agrobiological characteristics of clones of the variety cabernet ...

UDK 634.86:631.559AGROBIOLOŠKA SVOJSTVA KLONOVA SORTE KABERNE SOVINJON ISV F V-5 i ISV F V-6Nebojša Marković 1 , Vlado Ličina 1 , Zoran Atanacković 1 , IvanaTrajković 1 , Zorica Ranković-Vasić 1RezimeIspitivanja su obavljena na Oglednom dobru „Radmilovac“ Poljoprivrednog fakulteta izBeograda. Cilj rada bio je da se utvrde razlike između klonova ISV FV 5 i ISV FV 6 sorte Kabernesovinjon u pogledu rodnosti, prinosa, kvaliteta šire i uvoloških svojstava grozda i bobice. Klon ISVFV 5 je na ispitivanim čokotima prosečno imao 18,6 cvasti i imao 17,7 razvijenih grozdova u odnosuna klon ISV FV 6 koji je u proseku imao 19,6 cvasti i imao 19,5 razvijenih grozdova. Prinos grožđa počokotu varirao je kod klona ISV FV 5 u rasponu od 0,6-3,126 kg, dok se kod klona ISV FV 6 kretaood 1,36-3,9 kg. Prinos po okcu bio je približno isti kod oba klona (0,183 kg ISV FV 5 i 0,188 kg ISVFV 6). Klon ISV FV 6 imao je nešto manju masu grozda (0,114 kg) u odnosu na klon ISV FV 5 (0,122kg). Veći sadržaj šećera i kiselina u grožđanom soku zabeležen je kod klona ISV FV 5 (20,14% i 8,08g/l) u odnosu na klon ISV FV 6 (18,81% i 7,56 g/l). Ispitivanjem uvoloških svojstava grozda i bobiceutvrđena je veća masa šepurine (4,6 gr) i broja bobica (145) kod klona ISV FV 6, dok je klon ISV FV5 imao veću masu bobica (154 gr). Veći procenat šepurine u grozdu (4,09%), %pokožice u grozdu(8,32%) i %čvrstog ostatka (17,55%) zabeležen je kod klona ISV FV 6, dok je klon ISV FV 5 imaoveći procenat bobica u grozdu (96,87%), %semenki u grozdu (5,38%) i procenat mesa u grozdu(83,26%).Ključne reči: klon, Kaberne sovinjon, rodnost, prinos, uvološka svojstvaUvodKaberne sovinjon je privredno veoma značajna sorta koja je u Srbiji preporučena zavrhunska crvena vina. Populacija Kaberne sovinjona sadrži mnogo varijacija, odlika iklonova. Na klonskoj selekciji Kabernea danas se najviše radi u Francuskoj, Italiji iMađarskoj (Avramov i sar., 2001). Osnovni ciljevi savremene klonske selekcije su da sunovonastali klonovi oslobođeni od virusa, da poseduju pojačanu otpornost prema plamenjači,pepelnici i sivoj truleži i da grožđe poseduje bolja tehnološka svojstva u odnosu na matičnubiljku (Rühl et al., 2004). Agrobilološka svojstva klonova Kaberne sovinjona uveliko zaviseod agroekoloških uslova lokaliteta, primenjene ampelotehnike, lozne podloge, uzgojnogoblika i načina rezidbe (Brighenti et al., 2010). Kaberne sovinjon je najčešće gajena sorta uuslovima čestih padavina i povećane relativne vlažnosti vazduha zbog veće otpornosti na sivutrulež grožđa (Nakalamić i sar., 2009). U takvim uslovima i pri osrednjim prinosima (od8000 kg/ha) nakuplja 20-24% šećera u širi i 5,5-8,0 g/l ukupnih kiselina, dok vina sadrže od112-14% alkohola i 5-7 g/l ukupnih kiselina. Vino Kaberne sovinjona karakteriše se visokimkvalitetom, harmonijom i prijatnim mirisom koji podseća na miris ljubičice (Marković,2001).1 Nebojša Marković, vanredni profesor; Vlado Ličina, vanredni profesor; Zoran Atanacković, asistent; IvanaTrajković, student doktorskih studija; Zorica Ranković-Vasić, asistent.Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Nemanjina 6, Beograd, Srbija (e-mail: zoranata4@yahoo.com)427

