kažu u Sodra kompaniji.U cilju razvijanja novog proizvoda na naučnimmetodama, započeta je saradnja sadizajnerskom firmom Claesson Koivisto Runou avgustu 2007. godine, koja je trebaloda osmisli novi proizvod u saradnji sa inženjerima.Za dizajnera nameštaja, stolica je svakakonajinteresantniji komad nameštaja zaprojektovanje, posebno ako postoji mogućnostistraživanja novih materijala. Stolica jeobjekat izložen svakodnevnoj upotrebi i zahtevaizdržljivost, udobnost, a ujedno trebada poseduje izuzetnu estetsku vrednost.Njeno projektovanje je zbog postojanja naslona,koji uz pomoć nogu korisnika omogućavastolici postizanje velikog broja balansirajućihpozicija, daleko složenije od projektovanjahoklice gde se težina korisnika raspoređujepo celoj površini sedišta i time sene stvaraju posebno opterećene tačke kaošto su npr. linija sudara sedišta i naslona, tačkeoslonca zadnjih nogu. Napraviti stolicuod novog materijala je tim veći izazov i svakidizajner koji je uspeo to da uradi, imao jezagarantovan put u istoriju. Mnoge klasičnestolice su stvorene iz istraživačkog rada samaterijalima. Kada je čelik uspešno savladanu savijanju, cela teritorija istočne Nemačkeje bila preplavljena sa modelom 3101, a pedesetihgodina pošto se došlo do sedišta odlameliranog drveta, Arne Jacobsen je stekaosvetsku slavu sa stolicom Ant. Do danas, stoliceod papira nisu doživele masovnu proizvodnjuuprkos mnogim pokušajima. Svakakoje najviše uspeha imao čuveni arhitektaFrenk O Gehry sa svojim stolicama od kartonaiz Easy Edges serije koje se danas na aukcijamaprodaju za hiljade dolara.Ideja tima okupljenog oko kompanijeSodra je bila napraviti stolicu za decu kojabi bila zaobljenih ivica, izrađena iz jednogkomada zbog čvrstoće i jednog materijalazbog lakše reciklaže. I naravno, najveći zahtevje bio da stolica bude namenjena masovnojprouzvodnji kako bi imala komercijalnuodrživost što do sada nijedna stolica od papiraili kartona nije imala.Projekat je prošao kroz četiri osnovnefaze: prikupljanje informacija, analiza, sintezai evaluacija. Projektni zahtevi su izvedeniiz obrađenih podataka o radu sa celulozom,oblikovanjem celuloze, dizajnu stolica, kao io postojećem tržištu pulpe i primene pulpeu proizvodnji nameštaja.Dugo se eksperimentisala i testirala primenljivostDuraPulp materijala za izradu izdržljivei praktične stolice za decu. Kao rezultatintenzivnog istraživanja i razvoja, krajem2008. godine je napravljen prototip koji jezadovoljio zadate kriterijume.Parupu stolica je napravljenja od Dura-Pulp materijala koji je čini trajnom i vodootpornom,kao i potpuno obnovljivom. Budućida je namenjena deci, napravljena je uživopisnim bojama, a može poslužiti i kaopodloga za dalje likovno izražavanje. Laganaje i može se slagati jedna na drugu što jepraktično za transport ili kod reorganizacijeprostora. Parupu stolica je vodootporna,idealna za zabavu i igru dece i njena trajnostodgovara otprilike dužini detinjstva. Debljinamaterijala od koga je napravljena je sveganekoliko milimetara i može izdržati težinuodraslih. Upotreba ove stolice nije ograničenasamo na zatvorene prostore što je takođenjena velika prednost.Parupu stolica je prvi u nizu proizvoda kojije napravljen od DuraPulp-a. Ovaj materijalje pogodan i za izradu kvalitetne ambalaže,a važno je napomenuti da se obrađuje naregularnim mašinama za papir što svakakoolakšava širenje njegove upotrebe.Ceo proces razvoja papirno-pulpne stoliceParupu se može pogledati na adresi www.sodrapulplabs.com.Otvorenost kompanije Sodrada podeli izazove nauke sa javnošću imaza cilj pronaženje novih ideja i proizvodakoji bi se u budućnosti mogli proizvoditi odpulpe, a time ujedno pruža mogućnost zauključivanje potpuno novih industrija, kao inovih tržišta. noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 27

Ponovo aktuelna SAVREMENAPIŠE: Nataša Ilinčić, arhitektaIako je plastična stolica zavladala poslednjih decenija, a nove tehnologijei materijali nagoveštavaju sve inovativnije konstruktivnei oblikovne mogućnosti, drvena stolica danas ponovo postajeposebno aktuelna. Ponovo se otkriva lepota drveta u savremenimformama stolice i revitalizuju se tehnike ručne izrade. Mozda tomedoprinose, sa jedne strane svi kvaliteti drveta kao prirodnog materijala,koji je razgradiv i obnovljiv, a taj aspekt je jako važan i ceni seu društvima koja poštuju održivo planiranje i gazdovanje šumama.Sa druge strane upravo ekološka kriza i sve veće nestajanje šuma,navode nas da uočimo vrednost i lepotu ovog neprocenjivog materijala,i naučimo kako pametno da ga koristimo.Najčuvenije kompanije u svetu, poslednjih godina, plasirale su novedrvene stolice ili redizajnirale stare ali uvek aktuelne modele, i utakve projekte uključile poznate svetske dizajnere.Thonet & MUJI -nova stara stolicaThonet, najstariji brend u proizvodnjinameštaja na svetu, poznat je posvojoj 214. stolici, koju je dizajniraoMichael Thonet i koja je proteklihvek ipo obeležila estetiku kafea i restoranaevropskih gradova. Upravoova stolica doživela je svoj redizajn– njenu svedenu i savremenu verzijuThonet proizvodi za poznati japanskibrand MUJI. Nedavno je proslavljeno150 godina proizvodnje ove stolice ikao takva ona je najstariji industrijskiproizvod koji je i danas u upotrebi i uprocesu proizvodnje. Za njenu savremenureinterpretaciju bio je zaduženengleski dizajner James Irvine,koji je jedan od kreativnih direktorafirme Thonet. Cilj Thonet-a je, da uovom braku sa MUJI-jem, svoj visokokvalitetni nameštaj od savijenogdrveta približi mlađim generacijama.Ponovo se otkriva lepota drveta u savremenimformama stolice i revitalizuju se tehnike ručneizrade. Tome svakako doprinose svi kvalitetidrveta kao prirodnog obnovljivog materijala.E 15 - održiva i dugotrajnaE15 je internacionalni brand, osnovan 1995. godine u Londonu,a danas sa sedištem i proizvodnjom u Nemačkoj, u bliziniFrankfurta. Karakteristika ovog proizvođača je “savremenaforma i tradicionalna veština” naročito vidljiva u njihovoj novojdrvenoj stolici koju je ove godine dizajnirao nemački dizajnerStefan Diez. Stolica je napravljena od savijene šperpločefurnirane hrastovim furnirom ili obojene. Ovu jedinstvenustolicu karakteriše elegantna i originalna forma, pametnaupotreba materijala koja naglašavanjegovu prirodnu lepotu i uklopivostu javne i u stambene prostore.Cilj E15 je da stvaraju visoko kvalitetan,dugotrajan nameštaj, koji svojimdizajnom može da nadživi trendove ipostane klasik. Svemu ovome doprinosii održivi pristup proizvodnji, ododabira materijala kao što je drvo izšuma koje se održivo koriste, prekoupotrebe energetski efikasnih mašinai izbegavanja otrovnih supstanciu proizvodnji.Plank - drvo + plastikaPlank, italijanski proizvodjač prepoznatljiv po inovativnom dizajnuKonstantina Grčića i novim tehnologijama proizvodnje plastičnihstolica, svoju proizvodnju je započeo tridesetih godina prošlog veka,proizvodeći upravo drveni nameštaj. Kompanija je bila čuvena pomalim drvenim stolicama koje su imale otvore na punom drvenomnaslonu u obliku srca, i koje su bile prisutne u svakoj alpskoj planinskoj kući.Dizajnirajući novu stolicu Monza, za Plank, Konstantin Grčić je želeo da spojiprošlost ovog proizvodjača i sadašnju tehnologiju plastike. “Industrija drvenognameštaja je i dalje prilično primitivna. Kada god pokušava da napravi tehnološki napredak, suočavase sa problemom, jer je drvo prirodan materijal. Važno je znati njegova ograničenja“, komentariše Grčić.Nova Plankova stolica Monza ima ručno izrađenu konstrukciju i sedaoni deo od drveta, a rukohvate i naslonod plastičnog odlivka u različitim bojama.30 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

DRVENA STOLICA od starih – novih majstoraFritz Hansen- 7 novih bojaFritz Hansen, proizvođačnameštajačiji počeci datiraju iz1872. godine u Kopenhagenu,čuven jepo jednoj od najprepoznatljivijihi najprodavanijihstolicana svetu - Seriji 7.Stolicu je dizajniraoArne Jacobsen 1955.godine, koristeći novutehnologiju presovanoglameliranogdrveta, koju je ova fabrikausavršila tokomtridesetih godinaprošlog veka. Serija7 predstavlja FritzHansen stolicu kojaje vremenom primilaveliki broj aplikacija– sa rukohvatima,tapacirana, sa postoljemkancelarijske stolice. Ove godine, ova stolica doživljava redizajnkolorita u 7 novih boja kroz uključivanje 7 novih dizajnera:Maarten Baas, Arik Levy, Fabio Novembre, Jaime Hayon, SebastianBergne, Nendo and Autoban. Od dramatične pink do boje masline,ova stolica – klasik dizajna – potvrđuje svoju savremenost.Maruni - japanska estetika i zapadni dizajnSITTING GREENNAGRADAU organizaciji kancelarijeUSAID u Srbiji za razvoj konkurentnostii Beogradske nedeljedizajna, početkom ove godineraspisan je konkurs SittingGreen, za dizajn eko-stolice.U periodu od januara do martakonkurisalo je 139 dizajnera,izabrano je 10 finalista i proglašenasu tri najbolja rada upojedinačnim kategorijama:1. nagrada za najbolji dizajn -od-do arhitekti /JugoslavaKljakić i Nataša Ilinčić/2. nagrada za najbolju održivuupotrebu materijala - studioAntipod /Branko Nikolić/3. studentska nagrada za najboljidizajn - Miloš JovanovićU žiriju Sitting Green konkursabili su: Konstantin Grčić,dizajner, KGID; Shin Azumi,dizajner, A studio; Birgit Lohman,Designboom web portal;Tony Chambers, urednikWallpaper magazina i BrankoLukic, dizajner, Nonobject.Nagrada svakom navedenomradu je izrada prototipa uvrednosti od 5000 dolarai njihovo plasiranje na stranotržište, kao i povezivanje sasrpskim proizvodjačimanameštaja u cilju razvoja konkuretnogsrpskog proizvoda.PROIZVOĐAČI, JAVITE SE !!!Maruni je japanska kompanija nastala 1933. godine u Hiroshimi, karakterističnapo visoko kvalitetnoj masovnoj proizvodnji nameštajaza kuću od drveta i jedna od najvećih takve vrste u Japanu. Od 2005.godine ova kompanija je započela projekat Next Maruni, u okviru kojegje okupila 12 poznatih internacionalnih dizajnera među kojma suAlberto Meda, Jasper Morrison, Naoto Fukasawa i drugi, sa idejom dadizajniraju drvenu arhetip stolicu - umetničko delo i proizvod koji sedobro prodaje, u isto vreme. Sa ovim projektom, Maruni želi da unapredidijalog između japanske kulture i zapadnog dizajna koji sadrži japansku estetiku. 12 stolica nastale su inspirisanejapanskim senzibilitetom, viđenim iz ugla različitih kultura. Iako postoje kao zasebni proizvodi, istovremenosu sve zajedno u harmoniji, jer ih povezuje isti koncept. Još od tridesetih godina prošlog veka kada je i osnovana,ova kompanija je ima slogan “industrijalizacija zanatskih veština” i sa takvim pristupom uspela je da savladavrlo komplikovane tehnike izrade koje su bile moguće jedino spajanjem ručnog rada i industrijske proizvodnje,što je rezultiralo jedinstvenim drvenim nameštajem visokog kvaliteta.oktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 31

d.d.POŽEGAIndustrijska 2434 000 Požega, Hrvatskatel: 00 385 / 34 311 175fax: 00 385 / 34 274 704e-mail: spinvalis@spinvalis.hrprodaja@spinvalis.hrwww.spinvalis.hrSPIN VALIS:kvalitetan,udobani trajan nameštaj!Nameštaj za toplinu domau kome će uživativiše generacija.STe Fa NI mo bi liMo star ska 19, 11300 SMe De Re VOtel. 026-224 742, 617 072, 617 235www.ste fa ni.rs

