2008-7KMI.pdf - Institut tehničkih nauka SANU

11.00 – 11.15 In situ sinteza Ag/poli(N-vinil-2-pirolidon) hidrogel nanokompozita γ-zračenjemŽeljka Jovanović 1 , Aleksandra Krklješ 2 , Nataša Bibić 2 , Miodrag Mitrić 2 ,Simonida Tomić 1 , Zorica Kačarević-Popović 2 , Vesna Mišković-Stanković 11 Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd2 Institut za nuklearne nauke Vinča, Beograd11.15 - 11.45 Pauza11.45 – 12.00 Karakterizacija struktura nanometarskih dimenzija primenom spektroskopskeelipsometrijeMilka Mirić, M. B. Radović, R. Gajić, Zorica Dohčević-Mitrović, Zoran V. PopovićCentar za fiziku čvrstog stanja i nove materijale, Institut za fiziku, Beograd12.00 – 12.15 Apsorpcija kod različitih molekulskih nanofilmovaSvetlana Pelemiš 1 , Blanka Škipina 2 , Siniša M. Vučenović 3 , Branko Markoski 4 ,Dragoljub LJ. Mirjanić 3 , Jovan P. Šetrajčić 51 Tehnološki fakultet Zvornik, Republika Srpska, BiH, 2 Tehnološki fakultet BanjaLuka, Republika Srpska, BiH, 3 Medicinski fakultet Banja Luka, Republika Srpska,BiH, 4 Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, Vojvodina, 5 Departman za fiziku PMFNovi Sad, Vojvodina12.15 – 12.30 Proučavanje kristalnih struktura skenirajućom mikroskopijom na baziatomskih sila (AFM) i skenirajućom tunelskom mikroskopijom (STM)Tomislav Radić, M. B. Radović, Božidar Novaković, R. Gajić, Zorica Dohčević-Mitrović, Zoran V. PopovićCentar za fiziku čvrstog stanja i nove materijale, Institut za fiziku, Beograd12.30 – 12.45 Interakcije brzih jona sa grafenomIvan Radović 1 , Ljupčo Hadžievski 1 , Nataša Bibić 1 , Zoran L. Mišković 21 Institut za nuklearne nauke "Vinča", Beograd, 2 Departman za primenjenumatematiku, Univerzitet u Voterluu, Voterlu, Ontario, Kanada12.45 – 14.45 Pauza14.45 – 16.45 II Sekcija – Karakterizacija novih materijala IPredsedavajući: prof. dr Đorđe Janaćković, dr Smilja Marković i prof.dr Nebojša Mitrović14.45 – 15.00 Optimizacija parametara mikroskopa magnetnih silaMiloš NenadovićInstitut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za atomsku fiziku, Beograd15.00 – 15.15 Proučavanje intenziteta ojačavanja žarenjem kod sinterovane legure Cu-AgSvetlana D. Nestorović, Ivana I. Rangelov, Desimir D. MarkovićTehnički fakultet u Boru, Borii

15.15 – 15.30 Provođenje toplote u nehomogenim tankim slojevima sa toplotnom memorijomMarica Popović, Slobodanka Galović,Institut za nuklearne nauke Vinča, Beograd15.30 – 15.45 Elektrohemijska karakterizacija legura u sistemu Au-In-SbLidija Gomidželović 1 , Zvonimir Stanković 2 , Zoran Stević 2 , Dragana Živković 21 Institut za rudarstvo i metalurgiju Institute, Bor2 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet, Bor15.45 – 16.00 Karakterizacija nekih bezolovnih lemnih legura na bazi kalaja i indijumaAleksandra Milosavljević 1 , Dragana Živković 2 , Ana Kostov 1 , Duško Minić 31 Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor,2 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru, Bor3 Univerzitet u Prištini, Fakultet tehničkih nauka, Kosovska Mitrovica16.00 – 16.15 Analiza životnog ciklusa bezolovnih lemnih legura sa aspekta zaštite životnesredineAleksandra Mitovski, Dragana Živković, Ljubiša Balanović, N. Štrbac, Ž. ŽivkovićUniverzitet u Beogradu, Tehnički fakultet, Bor16.15 – 16.30 Termodinamičko ispitivanje i karakterizacija legura u GaSb-Bi sistemuLjubiša Balanović 1 , Aleksandra Mitovski 1 , Dragana Živković 1 , D. Manasijević 1 ,Emina Požega 21 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet, Bor2 Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor16.30 – 16.45 Termijska analiza nekih legura u ternarnom Ag-Cu-Sn sistemuSaša Marjanović 1 , Dragan Manasijević 1 , Duško Minić 2 , Dragana Živković 1 , RadišaTodorović 31 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet, Bor,2 Univerzitet u Prištini, Fakultet tehničkih nauka, Kosovska Mitrovica, ,3 Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor16.45 – 17.15 Pauza17.15 – 19.00 III Sekcija – Karakterizacija novih materijala IIPredsedavajući: prof. dr Đorđe Janaćković, dr Smilja Marković i drEdin Suljovrujić17.15 – 17.30 Određivanje energetskih nivoa GaAs/AlGaAs kvantnih laserskih struktura kaofunkciija širine i dubine kvantne jameDalibor Sekulić, Miljko SatarićFakultet tehničkih nauka, Novi Sad17.30 – 17.45 Kriterijum otkaza drugog reda u laminatnim strukturamaAleksandar RadakovićMašinski fakultet, Kragujevaciii

17.45 – 18.00 Dinamičko-mehanička svojstva modelnih iregularnih poli(uretanizocijanuratnih)mrežaJelena Pavličević, Jaroslava Budinski-SimendićTehnološki fakultet, Novi Sad18.00 – 18.15 Analiza električnog prekidačkog efekta kod amorfnog poluprovodnikaCu 1 (AsSe 1.4 I 0.2 ) 99Miloš Slankamenac 1 , Miloš Živanov 1 , Svetlana R. Lukić 21 Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad,2 Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno matematički fakultet, Novi Sad18.15 – 18.30 Analiza rekombinacionih procesa u ITO/PEDOT:PSS/MEH-PPV/AlfotodetektoruJovana Petrović 1 , Petar Matavulj 1 , Difei Qi 2 , Sandra Šelmić 21 Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, , 2 Department of ElectricalEngineering and Institute for Micromanufacturing, Louisiana Tech University, USA18.30 – 18.45 Karakterizacija dielektričnih traka za LTCC tehnologiju primenomkapacitivne metode u opsegu učestanosti od 1kHz do 1MHzVasa Radonić 1 , Goran Radosavljević 1 , Nelu Blaž 1 , Walter Smetana 2 , LjiljanaŽivanov 11 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2 Institute of Sensor and Actuator Systems,Vienna University of Technology, Vienna, Austria18.45 – 19.00 Simultana TG/DTA analiza ugljeva iz Kolubarskog ugljonosnog basenaAleksandar JovićUniverzitet u Beogradu – Fakultet za fizičku hemiju, BeogradUtorak, 23.12.2008. godine10.00 Obeležavanje Dana Instituta tehničkih nauka Srpskeakademije nauka i umetnosti, Svečana sala SANU, II spratKoktel u Klubu SANU (mezanin)14.00 – 15.45 IV Sekcija – Biomaterijali IPredsedavajući: prof. dr Nenad Ignjatović14.00 – 14.15 Primena i prednosti mikrotalasa u sintezi poli(laktida)Ivan RistićTehnološki fakultet, Novi Sadiv

14.15 – 14.30 Morfološke karakteristike poli(d,l-laktid-ko-glikolid)/hidroksiapatitkompozitnog materijala i efikasnost inkapsulacije klindamicinaMarija Jevtić 1 , Miodrag Mitrić 2 , Magdalena Stevanović 1 , Nenad Ignjatović 1 , DraganUskoković 11 Institut tehničkih nauka SANU, Beograd,2 Institut za nuklearne nauke «Vinča», Beograd14.30 – 14.45 Hidrotermalna sinteza kalcijum/kobalt hidroksiapatitaZoran Stojanović, Ljiljana Veselinović, Smilja Marković, Nenad Ignjatović, DraganUskokovićInstitut tehničkih nauka SANU, Beograd14.45 – 15.00 Kompleksi srebra i kopolimernih hidogelova na bazi itakonske kiselineMaja Mićić 1 , Simonida Tomić 2 , Jovanka Filipović 2 , Edin Suljovrujić 11 Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Beograd,2 Tehnološko metalurški fakultet, Beograd15.00 – 15.15 Inkapsulacija HRP u biodegradabilne mikrosfere poli-D,L-laktid-aIvana Mitranić 1 , Svetlana Dinić 2 , Dragan Uskoković 11 Institut tehničkih nauka SANU, Beograd, 2 Institut za biološka istraživanja "SinišaStanković", Beograd15.15 – 15.30 Strukturna analiza i mikrostrukturni parametri kalcijum/kobalthidroksiapatitaLjiljana Veselinоvić, Zoran Stojanović, Nenad Ignjatović, Dragan UskokovićInstitut Tehničkih nauka SANU, Beograd15.30 – 15.45 Kompleks fulerenola sa Cu 2+Aleksandar Đorđević 1 , Ivana Ičević 1 , Đ. Vastag 11 Prirodno matematički fakultet, Departman za hemiju, Novi Sad15.45 – 16.15 Pauza16.15 – 18.30 V Sekcija – Biomaterijali IIPredsedavajući: dr Zorica Ajduković i dr Magdalena Stevanović16.15 – 16.30 Skening elektronsko mikroskopska analiza dentalnih cemenataRadivoje Radosavljević¹, Saša Stanković², Zorica Ajduković², Danimir Jevremović³,Jelena Todić¹¹Medicinski fakultet u Prištini sa sedištem u K.Mitrovici, Stomatološki odsek, Klinikaza stomatološku protetiku, ²Medicinski fakultet u Nišu, Stomatološki odsek, Klinikaza stomatološku protetiku, ³Stomatološki fakultet u Beogradu, Klinika zastomatološku protetiku16.30 – 16.45 Praćenje uticaja kiselog medijuma na postojanost akrilatnih zubnih protezaDragan Velimirović 1 , Biljana Kaličanin 1 , Zorica Ajduković 2 , Dimitrije Petrović 21 Medicinski fakultet, Departman za Farmaciju, Niš, 2 Medicinski fakultet, Klinika zaStomatologiju, Odeljenje za stomatološku protetiku, Nišv

18.15 – 18.30 Izrada tableta direktnim komprimovanjem različitih vrsta paracetamolaBiljana Govedarica 1 , Rade Injac 2 , Stane Srčič 11 Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju, Univerzitet uLjubljani, Ljubljana, Slovenija, 2 Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutskubiologiju, Univerzitet u Ljubljani, Ljubljana, SlovenijaSreda, 24.12.2008. godine09.00 – 11.00 VI Sekcija – Modelovanje i biohemijsko inženjerstvomaterijalaPredsedavajući: dr Željka Nikitović i dr Marija Radmilović-Rađenović09.00 – 09.15 Modelovanje probojnog napona za generisanje mikropražnjenjaIvana Đorđević, Marija Radmilović-Rađenović, Zoran Lj. PetrovićInstitut za fiziku, Zemun09.15 – 09.30 Modelovanje karakteristika pražnjenja kod kapacitivno spregnutih reaktora sadve frekvencijeAleksandar Bojarov, Marija Radmilović-Radjenović, Zoran Lj. PetrovićInstitut za fiziku, Zemun09.30 – 09.45 Analitički modeli uticaja temperature na transkonduktansu i izlaznukonduktansu SiC MOSFET struktureVladan M. Lukić 1 , Petar M. Lukić 2 , Rajko M. Šašić 31 Nokia Siemens Networks Srbija d.o.o. Beograd, Novi Beograd,2 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,3 Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd09.45 – 10.00 Modeliranje solid – fluid interakcije sa ciljem proučavanja kretanja nanočestica u mikro – krvnim sudovimaMiloš Kojić 1,2,3 , Nenad Filipović 1,2,3 , Velibor Isailović 21 Harvard School of Public Health, Harvard University, Boston, USA2 Istraživačko razvojni centar za bioinženjering BIOIRC, Kragujevac,3 Mašinski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu10.00 – 10.15 CFD simulacija strujanja krvi, virtuelna hirurgija i post-procesiranje rezultataDanko Milašinović 1,2 , Nenad Filipović 1,3,41 Istraživačko razvojni centar za bioinženjering BioIRC, Kragujevac, 2 Prirodnomatematički fakultet u Kragujevcu, 3 Mašinski fakultet u Kragujevcu, 4 University ofHarvard, Boston, USA10.15 – 10.30 Razvoj eksperimentalnog i numeričkog modela strujanja krvi krozdeformabilne arterijeMiljan Milošević 1,3 , Mirko Rosić 2 , Nenad Filipović 1,3,4 , Miloš Kojić 1,3,41 Istraživačko razvojni centar za bioinženjering BioIRC, Kragujevac, 2 Medicinskifakultet u Kragujevcu, 3 Mašinski fakultet u Kragujevcu, 4 Harvard University,Boston, USAvii