Materijal i metod radaIspitivanja su obavljena u vinogradu „Oglednog dobra Radmilovac“ Poljoprivrednogfakulteta iz Zemuna. Ogledni vinograd je podignut 2003 godine sa razmakom od 3 m izmeđuredova i 1 m između čokota u redu. Redovi se prostiru u pravcu severoistok­jugozapad.Zastupljen je špalirski način gajenja vinove loze sa formiranim gijovim jednogubim uzgojnimoblikom. Meteorološki podaci preuzeti su sa meteorološke stanice Oglednog dobra. Radiispitivanja agrohemijskih osobina zemljišta izvršeno je uzorkovanje zemljišta na oglednojparceli sa sledećih dubina: 0-30, 30-60, 60-90, 90-120 cm. Agrohemijske analize su urađenepo standardnim procedurama u laboratoriji za ispitivanje zemljišta Katedre za agrohemiju ifiziologiju biljaka.Nakon kretanja okaca i pojave prvih cvasti pristupilo se utvrđivanju broja rodnihlastara i broja cvasti. Ovi pokazatelji su omogućili određivanje koeficijenta rodnosti. U vremeberbe utvrđen je broj grozdova po čokotu, prinos po čokotu, prinos po okcu i prosečna masagrozda. Uvološka svojstva praćena su utvrđivanjem strukturnih karakteristika grozda i bobica,a tehnološka svojstva su praćena utvrđivanjem kvaliteta šire. Strukturne karakteristike tj.mehanički sastav grozda i bobice određivan je po metodi Prostoserdova. Sadržaj šećera u širiispitivan je Ekslovim širomerom, a vrednosti su određivane pomoću Dujardin-Salleronovetablice, dok su kiseline određivane metodom titracije sa n/4 NaOH.Rezultati i diskusijaOgledno dobro Poljoprivrednog fakulteta “Radmilovac” nalazi se u Šumadijskovelikomoravskomrejonu, Beogradskom podrejonu i Gročanskom vinogorju. U ovompodručju je zastupljena umereno kontinentalna klima, koja je delimično ublažena uticajemblizine Dunava. Odlikuje se toplim i suvim letima i hladnim zimama, dok su proleća hladnija ivlažnija od jeseni. Prosečna godišnja temperatura vazduha na Radmilovcu u period uispitivanja (2005. godina) iznosila je 10,6°C, a srednja vegetaciona za isti period je iznosila17,0 o C (tabela 1). Najhladniji mesec je februar (-2,2 o C), a najtopliji je juli (21,6 o C).Tabela 1. Srednje mesečne temperature vazduha na lokalitetu ’’Radmilovac’’God./mes. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 God. Veg.1951-2000 -0,4 1,9 5,7 11,3 16,4 19,3 20,9 20,4 16,5 11,4 5,8 1,9 10,8 16,62001 3,8 5,0 11,1 11,6 17,9 18,9 22,1 23,3 15,5 14,0 4,3 -2,5 12,5 17,62002 0,8 7,5 10,0 11,8 19,3 21,9 23,9 21,1 16,9 12,8 10,0 0,7 13,0 18,22003 -0,4 -2,9 6,2 11,6 20,4 24,4 23,2 24,8 16,9 10,2 8,4 1,9 12,0 18,72004 -1,1 3,3 7,4 12,9 15,4 19,7 22,6 21,3 16,2 14,1 7,0 3,5 11,8 17,42005 1,3 -2,2 4,7 11,8 16,7 18,6 21,6 20,2 17,9 12,2 1,5 2,8 10,6 17,02006 -1,2 1,5 6,2 12,7 16,7 19,5 24,1 20,1 17,6 14,3 7,5 3,3 11,9 17,9Godišnji prosek padavina na lokalitetu „Radmilovac“, za period od 1951-2006 godineje 691,9 mm. Tokom ovog perioda ukupna godišnja količina padavina varirala je u znatnojmeri. Tako je izmereno da je tokom 1999 godine palo 1016 mm, a 2000 godine svega 277,5mm vodenog taloga. U periodu 2001-2005 godine zabeleženo je veliko variranje sumegodišnjih padavina te je tako u 2001 godini zabeleženo 899,2 mm padavina, dok je u 2003godini bila svega 465,8 mm padavina. U godini ispitivanja na godišnjem nivou zabeleženo je734,6 mm, a u toku vegetacije 484,8 mm padavina.428