E KONOMSUMERENI OPTIMIZAMTokom jula 2009. godine, nauzorku od 60 srpskih proizvodnihi trgovinskih preduzećai arhitektonskih biroa, izvršenoje vrlo obimno istraživanjekoje se odnosilo na pita-Tabela 1 - Građevinska stolarija, parket i lamelirano lepljeno drvo (20 preduzeća)P I T A N J EKako ocenjujete brojnarudžbi (poslova) zavaše preduzeće u 2009. upoređenju sa 2008. godinom?Kako ocenjujete razvoj narudžbivašeg preduzeća do kraja 2009.godine?Kako vidite razvoj tržištai cena u vašoj branšido kraja 2009. godine?Kako vidite srednjeročan razvojtržišta i cena u vašoj branši do2011. godine?Kako ocenjujete razvoj svogpreduzeća do 2011. godine?Tabela 2 - Montažne kuće (10 preduzeća)P I T A N J EKako ocenjujete brojnarudžbi (poslova) zavaše preduzeće u 2009. upoređenju sa 2008. godinom?Kako ocenjujete razvoj narudžbivašeg preduzeća do kraja 2009.godine?Kako vidite razvoj tržištai cena u vašoj branšido kraja 2009. godine?nja koja su vezana za uticaj krizena njihovo poslovanje u prvojpolovini 2009. godine, njihovaočekivanja za drugu polovinuove godine, zatim poređenjeposlovnih rezultata saN A P O M E N APo količiniPo prihodu–Razvoj tržišta (količina)Razvoj cenaRazvoj tržišta (količina)Razvoj cenaPo količini prodate robePo prosečnom prihoduN A P O M E N APo količiniPo prihodu–Razvoj tržišta (količina)Razvoj cenaPovećanje(> 40%)110001056Povećanje(> 40%)11000OdgovoriPovećanje(do 40%)446531541110OdgovoriPovećanje(do 40%)11221Na istomnivou00451221323Na istomnivou00658Smanjenje(do 40%)77101052320Smanjenje(do 40%)33231Smanjenje(> 40%)880000001Smanjenje(> 40%)55000istim periodom 2008. godine,kao i očekivanja tržišnih kretanjaza proizvode od drveta do2011. godine. Istraživanje jeobavljeno na 20 preduzeća kojase bave proizvodnjom građevinskestolarije, parketa i lameliranoglepljenog drveta, 10proizvođača drvenih montažnihkuća, 10 trgovinskih preduzećai 20 arhitektonskih biroa.Istraživanje je, osim u Srbiji,simultano obavljeno u još 6zemalja centralne Evrope (Nemačka,Austrija, Švajcarska, Italija,Slovenija i Hrvatska) podrukovodstvom profesora Scheff-asa Karl Franz Univerziteta uGrazu. Na ovom mestu prezentujemosamo glavne rezultatekoji se odnose na srpske firme,odnosno prikazujemo odgovorena po nekoliko glavnih pitanjakoja su postavljena svakojod ispitivanih grupa.Iz podataka u tabeli 1 je vidljivoda se ekonomska kriza negativnoodrazila na poslovanje¾ ispitivanih preduzeća, dokje ostala ¼ preduzeća uspelada poveća obim poslovanja iprihod u prvoj polovini 2009.godine u odnosu na isti period2008. godine. Polovina ispitanikaočekuje do kraja 2009.godine nastavak negativnogtrenda i u svojim preduzećimai u celoj branši po pitanju obimaposlovanja, dok po ¼ neočekuje značajne promene iliočekuje povećanje obima poslovanjado 40%. Po pitanjucena, 60% očekuje njihovo zadržavanjena dosadašnjem nivoui tokom ove, a i u periodudo 2011. godine. Optimističnaočekivanja su dobijena popitanjima obima poslovanja iprosečnog prihoda, samih preduzećai cele branše, gde čak80% preduzeća veruje da će seoni značajno ili vrlo značajnopovećati do 2011. godine.Kako vidite srednjeročan razvojtržišta i cena u vašoj branši do2011. godine?Kako ocenjujete razvoj svogpreduzeća do 2011. godine?Razvoj tržišta (količina)Razvoj cenaPo količini prodate robePo prosečnom prihodu00249373060211110000Iz tabele 2 je vidljivo da je čak80% proizvođača montažnihkuća smanjilo i obim poslovanjai prihod u 2009. godini uodnosu na 2008. godinu, odčega čak 50% njih beleži uma-36 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

K A K R IZ ASRPSKIH DRVOPRERAĐIVAČAPIŠU: prof. dr Zdravko Popović i dipl.ing. Vladan Jelkićnjenje veće od 40%. Zanimljivoje da 60% ispitanika ne očekujebitniju promenu situacijedo kraja 2009. godine po pitanjuobima poslovanja, a 80%ni po pitanju cena. Ipak, 90%ispitanika veruje da će se situacijaznačajno ili vrlo značajnopopraviti do 2011. godine i poobimu poslovanja i po prihodu,kako u branši tako i u njihovimpreduzećima.Tabela 3 - Trgovina drvnim proizvodima (10 preduzeća)P I T A N J EKako ocenjujete brojnarudžbi (poslova) zavaše preduzeće u 2009. upoređenju sa 2008. godinom?Kako ocenjujete razvoj narudžbivašeg preduzeća do kraja 2009.godine?Kako vidite razvoj tržištai cena u vašoj branšido kraja 2009. godine?Kako vidite srednjeročan razvojtržišta i cena u vašoj branši do2011. godine?Kako ocenjujete razvoj svogpreduzeća do 2011. godine?Tabela 4 - Arhitekte i arhitektonski biroi (20 preduzeća)P I T A N J EKako ocenjujete brojnarudžbi (poslova) zavaše preduzeće u 2009. upoređenju sa 2008. godinom?Kako ocenjujete razvoj narudžbivašeg preduzeća do kraja 2009.godine?Kako vidite razvoj tržištai cena u vašoj branšido kraja 2009. godine?Kako vidite srednjeročan razvojtržišta i cena u vašoj branši do2011. godine?Kako ocenjujete razvoj svogpreduzeća do 2011. godine?N A P O M E N APo količiniPo prihoduPovećanje(> 40%)Povećanje(> 40%)– 0Razvoj tržišta (količina)Razvoj cenaRazvoj tržišta (količina)Razvoj cenaPo količini prodate robePo prosečnom prihodu1000100000011Povećanje(do 40%)1231513OdgovoriPovećanje(do 40%)114407177Iz tabele 3 se vidi da je 80%preduzeća u 2009. godini uodnosu na 2008. smanjiloobim trgovine i prihod, od čegaje kod 30% ispitanika smanjenjeiznosilo preko 40%. IstoOdgovoriNa istomnivou4131345Na istomnivou115462911Smanjenje(do 40%)85411Smanjenje(do 40%)551241011Smanjenje(> 40%)33000000Smanjenje(> 40%)600000toliko, dakle 40% njih očekujeblago povećanje obima trgovanjado kraja 2009. godine, aliisti broj njih očekuje i pad cenau tom periodu. Ipak, 70%odnosno 80% ispitanika verujeda će se situacija značajnoili vrlo značajno popraviti do2011. godine, kako po obimuposlovanja tako i po prihodu,u branši i u njihovim sopstvenimpreduzećima.Kod 70% arhitekata, kako sevidi iz tabele 4, je smanjenukupan broj narudžbi u 2009.godini u odnosu na 2008. godinu,dok je kod njih 65% brojnarudžbi u kojima je zastupljenodrvo ostao isti. Većinane očekuje značajnije tržišnepromene do kraja 2009. godine.Međutim, 75% veruje da ćese stanje i u njihovoj branši i usopstvenim preduzećima značajnopoboljšati do 2011. godine,dok ostatak smatra da ćeono ostati nepromenjeno.Prema mišljenju 5 poslovnihbanaka, koje su takođe bileobuhvaćene istraživanjem,drvna industrija se ne nalazina listi najugroženijih branši,jer, po njima, to su pre svegaautomobilska industrija, građevinarstvoi metalna industrija.Unutar drvoprerađivačkogsektora, najugroženiji su,po njihovom mišljenju, drvno-građevinskisegment i proizvodnjanameštaja, dok se zanajveće gubitnike smatraju velikaprezadužena (prefinansirana)industrijska preduzeća kojanisu fleksibilna i koja nemajudobre ljudske resurse i menadžment.noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 37

Prema tekstu čiji su autori T.N.Đaković i N.Vlačo,poznati švedski proizvođač i trgovac nameštajemIKEA, uskoro stiže u Srbiju. Tekst je objavljen 7.10. ovegodine u dnevnom listu BLIC, a s obzirom da se u znatnojmeri tiče domaće drvne industrije i proizvođača nameštaja,prenosimo ga u celini, bez redakcijskog komentara.Ovu informaciju su, inače, objavila i druga sredstvainformisanja.Šveđani traže 35 hektara zemljištaVlada otvorila vrata IKeiUskoro tender za državno zemljištekod aerodroma koje odgovara poznatomšvedskom proizvođaču nameštajaDržava će narednih dana raspisati tender za prodaju 70 hektarazemljišta koje pripada Institutu za stočarstvo i tako omogućiti najpoznatijemšvedskom proizvođaču nameštaja IKEI, zainteresovanomza ovu parcelu kod Aerodroma Nikola Tesla da konačno uđena stpsko tržište, potvrđeno je BLICU u Agenciji za strana ulaganjai promociju izvoza.Ovo je odgovor Vlade Srbije na dopis koji joj je nedavno uputionajpoznatiji švedski proizvođač nameštaja, u kojem navodi daje zainteresovan za kupovinu 35 hektara državnog zemljišta kojepripada Institutu za stočarstvo. Parcela se nalazi na desnoj straniautoputa Beograd – Zagreb, kada se ide iz pravca Beograda (posleGrmeča), neposredno pre skretanja za aerodrom. Zemljište jepogodno za švedskog investitora, jer ima odgovarajući prilaz s autopuita,što je jedan od njihovih osnovnih uslova. Cena je za sadanepoznata, a biće definisana na tenderu. Spekuloše se da su cenekvadratnog metra na ovoj teritoriji 150 evra.– Na ovom potezu za sada nema prodavaca zemljišta, i zato jenezgodno odrediti cenu. Država upravo raspisuje tender kako bise postigla najviša moguća cena – kaže naš izvor blizak državnompregovaraču.Aleksandar Miloradović, portparol Agencije za strana ulaganja,koja je od prvog dana vodila pregovore sa Šveđanima, sve dok tonije preuzeo na sebe premijer Mirko Cvetković, kaže da je „Ikea“odavno zainteresovana za zemljište Instituta za stočarstvo. Nedavnoje, nakon konsultacije sa pregovaračima uputila dopis Vladi Srbije,pismo zainteresovanosti, gde je specifikovala tu parcelu kaopotpuno odgovarajuću za njihove potrebe.U kabinetu pemijera Mirka Cvetkovića, nisu želeli da odgovarajuna pitanja vezana za pregovore sa „Ikeom“.Dragan Skalušević, regionalno direktor „Ikee“ za Srbiju, Slovenijui Hrvatsku, koji je već ranije objavio da je „Ikea“ zainteresovanaza ovu parcelu, odbio je da iznosi bilo kakve detalje, samo jekratko rekao:– Mi tražimo 35 hektara zmljišta. Vlada to zna i ona je na potezu.Krister Bringeus, ambasador Švedske u Srbiji, kaže za „Blic“ da jeodabir lokacije kod aerodroma tipično za „Ikeu“:– Bio sam angažovan kao neko ko je otvarao vrata firmi „Ikea“ u Srbiji,obezbeđivao im kontakte, ali za detalje pregovora treba pitatipredstavnike kompanije. Što se tiče odabira lokacije kod aerodroma,to je nešto tipično za „Ikeu“ i takve lokacije ova kompanija imau većini gradova u svetu, poput Njujorka, na primer.O ozbiljnoj nameri Vlade Srbije da privuče ovako značajnog investitoragovori i sama činjenica da je posao pregovarača na sebepreuzeo i sam premijer Srbije Mirko Cvetković. Da je ozbiljan posaou pitanju govori i dugoročni biznis plan „Ikee“ za Srbiju. Onglasi: najmanje četiri robne kuće, svaka vredna 50 miliona evra ičetiri šoping centra od po 200 miliona evra. Ukupna investicija jeoko milijardu evra, i znači otvaranje osam hiljada radnih mesta. Prvitrgovinski centar, na zemljištu Instituta za stočarstvo, trebalo bida bude otvoren 2011. godine u Beogradu. n