10.30 – 10.45 Fraktalna analiza biopovršina u funkciji poređenja i predikcije ponašanja uupotrebiBožica Bojović, Zoran Miljković, Bojan Babić, Đuro KorugaUniverzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Beograd10.45 – 11.00 Modeliranje procesa „nanocoating“-a i „selfhealing“ agenata korišćenjem DPD(Dissipative Particle Dynamics) metodeDejan Petrović 1,2 , Aleksandar Jovanović 4 , Snežana Jovanović 4 , Danijel Baloš 4 ,Miloš Kojić 1,2,3 , Nenad Filipović 1,2,31 Istraživačko razvojni centar za bioinženjering BioIRC, Kragujevac, 2 Mašinskifakultet u Kragujevcu, 3 Harvard University, Boston, USA, 4 Steinbeis Advanced RiskTechnologies, Stuttgart, Germany11.00 - 11.30 Pauza11.30 – 13.15 VII Sekcija – Sinteza novih materijala IPredsedavajući: prof. dr Nikola Cvjetićanin i prof. dr Vladimir Srdić11.30 – 11.45 Mehanohemija oksida titanaIvana VeljkovićTehnološko-metalurški fakultet, Beograd11.45 – 12.00 Uticaj mehaničke aktivacije na fazni sastav sistema MgO-TiO 2Suzana Filipović 1 , Nina Obradović 1 , Momčilo M. Ristić 21 Institut tehničkih nauka- SANU, Beograd,2 Srpska akademija nauka u umetnosti, Beograd12.00 – 12.15 Sinteza fotokatalizatora TiO 2 nehidrolitičkim sol-gel postupkomŽeljko Radovanović 1 , V. Đokić 1 , N. Tanasković 1 , J. Krstić 2 , Đorđe Janaćković 1 ,Rada Petrović 11 Tehnološko – metalurški fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd,2 IHTM – Centar za katalizu, Beograd12.15 – 12.30 Istraživanje samoubrzanja polimerizacije dodecilmetakrilataVladislav Jašo, R. Radičević, D. StoiljkovićUniverzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad12.30 – 12.45 Umrežavanje alkidne smole na bazi ricinusovog ulja u neizotermnim uslovimaMirjana Jovičić, Radmila RadičevićUniverzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad12.45 – 13.00 Funkcionalizovani makroporozni kopolimer na bazi glicidilmetakrilata: uticajliganda i parametara poroznosti na sorpciju Cu(II) jona iz vodenih rastvoraZvjezdana Sandić 1 , Aleksandra Nastasović 21 Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Banja Luka, RS, BiH2 IHTM, Beogradviii

13.00 – 13.15 Izdvajanje srebra na površini hemijski tretiranog karbon monolitaZoran Jovanović 1 , Ana Kalijadis 1 , Marija Vukčević 2 , Zoran Laušević 1 , MilaLaušević 21 Laboratorija za fiziku, Institut za nuklearne nauke „VINČA“, Beograd,2 Tehnološko-metalurški fakultet, Beogradski univerzitet, Beograd13.15 - 15.00 Pauza15.00 – 16.45 VIII Sekcija – Sinteza novih materijala IIPredsedavajući: dr Jasmina Grbić Novaković i dr Nebojša Nikolić15.00 – 15.15 Elektrohemijsko dobijanje i karakterizacija Cu 2 OSanja Bugarinović, Vesna Grekulović, Mirjana Rajčić-Vujasinović, ZvonimirStankovićTehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu, Bor15.15 – 15.30 Konstrukcija izotermi u solventnoj ekstrakciji bakraVladimir Cvetkovski 1 , Vesna Conić 1 , Milovan Vuković 2 , Goran Stojanovski 3 ,Milena Cvetkovska 41 Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, 2 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet uBoru, 3 RBB Bor, 4 Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu15.30 – 15.45 Litijum-jonska baterija tipa LiMn 2 O 4 /V 2 O 5 sa vodenim elektrolitičkimrastvoromIvana Stojković, Igor Pašti, Nikola Cvjetićanin, Slavko MentusFakultet za fizičku hemiju, Beograd15.45 – 16.00 Sinteza katodnog materijala LiFePO 4 hidrotermalnim postupkomMaja Jović, Zoran Stojanović, Ljiljana Veselinović, Dragan UskokovićInstitut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd16.00 – 16.15 Elektrohemijsko ispitivanje osamnaestokaratnog zlata u kiseloj srediniVesna Grekulović, Mirjana Rajčić-Vujasinović, Zoran StevićTehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu, Bor16.15 – 16.30 Mogućnost procesa boriranja na presovanim uzorcima od železnog prahaEmina D. Požega 1 , Svetlana LJ. Ivanov 2 , Vesna T. Conić 1 ,Branislav M. Čađenović 11 Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor2 Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu16.30 – 16.45 Ispitivanje kinetike hidriranja intermetalnih jedinjenja Hf 2 Ni, Hf 2 Co i Hf 2 FeSandra V. Kumrić 1 , Dragica Lj. Stojić 2 , Božidar Đ. Cekić 31 Laboratorija za materijale, 2 Laboratorija za fizičku hemiju, 3 Laboratorija zanuklearnu i plazma fiziku, Institut za nuklearne nauke Vinča, Beograd16.45 Zatvaranje Seminaraix

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradSinteza nanostrukturiranog provodnog polianilinau prisustvu taninske kiselineI/3Aleksandra M. Janošević 1 , Gordana N. Ćirić – Marjanović 21 Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd,2 Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu, BeogradElektroprovodni nanostrukturirani polianilin je po prvi put sintetisan oksidacijom anilina uvodenom rastvoru taninske kiseline (TA), koristeći amonijum peroksidisulfat (APS) kaooksidaciono sredstvo. Ispitan je uticaj polaznog molskog odnosa TA/anilin na provodljivost,rastvorljivost, morfologiju i molekulsku strukturu polimera. Skanirajućom elektronskommikroskopijom ustanovljeno je da polianilin sintetisan pri molskom odnosu TA/anilin = 10 -2 sadrživeliki udeo nanoštapića poprečnog preseka 70−100 nm, dok polimer sintetisan pri molskom odnosuTA/anilin = 10 -1 sadrži mikročestice sfernog oblika prečnika 1–4 μm. Elektroprovodljivostnanostrukturiranog uzorka polianilina je 0,001 Scm -1 , dok je uzorak sastavljen od mikrosferaneprovodan. FTIR spektroskopijom ispitana je molekulska struktura sintetisanih polianilina.I/4Defektna stanja u nanokristalima Ce 0.85 Nd(Gd) 0.15 O 2-δ proučavana metodomRaman spektroskopijeNenad LazarevićInstitut za fiziku, Centar za fiziku čvrstog stanja i nove materijale, Beograd - ZemunMetodom Raman spektroskopije proučavano je ponašanje defektnih struktura vezanih zasvojstvene i uvedene vakancije u nanokristalima Ce 0.85 Nd(Gd) 0.15 O 2-δ pri temperaturnom tretmanu.Ustanovljeno je da efekat aglomeracije ima veoma veliku ulogu na stehiometrijuCe 0.85 Nd(Gd) 0.15 O 2-δ , odnosno da se pri promeni odnosa površinskog i voluminoznog slojananokristala menja koncentracija kao i tip defektnih struktura. Proučavanje ovih struktura je veomavažno sa aspekta primene dopiranog cerijum dioksida kao katalizatora u čvrstim gorivnim ćelijama.2

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradI/5In situ sinteza Ag/poli(N-vinil-2-pirolidon) hidrogel nanokompozita γ-zračenjemŽeljka Jovanović 1 , Aleksandra Krklješ 2 , Nataša Bibić 2 , Miodrag Mitrić 2 ,Simonida Tomić 1 , Zorica Kačarević-Popović 2 , Vesna Mišković-Stanković 11 Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd2 Institut za nuklearne nauke Vinča, BeogradNanokompoziti na bazi nanočestica srebra (Ag) i poli(N-vinil-2-pirolidon) (PVP) hidrogelasu sintetisani γ-zračenjem, korišćenjem tečnošću ispunjenih šupljina u polimernoj matrici(prethodno umreženoj γ-zračenjem) kao nanoreaktora. Referentni sistemi su bili radiolitičkisintetisan koloidni rastvor Ag/PVP i nanokompozit neumrežene polimerne matrice. Dobijeninanokompoziti različitih arhitektura polimerne matrice su karakterisani UV-Vis i FTIRspektroskopijama, difrakcijom X-zraka i TEM analizom. Rezultati ukazuju na prisustvo nanočesticamalih dimenzija (< 10 nm), uskog opsega veličina i dobru stabilizaciju PVP-om. Nije uočenahemijska interakcija nanočestica sa polimerom. Uspešno sintetisani nanokompoziti ukazuju napotencijal γ-zračenja za nanoinženjering materijala, posebno za biomedicinsku primenu, zbogmogućnosti simultane sinteze i sterilizacije.Karakterizacija struktura nanometarskih dimenzijaprimenom spektroskopske elipsometrijeI/6Milka Mirić, M. B. Radović, R. Gajić, Zorica Dohčević-Mitrović, Zoran V. PopovićCentar za fiziku čvrstog stanja i nove materijale, Institut za fiziku, BeogradU ovom radu su metodom spektroskopske elipsometrije proučavana optička svojstva tankihfilmova, nanokristala i ugljeničnih nanotuba u UV-VIS-NIR oblasti. Primenom trofaznog modelaodređena je debljina tankog sloja SiO 2 filma na supstratu od silicijuma. Primenom višefaznogmodela u kombinaciji sa Bruggeman-ovom aproksimacijom efektivne sredine kod Si 3 N 4 i SiO 2filmova utvrđeno je postojanje neravnina na supstratu od stakla i izračunata je debljina tog sloja. Zaodređivanje debljine filmova u složenoj strukturi koja se sastoji od 12 naizmeničnih Si 3 N 4 i SiO 2slojeva na supstratu od stakla, korišćen je višefazni model. Dielektrična funkcija CeO 2 nanokristalaje modelovana pomoću Tauc-Lorentz modela i određena je vrednost energetskog procepa za ovajmaterijal. Analizirani su elipsometrijski spektri, za sloj ugljeničnih nanotuba na supstratu odsilicijuma.3

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradApsorpcija kod različitih molekulskih nanofilmovaI/7Svetlana Pelemiš 1 , Blanka Škipina 2 , Siniša M. Vučenović 3 ,Branko Markoski 4 , Dragoljub LJ. Mirjanić 3 , Jovan P. Šetrajčić 51 Tehnološki fakultet Zvornik, Republika Srpska, BiH, 2 Tehnološki fakultet Banja Luka, RepublikaSrpska, BiH, 3 Medicinski fakultet Banja Luka, Republika Srpska, BiH, 4 Fakultet tehničkih naukaNovi Sad, Vojvodina, 5 Departman za fiziku PMF Novi Sad, VojvodinaU radu su teorijski istraživane promene optičkih osobina usled prisustva granica kodsimetričnih i nesimetričnih nanofilm molekulskih kristala. Energetski spektar eksitona i njihovaprostorna distribucija duž ose ograničenja(po slojevima), nađen je analitičko-numeričkimproračunom. Određena je relativna permitivnost ovih ultratankih dielektričnih filmova i analiziranuticaj graničnih parametara na pojavu diskretne (po frekvencijama) i selektivne (po slojevima)apsorpcije. Istraženi su uslovi za pojavu najmanjeg broja rezonantnih apsorpcija i ispitana pojavasamo dve apsorpcione linije na graničnim površima filma.Proučavanje kristalnih struktura skenirajućom mikroskopijom na baziatomskih sila (AFM) i skenirajućom tunelskom mikroskopijom (STM)I/8Tomislav Radić, M. B. Radović, Božidar Novaković, R. Gajić,Zorica Dohčević-Mitrović, Zoran V. PopovićCentar za fiziku čvrstog stanja i nove materijale, Institut za fiziku, BeogradU ovom radu su, metodama skenirajuće mikroskopije atomske rezolucije, istraživanaosnovna strukturna svojstva različitih tipova rešetki. Analizom rezultata određeni su parametrirešetke i orijentacija jediničnih ćelija za visoko orijentisani pirolitički grafit, Si (111)-7x7rekonstruisanu površinu i monokristal bakar metagermanata (CuGeO 3 ).4

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradInterakcije brzih jona sa grafenomI/9Ivan Radović 1 , Ljupčo Hadžievski 1 , Nataša Bibić 1 , Zoran L. Mišković 21 Institut za nuklearne nauke "Vinča", Beograd,2 Departman za primenjenu matematiku, Univerzitet u Voterluu, Voterlu, Ontario, KanadaU ovom radu ispitivana je interakcija brzih jona (brzine veće od Bohr-ove) sa grafenom.Pobuđenja elektronskog gasa u grafenu opisana su dvodimenzionim (2D) hidrodinamičkimmodelom (jednofluidni i dvofluidni). Izračunate su, analitički i numerički, zaustavna sila i sila likana jon koji se kreće paralelno površini grafena. Numerički rezultati pokazuju da u dvofluidnommodelu, za razliku od jednofluidnog modela, prisustvo niskoenergijskog kvaziakustičnog plazmonauslovljava rezonantne karakteristike na brzinama bliskim tzv. "akustičnoj" brzini, što je usaglasnosti sa rezultatima dobijenim za kanalisanje protona u ugljeničnim nanocevima.5

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradOptimizacija parametara mikroskopa magnetnih silaII/1Miloš NenadovićInstitut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za atomsku fiziku, BeogradU ovom radu su nađeni uslovi za optimizaciju parametara mikroskopa magnetnih sila(MFM). Topografija tankog sloja kobalta debljine 55 nm snimana je mikroskopom atomskih sila(AFM). Kao sekundarni mod za snimanje magnetnih osobina korišćena je mogućnost merenjapromene faze oscilovanja AFM magnetne probe. Usled magnetne interakcije probe i uzorka narazličitim visinama dolazi do disipacije energije oscilovanja probe. Merenja su pokazala da jeoptimalna udaljenost magnetne probe od uzorka 64 nm, kada nema neželjenih uticaja same površinena MFM slike.II/2Proučavanje intenziteta ojačavanja žarenjem kod sinterovane legure Cu-AgSvetlana D. Nestorović, Ivana I. Rangelov, Desimir D. MarkovićTehnički fakultet u Boru, BorU ovom radu su dati rezultati ispitivanja uticaja termomehaničke obrade na intenzitet efektaojačavanja žarenjem sinterovane bakarne legure Cu-4at%Ag u odnosu na čist bakar. Nakonsinterovanja bakra i legure Cu-4at%Ag izvršena je termomehanička obrada koja je obuhvatalahladno valjanje stepenima deformacije 20, 40 i 60% i žarenje u temperaturnom intervalu 160-600ºCuz merenje vrednosti tvrdoće i električne provodnosti. Efekat ojačavanja žarenjem se javio kod Cu-4at%Ag legure nakon žarenja na temperaturama iz intervala 160-400ºC, a manifestovao seporastom vrednosti tvrdoće i električne provodnosti, dok je kod bakra došlo do reklistalizacije iomekšavanja već iznad 240ºC.6