Radi ispitivanja agrohemijskih osobina zemljišta izvršeno je uzorkovanje zemljišta naoglednoj parceli sa sledećih dubina: 0-30, 30-60, 60-90, 90-120 cm. Sadržaj humusa kretao seod 1,64-3,30% sa tendencijom blagog opadanja sa povećanjem dubine. Slična tendencija seuočava i sa sadržajem ukupnog azota, čiji ukupni sadržaj u oraničnom sloju iznosi 0,16-0,24%te ovo zemljište svrstava u kategoriju srednje obezbeđenih zemljišta azotom (tabela 4).Tabela 2. Godišnje sume padavina u mm na području lokaliteta „Radmilovac“God./mes. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 God. Veg.1951-00 44,6 39,8 42,2 51,5 68,8 78,7 69,7 48,9 54,4 39,3 51,2 55,4 665,1 410,52001 37,3 26,9 58,0 149,4 39,7 202,3 41,5 51,0 192,7 17,6 60,0 22,8 899,2 694,22002 21,3 14,8 17,0 48,6 18,1 107,8 71,4 73,9 55,1 84,2 36,5 49,2 597,9 459,12003 62,9 20,2 8,0 19,4 27,1 15,8 67,3 5,1 54,0 127,7 28,5 29,2 465,8 316,42004 91,7 34,3 18,5 56,9 61,3 125,1 74,2 78,6 44,7 33,2 198,8 198,8 879,2 474,02005 41,4 72,8 37,1 59,1 51,6 105,4 84,6 119,1 37,0 28,0 22,4 22,4 734,6 484,82006 44,4 64,3 88,8 47,2 47,2 112,2 18,8 119,1 47,4 22,1 32,0 32,0 735,5 450,6Zemljište je u površinskom sloju dubine 0-30 cm srednje obezbeđeno pristupačnimfosforom (15 mg P 2 O 5 /100 g zemljišta), dok se u dubljim slojevima beleži njegova niskaobezbeđenost (7,8 mg P 2 O 5 /100 g zemljišta). Visok sadržaj u površinskom sloju je posledicađubrenja đubrivima sa visokim procentom fosfora. Sadržaj kalijuma kretao se od 11,95-14,15mg K 2 O/100 g zemljišta što odgovra slaboj obezbeđenosti. U oraničnom sloju od 0-30 cmdubine pH vrednost je bila neutralna dok je sa povećanjem dubine njena vrednost prelazila uslabo kiselu. Na osnovu ovoga se može konstatovati da je zemljište na kojem se nalaziogledna parcela povoljnih svojstava za gajenje vinove loze.Tabela 3. Agrohemijske karakteristike zemljištaParametri/Dubina zemljišta (cm) 0-30 30-60 60-90 90-120pH (H 2 O) 7,4 7,4 6,7 6,9pH (nKCl) 6,5 6,5 5,4 5,7Humus (%) 3,3 2,11 1,88 1,64Ukupni N 0,24 0,19 0,16 0,16Lako pristupačni NH 4 (mg/kg) 10,5 10,5 10,0 12,1Lako pristupačni NO 3 (mg/kg) 3,50 5,25 5,25 7,00Lako pristupačni P (mg P 2 O 5 /100 g) 15,0 8,7 7,8 8,7Lako pristupačni K (mg K 2 O/100 g) 11,95 14,15 12,75 12,25Lako pristupačni Ca (mg/100 g) 464 404 354 399Lako pristupačni Mg (mg/kg) 23,2 20,2 22,1 23,7Lako pristupačni Fe (mg/kg) 30,2 26,9 19,9 23,0Lako pristupačni Mn (mg/kg) 20,1 17,0 17,0 15,6Lako pristupačni Cu (mg/kg) 0,46 0,60 0,42 0,40Lako pristupačni Zn (mg/kg) 7,5 3,8 1,2 1,0Ispitivanjem rodnosti kod oba klona uočen je relativno visok procenat rodnih lastara.Prosečan broj rodnih lastara po klonu iznosi 89,36% za klon ISV F­V5, odnosno 93,89% zaklon ISV F­V6. Na nivou okca, najveći procenat rodnih lastara imaju okca na kondiru, a zatimprva dva okca na luku. Kod viših okaca na luku nešto je manji procenat rodnih lastara uodnosu na niža okca što je i prikazano na grafiku 1.429