Broj zaposlenih i dužina radnog vremena, kombinovani sa stručnima od načina na koji to firma budeRazne posloKontrola radnog vremena je iživljavanje na ljudima!?Ovaj komentar se često može čuti u organizacijama koje suuvele sisteme za evidenciju prisustva na radnom mestu. Naravno,uz to idu i sledeći komentari:· Bilo bi bolje da su pare koji su date za taj sistem podeljene za plate· Važno je kako neko radi posao, a ne da li je na njemu formalno prisutan· Neko za par sati može da uradi više nego neko drugi za ceo dan· Nismo mi mala deca da na nama neko trenira strogoću.Pre nego što razmotrimo druge aspekte ovog problema, počnimood ovog poslednjeg kroz pitanje: Ako niste mala deca, a zaštose tako ponašate? U većini organizacija (sem časnih izuzetaka) prosekstarosti zaposlenih je između 35 i 45 godina tj. bar dvostrukopremašuje punoletstvo. Iskustvo u tim organizacijama sa sistemimaevidencije kroz upisivanje u svesku (sistem na časnu reč) pokazujeda svakoga dana u isto vreme na posao dolazi po 20–30 zaposlenih.Vreme dolaska diktira onaj prvi, a posle njega se ljudi upisujune po vremenu kada su stvarno došli već po vremenu koje je upisaoonaj pre njih!? Rezultat toga je da svakoga dana bar svaki drugizaposleni na radnom mestu provede po sat vremena manje, što nagodišnjem nivou premašuje čovek-mesec, tj. oni svake godine koristedva a ne jedan godišnji odmor? Ovo uopšte nije dečija igra!U svetlu upravljanja projektima u jednoj organizaciji, radno vremeje resurs sa kojim organizacija i/ili projekat računa, i ono se morastaviti pod punu kontrolu. Broj zaposlenih i dužina radnog vremena,kombinovani sa stručnim sposobnostima predstavljaju potencijalorganizacije da realizuje poslove, a od načina na koji to budeiskoristila zavisiće njen opstanak na tržištu. Argument da imaonih koji su formalno prisutni na poslu, a ne rade, predstavlja problemkoji se rešava drugim sredstvima i ne može nikome biti opravdanjeda se i sam tako ponaša. Sve manje organizacija može da priuštitakav luksuz, jer posluje na tržištu i mogu da podele samo onošto zarade i na tom tržištu naplate.To što je neko tako efikasan da može za par sati da uradi posaoza koji drugima treba ceo dan ne znači da je time stekao pravo da uostatku vremena ne radi ništa.Takve situacije, ako su uopšte realne, rešavaju se jednostavno –„genije“ će dobiti drugi posao, a njegova efikasnost biće na odgovarajućinačin vrednovana. Na kraju komentar o sredstvima uloženimza nabavku sistema kontrole radnog vremena. U stvari, ta sredstvasu već podeljena u plate, jer su u sistemu na časnu reč neki ljudi(nezasluženo) bili mesec dana duže od ostalih na godišnjem odmoru.Red je da ta sredstva vrate!Kasnije ćemo srediti dokumentacijuo onome što smo uradili?Poznata je i više puta isticana osobina ljudi da ne vole da ostavljajupisane tragove o onome što rade, iz raznih razloga. To kasnijemnogi tumače kao nikad, tako i bude!Međutim, uređenje poslovnih procesa za koje se zalaže standardISO 9001: 2000 traži upravo formiranje zapisa, jer se u tekstu42 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

sposobnostima predstavljaju potencijal organizacije da realizuje poslove,iskoristila zavisiće njen opstanak na tržištu.vne zabludePIŠE: doc. dr Dragan Škobaljstandarda 19 puta pominje tačka 4.2.4 koja govori o obaveznim zapisima.Zaključenje projekta mora da bude praćeno odgovarajućimizveštajima koji će sumirati glavne rezultate projekta i utrošene resurse.Za to postoje bar dva praktična razloga:· Da bi se rezultati i iskustva stečena na posmatranom projektumogla koristiti u budućim projektima, kao deo organizacijskogznanja.· Da se sređeni podaci o obavljenom poslu mogu koristiti u marketingaktivnostima organizacije, u cilju dokazivanja referenci kojetreba da pomognu da organizacija dobije nove poslove.Ukoliko se dokumentacija ne sredi u periodu okončanja projekta,kada je svima sve sveže, kasnije je to mnogo teže uraditi!Razlozi za ovo upozorenje su jasni – kao rukovodilac projekta i/ili član projektnog tima najbolje znate šta je važeće a šta ne, šta suradne verzije, a šta finalne itd. kada vas angažuje novi zadatak, teškoćete naći vremena da se bavite prošlošću. Isto je i sa informacijamao upravo završenom projektu.Ako vašoj organizaciji reference o završenim projektima imajuvrednost za buduće poslove, sistemskim rešenjem kroz odgovarajućadokumenta sistema menadžmenta kvalitetom treba da utvrditeobavezu rukovodioca projekta da obavi i ovu aktivnost, jer jenjemu to najlakše!Dovoljno znamo, šta treba više da učimo!?Ovo se često može čuti, posebno u našim uslovima, gde ljudismatraju da su formalnim završetkom nekog nivoa škole završilisvoje obrazovanje za uvek, do kraja radnog veka. Više puta sam isticaoda se okruženje u kome radimo intenzivno menja i da na tržištumogu opstati samo oni koji se tim promenama prilagođavaju.Ako izuzmemo neke promene u proizvodnom programu i organizacionojstrukturi, najznačajniji oblik prilagođavanja promenama jestalno učenje, kako na nivou pojedinca tako i na nivou organizacije.U tom svetlu mi pitanja koja dobijem od nekih ljudi u stilu dokle ćešveć više da učiš? deluje besmisleno.Doživotno obrazovanje ima sve više značaja u vremenu kada seveoma brzo rađaju nove profesije, a neke stare struke se gase. Čovekmora da se prilagođava zahtevima novog vremena.Ovo pravilo nije dobro,pa nemamo obavezu da ga poštujemo!?Nepoštovanje pravila bilo koje vrste je negativna pojava širokorasprostranjena u našim uslovima. Iz tih razloga često pričam oiznenađenju koje sam doživeo kada sam u jednoj knjižari u Cirihuvideo jednu knjigu koja je predstavljala uputstvo za ljude koji dolazeda žive u Švajcarskoj, u kojoj je do detalja objašnjeno sve onošto treba da znaju od procedure na aerodromu pri dolasku, do kupovinekarti za voz i bacanje smeća (odvojeno papir, belo, zeleno ibraon staklo). Da nisam video svojim očima, ne bih verovao! Istovremeno,nisam čuo nikoga da govori kako su mu zbog uređenostimnogih stvari ugrožena njegova demokratska prava i slobode!Pravila regulišu obaveze i prava – vaše obaveze da bi se zaštitilaprava drugih, obaveze drugih da bi se zaštitila vaša prava!Verovatno nismo jedini koji ne poštujemo pravila, ali smo utom pogledu ipak različiti od drugih. Po čemu? Rekao bih po tri segmenta:· Nekada smo toliko nestrpljivi da počnemo sa nepoštovanjemAutor ovog teksta je zaposlen u preduzeću VUJIĆ Valjevopravila, da ne možemo da sačekamo da se ona uspostave! Kolikoputa sam bio u situaciji da neki ljudi iz okruženja insistiraju da seneko pravilo definiše (Zašto niste napisali pravilo igre, da bi mi znalikako da se ponašamo?), iako sam znao da će biti prvi koji ga krše –nepostojanje pravila lišava ih zadovoljstva koje imaju kada ih krše!· Daju se primedbe za promenu sistema i pre nego što je uopšteviđen na delu!?· Pravila uspostavljenih sistema volimo da primenjujemo selektivnatj. ona koja nam odovaraju poštujemo, a ona druga smatramološim i sebi dajemo pravo da ih iz tih razloga ne poštujemo!Da bi jedna organizacija ili projekat funkcionisali jedini način jeda svi učesnici poštuju proklamovana pravila, uključujući i postupakizmene tih pravila – sve dok se pravila ne promene ona morajuda važe da bi svi učesnici znali kako da se ponašaju. U suprotnom,vladaće haos koji nije dobar ni za organizaciju, ni za projekat, ni zapojedinca, sem onih koji hoće da love u mutnom!Sve to treba da bude u računaru,samo da se pritisne dugme!?Nema nikakve dileme da su informacioni sistemi postali deonašeg svakodnevnog života. Po nedavno objavljenim rezultatimaistraživanja vršenih u 2006. godini, nešto manje od 34 % građanaSrbije u populaciji od 16 do 74 godine koristi računar, a oko 24 %koristi internet. Međutim, uprkos sve većoj informatičkoj pismenosti,još uvek ima dosta zabluda i predrasuda kojima je zajedničkoprecenjivanje značaja informacionih tehnologija. Izdvojićemo dvastava koji su direktno povezani sa ovom temom:· Računari, informacioni sistemi i softverski alati za upravljanjeprojektom ne mogu sami od sebe da reše naše probleme, oni predstavljajusamo alat koji treba da nam pomogne da lakše obavimosvoj posao. Da bi uspešno koristii taj alat, moramo njime ovladati idobro znati šta hoćemo!· Da bi imali punu korist od informacionog sistema, moramoobezbediti redovno priticanje informacije iz procesa rada na projektui definisati oblike izveštaja koje želimo.Ako niste spremni da snabdevate informacioni sistem informacijamavezanim za projekat na kome radite, nemojte očekivati daćete pritiskom na dugme dobiti informacije koje su vam potrebne!Drugim rečima, da bi imali na raspolaganju informacije koje sunam porebne za rad na projektu ili za druge segmente u funkcionisanjuorganizacije, moramo uložiti ogroman rad kako bi obezbedilida iz procesa koji se na projektu ili organizaciji odvijaju pružimo svepotrebne podatke, koji će zatim, putem odgovarajućih aplikacija zanjihovu obradu, formirati informacije koje želimo. Tu nema nikakvečarolije! Tek tada možemo računati da će informacije postepenoprerasti u znanje, pre svega ono organizacijsko, koje koristi minulirad u organizaciji i realizaciji tekućih i budućih projekata, tek kadato obezbedimo, možemo računati da ćemo nešto korisno dobiti kadapritisnemo dugme. Da bi to postigli, moramo da se angažujemosvi u organizaciji, a ne samo vi dole u službi QMS.Kvalitet je skup!?Ako ste neko ko je na neki način zadužen za obezbeđenje kvalitetau svojoj organizaciji iliti na projektu ovaj komentar ste čuli. Zaposleni,a posebno oni koji nisu suviše u temi, time u stvari žele dakažu da vas oni izdržavaju, jer vi ništa korisno ne radite. Sa drugestrane, rukovodstvo vam to povremno prebaci kroz komentar Znašli ti koliko sam ja sve to morao da platim – obuku, konsultante, poseteproverivača…?Šta bi trebalo da bude odgovor i jednima i drugima?Sistemi menadžmenta kvalitetom su praktično besplatni, ako seuporede sa štetom koja može nastati ako oni ne funkcionišu!U literaturi postoji tzv. Krozbijevo pravilo, 1 – 10 – 100.Pravilo glasi:· Ako organizacija uloži 1 $ na prevenciju, štedi 10 $ na postupcimaocene i korekcije i 100 $ na greškama, koje se ne pojavljuju jerje to blagovremeno sprečeno.· Ako organizacija ne uloži 1 $ na prevenciju, moraće da uloži 10oktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 43

$ na ocenu i korekciju ili će imati troškove 100 $ na ispravljanju grešaka.Iznos 1, 10 i 100 su simbolični kako bi ukazali na „red veličine“ ida bi se lakše pamtili. Suština pravila je da se ulaganje u prevencijuvišestruko isplati, samo je vrh ledenog brega koji nam preti ukolikopotcenimo opasnost. Nažalost, većina ljudi na rečima prihvata ovopravilo, ali se u praksi često ponaša suprotno. Iz nekog razloga, tajsimbolični i preventivni 1 $ je tako teško pustiti iz ruke, sa rezonom:Neće to baš meni da se desi. Kada se desi, kasno je plakati za prosutimmlekom, kako kaže ruska poslovica.Šta će nam rukovodilac projekta kad smomi stručni za posao!?Nerazumevanje suštinske uloge rukovodioca projekta široko jerasprostranjeno, a neki idu toliko daleko da se pitaju šta on uopštetreba da radi jer smo mi specijalisti, a on o tome nema pojma, kakoon onda može da vodi ovaj projekat?! Iz toga sledi još jedna zabluda,kojoj su podložni neki rukovodioci u organizacijama koji smatrajuda je dovoljno skupiti ljude, stvoriti im uslove i pustiti ih da rade. Voleobih kad bi mogli da mi navedu iole ozbiljniji projekat koji je na tajnačin uspešno realizovan!U narednom tekstu ćemo navesti osnovne stavove vezane zaovu problematiku:· Rukovodiocu projekta bilo bi veoma teško da vodi i usmeravapoduhvat ka uspešnom završetku, a da ne poznaje bar osnovnestvari iz oblasti na koje se projekat odnosi. To ne znači da on obaveznotreba da bude specijalista za tu oblast!· Na projektu koji je složen može se angažovati veliki broj struka,pa rukovodilac projekta, ma ko to bio, svojim specijalističkim znanjimamože da pokriva samo mali deo poduhvata.· Rukovodilac projekta treba da zna po nešto o svim specijalnostimakoje se na projektu pojavljuju, kako bi mogao lakše da razumesuštinu problema koji se pojavljuju i kako bi mogao da pomogneučesnicima da taj problem reše.· Rukovodilac projekta ne rešava probleme, on stvara uslove daproblemi budu rešeni u interesu ostvarivanja ciljeva projekta i pomažeda se to sprovede.· Rukovodilac projekta ne sme da dozvoli da bude preokupiranproblemima iz svoje specijalnosti i da zbog toga zanemari ostaleprobleme.Ako ste u ulozi rukovodioca projekta imajte uvek na umu da jevaš glavni zadatak da vodite projekat, da ostvarite njegove ciljeve,a ne da se bavite bilo kojom (pa ni svojom) strukom!To naravno ne isključuje situacije u praksi, u kojima rukovodilacprojekta na istom projektu obavlja i posao specijaliste. Kada se todesi, on je na neki način podeljena ličnost i mora se izboriti sa tomdvojnošću. Naravno, kao i svim ljudima, srce mu je malo više okrenutona levu stranu, prema specijalnosti, ali zato mozak i razummoraju biti okrenuti funkciji rukovodioca projekta koja ima prioritet.Ako je potrebno, mozak treba da nadvlada srce ako primeti dauloga specijaliste počinje da smeta ulozi rukovodioca projekta.Ove dvojnosti sve više su svesni i naručioci, pa su na međunarodnomtržištu sve češće situacije u kojima traže da rukovodilacprojekta pored iskustva od 10 ili 15 godina u oblasti koja je dominantnau projektu koji treba da se realizuje, poseduje licencu za rukovodioceprojekta. Za posedovanje ovakvih licenci mora se proćiodgovarajuća obuka i položiti odgovarajući ispit.Razlog za to je jasan – niko ne želi da se na njegovom projektuučite, već vođenje projekta želi da poveri onima koji su za to osposobljenii koji su se dokazali u praksi da to umeju da rade. To jejoš jedna od situacija u kojima se način razmišljanja u svetu ne poklapasa našim uvreženim shvatanjima – šta to oni traže, pa mi smopametni i snaći ćemo se, šta će nam toliko godina iskustva – a da nepominjem već pomenuti stav da se čovekovo obrazovanje završavaonog trenutka kad završi redovno školovanje, i da se kroz ceo radnivek može proći bez dodatnog osposobljavanja.Šta na kraju reći?Najveći prijatelj istine je vreme, njen najveći neprijatelj je predrasuda. n44 DRVOtehnika 24/2009