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradII/3Provođenje toplote u nehomogenim tankim slojevima sa toplotnom memorijomMarica Popović, Slobodanka GalovićInstitut za nuklearne nauke Vinča, BeogradU radu je analizirano generisanje i prostiranje toplotnih talasa u toplotno nehomogenimtankim slojevima sa toplotnom memorijom. Razvijena teorija je zasnovana na tačnom rešenjuhiperboličke jednačine provođenja toplote uz pretpostavku o linearno promenljivoj toplotnojprovodnosti. Izvedeni su izrazi za prostorno-vremensku raspodelu temperaturskog polja i zapovršinske temperaturske varijacije. Diskutovana su dva specijalna slučaja koja su posebno važnaza fototermalnu nauku.Elektrohemijska karakterizacija legura u sistemu Au-In-SbII/4Lidija Gomidželović 1 , Zvonimir Stanković 2 , Zoran Stević 2 , Dragana Živković 21 Institut za rudarstvo i metalurgiju Institute, Bor2 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet, BorTernarni sistem Au-In-Sb pripada grupi potencijalnih kandidata za nove bezolovne lemnematerijale. Zbog toga se trenutno sprovodi čitav niz istraživanja njegovih termodinamičkih,mehaničkih i fizičkih karakteristika. Imajući u vidu značaj ovih materijala u elektronici, takođe jeneophodno da se prouče njihove elektrohemijske karakteristike. U ovom radu su prezentovanirezultati elektrohemijske karakterizacije legura sistema Au-In-Sb dobijeni primenom metodeciklične voltametrije.7

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradII/5Karakterizacija nekih bezolovnih lemnih legura na bazi kalaja i indijumaAleksandra Milosavljević 1 , Dragana Živković 2 , Ana Kostov 1 , Duško Minić 31 Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor, 2 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru, Bor,3 Univerzitet u Prištini, Fakultet tehničkih nauka, Kosovska MitrovicaVeliku primenu u industriji, a posebno elektronici imaju lemne legure na bazi kalaja i olova.Bez obzira na postojeće zakonske regulative koje ograničavaju sadržaj olova u elektronskimkomponentama, ove legure se zbog svojih osobina i dalje koriste u praksi. Iz tih razloga istraživanjebezolovnih lemnih legura, tj. pronalaženje adekvatne zamene za olovno-kalajni lem aktuelno je idalje.U ovom radu prikazani su rezultati ispitivanja bezolovnih lemnih legura na bazi kalaja iindijuma sa dodatkom srebra i bakra. Karakteristične temperature faznih transformacija određene suDSC metodom, dok karakterizacija legura obuhvata rezultate optičke i skening elektronskemikroskopije, elektroprovodljivosti i mikrotvrdoće.Prikazani rezultati doprinose boljem poznavanju strukturnih osobina navedenih bezolovnihlemnih legura na bazi kalaja i indijuma. Pri tome treba napomenuti da je sadržaj kalaja u legurama >50%. Sadržaj indijuma u leguri, sa praktičnog stanovišta treba da bude optimalan kako bi zadovoljioi ekonomsku isplativost i potrebne osobine lemnog materijala.Analiza životnog ciklusa bezolovnih lemnih legurasa aspekta zaštite životne sredineII/6Aleksandra Mitovski, Dragana Živković, Ljubiša Balanović, N. Štrbac, Ž. ŽivkovićUniverzitet u Beogradu, Tehnički fakultet, BorMetoda analize životnog ciklusa (LCA - Life Cycle Assessment) koristi se u okviruekološkog menadžmenta za ocenjivanje mogućih uticaja datog materijala na životnu sredinu urazličitim stadijumima razvoja istog. U radu je dat pregled analize životnog ciklusa bezolovnihlemnih legura, i to Sn-Cu, SAC (Sn-Ag-Cu), BSA (Bi-Sb-Ag) i SABC (Sn-Ag-Bi-Cu) sa aspektazaštite životne sredine - polazeći od proizvodnje legura, preko primene, do kraja njihovog"životnog" veka, tj.reciklaže. Analiza je vršena komparativno, u odnosu na analizu do sadastandardno korišćenog Sn-Pb lema.U radu se dodatno razmatraju i uticaji potrošnje materijala,korišćenja energije, rezervi vode i vazduha, toksičnosti po ljudsko zdravlje i okolinu, kao imogućnosti rastvaranja i reciklaže.8

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradIII/1Određivanje energetskih nivoa GaAs/AlGaAs kvantnih laserskih strukturakao funkciija širine i dubine kvantne jameDalibor Sekulić, Miljko SatarićFakultet tehničkih nauka, Novi SadKvantni laseri su zasnovani na kvantnomehaničkom inženjeringu poluprovodničkihstruktura. Od njihove prve realizacije, 1977. godine, do danas dan, nalaze se u samom vrhuistraživanja sa primenom u oblastima kao što su telekomunikacije, spektrometrija itd. U ovom raduje predstavljena grafička metoda određivanja dozvoljenih energetskih nivoa GaAs/GaAlAs kvantnihlaserskih struktura kao funkcija širine i dubine kvantne jame. Optimalna širina kvantne jame jeodređena da bude 100Å za uobičajene GaAs/AlGaAs kvantne laserske strukture. Ova izračunavanjadozvoljenih energetskih nivoa veoma dobro se slažu sa objavljenim eksperimentalnim podacima.Kriterijum otkaza drugog reda u laminatnim strukturamaIII/2Aleksandar RadakovićMašinski fakultet, KragujevacU radu se posmatra kriterijum otkaza drugog reda u laminatnim strukturama, koji se zasnivana formiranju tenzorsko polinomnog funkcionala od komponenti tenzora napona i komponentitenzora jačine. Korišćenjem programskog paketa Matlab dobijene su krive otkaza laminata unaponskom i deformacionom polju. Variranjem bezdimenzionog parametra Fxy*, dobijaju se krivena osnovu kojih se vrši ocena dozvoljene jačine laminata.10

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradDinamičko-mehanička svojstva modelnih iregularnih poli(uretanizocijanuratnih)mrežaIII/3Jelena Pavličević, Jaroslava Budinski-SimendićTehnološki fakultet, Novi SadVariranje elastičnosti i svojstava prigušenja poliuretanskih mreža se može postići promenomsadržaja elastično aktivnih i visećih lanaca. Iako ovi materijali poseduju dobra mehanička svojstva,nisu uvek pogodni za primenu na visokim temperaturama. Da bi im se poboljšala termičkastabilnost, oni mogu biti modifikovani uvođenjem izocijanuratnih prstenova kao čvorova mreže.Cilj ovog rada je bio da se ustanovi korelacija izmedju sadržaja elastično aktivnih i visećih lanacana dinamičko-mehaničko ponašanje (modul akumulacije, modul gubitaka i mehanički tangensgubitaka). Zaključeno da se na osnovu korelacija o svojstvima iregularnih mreža sa kontrolisanomarhitekturom visećih lanaca dobijaju potrebni parametri za projektovanje sirovinskog sastavapoliuretanskh elastomera sa željenim svojstvima prigušenja.Analiza električnog prekidačkog efekta kod amorfnog poluprovodnikaCu 1 (AsSe 1.4 I 0.2 ) 99Miloš Slankamenac 1 , Miloš Živanov 1 , Svetlana R. Lukić 21 Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad,2 Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno matematički fakultet, Novi SadIII/4Strujno - naponska karakteristika složenog amorfnog poluprovodničkog staklaCu 1 (AsSe 1.4 I 0.2 ) 99 dobijena je pomoću Tektronix 576 Curve Tracer-a. Utvrđeno je da taj materijalima strujom kontrolisanu negativnu otpornost - CCNR (current-controlled negative resistance) iprekidačku karakteristiku sa memorijom. Eksperimentalni rezultati pokazuju veliku zavisnostelektrične otpornosti i napona praga provođenja zbog prisustva bakra i promene temperatureuzorka. Takođe, prikazani su i snimci površine uzorka dobijenih pomoću mikroskopa. Razmotren jei uticaj električnog prekidačkog efekta na formiranje kristalnih provodnih kanala na površiniispitivanog amorfnog poluprovodnika.11

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradAnaliza rekombinacionih procesa u ITO/PEDOT:PSS/MEH-PPV/AlfotodetektoruIII/5Jovana Petrović 1 , Petar Matavulj 1 , Difei Qi 2 , Sandra Šelmić 21 Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2 Department of Electrical Engineering andInstitute for Micromanufacturing, Louisiana Tech University, USAU radu su razmatrani rekombinacioni procesi u ITO/PEDOT:PSS/MEH-PPV/Alfotodetektoru. Većinski nosioci naelektrisanja su šupljinski polaroni nastali fotoeksitacijom unutaraktivnog MEH-PPV polimerskog filma. Izmereni spektar gustine fotostrujeITO/PEDOT:PSS/MEH-PPV/Al fotodetektora poređen je sa teorijski dobijenim spektrom za slučajlinearne (monomolekularna) rekombinacije nosilaca, kao i za slučaj kvadratne (bimolekularna)rekombinacije nosilaca. Slaganje eksperimentalnih rezultata sa rezultatima proračunanedvosmisleno ukazuju da se šupljinski polaroni u polimerskom MEH-PPV filmu rekombinujubimolekularno, pri čemu koeficijent bimolekularne rekombinacije zavisi od jačine električnog polja.Za ustanovljeni tip rekombinacionih procesa modelovani spektar gustine fotostruje pokazujeodlično slaganje sa eksperimentom u širokom opsegu napona inverzne polarizacije (0V do -8V).Karakterizacija dielektričnih traka za LTCC tehnologiju primenomkapacitivne metode u opsegu učestanosti od 1kHz do 1MHzIII/6Vasa Radonić 1 , Goran Radosavljević 1 , Nelu Blaž 1 ,Walter Smetana 2 , Ljiljana Živanov 11 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad,2 Institute of Sensor and Actuator Systems, Vienna University of Technology, Vienna, AustriaPrikazana je kapacitivna methoda za karakterizaciju LTCC traka u opsegu od 1kHz do1000kHz korišćenjem HP4277A LCZ metra. Obajšnjen je princip rada i izvršeno merenje testuzoraka. Prikazana je izrada komponenata u LTCC tehnologiji i uzroci koji mogu dovesti dopromene karakterističnih paramterara podloge prilikom izrade. Ukazano je na značaj poznavanjazavisnosti permitivnosti od učestanosti pri projektovanju i simulaciji elektronskih komponenti i kolau LTCC tehnologiji. Izvršeno je merenje kompleksne permitivnosti, tangensa ugla gubitaka i Q-faktora na osnovu izvedenih formula za uzorke LTCC traka. Razvijen je poseban korisnički progamkoji omogućava automtsku kontrolu merenja, proračun željenih veličina i obradu rezultata.12

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradIII/7Simultana TG/DTA analiza ugljeva iz Kolubarskog ugljonosnog basenaAleksandar JovićUniverzitet u Beogradu – Fakultet za fizičku hemiju, BeogradKolubarski ugljonosni basen spada, po rezervama uglja, među najveće lignitske basene uEvropi. Toplotna svojstva uglja značajna su jer se ugalj najviše i najčešće koristi kao gorivo. Uovom istraživanju ispitivane su termalne karakteristike ugljeva iz Kolubarskog basena s ciljem da seuspostavi veza između toplotne moći ugljeva i udela pepela u uglju. Serija od 60 uzoraka ugljeva sarazličitih bušotina Kolubarskog basena ispitivana je simultanom diferencijalnom termalnomanalizom (DTA) i termogravimetrijskom analizom (TG). Dobijeni rezultati pokazuju da se sasmanjenjem sadržaja pepela u uzorku povećava toplotna moć uglja i mogu da se iskoriste za bržeokvirno određivanje toplotne moći uglja. U istraživanju je postavljena metoda karakterizacije kojamože da se primeni i u najskromnijim laboratorijama.13

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradPrimena i prednosti mikrotalasa u sintezi poli(laktida)IV/1Ivan RistićTehnološki fakultet, Novi SadKorišćenje mikrotalasa u sintezi polimera postaje predmet sve većeg interesovanja naučne istručne javnosti zbog brojnih pogodnosti. Prednost korišćenja mikrotalasa u sintezi polimera jepokazana na primeru polimerizacije laktida. Dosadašnji način sinteze poli(laktida),konvencionalnim zagrevanjem, je imao brojne nedostatke, posebno dugo vreme sinteze, i zahtevaorigorozne uslove. Ovi problemi su uspešno prevaziđeni korišćenjem mikrotalasa. Ne samo da sevreme polimerizacije drastično skraćuje već se dobija poli(laktid) veoma dobrih osobina, koje subitne za njegovu primenu u medicini i farmaciji. Karakterizacija polimera je vršena FT-IRspektroskopijom, GPC hromatografijom, DSC termo-analizom. Opisan je postupak dobijanjamikrosfera poli(laktida) koje su snimane SEM tehnikom.Morfološke karakteristike poli(d,l-laktid-ko-glikolid)/hidroksiapatitkompozitnog materijala i efikasnost inkapsulacije klindamicinaIV/2Marija Jevtić 1 , Miodrag Mitrić 2 , Magdalena Stevanović 1 ,Nenad Ignjatović 1 , Dragan Uskoković 11 Institut tehničkih nauka SANU, Beograd, Srbija2 Institut za nuklearne nauke «Vinča», Beograd, SrbijaJedan od pravaca savremenih biomedicinskih istraživanja odnosi se na ispitivanjemogućnosti primene i pogodnosti kontrolisane dostave medikamenata kao novog načina primenelekova u lečenju i preventivi bolesti koje zahtevaju dugotrajnu terapiju. Primenom kontrolisanedostave medikamenata iz nosača koji mogu biti sintetički ili prirodni polimeri, biokeramika ibiokompoziti može se postići povećanje efikasnosti lečenja bolesti koštanog tkiva.U ovom radu ispitana je morfologija poli(d,l-laktid-ko-glikolid)/hidroksiapatita(PLGA/HAp) kao i mogućnost inkapsulacije klindamicina u ovaj kompozitni materijal primenommetode procesiranja u polju ultrazvuka. Analizom morfologije procesiranog PLGA/HAp kompozitaizabran je sistem sa 10 % tež. sadržaja HAp-a koji je imao najpravilnije morfološke karakteristike ikoji je korišćen za inkapsulaciju antibiotika. U toku analize inkapsulacije antibiotika utvrđeno jenekoliko faktora koji utiču na efikasnost inkapsulacije. Najpre je ispitanjem doprinosa ultrazvučnogprocesiranja utvrđeno da se primenom procesiranja u polju ultrazvuka povećava procenatinkapsuliranog antibiotika. Primećeno je da odnos zapremine rastvora antibiotika i zapreminerastvora polimera u toku procesa inkapsulacije utiče na konačnu količinu leka koji se inkapsulira.Obzirom na to da je ustanovljeno da obe komponente kompozita imaju sposobnost da vežuklindamicin, ispitan je procentualni udeo klindamicina kako u hidroksiapatitu tako i u polimeru štomože biti od posebnog uticaja na kinetiku i mehanizam otpuštanja leka.14