% rodnih lastara na čokotima klonova100.00%%rodnih lastara80.00%60.00%40.00%20.00%0.00%1 2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10položaj okca na kondiru / lukuISV-F-V5ISV-F-V6Grafik 1:Procenat rodnih lastara na čokotima klonovaIstraživanja su pokazala da potencijalni koeficijent rodnosti u uslovima „Radmilovca“kod klona ISV F­V5 iznosi 1,49, a kod klona ISV F­V6 1,54 (tabela 4). Apsolutni koeficijentrodnosti je iznosio 1,67 (klon ISV F-V5) i 1,69 (klon ISV F-V6).Tabela 4. Potencijalni i apsolutni koeficijent rodnosti klonova ISV F-V5 i ISV F-V6Broj čokotaPotencijalni koeficijent rodnostiApsolutni koeficijent rodnostiISV­F­V5 ISV F­V6 ISV F­V5 ISV F­V61. 1,34 1,50 1,60 1,642. 1,58 1,92 1,73 1,923. 0,92 1,42 1,57 2,134. 1,75 1,50 1,75 1,645. 1,42 1,42 1,70 1,546. 1,34 1,75 1,45 1,757. 1,42 1,42 1,70 1,548. 1,84 1,42 1,84 1,549. 1,84 1,42 1,84 1,5410. 1,42 1,67 1,54 1,67Prosek 1,49 1,54 1,67 1,69CV (%) 18,78 11,46 7,72 11,59U tabeli broj 5 prikazan je odnos cvasti i grozdova po čokotu. Iz dobijenih rezultata može sekonstatovati da je klon ISV F-V6 imao veći broj cvasti (19,6) ali i razvijenih grozdova (19,5)u odnosu na klon ISV F-V5. Veća variranja broja cvasti zabeležena su kod klona ISV F-V6(14,66%), dok su kod klona ISV F-V5 zabeležena veća variranja u broju grozdova po čokotu(19,21%).Tabela 5. Odnos cvasti i grozdova kod ispitivanih klonova ISV F-V5 i ISV F-V6Broj čokotaKlon ISV F-V5Klon ISV F-V6Broj cvasti Broj grozdova Broj cvasti Broj grozdova1. 16 16 23 232. 19 19 17 173. 21 20 17 174. 17 17 21 215. 22 22 17 166. 22 21 17 177. 17 17 20 208. 20 19 18 189. 18 16 21 2110. 14 10 25 25Prosek 18,6 17,7 19,6 19,5CV (%) 14,38 19,21 14,66 15,33Prinos grožđa kod klona ISV F­V5 kretao se u rasponu od 0,6-3,126 kg/po čokotu, dok seklon ISV F­V6 odlikovao većim prinosom 1,36-3,9 kg/čokotu (grafik 2).430

Prinos grožđa po čokotuPrinos grožđa (Kg)43.532.521.510.501 2 3 4 5 6 7 8 9 10Broj čokotaISV-F-V5 ISV-F-V6Grafik 2. Prinos grožđa po čokotu u kgProsečan prinos grožđa po okcu kod klona ISV-F-V5 iznosio je 0,183 kg dok je kodklona ISV-F-V6 0,188 kg (tabela 6). Merenjem mase grozdova utvrđena su veća variranja uprinosu po okcu u odnosu na variranje mase grozdova po čokotu. Veća prosečna masa grozdazabeležena je kod klona ISV F-V5 (0,122 kg) u odnosu na klon ISV F-V6 (0,114 kg).Tabela 6. Prinos grožđa po okcu i masa grozdovaBr. čokotaPrinos grožđa po okcuMasa grozdovaISV F-V5 ISV F-V6 ISV F-V5 ISV F-V61. 0,167 0,138 0,125 0,0722. 0,135 0,123 0,085 0,0863. 0,239 0,160 0,144 0,1134. 0,218 0,182 0,153 0,1045. 0,203 0,113 0,110 0,0856. 0,260 0,169 0,148 0,1197. 0,250 0,260 0,177 0,1568. 0,132 0,125 0,083 0,0849. 0,174 0,288 0,131 0,16510. 0,05 0,325 0,06 0,156Prosek 0,183 0,188 0,122 0,114CV (%) 35,56 40,22 30,07 30,02U tabeli broj 7 prikazani su elementi mehaničkog sastava i strukture grozda i bobice,kod ispitivanih klonova. Prosečan broj bobica u grozdu kod klona ISV F-V5 je 139 dok je kodklona ISV F-V6 iznosio 145. Procenat pokožice u grozdu kod prvog klona 8,23% a koddrugog 8,32%, dok je procenat mesa u grozdu 83,26% kod prvog a kod drugog klona 82,45%.Broj semenki utvrđivan je na uzorku od 100 bobica svakog klona i iznosi u proseku od120­184.431