Agencija za drvo –Letnji period, ponekad, donosimanje posla, međutim saAgencijom za drvo, proteklogleta, to nije bio slučaj. U proteklomperiodu je nastavljen nizaktivnosti koje su započete ranije,ali su započete i neke nove.Kriza daje prve znake popuštanja,što dovodi i do novih projekata,a samim tim i do toga daAD širi svoja polja delovanja.1) Nastavljajući saradnju saMinistarstvom ekonomije i regionalnograzvoja (MERR RS),Agencija za drvo se i ove godineprijavila na konkurs za podsticajrazvoja klastera. Projekat“Agencija za drvo – klaster drvopreradjivača”objedinio je jedanaestpodprojekata, kojimaće rukovoditi Agencija u tekućojgodini. Kao i ranijih godina,projekti su ocenjeni pozitivno idobili su podršku u sufinansiranjuod strane MERR RS.Projekti Agencije za drvo seodnose na nastupe na raznimsajamskim manifestacijama zajednosa članovima Agencijeza drvo, održavanje Kongresa iSabora, kao i na edukaciju članova,potom na pružanje uslugaFSC CoC sertifikovanja firmi,izradu registra drvoprerađivača,jačanje infrastrukturnih resursaklastera i slično. Tim projektimaje obuhvaćeno oko 50 firmi, ukojima je zaposleno preko 3000ljudi. Pored privatnih firmi, partnerina projektu su i zvaničnenaučne i obrazovne institucije.Na ovogodišnjem konkursuMERR RS-a Agencija za drvoje, na dva projekta, prvi put nastupilai sa klasterom Netwoodi Regionalnom agencijomza ekonomski razvoj Šumadije iPomoravlja iz Kragujevca.2) U letnjem periodu konsultantiza FSC CoC Agencije zadrvo nisu pravili pauzu i spremalisu se za ocenjivanje firmiPinoles d.o.o iz Beograda, Newzoriz-kod.o.o. iz Pančeva, kojesu i ocenjene, a Moca iz Jablaniceje zakazala termin za ocenjivanje.Implementacija je u tokuu preduzećima GIR, DC Woodart i Can Impex.Primetno je sve veće interesovanjepreduzeća za uvođenjestandarda, pre svega FSC sertifikata.I ove godine, Agencija zadrvo je uvrstila kao podprojekatFSC CoC sertifikaciju u okviruglavnog projekta “Agencijaza Drvo-klaster drvoprerađivača”pa je pozvala svoje članiceda konkurišu za dodelu sredstava.JP Srbijašume su u međuvremenusertifikovale pet svojihšumskih gazdinstava tako dapreduzeća koja gravitiraju timšumskim gazdinstvima imajusertifikovanu sirovinu, praktičnona svom pragu, što im olakšavauvođenje ovog sertifikata.Regionalna komora iz Kraljevaje organizovala prezentacijuo značaju uvođenja sertifikacijesistema, proizvoda i kontrolekvaliteta, a Steva Sekulićkao predstavnik sertifikacionekuće SGS je govorio o značajusertifikacije. Prisustvovali supredstavnici svih većih preduzećaiz tog regiona.3) Javno preduzeće Srbijašumei Agencija za drvo su ujunu mesecu potpisale memorandumo saradnji. Memorandumse odnosi na ostvarivanjezajedničkih ciljeva, interesa ipogodnosti u međusobnim odnosima,tj. sa zajedničkim partnerima,strukovnim i poslovnimudruženjima i privrednimkomorama, državnim i drugiminstitucijama.4) Na sednici UO Agencijeza drvo, jula 2009, izvršen jeizbor novog predsednika UO.Zbog povećanog obima drugihposlova, dosadašnji predsed-oktobar 2009.

Aktivnosti u trećem kvartalu 2009. godineDRVNOINDUSTRIJSKI KLASTERPiše: Dipl.ing. Vladan JelkićKlaster je grupa srodnih preduzeća ili udruženja proizvođača iz jedne grane,uključujući i proizvođače sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacijai naučnih i obrazovnih institucija koje udružene rešavaju zajedničke probleme,unapređuju poslovanje, postižu uspeh u određenom segmentu delatnosti inatprosečnu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.Agencija za drvoViline vode 611000 Beogradtel: +381 11 3392 473fax: +381 11 3217 494office@agencijazadrvo.rswww.agencijazadrvo.rsnik dr Zdravko Popović se povukaosa funkcije i postavljen jena mesto člana UO zaduženogza međunarodnu saradnju, dokje novi predsednik postao dipl.ing. Rajko Sredanović, jedan odosnivača Agencije za drvo i dosadašnjipodpredsednik.5) Sredinom septembragost Agencije za drvo je biopodpredsednik Italijanskogudruženja Confindustria iz Udinagospodin Marco Bruseschii gospodin AlessandroTonetti,zadužen za ekonomska pitanjaudruženja. Vođeni su konstruktivnirazgovori o mogućnostimaposlovanja i kooperacijeocenjivati stalni žiri u sastavu:mr Jelena Matić, dipl. arh. ZoranNikolić i dipl. ing. Petar Bajić.Konkurs traje do 01.12. 2009.godine, a nagrade će biti dodeljenena prigodnoj manifestacijikoja će se održati sredinomdecembra. Prvoplasirani radoviu obe konkurencije će imatimogućnost realizovanja, a poredtoga prva tri mesta dobijajui novčane nagrade. JP Srbijašumeće takođe nagraditi pobednikekonkursa vikendom na Kopaoniku.7) Saradnja sa WIFI institutomiz Beča nastavljena je i ovegodine, već treću godinu zareodgospođe Wendelberger dakriza daje evidentne znake popuštanjai da se uskoro možeočekivati da se taj trend oseti iu našoj zemlji.Ostala dva seminara će seodržati takođe u oktobru, aovogodišnja saradnja sa WIFIInstitutom će se završiti sedmodnevnomposetom polaznikaseminara Austriji, krajemnovembra, kada će se ostvaritiveliki broj direktnih poslovnihkontakata sa austrijskim drvoprerađivačimakao i obići većibroj fabrika za preradu drveta.8) Agencija za drvo će 29.oktobra 2009. biti suorganizaskiminženjerima, tehničarima,studentima i svim ostalima kojise bave planiranjem, projektovanjemi investiranjem u visokogradnju.Svrha kongresa jeste promocijaupotrebe drveta kaograđevinskog materijala u Srbiji.U okviru Kongresa se pružaprilika da se od naučnika istručnjaka iz Austrije i Srbijeprikupe najaktuelnije informacijeo višestrukosti primene drvetau različitim područjimagraditeljstva. Ulaz je slobodan,uz prethodnu prijavu. Više informacijao Kongresu se možedobiti na web stranici Agenci-Detalji sa prvog WIFI seminara 2009. godinesrpskih i italijanskih drvoprerađivačkihfirmi. Novi susret jezakazan za novembar, kada ćepredstavnici udruženja Confindustriaponovo biti u posetiSrbiji.6) Agencija za drvo je 01.10.2009. godine raspisala četvrtikonkurs za dizajn nameštajakoji se odnosi na studente i đake.Tema ovogodišnjeg konkursajeste dizajniranje nameštajasa što većim ućešćem masivnogdrveta. Prispele radove ćedom. Ona se najpre ogleda uorganizaciji tri stručna seminarakoji za cilj imaju podizanjekvaliteta i efikasnosti poslovanjapreduzeća i institucija. Predavačisu vrhunski stručnjaci izpojedinih oblasti koji dolaze izAustrije.Ovogodišnji seminari sustartovali početkom oktobraaktuelnom temom “Kako MSPmogu prebroditi krizu” uz učešće20 polaznika. Na ovom seminarudobijene su informacijetor velikog Kongresa koji će seodržati u Sava centru u Beogradu.Organizator Kongresa jePro:Holz iz Austrije, a suorganizatorje i Inženjerska komoraSrbije, a podršku Kongresu sudali Arhitektonski, Građevinskii Šumarski fakultet Univerzitetau Beogradu. Tema kongresaje “Energetski efikasna drvnagradnja primenom inovativnihproizvoda”. Kongres je pre sveganamenjen građevinskim inženjerima,arhitektama, šumar-je za drvo, kao i na web straniciwww.gradimo-drvetom.rs.O ovim i svim drugim detaljimau vezi sa radom klasteradrvopreradjivača možete saznatiposredstvom telefona (+38111 3392 473), putem e-mail-a ilidolaskom u sedište Agencije zadrvo. Ukoliko želite da postanetenjen novi član, popunite pristupnicui pošaljite je u sedišteAgencije ili se učlanite on-linepreko web stranice www.agencijazadrvo.rs.noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 47

FrancuskoFormiranje podlogeAko ste koristili zapunjač pora površinu obradka dobro istrljajtemekanom tkaninom kako bi uklonili ostatke zapunjača. Napraviteloptu i napunite je politurom, tako što ćete izvaditi vatu i potopiti jeu polituru koja se nalazi u posudi sa širokim otvorom. Uklonite višakpoliture, tako što ćete lice lopte (jastučeta) iscediti pritiskom na posudu,pre nego što postavite krpu preko jastučeta.Sl.1. Uronite lice lopte u polituruSl. 2. Iscedite višak politureNanesite polituru u višku na površinu pomoću lopte, odnosno ukoličini dovoljnoj da se zadovolji upijanje drveta, ali ne toliko velikuda se stvore lokve ili brazde politure, koje je kasnije jako teško uklonitikada se jednom pojave. Svrha ove faze je da se obezbedi osnovastvarajući ravnomeran film preko površine drveta. Cilj ove faze obradenije da se formira sjaj poput ogledala, već samo ravan i gladak slojpremaza, koji može kasnije da posluži kao stabilna osnova za daljenanošenje slojeva politure.Polituru treba da nanosite u fazama, a možda će biti potrebno dapravite pauze između slojeva premaza. Za to vreme loptu čuvajte uposudi koja je hermetički zatvorena kako se ne bi osušila. Loptu čuvajtejer će vam biti potrebna za nanošenje međuslojnih premaza iza završni premaz. Faza formiranja podloge predstavlja, zapravo, dobarnačin da razradite novu loptu za politiranje.Ponovo napunite loptu politurom kada postane suva i kada morateda je jače pritiskate. Ako lopta počne da se lepi za površinu, podigniteje sa površine obradka i sačekajte pet do deset minuta pre negošto nastavite obradu. Veoma je važno da ne dozvolite da se loptazalepi za površinu, jer će oštetiti deo premaza politure i time napravitiožiljak koji će biti teško ukloniti. Ako koristite neko brusno sredstvoizmeđu slojeva upotrebite lepljivu krpu za uklanjanje prašine.Pravi poteziNa početku koristeći mali pritisak nanesite polituru na površinupravim, pomalo preklapajućim potezima. Trebalo bi da postoji očiglednorastojanje između putanja, ali bez tragova politure koje bi kasnijebilo teško ukloniti. Ako imate nekoliko komada koje treba dapolitirate (setite se da proizvod treba rastaviti na delove kako bi selakše politirali), radite sukcesivno, tako što obradite jedan komad azatim pređete na drugi i tako sve u krug. Ako politirate samo jedankomad, ostavite ga nekoliko minuta pre nego što pređete na sledećufazu obrade.Veliki potezi u obliku osmiceNanesite sledeći sloj politure u obliku broja osam. Ovakav načinnanošenja pomaže da se politura uvuče u vlakna drveta, uz istovremenoolakšavanje kretanja lopte po površini. Obrađivanje više komadatreba izvoditi tako da obrađujete jedan komad a zatim prelazitena obradu drugog.Pravolinijski poteziKonačno, nanesite polituru koristeći pravolinijske poteze duž vlakanaca.Nemojte ih preklapati, jer može da dođe do problema (lepljenja).Lopta treba da se kreće sa jednog na drugi kraj predmeta.Ako politirate samo jedan komad (površinu) a ne nekoliko ukrug, može se desiti da se lopta otežano kreće po površini, sa tendencijomda se zalepi. U tom slučaju možete ili da usporite rad, manjepritiskate loptu i polako klizite preko površine ili da se zaustavitei sačekate nekoliko minuta da se politura osuši, pre nego što nastaviteobradu.Dopustite da se površina odmori deset do petnaest minuta, zatimje pregledajte i ako ustanovite da ima na površini prašine, laganoje uklonite koristeći finu abrazivnu najlonsku krpu. Takođe treba proveritida li je politura ravnomerno utrljana na celoj površini. Ako jesjaj isti, osim na površinama na kojima je drvo očigledno upilo poli-Sl.3. Nanošenje prvog zatvarajućeg sloja politurepravim potezima duž vlakanacaSl.4. Utiskivanje politure u vlakancakretanjem lopte u obliku osmiceSl.5. Završite nanošenje prvog sloja pravolinijskimpotezima duž vlakanaca, pomerajući loptu od jedneivice do druge50 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

