Preuzmite publikaciju - Humanitarian Law Center/Fond za ...

4Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEkoji su sadràni u ugovorima o ljudskim pravima, kao i zavanugovorne standarde. Ovaj priru~nik }e pomo}i osoblju AI-a isvima onima koji se bave za{titom ljudskih prava nastoje}i daza{tite i pravo na pravi~no su|enje. Priru~nik o pravi~nomsu|enju bi}e koristan advokatima i sudijama, a omogu}i}e da isvi ostali razumeju me|unarodne standarde za za{titu prava napravi~no su|enje.

UvodNepravda ma gde da je, pretnja je pravdi svugdeMartin Luter King5Pravda se zasniva na po{tovanju prava svakog pojedinca. StogaUniverzalna deklaracija o ljudskim pravima predvi|a da je:„…priznavanje uro|enog dostojanstva i jednakih i neotu|ivihprava svih ~lanova ljudske zajednice temelj slobode, pravde imira u svetu“.Kada se pojedincu sudi za krivi~no delo, on se suo~ava sa~itavom ma{inerijom dràve. Na~in na koji se postupa saosobom kad je optuèna za krivi~no delo konkretno pokazuje ukojoj meri ta dràva po{tuje individualna ljudska prava. Svakimsu|enjem za krivi~no delo proverava se opredeljenost dràve zapo{tovanje ljudskih prava; ta provera je jo{ stroà kada jeoptuèni politi~ki zatvorenik – kada nadle`na vlast sumnja dakonkretna osoba predstavlja pretnju onima koji su na vlasti.Svaka vlast je du`na da pred lice pravde izvede one koji suodgovorni za zlo~ine. Me|utim, kada su ljudi podvrgnutinepravi~nim su|enjima, pravda ne moè biti zadovoljena. Kadaljudi bivaju mu~eni ili zlostavljani od onih koji su odgovorni zaprimenu zakona, kada se osu|uju nevini pojedinci, i kada susu|enja o~igledno nepravi~na ili ih ljudi smatraju nepravi~nim,takav pravosudni sistem gubi kredibilitet. Ako se ljudska pravane po{tuju u policijskoj stanici, sobi za saslu{anje, pritvoru, sudui zatvorskoj }eliji, vlast ne ispunjava svoje du`nosti i izneverila jesvoje odgovornosti.Bojazan da ce do}i do kr{enja ljudskih prava postoji odtrenutka kada zvani~nici osumnji~e neku osobu, prilikomhap{enja, pritvaranja, dok traje su|enje i podno{enje svih àlbi,sve do izricanja bilo koje kazne. Me|unarodna zajednica jeustanovila standarde za pravi~no su|enje ~ija namena jedefinisanje i za{tita prava ljudi u svim fazama postupka.Pravo na pravi~no su|enje je osnovno ljudsko pravo i jedanod op{te vaè}ih principa predvi|enih Univerzalnomdeklaracijom o ljudskim pravima, koju su pre 50 godina usvojilevlade sveta i jo{ uvek je kamen temeljac me|unarodnog sistemaljudskih prava. U godinama posle 1948, pravo na pravi~nosu|enje predvi|eno Univerzalnom deklaracijom o ljudskimpravima, postalo je pravno obavezuju}e za sve dràve kao deome|unarodnog obi~ajnog prava.Od 1948. godine, pravo na pravi~no su|enje ponovo jepotvr|ivano i razra|ivano u pravno obavezuju}im ugovorima,

6Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEpoput Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima(ICCPR), koji je usvojila Generalna skup{tina Ujedinjenihnacija (UN) 1966. Ono je predvi|eno i brojnim drugimme|unarodnim i regionalnim ugovorima i vanugovornimstandardima, koje su usvojile UN i regionalna me|uvladina tela.Standardi ljudskih prava sa~injeni su tako da se mogu primenitina sve pravne sisteme u svetu i stoga uvaàvaju veliku razli~itostpravnih postupaka – oni ustanovljavaju minimalne garantije kojetreba da pruè svi sistemi.Me|unarodni standardi ljudskih prava koji se odnose napravi~no su|enje predstavljaju kolektivni sporazum zajednicenacija o kriterijumima za procenu kako vlade postupaju saljudima optuènim za krivi~na dela, a ovaj priru~nik treba daposluì kao vodi~ za njihovu primenu.Rad Amnesty International-a (AI) ukorist pravi~nih su|enjaAI je svetski pokret aktivista koji deluju u cilju promovisanjaljudskih prava, sadrànih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskimpravima i drugih me|unarodnih standarda, obuhvataju}i i pravona pravi~no su|enje. Interveni{e u su|enjima politi~kimzatvorenicima ili u slu~ajevima u kojima moè da bude izre~enasmrtna kazna.^lan 1(b) Statuta AI-a poziva organizacije da rade u koristhitnih i pravi~nih su|enja politi~kim zatvorenicima u skladu sa„me|unarodno priznatim normama“. AI je radio na ostvarenjuovog cilja upu}uju}i sudske posmatra~e u mnoge zemlje u svimregionima sveta, pripremaju}i izve{taje o problemima vezanimza pravi~no su|enje u odre|enim zemljama, i mobili{u}i svoje~lanstvo da traì hitna i pravi~na su|enja za politi~kezatvorenike. AI je tako|e izrazio posebnu zabrinutost zbognepravi~nih su|enja zatvorenicima osu|enim zbog prigovorasavesti i svih optuènih za dela za koja je predvi|ena smrtnakazna. Slu~ajeve u kojima se sa razlogom sumnjalo u pravi~nostsu|enja prijavljivao je Radnoj grupi UN-a o samovoljnomli{enju slobode i Specijalnom izvestiocu UN-a o vansudskim,samovoljnim i pogubljenjima po kratkom postupku.Organizacija je tako|e vodila kampanju za uspostavljanjenajvi{ih mogu}ih standarda pravi~nog su|enja za Me|unarodnekrivi~ne tribunale za biv{u Jugoslaviju i Ruandu, kao i zaMe|unarodni krivi~ni sud.Tokom svog rada, AI je sa~inio Program za prevencijutorture u 12 ta~aka, Program za prevenciju „nestanaka“ u 14ta~aka i Program za prevenciju vansudskih pogubljenja u 14

ta~aka. Ovi programi su zasnovani na iskustvu ste~enomdugogodi{njim prakti~nim delovanjem AI-a u zemljama {iromsveta. Oni sumiraju mnoga prava zna~ajna za za{titu pojedincatokom krivi~nog postupka i izraàvaju stav AI-a o standardimakoje treba da usvoje sve vlade.Uvod7Svrha ovog priru~nikaOvaj priru~nik nastoji da pruì uputstva za primenu relevantnihstandarda o ljudskim pravima svima koji u~estvuju uispitivanjima toga u kojoj meri neko su|enje za krivi~no delo ilikrivi~no-pravni sistem garantuju po{tovanje me|unarodnihstandarda pravi~nosti. Namenjen je sudskim posmatra~ima idrugim licima koja procenju koliko je su|enje pravi~no upojedina~nim slu~ajevima i svima koji nastoje da ocene da lisistem krivi~nog prava neke zemlje garantuje po{tovanjeme|unarodnih standarda za pravi~no su|enje.Ocena o tome koliko je su|enje za krivi~no delo pravi~no,sloèna je i ima mnogo aspekata. Slu~ajevi se razlikuju ipotrebno ih je ispitati, ne samo u glavnim ta~kama, ve} i kaocelinu. Procena se obi~no usredsre|uje na to da li je vo|enjepostupka u skladu sa nacionalnim zakonima, da li su tinacionalni zakoni uskla|eni sa me|unarodnim garantijamapravi~nog su|enja i da li je na~in na koji se primenjuju ti zakoniu skladu sa me|unarodnim standardima. Ponekad je su|enjemanjkavo u samo jednom aspektu, ali ~esto su|enje ne odgovarame|unarodnim standardima na vi{e na~ina.Me|unarodni standardi prema kojima se procenjujepravi~nost su|enja su brojni, sadràni u razli~itim instrumentimai stalno se razvijaju. Ovaj priru~nik iznosi me|unarodne iregionalne standarde ljudskih prava za razli~ite faze procesasu|enja za krivi~no delo. Mada se neki standardi odnose na svevidove pritvora (obuhvataju}i administrativni pritvor) i su|enjama koje vrste, obuhvataju}i nekrivi~ne (gra|anske) sporove, ovajpriru~nik je usredsre|en na standarde koji vaè za krivi~nipostupak. Da bi pomogao u prakti~noj primeni ovih standarda,priru~nik navodi neka od tuma~enja standarda koja su daliautoritativni regionalni organi i organi UN-a (VidetiMe|unarodni standardi o ljudskim pravima i organi).Ovo je prvi priru~nik AI-a o pravi~nim su|enjima i pozdravilibismo svaki predlog ili komentar njegovog sadràja. Molimo Vasda va{e komentare po{aljete na: Legal and InternationalOrganizations Program, Amnesty International, InternationalSecretariat, 1 Easton Street, London WC1X 8DJ, UnitedKingdom.

8Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEKako je organizovan ovaj priru~nikOvaj priru~nik je podeljen na tri dela: uvod, glavni tekst i dodaci.U uvodnom delu je kratko obja{njenje relevantnihme|unarodnih i regionalnih standarda ljudskih prava i organikoji se njima bave; lista standarda i organi koji su navedeni upriru~niku; napomena o kori{}enju termina; spisak skra}enicakori{}enih pri navo|enju standarda, organa i slu~ajeva.Glavni tekst priru~nika podeljen je na tri dela. Deo Aobuhvata prava pre su|enja, obuhvataju}i prava pritvorenika.Deo B obuhvata prava na su|enju i presudu, àlbu, izricanjekazne i kaznu. Deo C bavi se pitanjima vezanim za pravi~nosu|enje u slu~ajevima u kojima moè biti izre~ena smrtna kazna,u postupku protiv maloletnika i za vreme vanrednih stanja ioruànog sukoba.Postoje dva dodatka. Jedan sadrì odabrane izvode iz Op{tihkomentara koje je usvojio Komitet za ljudska prava, a kojipruàju autoritativna uputstva za tuma~enje ICCPR-a. Drugisadrì Rezoluciju Afri~ke komisije o pravu na postupak i napravi~no su|enje. Ova dva dokumenta su navedena zato {to donjih mo`da nije tako lako do}i kao do drugih standarda.Priru~nik je raspolagao sa limitiranim prostorom, pa jekori{}eno upu}ivanje na druge delove teksta umesto ponavljanja,i navo|eni su samo odabrani ~lanovi iz dokumenta, a nekompletni tekstovi.Kako nabaviti primerak standardaPrimerke ugovornih i vanugovornih standarda UN-a moètenabaviti u knjiàrama, Informacionom birou UN-a u va{ojzemlji, ili ako se obratite na adrese:Office of the UN High Commissioner for Human Rights,United Nations, New York, NY 10017, USA;Office of the UN High Commissioner for Human Rights,United Nations, Office at Geneva, 8-14 avenue de la Paix,1211 Geneva 10, Switzerland;http://www.unhchr.chPostoji vodi~ za nalaènje informacija o ljudskim pravima naInternetu i na adresi:http://www.derechos.org/human-rights/manual.htmili putem elektronske po{te:the autoresponder at manualªdesaparecidos.org

Primerke regionalnih standarda moète nabaviti ako se obratitena adrese:Organization of African Unity, POB 3243, Addis Ababa,EthiopiaOrganization of American States, Instituto Interamericano deDerechos Humanos, Apartado Postal 10081 – 1000, San Jose,Costa Rica;http://www.oas.orgCouncil of Europe, F-67075, Strasbourg cedex, France;http://stars.coe.frUvod9Dodatne informacijeSvima koji traè dodatne informacije o garantijama za pravi~nosu|enje sadrànim u me|unarodnim standardima od naro~itepomo}i mogu biti slede}i tekstovi:Studija o pravu na pravi~no su|enje Podkomisije UN-a zaspre~avanje diskriminacije i za{titu manjina(UN Sub-Commission on Prevention of Discrimination andProtection of Minorities), koju su pripremili Stanislavêrni~enko (Stanislav Chernichenko), Vilijam Trit (WilliamTreat) i Dejvid Vajsbrot (David Weissbrodt).(UN Doc. E/CN.4/Sub.2/1990/34, 1990;E/CN.4/Sub.2/1991/29,1991;E/CN.4/Sub.2/1992/24&Add.1-3, 1992;E/CN.4/Sub.2/1993/24&Add.2, 1993;E/CN.4/Sub.2/1994/24, 1994)Centar UN-a za ljudska prava, Ogranak za prevencijukriminaliteta i krivi~no pravo, Ljudska prava i predsudski pritvor(UN Centre for Human Rights, Crime Prevention and CriminalJustice Branch, Human Rights and Pre-Trial Detention), 1994.(UN Sales No.E.94.XIV.6)Manfred Novak (Manfred Nowak) Pakt o gra|anskim ipoliti~kim pravima: CCPR Komentar, (U.N. Covenant on Civiland Political Rights: CCPR Commentary), NP Engel, 1993.D.J. Haris (D.J. Harris), M. O’Bojl (M. O’Boyle), K. Varbrik(C. Warbrick), Pravo Evropske konvencije o ljudskim pravima(Law on European Convention on Human Rights),Butterworths, 1995.Najdèl S. Rodli (Nigel S. Rodley), Postupanje sa zatvorenicimaprema me|unarodnom pravu (The Treatment of Prisoners UnderInternational Law), Clarendon Press, Oxford, 1987, (sledi novoizdanje).

10Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEDejvid Vajsbrot (David Weissbrodt) „Me|unarodni sudskiposmatra~i“ (International Trial Observers), Stanford Journal ofInternational Law, tom 18, izdanje 1, prole}e 1982.Dejvid Vajsbrot (David Weissbrodt) i Rutger Volfram (eds)(Ruediger Wolfrum), Pravo na pravi~no su|enje (The Right toFair Trial), Beitraege zum Auslaendischen Recht oeffentichenund Voelerrecht, Vol. 129, Springer, Berlin 1998.Komitet pravnika za ljudska prava (Lawyers Committee forHuman Rights) [ta je pravi~no su|enje? Osnovni vodi~ za pravnestandarde i praksu (What is a Fair Trial? A Basic Guide to LegalStandards and Practice), 1995.Norve{ki institut za ljudska prava (Norwegian Institute ofHuman Rights), Priru~nik za pra}enje su|enja (Manual for TrialObservation), mart 1996.Vilijam A. [abas (William A. Schabas), Ukidanje smrtne kazne ume|unarodnom pravu (The Abolition of the Death Penalty inInternational Law), drugo izdanje, Cambridge, UK, CambridgeUniversity Press, 1997.AI, Me|unarodni standardi za smrtnu kaznu (InternationalStandards on the Death Penalty) AI Indeks: ACT 50/06/97,1997.Izrazi zahvalnostiOvaj priru~nik ne bi mogao da bude sa~injen bez podr{kemnogih koji su uloìli mnogo vremena i stru~nog znanja da bipomogli AI-u u njegovoj pripremi. Dìl Hajne (Jill Heine), ~lanosoblja Me|unarodnog sekretarijata AI-a je pripremila,organizovala i sastavila ovaj priru~nik. Mnogi drugi (uklju~uju}iKristofera Hola (Christopher Hall) koji je napisao poglavlje opravima na pravi~no su|enje u oruànom sukobu) dali suuputstva, stru~ne komentare i pomogli u njegovoj izradi.Posebnu zahvalnost dugujemo osoblju Programa za pravne ime|unarodne organizacije, Programa za publikacije, MervatuRi{maviju (Mervat Rishmawi) i Jozefu [varcu (Josef Szwarc).Me|u u~esnicima ovog projekta koji ne pripadaju osoblju AI-a,ova organizacija bi èlela da se posebno zahvali Mijako Abiko(Miyako Abiko), Jeleni Peji}, Lini Filipson (Lina Philipson) iDejvidu Vajsbrotu (David Weissbrodt) na njihovoj dragocenojpomo}i.

Me|unarodni standardiljudskih prava i organi11U ovom poglavlju su data obja{njenja o razli~itim vrstamame|unarodnih standarda o ljudskim pravima koja surelevantna za pravi~no su|enje. Navedeni su i organi koji dajuautoritativna uputstva za tuma~enje tih standarda.1. Standardi o ljudskim pravima1.1 Ugovori1.2 Vanugovorni standardi2. Me|unarodni ugovorni standardi2.1 Me|unarodni Pakt o gra|anskim i politi~kimpravima2.2 Drugi ugovori Ujedinjenih nacija o ljudskimpravima2.3 Pravo oruànih sukoba3. Me|unarodni vanugovorni standardi4. Regionalni standardi4.1 Afrika4.2 Severna i Ju`na Amerika4.3 Evropa5. Tematski mehanizmi Ujedinjenih nacija6. Me|unarodni krivi~ni tribunali1. Standardi o ljudskim pravimaStandardi navedeni u ovom priru~niku imaju razli~it pravnistatus. Neki su ugovorne prirode i pravno obavezuju}i za dràvekoje su te ugovore potpisale. Drugi vanugovorni standardipredstavljaju konsenzus me|unarodne zajednice o standardimakojima dràve treba da teè, a zajedno ~ine me|unarodni okvirosnovne za{tite protiv nepravi~nih su|enja. Standardi o ljudskimpravima unapre|ivani su tokom druge polovine dvadesetog vekakao zajedni~ko dostignu}e svih dràva i naroda.AI, kao organizacija za ljudska prava, navodi one standardekoji daju najve}i stepen za{tite, a koje dràva treba daprimenjuje. Naj~e{}e, AI }e navesti relevantan deo ugovora kojiustanovljava pravo koje je dràva du`na da primenjuje. Ponekadse ugovor ne moè primeniti jer se dràva nije sloìla da njimebude obavezana, a ponekad se relevantni deo detaljnije

12Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEobja{njava vanugovornim standardima. U oba slu~aja, AI sezalaè za pridràvanje me|unarodno priznatih i dogovorenihnormi.1.1 UgovoriStandardi u formi pakta, konvencije, povelje i protokola suugovori koji su pravno obavezuju}i za dràve ugovornice.Nekim ugovorima kao {to su Me|unarodni pakt o gra|anskim ipoliti~kim pravima (ICCPR) i Konvencija protiv torture idrugih surovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka ilika`njavanja, moè pristupiti bilo koja zemlja u svetu. Drugimugovorima mogu pristupiti samo one dràve koje pripadajuodre|enoj regionalnoj organizaciji. 1Dràve mogu da se obaveù ugovorom na jedan od dvana~ina: prvi obuhvata potpisivanje i ratifikaciju, a drugipristupanje. Dràva potpisivanjem ugovora formalno najavljujesvoju nameru da taj ugovor ratifikuje u budu}nosti. Dràva kojaje potpisala ugovor, ne sme da postupa suprotno cilju i svrsiugovora. Kada ratifikuje ili pristupi ugovoru, dràva postajestrana ugovornica. Dràva strana ugovornica se obavezuje da }ese pridràvati odredbi ugovora i da }e ispuniti obavezepredvi|ene ugovorom.Protokol je ugovor koji se priklju~uje drugom ugovoru kaododatak. Uglavnom, sadrì dodatne odredbe i dopunjujeoriginalni ugovor, pro{iruje domen primene ili ustanovljavamehanizme àlbe. Protokol postaje pravno obavezuju}i zadràvu koja ga je ratifikovala ili mu je pristupila.1. Odnosi se na Afri~ku povelju oljudskim pravima i pravima naroda,Ameri~ku konvenciju o ljudskimpravima i (Evropsku) Konvenciju oza{titi ljudskih prava i osnovnihsloboda;2. Relevantne su i odluke nacionalnihsudova, komentari pravnih eksperatai nevladinih organizacija kao {to jeMe|unarodni komitet Crvenog krsta(ICRC) (humanitarna organizacija saposebnim statusom – prim.pri.);Uputstvo za tuma~enje odredbi me|unarodnih ugovora datoje u komentarima, odlukama i nalazima organa za nadgledanjeugovora i sudova za ljudska prava. Ovi organi mogu bitiodre|eni samim ugovorom ili odlukom Ujedinjenih nacija, a kaoregionalni organi nadgledaju primenu ugovora, istraùjupritu`be o kr{enju odredbi ugovora. Druga me|udràvna tela,poput Radne grupe za arbitrarni pritvor UN-a i specijalnihizve{ta~a Komisije za ljudska prava UN-a (videti dole Tematskimehanizmi UN-a), tako|e daju stru~na obja{njenja i uputstva. 21.2 Vanugovorni standardiMnogi standardi o ljudskim pravima, koji su relevantni zapravi~nost su|enja, nisu obuhva}eni ugovorima, a nazivaju sedeklaracije, principi, pravila itd. Univerzalna deklaracija oljudskim pravima, Principi za za{titu svih osoba koje su pritvoreneili zatvorene i Standardna minimalna pravila o postupanju sa

Me|unarodni standardi ljudskih prava i organizatvorenicima su primeri standarda koji nisu obuhva}eniugovorima, a ustanovljavaju garantije pravi~nog su|enja. Iakoformalno nemaju pravnu snagu ugovora, oni imaju mo} daprivole vlast da po{tuje ljudska prava, jer su rezultatvi{egodi{njih pregovora i konsenzusom su ih prihvatili politi~kiorgani kao {to je Generalna skup{tina UN-a. Zbog svojepoliti~ke snage, ~esto ih smatraju podjednako obavezuju}im kaoi ugovore. Vanugovorni standardi ponekad reafirmi{u principekoji se prema me|unarodnom obi~ajnom pravu ve} smatrajupravno obavezuju}im za sve dràve.132. Me|unarodni ugovorni standardiNavedeni me|unarodni ugovori, koji su pravno obavezuju}i zadràve ugovornice, sadrè garantije za pravi~no su|enje i citiranisu u ovom priru~niku.2.1 Me|unarodni pakt o gra|anskim ipoliti~kim pravimaMe|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima (ICCPR)je usvojen u Generalnoj skup{tini UN-a 1966, a stupio je nasnagu 1976. godine. U oktobru 1998. godine bilo je 140 dràvaugovornica Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kimpravima. ICCPR kodifikuje gra|anska i politi~ka pravaugovorom koji je obavezuju}i za dràve koje ga ratifikuju ili mupristupe razra|uju}i gra|anska i politi~ka prava priznataUniverzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Pakt {titiosnovna prava obuhvataju}i i ona koja predstavljaju su{tinu radaAI-a: pravo na ìvot, pravo na slobodu izraàvanja, pravo naslobodu misli i savesti, pravo na slobodu okupljanja iudruìvanja, pravo na slobodu od samovoljnog hap{enja ilipritvaranja, pravo na slobodu od mu~enja i ne~ove~nogpostupanja i pravo na pravi~no su|enje.ICCPR ustanovljava Komitet za ljudska prava kao nadzorniorgan sastavljen od 18 eksperata. Op{ti komentari Komiteta suuputstvo za interpretaciju Pakta. Neke od njih citiramo u ovompriru~niku i navodimo ih u celosti u Dodatku 1. Komitet zaljudska prava nadgleda implementaciju Pakta i njegovihFakultativnih protokola (videti dole). U skladu sa ~lanom 40ICCPR-a, dràve ugovornice su obavezne da podnoseperiodi~ne izve{taje Komitetu za ljudska prava o implementacijiICCPR-a, kao i specijalne izve{taje ukoliko to Komitet zahteva.Komitet za ljudska prava moè razmatrati àlbe koje dràvapodnosi protiv druge dràve ugovornice, pod uslovom da su

14Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEdràve u sporu zvani~no priznale nadle`nost Komiteta za takvesporove, daju}i izjavu prema ~lanu 41 ICCPR-a. (Dràve su vrloretko koristile proceduru ulaganja àlbe protiv drugih dràva,predvi|enu mnogim ugovorima o ljudskim pravima,regionalnim i UN.)Fakultativni (prvi) protokol Pakta o gra|anskim i politi~kimpravima koji je stupio na snagu 1976. godine, Komitetu zaljudska prava daje ovla{}enje da razmatra predstavke pojedinacaili predstavke podnete u njegovo ime protiv dràve ugovorniceProtokola, a u kojima se tvrdi da je ta dràva prekr{ila pravagarantovana ICCPR-om. Do oktobra 1998. godine, 92 dràve supostale ugovornice Protokola. U ovom priru~niku su navedenistavovi Komiteta za ljudska prava u vezi sa nekim slu~ajevimakoji su podneti u skladu sa Prvim protokolom.Drugi fakultativni protokol Pakta o gra|anskim i politi~kimpravima, ~iji cilj je ukidanje smrtne kazne, usvojen je uGeneralnoj skup{tini UN-a 1989. godine, a stupio je na snagu1991. godine. Dràve ugovornice Protokola su se saglasile dapod njihovom jurisdikcijom ne}e biti pogubljenja umirnodopskim uslovima i da }e preduzeti sve neophodne mereza ukidanje smrtne kazne. Do oktobra 1998. godine, 33 dràvesu postale strane ugovornice Drugog protokola.2.2 Drugi ugovori UN-a o ljudskim pravimaKonvencija protiv torture i drugih surovih, ne~ove~nih iliponiàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja (CAT), usvojena jekonsenzusom u Generalnoj skup{tini UN-a 1984. godine, astupila je na snagu 1987. Do oktobra 1998. godine, bilo je 109dràva ugovornica. Dràve ugovornice CAT-a su se obavezale da}e zabraniti i spre~iti torturu u okviru svojih jurisdikcija, u~initije krivi~nim delom, ispitati sve prijave torture, izvesti pred sudosobe koje su osumnji~ene za torturu i omogu}iti im pravi~antretman tokom procesa, da ne}e prihvatati dokaze koji sudobijeni torturom i da }e omogu}iti obe{te}enje `rtvamatorture. Komitet protiv torture nadgleda implementaciju CAT-atako {to razmatra periodi~ne izve{taje dràva ugovornica oprimeni Konvencije, vr{i istragu i objavljuje rezultate, a razmatrai individualne predstavke kada mu je priznata ova nadle`nost.3. Videti AI, The Convention on theRights of the Child, AI Indeks: IOR51/09/94, oktobar 1994, za diskusijuo Konvenciji o pravima deteta.Konvencija o pravima deteta je usvojena u Generalnojskup{tini UN-a 1989, a stupila je na snagu 1990. godine. 3 Dooktobra 1998. godine, sve dràve ~lanice Un-a, njih 191, postalesu strane ugovornice Konvencije, osim Somalije i SAD.Konvencija o pravima deteta sadrì garantije pravi~nog su|enja