Tabela 7. Pokazatelji mehaničkog sastava i strukture grozda i bobicePOKAZATELJ ISV F­V5 ISV F­V6Sastav grozdaMasa grozda(gr) 158 145,1Broj bobica u grozdu 139 145Masa bobica 154 140,1Masa šepurine 4 4,6Pokazatelj težinskog sastava 38,5 30,5Sastav bobiceMasa 100 bobica (gr) 124 108Masa pokožice u 100 bobica 10,53 9,37Masa semenki u 100 bobica 6,89 5,79Masa mesa u 100 bobica 106,58 92,84Broj semenki u 100 bobica 184 120Struktura grozda% šepurine u grozdu 3,13 4,09% bobica u grozdu 96,87 95,91% pokožice u grozdu 8,23 8,32% semenki u grozdu 5,38 5,14% mesa u grozdu 83,26 82,45% čvrstog ostatka 16,74 17,55Strukturni pokazatelj 4,97 4,69Struktura bobice% pokožice u bobici 8,49 8,67% semenke u bobici 5,56 5,37% mesa u bobici 85,95 85,96Pokazatelj bobica 10,12 9,9Sadržaj šećera u širi 20,1 18,8Sadržaj ukupnih kiselina 8,08 7,56Tokom zimske rezidbe obavljena su merenja mase odbačenih lastara radi određivanjaRavazovog indeksa koji je predstavljen kao odnos ostvarenog prinosa i mase odbačenihlastara zimskom rezidbom. (tabela 8). Kod klona ISV F-V5 zabeležena je najniža vrednostRavazovog indeksa od 2,05 dok je gornja vrednost iznosila 4,46.Vrednosti Ravazovogindeksa drugog klona ISV F-V6 kretale su se u opsegu od 0,78-4,33 (grafik 3). Upoređujućiprosečne vrednosti Ravazovog indeksa klon ISV F-V5 je imao veću vrednost (3,05) u odnosuna klon ISV F-V6 (2,71).Tabela 8. Masa rezidbom odbačenih lastara (gr)Br čokotaISV F-V5ISV F-V6Masa loze Ravazov indeks Masa loze Ravazov indeks1. 920 2,18 750 2,212. 410 3,94 1065 1,383. 750 3,84 1490 1,284. 1270 2,05 350 6,225. 1100 2,22 1740 0,786. 700 4,46 540 3,777. 950 3,17 1000 3,128. 550 2,88 1260 1,199. 700 2,98 800 4,3310. 215 2,79 1400 2,78Prosek 756 3,05 1039,5 2,71CV (%) 42,02 26,69 42,30 63,12432

Ravazov indeks1098765432101 2 3 4 5 6 7 8 9 10Broj čokotaISV-F-V5ISV-F-V6Grafik broj 3. Vrednosti Ravazovog indeksa ispitivanih klonovaZaključakAgroekološki uslovi lokaliteta u godini ispitivanja bili su povoljni za razvoj iplodonošenje vinove loze. Oba klona su iskazala veoma visok procenat rodnih lastara.Variranja u broju cvasti kod klona ISV F-V6 su značajna i iznose 14,66%, dok je kod klonaISV F-V5 značajno variranje u broju grozdova po čokotu i ono iznosi 19,21%. Ispitivanjemuvoloških i tehnoloških svojstava grozda i bobice može se zaključiti da je klon ISV F-V5 zavećinu parametara pokazao bolje rezultate u odnosu na klon ISV F-V6.NapomenaThis paper was realized as a part of the project (TR 31063) Application of newgenotypes and technological innovation in fruit and grape production financed by theMinistry of Education and Science of the Republic of Serbia within the framework of thetechnological project research for the period 2011-2014.LiteraturaAvramov, L., Žunić, D. (2001): Posebno