politiranje – II deoPIŠE: prof. dr Milan Jaićturu, što daje suv izgled, možete završiti sa radom. Ukoliko ste koristilizapunjač proverite da li su sve pore zapunjene.Ako nijedan od navedenih uslova nije ispunjen, potrebno je dananesete sledeći sloj politure, koristeći iste prave poteze loptom, potezeu obliku osmice i pravolinijske poteze. Za većinu poslova najčešćesu dovoljna dva ili tri sloja politure urađena na ovaj način, sa razmakomod petnaest ili više minuta između svakog od njih. Kada završiteobradu loptu ostavite u hermetički zatvorenoj posudi, kako bi bilaspremna za sledeću fazu. Ostavite premaz da očvrsne tokom noći.Završna obradaPovršina koju ste politirali neće biti savršena; možda će biti opekotinaod lopte ili mutnih tragova izazvanih trenjem. Ovo ne predstavljaveliki problem, sve dok nema tragova politure koja se sjedinilaili naborala. Prilikom kontrole površine drugog dana ona možeizgledati drugačije, možda će biti manje sjajna, a sigurno će se maloskupiti. Ovo je sasvim normalno i zato treba ostaviti dosta vremenaizmeđu pojedinih faza obrade. Pre nego što nastavite sa sledećom fazomfinom abrazivnom najlonskom krpom utisnite premaz, kako bise stvorila dobra osnova i uklonile prisutne čestice prašine.Upotreba praškastog zaptivačaPraškasti zaptivač nanesite na obradak četkicom mekih dlačica,duž vlakana i dobro očetkajte kako bi ušao u pore. Morate raditi pažljivokako bi sprečili nastajanje nabora i lokvi koje se teško uklanjajuako se osuše. Nemojte da prepunite četkicu i radite brzo, jer se šelakovizaptivači brzo suše. Ostavite premaz da očvrsne nekoliko satipre nego što ga ponovo pregledate a zatim ga uglačajte brusnim papiromnumeracije 320 i uklonite brusnu prašinu lepljivom krpom.Nakon laganog brušenja površina bi trebala da bude ravna i glatkaa pore zapunjene (ako je potrebno). Vodite računa da ne probrusitepremaz do površine drveta i napravite svetlu površinu sa uklonjenombojom. Ako se to ipak dogodi, probrušeno mesto treba da doraditenanošenjem boje, koju treba ostaviti da se osuši, nakon čega trebananeti zapunjač preko ovog mesta.Neke vrste drveta sa većom apsorpcijom i otvorenim poramamogu zahtevati nanošenje i drugog sloja praškastog zaptivača, kogatreba takođe uglačati nakon nekoliko sati sušenja.Međuslojni premaziAko ste loptu za politiranje ispravno čuvali trebalo bi da se nalaziu dovoljno dobrom stanju da može da se upotrebi za nanošenje međuslojnihpremaza. Lopta za politiranje trebalo bi da je razrađena, daima formirani oblik (kruškoliki) i da je punjenje spremno kao rezervoarpoliture.Testirajte količinu politure u lopti tako što ćete lice lopte pritisnutina beo list papira. U lopti može biti previše ili premalo politure. Akou lopti za politiranje ima previše politure otvorite jastuče i dozvolitemu da se malo osuši, a ako sadrži premalo dopunite ga politurom.Ako sipate previše politure u jastuče mogu nastati neravnine ilimože da dođe do izlivanja politure na površinu. Veća količina polituremože da izazove lepljenje lopte ili spaljivanje prethodno nanetogšelaka. Pritisnite lice lopte na beli papir kako bi je testirali. Iscedite višakpoliture, a ostatak rasporedite u celom smotuljku (jastučetu).Autor ovog teksta je redovni profesor na Šumarskom fakultetu u BeograduSl.6. Nedovoljno politure: lice lopte jeprilično suvoSl. 8. Odgovarajuća količina politure:određeni otisak stopala sa polituromobezbeđuje nanošenje politure ukontrolisanom pravcuSl.7. Previše politure: višak će bitiistisnut sa lica lopte izazivajući naboreili skupljanje površineSl.9. Dopunjavanje loptepoliturom iz flaše– otvaranje jastučeta i sipanjemale količine politurePravilno držanje lopte za politiranje je veoma važno, kao i kretanjeprilikom politiranja. Usavršiti poteze lopte nije nimalo lako, jerje prirodan način za to korišćenje zgloba ruke. Naime, trebalo bi dazglob ruke držite čvrsto a da pokrete loptom vršite iz lakta ili ramena.Nanošenje međuslojnih premazaMali potezi u obliku osmiceNanošenje politure obavlja se malim potezima u obliku osmicecelom dužinom vlakana. Prvo treba da obradite centralni deo površine,a zatim polituru nanesete i oko ivica, kako bi bili sigurni da stepokrili čitav predmet. Putanja lopte treba da bude vidljiva, ali ni ukom slučaju ne treba da se vide veoma mokri talasasti tragovi. Prekiniterad ako je lopta očigledno previše mokra i dozvolite površini dase suši najmanje jedan sat pre nego što nežno pređete preko nje najlonskomabrazivnom krpom.Veliki potezi u obliku osmiceU sledećoj fazi politiranja pravite preklapajuće poteze u oblikuosmice duž vlakana preko celog obradka. Ako je površina koju politiratedugačka, potrebno je da je podelite na dve ili čak tri površine.U ovoj fazi trebalo bi da osećate izvestan otpor prilikom kretanjalopte preko površine. Najbolji način da odredite koliko treba pritisnutiloptu je da uradite mali eksperiment. Simulirajte pokrete loptomtako što ćete trljati nadlanicu svoje ruke na čistom prozorskom oknu.Pritisak koji osećate je približno isti onome koji bi trebalo da ostvaritetokom nanošenja međuslojnog premaza. Pritiskajte toliko snažno kolikoje potrebno kako bi se politura ravnomerno raspodela i utrljalaravno na površinu. Ako primenite veći pritisak on može da prouzrokujepucanje politure.Kada lopta za politiranje počne da se suši tada treba primenitiveći pritisak. Kada osetite da je površina lopte suva (pritisnite jeoktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 51

Sl.10. Nanesite prvi međuslojni premaz kratkimpotezima u obliku osmiceSl.11. Dugačke površine (sto za ručavanje) možetepodeliti na deloveSl.12. Pravolinijski i delimično preklapajući poteziloptomna vašu ruku) treba je napuniti politurom. Ako osetite da je vlažna ihladna, verovatno ima dovoljno politure da se nastavi sa radom, aliako primetite da lopta ostavlja preveliki trag ili da traga uopšte nema,treba da promenite jastuče jer se verovatno zapušilo. Jastuče trebada promenite i ako primetite tragove grebanja ili čujete zvuk podloptom. Kako se bude povećavao otpor pri kretanju lopte, vaša normalnareakcija bi bila da ubrzate pokrete loptom – ali uradite potpunosuprotno. Usporite, držite loptu čvrsto i klizite preko površineobradka normalnim ritmom. Ukoliko lopta počne da se lepi završitekretanje lopte izvan površine i ostavite da odstoji nekoliko minutapre nego što nastavite sa radom.Pravolinijski poteziKonačno, kako bi eliminisali tragove poteza u obliku osmica, krenitesa pravolinijskim kretanjem lopte (linije se preklapaju). Kretanjelopte treba da ide od jedne do druge ivice obradka. Možda će bitineophodno da ovaj postupak ponovite jedanput ili dvaput, ako napovršini ostane još neki talas. Treba da vodite računa o pritisku loptekoji se koristi, jer se povećava rizik od lepljenja. Zato je možda boljeda ponovo natopite loptu politurom i da primeniti manji pritisak napovršinu.Kada ste naneli prvi sloj na sve delove koje treba da politirate,sačekajte oko 15 minuta da se premaz osuši pre nego što nanesetedrugi sloj. Od sada pa nadalje, povećavajte ptitisak lopte pri politiranjui vodite računa da omekšala politura ne ispuca. Pokreti loptomtreba da budu oprezni, dobro kontrolisani i dovoljno spori, kako bi sepostigao učinak bez lepljenja.Jako je teško odgovoriti na pitanje koliko je slojeva politure potrebnonaneti na površinu, zato što to zavisi od brojnih faktora. Generalno,nastavite sa nanošenjem novih slojeva sve dok ne postignetedobar, duboki sjaj ili dok lopta ne počne da se lepi za površinuobradka. Ostavite da se premaz osuši i očvrsne tokom noći.Sledećeg dana, ako želite deblji premaz, pređite preko površinesilikon-karbidnim papirom numeracije 400–600 (mokrim ili suvim)ili finom najlonskom abrazivnom krpom, kako bi uklonili sve greškenastale usled tragova lopte ili zbog prisustva prašine koja se zalepilapre nego što nastavite sa politiranjem. Prašinu uklonite lepljivom krpom.Tri ili četiri sloja politure naneta na ovaj način tokom nekolikodana biće dovoljna za skoro sve proizvode. Ukoliko želite da dobijetepovršine poput ogledala možda će biti potrebno više obrada.Očvršćavanje ili isparavanjeNajčešće ovaj deo predstavlja poslednju fazu obrade, koja imazadatak da se politura izglača do visokog sjaja. Koristite francuskupolituru koju ste malo razredili metil alkoholom, u razmeri tri delapoliture i jedan deo metil alkohola.Nakon što ste politirani predmet ostavili da se stegne preko noći,pređite preko njega laganim pokretom vrlo finom najlonskom abrazivnomkrpom ili mokrim, odn. suvim abrazivnim papirom numeracije600. Napunite loptu politurom koju ste prethodno razredili i vrlolaganim pritiskom nanesite polituru pravolinijskim potezima kojise malo preklapaju. Potez mora biti potpuno prav ili u obliku blagogluka do kraja predmeta. Kada obradite sve delove predmeta na ovajnačin sačekajte nekoliko minuta pre nego što nastavite sa radom.Ovaj put treba da radite odlučnim pokretima, zato što je površinskipremaz delimično rastvoren i izravnat loptom. Nemojte loptu da prevlačitepreko površine brzim pokretima, jer površina može da se spali.Usporite kretanje lopte, ali loptu pomerajte čvrsto i jednako dužcele površine. Usvojte kao pravilo da kada god naiđete na otpor prilikompomeranja lopte malo sačekate i počnete ponovo. Završite kadapostignete visoki ujednačen sjaj.Druge metode završne obradePoliranje – ovom obradom postiže se efekat sličan ogledalu, najsličnijiizgledu površine klavira. Da bi postigli ovakav efekat neophodnoje da politura ima veću debljinu, a koristi se i zapunjač. KadaSl.13 Matiranje čeličnom vunomili najlonskom abrazivnom krpompodmazanom voskom. Nežnotrljajte u pravcu vlakanaca

pokušate da polirate drvo sa otvorenim porama i vidljivim vlakancima,pasta kojom polirate će se zadržati u porama i pobeleće.Nakon procesa očvršćavanja ostavite da premaz očvrsne najmanjejedan dan u toploj prostoriji. Specijalne paste za poliranje moguda se kupe u specijalizovanim radnjama. Sipajte malo paste na suvu,meku krpu za poliranje i brzo je bez pritiskanja nanesite ravnomernopo celoj površini. Izglačajte površinu pravim potezima duž vlakanaca,uz veoma malo pritiskivanje. Kada pasta počne da se suši, zastanitei sačekajte da se potpuno osuši pre nego što pređete mekanom, suvomkrpom za poliranje. Ako nije postignut visoki sjaj ogledala ponoviteproces poliranja.Matiranje – visoki sjaj koji ste postigli procesom očvršćavanjapoliture može biti i previše sjajan u nekim poslovima restauracije pase mora umanjiti. Najlakši način da ovo postignete je da upotrebitenajlonsku krpu i abrazivu ili čeličnu vunu, koja ima malo voska za poliranje.Umočite najlonsku abrazivnu krpu ili čeličnu abrazivnu vunu uvosak za poliranje i protrljajte je preko obradka, potezima preko celedužine površine, ujednačenim laganim pritiskom, kako bi se smanjiosjaj. Nanon nanošenja voska preko cele površine, sačekajte da sevosak za poliranje osuši pre procesa poliranja. Ako je površina i daljeviše sjajna nego što to želite, ponovite ceo postupak. Efekat koji sepostiže ovom obradom je satenski sjaj koji podseća na stari nameštajkoji je ručno obrađen voskom.Politiranje nepristupačnih delovaDo sada smo objašnjavali kako da polirate ravne površine. Mnogipredmeti imaju i nepristupačne delove, koji su naprosto nedostupnilopti za politiranje, kao što su rezbareni i tokareni delovi ili uglovi. Zaobradu takvih mesta koristite četkicu za politiranje, koja ima veomamekane dlake od koze ili veverice ili kombinaciju dlake zvane zorinoprivezane za dršku.Koristite četkicu kako biste naneli polituru u dva ili tri premaza(sloja). Prvi premaz može da sadrži zaptivač kako bi se sprečila mogućnostda drvo upije naredne slojeve politure. Nanesite tanke slojevekako bi se sprečilo slivanje ili kapanje. Lepo utrljajte polituru narezbarenom delu, u šupljine i prevoje.Greške pri politiranjuRascvetavanje - politura može izgubiti sjaj i postati mlečna zavreme nanošenja u sredini koja je hladna i vlažna ili ako promaja duvaiznad predmeta obrade. Obrusite površinu nakon očvršćavanja,prilagodite radnu sredinu i ponovo počnite sa politiranjem, ako problemnije suviše veliki. Ipak, ako površina ima loš sjaj, moraćete daskinete premaz i počnete posao od početka.Opekotine od lopte – izaziva ih preveliki pritisak ili prevlažnalopta. Simptomi koji ukazuju na tu grešku su mutni tragovi, i u nekimproblematičnijim situacijama, izvestan stepen grube površine. Pustiteda premaz očvrsne, obrusite i polirajte ponovo.Otisak prstiju – ako se sa predmetom rukuje vrlo brzo nakon politiranja,mogu se ocrtati tragovi prstiju ili šake, čak i jedva vidljivi.Ako se ovo dogodi, pustite da premaz očvrsne, uklonite grešku i ponovoispolirajte. n