Me|unarodni standardi ljudskih prava i organiza decu koja su optuèna da su u~inila krivi~no delo. Konvencijaustanovljava Komitet za prava deteta, koji ispituje napredak uispunjavanju obaveza dràva ugovornica Konvencije. Dràveugovornice treba da Komitetu podnose periodi~ne izve{taje.15Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije èna(Konvencija o ènama), usvojena je u Generalnoj skup{tiniUN-a 1979, a stupila je na snagu 1981. godine. Do oktobra 1998.godine, 162 dràve su postale strane ugovornice Konvencije. CiljKonvencije je da omogu}i efikasnu za{titu èna oddiskriminacije. ^lanovi 2 i 15 obezbe|uju jednakost èna samu{karcima pred zakonom. Komitet za ukidanje diskriminacijeèna, koji je ustanovljen ~lanom 17, nadgleda implementacijuKonvencije, tako {to, izme|u ostalog, razmatra periodi~neizve{taje dràva ugovornica.Me|unarodna Konvencija o ukidanju svih oblika rasnediskriminacije (Konvencija protiv rasizma), usvojena je uGeneralnoj skup{tini UN-a 1965, a stupila je na snagu 1969.godine. Do oktobra 1998. godine, 151 dràva je postala stranaugovornica Konvencije. Dràve ugovornice Konvencije su du`neda osude rasnu diskriminaciju i da preduzmu sve mere,obuhvataju}i i sudske. Implementaciju ovog ugovora nadgledaKomitet za ukidanje rasne diskriminacije.2.3 Pravo oruànih sukobaêtiri @enevske konvencije iz 1949. godine, kojima se reguli{eza{tita civilnog stanovni{tva i zara}enih strana, uglavnom zavreme me|unarodnih oruànih sukoba, ali i za vremeunutra{njih sukoba kao {to je gra|anski rat, sadrè odredbe opravi~nom su|enju. Do februara 1998. godine, bilo je 188 dràvaugovornica. Konvencijama su dodati Dopunski protokol I (150dràva ugovornica), koji pro{iruje obim za{tite civila i drugih zavreme me|unarodnog oruànog sukoba i Dopunski protokol II(142 dràve ugovornice), koji {titi civile i druga lica za vremeunutra{njih oruànih sukoba.3. Me|unarodni vanugovorni standardiU daljem tekstu su opisani me|unarodni vanugovorni standardirelevantni za pravi~na su|enja. Svi vanugovorni standardi uovom priru~niku se nalaze u poglavlju Standardi i organinavedeni u ovom priru~niku.Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Univerzalnadeklaracija), usvojena u Generalnoj skup{tini UN-a 1948.godine, op{te je priznat skup principa koji bi trebalo da odre|uje

16Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEpona{anje svih dràva. ^lanovi 10 i 11, sa jo{ nekoliko ~lanova,jasno odre|uju prava koja se odnose na pravi~no su|enje. Pravona pravi~no su|enje, onako kako je priznato Univerzalnomdeklaracijom, {iroko je prihva}eno kao deo me|unarodnogobi~ajnog prava ili kao op{ti pravni princip u ve}ini dràva,dakle, pravno je obavezuju}e za sve dràve. Principi Univerzalnedeklaracije su podstakli stvaranje brojnih ugovora i standarda name|unarodnom i regionalnom nivou.Skup principa za za{titu svih osoba koje su pritvorene ilizatvorene (Skup principa), usvojen konsenzusom u Generalnojskup{tini UN-a 1988. godine, sadrì skup me|unarodnopriznatih standarda, primenjivih na sve dràve, kojima sepropisuje kako treba postupati sa pritvorenicima izatvorenicima. Principi odraàvaju osnovne pravne ihumanitarne koncepte i sluè kao uputstvo za oblikovanjenacionalnog zakonodavstva.Standardna minimalna pravila o postupanju sazatvorenicima, usvojena su 1955. godine na Prvom kongresuUN-a o prevencija kriminaliteta i postupanju sa u~iniocimakrivi~nih dela. Prihvatio ih je Ekonomski i socijalni Savet UN-a.Pravila obuhvataju „op{te prihva}ene principe i praksu“ upostupanju sa zatvorenicima. Godine 1971, Generalna skup{tinaUN-a je pozvala zemlje ~lanice da primene ova pravila i da ihugrade u svoja nacionalna zakonodavstva.Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni su konsenzusom1990. godine na Osmom kongresu UN-a o prevencijikriminaliteta i postupanju sa u~iniocima krivi~nih dela.Generalna skup{tina UN-a je pozdravila usvajanje Principa.Kongres UN-a je istakao da „adekvatna za{tita ljudskih prava iosnovnih sloboda na koju svi imaju pravo, zahteva da svi imajudelotvoran pristup pravnoj pomo}i, koju }e im pruìtipredstavnici nezavisne pravne profesije“.Uputstva o ulozi tuìlaca su usvojena konsenzusom 1990.godine na Osmom kongresu UN-a o spre~avanju zlo~ina ipostupanju sa u~iniocima krivi~nih dela. Generalna skup{tinaUN-a je pozdravila usvajanje Uputstava kao nastojanje da sepomogne vladama u „obezbe|ivanju i unapre|enju efikasnosti,nepristrasnosti i pravi~nosti tuìlaca u krivi~nim postupcima“.Osnovni Principi nezavisnosti sudstva su usvojeni naSedmom kongresu UN-a o spre~avanju zlo~ina i postupanju sau~iniocima krivi~nih dela, a odobreni su u Generalnoj skup{tiniUN-a 1985. godine. Principi koji se odnose na profesionalnesudije i sudije porotnike formulisani su tako da pomaù vladama

Me|unarodni standardi ljudskih prava i organiu obezbe|ivanju i unapre|enju nezavisnog sudstva. Principe„vlade treba da prihvate i po{tuju u okviru svog nacionalnogzakonodavstva i prakse i da na njih ukaù sudijama, advokatima i~lanovima izvr{nih i zakonodavnih tela, kao i javnosti uop{te“.Garantije za za{titu prava osoba kojima moè biti izre~enasmrtna kazna koje je usvojio Ekonomski i socijalni Savet UN-a,odobreni su u Generalnoj skup{tini UN-a 1984. godine. Ovimdokumentom se ograni~ava izricanje smrtne kazne u dràvamakoje je jo{ nisu ukinule. Predvi|eno je me|u ostalim za{titnimmerama, da smrtna kazna moè biti izvr{ena samo nakonzakonskog postupka kojim su pruène sve mogu}e garantijepravi~nog su|enja. Ta prava, u najmanju ruku, moraju bitijednaka onima koja su predvi|ena ~lanom 14 ICCPR-a,obuhvataju}i i pravo na adekvatnu pravnu pomo}, u svim fazamaprocesa, licima osumnji~enim ili optuènim za krivi~no delo zakoje se moè izre}i smrtna kazna.4. Regionalni standardiRegionalne organizacije su usvojile regionalne deklaracije iugovore za za{titu ljudskih prava. Ovi standardi se uglavnomprimenjuju na dràve koje pripadaju odre|enoj regionalnojorganizaciji. U ovom priru~niku su navedene regionalneorganizacije poput Organizacije afri~kog jedinstva, Organizacijeameri~kih dràva i Saveta Evrope. Postoje i drugi regionalnistandardi koji se odnose na pravo na pravi~no su|enje, ali kojinisu opisani u ovom priru~niku. 44.1 AfrikaAfri~ka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (Afri~kapovelja), usvojena je 1981. godine od strane Organizacijeafri~kog jedinstva (OAU) i stupila je na snagu 1986. godine. Dooktobra 1998. godine, 52 dràve ~lanice OAU-a, osim Eritreje,postale su dràve ugovornice Afri~ke povelje. Osnovne garantijeza pravi~no su|enje sadràne su u Povelji kao deo pravapojedinca da njegov slu~aj bude saslu{an. 5Afri~ka komisija za ljudska prava i prava naroda (Afri~kakomisija) nadgleda implementaciju Afri~ke povelje. Komisijaima 11 ~lanova, koje su nominovale dràve ~lanice i koje jeizabrala Skup{tina {efova dràva i vlada OAU-a da sluè uindividualnom svojstvu. Mandat Afri~ke komisije je daunapre|uje svest o ljudskim pravima u regionu i da ispitujetvrdnje dràva ~lanica o kr{enju odredbi Afri~ke povelje koje supo~inile druge dràve ~lanice. Komisija ima pravo da ispitatvrdnje, ne samo dràva, ve} i drugih strana, {to podrazumeva ipojedince.174. Na primer, Liga arapskih zemaljaje usvojila Arapsku povelju oljudskim pravima (jo{ nije stupila nasnagu): Arapska povelja o ljudskimpravima, usvojena 15. septembra1994. godine, 18 Human Rights LawJournal (1997), str. 151 (engleskaverzija). Za komentar o Arapskojpovelji o ljudskim pravima videtiMona Rishmawi „The Arab Charteron: A Comment“, 10 InterightsBulletin (1996), str. 8; ICJ Review56, jun 1996.5. Videti AI, Amnesty International’sobservations on possible reform of theAfrican Charter on Human andPeoples’ Rights, AI Indeks IOR63/03/93, 1993, za diskusiju oAfri~koj Povelji o ljudskim pravima ipravima naroda.

18Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEAfri~ka komisija, tako|e, ima mandat da „formuli{e i odrediprincipe i pravila koji imaju za cilj re{avanje pravnih problema uvezi sa ljudskim pravima i pravima naroda i osnovnim slobodamana kojima afri~ke vlade mogu bazirati svoje zakonodavstvo“(^lan 45 (1) (b) Afri~ke povelje). Komisija je 1992. godinedonela Rezoluciju o pravu na postupak i pravi~no su|enje(Rezolucija Afri~ke komisije) koja pro{iruje i u~vr{}uje garantijeza pravi~no su|enje Afri~ke povelje.Savet ministara OAU, na svom sastanku u februaru 1998.godine, usvojio je Protokol Afri~ke povelje i osnovao Afri~kisud za ljudska prava i prava naroda (Afri~ki sud). MandatAfri~kog suda, onda kad bude uspostavljen, bi}e da dopunjavamandat Afri~ke komisije. Uloga Suda }e biti i da dajesavetodavna mi{ljenja na zahtev dràva ~lanica Afri~ke povelje,Afri~ke komisije i organa OAU. Do oktobra 1998. godine, 30dràva je potpisalo Protokol, a jedna ga je ratifikovala. Sud }ebiti uspostavljen onda kada ga 15 dràva bude ratifikovalo.4.2 Severna i Ju`na AmerikaAmeri~ka deklaracija o pravima i du`nostima ~oveka(Ameri~ka deklaracija) je usvojena 1948. godine na DevetojInter-ameri~koj konferenciji, na kojoj je tako|e usvojena PoveljaOrganizacije ameri~kih dràva (OAS). To je kamen temeljacinter-ameri~kog sistema za{tite ljudskih prava i sve zemlje~lanice OAS-a su obavezne da ga se pridràvaju. Pravo napravi~nu proceduru je ustanovljeno ~lanom XXVI Deklaracije.Ameri~ka konvencija o ljudskim pravima (Ameri~kakonvencija, „Pakt iz San Hozea, Kostarika“), usvojena je 1969.godine, a stupila je na snagu u julu 1978. godine. Mogu jeratifikovati ili joj pristupiti sve dràve ~lanice OAS-a, a do jula1998. godine 25 od 35 dràva su bile strane ugovorniceKonvencije. ^lan 8 govori o pravu na pravi~no su|enje.Konvencijom je predvi|eno da Inter-ameri~ka komisija zaljudska prava i Inter-ameri~ki sud za ljudska prava (videti dole)nadziru ispunjavanje obaveza dràva ugovornica Konvencije.Ratifikacijom Konvencije dràva automatski prihvata nadle`nostKomisije. Me|utim, dràve ugovornice moraju, u skladu sa~lanom 62, izjaviti da priznaju jurisdikciju Suda. Do jula 1998.godine, 17 dràva ugovornica je prihvatilo jurisdikciju Suda.Protokol Ameri~ke konvencije o ljudskim pravima koji seodnosi na ukidanje smrtne kazne usvojen je u Generalnojskup{tini OAS-a 1990. godine. Njime se dràvamaugovornicama Protokola zabranjuje da izri~u smrtnu kaznu na

Me|unarodni standardi ljudskih prava i organisvojoj teritoriji u mirnodopsko vreme. Do jula 1998. godine 4dràve su ratifikovale Protokol, a jo{ 3 dràve su ga potpisale.19Inter-ameri~ka konvencija o spre~avanju i ka`njavanjutorture (Inter-ameri~ka konvencija o torturi) je usvojena uGeneralnoj skup{tini OAS-a 1985. godine, a stupila je na snagu ufebruaru 1987. godine. Dràve ugovornice su obavezne dapodnose periodi~ne izve{taje Inter-ameri~koj komisiji za ljudskaprava o merama preduzetim za implementaciju odredbiKonvencije u nacionalnom zakonodavstvu. Do jula 1998.godine, 13 ~lanica OAS-a su bile dràve ugovornice Konvencije.Inter-ameri~ka konvencija o spre~avanju, ka`njavanju iukidanju nasilja nad ènama („Konvencija iz Belem do Para“),usvojena je u Generalnoj skup{tini u junu 1994. godine i stupilaje na snagu u martu 1995. To je ugovor koji je ratifikovao najve}ibroj dràva – 27, do jula 1998. godine.Inter-ameri~ka konvencija o prinudnim nestancima (Interameri~kakonvencija o nestancima) je usvojena od strane OAS-a1994, a stupila je na snagu 1996. godine. Cilj Konvencije jespre~avanje, ka`njavanje i eliminisanje „nestanaka“ u regionu.Dok ve}inu regionalnih ugovora mogu ratifikovati ili impristupiti samo dràve ~lanice regionalnih organizacija, ovojKonvenciji mogu pristupiti sve dràve. Do jula 1998. godineKonvenciju je ratifikovalo 5, a potpisalo 8 dràva.Inter-ameri~ka komisija za ljudska prava (Inter-ameri~kakomisija) osnovana je s namerom da unapredi po{tovanje iodbranu ljudskih prava, te da bi bila konsultativni organ dràva~lanica OAS-a u tim pitanjima. Komisija, izme|u ostalog, moèda ide na lice mesta, na zahtev ili uz saglasnost dràva ~lanica, dapriprema specijalne studije, da daje preporuke vladama ousvajanju mera za unapre|enje i za{titu ljudskih prava i dazahteva od vlada da podnose izve{taje o preduzetim merama.Inter-ameri~ka komisija tako|e postupa prema predstavkamapojedinaca, grupa ili nevladinih organizacija o navodnom kr{enjuprava koja su sadràna u Ameri~koj deklaraciji, a u slu~ajudràva ugovornica i onih koja su sadràna u Ameri~kojkonvenciji. U hitnim slu~ajevima, Komisija moè da zahtevapreventivne mere koje }e za{tititi ljude od kr{enja prava.Komisija moè da traì od Inter-ameri~kog suda za ljudska pravada naredi primenu privremenih mera u ozbiljnim i hitnim slu~ajevima,onda kada je neophodno spre~iti nepopravljivu {tetu.Inter-ameri~ki sud za ljudska prava (Inter-ameri~ki sud) jeme|unarodni tribunal sastavljen od sedam sudija koje su izabrale

20Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEdràve ~lanice OAS-a, a nalazi se u San Hozeu, Kostarika. Svrhaovog suda je da tuma~i i primenjuje Ameri~ku konvenciju. Sudmoè da ispituje slu~ajeve po pritu`bama dràva ugovornica iliInter-ameri~ke komisije, pod uslovom da je dràva ugovornicapriznala jurisdikciju suda. Presude ovog suda su obavezuju}e. Uizuzetno hitnim slu~ajevima i da bi se izbegla dalja {teta, sudmoè odredbi privremene mere. Sud ima konsultativnu ulogu iod njega se moè traìti savetodavno mi{ljenje o tuma~enjuodredbi Konvencije. Sud je objavio 15 savetodavnih mi{ljenja dojula 1998. godine i oni ~ine vaàn dokument u jurisprudencijiInter-ameri~kog sistema.4.3 Evropa(Evropska) Konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnihsloboda (Evropska konvencija), stupila je na snagu 1953. godine.Ratifikacija ili pristup Evropskoj konvenciji je uslov za ~lanstvou Savetu Evrope. Do septembra 1998. godine, svih 40 ~lanicaSaveta Evrope su bile strane ugovornice Konvencije. ^lanovi 3,5, 6 i 7 Evropske konvencije predstavljaju va`ne garantije zapravi~no su|enje.Protokol 6 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnihsloboda u vezi sa ukidanjem smrtne kazne (Protokol 6 Evropskekonvencije), stupio je na snagu 1985. godine. Protokolzabranjuje izricanje smrtne kazne u mirnodopskim uslovima. Doseptembra 1998. godine, 28 dràva je ratifikovalo Protokol.Protokol 7 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnihsloboda (Protokol 7 Evropske konvencije), stupio je na snagu1988. godine. Protokol sadrì mere za za{titu stranaca, kao ipravo da presudu za krivi~no delo preispita vi{i sud. Protokolpredvi|a pravo da se nikome ne moè ponovo suditi ili izre}ikazna za isto krivi~no delo u granicama iste jurisdikcije. Njimese predvi|a i pravo na kompenzaciju zbog neopravdane osude.Do septembra 1998. godine, ugovor je ratifikovalo 26 dràva.Evropska komisija za ljudska prava (Evropska komisija)nadgleda implementaciju Evropske konvencije. Komisijarazmatra pritu`be jedne dràve protiv druge o navodnomnepo{tovanju Konvencije pod uslovom da su obe dràve ~laniceratifikovale Konvenciju. Moè tako|e da razmatra predstavkepojedinaca, grupa ili nevladinih organizacija, pod uslovom da jedràva ~lanica koja je navodno prekr{ila Konvenciju priznalanadle`nost Komisije da prima predstavke.Evropski sud za ljudska prava (Evropski sud) broj~ano imaonoliko sudija koliko je dràva ~lanica Saveta Evrope, bez obzirada li su te dràve ratifikovale Evropsku konvenciju. Dràve

Me|unarodni standardi ljudskih prava i organi~lanice Evropske konvencije i Evropska komisija su ovla{}ene daiznose slu~ajeve pred Evropski sud, a on ima jurisdikciju nadslu~ajevima koji se odnose na primenu i interpretacijuKonvencije. Odluke Evropskog suda su obavezuju}e za dràveugovornice Evropske konvencije.Od 1. novembra 1998. godine, ova dva tela su se spojila ujednu instituciju, Evropski sud za ljudska prava, shodnoProtokolu 11. Pojedinci mogu da podnose àlbe direktno Sudu.Svih 40 dràva ~lanica Saveta Evrope su ugovorniceProtokola 11.Evropska zatvorska pravila je usvojio Savet ministara Evrope1973. godine, a revidirana su 1987. Iako nisu pravnoobavezuju}a, pravila sluè kao uputstvo u postupanju sapritvorenicima i zatvorenicima. Zabranjuju torturu i ne~ove~nopostupanje i predvi|aju da se razli~ite kategorije zatvorenika,kao {to su oni koji ~ekuju su|enje i oni koji su osu|eni, morajudràti odvojeno.Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju(OSCE-OEBS) obuhvata sve evropske dràve, centralnoazijskerepublike, koje nisu ~lanovi Saveta Evrope, kao i Kanadu i SAD.Na sastancima u Kopenhagenu (1990) i u Moskvi (1991), OEBSje usvojio detaljne, politi~ki obavezuju}e odluke o ljudskimpravima, obuhvataju}i i garantije za pravi~no su|enje, koje umnogome ponavljaju standarde i odredbe UN i odredbeEvropske konvencije.5. Tematski mehanizmi UN-aOsim organa UN-a koji nadgledaju primenu ugovora UN-a(videti gore), uputstva za primenu standarda o ljudskim pravimadaju i eksperti (radne grupe i specijalni izvestioci) koje imenujeKomisija za ljudska prava UN-a da bi se bavili razli~itimtemama. Poznati su i pod imenom Tematski mehanizmi UN-a.Njihov mandat je, uglavnom, da ispituju àlbe o posebnimvrstama povreda ljudskih prava u svim dràvama, bez obzira da lisu potpisnice me|unarodnih ugovora o ljudskim pravima ili ne.Tako|e, eksperti ili radne grupe mogu da posete dràvu, ukolikood nje dobiju saglasnost za to. Mogu da vr{e istragu,obuhvataju}i i pojedina~ne slu~ajeve, da podnose izve{taje sanalazima i preporukama vladama i da podnose godi{nje izve{tajeKomisiji za ljudska prava UN-a. Nekoliko tematskihmehanizama UN-a se direktno odnose na pitanja od zna~aja zapravi~na su|enja.Radna grupa za samovoljna li{enja slobode je osnovana 1991.godine. Mandat joj je da istraùje slu~ajeve li{enja slobode koji21

22Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEsu samovoljni ili na drugi na~in u suprotnosti sa me|unarodnimstandardima. Obuhvata i li{enje slobode pre su|enja i zatvaranjeposle su|enja.Radna grupa za prinudne ili nedobrovoljne nestanke jeosnovana 1980. godine. Grupa ispituje slu~ajeve prinudnih ilinedobrovoljnih nestanaka i deluje kao posrednik izme|uporodica „nestalih“ osoba i vlasti, sa namerom da slu~ajevi buduistraèni, a sudbina i mesto boravka „nestalih“ rasvetljeni. Grupanadgleda ispunjavanje obaveza dràve koje proizilaze izDeklaracije o za{titi svih osoba od prinudnog nestanka.Specijalni izvestilac o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku je ustanovljen 1982. godine.Specijalni izvestilac se bavi uglavnom slu~ajevima kr{enja pravana ìvot, obuhvataju}i i izricanje smrtne kazne nakonnepravi~nih su|enja. U njegovom mandatu je i da obratiposebnu pa`nju na vansudska, samovoljna ili pogubljenja pokratkom postupku odre|enih grupa, kao {to su deca, ène,nacionalne ili etni~ke, verske i jezi~ke manjine.Specijalni izvestilac o torturi je ustanovljen 1985. godine.Njegov mandat obuhvata ispitivanje slu~ajeva torture i zalaganjeza potpunu implementaciju me|unarodnih i nacionalnih pravnihpropisa kojima se zabranjuje tortura.Specijalni izvestilac o nezavisnosti sudija i advokata jeustanovljen 1994. godine. Izve{tava o napadima na nezavisnostsudija i advokata, istraùje i daje preporuke o merama za za{titunezavisnosti pravosu|a.6. Me|unarodni krivi~ni tribunaliMe|unarodne krivi~ne tribunale za biv{u Jugoslaviju i Ruanduosnovao je Savet bezbednosti UN-a da bi sudio onima koji suodgovorni za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i te{ka kr{enjahumanitarnog prava u sukobima u biv{oj Jugoslaviji i Ruandi.Statuti ovih Tribunala (za Jugoslaviju i Ruandu) i Pravila opostupku i dokazivanju (Pravila za Jugoslaviju i Pravila zaRuandu) su va`ni me|unarodni standardi. Oni predstavljajusavremene garantije za pravi~no su|enje, a u nekim aspektima sunapredak u za{titi osumnji~enih i optuènih u smislu kori{}enjaadvokatskih usluga i prava na }utanje. Statuti Tribunala nepredvi|aju mogu}nost smrtne kazne.Mnogi od ovih standarda su postali deo statutaMe|unarodnog krivi~nog suda, koji je usvojen 17. jula 1998.godine na diplomatskoj konferenciji u Rimu. Statut, koji je

Me|unarodni standardi ljudskih prava i organiusvojen sa 120 glasova za, 7 protiv i 21 uzdràn, stupi}e na snagunakon 60. ratifikacije. Statut ne predvi|a smrtnu kaznu i sadrìmnoge garantije za pravi~no su|enje koje su sadràne uStatutima i Pravilima oba Tribunala.23

24Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEStandardi i organi navedeniu ovom priru~nikuDole su navedeni standardi i organi za ljudska prava.Obi~no se upotrebljavaju skra}enice (u zagradama).Afri~ka Povelja o ljudskim pravima i pravima naroda(Afri~ka povelja)Afri~ka Komisija o ljudskim pravima i pravima naroda(Afri~ka komisija)Rezolucija afri~ke komisije o pravu na postupak i pravi~nosu|enje (Rezolucija afri~ke komisije)Afri~ki sud za ljudska prava i prava naroda(Afri~ki sud)Ameri~ka konvencija o ljudskim pravima(Ameri~ka konvencija)Ameri~ka deklaracija o pravima i du`nostima ~oveka(Ameri~ka deklaracija)Osnovni principi o nezavisnosti sudstvaOsnovni principi o ulozi advokataOsnovni principi o postupanju sa zatvorenicimaOsnovni principi o upotrebi sile i vatrenog oru`ja od strane licaodgovornih za primenu zakonaPekin{ka deklaracija i platforma delovanjaSkup principa za za{titu svih osoba koje su pritvorene ilizatvorene (Skup principa)Kodeks pona{anja lica odgovornih za primenu zakonaKomitet protiv tortureKonvencija protiv torture i drugih surovih, ne~ove~nih iliponiàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja(Konvencija protiv torture)Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije èna(Konvencija o ènama)Konvencija o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocidaKonvencija o pravima detetaDeklaracija o pravima deteta

Deklaracija o ukidanju nasilja nad ènamaDeklaracija o ljudskim pravima pojedinaca koji nisu dràvljanizemlje u kojoj ìveDeklaracija o za{titi svih osoba od torture i drugih surovih,ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja(Deklaracija protiv torture)Deklaracija o za{titi svih osoba od prinudnih nestanaka(Deklaracija o nestancima)Evropska komisija za ljudska prava(Evropska komisija)(Evropska) Konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnihsloboda (Evropska konvencija)Evropski sud za ljudska prava(Evropski sud)Evropska zatvorska pravila@enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine(@enevske konvencije)@enevska konvencija o pobolj{anju poloàja ranjenika ibolesnika u oruànim snagama u ratu(Prva @enevska konvencija)@enevska konvencija o pobolj{anju poloàja ranjenika,bolesnika i brodolomnika oruànih snaga na moru(Druga @enevska konvencija)@enevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima(Tre}a @enevska konvencija)@enevska konvencija o za{titi civila u vreme rata(êtvrta @enevska konvencija)Uputstva o ulozi tuìlacaKomitet za ljudska pravaInter-ameri~ka komisija za ljudska prava(Inter-ameri~ka komisija)Inter-ameri~ki sud za ljudska prava(Inter-ameri~ki sud)Standardi i organi navedeni u ovom priru~nikuInter-ameri~ka konvencija o prinudnim nestancima(Inter-ameri~ka konvencija o nestancima)Ameri~ka konvencija o spre~avanju i ka`njavanju torture(Inter-ameri~ka konvencija o torturi)25

26Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEMe|unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasnediskriminacije (Konvencija protiv rasizma)Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima (ICCPR)Principi medicinske etike koji se odnose na medicinsko osoblje,naro~ito lekare, u za{titi pritvorenika i zatvorenika od torture idrugih surovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka ilika`njavanja(Principi medicinske etike)Dopunski Protokol @enevskih konvencija od 12. avgusta 1949.godine, koji se odnosi na za{titu `rtava u me|unarodnomoruànom sukobu(Protokol I)Dopunski Protokol @enevskih konvencija od 12. avgusta 1949.godine, koji se odnosi na za{titu `rtava u unutra{njem oruànomsukobu(Protokol II)Protokol br. 6 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnihsloboda, koji se odnosi na ukidanje smrtne kazne(Protokol 6 Evropske konvencije)Protokol br. 7 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnihsloboda (Protokol 7 Evropske konvencije)Protokol Ameri~ke konvencije o ljudskim pravima, koji seodnosi na ukidanje smrtne kazneRezolucija o pravu na postupak i pravi~no su|enje Afri~kekomisije za ljudska prava i prava naroda(Rezolucija Afri~ke komisije)Pravila o postupku i dokazivanju Me|unarodnog tribunala zakrivi~no gonjenje osoba odgovornih za te{ka kr{enjame|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv{eJugoslavije (Pravila za Jugoslaviju)Pravila o postupku i dokazivanju, Me|unarodni tribunal zaRuandu (Pravila za Ruandu)Garantije za za{titu prava osoba kojima moè biti izre~enasmrtna kaznaDrugi fakultativni protokol Me|unarodnog pakta o gra|anskimi politi~kim pravima, koji ima za cilj ukidanje smrtne kazne(Drugi protokol ICCPR-a)Specijalni izvestilac o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupkuSpecijalni izvestilac o nezavisnosti sudija i advokata

Standardi i organi navedeni u ovom priru~nikuSpecijalni izvestilac o torturiStandardna minimalna pravila za postupanje sa zatvorenicima(Standardna minimalna pravila)Statut Me|unarodnog krivi~nog suda(Statut ICC)Statut Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju(Statut za Jugoslaviju)Statut Me|unarodnog krivi~nog tribunala za Ruandu(Statut za Ruandu)Uputstva UN-a za prevenciju maloletni~ke delikvencije(Uputstva iz Rijada)Pravila UN-a za za{titu maloletnika li{enih slobodeStandardna minimalna pravila UN-a o vaninstitucionalnimmerama (Pravila iz Tokija)Standardna minimalna pravila UN-a za ostvarivanje pravde upostupku prema maloletnim u~iniocima krivi~nih dela(Pravila iz Pekinga)Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima(Univerzalna deklaracija)Be~ka konvencija o konzularnim odnosimaRadna grupa o samovoljnom li{enju slobodeRadna grupa o prinudnim ili nedobrovoljnim nestancima27

28Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJETerminologijaNacionalni pravni sistemi i me|unarodni standardi razli~itodefini{u termine koji se odnose na pravi~no su|enje. Svrhanavedenih definicija je da pojasne zna~enje termina koji sekoriste u ovom priru~niku, kao i na~in na koji ih koristi AI.One nisu uvek istovetne sa definicijama koje koristeme|unarodni standardi ili unutra{nje pravo.Pritvor i zatvorTermin pritvor se koristi kada je osoba li{ena slobode iz ma kograzloga, osim osude za krivi~no delo. Termin zatvor se koristikada je osoba li{ena slobode zbog osude za krivi~no delo. Zatvorse odnosi na li{avanje slobode koje sledi nakon su|enja iizricanja presude, dok se pritvor, u kontekstu krivi~nogpostupka, odnosi na li{enje slobode pre i za vreme su|enja 1 .Hap{enjeHap{enje je „~in li{avanja slobode od strane nadle`nih vlasti usvrhu stavljanja osobe u pritvor i podizanja optu`nice zakrivi~no delo protiv te osobe“ 2 .Optu`ba za krivi~no deloOptu`ba za krivi~no delo je slu`beni dokument, koji se predajepojedincu od strane nadle`nih vlasti, zbog navodnog izvr{enjakrivi~nog dela 3 .Krivi~no deloDa li je neko delo krivi~no odre|uje se, nezavisno odnacionalnog zakona, primenom me|unarodnih standarda zapravi~no su|enje. Odluka zavisi od prirode dela i od prirode iteìne mogu}e kazne 4 . Iako se klasifikacija nekog dela premanacionalnom zakonu uzima u obzir, to nije odlu~uju}e, tako dadràve ne mogu da izbegnu primenu standarda time {to neklasifikuju dela kao krivi~na ili tako {to prebacuju nadle`nost sasudova na administrativne organe.1. Skup principa, terminologija2. Ljudska prava i pritvor, UNCentar za ljudska prava, 1994, UNDok:E.94.XIV.6. Skup principa,terminologija: “Hap{enje je hvatanjepotencijalnog u~inioca krivi~nog delaili akcija nadle`nih organa”.3. Predmet Eckle, Evropski sud zaljudska prava, 51 serija A 15. jul 19824. Evropski sud, Engel i drugi protivHolandije, Evropski sud, 22 serija A,8. jun 1976TorturaTortura je definisana Konvencijom protiv torture kao „bilo koji~in namernog nano{enja velikog bola ili patnje, bilo fizi~kog ilimentalnog, sa ciljem da se od tog ili tre}eg lica dobijuinformacije ili priznanje, da se kazni zbog dela koje je ono ilitre}e lice izvr{ilo ili se sumnja da je izvr{ilo, ili zastra{ivanjem iliprinudom nad tim ili tre}im licem, ili iz ma kog razlogazasnovanog na diskriminaciji bilo koje vrste, kada se bol ilipatnja nanose od strane ili na podstrek, ili uz saglasnost, ili uz

Terminologijapristanak slu`benog lica ili druge ovla{}ene osobe. Ovo neobuhvata bol ili patnju koji su proistekli, ili su deo ili uzgrednaposledica zakonite sankcije“ 5 . Me|utim, sankcije treba da buduu skladu sa nacionalnim i me|unarodnim standardima. UDeklaraciji protiv torture se isti~e da „Tortura predstavlja teàk inameran vid surovog, ne~ove~nog ili poniàvaju}eg postupanjaili ka`njavanja“ 6 .29Surovo, ne~ove~no ili poniàvaju}e postupanje ili ka`njavanjeSkup principa za za{titu svih pritvorenih ili zatvorenih licapredvi|a da pojam „surovog, ne~ove~nog ili poniàvaju}egpostupanja ili ka`njavanja“ treba tuma~iti „u okviru naj{iremogu}e za{tite protiv ugroàvanja, fizi~kog ili mentalnog,obuhvataju}i i drànje pritvorenika ili zatvorenika u uslovimakojima se li{avaju, privremeno ili trajno, upotrebe prirodnih~ula, kao {to su vid ili sluh, ili svesti o prostoru i vremenu“ 7 .Sudovi i tribunaliSudovi i tribunali su organi koji vr{e sudske funkcije.Ustanovljeni su zakonom da bi donosili odluke u slu~ajevima izsvoje nadle`nosti na osnovu zakonskih pravila i u skladu sapostupcima vo|enim na propisani na~in. Pojam tribunala je {iriod pojma suda, ali pojmovi se ne koriste dosledno udokumentima za ljudska prava 8 .5. Konvencija protiv torture,~lan 1 (1)6. Deklaracija protiv torture,~lan 1 (2)7. Skup principa, fusnote uzPrincip 68. Evropski sud za ljudska prava. Vidipredmet Sramek, 84 serija A 17, para.36, 22. oktobar 1984; predmet LeCompte, Van Leuven i De Meyere, 43serija A 24, para. 55, 23. jun 1981.

PRAVI^NOSU\ENJEP R I R U ^ N I KODELJAK APRAVA PRE SU\ENJAPoglavlje 1Poglavlje 2Poglavlje 3Poglavlje 4Poglavlje 5Poglavlje 6Poglavlje 7Poglavlje 8Poglavlje 9Poglavlje 10Pravo na sloboduPrava pritvorenika na informacijuPravo na advokata pre su|enjaPravo pritvorenika na kontakt sa spoljnim svetomPravo na izvo|enje pred sudiju ili drugi sudski organ unajkra}em mogu}em rokuPravo na osporavanje zakonitosti pritvoraPravo na su|enje u razumnom roku ilina pu{tanje iz pritvoraPravo na adekvatno vreme imogu}nosti za pripremu odbranePrava tokom saslu{anjaPravo na humane uslove pritvora i zabrana torture

POGLAVLJE 1Pravo na slobodu33Svako ima pravo na li~nu slobodu. Hap{enje i pritvaranje sudozvoljeni samo ako su u skladu sa zakonom. Mogu ihsprovesti samo ovla{}ena lica i ne smeju biti samovoljni.Osobe optuène za krivi~no delo ne bi trebalo da budu upritvoru do su|enja.1.1 Pravo na slobodu1.2 Kada su hap{enje ili pritvaranje u skladu sa zakonom?1.2.1 Evropska konvencija1.3 Kada su hap{enje ili pritvaranje samovoljni?1.4 Ko je ovla{}en da nekoga li{i slobode?1.5 Mogu}nost pu{tanja na slobodu do su|enja1.1 Pravo na sloboduSvako ima pravo na li~nu slobodu.* Ovo je osnovno(fundamentalno) ljudsko pravo.Vlast moè nekoga li{iti slobode samo u odre|enim, ta~nopropisanim okolnostima. Me|unarodni standardi o ljudskimpravima garantuju niz za{titnih mera protiv nezakonitog ilisamovoljnog li{enja slobode pojedinaca i predstavljaju za{titu oddrugih oblika zlostavljanja pritvorenika. Neki od ovih standardase odnose na sve koji su li{eni slobode, bilo da su optuèni zakrivi~no delo ili ne, dok se drugi odnose samo na odre|enegrupe ljudi kao {to su strani dràvljani ili deca. U ovompriru~niku se govori o mnogim pravima koja se odnose na osobeli{ene slobode, obuhvataju}i i one kojima je izre~ena privremenamera, ali se najvi{e pa`nje posve}uje pravima onih koji suoptuèni za krivi~no delo. 1Najbitnije {to proizilazi iz prava na slobodu je za{tita odsamovoljnog ili nezakonitog li{enja slobode. Da bi se za{titilopravo na slobodu, me|unarodni standardi, obuhvataju}i i ~lan 9Univerzalne deklaracije, predvi|aju da „Niko ne}e bitipodvrgnut samovoljnom hap{enju (ili) pritvaranju.“ Ovaosnovna garantija se odnosi na svaku osobu, bilo da je pritvorenazbog krivi~nog dela ili, na primer, zbog mentalne bolesti, skitnjeili nelegalne imigracije. 2Me|unarodni standardi vode ra~una ne samo o tome dahap{enje ili pritvor ne smeju biti samovoljni, ve} i da moraju biti* ^lan 3 Univerzalne deklaracije,~lan 9 ICCPR-a, ~lan 6 Afri~kepovelje, ~lan 1 Ameri~kedeklaracije, ~lan 7 Ameri~kekonvencije, ~lan 5 Evropskekonvencije.1. Za dodatne informacije oadministrativnom pritvoru videti:Preventive Detention,A Comparative and InternationalLaw Perspective, urednici S.Frankowski, D. Shelton, MartinusNijhoff, Dordrecht, 1992.2. Op{ti komentar 8, para. 1Komiteta za ljudska prava

34Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEsprovedeni na osnovu i u skladu sa zakonom ustanovljenimprocedurama.Relevantni standardi^lan 3 Univerzalne deklaracije:Svako ima pravo na ìvot, slobodu i li~nu bezbednost.^lan 9 ICCPR-a:Svako ima pravo na slobodu i li~nu bezbednost. Niko ne}e bitipodvrgnut samovoljnom hap{enju ili pritvaranju. Niko ne}e bitili{en slobode, osim u skladu sa osnovima i prema zakonomustanovljenoj proceduri.* ^lan 9(1) ICCPR-a, ~lan 6 Afri~kepovelje, ~lan XXV Ameri~kedeklaracije, ~lanovi 7(2) ii 7(3)Ameri~ke konvencije, ~lan 5(1)Evropske konvencije.3. Krischna Achutan (u ime AlekeBanda), AI u ime Orton i VeraChirwa protiv Malavija, (64/92,68/92, 78/92), Osmi godi{nji izve{tajAfri~ke komisije, 1994–1995,ACHPR/RPT/8./Rev.I.4. Inter-ameri~ka komisija, Izve{taj ostanju ljudskih prava u Argentini,1980, OEA/Serija L/V/II.49,dokument 19, strane 189, 193, 291;Inter-ameri~ka komisija, Izve{taj ostanju ljudskih prava u îleu, 1985,OAS/Serija L/V/II.66, dokument 17,strane 134, 139; Inter-ameri~kakomisija, Izve{taj o stanju ljudskihprava u Nikaragvi, 1981, OEA/SerijaL/V/II.53, str. 65.5. Predmet Suarez Rosero, Ekvador,presuda od 12. novembra 1992.6. Kenmache protiv Francuske (Br. 3),(45/1993/440/519), 24. novembar1994.Afri~ka komisija donela je odluku da hap{enje i zatvaranjeistaknute politi}ke li~nosti „po volji {efa dràve“, kao i 12godina provedenih u zatvoru bez optu`be ili su|enja, predstavljakr{enje prava na slobodu predvi|enog ~lanom 6 Afri~kepovelje. 3Inter-ameri~ka komisija smatra da, pod odre|enimokolnostima, ku}ni pritvor, interni egzil, isterivanje (prisilnopreseljenje), mogu da predstavljaju kr{enje prava na li~nuslobodu, koje je garantovano ~lanom 7 Ameri~ke konvencije. 4Inter-ameri~ki sud je doneo odluku da pretpostavkanevinosti (videti Poglavlje 15, Pretpostavka nevinosti),sadràna u ~lanu 8 (2) Ameri~ke konvencije, zahteva da svakoograni~avanje ne~ije slobode mora biti svedeno na ona koja suzaista neophodna. 51.2 Kada su hap{enje ili pritvaranje uskladu sa zakonom?Osoba moè biti li{ena slobode samo u skladu sa osnovima iprema zakonom ustanovljenoj proceduri.*Ove procedure moraju biti u skladu ne samo sa unutra{njim,ve} i sa me|unarodnim standardima.Formulacija „u skladu sa zakonom propisanom procedurom“iz ~lana 5(1) Evropske konvencije, prema Evropskom suduodnosi se na unutra{nje pravo, s tim da ono „mora biti usaglasnosti sa principima izraènim ili implicite sadrànim uKonvenciji.“ 6Relevantni standardi^lan 5(1) Evropske konvencije:1. Svako ima pravo na slobodu i bezbednost li~nosti. Nikone}e biti li{en slobode osim u slede}im slu~ajevima i uskladu sa zakonom propisanim postupkom:

Poglavlje 1: Pravo na slobodu(a) u slu~aju zakonitog li{enja slobode na osnovu presudenadle`nog suda;(b) u slu~aju zakonitog hap{enja ili li{enja slobode zbogneizvr{enja zakonite sudske odluke ili radi obezbe|enjaispunjenja neke obaveze propisane zakonom;(s) u slu~aju zakonitog hap{enja ili li{enja slobode radiprivo|enja lica pred nadle`nu sudsku vlast zbog opravdanesumnje da je izvr{ilo krivi~no delo, ili kada se to opravdanosmatra potrebnim kako bi se predupredilo izvr{enjekrivi~nog dela ili bekstvo po njegovom izvr{enju;(d) u slu~aju li{enja slobode maloletnog lica na osnovuzakonite odluke u svrhu vaspitnog nadzora ili zakonitogli{enja slobode radi njegovog privo|enja nadle`nomorganu;(e) u slu~aju zakonitog li{enja slobode da bi se spre~ilo{irenje zaraznih bolesti, kao i zakonitog li{enja slobodedu{evno poreme}enih lica, alkoholi~ara, uìvalaca droga iliskitnica;(f) u slu~aju zakonitog hap{enja ili li{enja slobode lica da bise spre~io neovla{}eni ulazak u zemlju, ili lica protiv kogase preduzimaju mere u cilju deportacije ili ekstradicije.351.2.1 Evropska konvencijaU ~lanu 5(1) Evropske konvencije navedene su okolnosti podkojima neko sme biti li{en slobode. Jedna od njih je privo|enjelica „pod osnovanom sumnjom da je u~inilo krivi~no delo“.Evropski sud je presudio da „osnovana sumnja“ kojaopravdava hap{enje postoji kada „~injenice ili informacije, iz uglaobjektivnog posmatra~a, ukazuju da je osoba o kojoj je re~mogla da u~ini krivi~no delo“. 71.3 Kada su hap{enje ili pritvaranjesamovoljni?Niko ne sme biti podvrgnut samovoljnom hap{enju, pritvoruili zatvoru.*Zakonito hap{enje ili pritvor mogu da budu samovoljniprema me|unarodnim standardima ako je, na primer, zakonprema kojem je osoba pritvorena nejasan, izrazito neodre|en, ilikr{i druge osnovne standarde, kao {to je pravo na sloboduizraàvanja. Uz to, pritvorenici koji su u po~etku zakonitouhap{eni, ali koji se i dalje drè u pritvoru posle osloba|aju}esudske odluke, samovoljno su pritvoreni.* ^lan 9 Univerzalne deklaracije,~lan 9(1) ICCPR-a, ~lan 6 Afri~kepovelje, ~lan XXV Ameri~kedeklaracije, ~lanovi 7(2) i 7(3)Ameri~ke konvencije, ~lan 5(1)Evropske konvencije, ~lan 55(1)(d)ICC Statuta.7. Fox, Campbell i Hartley,(18/1989/178/234–236), 30. avgust1990, para. 32.

36Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE** Princip 2 Skupa principaKomitet za ljudska prava objasnio je da se pojam„samovoljno“, iz ~lana 9(1) ICCPR-a, izjedna~ava ne samo sa„protivzakonitim“ pritvorom, ve} mora da se tuma~i mnogo {ireda bi obuhvatio elemente neprimerenosti, nepravde i odsustvapredvidljivosti. 8* Princip 9 Skupa principa** ^lan 12 Deklaracije onestancima8. Albert Womah Mukong protivKameruna, (458/1991),21. jul 1994, dokumenti UN-aCCPR/c/51/D/458/1991, str. 12.9. Krischna Achutan (u ime AlekeBanda), AI u ime Orton i VeraChirwa protiv Malavija, AI u imeOrton i Vera Chirva protiv Malavija,(64/92, 68/92, 78/92), Osmi godi{njiizve{taj Afri~ke komisije, 1994–1995,ACHPR/RPT/8./Rev.I.10. Annette Pagnoulle (u imeAbdulaye Mezou) protiv Kameruna,(39/90), Deseti godi{nji izve{tajAfri~ke komisije, 1996–1997,ACHPR/RPT/10.11. Kemmache protiv Francuske (Br.3), (45/1993/440/519),24. novembar 1994.12. Inter-ameri~ka komisija, Izve{tajo stanju ljudskih prava u Argentini,1980, OEA/Serija L/V/II.49,dokument 19, str. 140: neodre|enipritvor koji je odredila izvr{na vlast;Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1980-1981, OEA/SerijaL/V/II.49, dokument 9, rev. 1, 1981,str. 117 i Godi{nji izve{taj Interameri~kekomisije, 1981–1982,OEA/Serija L/V/II.57, 1982,Bolivija: pritvor od straneparamilitarnih jedinica koje su bilepovezane sa snagama bezbednosti.13. Inter-ameri~ka komisija, Izve{tajbr. 13/96, Predmet 11.430, Meksiko,15. oktobar 1996: general armije jebio podvrgnut preliminarnimistragama 16 puta i podignuto je 8krivi~nih optu`bi protiv njega tokomsedam godina. Sve istrage su bileprekinute, a optu`be odba~ene, {to jeKomisija opisala kao „nerazumnopostupanje“ koje predstavlja„zloupotrebu vlasti“.Afri~ka komisija smatra da su samovoljna i da kr{e ~lan 6Afri~ke povelje, masovna hap{enja i pritvor radnika u Malaviju,zbog sumnje da su kancelarijsku opremu, faksove i ma{ine zafotokopiranje koristili za subverzivne delatnosti. 9 Komisijatako|e smatra da zadràvanje osoba i posle izdràne kaznepredstavlja kr{enje ~lana 6 Afri~ke povelje, kojim se zabranjujesamovoljan pritvor. 10U ispitivanju zakonitosti pritvora, Evropski sud ispituje da lije pritvor u skladu sa materijalnim i proceduralnim pravilimaunutra{njeg prava i da li je pritvor bio samovoljan. 11Inter-ameri~ka komisija je odredila tri oblika samovoljnogpritvora: izvan–zakonski pritvor (onaj koji nema zakonskiosnov, kao i pritvor koji je odredila izvr{na vlast, pritvor odstrane paramilitarnih grupa povezanih sa snagamabezbednosti), 12 pritvor kojim se kr{i zakon i pritvor koji, iako uskladu sa zakonom, predstavlja zloupotrebu vlasti. 131.4 Ko je ovla{}en da nekoga li{i slobode?Hap{enje, pritvaranje ili zatvaranje mogu da vr{e samo onalica koja su za to ovla{}ena.**Ovim se izri~ito zabranjuje uobi~ajena praksa nekih dràvada pripadnici snaga bezbednosti vr{e hap{enja i pritvaranja, iakonisu zakonom ovla{}eni da to ~ine.Pripadnici vlasti koji hapse lica, drè ih u pritvoru ili vr{eistragu mogu da upotrebe samo ona ovla{}enja koja su im datazakonom. Upotreba ovih ovla{}enja mora biti pod nadzoromsudskih ili drugih organa vlasti.*Trebalo bi da dràve u svojim nacionalnim zakonimaustanove pravila kojima bi se propisalo koja slu`bena lica suovla{}ena da narede da neka osoba bude li{ena slobode. Trebalobi odrediti uslove pod kojima ta nare|enja mogu biti data iobezbediti strog nadzor i jasan komandni lanac svih slu`benihlica koja su odgovorna za hap{enja, pritvor, nadzor, preme{taje izatvaranje.**

Poglavlje 1: Pravo na slobodu1.5 Mogu}nost pu{tanja na slobodudo su|enjaLica koja ~ekaju su|enje pod optu`bom da su u~inila krivi~nodelo, ne bi trebalo pritvarati. U skladu sa pravom na slobodu ipretpostavkom nevinosti (videti Poglavlje 15, Pretpostavkanevinosti), pretpostavlja se da lica koja su optuèna za krivi~nodelo ne}e biti pritvorena pre su|enja. Me|unarodni standardijasno ozna~avaju da, ipak, postoje okolnosti pod kojima vlastmoè da uslovi ne~iju slobodu, ili da pritvori osobu koja ~ekasu|enje.*U okolnostima kada je potrebno spre~iti bekstvoosumnji~enog, uticaj na svedoke ili kada osumnji~eni za drugepredstavlja o~iglednu i ozbiljnu pretnju koja se ne moèotkloniti manje restriktivnim merama, pritvor je dozvoljen.37*^lan 9(3) ICCPR-a, Princip 39Skupa principa, Pravilo 6 Pravila izTokija; videti tako|e ~lan 7(5)Ameri~ke konvencije, ~lan 5(3)Evropske konvencije.Komitet za ljudska prava je zauzeo stav da „pritvor presu|enja treba da bude izuzetak i {to je mogu}e kra}i“. 14Komitet za ljudska prava smatra da pritvor pre su|enja,ne samo da mora biti u skladu sa zakonom, ve} mora da budeneophodan i razuman u datim okolnostima. Komitetprihvata da ICCPR vlastima dozvoljava kao izuzetnu meruzadràvanje u pritvoru ukoliko je neophodno da se na tajna~in obezbedi prisustvo na su|enju, ali je pojam „neophodno“usko interpretiran. Komitet smatra da nije dovoljnosumnjati da je osoba u~inila krivi~no delo da bi pritvor tokomistrage i optuènja bio opravdan. Ipak, odluka Komiteta je dapritvor moè biti neophodan da bi se spre~ilo bekstvo,izbegao upliv na svedoke i druge dokaze, ili da bi se spre~iloizvr{enje drugih krivi~nih dela. Komitet je, tako|e,odlu~io da osoba moè biti pritvorena kada predstavlja jasnu iozbiljnu pretnju dru{tvu i kada se to ne moè spre~iti na bilokoji drugi na~in. 15Relevantni standardiPrincip 2 Skupa principa:Hap{enje, pritvaranje i zatvaranje bi}e u~injeno strogo uskladu sa zakonskim odredbama i od strane nadle`nihorgana ili za to ovla{}enih lica.Princip 9 Skupa principa:Organi vlasti koji uhapse neku osobu, drè je u pritvoru iliistraùju slu~aj koristi}e samo ona ovla{}enja koja im premazakonu pripadaju, a vr{enje tih ovla{}enja bi}e podkontrolom sudske ili druge vlasti.14. Op{ti komentar 8, para. 3Komiteta za ljudska prava15. Videti Van Alphen protivHolandije, (305/1988), 23. jul 1990,Izve{taj Komiteta za ljudska prava, IItom, (A/45/40) 1990, str. 115.

38Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEEvropski sud smatra da neprekidni pritvor u periodu presu|enja moè biti opravdan samo „ako postoje posebne indicijeistinskog zahteva javnog interesa i koji, uprkos pretpostavkenevinosti, ima prete`niji zna~aj od pravila o po{tovanju li~neslobode“. 16* Princip 39 Skupa principaAko se osoba nalazi u pritvoru za vreme su|enja, onda organivlasti moraju redovno da preispituju neophodnost produènjapritvora.*Videti, tako|e, Poglavlje 5, Pravo na izvo|enje pred sudijuili drugi sudski organ u najkra}em mogu}em roku, Poglavlje6, Pravo na osporavanje zakonitosti pritvora i Poglavlje 7,Pravo na su|enje u razumnom roku ili na pu{tanje iz pritvora.Relevantni standardi^lan 9(3) ICCPR-a:„…Lica koja ~ekaju su|enje ne}e, po pravilu, biti dràna upritvoru, ali pu{tanje na slobodu moè biti uslovljenogarantijama da }e se pojaviti na su|enju, da }e se pojaviti uma kojoj drugoj fazi sudskog postupka, kao i u slu~ajupotrebe, radi izvr{enja presude.“Princip 39 Skupa principa:„Osim u izuzetnim, zakonom predvi|enim slu~ajevima, licekoje se nalazi u pritvoru pod optu`bom da je u~inilokrivi~no delo, ima}e pravo, ako sudska ili druga vlast neodlu~i druga~ije u interesu pravi~nosti postupka, da budepu{teno iz pritvora do su|enja pod zakonom odre|enimuslovima. Organi vlasti vr{i}e stalno reviziju neophodnostipritvora.“Pravilo 6 Pravila iz Tokija:„6.1 Pritvor pre su|enja koristi}e se kao krajnje sredstvo ukrivi~nom postupku, vode}i ra~una o potrebama istragekrivi~nog dela i o za{titi dru{tva i `rtve.6.2 Alternative pritvoru treba da budu primenjene {to je premogu}e.“16. Van der Tang protiv [panije,(26/1994/473/554), 13. jul 1993,para. 55.

39POGLAVLJE 2Prava pritvorenikana informacijuSvako ko je uhap{en ili pritvoren bi}e odmah obave{ten orazlozima hap{enja ili pritvaranja, kao i o svojim pravima,obuhvataju}i i pravo na advokata. U najkra}em roku bi}eobave{ten o optu`bi koja je podignuta protiv njega, da bimogao osporavati zakonitost svog hap{enja ili pritvaranja i,ukoliko je optuèn, da bi mogao da zapo~ne pripremu svojeodbrane.2.1 Pravo da osoba bude odmah obave{tena o razlozimahap{enja ili pritvaranja2.2 Pravo da osoba bude obave{tena o svojim pravima2.2.1 Obave{tenje o pravu na advokata2.3 Pravo da osoba bude odmah obave{tena o optu`bama2.4 Obave{tenje na jeziku koji osoba razume2.5 Strani dràvljani2.1 Pravo da osoba bude odmahobave{tena o razlozima hap{enja ilipritvaranjaSvako ko je uhap{en ili pritvoren mora odmah da bude* ^lan 9(2) ICCPR-a, Paragraf 2(B)obave{ten o razlozima zbog kojih je li{en slobode.*Rezolucije Afri~ke komisije, Princip10 Skupa principa; videti ~lan 7(4)Svrha zahteva za pravovremenim obave{tenjem o razlozimaAmeri~ke konvencije, ~lan 5(2)hap{enja ili pritvaranja jeste da se pritvorenicima omogu}iEvropske konvencije, Princip 11(2)osporavanje zakonitosti pritvora. (Videti Poglavlje 6, Pravo na Skupa principa.osporavanje zakonitosti pritvora.) Zbog toga dati razlozimoraju da budu precizno odre|eni i da obuhvataju pravne i~injeni~ne osnove hap{enja ili pritvora.Na primer, Komitet za ljudska prava smatra da „nije bilodovoljno samo obavestiti /pritvorenika/ da je uhap{en zboghitnih mera bezbednosti, a da mu se ne pruè bilo kakveindikacije o sadràju optu`be protiv njega.“ 11. Drescher Caldas protiv Urugvaja(43/1979), 21. jul 1983, Odabraneodluke 2, 1980.

40Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 9(2) ICCPR-a:„Svako ko je uhap{en bi}e u trenutku hap{enja obave{ten orazlozima hap{enja i, u najkra}em mogu}em roku, bi}eobave{ten o optu`bama koje mu se stavljaju na teret.“Princip 10 Skupa principa:„Svako ko je uhap{en bi}e obave{ten u trenutku hap{enja orazlozima hap{enja i, u najkra}em mogu}em roku, bi}eobave{ten o optu`bama koje mu se stavljaju na teret.“Princip 11(2) Skupa principa:„Pritvorena osoba i njen advokat, ako ga ima, dobi}e unajkra}em mogu}em roku potpuno obave{tenje o nalogu,kao i o razlozima za pritvor.“Na sli~an na~in Komitet za ljudska prava je izraziozabrinutost zbog hap{enja u Sudanu po osnovu „nacionalnebezbednosti“. Komitet je dao preporuku da se zakonom defini{ekoncept nacionalne bezbednosti, te da se policija i pripadnicisnaga bezbednosti obaveù da pismeno obrazloè hap{enje.Razlozi moraju biti dostupni javnosti i sudovi ih morajupreispitivati. 2Komitet za ljudska prava smatra da je prekr{en ~lan 9(2)ICCPR-a kada je optuènom prilikom hap{enja saop{teno samoda se istraga odnosi na ubistvo. Nekoliko nedelja nije biodetaljno obave{ten o razlozima hap{enja, o ~injenicama u vezi sakrivi~nim delom i o identitetu `rtve. 32. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Sudan, DokumentiUN-a, CCPR/C/79/Adendum 85,19. novembar 1997, para. 13.3. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),8. april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40), 1991,para. 5.4. Fox, Campbell i Hartley,(18/1989/178/234-236), 30. avgust1990, para.i 40, 41.Evropski sud je zauzeo stav da ~lan 5 (2) Evropskekonvencije zahteva da svako uhap{eno lice „bude obave{tenojednostavnim jezikom, bez stru~nih termina koje ne moè darazume, o najbitnijim pravnim i ~injeni~nim osnovama svogahap{enja, tako da bi moglo, ukoliko to smatra za potrebno, predsudom osporiti zakonitost svog hap{enja“. Me|utim, Sud nesmatra da je neophodan kompletan opis svih optu`bi u trenutkuhap{enja. U ovom slu~aju, slu`beno lice koje je izvr{ilo hap{enjeje citiralo zakon prema kojem je svako od njih uhap{en. U rokuod nekoliko sati, svakog uhap{enika je ispitala policija, a kaorazlog hap{enja navedeno je postojanje sumnje u pripadnostzabranjenim organizacijama. Sud je odlu~io da nema osnova zatvrdnju da uhap{enici nisu bili podrobno obave{teni o razlozimahap{enja. 4^lan 9 (2) ICCPR-a, princip 10 Skupa principa i paragraf 2(B) Rezolucije Afri~ke komisije traè da obave{tenje orazlozima hap{enja bude dato u trenutku hap{enja.

Poglavlje 2: Pravo pritvorenika na informacijuKomitet za ljudska prava smatra da je do{lo do kr{enja ~lana9 (2) ICCPR-a u slu~aju kada je advokat lokalne organizacije zaljudska prava bio zatvoren 50 sati, a da nije bio obave{ten orazlozima svog hap{enja. 541Me|utim, ako se smatra da je, s obzirom na date okolnosti,uhap{ena osoba bila svesna razloga (svog) hap{enja, ovaj zahtev}e se ekstenzivnije tuma~iti.U slu~aju kada je uhap{enik, nakon {to je u njegovom voziluprona|ena droga, tek slede}eg jutra posredstvom prevodiocaobave{ten o optu`bama, Komitet za ljudska prava smatrao je daje, pod takvim okolnostima, potpuno nerazumno tvrditi dauhap{enik nije bio svestan razloga svog hap{enja. 6^lan 5(2) Evropske konvencije zahteva da se uhap{ena osoba„u najkra}em mogu}em roku“ obavesti o razlozima hap{enja.Odrednica „u najkra}em mogu}em roku“ se u ovom kontekstuuglavnom usko tuma~i, iako se neka neizbe`na odlaganja mogutolerisati (npr. vreme potrebno da bi se prona{ao prevodilac).Evropski sud smatra da se „period od nekoliko sati“ izme|uhap{enja i ispitivanja – kada bi pritvorenom trebalo razjasnitirazloge hap{enja – „ne moè smatrati prekora~enjem vremenasadrànog u formulaciji ‘u najkra}em mogu}em roku’ iz ~lana5(2). 72.2 Pravo da osoba bude obave{tena osvojim pravimaDa bi osoba mogla da koristi svoja prava, ona mora znati data prava postoje. Svako ko je uhap{en ili pritvoren ima pravo dabude obave{ten o svojim pravima i da mu se objasni kako da taprava koristi.* 82.2.1 Obave{tenje o pravu na advokataJedno od najva`nijih prava sa kojim sve uhap{ene i pritvoreneosobe treba da budu upoznate je pravo na pomo} advokata.Videti Poglavlje 3, Pravo na advokata pre su|enja. Svako ko jeuhap{en, pritvoren ili optuèn mora da bude obave{ten o pravuna pomo} advokata.**Ovu informaciju bi trebalo dati odmah nakon hap{enja ilipritvaranja, ili kada je osoba optuèna za krivi~no delo, u skladusa Principom 5 Osnovnih principa o ulozi advokata. Princip17(1) prethodnog Skupa principa predvi|a da obave{tenje morabiti dato u najkra}em mogu}em roku nakon hap{enja. Pravila o* Principi 13 i 14 Skupa principa,Pravilo 42 Pravila o Jugoslaviji,Pravilo 42 Pravila o Ruandi.**Princip 5 Osnovnih principa oulozi advokata, Princip 17(1) Skupaprincipa.5. Porrtoreal protiv DominikanskeRepublike, (188/1984), Odabraneodluke 2, 214.6. Griffin protiv [panije (493/1992),Stavovi usvojeni 4. aprila 1995,Kona~ne odluke UN DokumentCCPR/C/57/1, 23. avgust 1996.7. Fox, Campbell i Hartley,(18/1989/178/234–236), 30. avgust1990, para. 428. Pravila o Jugoslaviji i Ruandinalaù da osumnji~ena lica kojaispituje tuìlac, bilo da se nalaze upritvoru ili ne, treba obavestiti opravu na advokata po sopstvenomizboru ili na besplatnu pravnupomo}, besplatnog tuma~a, kao i opravu na }utanje.

42Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEJugoslaviji i Pravila o Ruandi zahtevaju da obave{tenje o pravuna advokata bude dato svim osumnji~enima koje ispituje tuìlac,bilo da su u pritvoru ili ne.***^lanovi 9(2) i 14(3) ICCPR-a,~lanovi 7(4) i 8(2)(b) Ameri~kekonvencije, ~lanovi 5(2) i 6(3)(a)Evropske konvencije, Princip 10Skupa principa, Paragraf 2(B)Rezolucije Afri~ke komisije, ~lanovi20(2) i 21(4)(a) Statuta oJugoslaviji, ~lanovi 20(2) i 21(4)(a)Statuta o Ruandi.2.3 Pravo da osoba bude odmahobave{tena o optu`bamaSvaka uhap{ena ili pritvorena osoba ima pravo da u najkra}emmogu}em roku bude obave{tena o optu`bama protiv sebe.***Evropska komisija smatra da ~lan 5(2) Evropske konvencijezahteva da svako ko je uhap{en bude „dovoljno obave{ten o~injenicama i dokazima na kojima je zasnovana odluka opritvoru, a naro~ito treba paziti da mu se omogu}i da izjavi da lipriznaje ili pori~e navodno krivi~no delo“. 9Zahtev da se pruì obave{tenje o optu`bama za krivi~no delou najkra}em mogu}em roku, bazira se na dva osnovna razloga.Daje informacije uhap{enim i pritvorenim osobama, na osnovukojih mogu da ospore zakonitost svog pritvaranja, {to je glavnasvrha za{tite iz ~lana 9(2) ICCPR-a i odgovaraju}ih odrednicaregionalnih ugovora. Tako|e, svakome ko ~eka su|enje zakrivi~no delo, bilo da je u pritvoru ili ne, omogu}ava da zapo~nepripremu svoje odbrane, {to je glavna svrha garantija razra|enihu ~lanu 14 (3) (a) ICCPR-a, ~lanu 8(2) (b) Ameri~ke konvencijei ~lanu 6(3) (a) Evropske konvencije.Relevantni standardiPrincip 13 Skupa principa:„Svakoj osobi, u trenutku hap{enja i na po~etkupritvaranja ili zatvaranja, ili u najkra}em mogu}emroku nakon toga, slu`beno lice odgovorno za hap{enje,pritvaranje ili zatvaranje, da}e obave{tenje oli{enju slobode i obja{njenje njenih prava i kako da taprava ostvari.“Princip 5 Osnovnih principa o ulozi advokata:„Vlade }e omogu}iti da sve osobe budu odmah obave{teneod strane nadle`nih vlasti o pravu na pomo} advokata posopstvenom izboru prilikom hap{enja, pritvaranja ili kadasu optuène za krivi~no delo.“9. X protiv SR Nema~ke (8098/77),13. decembar 1978, 16 DR, strane111 do 114.Nije potrebno da informacija koja se daje u najkra}emmogu}em roku posle hap{enja bude tako detaljna kao ona kojase daje da bi se pripremila odbrana. Videti Poglavlje 8.4, Pravona informaciju o optu`bama, u Poglavlju 8, Pravo naadekvatno vreme i mogu}nosti za pripremu odbrane.

Poglavlje 2: Pravo pritvorenika na informaciju2.4 Obave{tenje na jeziku koji osobarazumeDa bi obave{tenje bilo delotvorno, treba ga saop{titi najeziku koji osoba razume. Videti Poglavlje 23, Pravo na tuma~ai na prevod.43Svako ko je uhap{en, optuèn ili pritvoren, a ne razume i negovori jezik koji koriste slu`bena lica, ima pravo da budeobave{ten o svojim pravima i da bude upu}en kako da ihiskoristi, da bude obave{ten o razlozima hap{enja ili pritvaranja,kao i o optu`bama na jeziku koji razume. Tako|e, ima pravo nazapisnik o razlogu hap{enja, vremenu hap{enja i odvo|enju upritvor, datumu i vremenu kada }e biti izveden pred sudiju ilidrugo slu`beno lice, ko je izvr{io hap{enje ili pritvaranje, kao ida bude obave{ten o mestu gde je dràn.*Ako je potrebno, uhap{eni tako|e imaju pravo na besplatneusluge tuma~a**Evropska konvencija je jedini ugovor koji izri~ito zahteva daobave{tenje o razlozima hap{enja (a ne samo obave{tenje ooptu`bama) bude dato na jeziku koji uhap{eni razume.**** Princip 14 Skupa principa.** Princip 14 Skupa principa, ~lan21(4) (a) Statuta o Jugoslaviji, ~lan20(4) (a) Statuta o Ruandi.***^lan 5(2) Evropske konvencije.Me|utim, i Komitet za ljudska prava se izjasnio u prilogprimene navedenog prava. 10 Paragraf 2 (B) Rezolucije Afri~kekomisije i Princip 14 Skupa principa (komunikaciju na jezikukoji uhap{ena, pritvorena ili zatvorena osoba razume), ovo pravoizri~ito predvi|aju.Relevantni standardiPrincip 14 Skupa principa:„Osoba koja ne razume ili ne govori jezik koji koristeslu`bena lica odgovorna za njeno hap{enje, pritvaranje ilizatvaranje, ima pravo da u najkra}em mogu}em roku, najeziku koji razume, dobije obave{tenje o kojem je re~ uPrincipu 10, Principu 11 paragraf 2, Principu 12 paragraf 1,i Principu 13 i, ako je potrebno, da mu se omogu}ibesplatna pomo} tuma~a u vezi sa pravnom proceduromnakon hap{enja.“^lan 36 Be~ke konvencije o konzularnim odnosima:„b. Ako osoba zahteva, nadle`ne vlasti dràve prijemaobavesti}e bez odlaganja konzularno predstavni{tvo dràveslanja, ako je, unutar konzularne oblasti, njihov dràvljaninuhap{en, zatvoren ili pritvoren ~ekaju}i su|enje ili iz bilokog drugog razloga. Svaka poruka koju uhap{ena,pritvorena ili zatvorena osoba uputi svom konzularnom10. Op{ti komentar 13, para. 8Komiteta za ljudska prava.

44Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEpredstavni{tvu bi}e bez odlaganja prosle|ena od stranenadle`nih organa dràve prijema. Bez odlaganja obavesti}eosobu o njenim pravima iz ovog potparagrafa;“Princip 16(2) Skupa principa:„Ako je pritvorena ili zatvorena osoba strani dràvljanin, unajkra}em mogu}em roku, bi}e obave{tena o svom pravuda komunicira na odgovaraju}i na~in sa svojimkonzularnim predstavni{tvom ili diplomatskom misijomdràve ~iji je dràvljanin, ili dràve koja na drugi na~in imapravo da prima takvu komunikaciju u skladu same|unarodnim pravom ili sa predstavnikom nadle`neme|unarodne organizacije, ako je izbeglica ili je na drugina~in pod za{titom me|uvladinih organizacija.* ^lan 36 Be~ke konvencije okonzularnim odnosima, princip16(2) Skupa principa.2.5 Strani dràvljaniAko je uhap{ena ili pritvorena osoba strani dràvljanin, unajkra}em mogu}em roku, treba da bude obave{tena o svompravu da se obrati svojoj ambasadi ili konzularnompredstavni{tvu. Ako se radi o izbeglici ili osobi bezdràvljanstva, ili pod za{titom me|uvladine organizacije, unajkra}em mogu}em roku, treba da bude obave{tena o svompravu da se obrati odgovaraju}oj me|unarodnoj organizaciji.*Be~ka konvencija o konzularnim odnosima zahteva dauhap{ena, pritvorena ili zatvorena osoba bude obave{tena oovom pravu bez odlaganja; Skup principa traì da se to u~ini unajkra}em mogu}em roku.

POGLAVLJE 3Pravo naadvokata presu|enja45Svako ko je u pritvoru, ili je suo~en sa mogu}no{}uoptu`be za krivi~no delo, ima pravo na pomo}advokata po sopstvenom izboru, koji bi za{titionjegova prava i pomogao mu u ostvarivanju prava naodbranu. Ako iz finansijskih razloga sebi ne moè dapriu{ti advokata, onda treba da mu se dodeli delotvorni ikvalifikovani advokat. Pritvorenom treba omogu}itidovoljno vremena i odgovaraju}e uslove za komunikaciju saadvokatom. Usluge advokata treba da buduomogu}ene odmah.3.1 Pravo na pomo} advokata3.1.1 Pravo na advokata u periodu pre su|enja3.2 Pravo na izbor advokata3.3 Pravo na besplatne usluge advokata3.3.1 Pravo na kompetentnog i efikasnog advokata3.4 Pravo pritvorenih lica na pristup advokatu3.4.1 Kada pritvorenik ima pravo na pristup advokatu?3.5 Pravo na odgovaraju}e vreme imogu}nost komunikacije sa advokatom3.6 Pravo na poverljivost komunikacije sa advokatom3.1 Pravo na pomo} advokataSvako ko je uhap{en ili pritvoren (bilo da je optuèn zakrivi~no delo ili ne), kao i svako ko je suo~en sa optu`bom zakrivi~no delo (bilo da je pritvoren ili ne), ima pravo na pomo}advokata.* Videti Poglavlje 20.3, Pravo da osobu brani advokat.3.1.1 Pravo na advokata uperiodu pre su|enjaPrincip 1 Osnovnih principa o ulozi advokata utvr|uje pravona (pravnu) pomo} u svim fazama krivi~nog postupka,obuhvataju}i i saslu{anje. (Videti, tako|e, princip 17 Skupaprincipa koji se odnosi na sve pritvorene osobe.)* Princip 1 Osnovnih principa oulozi advokata, princip 17(1) Skupaprincipa, pravilo 93 Evropskihzatvorskih pravila, ~lan 21(4) (d)Statuta o Jugoslaviji, ~lan 21(4) (d)Statuta o Ruandi. Videti, tako|e,~lan 55(2) (c) ICC statuta.

46Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardiPrincip 1 Osnovnih principa o ulozi advokata:„Svako ima pravo da traì pomo} advokata po svom izboru,da bi za{titio i ostvario svoja prava, kao i da bi ga (advokat)branio u svim fazama krivi~nog postupka.“Princip 17(1) Skupa principa:„Pritvorena osoba ima pravo na pomo} advokata.Nadle`ne vlasti }e je obavestiti o njenim pravima unajkra}em mogu}em roku nakon hap{enja i obezbedi}e jojodgovaraju}e uslove da ta prava ostvari.“Pravilo 93 Evropskih zatvorskih pravila:„Pravo je zatvorenika kojima nije su|eno, ~im buduzatvoreni, da odaberu pravnog zastupnika, ili }e im bitiomogu}eno da traè besplatnu pravnu pomo} tamo gde jetakva pomo} dostupna i da ih advokat pose}uje u ciljupripreme odbrane, da mu daju, kao i da od njega primajupoverljiva uputstva...“Pravo osobe na pomo} advokata u predsudskom postupkunije izri~ito odre|eno u ICCPR-u, Ameri~koj konvenciji,Afri~koj povelji ili Evropskoj konvenciji. Me|utim, Komitet zaljudska prava, Inter-ameri~ka komisija i Evropski sud smatrajuda pravo na pravi~no su|enje podrazumeva pristup advokatutokom pritvora, saslu{anja i istra`nog postupka.Komitet za ljudska prava smatra da „svim uhap{enimosobama advokat mora biti odmah dostupan“. 1Inter-ameri~ka komisija tvrdi da pravo na odbranupodrazumeva da se optuènom omogu}i pravna pomo}, ~im jepritvoren. Komisija je zaklju~ila da zakon koji zabranjujepritvorenom pristup advokatu tokom pritvora i istrage moèozbiljno da ugrozi pravo na odbranu. 21. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Dòrdìja, DokumentiUN-a CCPR/C/79/Dodatak 74, 9.april 1997, para. 282. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1985–1986, OEA/SerijaL/V/II.68, dokument 8, rev. 1, 1986,str. 154, El Salvador.3. Murray protiv UjedinjenogKraljevstva, (41/1994/488/570), 8.februar 1996.Evropski sud je potvrdio da pravo na pravi~no su|enjezahteva da se optuènom dozvoli kori{}enje usluge advokata upo~etnim fazama policijske istrage. Sud je ispitao slu~aj u komepritvorenoj osobi nije bilo dozvoljeno da koristi usluge advokatau prvih 48 sati nakon pritvaranja, kada je trebalo da odlu~i da lida iskoristi svoje pravo na }utanje. Ova odluka je mogla da uti~ena to da li }e ta osoba biti optuèna ili ne, a na osnovuunutra{njeg prava nepovoljni zaklju~ci su mogli biti izvedeni nasu|enju iz njegovog }utanja za vreme policijskog saslu{anja. Sudje doneo odluku da propu{teno odobrenje usluga advokata uprvih 48 sati nakon hap{enja predstavlja kr{enje ~lana 6Evropske konvencije. 3

Poglavlje 3: Pravo na advokata pre su|enjaPravila o Jugoslaviji, Pravila o Ruandi i ICC Statut predvi|ajuda osumnji~eni ima pravo na advokata kada ga ispituje tuìlac.*3.2 Pravo na izbor advokataPravo na advokata uglavnom, podrazumeva pravo na pravnogzastupnika po sopstvenom izboru.** Videti Poglavlje 20.3,Pravo da osobu brani advokat.3.3 Pravo na besplatne usluge advokataAko uhap{ena, optuèna ili pritvorena osoba nema advokatapo sopstvenom izboru, onda ona ima pravo da joj sudija ilisudski organi dodele advokata, kad god je to u interesu pravde.Ako ne moè da plati usluge advokata, onda te usluge morajubiti besplatne.***Da li „interesi pravde“ zahtevaju da se odredi advokat,zavisi}e prvenstveno od teìne krivi~nog dela i od strogostipotencijalne kazne (videti Poglavlje 20.3.3, Pravo na braniocapo slu`benoj du`nosti; pravo na besplatnu pravnu pomo}).Princip 3 Osnovnih principa o ulozi advokata zahteva davlast obezbedi dovoljno sredstava i druge izvore finansiranja dabi siroma{nim i drugim ugroènim osobama omogu}ilabesplatne usluge advokata.3.3.1 Pravo na kompetentnog iefikasnog advokataPravo na advokata zna~i pravo na kompetentnog advokata.Svaka vlast mora obezbediti da dodeljeni advokat delotvornozastupa osumnji~ene i optuène. Pravo je uhap{enog, pritvorenogili optuènog za krivi~no delo da ima advokata, ~iji su iskustvo ikompetencija srazmerni sa prirodom krivi~nog dela, da bi mogaoda pruì adekvatnu pravnu pomo}.* Videti Poglavlje 20.5, Pravona iskusnog, kompetentnog i efikasnog branioca* Pravilo 42 Pravila o Jugoslaviji,pravilo 42 Pravila o Ruandi, ~lan55(2) (d) ICC Statuta.47** Princip 1 i 5 Osnovnih principa oulozi advokata, pravilo 93Evropskih zatvorskih pravila, ~lan55(2) (c) ICC statuta.***Princip 17(2) Skupa principa,princip 6 Osnovnih principa o uloziadvokata, pravilo 42(A) (i) Pravilao Jugoslaviji, pravilo 42(A) (i)Pravila o Ruandi, ~lan 21(4) (d)Statuta o Jugoslaviji, ~lan 20(4) (d)Statuta o Ruandi, ~lan 55(2) (c) ICCstatuta.* Princip 6 Osnovnih Principa oulozi advokata.3.4 Pravo pritvorenih lica na pristupadvokatuSvako ko je pritvoren, nezavisno od toga da li je dopritvaranja do{lo zbog krivi~nog dela ili ne, ima pravo na pristupadvokatu.**** Princip 18(1) Skupa principa,princip 1 i 7 Osnovnih Principa oulozi advokata.Op{te je prihva}eno da regularni pristup advokatu u4. Op{ti komentar 20, para. 11najkra}em mogu}em roku, predstavlja va`nu za{titu pritvorenogod torture, ne~ove~nog postupanja, iznu|enih priznanja i drugihzloupotreba. 4Komiteta za ljudska prava; Izve{tajSpecijalnog izvestioca UN-a otorturi, (E/CN.4/1992/17), 17.decembar 1991, para. 284.

48Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE3.4.1 Kada pritvorenik ima pravo napristup advokatu?Mogu}nost da pritvorena osoba ima pristup advokatu jevaàn ~inilac za{tite (njenih) prava, tako da me|unarodnistandardi favorizuju pristup advokatu bez odlaganja nakonhap{enja.Komitet za ljudska prava isti~e da „sve uhap{ene osobemoraju imati pristup advokatu“. 5Inter-ameri~ka komisija je donela odluku da se pravo naadvokata iz ~lana 8 (2) Ameri~ke konvencije odnosi na prvosaslu{anje. 6Princip 7 Osnovnih principa o ulozi advokata predvi|a dakori{}enje usluga advokata mora biti odobreno „u najkra}emmogu}em roku“. 7Pristup advokatu moè biti odloèn samo pod izuzetnim,zakonom propisanim okolnostima.Relevantni standardiPrincip 17(2) Skupa principa:„Ako pritvorena osoba nema advokata po svom izboru,onda je njeno pravo da joj sudski ili drugi organi vlastidodele advokata u svim slu~ajevima gde to zahteva interespravde, i to besplatno ako osoba nema dovoljno sredstavada plati.“Princip 6 Osnovnih principa o ulozi advokata:„Svaka osoba (uhap{ena, pritvorena ili optuèna)koja nema advokata, u svim slu~ajevima kada interesipravde to zahtevaju, ima}e pravo da joj se dodeli advokat,~iji su iskustvo i sposobnost u srazmeri sa prirodomkrivi~nog dela, u cilju pruànja efikasne pravne pomo}i.Ove usluge }e biti besplatne ako osoba nema dovoljnosredstava da ih plati.“5. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Dòrdìja, DokumentiUN-a CCPR/C/79/Dodatak 74, 9.april 1997, para. 28.6. Izve{taj o stanju ljudskih pravadela populacije Nikaragve Miskitoporekla, OEA Serija L/V/11.62,dokument 10, rev. 3, 1983.7. Manje od 48 sati od trenutkahap{enja ili pritvaranja.Princip 18(1) Skupa principa:„Osoba u pritvoru ili zatvoru ima pravo da komunicira, kaoi da se konsultuje sa svojim advokatom.“Princip 7 Osnovnih principa o ulozi advokata:„Vlasti }e garantovati uhap{enima ili pritvorenima, bilo dasu optuèni za krivi~no delo ili ne, pomo} advokata unajkra}em mogu}em roku, ne kasnije od 48 sati odvremena hap{enja ili pritvaranja.“

Poglavlje 3: Pravo na advokata pre su|enja49Kori{}enje usluga advokata pritvorenom licu moè bitiograni~eno ili suspendovano „pod izuzetnim okolnostima,predvi|enim zakonom ili propisima zasnovanim na zakonu, kadasudske ili druge vlasti smatraju da je to neophodno u ciljuo~uvanja reda i bezbednosti”.** Princip 18(3) Skupa principa.âk i u ovim izuzetnim slu~ajevima, pritvoreni ne sme bitili{en pristupa advokatu na duè vreme.Specijalni izvestilac UN-a o torturi je preporu~io da svako koje uhap{en „ima pristup advokatu ne kasnije od 24 sata nakonhap{enja“. 8Pomo} advokata ni u kom slu~aju ne sme biti pruèna kasnije ** Princip 7 Osnovnih principa ood 48 sati od trenutka hap{enja ili pritvaranja.**ulozi advokata.Princip 15 Skupa principa predvi|a da ni pod kakvim*** Princip 15 Skupa principaokolnostima pritvorenike ne bi trebalo li{iti pristupa advokatu„duè od nekoliko dana“.***# Princip 8 Osnovnih principa oulozi advokata, princip 18(2) Skupa3.5 Pravo na odgovaraju}e vreme iprincipa, pravilo 93 Standardnihminimalnih pravila, pravilo 93mogu}nost komunikacije sa advokatomEvropskih zatvorskih pravila, ~lanPravo optuènog za krivi~no delo na odgovaraju}e vreme i 14(3) (b) ICCPR-a, ~lanovi 8(2) (c) imogu}nosti za pripremu odbrane (videti Poglavlje 8), odnosi se 8(2) (d) Ameri~ke konvencije,i na omogu}avanje optuènome da komunicira u poverenju sa paragraf 2(E) (1) Rezolucije Afri~kebraniocem. #9komisije, ~lan 21(4) (b) Statuta oJugoslaviji, ~lan 20(4) (b) Statuta oOvo pravo se primenjuje na sve faze postupka, a naro~ito se Ruandi, ~lan 67(1) (b) ICC statuta.odnosi na osobe koje su u pritvoru u periodu pre su|enja.##Princip 8 Osnovnih principa oTrebalo bi da vlasti pritvorenima omogu}e da se konsultuju iulozi advokata, princip 18(3) Skupakomuniciraju sa svojim advokatom bez odlaganja, ometanja(prislu{kivanja) ili cenzure. ##principa, pravilo 93 Standardnihminimalnih pravila, pravilo 93Evropskih zatvorskih pravila.Iako pravo optuènog da komunicira sa svojim advokatomnije izri~ito garantovano ~lanom 6 Evropske konvencije,Evropska komisija je zauzela stav da pravo moè biti izvedeno,### Princip 16 Osnovnih principao ulozi advokata.budu}i da je pravo optuènog na komunikaciju sa svojimadvokatom osnovni deo pripreme njegove ili njene odbrane. 108. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN-a o torturi, E/CN.4/1990/17,Vlasti moraju omogu}iti advokatima da savetuju i zastupaju 18. decembar 1989, para. 272; videti,tako|e, Dokumenti UN-asvoje klijente u skladu sa profesionalnim standardima, a da neE/CN.4/1995/34, 12. januar 1995,budu izloèni zastra{ivanju, ometanjima, preprekama,para. 926.uznemiravanju ili nekorektnom uplitanju bilo koje strane. ###119. Op{ti komentar 13, para. 9Komiteta za ljudska prava.10. Krocher i Moller protiv[vajcarske, (8463/78), 9. jul 1981, 26DR 52.11. Op{ti komentar 13, para. 9Komiteta za ljudska prava.

50Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 14(3) (b) ICCPR-a:„U postupku utvr|ivanja optu`be za krivi~no delo, svako }eimati pravo na slede}e minimalne garantije, u punojjednakosti:…(b) Da ima adekvatno vreme i mogu}nosti za pripremusvoje odbrane i da komunicira sa advokatom posopstvenom izboru.“Princip 8 Osnovnih principa o ulozi advokata:“Svim uhap{enim, pritvorenim ili zatvorenim osobama bi}eobezbe|ene odgovaraju}e prilike, vreme i uslovi za posetuadvokata, komunikaciju i konsultacije sa njim, bezodlaganja, ometanja ili cenzure i u punoj poverljivosti.Konsultacije mogu biti uz nadgledanje slu`benih lica, s timda ne smeju ~uti razgovor.“* Princip 22 i 8 Osnovnih principa oulozi advokata, princip 18 Skupaprincipa, pravilo 93 Evropskihzatvorskih pravila; videti, tako|e,paragraf 2(E)(1) Rezolucije Afri~kekomisije.3.6 Pravo na poverljivost komunikacije saadvokatomVlasti moraju po{tovati poverljivost komunikacija ikonsultacija izme|u advokata i njihovih klijenata. Pravo napoverljivu komunikaciju sa advokatom pripada svim uhap{enimili pritvorenim licima, bilo da su optuèni za krivi~no delo iline.* 12 Videti Poglavlje 20.4, Pravo na poverljivostkomunikacije sa advokatom.Pravo na poverljivost komunikacije zna~i da se ne smeometati ili cenzurisati komunikacija u pisanoj ili usmenoj formi(obuhvataju}i telefonske razgovore) izme|u optuènog injegovog advokata.**Princip 18(5) Skupa principa.*** Princip 8 Osnovnih principa oulozi advokata, princip 18(4) Skupaprincipa, pravilo 93 Standardnihminimalnih pravila, pravilo 93Evropskih zatvorskih pravila.Komunikacija izme|u pritvorenika ili zatvorenika i njihovihadvokata ne moè se koristiti kao dokaz protiv njih, osim ako jepovezana sa dovr{enjem ili izvr{enjem planiranog krivi~nogdela.**Da bi se omogu}ila poverljivost, ali uzimaju}i u obzir potrebebezbednosti, me|unarodni standardi odre|uju da se konsultacijemogu vr{iti uz nadgledanje slu`benih lica, s tim da ona ne smeju~uti razgovor.***12. Op{ti komentar 13, para. 9Komiteta za ljudska prava.

Relevantni standardiPoglavlje 3: Pravo na advokata pre su|enjaPrincip 22 Osnovnih principa o ulozi advokata:„Vlade }e priznati i po{tovati poverljivost svih komunikacija ikonsultacija izme|u advokata i njihovih klijenata u okvirunjihovog profesionalnog odnosa.“51Princip 18(5) Skupa principa:„Komunikacija izme|u pritvorenika ili zatvorenika injegovog advokata, o ~emu je re~ u ovom principu, ne}ebiti prihva}ena kao dokaz protiv pritvorenika ili zatvorenika,osim ako je povezana sa trajanjem ili planiranjem krivi~nogdela.“Princip 18(4) Skupa principa:„Razgovori izme|u pritvorenika ili zatvorenika i njihovihadvokata mogu biti pod nadzorom slu`benih lica, s tim daoni ne smeju ~uti razgovor.“

52POGLAVLJE 4Pravo pritvorenika nakontakt sa spoljnim svetomPritvorenici imaju pravo na kontakt sa porodicom,advokatom, lekarom, sudskim organima i, ako je pritvorenikstrani dràvljanin, sa konzularnim predstavnikom ilikompetentnom me|unarodnom organizacijom, u najkra}emmogu}em roku. Iskustvo pokazuje da je kontakt sa spoljnimsvetom od izuzetnog zna~aja za za{titu od kr{enja ljudskihprava kao {to su „nestanci“, tortura ili ne~ove~no postupanje,i od su{tinskog je zna~aja u procesu sprovo|enja pravi~nogsu|enja. Ovo poglavlje posve}eno je pravu na ostvarenjekontakta sa rodbinom, kao i pravu na odgovaraju}umedicinsku negu; pravo da se komunicira sa advokatomobra|eno je u Poglavlju 4, dok }e o pravu da se bude izvedenpred sudiju biti re~i u Poglavlju 5.4.1 Pravo na komunikaciju i primanje poseta4.1.1 Pritvor bez prava na komunikaciju4.2 Pravo da se obavesti porodica o hap{enju ilipritvaranju i o mestu gde se lice nalazi4.3 Pravo na kontakt s porodicom4.4 Pravo na kontakt stranih dràvljana4.5 Pravo na dostupnost lekaru4.5.1 Trenutak od koga po~inje lekarska pomo}1. Op{ti komentar 21, para. 3Komiteta za ljudska prava.4.1 Pravo na komunikaciju iprimanje posetaLica koja su zakonito pritvorena ili zatvorena, gube za izvesnovreme pravo na slobodu i suo~avaju se sa drugim ograni~enjimasvojih prava kao {to su pravo na privatnost, slobodu kretanja i(slobodu) okupljanja. Iako pritvorenike treba smatrati nevinimdok ne budu osu|eni, i pritvorenici i zatvorenici su podjednakougroèni, jer se nalaze pod kontrolom dràve. Me|unarodnopravo to priznaje i name}e posebnu odgovornost dràvi daza{titi pritvorenike i zatvorenike. Kada dràva li{i osobuslobode, du`na je da se o pritvoreniku stara i time obezbedisigurnost i dobrobit pritvorenika. Pritvorenici se ne smejupodvrgavati bilo kakvim ograni~enjima ili prinudi osim onimakoji proizilaze iz li{avanja slobode. 1

Poglavlje 4: Pravo pritvorenika na kontakt sa spoljnim svetomPrava pritvorenika da komuniciraju sa drugima, i da primajuposete predstavljaju osnovnu za{titu protiv kr{enja ljudskihprava kao {to su tortura, ne~ove~no postupanje i „nestanci“.53Pritvorenicima i zatvorenicima se mora dozvoliti dakomuniciraju sa spoljnim svetom, pod razumnim uslovima iograni~enjima.** Princip 19 Skupa principa.4.1.1 Pritvor bez prava na komunikacijuPritvor bez prava na komunikaciju sa spoljnim svetom(incommunicado) doprinosi torturi, ne~ove~nom postupanju i„nestancima“. Dugi pritvor bez komunikacije sa spoljnimsvetom moè, sam po sebi, da bude vid surovog, ne~ove~nog iliponiàvaju}eg postupanja. 2Me|unarodni standardi izri~ito ne zabranjuju pritvor bezprava na komunikaciju pod svim okolnostima. Me|utim,me|unarodni standardi i stru~na tela se zalaù da ograni~enja iodlaganja prava pritvorenika na kontakt sa spoljnim svetombudu dopu{tena samo pod izuzetnim okolnostima za vrlo kratakvremenski period (Videti Poglavlje 3.4.1, Kada pritvorenik imapravo na pristup advokatu? i dole).Komisija za ljudska prava UN-a je u aprilu 1997. godinezaklju~ila da „produèni pritvor bez kontakta sa spoljnimsvetom moè doprineti torturi i sam po sebi predstavlja obliksurovog, nehumanog ili poniàvaju}eg postupanja“. 3Specijalni izvestilac UN-a o torturi je predloìo potpunuzabranu pritvora bez kontakta sa spoljnim svetom, izjaviv{ida: „(se) tortura naj~e{}e primenjuje tokom pritvora bezkontakta sa spoljnim svetom. Takav pritvor mora da budestavljen van zakona, a osobe koje se drè u takvom pritvorumoraju da budu pu{tene na slobodu bez odlaganja.Zakonskim odredbama treba obezbediti pritvorenicimapristup advokatu u roku od 24 sata nakon pritvaranja.“ 4Komitet za ljudska prava je utvrdio da praksa pritvora bezkontakta sa spoljnim svetom moè da zna~i kr{enje ~lana 7ICCPR-a (kojim se zabranjuje tortura i ne~ove~nopostupanje) ili ~lana 10 ICCPR-a (za{tita osoba li{enihslobode). 5 Komitet, tako|e, zaklju~uje da „bi trebalo donetiodredbe protiv pritvora bez kontakta sa spoljnim svetom“kao za{titu protiv torture i ne~ove~nog postupanja. 6Komitet za ljudska prava je zauzeo stav da „pritvor bezkontakta sa spoljnim svetom pogoduje torturi i... zbog toga2. Incommunicado pritvor se odnosina lica li{ena slobode, bilo da suoptuèna ili ne, kojima je uskra}enkontakt sa porodicom, prijateljima,advokatom i lekarom.Incommunicado pritvor moè seprimeniti pre ili posle izvo|enja predsudsku vlast (videti Poglavlja 5 i 6).Incommunicado pritvor nije isto {to iboravak u samici, kada jepritvorenik ili zatvorenik li{enkontakta sa drugimpritvorenicima/zatvorenicima.3. Rezolucija 1997/38, para. 20.4. Izve{taj Specijalnog izvestioca otorturi, Dokumenti UN-a,E/CN.4/1995/434, para. 926 (d).5. Albert Womah Mukong protivKameruna, (458/1991), 21. jul 1994,Dokumenti UN-a,CCPR/C/51/D/458/1991;El-Megreisi protiv LibijskeDàmahirije, (440/1990), 23. mart1994, Dokumenti UN-a,CCPR/C/50/D/440/1990.6. Op{ti komentar 20, para. 11Komiteta za ljudska prava.

54Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEtreba izbegavati ovu praksu“, i da „treba preduzeti hitne mereda se strogo ograni~i pritvor bez kontakta sa spoljnimsvetom“, nakon {to je obavio ispitivanja o zakonima u Peruu,a koji dozvoljavaju do 15 dana pritvora bez kontakta saspoljnim svetom, u slu~ajevima kada policija ispitujepritvorenike osumnji~ene za terorizam i sa njim povezanakrivi~na dela. 7Inter-ameri~ka komisija smatra da praksa pritvora bezkontakta sa spoljnim svetom nije u skladu sa po{tovanjemljudskih prava, jer „stvara situaciju koja pogoduje nastankudrugih kr{enja ljudskih prava, obuhvataju}i i torturu”, 8 dapritvor bez kontakta sa spoljnim svetom ka`njava porodicupritvorenog i kao takav nedozvoljeno pro{iruje sankcije. 9* Princip 16(1) Skupa principa,pravilo 92 Standardnih minimalnihpravila, pravilo 92 Evropskihzatvorskih pravila, ~lan 10(2)Deklaracije o nestancima.** Princip 16(1) i (4) i 15 Skupaprincipa.7. Preliminarna zapaànja Komitetaza ljudska prava: Peru, DokumentiUN-a, CCPR/C/79/Dodatak 67,para. 18 i 24, 25. jul 1996.8. Inter-ameri~ka komisija, Desetgodina rada 1971–1981, str. 318;videti Izve{taj o stanju ljudskih pravau Boliviji, OEA/Serija L/V/II.53,dokument 6, rev. 2, 1. jul 1981, str.41–42.9. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1982–1983, OEA/SerijaL/V/II/61, dokument 22, rev. 1;Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1983–1984, OEA/SerijaL/V/I/63I, dokument 22.10. Predmet Suarez Rosero, Ekvador,12. novembar 1997.Inter-ameri~ki sud je zaklju~io da je pritvorom bez kontaktasa spoljnim svetom, koji je trajao 36 dana, prekr{ena zabranatorture i ne~ove~nog postupanja ustanovljena ~lanom 5 (2)Ameri~ke konvencije. 10Relevantni standardiPrincip 19 Skupa principa:„Pritvorenik ili zatvorenik ima pravo na posete i nadopisivanje sa ~lanovima svoje porodice i bi}e muomogu}ena komunikacija sa spoljnim svetom, u skladu sarazumnim uslovima i ograni~enjima predvi|enim zakonomili propisima zasnovanim na zakonu.“4.2 Pravo da se obavesti porodica ohap{enju ili pritvaranju i o mestugde se lice nalaziPravo uhap{enog, pritvorenog ili zatvorenog je da obavestisvoju porodicu ili prijatelje o hap{enju, pritvaranju ili zatvaranju,ili da vlasti u njegovo ime to u~ine. Obave{tenje mora da sadrìpodatke o hap{enju ili pritvaranju i o mestu gde je zatvoren.(Videti Poglavlje 10.1.1, Pravo da se bude pritvoren nazvani~no utvr|enom mestu detencije.) Ako je osobapreme{tena, porodica ili prijatelji moraju da budu ponovoobave{teni.*Obave{tenje mora biti dato odmah, u skladu sa pravilom 92Standardnih minimalnih pravila, ili barem bez odlaganja, uskladu sa drugim standardima. U izuzetnim slu~ajevimaodlaganje obave{tenja moè da bude odloèno u interesu pravde(npr. izuzetni zahtevi istrage), ali odlaganje ne sme da traje duèod nekoliko dana.**

Poglavlje 4: Pravo pritvorenika na kontakt sa spoljnim svetom4.3 Pravo na kontakt s porodicomPritvorenici imaju pravo da u razumnim okvirimakomuniciraju sa svojom porodicom, prijateljima i da ih onipose}uju. Ova prava su podlo`na ograni~enjima i nadzoru samoako „je to u interesu sprovo|enja pravde i bezbednosti i reda uinstituciji“.***Inter-ameri~ka komisija smatra da je pravo na posete rodbine„osnovni preduslov“ po{tovanja prava pritvorenika i prava naza{titu njihove porodice, i da uslovi ili procedura poseta nesmeju da naru{e druga prava za{ti}ena Ameri~kom konvencijom,obuhvataju}i i prava na li~ni integritet, privatnost i porodicu. 11Komisija nagla{ava da se pravo na posete odnosi na svepritvorenike, nezavisno od prirode krivi~nog dela za koje suoptuèni ili osu|eni. 12 Komisija smatra da propisi, kojidozvoljavaju samo kratke, neredovne posete i preme{tanjepritvorenika u udaljene ustanove, predstavljaju arbitrarnekazne. 13Relevantni standardiPrincip 16(1) Skupa principa:„U najkra}em mogu}em roku nakon hap{enja i poslesvakog preme{taja sa jednog mesta na drugo, pritvorenik ilizatvorenik ima}e pravo da obavesti ili da traì od nadle`nihvlasti da obaveste ~lanove njegove porodice ili druguodgovaraju}u osobu po njegovom izboru, o hap{enju,pritvaranju ili zatvaranju ili o preme{taju, kao i o mestu gdese nalazi.“Pravilo 92 Standardnih minimalnih pravila:„Zatvoreniku kome nije su|eno bi}e dozvoljeno da odmahobavesti porodicu o pritvaranju, i bi}e mu omogu}eno dakomunicira sa svojom porodicom i prijateljima, kao i da gaoni pose}uju, uz ograni~enja i nadzor koji su neophodni uinteresu sprovo|enja pravde, i sigurnosti i reda u instituciji.“Princip 16(4) Skupa principa:„Sva obave{tenja prema ovom principu bi}e data ili }e bitidozvoljeno da se daju bez odlaganja. Me|utim, nadle`nevlasti mogu obave{tavanje odloìti za razumno vreme, kadato zahtevaju izuzetne potrebe istrage.”Princip 15 Skupa principa:„Pored svih izuzetaka koji su sadràni u principu 16,paragraf 4 i principu 18, paragraf 3, komunikacijapritvorenika ili zatvorenika sa spoljnim svetom, a naro~itosa porodicom ili advokatom, ne}e biti uskra}ena duè odnekoliko dana.“55*** Princip 19 Skupa principa,pravilo 92 Standardnih minimalnihpravila, pravilo 92 Evropskihzatvorskih pravila.11. Izve{taj br. 38/96, Predmet10.506, (Argentina), 15. oktobar1996.12. Predmet 1992, 27. maj 1977.13. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1983–1984, OEA/SerijaL/V/II/63, dokument 10, Urugvaj;Sedmi izve{taj o stanju ljudskih pravana Kubi, 1983, OEA/SerijaL/V/II.61, dokument 29, rev. 1.