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradHidrotermalna sinteza kalcijum/kobalt hidroksiapatitaIV/3Zoran Stojanović, Ljiljana Veselinović, Smilja Marković,Nenad Ignjatović, Dragan UskokovićInstitut tehničkih nauka SANU, BeogradNano-čestični prahovi hidroksiapatita sa kobalt(II) jonima supstitusanim na mestokalcijumovih jona (Co/CaHAp) sintetisani su hidrotermalnim metodom. Ugrađivanjem kobaltovihjona u strukturu HAp, kao i povećanjem njihovog udela u strukturi dolazi do promene magnetnih ikatalitičkih osobina materijala. Primene magnetnih nano-čestica HAp su u medicini, u dijagnostici iterapiji, dok se katalitička svojstva materijala koriste u reakcijama selektivne oksidativnedehidrogenizacije. U radu je praćen je uticaj procesnih parametara na kvalitet proizvoda sinteze.Metodama rentgeno-strukturne analize i Ramanske spektroskopije utvrđen je fazni sastav, hemijskisastav je utvrđen atomskom spektroskopijom sa induktivno spergnutom plazmom. Magnetneosobine su merene na SQUID magnetometru. Promena parametara rešetke kao i promenamagnetnih karakteristika prati i potvrđuje povećanje količine kobalta u materijalu.IV/4Kompleksi srebra i kopolimernih hidogelova na bazi itakonske kiselineMaja Mićić 1 , Simonida Tomić 2 , Jovanka Filipović 2 , Edin Suljovrujić 11 Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Beograd,2 Tehnološko-metalurški fakultet, BeogradU ovom radu su sintetisani kompleski srebra(I) sa kopolimernim hidrogelovima 2-hidroksietil metakrilata (HEMA) i itakonske kiseline (IK) (Ag(I)-P(HEMA/IK)) u cilju ispitivanjaprimene ovih sistema u medicini. Uzorci su karakterisani sledećim metodama: FTIR, AFM, analizabubrenja u in vitro uslovima, sorpcija metala i analiza antibakterijske aktivnosti. Sorpcija metalnihjona (srebra(I)) u hidrogelove je određena metodom indukovano spregnutne plazma-masenespektrometrije (ICP-MS). Detektovani su koordinaciona mesta vezivanja Ag jona unutarhidrogelova i postojanost nagrađenih kompleksa u in vitro uslovima. Analiziran je uticaj ugrađenihjona Ag na difuziona svojstva komplesiranih hidrogelova. Udeo IK u hidrogelu je preovlađujućifaktor koji utiče na vezivanje Ag jona, pa otuda i na apsorpciju fluida u polimernoj mreži. Testoviantibakterijske aktivnosti su pokazali zadovoljavajuća antibakterijska svojstva biomaterijala uodnosu na soj bakterija E. coli. Dobijeni rezultati potvrđuju da se sintetisani kompleski srebra(I) sakopolimernim hidrogelovima 2-hidroksietil metakrilata i itakonske kiseline mogu koristiti umedicini i farmaciji-u sistemima za kontrolisano otpuštanje lekova, za biosenzore, kao i zarekonstrukciju tkiva.15

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradIV/5Inkapsulacija HRP u biodegradabilne mikrosfere poli-D,L-laktid-aIvana Mitranić 1 , Svetlana Dinić 2 , Dragan Uskoković 11 Institut tehničkih nauka SANU, Beograd,2 Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", BeogradProteini i peptidi se intenzivno proučavaju zbog svojih terapeutskih aplikacija. Mnogadosadašnja inženjerska istraživanja su fokusirana na upotrebu faktora rasta za stimulaciju ćelijskeaktivnosti in vivo, kao i za regulisanje regeneracije tkiva. Lekovi bazirani na proteinima i peptidimaobično imaju kratak polu život u plazmi. Kompozitne čestice koje se sastoje od polimernih nosača iproteina ili peptida, kao što su mikrosfere i nanosfere, predstavljaju efektivne sisteme koji se koristeza kontrolisan profil otpuštanja inkorporiranih bioaktivnih agenasa štiteći ih od degradacije u ciljupostizanja visoke administrativne efikasnosti. Vreme njihove degradacije zavisi najviše od hemijskestrukture polimernog lanca i veličine mikrosfera. Peroksidaza izolovana iz rena (HRP), koja je unašim eksperimentima korišćena kao model protein, je enzim koji je vrlo nestabilan. U ovimistraživanjima rađeno je procesiranje nanosfera PDLLA sa što uniformnijom raspodelom veličina ukojima je efikasno inkapsuliran protein (HRP). Glavni cilj je bio da se ispita uticaj izbora korastvarača(metanol ili etanol) i koncentracije PVA na morfološke karakteristike, veličinu idistribuciju veličina dobijenih čestica. Dobijene čestice su pravilne sfere u kojima je inkapsuliranprotein HRP sa efikašnošću od 46 %.16

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradIV/6Strukturna analiza i mikrostrukturni parametri kalcijum/kobalt hidroksiapatitaLjiljana Veselinоvić, Zoran Stojanović, Nenad Ignjatović, Dragan UskokovićInstitut Tehničkih nauka SANU, Beograd, SrbijaHidroksiapatit (HAp) Ca 10 (PO 4 ) 6 (OH) 2 predstavlja glavnu neorgansku komponentu kostiju izuba sisara. Iz tih razloga je ovaj mineral predmet mnogih istraživanja u cilju reparacije koštanogtkiva. Hidroksipatit ima široku primenu u katalizi i hromatografiji i kao absorbent u prečišćavanjuvoda.HAp kristališe heksagonalno u prostornoj grupi P6 3/m sa parametrima jedinične ćelije a =9.424 Å i c = 6.879 Å. Jedinična ćelija sadrži deset atoma kalcijuma razmeštenih u dvaneekvivalentna položaja. Četiri su smeštena u položaju 1, a preostalih šest u položaju 2. U položaju1 Ca joni su povezani u kolone i svaki od njih je okružen sa devet atoma kiseonika. Kalcijumovijoni u položaju 2 grade jednakostranične trouglove, a svaki od njih je okružen sa sedamkiseonikovih atoma, gde jedan pripada OH - grupi, a ostalih šest PO 4 tetraedrima. OH - grupa gradikolone koje su paralelne c osi i prolaze kroz centre trouglova koje grade Ca joni u položaju 2.Glavna karakteristika ovakve strukture jeste stabilnost njene rešetke pri različitim jonskimizmenama. Ca jon može biti delimično ili potpuno zamenjen drugim katjonima kao što su Cd, Sr,Pb i drugi.U ovom radu ispitivan je uticaj delimične izmene Ca 2+ jona jonima Co 2+ , na strukturne imikrostrukturne parametre hidroksiapatita. Ispitivani su uzorci kalciju/kobalt hidroksiapatita sarazličitim sadržajem kobalta u strukturi: 5 (Co5), 10 (Co10), 15 (Co15) i 20 (Co 20) atom %. Naosnovu vrednosti dužina veza i okupacionih faktora dobijenih rendgenskim strukturnimutačnjavanjem uz pomoć Ritveldove analize, potvrđen je sadržaj Co u strukturi apatita. Vrednostiokupacionih faktora i rezultati hemijske analize (Induktivno spregnuta palazma, ICP) pokazuju daje stvarni sadržaj Co nešto manji od projektovanog i iznosi 4,3 % za uzorak Co5, 9,5 % za uzorakCo10, 11,7 % za uzorak Co15 i 11,5 % za uzorak Co20. Co 2+ ima manji jonski radijus od Ca 2+ takoda se sa njegovim prisustvom u rešetci smanju parametri jedinične ćelije HAp-a.17

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradKompleks fulerenola sa Cu 2+IV/7Aleksandar Đorđević 1 , Ivana Ičević 1 , Dj. Vastag 11 Prirodno matematički fakultet, Departman za hemiju, Novi SadFulerenol (C 60 (OH) 24 ), polihidroksilovani vodorastvorni derivat molekula C 60 ispada u grupu biološki aktivnih derivata fulerena. Biološku aktivnost ispoljava kao antioksidans,protektor od doksorubicina, radioprotektor i drugo. Ispitivanje fizičkih i hemijskih osobina fulerenalpredstavlja osnovu za tumačenje mehanizama delovanja u biološkim sistemima. Fulerenola se uvodenom rasrvoru pri u pH intervalu od 3 do 9 nalazi u obliku nanočestica najčešće velićine od 10nm, 150 nm i 300 nm. Nanočestice fulerenola su stabilizovane mnogobrojnim vodoničnim vezamadok je sfera nanočestice negativno naelektrisana. Priroda ovakvih polianjonskih nanočestica je daimaju helatorska svosjtva što je ispitano u našem radu sa jonima bakra. Spektrofotometrijski jepraćena koncentracija bakra u prisustvu različitih koncentracija fulerenola pri konstantnoj pHvredosti. U matičnom rastvoru fulerenola i Cu 2+ je iskristalisala je igličasta hidroskopna materija.18

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradSkening elektronsko mikroskopska analiza dentalnih cemenataV/1Radivoje Radosavljević¹, Saša Stanković², Zorica Ajduković²,Danimir Jevremović³, Jelena Todić¹¹Medicinski fakultet u Prištini sa sedištem u K.Mitrovici, Stomatološki odsek, Klinika zastomatološku protetiku; ²Medicinski fakultet u Nišu, Stomatološki odsek, Klinika za stomatološkuprotetiku; ³Stomatološki fakultet u Beogradu, Klinika za stomatološku protetikuCilj ovog rada je da se uporede karakteristike različitih dentalnih cemenata (cink fosfatcement, glas-jonomer cement, kompozitni cement ) koristeći SEM - skening elektronskomikroskopsku analizu u proceni kvaliteta materijala.Dentalnim cementima, mešanim prema uputstvu proizvođača, fiksirani su kočići u kanalimakorena ekstrahiranih zuba. Kvalitet cementa kroz promer šupljina i pukotina je ispitivan SEM -omna poprečnim presecima korena sa fiksiranim kočićima. Mikropropustljivost je određivana nauzorcima koji su čuvani u Loflerovom reagensu.Srednje vrednosti maksimalnih promera šupljina i pukotina, kao i mikropropustljivosti kodkonvencionalnih cemenata višestruko je veća u poređenju sa kompozitnim cementima.Na osnovu rezultata ove studije, kvalitet i efikasnost kompozitnih cemenata u poređenju sakonvencionalnim cementima je veći u zaštiti unutrašnjosti zuba od prodora oralnih tečnosti,bakterija i bakterijskih toksina do nezaštićenog dentina.Praćenje uticaja kiselog medijuma na postojanostakrilatnih zubnih protezaV/2Dragan Velimirović 1 , Biljana Kaličanin 1 , Zorica Ajduković 2 , Dimitrije Petrović 21 Medicinski fakultet, Niš, Departman za Farmaciju, 2 Medicinski fakultet, Niš, Klinika zaStomatologiju, Odeljenje za stomatološku protetikuNajčešće korišćeni biomaterijali za izradu zubnih proteza su akrilati, u čijoj osnovi jepolimetil-metakrilat. Pored svojih dobrih karakteristika (biokompatibilnost, zadovoljavajući estetskiizgled, mogućnost reparacije), akrilatni materijali mogu upijati vodu, pri čemu se u materijal moguuneti druge supstance i mikroorganizmi, što može nepovoljno delovati na samu protezu, kao i naosobu koja je koristi.U ovom radu praćen je uticaj mlečne kiseline, za različiti vremenski period, na postojanosttotalnih akrilatnih zubnih proteza, u smislu oslobađanja jona toksičnih teških metala. Korozionodejstvo kiselog medijuma najizraženije je u početnom periodu (za 24h), dok se tokom dužegizlaganja sadržaj izluženih metala značajno smanjuje.19

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradV/3Otpornost inlej-retiniranih adhezivnih nadoknada urađenih od različitih vrstamaterijalaDanimir Jevremović 1 , Saša Stanković 2 , Radivoje Radosavljević 3 , Zorica Ajduković 21 Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Klinika za stomatološku protetiku, 2 Univerzitet uNišu, Medicinski fakultet – Odsek za stomatologiju, Klinika za stomatološku protetiku, 3 Univerzitetu Prištini sa glavnim predstavništvom u Kosovskoj Mitrovici, Medicinski fakultet – Odsek zastomatologiju, Klinika za stomatološku protetikuInlej retinirane adhezivne nadoknade često imaju problema s otpornošću, imajući u vidunjihov specifičan dizajn. Cilj ove studije bio je da se odredi otpornost inlej retiniranih adhezivnihnadoknada, napravljenih od različitih materijala. Pripremljeno je šest grupa od osam uzoraka,napravljenih od sledećih materijala: 1) metal-keramički mostovi retinirani čaurastim retinerima(kontrolna grupa); 2) metal-keramički mostovi retinirani inlej retinerima – legura IPS d.Sign 30/IPSIn Line keramika; 3) metal-keramički mostovi retinirani inlej retinerima – legura Titanijum Ti 1/18Grade 1/Vita Titan keramika; 4) kompozitni mostovi retinirani inlej retinerima – Vectrisosnova/Adoro faseta; 5) keramički mostovi retinirani inlej retinerima – IPS e.max Press; 6)keramički mostovi retinirani inlej retinerima – IPS e.max ZirCAD osnova/IPS e.max ZirPressfaseta. Sve nadoknade napravljene su prema instukcijama proizvođača. Nadoknade su adhezivnovezane za ekstrahovane zube. Uzorci su podvrgnuti testu otpornosti u univerzalnoj test mašini(Instron 1122). Ispitivanjem su dobijeni sledeći rezultati: grupa 1 1214,25 ± 183,25 N, grupa 2847,75 ± 91,65 N, grupa 3 667,25 ± 148,34 N, grupa 4 1033,25 ± 184,48N, grupa 5 333,25 ± 38,91N,grupa 6 1183,50 ± 204,74 N. Rezultati su statistički analizirani (t-test, Pirsonova korelacija). Naosnovu dobijenih rezultata, može se zaključiti da postoje statistički značajne razlike izmeđuispitivanih materijala, korišćenih za izradu inlej-retiniranih adhezivnih nadoknada.V/4Ektopična osteogeneza i hematopoeza iz implantiranih ćelija koštane srži namatrici od biokompozita HAp/PLLAPerica Vasiljević 1 , Stevo Najman 2 , Ljubisa Djordjević 1 , Vojin Savić 2 ,Marija Vukelić 2 , Jelena Živanov-Čurlis 2 , Nenad Ignjatović 3 , Dragan Uskoković 31 Odsek za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Niš, 1 Medicinski fakultet, Niš,3 Institut tehničkih nauka, SANU, BeogradIspitivana je biofunkcionalnost biokompozita (80% hydoxyapatite, 20% poly-L-lactide acid430000D) kao matrice za osteogenezu i hematopoezu posle subkutane implantacije singenimmiševima Balb/c. HAp/PLLA je oblikovan u cevčice (50mm x 1mm) u koje su zasejane ćelijekoštane srži miša. Kontrole su bile prokuvane tibije i femuri napunjeni ćelijskom suspenzijom.Implanti su ekstrahovani posle 2, 6 i 12 nedelja i analizirani patohistološki. Angiogeneza iosteogeneza se vide već posle dve nedelje na implantima, što je izraženije na kostima. Vrlo izraženahematopoeza u implantima oba tipa se vidi posle dvanaest nedelja. HAp/PLLA može poslužiti kaomatrica za ektopičnu osteogenezu i hematopoezu.20