BASCHILDlider u sektoru tehnologija za sušenjei termičko tretiranje drvetaBASCHILD je italijanska firma koja je već 21 godinu prisutna usektoru tehnologija za sušenje i termičko tretiranje drveta. Za to vremeuspela je da ostvari i održi leadership među italijanskim proizvođačima,ali i u svetu.Ono što razlikuje firmu Baschild Srl u odnosu na konkurencijuje konstantno istraživanje i poboljšavanje proizvoda u smislu njegoveproduktivnosti, pouzdanosti i trajnosti. Ovakva filozofija je veomacenjena od strane firmi koje vode računa o svojoj konkurentnosti:sušiti bolje, brže i sa manjim troškovima znači štedeti vreme i novac,a to garantuje budućnost na tržištu.Firma Baschild Srl je investirala velike resurse i fokusirala svojupažnju na optimizaciju sopstvene proizvodnje. Sušare kao i svi proizvodifirme, proizvedeni su u potpunosti u Italiji, u Treviolu, sedištufirme. Uz visok stepen automatizacije proizvodnje i redukovane troškovepersonala, proizvodi se visoka tehnologija sa konkurentnomcenom. Firma proizvodi 1,5 sušaru srednjeg kapaciteta dnevno.Proizvodni program firme čine sledeći proizvodi: TDK (klasičnasušara sa toplim vazduhom) koja predstavlja srž poslovanja firme,DVK (komore za parenje drveta), PDK (postrojenja za predsušenje) iATK (komore za tretiranje drveta na visokim temperaturama).Šta je ATK?Skraćenica ATK je nastala od početnih slova Advanced TechnologyKiln, a to je postrojenje u koje je uloženo svo iskustvo firme BaschildSrl da bi se dobio proizvod sa jedinstvenim performansama.U ovom postrojenju je moguće tretirati drvo na visokim temperaturama(čak do 230°C), stvarajući tako materijal koji ima noveestetske i funkcionalne karakteristike. Taj materijal privlači pažnjuproizvođača nameštaja (unutrašnjeg i spoljašnjeg), podova, jahti iuopšte arhitekture. Termo drvo stvara nove scenarije na tržištu i izazivapravu revoluciju u svim fazama rada posle sušenja.Iako predstavlja proizvod za ekskluzivne klijente, tržište za ATKse širi veoma brzo u svim delovima sveta.Proces termotretiranja drvetaPostupak se može indikativno podeliti u tri faze.Faza 1: Zagrevanje drveta do željene temperature (180- 230°C); tokom ove faze ubacuje se vodena para u sušaru da bi sezaštitilo drvo od evenualnog pucanja ili drugih defekata koji moguda utiču na krajnji kvalitet proizvoda. Zagrevanje počinje sa hipotetičkomvlažnošću drvata između 10 i 12%. Kada temperatura pređe140°C, uključuju se odgovarajući mehanički i električni sigurnosniuređaji kako bi kontrolisali proces i bezbedno ga doveli do kraja.Faza 2: To je upravo sam proces tretiranja na visokoj temperaturi,koji daje drvetu željeni kvalitet kako u estetskom tako i umehaničkom smislu. U ovoj fazi temperatura se održava na vrednostimaod 180 - 230°C nekoliko sati; vlažnost drveta dostiže vrlo niskuvrednost i drvo dobija tamnu boju, u zavisnosti od same temperature,homogenu po celom preseku.Faza 3: Tokom ove faze komora se hladi, uz poštovanje sigurnosnihkriterijuma, do optimalne temperature na kojoj se vrši završnokondicioniranje materijala. Tokom tog procesa, dostiže se željenavlažnost u zavisnosti od kasnije primene materijala.Svojstva i upotreba tretiranog drvetaSvojstva drveta direktno zavise od načina tretiranja u smislu vremenatrajanja procesa i dostignute temperature. Temperatura višeutiče na svojstva nego vreme trajanja: tretiranje na relativno niskimtemperaturama ali sa dužim vremenom trajanja ne daje drvetu istekarakteristike kao tretiranje na visokim temperaturama.Glavna mutacija koja se može primetiti je promena boje u braonili tamno braon; boja drveta se menja čak i sa tretiranjem drvetana nižim temperaturama i postaje sve tamnija što temperatura tretiranjaraste. Boja nije otporna na ultraviolentno zračenje.Strukturalna promena koju trpi drvo tretirano na visokim temperaturamaje smanjenje sadržaja vezane vlage i do 50%; mogućnostapsorpcije (upijanja) vode tokom termičkog tretiranja je manjai zidovi ćelija drveta upijaju manje vode zbog degradacije hemicelulozeu drvetu.Takođe treba naglasiti i redukciju promene poprečnog preseka(utezanje i bubrenje) od 30 - 50% kao i slabljenje mehaničkihosobina drveta za vrednosti od 0 - 30% u zavisnosti od temperaturetretiranja.U zavisnosti od ovih (i drugih) karakteristika termo tretiranog drvetamogu se izdvojiti određene posebne primene: zbog svoje dobreotpornosti na atmosferske promene, termo tretirano drvo je pogodnoza spoljašnju upotrebu npr. kao spoljne obloge, za konstrukcijuvrata i prozora kao i za vrtni nameštaj. Pogodno je i za primenutamo gde je poželjno da smola bude odstranjena iz drveta. Zbogsvoje dimenzionalne stabilnosti termo drvo ima široku primenu zaoblaganje. U slučaju da materijal treba da bude upotrebljen za izradunameštaja i enerijera, proces može biti modifikovan na način dase dobije željena lepeza boja.Baschild u SrbijiFirma Baschild je već instalirala nekoliko postrojenja na teritorijiRepublike Srbije; najnovije postrojenje je urađeno u jednoj od najvećihsvetskih firmi u sektoru, govorimo o Tarkettu u Bačkoj Palancigde je u radu postrojenje za termičko tretiranje drveta, ATK, sa kojimće firma da obogati gamu svojih visoko kvalitetnih proizvoda.Pored toga, od prošle godine, otvorena je nova filijala firme BaschildSrl u Srbiji, koja je na usluzi svim firmama. Nova agencija, Baschild-Snudi svu komercijalnu podršku, tehnički personal za pomoćon-line ili on-site (na terenu) kao i potrebne rezervne delove, garantujućiintervenciju u roku od 24 časa.Agencija Baschild-SDragice Končar 23/11, 11000 BeogradTel: +381 (0)11 2652076, Fax: +381 (0)11 2492104, GSM: +381 (0)63 7696134email: s.nikov@baschild.it, www.baschild.it

Rehabilitacioni centarRehabilatacioni centarVilina vlas se nalazi u istočnomdelu Republike Srpske, pet kilometaraudaljen od Višegrada.Zahvaljujući niskoj nadmorskojvisini (460 m) i šumovitim padinamaobronaka Tare, umerenokontinentalna klima sablagim karakteristikama planinske,čini ovu oblast ugodnimmestom za rehabilitaciju iodmor tokom cele godine. Rehabilitacionicentar je dobioime po endemskoj vrsti paprativilina vlas koja raste jedino uovom kraju, na izvorima lekovitetermalne vode. Zanimljivoje da nisu uspeli pokušaji dase ova paprat prenese i uspevana drugom području…O karakteristikama termalnevode u Višegradskoj Banji injenim svojstvima, razgovaralismo sa doktorkom DušanomBukvić, koja se više od dve decenijebavim ovom vodom injenim uticajem na ljudakozdravlje.– Termalne vode Višegradskebanje imaju karakteristikeradioaktivne, karbonatne homeoterme.Po radioaktivnostivode, Višegradska banja senalazi na prvom mestu u BiH,a na drugom na području bivšeJugoslavije. Ustanovljenoje da su lekovite vode stareviše od 38 hiljada godina, dana površinu zemlje izbijaju sadubine od 180 metara, a njihovatemperatura je od 31 do34 stepena Celzijusa. Osnovnalekovita svojstva vode potičuod njene radioaktivnostičiji je osnovni nosilac radon injegovi produkti raspadanja.Stepen radioaktivnosti je terapijskioptimalan i bez neželjenihdejstava na ljudski organizam.Termalne vode bogate sunatrijumom, kalijumom, magnezijumom,aluminijumom,manganom, gvožđem, aluminijum-oksidom,oksidom gvožđai drugim elementima kojije čine lekovitom. U termalnimvodama ima i radona kojipodmlađuje i usporava processtarenja, smanjuje bol, podižeopštu otpornost i povoljno delujena kožne, endokrine, respiratornei alergijske bolesti –objašnjava dr Dušana Bukvić.– Lekovitost termalnih vodapogodna je za lečenje reumatskih,neurološkoh, ortopedskih,ginekoloških, gerijatrijskihi obolenja disajnihputeva, kao i za prevenciju, lečenjei rehabilitaciju svih starosnihgrupa – kaže specijalistafizijatar dr Dušana Bukvić,rukovodilac medicinskog timakoja brine o zdravlju gostijuRehabilitacionog centra Vilinavlas.Dr Dušana Bukvić, specijalista fizijatarOvde su dolazili i dolazei bolesni i zdravi, da povratezdravlje, da se okrepe i odmore.Značajno je da se najvećibroj gostiju uvek vraća u ovubanju. I za lečenje i za odmorovde postoje smeštajni uslovi.Rehabilitacioni centar Vilinavlas je moderan hotel u okvirukoga je poseban medicinskideo. Raspolaže sa jednokrevetnimi dvokrevetnim sobamai apartmanima gde se možesmestiti 150 gostju. Smeštajje moguć i u luksuzno opremljenimbungalovima iznadhotela čiji je vlasnik HE na Drini.Gostima su na raspolaganjudva restorana, otvorena izatvorena sala pogodna za seminarei kongrese, aperitiv bari prodavnica. U sastavu Rehabilitacionogcentra Vilina vlasje i restoran sa letnjom terasomgde se služe specijalitetiovog kraja. U okviru hotela sui svojevrsne trim staze (putevi)kroz borovu šumu pogodniza šetnje i rekreaciju, posebnoosoba izloženih svakodnevnomstresu, kao i za pripremusportista.U medicinskom delu hotelanalazi se zatvoreni bazen(18x16 m) sa toplom termalnomvodom koja stalno dotičesa planinskih izvora i konstantneje temperature od 34 stepenaCelziusa.Bazen sa termalnom vodom u hotelu Vilina vlas Vi{egrad (levo) i Mehmed Pa{ino kupatilo iz 1575. godine (desno)62 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

Vilina vlas VišegradPored termalne vode kaoosnovnog fizikalnog agensa,terapijskim programom jeobuhvaćena elektroterapija,sonoterapija, magnetnoterapija,termpterapija, kinezi i mehanoterapija.Terapijski procesje pod stalnim nadzorommedicinskog tima fizijatrijskogprofila, a pacijentu su na raspolaganjukonsultantske uslugelekara specijaliste za internističku,neurološku, ortopedskui ginekološku medicinu.Poseban dragocenost Višegradskebanje Vilina vlas i njenistinski dragulj je Mehmed Pašinokupatilo, takozvana Starabanja. I danas je u funkciji,a izgrađena je 1575. godineu tradicionalnom turskomstilu. Ktitor čuvene ćuprije naDrini, Mehmed Paša Sokolović,zaslužan je i za nastanakVišegradske Banje. Ovde sugraditelji poznatog mosta vadilikamen-sedru za gradnjumosta i otkrili obilje termalnihizvora. Po nalogu Mehmed PašeSokolovića tu su sagrađenadva turska kupatila, Kadijinoi Mehmed Pašino, koje su koristilavlastela, ali i radnici naćupriji, da se okrepe i uživaju,da zaleče kostobolju i drugezdravstvene smetnje.Područje Višegrada posetiocimaVišegradske Banjepruža obilje mogućnosti zauživanje i sadržajan boravak.Svakome će, bez sumnje, prijatišetnje kroz borovu šumu iproplanke, obroncima Tare…Poseban doživljaj je krstarenjebrodićem, jezerom niz Drinu,od višegradske ćuprije do Žepei nazad; zatim poseta manastiruDobrun; poseta KusturicinomMećavniku i vožnja Ćiromod Mokre Gore do Šargana, aovaj popularni voz će uskorostići i do Višegrada. Može bitizanimljiva i šetnja starim, opevanimgradom i poznatom ćuprijomna Drini koja i dalje mamisvojom graditeljskom lepotom,a tu je i spomen kuća nobelovcaIve Andrića i gradskaRehabilitacioni centar Vilina vlasVišegradtel. 00 387 (0)58 620-480, 620-967, 620-466, 620-316www.vilinavlas.com, e-mail: vvlas@teol.netHotel Vilina vlas u Vi{egradskoj Banjigalerija, umetnička i istorijskariznica ovog kraja.Priroda je ovde, očigledno,bila izdašna, a pratli su je zanimljivi,ponekad protivurečni iteško objašnjivi istorijski događajiprotkani retkim periodimamira u kojima je priča o proteklimteškoćama i ratovanjimabila jednako važna brizi za neizvesnuegzistenciju. Stopljensa uzdržanim i nepoverljivimduhom naroda, ovaj prostor jebeležio retke periode bezbrižnostii razvoja, a u jednom takvomrazdoblju, pre tridesetakgodina, sagrađen je i hotel Vilinavlas. Potreba za renoviranjemovog objekta danasje očigledna isto kao što jeočigledno da zaposleni sa punoljubavi i razumevanja brinuo ovom objektu i njegovimgostima u nameri da ljubaznošćui predusretljivošću buduna visini prirodnog dara ikompenziraju ono što su muvreme i često ljudska nebrigaodredili. noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 63