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE56* ^lan 36 Be~ke konvencije okonzularnim odnosima, pravilo 38Standardnih minimumalnih pravila,pravilo 44 Evropskih zatvorskihpravila. Videti princip 16 (2) Skupaprincipa, ~lan 2 Kodeksa opona{anju lica odgovornih zaprimenu zakona, ~lan 10Deklaracije o ljudskim pravimaosoba koje nisu dràvljani zemlje u 4.5 Pravo na dostupnost lekarukojoj ìve.** Princip 24 Skupa principa,pravilo 24 Standardnih minimalnihpravila, pravilo 29 Evropskihzatvorskih pravila.*** ^lan 6 Kodeksa pona{anja licaodgovornih za primenu zakona.# Pravila 22(3) i 22(1) Standardnihminimalnih pravila, pravilo 26(3) ipravilo 26(1) Evropskih zatvorskihpravila.## Pravilo 22(2) Standardnihminimalnih pravila, pravilo 26(2)Evropskih zatvorskih pravila.* Princip 24 Skupa principa** Princip 25 i 26 Skupa principa.14. Op{ti komentar 20. para 11Komiteta za ljudska prava.4.4 Pravo na kontakt stranih dràvljanaStranim dràvljanima koji se nalaze u pritvoru trebaomogu}iti kontakte i posete sa predstavnicima svoje vlade. Akosu pritvorenici izbeglice ili su pod za{titom me|uvladineorganizacije, imaju pravo na kontakte ili posete predstavnikanadle`ne me|unarodne organizacije.* Ovi kontakti se moguostvariti samo uz pristanak pritvorenika.Sva pritvorena lica imaju pravo na lekarski pregled, a kada jepotrebno, i na medicinsku negu.**Ovim pravom se, izme|u ostalog, ostvaruje za{tita od torturei ne~ove~nog postupanja, ali ono je i sastavni deo du`nosti vlastida obezbedi po{tovanje uro|enog ljudskog dostojanstva.Komitet za ljudska prava smatra da za{tita pritvorenikazahteva da se svakoj pritvorenoj osobi u najkra}em mogu}emroku omogu}i redovno kori{}enje lekarskih usluga. 14Jemstva kojima se garantuju standardi medicinske negepritvorenika opisana su u Poglavlju 10.1.3, Pravo na adekvatnumedicinsku negu.Slu`bena lica su du`na da obezbede pruànje medicinskepomo}i svakoj povre|enoj ili oboleloj osobi, kad god je toneophodno.***Pravo pritvorenika na medicinsku negu se pro{iruje nastomatolo{ke i psihijatrijske dijagnosti~ke preglede, kao i uodre|enim slu~ajevima le~enje. #Pritvorenike ili zatvorenike kojima je potrebnospecijalisti~ko le~enje treba radi le~enja premestiti uspecijalizovanu ustanovu ili civilnu bolnicu. ##Relevantni standardi^lan 6 Kodeksa pona{anja lica odgovornih zaprimenu zakona:„Slu`bena lica }e obezbediti potpunu zdravstvenu za{tituosobama koje su pod njihovim nadzorom, a naro~ito }epreduzeti mere da obezbede medicinsku negu kad god jepotrebno.“Neophodna medicinska nega i le~enje treba da budubesplatni.*Pritvorenici imaju pravo da traè drugo lekarsko mi{ljenje,kao i pravo na pristup svojoj medicinskoj dokumentaciji.**

Poglavlje 4: Pravo pritvorenika na kontakt sa spoljnim svetomPritvorenici kojima (jo{) nije su|eno, mogu koristiti uslugesvog lekara ili stomatologa, ako je takav zahtev osnovan.***Treba da se obrazloì odbijanje zahteva za medicinsku negu.Ako pritvorenik koristi usluge svoga lekara, tro{kovi takvogle~enja ne padaju na teret vlasti koja ga je pritvorila.4.5.1 Trenutak od koga po~injelekarska pomo}Pritvorenicima i zatvorenicima treba omogu}iti medicinskipregled u najkra}em mogu}em roku nakon prijema u pritvorskuustanovu. #Lekar treba da primi i pregleda svakoga {to je pre mogu}enakon pritvaranja. Posle toga, medicinska nega i le~enje bi}eobezbe|eni kad god je potrebno. ##Relevantni standardiPrincip 24 Skupa principa:„Odgovaraju}i medicinski pregled bi}e omogu}enpritvoreniku ili zatvoreniku u najkra}em mogu}em rokunakon prijema u pritvorsku ustanovu ili zatvor, i kad god jepotrebno bi}e mu obezbe|ena medicinska nega i le~enje.Nega i le~enje bi}e besplatni.“***Pravilo 91 Standardnihminimalnih pravila, pravilo 98Evropskih zatvorskih pravila.# Princip 24 Skupa principa.##Pravilo 24 Standardnihminimalnih pravila i pravilo 29Evropskih zatvorskih pravila.57Pravilo 24 Standardnih minimalnih pravila:„Lekar }e primiti i pregledati svakog zatvorenika unajkra}em mogu}em roku nakon prijema u zatvor i posletoga po potrebi ...“

58POGLAVLJE 5Pravo na izvo|enje predsudiju ili drugi sudski organu najkra}em mogu}em rokuSvako ko je li{en slobode ima pravo da bude izveden predsudiju ili drugi sudski organ u najkra}em mogu}em roku, dabi njegova prava bila za{ti}ena.5.1 Pravo da se bude izveden pred sudiju ilidrugi sudski organ u najkra}em mogu}em roku5.1.1 Slu`bena lica ovla{}ena da vr{e sudsku funkciju5.2 [ta zna~i „u najkra}em mogu}em roku“?* Princip 4 Skupa principa** ^lan 9(3) ICCPR-a, ~lan 10(1)Deklaracije o nestancima, paragraf2(c) Rezolucije Afri~ke komisije, ~lan7(5) Ameri~ke konvencije, ~lan XIInter-ameri~ke konvencije onestancima, ~lan 5(3) Evropskekonvencije, ~lan 59(2) ICC Statuta,princip 11(1) Skupa principa.5.1 Pravo da se bude izveden pred sudiju ilidrugi sudski organ u najkra}emmogu}em rokuDa bi se za{titilo pravo na slobodu i pravo na slobodu odsamovoljnog hap{enja i pritvaranja, kao i da bi se spre~ilokr{enje osnovnih ljudskih prava, svi oblici pritvaranja ilizatvaranja moraju biti nare|eni od ili podlo`ni efikasnoj kontrolisudskih ili drugih organa.*Svaki uhap{enik ili pritvorenik, u najkra}em mogu}em roku,mora da bude izveden pred sudiju ili drugi organ zakonomovla{}en da vr{i sudsku funkciju.**^lan 9 (3) ICCPR-a se primenjuje na osobe koje su uhap{eneili pritvorene pod optu`bom da su u~inile krivi~no delo, ali sedrugi standardi primenjuju mnogo {ire na sva lica li{ena slobode.Svrha preispitivanja od strane suda ili drugog sudskog organaobuhvata:• procenu da li postoje odgovaraju}i zakonski razlozi zahap{enje;• procenu da li je neophodan pritvor u predsudskom postupku;• za{titu pritvorenika;• spre~avanje kr{enja osnovnih prava pritvorenika.Ova procedura pruà pritvoreniku prvu priliku da osporizakonitost pritvaranja i da bude pu{ten na slobodu, ako suhap{enjem ili pritvaranjem prekr{ena njegova prava.

Poglavlje 5: Pravo na izvo|enje pred sudiju ilidrugi sudski organ u najkra}em mogu}em roku59Stav je Inter-ameri~ke komisije da, ako sud nije zvani~noobave{ten o pritvoru ili je obave{ten nakon znatnogodlaganja, prava pritvorenika nisu za{ti}ena. Komisija jeukazala da takve situacije omogu}avaju druge vrstezloupotreba, naru{avaju ugled sudova i njihovu efikasnost ivode ka institucionalizaciji bezakonja. 1S obzirom na va`nost ovog prava u za{titi zatvorenika odte{kih kr{enja ljudskih prava, obuhvataju}i i „nestanke“, u svomProgramu od 14 ta~aka za spre~avanje „nestanaka“, AI ukazujena pravo zatvorenika da budu izvedeni pred sudiju bezodlaganja nakon odvo|enja u pritvor.Relevantni standardi^lan 9 (3) ICCPR-a:„Svako ko je uhap{en ili pritvoren pod optu`bom da jeizvr{io krivi~no delo, bi}e u najkra}em mogu}em rokuizveden pred sudiju ili neko drugo slu`beno lice, zakonomovla{}eno da vr{i sudsku funkciju, i sudi}e mu se urazumnom roku ili }e biti pu{ten ...“Princip 11(1) Skupa principa:„Osoba ne}e biti dràna u pritvoru, a da joj se ne omogu}Ida bude saslu{ana pred sudom (ili drugim organom) unajkra}em mogu}em roku. Pritvorenik }e imati pravo da sebrani sam ili da dobije pomo} advokata kao {to jepredvi|eno zakonom.“5.1.1 Slu`bena lica ovla{}ena da vr{esudsku funkcijuAko je pritvorenik izveden pred slu`beno lice, koje nije sudija,onda to slu`beno lice mora imati ovla{}enje da vr{i sudskufunkciju i mora da bude nezavisno od strana u sporu. Svi oni kojisu ovla{}eni da vr{e sudsku funkciju moraju da budu nezavisni –moraju da ispunjavaju kriterijume predvi|ene Osnovnimprincipima o nezavisnosti sudstva (videti Poglavlje 12.4, Pravona raspravu pred nezavisnim sudom).Na primer, Evropski sud smatra da je postojalo kr{enje ~lana5(3) Evropske konvencije kada je „slu`beno lice zakonomovla{}eno da vr{i sudsku funkciju“ bilo auditeur militaire ili1. Inter-ameri~ka komisija, Drugijavni tuìlac, i koje je kao predstavnik tuìla{tva moglo da se izve{taj o stanju ljudskih prava naume{a u proces koji je usledio. 2Surinamu, OEA/Serija L/V/II.66,dokument 21, rev. 1, 1985, str. 23.2. Brincat protiv Italije,(73/1991/325/397), 26. novembar1992; De Jong, Baljet i van denBrink, 22. maj 1984, Serija 77, A 23.

60Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE5.2 [ta zna~i „u najkra}emmogu}em roku“?Me|unarodni standardi zahtevaju da se saslu{anje izvr{i unajkra}em mogu}em roku nakon pritvaranja. Po{to vremenskaograni~enja nisu izri~ito odre|ena me|unarodnim standardima iutvr|uju se od slu~aja do slu~aja, Komitet za ljudska prava jezauzeo stav da „... odlaganje ne bi trebalo da traje duè odnekoliko dana“. 3^lanovi Komiteta za ljudska prava razmatrali su da li jebezrazlo`no dug pritvor od 48 sati, tokom kojeg pritvoreniknije izveden pred sudiju. 4 U slu~aju izricanja smrtne kazne,Komitet je zaklju~io da period od nedelju dana od trenutkahap{enja do izvo|enja pred sudiju, nije u skladu sa ~lanom 9(3) ICCPR-a. 5Evropski sud smatra da pritvor koji je trajao ~etiri dana i 6sati pre nego {to je pritvorenik bio izveden pred sudiju nepredstavlja najkra}i mogu}i rok. 6Inter-ameri~ka komisija smatra da osoba treba da budeizvedena pred sudiju ili drugi sudski organ „onoliko brzokoliko je to izvodljivo; odlaganje je neprihvatljivo“. 7 Komisijaje izjavila da na Kubi „teorijski, zakon dozvoljava dapritvorenik bude u zatvoru nedelju dana, a da ne budeizveden pred sudiju ili sud nadleàn za razmatranje njegovogslu~aja. Prema mi{ljenju Komisije, to je preterano dugperiod”. 83. Op{ti komentar 8, para. 2Komiteta za ljudska prava.4. Izve{taj Komiteta za ljudska prava,I tom, (A/45/40), 1990, para. 333,SR Nema~ka.5. McLawrence protiv Jamajke,Dokumenti UN-aCCPR/C/60/702/1996, 29.septembar 1997, para. 5.6.6. Brogan i drugi protiv UjedinjenogKraljevstva, 29. novembar 1988, 145Serija A 33, str. 62.7. Izve{taj o stanju ljudskih prava uEkvadoru, OEA/Serija L/V/II.96,Dokument 10, rev. 1, str. 73, 24. april1997.8. Inter-ameri~ka komisija, Sedmiizve{taj o stanju ljudskih prava naKubi, 1983, OEA/Serija L/V/II.61,Dokument 29, rev. 1, str. 41.

POGLAVLJE 6Pravo na osporavanjezakonitosti pritvora61Svako ko je li{en slobode ima pravo da pred sudom osporizakonitost svog pritvora, i pravo da se taj pritvor redovnopreispituje. Ovo pravo se razlikuje od prava na izvo|enje predsudiju (videti Poglavlje 5), zato {to inicijativa poti~e odpritvorenika ili u njegovo ime, pre nego od strane nadle`nihorgana.6.1 Pravo na osporavanje zakonitosti pritvora6.2 Postupci koji omogu}avaju osporavanjezakonitosti pritvora6.3 Kontinuirano preispitivanje pritvora6.4 Ovo pravo bi trebalo uvek da se primenjuje6.5 Pravo na od{tetu zbog nezakonitog hap{enja ilipritvaranja6.1 Pravo na osporavanje zakonitostipritvoraSvako ko je li{en slobode ima pravo da pred sudom pokrenepostupak ispitivanja zakonitosti svog pritvora, ~ime se {titipravo na slobodu i omogu}ava za{tita od samovoljnogpritvaranja i drugih kr{enja ljudskih prava. Ono je garantovanosvim osobama koje su li{ene slobode, a ne samo onima koje supritvoreni u vezi sa izvr{enjem krivi~nog dela.*U dràvama koje ne priznaju da drè ljude u pritvoru, ovopravo se koristi kao sredstvo pomo}u koga se moè utvrditimesto na kome se lice nalazi i njegovo zdravstveno stanje, kao iko je odgovoran za odre|ivanje i primenu pritvora.**Afri~ka komisija smatra da 12-godi{nji pritvor istaknutogpoliti~ara, koji nije optuèn niti osu|en, bez prava da predsudom ospori zakonitost li{enja slobode, predstavlja kr{enje~lana 7(1) (a) Afri~ke povelje. 1Relevantni standardi^lan 9(4) ICCPR-a:„Svako ko je hap{enjem ili pritvaranjem li{en slobode ima}epravo da pokrene postupak pred sudom, da bi taj sud* ^lan 9(4) ICCPR-a, princip 32Skupa principa, ~lan XXV Ameri~kedeklaracije, ~lan 7(6) Ameri~kekonvencije, ~lan 5(4) Evropskekonvencije; videti ~lan 7(1) Afri~kepovelje.** ^lan 9(1) Deklaracije onestancima.1. Krischna Achutan (u ime AlekeBanda,) AI u ime Orton i VeraChirwa, AI u ime Orton i VeraChirwa protiv Malavija, (64/92,68/92, 78/92), Osmi godi{nji izve{tajAfri~ke komisije, 1994–1995,ACHPR/RPT/8./Rev.I.

62Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEmogao bez odlaganja da odlu~i o zakonitosti njegovogpritvaranja, kao i da naredi pritvorenikovo pu{tanje naslobodu, ako je pritvor nezakonit.“Ako je takav postupak pokrenut, du`nost je nadle`nih vlastida bez neosnovanog odlaganja izvedu pritvorenika pred nadle`nisud. Sud koji ispituje zakonitost pritvora mora doneti odluku„po hitnom postupku“ ili „bez odlaganja“, i narediti pu{tanjepritvorenika na slobodu, ako je pritvor nezakonit.Zahtev da se odluka donese po hitnom postupku, odnosi sena inicijalnu odluku o tome da li je pritvor zakonit, kao i nasvaku àlbu na tu odluku predvi|enu nacionalnim pravom. 2* Princip 32(2) Skupa principa.2. Videti Navarra protiv Francuske,(38/1992/383/461), Evropski sud,23. novembar 1993.3. Rezolucija komisije 1992/35 iRezolucija potkomisije 1991/15.4. Vuolanne protiv Finske,(265/1987), 7. april 1989, Izve{tajKomiteta za ljudska prava,(A/44/40), 1989.5. Torres protiv Finske, (291/1988), 2.april 1990, Izve{taj Komiteta zaljudska prava II tom, (A/44/40),1990, para. 7.6.2 Postupci koji omogu}avaju osporavanjezakonitosti pritvoraOd dràvnih vlasti se traì da ustanove postupke za ispitivanjezakonitosti pritvora i za pu{tanje na slobodu, ako je pritvornezakonit. Taj postupak mora da bude jednostavan, ekspeditivani besplatan, ako pritvorenik nema sredstava da ga plati.*U mnogim pravnim sistemima, pravo da se ospori zakonitostpritvora i da se uloì pravni lek, oslanja se na amparo ili habeascorpus proceduru.Komisija za ljudska prava UN-a i njena Podkomisija zaspre~avanje diskriminacije i za za{titu manjina,pozvala je sve zemlje „da uspostave proceduru poputhabeas corpus-a prema kojoj }e svako, ko je li{en slobodehap{enjem ili pritvaranjem, imati pravo da pokrenepostupak pred sudom, da bi taj sud mogao bez odlaganja daodlu~i o zakonitosti njegovog ili njenog pritvora,kao i da naredi njegovo ili njeno pu{tanje na slobodu,ako se utvrdi da je pritvor nezakonit“. 3Komitet za ljudska prava i Evropski sud su jasno nazna~ili daorgan koji ispituje zakonitost pritvora mora biti sud, da bi seobezbedio visok stepen objektivnosti i nezavisnosti.Komitet za ljudska prava smatra da preispitivanje disciplinskemere pritvora od strane vi{eg vojnog oficira nije bilo u skladusa ~lanom 9(4) ICCPR-a. 4 Komitet je, tako|e, zauzeo stav dapreispitivanje pritvora, osobe koja je zatraìla azil od straneMinistarstva unutra{njih poslova, nije bilo u skladu sa ~lanom9 (4) ICCPR-a. 5Evropski sud je odlu~io da savetodavna komisija, koja nijeimala pravo odlu~ivanja, ve} je dala neobavezuju}e preporuke

Poglavlje 6: Pravo na osporavanje zakonitosti pritvoraministru unutra{njih poslova, nije bila „sud“ u okviruzna~enja predvi|enog ~lanom 5(4) Evropske konvencije.Preporuke savetodavne komisije nisu bile objavljene ipritvorenik nije imao pravo na pravnog zastupnika predkomisijom. 663Afri~ka komisija je odlu~ila da uskra}ivanje pritvorenicimakoji se smatraju ilegalnim doseljenicima prava da se àlenacionalnom sudu predstavlja povredu ~lana 5 (4) Afri~kepovelje, jer ih je li{ilo prava da budu saslu{ani. 7Relevantni standardiPrincip 32 Skupa principa:„1. Pritvorenik ili njegov advokat ima}e pravo da u svakodoba pokrenu postupak pred sudom ili drugim nadle`nimorganom, u skladu sa unutra{njim pravom, u ciljuispitivanja zakonitosti pritvora i pu{tanja na slobodu bezodlaganja, ako je pritvor nezakonit.„2. Postupak o kojem je re~ u paragrafu 1 ovog Principabi}e jednostavan, ekspeditivan i besplatan za pritvoreneosobe koje nemaju sredstava da ga plate. Slu`beno licenadle`no za pritvor }e bez neopravdanog odlaganja izvestipritvorenika pred organ koji preispituje pritvor.“Razmatranjem zakonitosti pritvora mora da se utvrdi da jepritvaranje u~injeno u skladu sa zakonom ustanovljenomprocedurom, kao i da su osnovi za pritvaranje predvi|enizakonom. Pritvor mora da bude u skladu sa materijalnim i saproceduralnim pravilima nacionalnog zakonodavstva. Tako|e,sud mora utvrditi da pritvor prema me|unarodnim standardimanije samovoljan. 86.3 Kontinuirano preispitivanje pritvoraSvako ko je u pritvoru ima pravo da se zakonitost tog pritvorarazmatra pred sudom ili drugim nadle`nim organom urazumnim intervalima.*Komitet za ljudska prava smatra da ovla{}enje prokuratora daodlu~uje o produènju pritvora u predsudskom postupkuumesto sudije, nije u skladu sa ~lanom 9(3) ICCPR-a. 96.4 Ovo pravo bi trebalo uvek da seprimenjujePravo na ispitivanje zakonitosti pritvora je najbitnija garantijaza{tite drugih prava. Prema Ameri~koj konvenciji, dràvama nije* Princip 32 i 39 Skupa principa.(Princip 32 primenjuje se na sva lica li{enaslobode, a princip 39 na one koji su li{enislobode u vezi sa izvr{enjem krivi~nogdela.)6. Chahal protiv UjedinjenogKraljevstva, (70/1995/576/662), 15.novembar 1996.7. Rencontre Africaine pour la defensedes droits de l’homme protiv Zambije,(71/92), Deseti godi{nji izve{tajAfri~ke komisije, 1996–1997,ACHPR/RPT/10.8. Videti Navarra protiv Francuske,Evropski sud, 23. novembar 1993.9. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Belorusija, DokumentiUN-a, CCPR/C/79/Dodatak 86, 19.novembar 1997, para. 10.

64Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEdozvoljeno da derogiraju ovo pravo, ~ak ni u izuzetnimokolnostima kao {to je vanredno stanje. 10Iako je pravo na ispitivanje zakonitosti pritvora pred sudommogu}e derogirati prema ICCPR-u i Evropskoj konvenciji,Komisija za ljudska prava i njena Podkomisija za spre~avanjediskriminacije i za za{titu manjina pozvale su dràve „da po{tujupravo na takav postupak u svako doba i u svim okolnostima, pa iza vreme vanrednog stanja“. 11**^lan 9(5) ICCPR-a, ~lan 5(5)Evropske konvencije. Videti, tako|e,~lan 8 Univerzalne deklaracije,princip 35 Skupa principa, ~lan 25Ameri~ke konvencije, ~lan 7 Afri~kepovelje, ~lan 85(1) ICC Statuta.10. Videti: “Habeas corpus za vremevanrednog stanja”, Savetodavnomi{ljenje OC-8/87 od 30. januar1987, Godi{nji izve{taj Interameri~kogsuda, 1987, OAS/SerijaL/V/III.17 dokument 13, 1987 i“Sudske garantije tokom vanrednogstanja”, Savetodavno mi{ljenje OC-9/87 od 6. oktobar 1987, Godi{njiizve{taj Inter-ameri~kog suda, 1988,OAS/Serija L/V/III.19 dokument13, 1988.11. Rezolucija komisije 1992/35 iRezolucija potkomisije 1991/15.12. Oblici obe{te}enja obuhvataju, alinisu ograni~eni samo na: restituciju,kompenzaciju, rehabilitaciju isatisfakciju, i garantije oneponavljanju. Nacrt Osnovnihprincipa i uputstava o pravu `rtava(grubog) kr{enja ljudskih prava ime|unarodnog humanitarnog pravana obe{te}enje. Dokument UN-a:E/CN.4/1997/104, u razmatranjupred Komisijom UN-a za ljudskaprava u cilju usvajanja na Generalnojskup{tini UN-a, na osnovu studijeTea Van Bovena (Theo Van Boven),ranijeg Specijalnog izvestiocaPodkomisije UN-a o spre~avanjudiskriminacije i za{titi manjina.Dokument UN-a: E/CN.4/Sub.2/1993/8. Videti Inter-ameri~ki sud,Predmet Vasquez Rodriguez, 28. jul1988, para.i 166 i 174.6.5 Pravo na od{tetu zbog nezakonitoghap{enja ili pritvaranjaSvako ko je bio `rtva nezakonitog hap{enja ili pritvaranja imapravo na reparaciju, odnosno kompenzaciju. (Tekst ICCPR-a nafrancuskom i {panskom jeziku koristi {iri pojam „reparacija“ –od{teta; pojam „kompenzacija“ koji se koristi u tekstu naengleskom jeziku je samo deo reparacije).** 12Pravo na od{tetu (reparaciju) se odnosi na lica ~iji pritvorpredstavlja kr{enje nacionalnih zakona ili procedura, ilime|unarodnih standarda, ili i jednog i drugog. Postupak zaostvarivanje ovog prava nije preciziran. êsto se ostvaruje tako{to pojedinac podnese tu`bu protiv dràve, organa ili osobeodgovorne za nezakonit pritvor.Videti, tako|e, Poglavlje 10.4.8, Pravo na od{tetu zbogtorture ili ne~ove~nog postupanja i Poglavlje 30, Pravo nanaknadu {tete zbog odsustva pravde u postupku(neosnovane osude).Relevantni standardiPrincip 39 Skupa principa:„Osim u posebnim, zakonom predvi|enim slu~ajevima,pritvorenik optuèn za krivi~no delo ima}e pravo, izuzevako sudski ili drugi organ ne odlu~i druga~ije u interesupravde, da bude pu{ten iz pritvora do su|enja, poduslovima koji su postavljeni u skladu sa zakonom. Nadle`niorgan }e redovno razmatrati neophodnost pritvora.“^lan 9(5) ICCPR-a:„Svako ko je bio `rtva nezakonitog hap{enja ili pritvaranjaima}e ostvarivo pravo na kompenzaciju.“Princip 35(1) Skupa principa:„[teta koja je nastala zbog ~injenja ili propu{tanjaslu`benog lica, a koji su u suprotnosti sa pravima

Poglavlje 6: Pravo na osporavanje zakonitosti pritvorasadrànim u ovim pricipima, bi}e nadokna|ena u skladu saodgovaraju}im propisima ili jemstvima predvi|enimnacionalnim pravom.“65