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradIspitivanje kardio- i hepato-protektivnosti fulerenola C 60 (OH) 24 in vivo uhroničnoj doksorubicinskoj terapiji kolorektalnih tumora kod pacovaV/5Rade Injac 1 , Nataša Radić 1 , Biljana Govedarica 2 ,Aleksandar Đorđević 3 , Borut Štrukelj 11 Fakulteta za farmacijo, Katedra za farmacevtsko biologijo, Univerza v Ljubljani, Ljubljana,Slovenija, 2 Fakulteta za farmacijo, Katedra za farmacevtsko tehnologijo, Univerza v Ljubljani,Ljubljana, Slovenija, 3 Prirodno-matematički fakultet, Department za hemiju, Univerzitet u NovomSadu, Novi SadCilj rada je proučiti efekte doksorubicina na srce i jetru pacova nakon višestruke aplikacije(1,5 mg/kg/sedmično, 3 sedmice), praćenjem: biohemijskih, elektrofizioloških, hematoloških ipatohistoloških parametara, kao i uticaja na miokard i hepatocite pacova prethodno štićenihfulerenolom (25, 50 ili 100 mg/kg/sedmično, 3 sedmice).Enzimska aktivnost (SOD, MDA, GSH, GSSH, GPx, CAT, CK, LDH, α-HBDH, AST,ALT) u serumu i homogenatu jetre i srca, krvna slika i patohistološke karakteristike rađene sukomercijalnim metodama.Preventivna primena fulerenola C 60 (OH) 24 je značajno smanjila kardiotoksičnost ihepatotoksičnost izazvanu doksorubicinom u terapiji kolorektalnih tumora.Fulerenol C 60 (OH) 24 nakon pretretmanske i.p. aplikacije u sve tri doze, statistički značajnosmanjuje oštećenje srca i jetre kod pacova sa kolorektalnim tumorima koji su tretiranidoksorubicinom.V/6Aktivnost superoksid-dismutaze u animalnoj ćelijskoj kulturi CHO-K 1 nakontretmana fulerenolom i mitomicinom cVišnja Bogdanović 1 , Marija Slavić 2 , Jasminka Mrdjanović 1 , Slavica Šolajić 1Institut za Onkologiju Vojvodine, Sremska KamenicaInstitut za Biološka istraživanja „Dr Siniša Stanković”, BeogradU uzorcima ćelijske linije (CHO-K 1 ) tretiranim fulerenolom (C 60 (OH) 24 ) koncentracija0.01-0.5 mg/mL, praćeno je preživljavanje ćelija testom odbacivanja boje (DET) u 3 i 24h tretmanu.Aktivnost ukupne superoksid-dismutaze (SOD) merena je u uzorcima predtretiranim fulerenolomizabranih koncentracija i mitomicinom c (0.5 i 0.1 μg/mL) nakon 3 i 24h. Sa porastomkoncentracije C 60 opada procenat preživelih ćelija tokom 3 i 24h. Aktivnost SOD raste sa porastomkoncentracije fulerenola, dok u najvećoj koncentraciji opada u obe vremenske tačke eksperimenta.U uzorcima tretiranim mitomicinom c i uzorcima predtretiranim fulerenolom koncentracije 0.065mg/mL zapaža se porast aktivnosti SOD u odnosu na kontrolne grupe. Predtretman fulerenolomsnižava aktivnost SOD u ostalim uzorcima tretiranim mitomicinom c.21

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradEfekat nanomaterijala N-CP/DLPLG na rast HeLa ćelija u kulturiV/7Milena Veselinović 1 , Jelena Najdanović 1 , Jelena Kocić 1 ,Marko Stanojević 1 , Perica Vasiljević 2 , Jelena Janićijević 1 ,Nenad Ignjatović 3 , Dragan Uskoković 3 , Stevo Najman 11 Institut za biologiju i humanu genetiku, Medicinski fakultet, Niš, 2 Odsek za biologiju i ekologiju,Prirodno-matematički fakultet, Niš, 3 Institut tehničkih nauka, SANU, BeogradIspitivan je uticaj nanomaterijala N-CP/DLPLG na rast HeLa ćelija u kulturi meren MTTtestom. Za ispitivanje uticaja direktnog kontakta, HeLa ćelije su rasle u prisustvu 0,5mg%, 5 mg% i50 mg% N-CP/DLPLG–a tokom tri+tri dana ili po tri dana sa i bez materijala. U drugom tipueksperimenata HeLa ćelije su rasle u trodnevnim ekstraktima N-CP/DLPLG efektivnihkoncentracija: 5%, 10%, 25% i 50%. Proliferacija HeLa ćelija opada sa porastom koncentracijeekstrakata, dok se proliferacija HeLa ćelija nakon 3 dana direktnog kontakta uvećava sa porastomkoncentracije materijala. Direktan kontakt sa nanopartikulama N-CP/DLPLG u određenimkoncentracijama stimuliše rast ćelija u kulturi.V/8Studija amino-funkcionalizovanih MWCNT za vezu sa biološkim sistemimaGoran Vuković 1 , Aleksandar Marinković 1 , Maja Obradović 2 , Zlatko Rakočević 3 ,Velimir Radmilović 4 , Miodrag Čolić 5 , Radoslav Aleksić 1 , Petar S. Uskoković 11 Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2 Institut za hemiju, tehnologiju imetalurgiju, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 3 Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija zaatomsku fiziku, Beograd, 4 National Center for Electron Microscopy, Lawrence Berkeley NationalLaboratory, Berkeley, California, USA, 5 Institut za medicinska istraživanja, Vojnomedicinskaakademija, BeogradU radu je prikazana kovalentna funkcionalizacija višeslojnih ugljeničnih nanocevi(MWCNT) aminima preko hemijske modifikacije karboksilnih grupa uvedenih na površinunanocevi. Funkcionalizacija je izvedena etilendiaminom i 1,4-fenilendiaminom pomoću “O-(7-Azabenzotriazol-1-yl)-N,N,N',N'-tetramethyluronium hexafluorophosphate” i N,Ndiizopropiletilamina.Dobijeni uzorci su karakterisani različitim tehnikama kao što su FTIR, XRD,elementarna analiza, TGA, TEM, UV-vis spektroskopija i ciklična voltametrija. MWCNTfunkcionalizovane 1,4-fenilendiaminom poseduju najbolje disperzibilne i elektrohemijske osobine.Funcionalizovane MWCNT, u koncentracijama od 1 do 50 μg ml -1 , nisu citotoksične zafibroblastnu L929 celijsku liniju. Međutim, koncentracije MWCNT veće od 10 μg ml -1 smanjujurast ćelija i u tom smislu pozitivno su korelisane sa stepenom njihovog prihvatanja od strane L929celija.22

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradV/9Izrada tableta direktnim komprimovanjem različitih vrsta paracetamolaBiljana Govedarica 1 , Rade Injac 2 , Stane Srčič 11 Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju, Univerzitet u Ljubljani, Ljubljana,Slovenija, 2 Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku biologiju, Univerzitet u Ljubljani,Ljubljana, SlovenijaCilj rada je ispitivanje karakteristika tabletnih smeša i tableta sa različitim vrstamaparacetamola dobijenih direktnim komprimovanjem.Predformulacijski parametri (veličina čestica, protočnost, nasipni ugao, Hausnerov odnos iCarr-ov indeks) kao i karakterizacija tableta (srednja masa, poroznost, trvdoća, krušljivost) suodređivani metodama po Ph. Eur VI.Monokristalni paracetamol poseduje najslabiju kompresibilnost i protočnost što rezultujenastankom neprimerenih tableta (pojava raslojavanja i kapica). Sa druge strane, modifikacijakristalnog paracetamola dodatkom sredstva za vezivanje (paracetamol za direktno komprimovanje)dovodi do poboljšanja protočnosti i kompresibilnosti tabletne smeše, kao i adekvatne proizvodnjetableta direktnim komprimovanjem. Najbolje karakteristike za pomenutu metodu tabletiranjaposeduje obloženi paracetamol, gde je oblaganje izvršeno rastvorom veziva i sredstva za raspadanjeu procesu granulacije (komercijalno dostupan oblik paracetamola).Upotreba obloženog paracetamola doprinosi robustnoj proizvodnji tableta direktnimtabletiranjem, što potvrđuju vrednosti određivanih parametara (srednja masa tableta, prečnik,debljina, tvrdoća, krušljivost; RSD < 2%).23

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradModelovanje probojnog napona za generisanje mikropražnjenjaVI/1Ivana Đorđević, Marija Radmilović-Rađenović, Zoran Lj. PetrovićInstitut za fiziku, ZemunMikropražnjenja predstavljaju novi front istraživanja na polju neravnotežne plazme, koja jeveć u upotrebi kao jedan od krucijalnih tehnoloških faktora u daljem razvoju mikroelektronike,ujedno predstavljajući i osnov za razvoj nove generacije nano-elektronskih uredjaja neophodnih za65 nm i 40 nm tehnologije. Sve većem interesovanju za proučavanje mikropražnjenja doprinosi irazvoj tehnologije plazma nagrizanja (bez koga se ne može zamilsiti proizvodnja integrisanih kola),generisanje nanostruktura, kao i mikro-biološki i nano-biološki razvoj i dijagnostika. Posebno trebaistaći činjenicu da se plazma izvori mikronskih dimenzija, mogu integrisati sa drugim mikroelektromehaničkimsistemima (MEMS). Mikrosistemi bazirani na plazmi se, dalje, mogu primenitiu bio-MEMS sterilizaciji i mikrohemijskoj analizi sistema, postavljajući zahteve za što boljimrazumevanjem kinetike i fizičkih fenomena vezanih za mikropražnjenja.VI/2Modelovanje karakteristika pražnjenja kod kapacitivno spregnutih reaktorasa dve frekvencijeAleksandar Bojarov, Marija Radmilović-Radjenović, Zoran Lj. PetrovićInstitut za fiziku, ZemunU ovom radu modelovali smo dvofrekventni kapacitivno spregnuti plazma reaktor (DF-CCP) korišćenjem modifikovanog elektrostatičkog 1d3v PIC/MCC koda. Dobijeni rezulati imajuveliki značaj, kako u fundamentalnim istraživanima tako i za industrijske aplikacije posebno utehnologiji za nanoelektroniku. Dvofrekfentne plazme se koriste za nagrizanje dielektričnihinterkonekt slojeva visokog odnosa dubine i širine (kontaktni otvori). Kod DF-CCP, gustina plazmekontroliše se pomoću viših frekvencija, dok energija jona zavisi od napona prielektrodne oblasti ikontroliše se nižim frekvencijama. Dobijeni rezultati ukazuju da napon niže frekvencije utiče naenergiju jona u blizini elektrode, dok napon generatora više frekvencije utiče na fluks jona naelektrodu.24

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradAnalitički modeli uticaja temperature na transkonduktansu iizlaznu konduktansu SiC MOSFET struktureVI/3Vladan M. Lukić 1 , Petar M. Lukić 2 , Rajko M. Šašić 31 Nokia Siemens Networks Srbija d.o.o. Beograd, Novi Beograd,2 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,3 Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, BeogradU ovom radu su prikazani rezultati istraživanja i modelovanja karakteristika jedne od danasnajčešće korišćenih elektronskih komponenti MOSFETa (Metal Oxide Semiconductor Field EffectTransistor) izrađenog na bazi SiC (silicijum karbida). Najpre je ukazano na veoma dobrekarakteristike i prednosti koje SiC ima u odnosu na standardne materijale koji se koriste umikroelektronici. Zatim su predloženi najznačajniji koraci u razvijanju analitičkih modela strujnonaponskihkarakteristika SiC MOSFETa. Na osnovu ovih modela, postavljeni su novi analitičkimodeli uticaja temperature na transkonduktansu i izlaznu konduktansu ovog tranzistora.Korišćenjem predloženih modela izvršene su simulacije. Dobijeni rezultati su u visokom stepenusaglasni sa do sada poznatim i publikovanim.Modeliranje solid – fluid interakcije sa ciljem proučavanja kretanjanano čestica u mikro – krvnim sudovimaVI/4Miloš Kojić 1,2,3 , Nenad Filipović 1,2,3 , Velibor Isailović 21Harvard School of Public Health, Harvard University, Boston, USA2Istraživačko razvojni centar za bioinženjering BIOIRC, Kragujevac3Mašinski fakultet, Univerzitet u KragujevcuU ovom radu je prikazan jedan od načina kompjuterskog modliranja solid – fluid interakcijepomoću metode konačnih elemenata. Za rešavanje problema interakcije korišćen je koncept jakogsprezanja (strong coupling) koji podrazumeva povezivanje jednačina solida i jednačina fluida injihovo razmeštanje u zajednički sistem jednačina. Ovakav koncept podrazumeva da su brzine nagranici fluida i solida jednake. Strujanje fluida je opisano Navije – Stoksovom jednačinom ijednačinom kontinuiteta, a dinamika solida je opisana diferencijalnim jednačinama kretanja koje seizvode korišćenjem principa virtuelnog rada. Urađen je primer prodiranja cilindra između dveparalelne za dvodimenzionalno strujanje fluida. Dobijeni rezultati se poklapaju sa rezultatima izliterature.25