AQUARIONKoristite potpuno bezbednu, prečišćenu,jonizovanu vodu u Vašem domaćinstvusvakog dana.Natočite i Vi čistu vodu u čašu!Živi organizmi milionima godinazavise od prisustva vode u prirodi.Sve veća zagađenost životnesredine, kao i nus produkti industrijskeproizvodnje doprinosetome da se ionako neznatnezalihe pitke vode sve rapidnijesmanjuju. Od ukupno 1,3 milijardikubika vode, svega 0,1% jepogodno za piće.Da li znate: da organizam čivekaod 75 kilograma sadrži oko50 litara vode; da je voda neophodnaza sve žive organizme, jerpospešuje apsorbciju hranljivihmaterija, pomaže pri održavanjunormalne telesne temperature,reguliše nivo elektrona i proto-na; da voda rastvara produktemetabolizma u organizmu, kojisu postali suvišni i koji se zatimizlučuju putem bubrega; da krozbubrege dnevno protiče 180 litarakrvi koja se na taj način pro-Jonizovana alkalna voda1. pH 8.5 – u uvodnoj etapi prvogkorišćenja terapije alkalne vodeza piće, 2-3 dana kao zamenaza vodu iz slavine2. pH 9.0 – u preleznoj etapikorišćenja terapije alkalne vodeza piće, 2-3 dana kao zamenaza vodu iz slavine3. pH 9.5 – pogodna za redovnekonzumente, a takođe je idealnaza pripremanje čaja, kafe,raznih supa ili čorbi4. pH 10.0 – samo za kuvanjeStepeni podešavanjaJonizovana kisela voda(samo za spoljašnju upotrebu!)pH 6.5 – za svakodnevnoispiranje grla i pranje zubapH 6.0 – za svakodnevnoumivanje i čišćenje licapH 5.5 – za sterilizovanjekuhinjskog pribora i površinabez upotrebe hemikalijapH 5.0 – za postizanje jačegsterilizacionog efektaKako se upotrebljava AQUARION?Pomoću jednostavne promene parametarana aparatu možemo dobiti jonizovanukiselu, odnosno alkalnu vodu u dva puta početiri stepena podešavanja:nnnnJednostavno montiranje, primenljivo usvakom domaćinstvu.Lako razumljivo uputstvo za upotrebu,pregledan DVD.Jednostavno rukovanje.Jednostavno nadziranje aktuelnogstanja i veka trajanja filtera, lakazamena, dostupno putem mreže.nnPotpuna garancija.Lako održavanje, potpuna profesionalnaservisna podrška.n Ekološki ispravna primena –besprekorno čista voda, kuhinjabez hemikalija, sredina oslobođenaplastičnih boca!AQUARION ima povoljnu cenu,proporcionalnu njegovoj vrednosti.On je siguran i trajan, pomaže vašem zdravljui vašoj vitalnosti i brzo se isplati.Oslobodite se plastičnih flaša, natočite zdravu,jonizovanu vodu iz vaše slavine, uvek.Nazovite 011-311-0639 ili 063 289-61164 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

čisti; da bi za pravilno održavanjezdravih fizioloških procesa uorganizmu trebalo dnevno popiti2 do 2,5 litara čiste vode bogatekiseonikom.Da li biste pomislili: da su vodupopijenu od strane žitelja veli-nnnnnnnrelo; da iz vodovoda mnoštvomaterija putem rastvaranja dospevau vodu, a pored kamencai korozije metalnih cevi stalneprobleme stvara i tretiranje istihputem raznih hemijskih materija;da uključujući sve navedeneNa kakve efekte možete računatipri redovnom korišćenju jonizovane vode?Organizam se puni energijom.Smanjuje se umor.Koža postaje čista i počinje blistati od zdravlja.Smanjuje se celulit i ostali simptomi acidoze.Poboljšava se varenje i funkcionisanje crevnog trakta,jača metabolizam.Organizam postaje snažniji i otporniji prema obolenjima.U kombinaciji sa odgovarajućim režimom ishrane,prema krvnim grupama, sigurno dovodi dosmanjenja telesne mase.kih gradova u proseku već popiliosam puta; da u hlorizovanojvodi iz slavine, iako ona ne sadržipatogene mikrobe, još mogubiti virusi, pošto njih hlor neuništava; da prema najnovijemizveštaju Saveta za zaštitu prirodeSAD, oko dve trećine pogonaza prečišćavanje vode je zastaprimere,vodu iz naših slavinamogu zagađivati blizu 60.000 raznihhemijskih materija.Acidoza organizma je jedan odnajvećih problema današnjice.Na duže staze može dovesti dorazvitka raznih obolenja (alergija,celulita, problema sa zglobovima,gojaznosti, obolenja bubregaitd).Pored opšte popularnih, čestokorišćenih namirnica koje stvarajukiseline (raznih vrsta testa,belančevina životinjskog porekla,mlečnih proizvoda, nekih vrstavoća, proizvoda sa sadržajemalkohola), odnosno nekih vrstalekova, umanjeni unos vode, takođe,može doprineti acidozi organizma.Rešenje je aktivator vode – AQU-ARION – uređaj pomoću kojegmožemo uvek iz slavine nasutičistu vodu.Kakvu vodu proizvodiAQUARION?Prečišćena voda: pomoću višestrukogčišćenja odstranjujuse ne samo površinska zagađenja,već zahvaljujući specijalnomunutrašnjem Biostone filteru od0,01 mikrona, bakterije i virusitakođe bivaju uklonjeni, a specijalnideo aparata, mineral turmalin,već u fazi filtriranja jonizujevodu!Jonizovana voda: pomoću dveelektrode, voda se razdvaja najonizovanu kiselu i jonizovanualkalnu vodu.Jonizovana alkalna voda je zahvaljujućisvom radikalu OH pogpodnaza vezivanja slobodnihradikala, odnosno odličan je antioksidant,efikasno alkalizuje,pa je pogodna da obrne procesacidizacije prouzrokovan unošenjemnekih namirnica, lekova itd,energizuje, a osim toga vrši jošbrojna pozitivna dejstva na organizam.Jonizovana kisela voda je isključivoza spoljašnju upotrebu, naprimerza negu kože, tretiranjemanjih rana ili opekotina, za ispiranjegrla, umesto kapi za nos uslučaju alergije, odnosno za ekološkočišćenje površina u domaćinstvubez hemikalija.Voda bogata kiseonikom: aparatdaje vodu za piće bogatu kiseonikom,što doprinosi očuvanjuzdravlja i idealna je za osobekoje se bave sportom ili se baveobavljanjem fizičkih poslova.Voda sa manjim klasterima: tokomprocesa jonizacije strukturameđusobno slepljenih molekulavode (klastera) se menja. U običnojvodi 12 do 18 molekula vodečini jedan klaster, dok je to ujonizovanoj vodi 6 molekula!Rezultat toga je značajno bržaapsorbcija, čak i šestostruko povećana.noktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 65

DODACIMA ISHRANI PROTIV VIRUSA GRIPAPandemija preti planetiŠTA TREBA DA ČINIMO DASPREMNO DOČEKAMO VIRUS H1N1?Stanovnici cele zemaljske kugle su sa zabrinutošću primili vest o mogućoj pandemiji gripaizazvanog virusom H1N1 (svinjski grip ili meksički grip). Istovremeno, kada je objavljenavest da može biti zahvaćena čak polovina stanovnika jedne države, sledila jepreporuka da nema mesta za paniku, samo treba da se hranimo zdravo, unosimo vitamine,često peremo ruke (svaka dva sata), da se ne ljubimo i ne rukujemo.A kad kašljemo, da to bude u papirnu maramicu za jednokratnu upotrebu.Treba da uzmemo svoje zdravlje u svoje ruke! Pored zdraveishrane u skladu sa krvnom grupom, redovnom fizičkom aktivnošću,opštom higijenom i korišćenjem multivitamina Vital A, Vital B, VitalO, Vital AB, možemo pojačati imunoodbranbenu sposobnost organizma.Preparatima iz palete CaliVita Int. možemo pružiti podršku svomimunom sistemu da u pripravnom stanju dočeka novi virus H1N1, ito pomoću dva sjajna biljna dodatka, VirAgo i Oregano Oil.VirAgo je izvanredan dodatak ishrani koji može da pripremi imunisistem za odbranu od najezde virusa. VirAgo sadrži ekstrakt mačjekandže (Uncaria tomentosa), helirani mineral cink, ekstrakt maslinovoglista, bledi zvončić (Ehinacea) ekstrakt Pau d’Arco i aminokiselinulizin. Ovi sastojci deluju sinergistički na ćelije imunog sistema,koje treba da obrazuju prvu barijeru protiv virusa. Oni aktiviraju T-limfocite u imunom sistemu, zatim povećavaju nivo imunoglobulina,i uopšte jačaju aktivnost belih krvnih zrnaca čiji je zadatak da„prožderu” virus. VirAgo direktno štiti sluznicu gornjih i donjih disajnihputeva, kao i sluznicu gastrointestinalnog trakta od prodora virusau organizam kroz njih. Naime u slučaju prodora virusa imunećelije koje treba da ga prepoznaju postaju veoma aktivne. A sastojciVirAga direktno uništavaju virus, i ne dozvoljavaju da se on razmnožiunutar ljudskih ćelija.VirAgo ima i opšte dejstvo na organizam, jer sadrži obilje mineralakoji vrše alkalizaciju, te stvaraju nepovoljne uslove za razmnožavanjevirusa, bakterija i gljivica. Vitamini deluju kao antioksidanti, amačja kandža skida temperaturu i ublažava upale.Već sada možete početi uzimanje VirAga, tri puta po jednu tabletuposle jela, a u slučaju epidemije preporučljivo je uzeti tri putapo dve tablete na dan.Drugi dodatak CaliVite International koji preporučujemo jesteOregano Oil, koji može da se koristi spolja, ali može i da se pije, a tadarazvija dejstvo u celom organizmu. Oregano Oil je uljani rastvorekstrakta začinske biljke origana (Origanum vulgare subspecies Hirtum),koji se koristi od davnina kao začin, a od petnaestog veka kaolekovito sredstvo protiv proliva, psorijaze i gljivičnih oboljenja.Oregano Oil sadrži eterična ulja karvakrol, timol i borneol kojisnažno deluju na bakterije, viruse, gljivice i lambliju. Zatim sadržiruzmarinovu kiselinu koja deluje protivupalno. Značajan sadržaj bioflavonoida,vitamina C i vitamina A pojačano utiče na rad imunog si-Konsultacije sa autoromčetvrtkom od 16 do 17 časovatel. 021 631 00 11Sve ostale informacije možete dobiti na telefon 063 289 61168 oktobar 2009.DRVOtehnika 24/2009

stema, jer ovi sastojci deluju protiv slobodnih radikala, a P-supstanca(P-vitamin) jača zidove sitnih kapilara duž sluznica disajnih organai gastrointestinalnog trakta. Oregano Oil deluje roborantno naorganizam, a to znači da popravlja energetsko stanje svih ćelija –takoi imunih, a time povećava i odbrambenu sposobnost organizma.Zna se da virusi uništavaju trepljasti epitel duž sluzokože bronhija,a Oregano Oil deluje opuštajuće na bronhijalni spazam, razblažuješlajm i deluje protiv kašlja.Za preventivu odrasli mogu uzimati tri puta po četiri kapi OreganoOil-a, ukapano u vodu, voćni sok ili mleko. A u slučaju epidemijepreporučuje se utrostručena doza. Preparat se može davati i deci, usrazmerno umanjenoj dozi, o čemu treba konsultovati lekara.I spoljašnje delovanje Oregano Oila je voma značajno. Može sedodati u tečne sapune i šampone za pranje ruku, kose i za kupanje,jer ima veoma snažno dezinfekciono dejstvo. Može se koristiti zapranje zuba, umesto paste za zube, jer se na taj način jača sluznicausne duplje, koja je prva barijera protiv ulaska virusa u organizam.Zna se da se virus H1N1 izlučuje putem pljuvačke i stolice, pa iz tograzloga navedene preventivne mere mogu poslužiti veoma efektivnoza zaštitu organizma spolja. Oregano Oil se osim toga može koristitii za inhalaciju, ako se stavi u aparat za inhaliranje, a može se stavitii u aparate za dezinfekciju prostorija u vidu aerosola.Oregano Oil dakle štiti organizam i spolja i iznutra, a može da sekombinuje i sa VirAgom, čime se postiže sjajan IMUNOSTIMULATIV-NI i ANTIVIRUSNI efekat. Ova dva dodatka ishrani naročito preporučujemoosobama koje pate od slabosti imunog sistema, ili boluju odhroničnih bolesti pluća, kardiovaskularnog sistema, odnosno drugihteških bolesti.Prim. mr. sci. dr. Amalija Tarnockioktobar 2009.