66POGLAVLJE 7Pravo na su|enje urazumnom roku ili napu{tanje iz pritvoraAko pritvorena osoba nije izvedena na su|enje u razumnomroku, onda ima pravo da bude pu{tena iz pritvora do su|enja.* ^lan 9(3) ICCPR-a, princip 38Skupa principa, ~lan XXV Ameri~kedeklaracije, ~lan 7(5) Ameri~kekonvencije, ~lan 5(3) Evropskekonvencije, paragraf 2(C) RezolucijeAfri~ke komisije, ~lan 60(4) ICCStatuta.7.1 Pravo na su|enje u razumnom roku ili na pu{tanje izpritvora do su|enja7.2 [ta je razumni rok?7.2.1 Bojazan da }e okrivljeni pobe}i7.2.2 Da li su nadle`ni organi dovoljno efikasni?7.1 Pravo na su|enje u razumnom roku ilina pu{tanje iz pritvora do su|enjaSvako ko je pritvoren pod optu`bom da je u~inio krivi~no deloima pravo na su|enje u razumnom roku ili da bude pu{ten izpritvora do su|enja.*Relevantni standardi^lan 9(3) ICCPR-a:„Svako ko je uhap{en ili pritvoren pod optu`bom da jepo~inio krivi~no delo bi}e izveden pred sudiju ili drugiorgan zakonom ovla{}en da vr{i sudsku funkciju, unajkra}em mogu}em roku, i ima}e pravo na su|enje urazumnom roku ili na pu{tanje iz pritvora. Ne}e biti op{tepravilo da lice koje ~eka su|enje bude pritvoreno, alipu{tanje iz pritvora moè se usloviti garantijama da }e selice pojaviti na su|enju, u bilo kojoj fazi sudskog postupka,i, u slu~aju potrebe, radi izvr{enja presude.“Princip 38 Skupa principa:„Osoba koja se nalazi u pritvoru pod optu`bom da jeu~inila krivi~no delo ima}e pravo na su|enje u razumnomroku ili da bude pu{tena iz pritvora do su|enja.“^lan 7(5) Ameri~ke konvencije:„Svako ko je pritvoren bi}e izveden pred sudiju, ili drugiorgan zakonom ovla{}en da vr{i sudsku funkciju, unajkra}em mogu}em roku i ima}e pravo na su|enje u

Poglavlje 7: Pravo na su|enje u razumnom roku ili na pu{tanje iz pritvorarazumnom roku ili da bude pu{ten iz pritvora bez {tete ponastavak postupka. Pu{tanje iz pritvora moè biti uslovljenogarantijama za pojavljivanje okrivljenog na su|enju.“67^lan 5(3) Evropske konvencije:„Svako ko je uhap{en ili pritvoren shodno odredbiparagrafa 1 (c) ovog ~lana bi}e bez odlaganja izveden predsudiju ili drugo slu`beno lice zakonom ovla{}eno da obavljasudsku funkciju i ima}e pravo na su|enje u razumnomvremenskom periodu ili da bude pu{ten iz pritvora dosu|enja. Pu{tanje iz pritvora moè biti uslovljenogarantijama da }e se pojaviti na su|enju.“Paragraf 2(C) Rezolucije Afri~ke komisije:„Lica koja su uhap{ena ili pritvorena bi}e izvedena predsudiju ili drugo slu`beno lice, zakonom ovla{}eno daobavlja sudsku funkciju, u najkra}em mogu}em roku iima}e pravo na su|enje u razumnom roku ili da budupu{teni iz pritvora.“Postoje dve grupe standarda koji zahtevaju da su|enja buduodràna u razumnom vremenskom periodu, a obe su povezanesa pretpostavkom nevinosti.Prva grupa standarda odnosi se na pritvorenike i zahteva daosobe u pritvoru budu izvedene na su|enje u razumnom roku ilida budu pu{tene iz pritvora. Ovo pravo je za{ti}eno odredbama~lana 9 (3) ICCPR-a, ~lana 7 (5) Ameri~ke konvencije i ~lanom5 (3) Evropske konvencije. To pravo se zasniva na pretpostavcinevinosti i na pravu na li~nu slobodu, iz koga proizilazi da svakoko je pritvoren ima pravo da njegov slu~aj dobije prioritet i da sepostupak vodi sa izuzetnom ekspeditivno{}u. 1Druga grupa standarda se odnosi na sve koji su optuèni zakrivi~no delo, bilo da su pritvoreni ili ne, i zahteva da se su|enjeza krivi~no delo odrì bez nepotrebnog odlaganja, da okrivljenikoji ~ekaju su|enje ne bi bili izloèni produènoj neizvesnosti ida se dokazi ne izgube, ili da se njihov zna~aj ne umanji, {to jeglavna svrha za{tite predvi|ene ~lanom 14 (3) (c) ICCPR-a,~lanom 8 (1) Ameri~ke konvencije i ~lanom 6 (1) Evropskekonvencije. (Videti Poglavlje 19, Pravo na su|enje beznepotrebnog odlaganja.)Pu{tanje iz pritvora pre su|enja, zbog toga {to su|enje nijepo~elo u razumnom roku, ne zna~i da optu`be moraju bitiodba~ene, u stvari re~ je o pu{tanju iz pritvora do su|enja. Nekistandardi, obuhvataju}i ~lan 9 (3) ICCPR-a, ~lan 7 (5) i ~lan 5(3) Evropske konvencije, propisuju da pu{tanje iz pritvora moè1. Evropski sud, Tomasi protivFrancuske, 27. avgust 1992, 241-A,Serija A para. 84; Abdoella protivHolandije, (1/1992/346/419), 25.novembar 1992.

68Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEbiti uslovljeno garantijama da }e se osoba pojaviti na su|enju(kaucija, jemstvo ili druge mere za obezbe|enje prisustvaokrivljenog).7.2 [ta je razumni rok?Komitet za ljudska prava i regionalni organi su pojam razumnogtrajanja perioda pritvora pre su|enja procenjivali od slu~aja doslu~aja. U proceni su uzimani u obzir slede}i ~inioci: ozbiljnostu~injenog krivi~nog dela, priroda i strogost mogu}ih kazni, kao iopasnost da }e okrivljeni pobe}i, ako bude pu{ten iz pritvora.Tako|e je bilo ispitano da li su predstavnici vlasti pokazali„izuzetnu marljivost“ u vo|enju postupka, uzimaju}i u obzirsloènost i posebne karakteristike istra`nog postupka, i da li sustalna odlaganja prouzrokovana pona{anjem okrivljenog (kao{to je npr. odbijanje saradnje sa vlastima) ili tuìla{tva.Vremenski period koji se smatra razumnim, u slu~aju kad jelice u pritvoru do su|enja, moè biti kra}i nego razumnoodlaganje po~etka su|enja za osobu koja se ne nalazi u pritvoru.Na primer, Evropska komisija smatra da, iako vreme do su|enjamoè biti prihvatljivo prema ~lanu 6(1) Evropske konvencije,drànje lica u pritvoru u istom trajanju do su|enja moè biti usuprotnosti sa ~lanom 5, „jer cilj je ograni~avanje duìnepritvora, a ne zalaganje za brzo su|enje“. 2U slu~aju osumnji~enog za ubistvo u Panami, koji je upritvoru proveo vi{e od tri i po godine, bez prava na pu{tanjeuz jemstvo, pre nego {to je oslobo|en optu`be, Komitet zaljudska prava je zauzeo stav da „u slu~ajevima ozbiljnihoptu`bi kao {to su one za ubistvo, kada je okrivljenom sudodbio zahtev za kauciju, okrivljenom mora da se sudi {to jemogu}e ekspeditivnije“. 32. Haase protiv SR Nema~ke(7412/76), 12. jul 1977, 11 DR 78.3. del Cid Gomez protiv Paname,(473/1991), 19. jul 1995, Kona~neodluke, Dokumenti UN-aCCPR/C/57/1, 1996, str. 46.4. McLawrence protiv Jamajke,Dokumenti UN-aCCPR/C/60/D/702, 1996, 29.septembar 1997, para. 5.6.Komitet za ljudska prava u svom zaklju~ku iznosi da 16meseci dug pritvor okrivljenog za ubistvo za koje jepredvi|ena smrtna kazna, u odsustvu zadovoljavaju}egobja{njenja dràve ili opravdanja koje bi proizilazilo izdosijea, predstavlja kr{enje prava da mu se sudi u razumnomroku ili da bude pu{ten iz pritvora. 4U slu~aju iz Urugvaja, okrivljeni je proveo u pritvoru bezkontakta sa spoljnim svetom izme|u ~etiri i {est meseci(sporna je ta~nost datuma), a su|enje pred vojnim sudom,pod optu`bom za subverzivno udruìvanje i zaveru protivustavnog poretka, po~elo je posle pet do osam meseci.Komitet za ljudska prava smatra da je prekr{en ~lan 9(3)ICCPR-a „zato {to okrivljeni nije izveden pred sudiju ili

Poglavlje 7: Pravo na su|enje u razumnom roku ili na pu{tanje iz pritvoradrugo slu`beno lice zakonom ovla{}eno da obavlja sudskufunkciju u najkra}em mogu}em roku, kao i zato {to mu nijebilo su|eno u razumnom vremenskom periodu“. 5Afri~ka komisija smatra da dvogodi{nje odlaganje saslu{anjaili zakazivanja su|enja predstavlja kr{enje ~lana 7(1) (d)Afri~ke povelje. 6 U drugom slu~aju Afri~ka komisija jeustanovila da sedmogodi{nji pritvor, bez izvo|enja nasu|enje, predstavlja kr{enje standarda „razumni vremenskiperiod“, propisanog Afri~kom poveljom. 7Inter-ameri~ki sud smatra nepravednim da lice bude li{enoslobode u trajanju nesrazmernom kazni za krivi~no delo zakoje je optuèno. Sud smatra da je pritvor od tri i po godineu slu~aju Suarez Rozera (Suarez Rosero) predstavljao kr{enjeprava na pretpostavku nevinosti. 8697.2.1 Bojazan da }e okrivljeni pobe}iIako je za odre|ivanje opravdanosti pritvora u periodu presu|enja relevantno da li postoji bojazan da }e okrivljeni pobe}i,taj rizik ne odre|uje da li je duìna trajanja pritvora pre su|enjarazumna. Pona{anje vlasti mora, tako|e, da bude ispitano. 97.2.2 Da li su nadle`ni organidovoljno efikasni?Smatra se da razumno vreme pritvora u i{~ekivanju su|enjamoè da zavisi od sloènosti slu~aja, od prirode krivi~nog dela iod broja okrivljenih.Prema Evropskom sudu, osobe koje se nalaze u pritvoru presu|enja imaju pravo da zahtevaju „posebnu efikasnost“ vlasti uvo|enju postupka. 10Evropski sud smatra da pravo okrivljenog koji se nalazi upritvoru da ispitivanje njegovog slu~aja sa neophodnomekspeditivno{}u, mora da bude u ravnoteì sa naporimapredstavnika vlasti da svoje zadatke obavljaju saodgovaraju}om pa`njom, a da ih u tome niko ne spre~ava. 11Sud smatra da nije bilo kr{enja ~lana 5 (3) Evropskekonvencije u slu~aju stranog dràvljanina okrivljenog zatrgovinu drogom, koji je u i{~ekivanju su|enja vi{e od trigodine proveo u pritvoru, jer je postojala opasnost odbekstva, te da se produèno vreme provedeno u pritvoru nemoè pripisati nedostatku marljivosti nadle`nih organa.5. Pietraroia protivUrugvaja,(44/1979), 27. mart 1981,para.i 13.2 i 17.6. Annette Pagnoulle (u imeAbdoulaye Mezou) protiv Kameruna,(39/90), 10. Godi{nji izve{taj Afri~kekomisije, 1996–1997,ACHPR/RPT/10.7. Alhassan Abubakar protiv Gane,10. Godi{nji izve{taj Afri~kekomisije, 1996–1997,ACHPR/RPT/10.8. Predmet Suarez Rosero, Ekvador,12. novembar 1992.9. Evropski sud smatra da bojazan da}e okrivljeni pobe}i ne moè da seprocenjuje samo na osnovu teìnemogu}e kazne, Yagci i Sargin protivTurske, (6/1994/453/533–534), 8. jun1995.10. Videti Tomasi protiv Francuske,27. avgust 1992, 241–A, Serija Apara. 84; Abdoella protiv Holandije,(1/1992/346/419), 25. novembar1992.11. Van der Tang protiv [panije,(26/1994/473/554), 13. jul 1993.

70POGLAVLJE 8Pravo na adekvatno vreme imogu}nosti za pripremuodbraneOsnovna pretpostavka za pravi~no su|enje je pravooptuènog za krivi~no delo na adekvatno vreme i mogu}nostiza pripremu odbrane.8.1 Adekvatno vreme i mogu}nosti zapripremanje odbrane8.2 [ta se smatra adekvatnim vremenom?8.3 Pristup informacijama8.4 Pravo na informaciju o optu`bama8.4.1 Kada lice mora biti obave{teno ooptu`bama protiv njega?8.4.2 Jezik8.5 Pravo na usluge eksperata* ^lan 14(3)(b) ICCPR-a, ~lan8(2)(c) Ameri~ke konvencije, ~lan6(3)(b) Evropske konvencije,paragraf 2(E)(1) Rezolucije Afri~kekomisije, ~lan 21(4)(b) Statuta oJugoslaviji, ~lan 20(4)(b) Statuta oRuandi, ~lan 67(1)(d) ICC Statuta.1. Pravo na adekvatno vreme i usloveza pripremu odbrane primenjuje sena lica koja su optuèna za krivi~nodelo. Me|unarodni standardi kao {toje ICCPR svrstavaju ovo pravo u onakoja se odnose na su|enje, iakopriprema odbrane po pravilu po~injepre su|enja.8.1 Adekvatno vreme i mogu}nosti zapripremanje odbraneDa bi pravo na odbranu imalo istinski smisao, optuèni zakrivi~no delo i njegov advokat, ako ga ima, trebalo bi da imaju naraspolaganju dovoljno vremena i odgovaraju}e uslove zapripremanje odbrane.* 1 Videti Poglavlje 20.1, Pravo na odbranu.Pravo na adekvatno vreme i uslove za pripremu odbrane jevaàn aspekt osnovnog principa „jednakosti oru`ja“: odbrana ituìlac moraju da budu tretirani na na~in koji obema stranamaobezbe|uje jednake mogu}nosti da pripreme i predstave svojslu~aj u toku postupka (videti Poglavlje 13.2. „Jednakostoru`ja“).Pravo na adekvatno vreme i mogu}nosti za pripremanjeodbrane se odnosi i na optuènog i na njegovog advokata u svimfazama postupka, obuhvataju}i i vreme pre su|enja i tokomàlbenog postupka.Ovo pravo zahteva da se okrivljenom dozvoli poverljivakomunikacija sa advokatom, {to je naro~ito relevantno za osobekoje se nalaze u pritvoru (videti Poglavlje 3.4, Pravopritvorenih lica na pristup advokatu).

Relevantni standardiPoglavlje 8: Pravo na adekvatno vreme imogu}nosti za pripremu odbrane^lan 11 (1) Univerzalne deklaracije:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima pravo napretpostavku nevinosti dok se njegova krivica ne dokaè uskladu sa zakonom na javnom su|enju, na kojem je imaosve garantije potrebne za svoju odbranu.“71^lan 14(3)(b) ICCPR-a:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima}e jednako pravona slede}e minimalne garantije:…(b) Da ima dovoljno vremena i mogu}nosti za pripremuodbrane, kao i komunikaciju sa braniocem po sopstvenomizboru;“8.2 [ta se smatra adekvatnim vremenom?Adekvatno vreme za pripremu odbrane zavisi od faze postupka(na primer, da li je re~ o preliminarnom postupku, su|enju iliàlbenom postupku) i od fakti~kih okolnosti (svakog) slu~aja.Okolnosti obuhvataju sloènost slu~aja, pristup optuènogdokazima i advokatu, te rokove predvi|ene nacionalnimzakonima. 2 Pravo na su|enje u razumnom roku treba da budeuskla|eno sa pravom na adekvatno vreme za pripremu odbrane.Ako okrivljeni smatra da vreme koje mu je odobreno zapripremu odbrane (obuhvataju}i razgovor sa advokatom ipregled dokumentacije) nije bilo adekvatno, izjurisprudencije jasno proizilazi da okrivljeni od suda treba dazahteva odlaganje postupka po osnovu nedovoljnog vremenaza pripremu. 3Komitet za ljudska prava smatra da je odlaganje su|enja zaubistvo i davanje novopostavljenom advokatu (koji jezamenio prethodnog) ~etiri sata za razgovor sa okrivljenim ipripremu odbrane, neadekvatno za pripremu slu~aja. 4Komitet je, tako|e, utvrdio da je prekr{en ~lan 14 (3)ICCPR-a u slu~aju kada se novopostavljeni advokat sastao saokrivljenim na samo 10 minuta pre po~etka su|enja, aprethodno odre|eni advokat se nije pojavio na mnogimsaslu{anjima u preliminarnom postupku. 58.3 Pristup informacijamaPravo na adekvatne mogu}nosti za pripremu odbrane zahteva daokrivljeni i njegov advokat imaju pristup odgovaraju}iminformacijama, obuhvataju}i dokumentaciju, obave{tenja i drugedokaze koji bi mogli da pomognu okrivljenom u pripremi2. Videti Op{ti komentar 13, para. 9Komiteta za ljudska prava.3. Douglas, Gentles i Kerr protivJamajke, (352/1989), 19. oktobar1993, Izve{taj Komiteta za ljudskaprava, II tom, (A/49/40), 1994;Sawyers i McLean protiv Jamajke,(226/1987 i 256/1987), 11. april1991, Izve{taj Komiteta za ljudskaprava, (A/46/40), 1991.4. Smith protiv Jamajke, (282/1988),31. april 1993, Dokumenti UN-aCCPR/C/47/D/282/1988.5. Reid protiv Jamajke, (355/1989), 8.jul 1994, Dokumenti UN-aCCPR/C/51/D/355/1989.

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE72*Princip 21 Osnovnih principa o slu~aja, da ga oslobode optu`bi ili, ako je potrebno, da muulozi advokata, ~lan 67(2) ICC ublaè kaznu.*Statuta, videti, tako|e, pravila 66 i68 Pravila o Jugoslaviji, pravila 66 i Ove informacije omogu}avaju odbrani da sazna i odgovori na68 Pravila o Ruandi.dostavljene primedbe ili dokaze koje je izneo tuìlac. 6Evropska komisija smatra da pravo na adekvatne mogu}nostiza pripremu odbrane obuhvata i pravo na pristup (urazumnoj meri) dosijeima tuìoca. 7 Ipak, ono moè bitipodvrgnuto razumnim ograni~enjima, podrazumevaju}i tu irazloge bezbednosti. 8 Ovo pravo bi}e zadovoljeno kadaadvokat okrivljenog, ali ne i okrivljeni, bude imao pristupdokumentaciji u vezi sa slu~ajem. 9Relevantni standardiPrincip 21 Osnovnih principa o ulozi advokata:„Nadle`ni predstavnici vlasti du`ni su da advokatimaobezbede pristup odgovaraju}im informacijama, dosijeima idokumentaciji koji se nalaze u njihovom posedu ili su podnjihovom kontrolom na pravovremeno, kako bi imomogu}ili da pruè efikasnu pravnu pomo} svojimklijentima. Ovaj pristup treba da bude obezbe|en unajranijem mogu}em trenutku.*^lan 14(3)(a) ICCPR-a, ~lan8(2)(b) Ameri~ke konvencije, ~lan6(3)(a) Evropske konvencije, ~lan20(2) Statuta o Jugoslaviji, ~lan19(2) Statuta o Ruandi, ~lan67(1)(a) ICC Statuta.6. Videti Op{ti komentar 13, para. 9Komiteta za ljudska prava; videtiPredmet Foucher, Evropski sud,25EH RR 234.7. X protiv Austrije, (7138/75), 5. jul1977, 9 DR 50.8. Haase protiv SR Nema~ke,(7412/76), 12. jul 1977, 11 DR 78.9. Ofner protiv Austrije, (524/59), 3Yearbook 322, 19. decembar 1960.10. McLawrence protiv Jamajke,Dokumenti UN-aCCPR/C/60/D/702, 1996, 29.septembar 1997, para. 5.9.8.4 Pravo na informaciju o optu`bamaBitan deo prava na informaciju koja je neophodna zaostvarivanje prava na adekvatno vreme i mogu}nosti za pripremuodbrane je pravo optuènog da u najkra}em roku dobijeobave{tenje o optu`bama protiv sebe.Sve osobe koje su optuène za krivi~no delo, bilo da su upritvoru pre su|enja ili ne, imaju pravo da u najkra}em rokubudu obave{tene o optu`bama protiv sebe.*Videti, tako|e, Poglavlje 2.3, Pravo da osoba bude odmahobave{tena o optu`bama, o pravu pritvorenih osoba da buduobave{tene o optu`bama protiv sebe, pravu koje je garantovano~lanom 9 (3) ICCPR-a i blisko povezano sa pravom naosporavanje zakonitosti pritvora.Komitet za ljudska prava smatra da je „du`nost da optuènibude obave{ten prema ~lanu 14, paragrafa 3 (a) ICCPR-aodre|enija od du`nosti predvi|ene ~lanom 9, paragraf 2“. 10Da bi bilo u skladu sa pravom na pravi~no su|enje,obave{tenje o optu`bama, koje se daje pre su|enja, mora dabude „detaljno“ i mora da pruì informaciju o „prirodi iosnovima optu`be“ protiv okrivljenog.

Poglavlje 8: Pravo na adekvatno vreme imogu}nosti za pripremu odbraneKomitet za ljudska prava smatra da informacija, koja se dajeosobi optuènoj za krivi~no delo mora da sadrì „i pravne i~injeni~ne okolnosti na kojima se optu`ba zasniva“. Ovainformacija moè se dati usmeno, ili u pisanoj formi. 1173Evropska komisija je razjasnila zna~enje ~lana 6 (3) (a)Evropske konvencije koji garantuje pravo optuènog zakrivi~no delo „da bude obave{ten u najkra}em mogu}emroku, na jeziku koji razume i detaljno o prirodi i uzrocimaoptu`bi protiv njega“. Evropska komisija je protuma~ila da se„priroda“ optu`bi odnosi na pravni karakter i klasifikaciju~injenica, dok se „osnov optu`bi“ odnosi na ~injenice nakojima se zasniva optu`ba. Pruèna informacija treba dasadrì podatke koji }e optuènom omogu}iti pripremuodbrane, ali ne mora da sadrì dokaze na kojima se optu`bazasniva. 12Relevantni standardi^lan 14 (3) ICCPR-a:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima jednako pravo naslede}e minimalne garantije: da bude u najkra}em roku,podrobno i na jeziku koji razume, obave{ten o prirodi irazlozima optu`be protiv sebe;“^lan 8(2)(b) Ameri~ke konvencije:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima pravo napretpostavku nevinosti, sve dok se njegova krivica nedokaè u skladu sa zakonom. Tokom postupka, svako imajednako pravo na slede}e minimalne garantije: …b. podrobno obave{tenje o optu`bama;“^lan 6(3)(a) Evropske konvencije:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima slede}aminimalna prava: da u najkra}em mogu}em roku,podrobno i na jeziku koji razume, bude obave{ten o prirodii osnovima optu`be;“8.4.1 Kada lice mora biti obave{teno ooptu`bama protiv njega?^lan 14 (3) (a) ICCPR-a i ~lan 6 (3) (a) Evropske konvencijezahtevaju da se informacija o optu`bama da „u najkra}emmogu}em roku“. ^lan 8 (2) (b) Ameri~ke konvencije zahteva„prethodno“ obave{tenje.Interpretiraju}i ~lan 14(3) (a) ICCPR-a, Komitet za ljudskaprava je razjasnio da lice mora biti obave{teno „~im nadle`nevlasti podignu optu`nicu. Prema mi{ljenju Komiteta, ovo11. Op{ti komentar 13, para. 8Komiteta za ljudska prava.12. X protiv Belgije, (7628/76), 9 DR169, 9. maj 1977; Ofner protivAustrije, (524/59), 3 Yerabook 322,19. decembar 1960.

74Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEpravo se mora primeniti kada u toku istrage sud ili tuìla{tvoodlu~i da preduzme proceduralne korake protivosumnji~enog za krivi~no delo, ili ga javno imenuju kaotakvog.“ 13U Statutu o Jugoslaviji 20 (2) i Statutu o Ruandi 19 (2)zahteva se da optuèni budu odmah obave{teni o optu`bamaprotiv sebe.* ^lan 14(3)(a) ICCPR-a, ~lan6(3)(a) Evropske konvencije, ~lan21(4)(a) Statuta o Jugoslaviji, ~lan20(4)(a) Statuta o Ruandi, ~lan67(1)(a) ICC Statuta.8.4.2 JezikInformacija mora da se da na jeziku koji optuèni razume.*Videti, tako|e, Poglavlje 23, Pravo na tuma~a i na prevod.8.5 Pravo na usluge eksperataPravo na adekvatne mogu}nosti za pripremu odbrane obuhvata ipravo optuènog da dobije stru~no mi{ljenje nezavisniheksperata u toku pripreme odbrane i njene prezentacije.^lan 8(2) (f) Ameri~ke konvencije izri~ito omogu}ava pravoodbrane da obezbedi pojavljivanje eksperata kao svedoka. VidetiPoglavlje 22, Pravo da se pozovu i ispitaju svedoci.13. Op{ti komentar 13, para. 8Komiteta za ljudska prava.