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradVI/5CFD simulacija strujanja krvi, virtuelna hirurgija i post-procesiranje rezultataDanko Milašinović 1,2 , Nenad Filipović 1,3,41 Istraživačko razvojni centar za bioinženjering BioIRC, Kragujevac, 2 Prirodno matematički fakultetu Kragujevcu, 3 Mašinski fakultet u Kragujevcu, 4 University of Harvard, Boston, USACilj ovog rada bio simulacija hirurškog zahvata na aorti sa aneurizmom i upoređivanjerezultata proračuna na modelima sa i bez aneurizme. Geometriju aorte smo dobili sa DICOMsnimaka pacijenta u standarnom STL formatu iz Univerzitetskog kliničkog centra u Hajdelbergu savišeslojnog 64-slajsnog CT skenera. Korišćenem softverskih alata koje smo razvili za manipulacijumreže konačnih elemenata napravili smo 3D modele za oba slučaja. Proračuni strujanja fluida surađeni za oba modela.Rezultati su bili više nego zadovoljavajući te smo za postprocesiranje razvili alate zahuman-friendly prikazivanje rezultata proračuna. Kao konačan rezultat dobili smo niz uporednihslika rezultata (brzina fluida, smičući napon na zidove, particle tracking...). Glavna ideja ovemetodologije je razvoj sistema koji bi primenjivalo medicinsko osoblje u klinikama.Razvoj eksperimentalnog i numeričkog modela strujanja krvikroz deformabilne arterijeVI/6Miljan Milošević 1,3 , Mirko Rosić 2 , Nenad Filipović 1,3,4 , Miloš Kojić 1,3,41 Istraživačko razvojni centar za bioinženjering BioIRC, Kragujevac, 2 Medicinski fakultet uKragujevcu, 3 Mašinski fakultet u Kragujevcu, 4 Harvard University, USANa Medicinskom institutu u Kragujevcu razvijena je eksperimentalna aparatura pomoćukoje je obavljeno ispitivanje dinamičkih karakteristika zida arterija. U ovom radu je izvršenopoređenje eksperimentalnog i numeričkog modela strujanja krvi kroz deformabilne arterije, kao idejstva leka L-arginina na zidove krvnog suda. Za potrebe kontrole eksperimentalnog inumeričkog modela razvijen je softver koji omogućava jednostavno poređenje rezultata merenjai numeričke simulacije.Numerički rezultati pokazuju određena odstupanja od rezultata koji su dobijeni ueksperimentalnim uslovima. U radu su prikazana eksperimentalna i numerička rešenja deformacijazida arterije kao i smičući naponi na granici fluida sa solidom.Razvijeni softver može imati veliku primenu u daljim ispitivanjima vezanim zadeformabilne arterije i može biti od velike pomoći lekarima, fiziolozima i drugim istraživačima ucinju lakše dijagnoze bolesti koje koje se veoma često javljaju kod arterija.26

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradFraktalna analiza biopovršina u funkciji poređenjai predikcije ponašanja u upotrebiVI/7Božica Bojović, Zoran Miljković, Bojan Babić, Đuro KorugaUniverzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, BeogradFraktalna dimenzija je korišćena u dosadašnjim istraživanjima autora, kao parametarhrapavosti profila obrađene površine brušene pločice od alatne keramike. Fraktalna analizaobrađene površine kontaktnog sočiva od fluoro-siliko-akrilata se primenjuje u tekućimistraživanjima, koja će biti predmet doktorata. U radu je za proračun fraktalne dimenzije obrađenepovršine primenjen „metod nebodera“. Navedeni metod uslovljava snimanje površine upotrebomskenirajućeg mikroskopa i analizu slike korišćenjem raspoloživih tulboksova i razvijenih procedurau Matlab okruženju. Poređenjem vrednosti fraktalne dimenzije nošenog, ali i dalje upotrebljivog saneupotrebljivim (pohabanim) sočivom potvrđena je ispravnost fraktalnog pristupa u komparacijibiopovršina i predikciji njihovog ponašanja u upotrebi.Modeliranje procesa „nanocoating“-a i „selfhealing“ agenatakorišćenjem DPD (Dissipative Particle Dynamics) metodeVI/8Dejan Petrović 1,2 , Aleksandar Jovanović 4 , Snežana Jovanović 4 ,Danijel Baloš 4 , Miloš Kojić 1,2,3 , Nenad Filipović 1,2,31 Istraživačko razvojni centar za bioinženjering BioIRC, Kragujevac, 2 Mašinski fakultet uKragujevcu, 3 Harvard University, Boston, USA, 4 Steinbeis Advanced Risk Technologies, Stuttgart,GermanyCilj ovog rada je modeliranje procesa "nanocoating"-a uključujući najnoviju metodu"selfhealing" nanokontejnera koji sadrže agente za polimerizaciju materijala koji je izloženpukotinama. Naime, potrebe avio-industrije zahtevaju iznalaženje novih načina zaustavljanja rastapukotina na niskim temperaturama koje se javljaju prilikom leta aviona (-50°). Eksperimentalno jeutvrđeno da, ubacivanjem nanokontejnera koji sadrže u sebi agente za polimerizaciju materijala, oviprocesi razvoja pukotina mogu uspešno da se spreče. Međutim, ovi eksperimenti su veoma skupi ijoš uvek nije dovoljno ispitana kontrola ovakvih procesa. Zbog toga je neophodno razvitiodgovarajuće kompjuterske modele koji bi simuliranjem ovog procesa utvrdili koji sve parametri nato utiču.U okviru Evropskog projekta FP7 (MUST) razvija se DPD metoda modeliranja"nanocoating"-a. Ova metoda koristi repulzivne, viskozne i slučajne sile kao i dodatnu silupolimerizacije između dve čestice. Trenutno smo u fazi modeliranja jednog nanokontejnera koji serazbija zadavanjem slučajne pozicije pukotine koja oslobađa odgovarajući agent da polimerizujeokolni materijal.Dobijeni rezultati pokazuju inicijalni proces ove polimerizacije i u planu nam je razvoj ovogprocesa na više nanokontejnera i u 3D. U tu svrhu koristićemo napredne algoritme paralelnogprocesiranja.27

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradMehanohemija oksida titanaVII/1Ivana VeljkovićTehnološko-metalurški fakultet, BeogradMehanohemija kao relativno mlada nauka predstavlja alternativnu metodu sintezenanostrukturnih materijala. U radu je dat kratak pregled mehanohemijski dobijenih materijala uobliku nanočestica, dok je osnovni cilj rada bila sinteza nanostrukturnih oksida titana različitihstehiometrija polazeći od smeše prahova Ti i TiO 2 ili TiO i TiO 2 . U centru pažnje su Manjelijevioksidi Ti 4 O 7 i Ti 5 O 7 , jer je njihova smeša poznata pod komercijalnim nazivom EBONEX ® .Dobijeni oksidi su okarakterisani rendgenskom difrakcijom, TG/DTA analizom i optičkommikroskopijom. Uspešno su dobijeni titan-monoksid i pojedine Manjelijeve faze Ti 4 O 7 , Ti 5 O 7 iTi 6 O 11 .Uticaj mehaničke aktivacije na fazni sastav sistema MgO-TiO 2VII/2Suzana Filipović 1 , Nina Obradović 1 , Momčilo M. Ristić 21 Institut tehničkih nauka- SANU, Beograd,2 Srpska akademija nauka u umetnosti, BeogradSmeša prahova MgO i TiO 2 mehanički je aktivirana u visoko-energetskom planetarnommlinu sa kuglama u različitim vremenskim intervalima od 5 do 120 minuta. Karakterizacija ovakodobijenih prahova izvršena je rendgensko difrakcionom analizom, u cilju dobijanja informacija ofaznom sastavu. Metodom aproksimacije praćena je promena mikrostrukturnih parametara, idiferencijalnom termijskom analizom određene su karakteristične temperature ovog sistema učvrstom stanju. Na osnovu rezultata navedenih metoda karakterizacije utvrđeno je da mehaničkaaktivacija dovodi do smanjenja veličine kristalita, ali i do formiranje novih faza. DTA određene sučetiri karakteristične temperature na kojima se odigravaju reakcije u ovom sistemu.28

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradSinteza fotokatalizatora TiO 2 nehidrolitičkim sol-gel postupkomVII/3Željko Radovanović 1 , V. Đokić 1 , N. Tanasković 1 , J. Krstić 2 ,Đorđe Janaćković 1 , Rada Petrović 11 Tehnološko – metalurški fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd,2 IHTM – Centar za katalizu, BeogradMezoporozni TiO 2 sintetizovan je kombinacijom nehidrolitičkog sol-gel postupka isolvotermalnog tretmana u autoklavu na 140 °C u trajanju 3 sata. Dobijeni suvi gel je malekristaliničnosti, sa anatasom kao kristalnom fazom, a prah dobijen kalcinacijom 3 h na 500 °C jevisoke kristaliničnosti sa anatasom kao jedinom kristalnom fazom. XRD i TEM analize praha supokazale da je veličina kristalita oko 20 nm. Srednja veličina pora praha je 12,9 nm, amezoporoznost je ∼ 90 % ukupne poroznosti. Dobijeni prah TiO 2 ima veću fotokatalitičku aktivnostu procesu razgradnje boje CI Reactive orange 16 od komercijalnog TiO 2 Degusa P25.Istraživanje samoubrzanja polimerizacije dodecilmetakrilataVII/4Vladislav Jašo, R. Radičević, D. StoiljkovićUniverzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi SadIstraživanje polimerizacije viših alkilmetakrilata, u koje spada i dodecilmetakrilat (DDMA),ima teorijski značaj zbog proučavanja fenomena samoubrzanja reakcije (gel efekat), a višipolialkilmetakrilati se primenjuju kao modifikatori svojstava ulja za podmazivanje. U ovom raduistraživana je radikalna polimerizacija DDMA u masi DSC metodom u izotermnim uslovima imetodom sa programiranim zagrevanjem, u cilju ispitivanja uticaja uslova polimerizacije na pojavugel efekta. Dobijeni rezultati pokazuju da radikalnu polimerizaciju DDMA karakterišesamoubrzanje reakcije na temperaturama ispod 90 °C, uz koncentraciju 2,2’-azobisizobutironitrila(AIBN-a) od 0,5-1 mas. % kao inicijatora. Koncentracije inicijatora niže od 0,1 mas. % nisupogodne za izvođenje polimerizacije DDMA u praksi.29

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradVII/5Umrežavanje alkidne smole na bazi ricinusovog ulja u neizotermnim uslovimaMirjana Jovičić, Radmila RadičevićUniverzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi SadIstraživano je umrežavanje alkidne smole na bazi ricinusovog ulja sa melaminskom smolom,DSC metodom sa programiranim zagrevanjem. Kinetički parametri reakcije izračunati su primenomFreeman-Caroll metode. Vrednosti za stepene reagovanja smeša smola dobijene u neizotermnimuslovima umrežavanja transformisane su u izotermne korišćenjem Ozawa izokonverzionog modelai poređene sa eksperimentalnim rezultatima dobijenim u izotermnom DSC režimu. Uočeno je dobroslaganje predviđenih i eksperimentalnih rezultata, što je značajno jer se u praksi DSC analize brže ijednostavnije izvode u dinamičkom režimu rada. Na osnovu dobijenih rezultata može sekonstatovati da su istraživane smeše smola pogodne za primenu u lakovima koji umrežavaju napovišenim temperaturama.VII/6Funkcionalizovani makroporozni kopolimer na bazi glicidilmetakrilata: uticajliganda i parametara poroznosti na sorpciju Cu(II) jona iz vodenih rastvoraZvjezdana Sandić 1 , Aleksandra Nastasović 21 Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Banja Luka, RS, BiH2 IHTM, BeogradMakroporozni hidrofilni kopolimeri glicidilmetakrilata i etilenglikoldimetakrilatamodifikovani različitim aminima poseduju izraženu efikasnost i selektivnost pri sorpciji plemenitihi teških metala iz vodenih rastvora. U ovom radu su sintetisani uzorci poli(GMA-co-EGDMA) sarazličitom poroznošću i funkcionalizovani reakcijama sa etilendiaminom, dietilentriaminom itrietilentetraminom. Pri nekompetitivnim uslovima je, šaržnom metodom na sobnoj temperaturi,određena brzina sorpcije Cu(II) jona iz vodenih rastvora na četiri uzorka amino-funkcionalizovanogkopolimera, kao i uticaj pH. Pokazalo se da je sorpcija Cu(II) jona veoma brza, sa poluvremenomsorpcije ≤ 2 minute, kao i da se sa povećanjem pH kapacitet sorpcije Cu(II) povećava i maksimalanje na pH ~ 5.30

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradIzdvajanje srebra na površini hemijski tretiranog karbon monolitaVII/7Zoran Jovanović 1 , Ana Kalijadis 1 , Marija Vukčević 2 ,Zoran Laušević 1 , Mila Laušević 21 Laboratorija za fiziku, Institut za nuklearne nauke „VINČA“, Beograd,2 Tehnološko-metalurški fakultet, Beogradski univerzitet, BeogradKarbon monolit (KM) je tretiran sa HNO 3 , KOH i H 2 O 2 . Efekti ovih tretmana na površinskefunkcionalne grupe i na količinu izdvojenog srebra na površini KM-a ispitivani su temperaturskiprogramiranom desorpcijom (TPD) i atomskom apsorpcionom spektrometrijom (AAS). Usledtretmana reagensima došlo je do povećanja količine površinskih kiseoničnih grupa i količineizdvojenog srebra, koja je proporcionalna količini grupa koje dekompozicijom daju CO 2 . Poredećikoličinu izdvojenog srebra sa smanjenjem broja kiseoničnih grupa na površini KM-a nakonizdvajanja srebra, može se zaključiti da izdvajanje se izdvajanje srebra odvija na niskotemperaturskimkarboksilnim i laktonskim grupama koje dekompozicijom daju CO 2 i visokotemperaturskimfenolnim, karbonilnim, etarskim i hinonskim grupama koje dekompozicijom dajuCO.31