Istorija srpskogPresto u HilandaruU hilandarskoj Sabornojcrkvi nalazi se jedan arhijerejskipresto, intarziran sa košču isedefom. Taj presto je izrađen1635. godine, i jedini je očuvanna teritoriji pravoslavnih Srbakoji ima baldahin (sl.1.). Dimenzijesu: visina 265 cm, širina 67cm, i dubina 54 cm. Presto jekonstruktivno rađen iz dve zasebneceline: prestola kao donjegdela i baldahina sa nosećimstubovima kao gornjeg dela.Stubovi oba dela su šestostraniod kojih donji stoje na rezbarenim,ležećim lavovima. Bočnestranice i leđni naslon su ukrašenimušarabijom i intarzijom odslonove kosti. Sedište je pokretno- na obaranje, što je omogučavaloarhijerejima da u tokuslužbe stoje ili sede. Gornji deobaldahina je konstruisan kao zasebnacelina u obliku skrinje saizbačenim plafonom kao vencem,ugaonim i središnjim nosećimstupcima između kojih jeispuna od drveta sa slikanim minijaturama.Intarzirani ukras napomenutom prestolu radila sutri nepoznata majstora, sudećipo tehnikama rada u pojedinimzonama prestola.Tip arhijerejskog intarziranog“stola” s baldahinom u Sabornojcrkvi u Hilandaru vučesvoje korene iz srednjevekovnetradicije. Iako nije u celini sačuvannijedan takav tron u ortodoksnimcrkvama na Balkanu,na likovnim dokumentima XIVveka u Srbiji i Makedoniji nailazise na tipske srodne primerke.Iz 1577. godine sačuvan je ovakav“stol” sa baldahinom u patri-Sl.1. Arhijerejski presto, Saborna crkva Hilandar, 1635. godinaoktobar 2009.

Materijalna kultura južnih SlovenaVIII deocrkvenog nameštaja (na freskama i u primeni)PIŠE: dr Srđan Žikićcrkvenih prestola izrađenih uperiodu od XVI do XIX veka. Nasl.2. imamo jedan presto koji senalazio u crkvi i bio korišćen odstrane feudalaca i visokog klera,visine 162 cm, širine 75 cm i dubine51 cm, datiran za kraj XVIveka. Leđni naslon je polukružnozavršen, sa ukrasnim stubićimapo obodu. Noseći stubovisu kvadratnog preseka, u koji suužljebljene bočne stranice i poleđina,od pune daske. Izmeđupunih delova konstrukcije nalazese pojasevi od tokarene balustrei mušarabije, gde su kolonetenegde kraće, a negde dužei vitkije.Klupe,sa naslonom ili bezSl.3. Isus podučava u hramu, Dečani, XIV vekKlupa predstavlja posebnuvrstu nameštaja jer je skupnosedište, za razliku od individualnihsedišta dosad obrađenih. Nafresci naslikane klupe, ukolikosluže za dve osobe (biosellium),pokazuju slične stilske i konstruktivneelemente kao i indivisedište,koje je korišćeno za nastavu,nalazi prikazano u Dečanimau istoj sceni (sl.3.), a takođei u Peći. Dugačka polukružnaklupa u Dečanima pretstavljenaje kao jedna konstruktivna celina,koja stoji na posebnom podijumu.Sedište klupe je rađenokao sanduk - skrinja sa četvrtastimotvorima na prednjoj strani,bočna stranica je rešena saugaonim stubovima i ispunomu kojoj je biforni otvor a naslonza leđa je visok sa polukružnimklupe na dva dela. Slikaru je očiglednobilo najvažnije da prestosmesti u sredinu i visoko, neobazirući se na zakone perspektivei logike. Sedište je konstruktivnorešeno zajedno sa podnožnikomkao skrinja – sanduk,bez prednjih nosećih stubova iposebnih bočnih stranica sa rukonaslonom.Naslon za leđa jekonstruktivno odvojen od sedišta,sa četvrtastim stubovima iokruglim otvorima na poleđiniSl.2 Crkveni presto, Dečani,kraj XVI vekajaršijskoj crkvi u Carigradu, a radje grčkog majstora poreklom izAtine. Ovaj “stol” pretstavlja jednuod karika u razvojnom lancutipologije crkvenih sedišta. Nacarigradski presto nadovezujese tipski ovaj hilandarski.U nekim od Milutinovih zadužbinanalazi se prikaz prestolasa baldahinom, s polukružnim iličetvrtastim kruništem (Sv. Nikita- Banjani, Studenica, Gračanica).Međutim, ti prestoli sa baldahinomsu od mermera, barsu tako prikazani na freskama.Vizantiski carski presto imao jetakođe baldahin, a njegova jeupotreba poznata i u ondašnjojEvropi. Možda pojava baldahinanad prestolima na našoj frescine znači da je on doista i tuprimenjivan u životu, ali govorisvakako o pojavi formalnih kosmopolitskihelemenata dvorskesredine i kulture, koje ćemo kasnijeuzalud tražiti na freskamaMoravske škole.Novija istraživanja u našojzemlji dovela su do novih saznanjaiz oblasti istorije srpskog nameštaja.U riznici manastira Dečananađeni su primerci raznihSl.4. Svadba u Kani, Sv.Nikita kod Banjana, 1314. godinedualna sedišta. To je osobito karakterističnoza XIV vek i kasnije.U Sopoćanima, u sceni gdeIsus podučava u hramu, živopisacje naslikao polukružnu klupukoja sigurno upućuje na antičketradicije, na sedišta amfiteatralnogoblika. Kasnije, ovo seotvorima i završnom lajsnom navrhu. Sve ove tri konstruktivneceline morale su biti naknadnospojene u klupu kao jedinstvenobjekat. Sam presto u sredini jeveoma interesantno rešen, iakoje njegova lokacija nelogična sobzirom da preseca konstrukcijuSl.5. “Priča o carskoj svadbi”, Manasija, XV veku dva horizontalna pojasa, što jeretkost za taj period.Najstariji prikaz dugačkeklupe za sedenje za više lica nalazise na fresci u manastiru sv.Nikita kod Banjana, iz 1314. godine,na sceni “Svadba u Kani”.Sama klupa (sl.4.) je konstruisa-oktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 71

ili troseda gde je sedište u oblikuskrinje sa četvrtastim otvorimapovezana sa bočnim stranicamačiji završeci imaju floralnemotive kao na sličnom prestoluu Arilju. Bočne stranice su jednakonstruktivna celina sa kosimnaslonom za ruke dok su leđarešena samo sa jednom horizontalnomprečkom i bez nekeispune.Sedište sa draperijomSl.6. “Rođenje Bogorodice”, Bela crkva u Karanu, XIV vekna po svim pravilima za tu vrstusedišta – ima vertikalne nosačeravnomerno raspoređene dužklupe koji nose masivno i širokosedište za 5 – 7 osoba. Na bočnojstranici klupa ima dva malapolukružna otvora – kao biforui snažan postament na komeklupa leži.U naosu Manasije nalazi sescena “Priča o carskoj svadbi”(sl.5.) na kojoj je prikazana klupa,za više osoba. Crtež rađenpo fresci je precizniji pa ćemonjega koristiti. Klupa je rađenakao skrinja sa visokim ugaonimstubom na mestu naslona za leđa,ali se na slici ne stiče takavSl.7. Bogorodica sa detetom, Sv.Sofija, Ohrid, XI vekutisak usled nepoznavanja perspektiveod strane slikara. Ukrasna bočnoj stranici su tokarenekolonete, što je uobičajen ukrastoga vremena. Freska datira sapočetka XV veka.Na sceni “Rođenje Bogorodice”u crkvi u Karanu (sl.6.) prikazanaje klupa širine dvosedaVeć na fresci sredinom XIveka javlja se sedište čiji je naslonukrašen zavesom, najčešćebelom sa smeđom ili crvenomšarom. Takvo se sedište nalazi uapsidi crkve Sv.Sofija u Ohridu,prestavljeno na fresci rađenojsredinom XI veka (sl.7.). Donjideo sedišta - trona konstruisanje u obliku sanduka - skrinje samasivnom gornjom pločom nakojoj se sedi. Naslon za leđa jevisok sa izvijenim ugaonim stubovimakoji su ukrasno završeniu obliku lire. Cela drvena površinaprestola pokrivena je plitkorezbarenim ornamentom, dok

Sl.8. Ktitorska kompozicija, manastirGradac, XIV vekje sedište ukrašeno inkrustacijombojenim pastama i verovatno,poludragim kamenom. Gornjaprečka naslona je ukrašenatokarenim bobicama. Na nju jeobešena zavesa koja pada u naborima.Gotovo bez izuzetka natakvom sedištu je prikazana Bogorodicasa detetom. Funkcijadraperije je jasna: ona treba dazaštiti od hladnoće zida uz kojisu bila smeštena sedišta, paje prema tome pojava te stoliceu navedenoj temi potpunoopravdana, s obzirom na maloSl.9. Bogorodica sa detetom,Bogorodica ljeviška, XIV vekzvanom “dorsal”, na ranijim sedištimaje bogatije ornamentisananego li na kasnijim, ali nijepo pravilu onako bogata, kaošto je to slučaj sa onima koje suuzimane u iste svrhe, naročito uItaliji u XII i XIII veku.Najčešća pojava sedišta sdorsalom je na ikonama s likomMadone i deteta iz XIII i prvepolovine XIV veka u lokalnimitalijanskim slikarskim školama,kao i u tzv. “Jadranskoj školi”, kojaobuhvata Veneciju i Balkan.Srednjevekovni nameštaj nijebio tapaciran u smislu fiksnogtapaciranja kakvo danas poznajemo.Međutim, kako se vidi iznavedenih primera, tekstil seupotrebljavao u nameštaju, alito je bila neka vrsta mobilnogtapaciranja, osobito u Vizantiji.Nije isključeno da je u domovimasrpske vlastele i na dvorubio običaj da se leđni naslonsedišta utopli zavesom. O tomeda je na Milutinovom dvoru bilotekstila na nameštaju, govorigrčki pisac i istoričar Metohit uveć poznatoj rečenici kad opidetekoje žena drži na rukama.Drugi deo bele tkanine ukrašenznacima u obliku “pika” prebačenje preko sedišta i dopiredo poda.Prikaz ovakve stolice u XIIIveku nalazi se u ktitorskoj kompozicijiu Sopoćanima, zatim uGradcu (sl.8.), a najčešde na freskamaMilutinovih zadužbina,u Bogorodici Ljeviškoj, (XIV vek,sl.9.) i Gračanici iz početka XIVveka. Tkanina koja se koristi zadraperiju na leđnom naslonu,suje njegov dvor i kaže da “ceodom blistaše svilenim i zlatomukrašenim nameštajem”.Odakle su bili majstori kojisu slikali takva sedišta sa draperijama,teško je odgovoriti, jer nijednom sa sigurnošću nije poznatoime niti se zna njegovoporeklo.Kao elemenat udobnosti nasedištima Srednjeg veka javljase jastuk, kao mobilni tapacirung,koji je imao da ublaži tvrdoćui hladnoću neposrednogdodira s drvenim ili kamenimsedištem. Gotovo bez izuzetkana naslikanim sedištima nalazimojastuke u obliku izduženevreće čiji su krajevi vezani učvor ili sašiveni i dekorisani ornamentalnimtrakama, kakve senalaze i na pokrivačima za postolje.Jastuci su obično crveneboje, ređe plave, a kako su smeštenina reprezentativnim sedištima,to i ovde u pojavi te bojetreba videti njeno hijerarhiskoznačenje kao i kod nekih odevnihpredmeta. n

Henkel na dlanuSegmenti tržištaêêêêêêêêêêêêêêêêProizvodnja nameštaja i prerada drvetaSpajanja drvetaProzori i vrataMontažni zidoviSendvič paneliPodoviKrovne konstrukcije / IzolacijaDušeci i lepljenje sunđeraGlavne primeneêêêêêêêêêêêêKantovanjeOblaganje profila folijom i furniromRavna laminacija3D laminacijaPostformingSpajanje elemenataTehnologije adhezivaêêêêêêPU lepilaHot melt, tečna PU lepila (jedno i dvo-komponentna)PU disperzije (jedno i dvo-komponentne)Hot melt lepilaTermoplastična lepila na baziEVA, Poliolefina, PoliamidaDisperzijePVAc lepila (D2, D3, D4)EPI sistemiVaš lokalni tim specijalista u Srbiji, Crnoj Gori i MakedonijiDRAGAN STEFANOVdragan.stefanov@rs.henkel.comMob: + 381 060 20 72 316GORAN PLAZONIĆgoran.palzonic@rs.henkel.comMob: + 381 060 20 72 272Henkel Srbija d.o.o.Bulevar Oslobođenja 38311 040 Beograd, SrbijaPhone: + 381 11 20 72 270Fax: + 381 11 20 72 273Web: http//www.henkel.com