vinogradarstvo, Poljoprivredni fakultet, Beograd.Brighenti, A. F., Rufato, L., Kretzschamar, A. A., Marcon Filho, J. L., Brighenti, L.M.,Malinovski, L. I., Da Silva, A. L. (2010): Phisical-Chemical Quality of CabernetSauvignon Clones in High Altitude Regionsw of Santa Catarina State-Brazil, 28 thInternational Hortivcultural Congress, ISHS, Belgium, Lisbon-Portugal, vol. 2, pp. 722.Marković Nebojša (2001): Uticaj loznih podloga na Agrobiološka svojstva sorti Prokupac,Game crni i Kaberne sovinjon, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Doktorska disertacija.Nakalamić, A., Marković, N. (2009): Opšte vinogradarstvo, Poljoprivredni fakultet, Beograd.Rühl, E. H., Konrad, B., Lindner, B., Bleser, E. (2004): Quality Criteria and Targets forClonal Selection in Grapevine, Proceedings of the First International Symposium onGrapevine Growing, Commerce and Research, ISHS, Belgium, Acta Horticulturae N° 652,pp. 29-33.433

AGROBIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF CLONES OF THE VARIETYCABERNET SAUVIGNON ISV FV 5 AND ISV FV 6Nebojša Marković 1 , Vlado Ličina 1 , Zoran Atanacković 1 , IvanaTrajković 1 , Zorica Ranković-Vasić 1AbstractThe research were conducted at experimental station "Radmilovac" at Faculty of Agriculture fromBelgrade. The aim was to determine the differences between the clones varieties Cabernet SauvignonISV FV 5 and ISV FV 6 regarding of yield, must quality and uvological characteristics of grape andberry.The clone ISV FV 5 have had on vines average 18,6 inflorescens and 17,7 developed clusterscompared to the ISV FV 6 clone, which carried an average 19,6 inflorescens and 19,5 developedclusters. The yield of grapes per vine varied with clone ISV FV 5 ranging from 0,6-3,126 kg, while inclone ISV FV 6 ranged from 1,36-3,96 kg. Yield per bood was approximately same at both clones(0,183 kg ISV FV 5 and 0,188 kg ISV FV 6). ISV FV 6 clone had smaller cluster mass (0,114 kg)compared to clone ISV FV 5 (0,122 kg). The higher sugar and acid content in grape juice wasrecorded in clone ISV FV 5 (20,14% and 8.08 g/l) compared to clone ISV FV 6 (18.81% and 7.56 g/l).By examining the uvological characteristics of grape and berry was found more stem weight (4.6 g)and number of berries (145) in clone ISV FV 6, while the ISV FV clone 5 had the more berries weight(154 g). Higher percentage of stems in the cluster (4,09%),% berri skin in the cluster (8.32%) and % ofhard rest (17.55%) was recorded in clone ISV FV 6, while the ISV FV clone 5 had a higher % ofberries in the cluster (96.87%), % of seeds in the cluster (5.38%) and % of meat in the cluster(83.26%).Key words: ISV FV 5, ISV FV 6, yield, uvological characteristics1 Nebojša Marković, PhD, professor; Vlado Ličina, PhD, professor; Zoran Atanacković, assistant; IvanaTrajković, dipl. ing., PhD student; Zorica Ranković-Vasić, Mr, assistant.Faculty of Agriculture, Belgrade, Serbia. Corresponding author: Zoran Atanacković, Faculty of Agriculture,Nemanjina 6, 11080 Belgrade-Zemun, Serbia; E-mail: zoranata4@yahoo.com; Phone: +381637704419.434