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradElektrohemijsko dobijanje i karakterizacija Cu 2 OVIII/1Sanja Bugarinović, Vesna Grekulović, Mirjana Rajčić-Vujasinović,Zvonimir StankovićTehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu, BorKupro-oksid je oksidni poluprovodnik koji se primenjuje kao anodni materijal u oblikutankog filma u litijumskim baterijama i solarnim ćelijama. U radu su prikazani rezultati ispitivanjauticaja sastava kupatila, temperature, pH vrednosti i gustine struje na karakteristike elektrohemijskisintetizovanog kupro-oksida. U „klasičnom“ procesu sinteze, koji se izvodi galvanostatski na anodi,dimenzije čestica praha se smanjuju sa porastom gustine struje, a njegova boja postaje sve svetlija.Katodni proces sinteze kupro-oksida izvodi se potenciostatski iz organskih elektrolita, a uslovipodešavaju tako da se potencijali na kojima nastaju Cu 2 O i CuO što više razlikuju. Karakterizacijaje izvedena metodom ciklične voltametrije.Konstrukcija izotermi u solventnoj ekstrakciji bakraVIII/2Vladimir Cvetkovski 1 , Vesna Conić 1 , Milovan Vuković 2 ,Goran Stojanovski 3 , Milena Cvetkovska 41 Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, 2 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru,3 RBB Bor, 4 Hemijski fakultet, Univerzitet u BeograduHidrometalurška proizvodnja bakra, gledano u svetskim razmerama, stremi sve više kaprimeni izdvajanja bakra postupkom solventnen ekstrakcije, kao savremenijoj i ekološkiopravdanijoj tehnologiji, koja su u najvećoj meri, usmerena upravo na usavršavanju ekstragenasa,modifikatora i usavršavanju uređaja u cilju povećanja kinetike procesa i proizvodnji metala.Posledica toga je izdvajanje bakra iz sve siromašnijih rastvora uz sve niže troškove proizvodnje uodnosu na postupak cementacije. Poznato je da najveći utrošak u hidrometalurgiji bakra predstavljautrošak električne energije za elektrovining proces, koji je za 8 do 10 puta veci od utroška prielektrorafinaciji bakra (2 kWh/kg Cu naspram 0,25 kWh/kg Cu). Veća investiciona ulaganja upostrojenje za solventnu ekstrakciju i elektrovining, pravdaju se proizvodnjom katodnog bakrakomercijalnog kvaliteta u kom slučaju izostaju troškovi pirometalurške prerade.Izdvajanje bakra postupkom tečno tečno, pomoću 9 vol% LIX 984N u kerozinu (organskomrastvaraču), moguće je izdvojiti preko 90% bakra, sadržanog u jamskoj vodi rudnika bakra Bor(sastava 2,5g/dm 3 Cu 2+ , 3g/dm Fe 2+ , pH 1,8) i pri tome proizvede katodni bakar. Analizomdobijenih ravnotežnih izotermi utvrđeno je da se ekstrakcija bakra postiže u dva stupnja ekstrakcijeiz vodene faze i u jednom stupnju reekstrakcije iz organske faze. U ovom procesu pri iskorišćenjubakra od 92% i 98% u ekstrakciji i reekstrakciji, proizvodi se katodni bakra iz procesnog elektrolitasastava 40g/dm 3 Cu 2+ i 165g/dm 3 H 2 SO 4 . i reekstrahovani elektroli sastava 30g/dm 3 Cu 2+ i180g/dm 3 H 2 SO 4 .32

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradLitijum-jonska baterija tipa LiMn 2 O 4 /V 2 O 5sa vodenim elektrolitičkim rastvoromVIII/3Ivana Stojković, Igor Pašti, Nikola Cvjetićanin, Slavko MentusFakultet za fizičku hemiju, Beograd, SrbijaBaterije vodenim elektrolitičkim rastvorima su odavno u upotrebi kao što je npr. olovniakumulator za automobile ili Ni-Cd baterije manjih dimenzija za napajanje strujom malih prenosnihuredjaja. Litijum-jonske baterije se se prave sa organskim elektrolitičkim rastvorima kojiomogućuje napone od oko 4V. Litijum-jonske baterije sa vodenim ratsvorima elektrolita do sada susamo sporadično ispitivane i još nisu dostigle praktičnu primenu.. Razlog za to je mali brojpogodnih parova materijala za katodu i anodu sa naponom nižim od napona razlaganja vode. Uovom radu prikazana je baterija u kojoj je katodni materijal LiMn 2 O 4 koji je sintetisan metodomsagorevanja gela, anodni materijal je V 2 O 5 rastvaran prethodno u vodonik peroksidu, a elektrolit jezasićeni rastvor LiNO 3 . Početni kapacitet pražnjenja baterije je 68.73 mAhg -1 , a relativno velikradni vek ilustruje podatak da je kapaciteta nakon stotog ciklusa 89.08% od početne vrednosti.Napon baterije ovog tipa je 0.6V.Sinteza katodnog materijala LiFePO 4 hidrotermalnim postupkomVIII/4Maja Jović, Zoran Stojanović, Ljiljana Veselinović, Dragan UskokovićInstitut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, BeogradLiFePO 4 je materijal olivinske strukture koji ima visok teorijski kapacitet (170 mAhg -1 ) ivisok radni napon u odnosu na litijum (3,4 V). Zbog ovih svojih osobina poslednjih godina seintenzivno ispituje za primenu u litijum jonskim baterijama kao katodni materijal. Glavninedostatak ovog materijala je niska elektronska i jonska provodljivost. Načini za prevazilaženjeovog problema su sintetisanje malih čestica i/ili prevlačenje čestica nekim provodnim materijalomza šta se najčešće koristi ugljenik. U ovom radu prah LiFePO 4 je sintetisan hidrotermalnimpostupkom iz odgovarajućih prekursorskih rastvora na temperaturi od 175 o C. Nakon sintezematerijal je termički tretiran u blago redukcionoj atmosferi. Izvršena je karakterizacija sintetisanogpraha pre i posle termičkog tretmana.33

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradVIII/5Elektrohemijsko ispitivanje osamnaestokaratnog zlata u kiseloj srediniVesna Grekulović, Mirjana Rajčić-Vujasinović, Zoran StevićTehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu, BorU radu su prikazani rezultati ispitivanja mogućnosti primene ciklične voltametrije zaodređivanje faznog sastava zlata čistoće 18 karata [75 % Au + (legirni elementi, Ag i Cu, u odnosu1:1], kao i dvokomponentnih legura metala koji ulaze u njegov sastav. Elektrode su dobijenemetalurškim putem. Za eksperiment je izabran rastvor sumporne kiseline kao potencijalna sredina ukojoj bi se vršilo rastvaranje legura zlata prilikom njegove regeneracije. Na voltamogramimarastvaranja legura, mogu se uočiti potencijali na kojima se redom pojavljuju strujni talasi kojiodgovaraju broju i količini prisutnih faza u leguri i mogu biti iskorišćeni za karakterizacijuispitivanih legura.VIII/6Mogućnost procesa boriranja na presovanim uzorcima od železnog prahaEmina D. Požega 1 , Svetlana LJ. Ivanov 2 ,Vesna T. Conić 1 , Branislav M. Čađenović 11 Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor2 Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u BeograduU radu su predstavljeni rezultati ispitivanja mogućnosti procesa boriranja na nesinterovanimuzorcima od železnog praha oznake NC100.24 (Höganäs, Švedska). U okviru ispitivanjamogućnosti istovremenog sinterovanja pri procesu hemijsko-termičke obrade (boriranja), planiranje eksperiment. Za eksperiment je korišćen simpleks plan sa petnaest eksperimentalnih tačaka, a zamatematički model polinom četvrtog stepena. Kompijuterski program za polinom četvrtog stepenaje iskorišćen za izbor sastava mešavine za boriranje železnih uzoraka sa unapred zadanimpromenama zapremine, poroznosti i dubine sloja. Boriranje je izvršeno u smeši sa borkarbidom uzdodatak NH 4 HF 2, , NH 4 Cl i KBF 4 , kao aktivatora, u planom određenim odnosima.34

Sedma konferencija mladih istraživača – Nauka i inženjerstvo novih materijala22.-24. decembar 2008. godine, Sala 2, SANU, Knez Mihailova 35, BeogradVIII/7Ispitivanje kinetike hidriranja intermetalnih jedinjenja Hf 2 Ni, Hf 2 Co i Hf 2 FeSandra V. Kumrić 1 , Dragica Lj. Stojić 2 , Božidar Đ. Cekić 31 Laboratorija za materijale, 2 Laboratorija za fizičku hemiju, 3 Laboratorija za nuklearnu i plazmafiziku, Institut za nuklearne nauke Vinča, BeogradU ovom radu ispitivana je kinetika hidriranja polikristalnih materijala Hf 2 Ni, Hf 2 Co i Hf 2 Feu temperaturskom opsegu 348-823 K, pri pritisku vodonika od 1 bar. Proces apsorpcije vodonikaizveden je u specijalno konstruisanoj volumetrijskoj aparaturi. Određeni su kapaciteti apsorpcije,konstante brzina reakcija i energije aktivacije za reakciju apsorpcije vodonika. Dobijene energijeaktivacije su: za Hf 2 Ni 38,44 kJ/mol, za Hf 2 Co 19,62 kJ/mol i za Hf 2 Fe 2,74 kJ/mol. Dobijenikinetički parametri pokazuju da je Hf 2 Fe najbolji apsorber vodonika medju ispitivanimintermetalicima.35

Adrese učesnikaAJDUKOVIĆ ZoricaMedicinski fakultet NišKlinika za stomatologijuOdeljenje za stomatološku protetikuTel. 018/42492zoricaa@eunet.yuBABIĆ BojanUniverzitet u Beogradu, Mašinski fakultetKraljice Marije 16, BeogradTel: 011/3307-350bbabic@mas.bg.ac.yuBALANOVIĆ LjubišaTehnički fakultet u BoruVojske Jugoslavije 12, 19210 BorTel: 030/424-555 lok. 112ljbalanovic@tf.bor.ac.yuBOGDANOVIĆ VišnjaInstitut za onkologiju Vojvodine,Zavod za eksperimentalnu onkologiju,Institutski put 4, 21204 Sremska kamenicaTel. 021/480-5588; 064/1900-448cherrybo@sbb.rsBOJAROV AleksandarInstitut za fiziku, Pregrevica 118, Zemuntel: 064 274 3108a_bojarov@yahoo.comBOJOVIĆ BožicaUniverzitet u Beogradu, Mašinski fakultet,Kraljice Marije 16, BeogradTel: 011/3307-350bbojovic@mas.bg.ac.yuBUGARINOVIĆ SanjaTehnički fakultet u Boru Univerziteta uBeogradu, Vojske Jugoslavije 12, 19210 BorTel: 064/22 73 760sanjab@ptt.rsČAĐENOVIĆ BranislavInstitut za rudarstvo i metalurgiju, BorZeleni Bulevar 35, 19210 Borbranislav.cadjenovic@irmbor.co.rsCONIĆ VesnaInstitut za rudarstvo i metalurgiju u BoruZeleni Bulevar 35, 19210 BorMob.tel.061 16 18 224vconic@ibb-bor.co.yu; cvlada@ptt.yuCVJETIĆANIN NikolaFakultet za fizičku hemijuStudentski trg 12-16, BeogradTel: 3282 111, fax: 187 133nikcvj@ffh.bg.ac.yuDELIJIĆ KemalMetalurško-tehnološki fakultetCetinjski put bb, Podgorica, Crna GoraTel: 069/013 905, fax: 081/14468kemal@cg.ac.yuDRAMIĆANIN MiroslavInstitut za nuklearne nauke »Vinča«Laboratorija GAMA, P.fah 522, BeogradTel: 064/1266541, 2458 222/307dramican@vin.bg.ac.yuĐORĐEVIĆ AleksandarPrirodno-matematički fakultetDepartman za hemiju,Univerzitet u Novom SaduTrg Dositeja Obradovića 3, 21000 Novi SadTel: 063/502323dvadj@ih.ns.ac.yuĐORĐEVIĆ IvanaInstitut za fiziku, Pregrevica 118, ZemunTel. 064 / 29 30 691djordjevic.iv@gmail.comFILIPOVIĆ SuzanaInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel. 2636 994, 2027-203stevanovicsuzana@yahoo.comGOMIDŽELOVIĆ LidijaInstitut za rudarstvo i metalurgiju,Zeleni Bulevar 35, 19210 BorTehnički fakultet u Boru, VJ 12, BorTel: 030/424-555, 064/2966739lgomidzelovic@yahoo.com37

GOVEDARICA BiljanaFakulteta za farmacijo, Katedra zafarmacevtsko tehnologijo, Univerza vLjubljani, Aškerčeva cesta 7, 1000 Ljubljana,SlovenijaTel: 064-2599-371, +38640248010,+386 1 47 69 500biljana.govedarica@gmail.combiljanag@uni-lj.siGRBOVIĆ NOVAKOVIĆ JasminaInstitut za nuklearne nauke »Vinča«P.fah 522, Beogradjasnag@vin.bg.ac.yuGREKULOVIĆ VesnaTehnički fakultet u Boru Univerziteta uBeogradu, Vojske Jugoslavije 12, 19210 BorTel: 063/76 58 620vfajnisevic@tf.bor.ac.yuIGNJATOVIĆ NenadInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel. 2636 994, 2185 437advamat@itn.sanu.ac.yuINJAC RadeKatedra za farmacevtsko biologijoUniverza v LjubljaniAškerčeva cesta 71000 Ljubljana, SlovenijaTel: +386(0)41964462, 063/8903771injacrade@gmail.comISAILOVIĆ VeliborIstraživačko razvojni centar za bioinženjering(BioIRC), Kragujevactel: +381 34 301 920velibor@kg.ac.yuIVANOV SvetlanaTehnički fakultet u Boru, Univerzitet uBeogradusivanov@tf.bor.ac.rsJANAĆKOVIĆ ĐorđeTehnološko-metalurški fakultetKarnegijeva 4, BeogradTel: 3370 140/693, fax: 3370 387nht@elab.tmf.bg.ac.yuJANOŠEVIĆ AleksandraFarmaceutski fakultet,Univerzitet u Beogradu,Vojvode Stepe 450, BeogradTel: 063/1726253ajanosevic@yahoo.comJAŠO VladislavTehnološki fakultet u Novom SaduTel. 063/1280181, 021/372310vladislavjaso@yahoo.comJEVREMOVIĆ DanimirKlinika za protetiku, Stomatološki fakultet,Rankeova 4, Beogradmob: 063 425 425dr.danimir@sbb.rsJEVTIĆ MarijaInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel. 2636 994, 2185 437marijaj@itn.sanu.ac.yuJOVANOVIĆ ŽeljkaTehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet uBeogradu, Karnegijeva 4, BeogradMob. tel. 064 18 55 644zeza_j@hotmail.comJOVANOVIĆ ZoranInstitut za nuklearne nauke "VINČA"Laboratorija za fiziku 010Mihajla Petrovića Alasa 12-14P. fah 522, BeogradTel: +381 (0)11 3408 739Fax: +381 (0)11 2455 041zjovanovic@vinca.rsJOVIĆ AleksandarUniverzitet u Beogradu – Fakultet za fizičkuhemijuStudentski trg 12-16, BeogradTel: 064/2201984aleksandar.jovic@rect.bg.ac.yuJOVIĆ MajaInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel. 2636 994, 2185 437jovicmaja@gmail.com38

JOVIČIĆ MirjanaUniverzitet u Novom Sadu, Tehnološkifakultet, Novi Sad, Bulevara Cara Lazara 1Tel. 064/2170687jovicic.mirjana@gmail.comKALIČANIN BiljanaMedicinski fakultetBulevar dr Zorana Đinđića 81, 18000 NišMob.tel. 063/1045096bkalicanin@yahoo.comKORUGA ĐuroUniverzitet u Beogradu, Mašinski fakultet,Kraljice Marije 16, BeogradTel: 011/3307-350dkoruga@mas.bg.ac.yuKUMRIĆ Sandra V.Laboratorija za materijale, Institut zanuklearne nauke Vinča, P.Fah 522 BeogradMob.tel. 064/17-45-363skumric@vin.rs,LAZAREVIĆ NenadInstitut za fiziku, Centar za fiziku čvrstogstanja i nove materijale, Pregrevica 118Beograd - ZemunTel: +381638963059nesalazarevic@gmail.comnenadl@phy.bg.ac.yuLUKIĆ Petar M.Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu,Kraljice Marije 16, Beogradplukic@mas.bg.ac.yuLUKIĆ Vladan M.Nokia Siemens Networks Srbija d.o.o.Beograd, Omladinskih brigada 21, NoviBeogradOffice: +381 11 30 70 286Mobile: +381 64 81 70 286Fax: +381 11 30 70 247vladan.lukic@nsn.comMARINKOVIĆ KatarinaInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel. 2636 994, 2185 437katarinam@itn.sanu.ac.yuMARJANOVIĆ SašaTehnički fakultet u BoruVojske Jugoslavije 12, 19210 BorTel: 030/424-555, 063/422-603smarjanovic@tf.bor.ac.yuMATAVULJ Petar S.Elektrotehnički fakultetBulevar kralja Aleksandra 73, 11120 BeogradTel: 011 3370 155, 3218-330fax: 011 3248 681matavulj@etf.rs, p.matavulj@ieee.orgMIĆIĆ MajaInstitut za nuklearne nauke “Vinča”Mike Alasa 12-14 Vinča, BeogradTel: 245-39-86majamicic@vinca.rsMILAŠINOVIĆ DankoCentar za naučna istraživanja SANU iUniverzitet u KragujevcuJovana Cvijića b.b., 34000 KragujevacTel: 34 301 920, 063 398 786dmilashinovic@kg.ac.yuMILJKOVIĆ ZoranUniverzitet u Beogradu, Mašinski fakultet,Kraljice Marije 16, BeogradTel: 011/3307-350zmiljkovic@mas.bg.ac.yuMILOSAVLJEVIĆ AleksandraInstitut za rudarstvo i metalurgiju,Zeleni bulevar 35, 19210 BorTel: 065/30-065-09, 064/ 30-064-09, 030/454-257aleksandra.milosavljevic@irmbor.co.rsallexm@sezampro.yuMILOŠEVIĆ MiljanIstraživačko razvojni centar za bioinženjering( BioIRC ), Kragujevactel: +381 34 301 920mob: +381 64 306 96 28miljan.m@kg.ac.yu39

MIRIĆ MilkaCentar za fiziku čvrstog stanja i novematerijale, Institut za fizikuPregrevica 118, Beograd, Soba: 101Telefon: +381-11 -3713043Fax: +318-11-3160531mmiric@phy.bg.ac.yuMITOVSKI AleksandraTehnički fakultet u BoruVojske Jugoslavije 12, 19210 BorTel: 030/424-555, 063/7315206amitovski@tf.bor.ac.rsMITRANIĆ IvanaInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel: 2636 994, 2185 437063/8708430, 3425730ivanaj@itn.sanu.ac.yuMITROVIĆ NebojšaTehnički fakultetSvetog Save 65, Čačaknmitrov@tfc.kg.ac.yuNAJMAN StevoInstitut za biologiju i humanu genetiku,Medicinski fakultet,Bul. dr Z. Đinđića 81, 18000 Ništel. 381-18-226712mob. 381-63-404329snajman@eunet.rsNENADOVIĆ MilošInstitut za nuklearne nauke “Vinča”,Laboratorija za atomsku fiziku 040tel: 064 13 16 324, 011 3408 699milosn@vinca.rsNIKOLIĆ NebojšaIHTMNjegoševa 12, Beogradnnikolic@tmf.bg.ac.yuNOVAKOVIĆ BožidarInstitut za fiziku, Centar za fiziku čvrstogstanja i nove materijale,Pregrevica 118, 11080 BeogradTel: 064 460 4327novakovicb@phy.bg.ac.yuPAVLIČEVIĆ JelenaUniverzitet u Novom Sadu, Tehnološkifakultet, Novi Sadtel. 063/ 512-207jelenapavlicevic@gmail.comPELEMIŠ SvetlanaTehnološki fakultet Zvornik,Republika Srpska, BiHTel: 065 555 22 75alannica@gmail.comPETROVIĆ DejanIstraživačko razvojni centar za bioinženjering( BioIRC ), KragujevacTel: 034/301 920racanac@kg.ac.yuPETROVIĆ JovanaElektrotehnički Fakultet Univerziteta uBeogradu, Soba 104Bulevar kralja Aleksandra 73, 11120 BeogradTel: +381-11-3370-163, 3218-309Fax: +381-11-3248-681jovana@etf.rsPETROVIĆ Zoran Lj.Institut za fizikuP.O. Box 57, Beogradzoran@phy.bg.ac.yuPOPOVIĆ MaricaInstitut za nuklearne nauke „Vinča“P.P. 522, 11001 BeogradTel. 011/2453-986maricap@vin.bg.ac.yuPOŽEGA EminaInstitut za rudarstvo i metalurgiju,Zeleni Bulevar 35, 19210 BorTel: 064-3437772 ili 030-435916epozega@ibb-bor.co.rsQI DifeiLouisiana Tech UniversityInstitute for MicromanufacturingEntergy Corporation #4 Endowed Professorin Electrical Engineering911 Hergot Ave, Ruston , LA 71270, USAPhone: (318) 257 5145Fax: (318) 257-5104qidifei@gmail.com40

RADAKOVIĆ AleksandarMašinski fakultet, Kragujevactel: 064/61-57-757sale1311@gmail.comRADIĆ NatašaFakulteta za farmacijo, Katedra zafarmacevtsko biologijo, Univerza v Ljubljani,Aškerčeva cesta 7, 1000 Ljubljana, SlovenijaTel: +386 40 252279natasa.radic@ffa.uni-lj.siRADIĆ TomislavCentar za fiziku čvrstog stanja i novematerijale, Institut za fiziku,Pregrevica 118, Beograd, Soba: 101Tel: +381-11-3713043Fax: +381-11-3160531tradic@phy.bg.ac.yuRADMILOVIĆ – RADJENOVIĆ MarijaInstitut za fiziku, Pregrevica 118, Zemunmarija@phy.bg.ac.yuRADONIĆ VasaFakultet tehničkih nauka, Trg DositejaObradovića 6, 21000 Novi Sad, Srbijatel: 021/485-2553mob: 063/518-335vasarad@uns.ns.ac.yuRADOSAVLJEVIĆ RadivojeMedicinski fakultet u Prištinisa sedištem u K. Mitrovici, Stomatološkiodsek, Klinika za stomatološku protetiku28000 Kosovska Mitrovica, SrbijaMobilni: +381641559263rascha016@yahoo.comRADOVANOVIĆ ŽeljkoTehnološko – metalurški fakultet,Univerziteta u Beogradu, Karnegijeva 4,11000 Beograd, Srbijatel: 011 3303741zradovanovic@tmf.bg.ac.rsnht2@tmf.bg.ac.rsRADOVIĆ IvanInstitut za nuklearne nauke „Vinča“P.P. 522, 11001 BeogradTel. 3408-672iradovic@vinca.rsRANGELOV IvanaTehnicki fakultet u BoruVojske Jugoslavije 12, 19210 Bortel: 030/424-555 lok. 112irangelov@tf.bor.ac.yuRISTIĆ IvanTehnološki fakultet u Novom SaduTel: 064-3522296 064-6804173ivancekaris@yahoo.comROMČEVIĆ NebojšaInstitut za fizikuP.O. Box 57, BeogradTel: 3160-346romcevi@phy.bg.ac.yunebojsa.romcevic@phy.bg.ac.yuSANDIĆ ZvjezdanaPrirodno-matematički fakultet Univerziteta uBanjoj Luci, Studijski program za hemijuMladena Stojanovića 2, 78 000 Banja Luka,RS, BiHTel: + 387 51 319-142Mob.: + 387 65 869-132Faks: + 387 51 319-142zvjezdana.sandic@gmail.comŠAŠIĆ Rajko M.Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta uBeogradu, Karnegijeva 4, Beogradplukic@mas.bg.ac.yuSEKULIĆ DaliborFakultet tehničkih nauka,Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad063/832-7361dalsek@yahoo.comSLANKAMENAC MilošFakultet tehničkih nauka,Trg Dositeja Obradovića 6, 21000 Novi SadTel. 021/485-2540, 064/2164-754miloss@uns.ns.ac.yuSRČIČ StaneFakulteta za farmacijoKatedra za farmacevtsko tehnologijoUniverza v LjubljaniAškerčeva 7, 1000 Ljubljana, Slovenijastane.srcic@ffa.uni-lj.si41

SRDIĆ Vladimir V.Odeljenje za inženjering materijalaTehnološki fakultet u Novom SaduBul. Cara Lazara 1, Novi SadTel: 021/450 288, fax: 021/450 413srdicvv@uns.ns.ac.yuSTANKOVIĆ ZvonimirTehnički fakultet u BoruVojske Jugoslavije 12, 19210 Borzstankovic@tf.bor.ac.yuSTEVANOVIĆ MagdalenaInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel. 2636 994, 2185 437magdalena@itn.sanu.ac.yuSTEVIĆ ZoranTehnički fakultet u BoruVojske Jugoslavije 12, 19210 Borzstevic@tf.bor.ac.yuSTOJANOVIĆ ZoranInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel. 2636 994, 2185 437zoran05@gmail.comSTOJKOVIĆ IvanaFakultet za fizičku hemiju, Beogradivana@ffh.bg.ac.yuŠTRUKELJ BorutFakulteta za farmacijo, Katedra zafarmacevtsko biologijo, Univerza v Ljubljani,Aškerčeva cesta 7, 1000 Ljubljana, SlovenijaTel: +38614769586E-mail: borut.strukelj@ffa.uni-lj.siSULJOVRUJIĆ EdinInstitut za nuklearne nauke Vinča,P. P. 522, 11001 Beograd, SrbijaTel. 011 2453 986edin@vin.bg.ac.yuTODOROVIĆ JelenaInstitut za fiziku, Centar za fiziku čvrstogstanja i nove materijale, Pregrevica 11811080 Beograd - ZemunTel: +381113713024jelenatodorovicksc@gmail.comVASILJEVIĆ PericaOdsek za biologiju i ekologiju,Prirodno-matematički fakultet,P.F. 224, 18000 NišTel: +381 18 533 015, lok. 56fax: +381 18 533 014perica@pmf.ni.ac.yuVELIMIROVIĆ DraganMedicinski fakultetBulevar dr Zorana Đinđića 81, 18000 NišTel. 063/1045091dravel08@yahoo.comVELJKOVIĆ IvanaTehnološko-metalurški fakultet,Karnegijeva 4, BeogradTel: 011/3370-477, 064/178-34-35ivana@tmf.bg.ac.rsVESELINOVIĆ LjiljanaInstitut tehničkih nauka SANUKnez Mihailova 35/IV, BeogradTel. 2636 994, 2185 437ljiljanakandic@yahoo.comVESELINOVIĆ MilenaInstitut za biologiju i humanu genetiku,Medicinski fakultetBul. Dr Z. Djindjića 81, 18000 Nišsnajman@eunet.rsVUKOVIĆ GoranTehnološko-metalurški fakultetKarnegijeva 4, BeogradTel: 065 66 46 222goxyvk@yahoo.comŽIVANOV MilošFakultet tehničkih nauka,Trg Dositeja Obradovića 6, 21000 Novi SadTel: 021/485-2541zivanov@uns.ns.ac.yuŽIVANOVIĆ ŠELMIĆ SandraLouisiana Tech UniversityInstitute for MicromanufacturingOffice: IFM room 219911 Hergot Ave, Ruston , LA 71270, USAPhone: (318) 257 5145Fax: (318) 257-5104sselmic@latech.edu42

ŽIVKOVIĆ DraganaTehnički fakultet u BoruVojske Jugoslavije 12, 19210 BorTel: 030/424-555dzivkovic@tf.bor.ac.yu43