POGLAVLJE 9Prava tokom saslu{anja75Osobe osumnji~ene ili optuène za krivi~no delo izloène sukr{enju ljudskih prava, izme|u ostalog torturi ili drugimsurovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcima u tokuistra`nih faza krivi~nog postupka. Osobe koje se nalaze upritvoru radi saslu{anja od strane slu`benih lica, naro~ito suizloène riziku. Ovo poglavlje analizira prava pritvorenikatokom saslu{anja.9.1 Za{tita osoba koje su podvrgnute saslu{anju9.2 Zabrana iznu|ivanja priznanja9.3 Pravo na }utanje9.4 Pravo na tuma~a9.5 Zapisnici sa saslu{anja9.6 Preispitivanje pravila i prakse saslu{anja9.1 Za{tita osoba koje su podvrgnutesaslu{anjuPostoji nekoliko prava ~iji cilj je za{tita optuènog tokom istragekrivi~nog dela. Ona obuhvataju pretpostavku nevinosti, zabranutorture i surovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka,zabranu vr{enja prisile nad optuènim da bi priznao krivicu ili dabi svedo~io protiv sebe, pravo na }utanje i pravo na pristupadvokatu.Postoje i dodatne garantije tokom saslu{anja. Klju~no jeprisustvo advokata (videti Poglavlje 3.1.1, Pravo na advokata uperiodu pre su|enja).Specijalni izvestilac UN-a o nezavisnosti sudija i advokataukazuje da je „poèljno prisustvo advokata tokom policijskogsaslu{anja, jer je to garantija za{tite optuènog. Odsustvoadvokata otvara prostor mogu}im zloupotrebama...“ 1Inter-ameri~ka komisija smatra da u cilju za{tite pravaoptuènog da ne bude prinu|en da prizna krivicu i da budeza{ti}en od torture, optuènog treba saslu{ati u prisustvuadvokata i sudije. 2Me|unarodni standardi, izme|u ostalog, zahtevaju daslu`bena lica ne mogu imati neprimerenu pogodnost od situacijeu kojoj se pritvorena osoba nalazi za vreme saslu{anja.** Princip 21 Skupa principa.1. Izve{taj o misiji Specijalnogizvestioca za Ujedinjeno Kraljevstvo,Dokumenti UN-a,E/CN.4/1998/39/dodatak 4, para.47, 5. mart 1998.2. Izve{taj o stanju ljudskih pravadela populacije Nikaragve Miskitoporekla, OEA Serija L/V/11.62,dokument 10, rev. 3, 1983, str. 100.

76Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE** Princip 23 Skupa principa. Slu`bena lica moraju da vode zapisnik o postupkusaslu{anja.** 3***^lan 15 Konvencije protivtorture, ~lan 12 Deklaracije protivtorture.* ^lan 14(3)(g) ICCPR-a, ~lan8(2)(g) Ameri~ke konvencije,princip 21(2) Skupa principa, ~lan21(4)(g) Statuta o Jugoslaviji, ~lan20(4)(g) Statuta o Ruandi, ~lan55(1)(a) ICC Statuta.Zabranjeno je kao dokaze koristiti izjave dobijene torturomili ne~ove~nim postupanjem, osim na su|enju za primenutorture.*** Videti Poglavlje 17, Zabrana upotrebe dokazaiznu|enih torturom ili prinudom.9.2 Zabrana iznu|ivanja priznanjaOptuèni ne sme biti prinu|en da prizna krivicu ili da svedo~iprotiv sebe.* Videti Poglavlje 16, Pravo da osoba ne budeprinu|ena da svedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu.Ovo pravo se odnosi i na period pre su|enja i na samosu|enje. Komitet za ljudska prava je izjavio da se zabranjuje:pribavljanje informacija iznu|ivanjem, iznu|ivanje priznanja, idobijanje priznanja torturom ili ne~ove~nim postupanjem.Komitet za ljudska prava smatra da se „formulacija ~lana14(3) (g) ICCPR-a, prema kojoj niko ne}e biti prinu|en dasvedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu, mora shvatiti kaozabrana primene direktnih ili indirektnih fizi~kih ilipsiholo{kih pritisaka na optuènog, od strane slu`benih licakoja vr{e istragu, u cilju dobijanja priznanja. A fortiori,neprihvatljivo je da se optuèni tretira na na~in suprotanonome iz ~lana 7 Pakta, da bi se iznudilo priznanje“. 4Evropski sud je, me|utim, razjasnio da pravo lica da neinkrimini{e samog sebe ne obuhvata zabranu kori{}enjadokaza koji mogu biti dobijeni upotrebom prinudnihmetoda, nezavisno od volje osumnji~enog, kao {to sudokumenti, analiza daha, krvi i uzorci urina i tkiva, koji seupotrebljavaju za testiranje DNK. 5** Princip 21 Skupa principa.3. Op{ti komentar 20, para. 11,Komiteta za ljudska prava.4. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),8. april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40), 1991;Conteris protiv Urugvaja,(139/1983), 17. jul 1985, 2 Odabraneodluke 168; Estrella protiv Urugvaja,(74/1980), 29. mart 1983, 2Odabrane odluke 93.5. Saunders protiv UjedinjenogKraljevstva, (943/1994/490/572),Evropski sud, 17. decembar 1996.Priznaju}i ugroènost osoba u pritvoru, princip 21 Skupaprincipa predvi|a:„1. Zabranjeno je neprimereno koristiti situaciju u kojoj senalazi pritvorenik ili zatvorenik kako bi se prinudio daprizna, da sebe inkrimini{e ili da svedo~i protiv bilo kojedruge osobe.2. Niko ko je pritvoren ne}e biti podvrgnut nasilju,pretnjama ili metodama ispitivanja koje umanjuju njegovusposobnost odlu~ivanja ili rasu|ivanja.“**Videti Poglavlje 10.4, Zabrana torture i ne~ove~nogpostupanja, Poglavlje 10.4.3, Fizi~ki pritisak tokom saslu{anjai Poglavlje 17, Zabrana upotrebe dokaza koji su iznu|enitorturom ili prinudom.

9.3 Pravo na }utanjePoglavlje 9: Prava tokom saslu{anjaPravo optuènog da }uti tokom istrage i na su|enju jeneodvojivo od prava na pretpostavku nevinosti i predstavljava`nu za{titu prava optuènog da ne bude prinu|en da priznakrivicu ili da svedo~i protiv sebe. Videti Poglavlje 16, Pravo daosoba ne bude prinu|ena da svedo~i protiv sebe ili da priznakrivicu. Pravo na }utanje je ugroèno tokom saslu{anja licapritvorenih pod optu`bom da su u~inila krivi~no delo, jerslu`bena lica ~esto koriste sva sredstva da bi do{la do priznanjaili inkrimini{u}e izjave pritvorenika, pri ~emu pritvorenikovopravo na }utanje osuje}uje njihovo nastojanje.77Pravo na }utanje je predvi|eno u mnogim nacionalnimpravima. Iako nije izri~ito garantovano me|unarodnimugovorima o ljudskim pravima, smatra se da se onopodrazumeva prema Evropskoj konvenciji. Predvi|eno je kaopravo u pravilima me|unarodnih tribunala za biv{u Jugoslaviju iza Ruandu i u ICC Statutu.Evropski sud smatra da „iako nije posebno pomenuto u ~lanu6 Evropske konvencije, nema sumnje da je pravo na }utanjetokom policijskog ispitivanja i pravo da osoba ne inkrimini{esamu sebe, op{te priznato me|unarodnim standardima kojipredstavljaju su{tinu pojma pravi~nog postupka iz ~lana 6“. 6Me|utim, sud je utvrdio da se na osnovu okolnosti slu~ajaprocenjuje da li izvo|enje negativnih zaklju~aka iz kori{}enjaprava optuènog na }utanje predstavlja kr{enje prava napravi~no su|enje ili ne.Evropski sud je odlu~io da prihvatanje zapisnika izjava, kojeje optuèni dao istraìteljima pod prinudom, kao dokaza nasu|enju za krivi~no delo u cilju inkriminisanja optuènog,predstavlja kr{enje prava da osoba ne inkrimini{e samu sebe. 7U drugom slu~aju, Evropski sud je utvrdio da krivi~nogonjenje zbog odbijanja da se carinskim slu`benicima predajudokumenta, predstavlja „poku{aj da se optuèni prinudi dapruì dokaze za krivi~no delo koje je navodno po~inio“, kao ida je to bilo „kr{enje prava nekoga ko je optuèn za krivi~nodelo... na }utanje i prava da ne doprinese inkriminisanjusamog sebe“. 8Pravilo 42 (A) Pravila o Jugoslaviji izri~ito ustanovljava pravona }utanje. Pravilo predvi|a da „osumnji~eni koga ispitujetuìlac, ima slede}a prava o kojima }e ga tuìlac obavestiti preispitivanja, na jeziku koji osumnji~eni govori i razume: ...(iii)pravo na }utanje, pravo da bude upozoren da }e sve {to izjavi6. Murray protiv UjedinjenogKraljevstva, (41/1994/488/570), 8.februar 1996, str.20.7. Saunders protiv UjedinjenogKraljevstva, (943/1994/490/572),Evropski sud, 17. decembar 1996.8. Funke protiv Francuske,(82/1991/334/407), 25. februar 1993,str. 18.

78Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEu}i u zapisnik i da moè biti upotrebljeno kao dokaz“.Pravilo 42 (A) Pravila o Ruandi je identi~no. ^lan 55 (2) (b)ICC Statuta predvi|a da, kada osumnji~enog treba da ispitatuìlac ICC-a ili predstavnici nacionalne vlasti, osumnji~enimora biti obave{ten o „pravu na }utanje, ali da to ne budeuzeto u obzir pri utvr|ivanju krivice ili nevinosti“.* Princip 14 Skupa principa.* Pravilo 93 Evropskih zatvorskihpravila, pravilo 42 Pravila oJugoslaviji, pravilo 42 Pravila oRuandi, videti, tako|e, ~lan 55(2)(c)ICC Statuta.** Princip 23 Skupa principa*** Pravilo 43 Pravila o Jugoslaviji,pravilo 43 Pravila o Ruandi.9.4 Pravo na tuma~aSvako ko ne razume ili ne govori jezik kojim govore predstavnicivlasti ima pravo na tuma~a koji }e mu pomo}i tokom pravnogpostupka nakon hap{enja. Pomo} tuma~a bi}e besplatna, ako jepotrebno.*Pravila o Jugoslaviji, Pravila o Ruandi i Evropska zatvorskapravila obezbe|uju da osobe u pritvoru koje jo{ nisu izvedene nasu|enje imaju pravo na besplatnu pomo} tuma~a tokom va`nihkontakata sa administracijom i u cilju odbrane, obuhvataju}i ikontakte sa advokatom.*Relevantni standardiPrincip 14 Skupa principa:„Osoba koja ne razume i ne govori dovoljno jezik kojikoriste predstavnici vlasti odgovorni za njeno hap{enje,pritvaranje ili zatvaranje, ima pravo da u najkra}emmogu}em roku dobije, na jeziku koji razume, informacije okojima je re~ u principu 10, principu 11, paragraf 2,principu 12, paragraf 1 i principu 13, kao i da dobijepomo} tuma~a, besplatno ako je potrebno, koji }e mupomo}i u vezi sa pravnom procedurom posle hap{enja.“9.5 Zapisnici sa saslu{anjaZa vreme saslu{anja pritvorenika ili zatvorenika moraju da sevode zapisnici. Zapisnik mora da sadrì vreme trajanja svakogsaslu{anja, intervale izme|u saslu{anja i identitet slu`benih licakoja su obavila saslu{anje i drugih prisutnih osoba. Ovi zapisnicitreba da budu dostupni pritvoreniku ili njegovom advokatu.**Komitet za ljudska prava smatra da i vreme i mesto svihsaslu{anja treba da budu navedeni u zapisniku, kao i da tainformacija treba da bude dostupna u sudskom iliadministrativnom postupku. 9Pravila o Jugoslaviji i Pravila o Ruandi zahtevaju video iliaudio snimanje saslu{anja.***9. Op{ti komentar 20, para. 11Komiteta za ljudska prava.

Poglavlje 9: Prava tokom saslu{anja799.6 Preispitivanje pravila i prakse saslu{anjaMe|unarodni standardi zahtevaju da dràve redovno isistematski preispituju pravila i uputstva za obavljanje saslu{anja,metode i praksu saslu{anja. # # ^lan 11 Konvencije protiv torture.

80POGLAVLJE 10Pravo na humane uslovepritvora i zabrana torturePravo na pravi~no su|enje ne moè biti ostvareno ako uslovipritvora ometaju sposobnost optuènog da se pripremi zasu|enje, ili ako je optuèni podvrgnut torturi ili ne~ove~nompostupanju.10.1 Pravo na humane uslove pritvora10.1.1 Pravo da se bude pritvoren na zvani~noutvr|enom mestu detencije10.1.2 Zapisnici o pritvoru10.1.3 Pravo na adekvatnu medicinsku negu10.2 Dodatna za{tita za osobe koje su upredsudskom pritvoru10.3 @ene u pritvoru10.4 Zabrana torture i ne~ove~nog postupanja10.4.1 Dugotrajni boravak u samici10.4.2 Upotreba sile10.4.3 Fizi~ki pritisak tokom saslu{anja10.4.4 Upotreba sredstava prinude10.4.5 Pretresanje i telesni pregled10.4.6 Medicinski ili nau~ni eksperimenti10.4.7 Disciplinski prestupi10.4.8 Pravo na od{tetu zbog torture iline~ove~nog postupanja10.1 Pravo na humane uslove pritvoraPravo lica li{enih slobode da se sa njima postupa humanoza{ti}eno je mnogim me|unarodnim standardima. Dok seobuhvatniji standardi nalaze u ugovorima o ljudskim pravima,mnogi specifi~ni zahtevi su sadràni u vanugovornimstandardima, poput Skupa principa, Standardnih minimalnihpravila, Principa medicinske etike i Evropskih zatvorskih pravila.Svako ima pravo na slobodu i bezbednost li~nosti (videtiPoglavlje 1, Pravo na slobodu) pravo da se sa njim postupa~ove~no i sa po{tovanjem prema uro|enom dostojanstvuli~nosti, pravo na slobodu od torture i ne~ove~nog postupanja(videti dole) i pravo na pretpostavku nevinosti, dok se ne dokaè

Poglavlje 10: Pravo na humane uslove i zabrana torturekrivica izvan razumne sumnje tokom pravi~nog su|enja (videtiPoglavlje 15, Pretpostavka nevinosti).Svako ko je li{en slobode ima pravo da se s njim postupa„~ove~no i sa po{tovanjem uro|enog dostojanstva ljudskeli~nosti“.*Relevantni standardi81*^lan 10 ICCPR-a, ~lan 5 Ameri~kekonvencije, ~lan XXV Ameri~kedeklaracije; videti ~lan 4 i ~lan 5Afri~ke povelje.^lan 10 ICCPR-a:„Sa svim osobama li{enim slobode postupa}e se ~ove~no isa po{tovanjem uro|enog dostojanstva ljudske li~nosti.“Ovi me|unarodni standardi dràvama name}u du`nost daobezbede minimalne standarde pritvora i zatvora, kao i da za{titeprava svakog zatvorenika dok su on ili ona li{eni slobode.Komitet za ljudska prava smatra da lica li{ena slobode nesmeju biti „podvrgnuta bilo kakvim ograni~enjima ili prinudi,osim onih koje su posledica njihovog li{enja slobode... Osobekoje su li{ene slobode uìvaju sva prava sadràna u ICCPR-u,podvrgnuta ograni~enjima neizbe`nim u zatvorenoj sredini“. 1Komitet za ljudska prava, tako|e, tvrdi da du`nostpostupanja sa pritvorenicima uz po{tovanje uro|enogdostojanstva li~nosti, predstavlja osnovni standard sveop{teprimene. Dràve ne mogu da se pravdaju nedostatkommaterijalnih sredstava ili finansijskim te{ko}ama za ne~ove~nopostupanje. Dràve su obavezne da svim pritvorenicima izatvorenicima obezbede uslove koji }e zadovoljiti njihoveosnovne potrebe. 2Osnovne potrebe obuhvataju hranu, li~nu higijenu i sanitarneure|aje, posteljinu, ode}u, medicinsku negu, dnevnu svetlost,rekreaciju, fizi~ke ve`be, uslove za upra`njavanje vere,komunikaciju sa drugima, obuhvataju}i i onu sa spoljnimsvetom.^lan 10 ICCPR-a dràvama name}e du`nost da humanopostupaju sa zatvorenicima, dok ~lan 7 ICCPR-a zabranjujetorturu i ne~ove~no postupanje. Uslovi pritvora koji kr{e ~lan 10mogu, a i ne moraju da kr{e ~lan 7. „²N³e~ove~no postupanjeprema odredbama ~lana 10 odraàva manji intenzitetnepo{tovanja ljudskog dostojanstva od onog izodredbi ~lana 7.“ 3Komitet za ljudska prava smatra da je prekr{en ~lan 10 (1)ICCPR-a u slu~aju u kojem je zatvorenik bio zatvoren u 500godina starom zatvoru preplavljenom pacovima,buba{vabama i va{ima, i gde je po 30 mu{karaca, èna i dece1. Op{ti komentar 21, para. 3Komiteta za ljudska prava.2. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),8. april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40), 1991;Parkanyi protiv Ma|arske,(410/1990), 27. jul 1992, Izve{tajKomiteta za ljudska prava,(A/47/40), 1992.3. Manfred Nowak, UN Covenanton Civil and Political Rights: CCPRCommentary, NP Engel, 1993,str.186.

82Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEdràno u }eliji. Zatvorenici su bili izloèni vetru i hladno}i.Pod je bio prekriven fekalijama, a za tu{iranje, a ~esto i zapi}e su koristili morsku vodu. Zatvorenici su koristili urinomnatopljene du{eke i }ebad, iako je postojala nova posteljina.êsto su se de{avala samoubistva, samopovre|ivanja, tu~e iprebijanja. 4Komitet smatra da uskra}ivanje odgovaraju}e ishrane, kao iodsustvo uslova za rekreaciju, predstavlja kr{enje ~lana 10ICCPR-a, osim ako se ne radi o izuzetnim okolnostima. 5* Princip 33 Skupa principa.* Princip 11(2) i 20 Skupa principa,~lan 10 Deklaracije o nestancima,pravilo 7(2) Standardnihminimalnih pravila, pravilo 7(1)Evropskih zatvorskih pravila, ~lan XIInter-ameri~ke konvencije onestancima.** ^lan 10(2) i (3) Deklaracije onestancima, pravilo 7 Standardnihminimalnih pravila, princip 12Skupa principa; videti ~lan XI Interameri~kekonvencije o nestancima,pravila 7(2) i 8 Evropskihzatvorskih pravila.4. Griffin protiv [panije, (493/1992),Dokumenti UN-a CCPR/C/57/1,23. avgust 1996, str. 52,para. 3.1 i 9.2.5. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),8.4.1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40),1991, para. 5.6. Organisation mondiale contre latorture, Association internationale desjuristes democrates, Commissioninternationale des juristes, Unioninterafricaine des droits de l’hommeprotiv Ruande, (27/89, 46/91, 49/91,99/93), Deseti godi{nji izve{tajAfri~ke komisije, 1996–1997,ACHPR/RPT/10.7. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Francuska, DokumentiUN-a CCPR/C/79/Dodatak 80, 4.avgust 1997, para. 16.8. Videti Op{ti komentar 20, para. 11Komiteta za ljudska prava.Afri~ka komisija smatra da su u Ruandi izbeglice – ène, decai starci – dràni u o~ajnim uslovima i da to predstavlja kr{enje~lana 5 Afri~ke povelje. 6Svako ko je u pritvoru ili u zatvoru ima pravo da zahtevapobolj{anje tretmana, ili da se àli na postupanje prema sebi.Vlasti moraju da odgovore u najkra}em mogu}em roku, i ako jezahtev ili àlba odbijena, moè se podneti sudskoj, ili drugojvlasti.*Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost zbog toga {toje u vezi sa ve}inom àlbi o ne~ove~nom postupanju sapritvorenicima u Francuskoj, istraga bila povr{na ili je uop{tenije bilo, „{to je dovelo do prakti~ne neka`njivosti u~inilaca“.Komitet je preporu~io osnivanje nezavisnog mehanizma kojibi nadgledao pritvorenike, i primao i postupao popojedina~nim àlbama pritvorenika na ne~ove~no postupanjeslu`benih lica. 710.1.1 Pravo da se bude pritvoren nazvani~no utvr|enom mestu detencijeDa bi se pritvorenicima obezbedio kontakt sa spoljnim svetom,a u cilju za{tite od kr{enja ljudskih prava kao {to su „nestanci“ itortura, svi ljudi u pritvoru imaju pravo da budu dràni nazvani~no utvr|enom mestu pritvora, koje se, ako je mogu}e,nalazi blizu njihovog mesta stanovanja, i sa vaè}im re{enjem opritvoru.*10.1.2 Zapisnici o pritvoruVlasti moraju da vode, kao i da redovno dopunjavaju zvani~nezapisnike o svim pritvorenicima, kako na pojedinim mestimapritvora, tako i centralizovano. Informacije moraju biti dostupnesudu i drugim nadle`nim organima, ~lanovima porodicepritvorenika, njihovom advokatu i svakoj osobi sa legitimniminteresom.** 8

Poglavlje 10: Pravo na humane uslove i zabrana torture10.1.3 Pravo na adekvatnumedicinsku neguDràve su obavezne da pritvorenicima obezbede kvalitetnumedicinsku negu, jer ne mogu sami da je lako pribave. Treba im,bez diskriminacije po osnovu njihovog pravnog statusa odobritipristup postoje}im zdravstvenim uslugama u dràvi.***Slu`bena lica su odgovorna za za{titu zdravlja ljudi koji supod njihovim nadzorom. #*** Princip 9 Osnovnih principa opostupanju sa zatvorenicima.# ^lan 6 Kodeksa pona{anja licaodgovornih za primenu zakona.83Ovaj odeljak priru~nika se odnosi na standarde koji reguli{ukvalitet nege koja se pruà ljudima pod nadzorom; pravo nadostupnost lekaru i medicinskoj nezi je obra|eno u Poglavlju 4.5,Pravo na dostupnost lekaru.Princip 24 Skupa principa, pravila 25 i 26 Standardnihminimalnih pravila, pravila 29, 30 i 31 Evropskih zatvorskihpravila i Principi medicinske etike postavljaju standarde zapostupanje sa pritvorenicima i zatvorenicima. ##Pravilo 25 Standardnih minimalnih pravila i pravilo 30 (1)Evropskih zatvorskih pravila, zahtevaju da medicinsko osobljepregleda sve bolesne pritvorenike ili zatvorenike, one koji se àlena bolove ili povrede i bilo kog zatvorenika na kojeg je njihovapa`nja posebno usmerena „pod uslovima i onoliko ~esto kolikozahtevaju bolni~ki standardi“. Pravilo 25 (2) Standardnihminimalnih pravila i pravilo 30 (2) Evropskih zatvorskih pravilanavode da }e „medicinsko osoblje podnositi izve{taj upravnikuustanove, kad god smatra da je fizi~ko ili psihi~ko zdravljezatvorenika ugroèno, ili }e biti ugroèno boravkom u zatvoru,ili bilo kojim drugim okolnostima kojima je izloèn u zatvoru“.## Princip 24 Skupa principa,pravila 25 i 26 Standardnihminimalnih pravila, pravila 29, 30 i31 Evropskih zatvorskih pravila iPrincipi medicinske etike.AI smatra da pritvorenik ili zatvorenik treba da ima pristuplekaru u najkra}em mogu}em roku kada postoji iskaz ili sumnjada je bio podvrgnut torturi ili ne~ove~nom postupanju. Pristuplekaru ne treba da zavisi od istrage o navodnoj torturi iline~ove~nom postupanju koju sprovodi zvani~na institucija.AI smatra da svaka èna-pritvorenik koja tvrdi da je bilasilovana ili izloèna seksualnom nasilju mora odmah da budeupu}ena na lekarski pregled i poèljno je da pregled obavi ènalekar.Ovo je presudno u prikupljanju dokaza za krivi~nogonjenje po~inioca.Princip 1 Principa medicinske etike predvi|a da medicinskoosoblje treba da obezbedi iste standarde, i kvalitet za{tite ile~enja za pritvorenike i zatvorenike, poput onih koji se pruàju

84Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEljudima koji nisu li{eni slobode. Principi 2 do 5 navode da je usuprotnosti sa etikom medicinskog osoblja da:• u~estvuje ili sau~estvuje u delima torture ili drugimsurovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcima;• stupa u profesionalne odnose sa pritvorenicima ilizatvorenicima, koji nisu u vezi sa procenom, za{titom ipobolj{anjem njihovog zdravlja;• primenjuje svoje znanje i sposobnosti da bi pomagao uispitivanju na na~in koji moè da ugrozi zdravstveno stanjepritvorenika ili zatvorenika, ili koji je u suprotnosti same|unarodnim standardima;• u~estvuje u potvr|ivanju zdravstvene sposobnostipritvorenika ili zatvorenika za bilo koje postupanje ilika`njavanje koje moè da ugrozi njihovo fizi~ko ili psihi~kozdravlje, ili koje je u suprotnosti sa me|unarodnimstandardima, ili da u~estvuju na bilo koji na~in u postupanjukoje je u suprotnosti sa me|unarodnim standardima;• u~estvuje u bilo kojoj proceduri ograni~avanja pritvorenikaili zatvorenika, osim ako je takva procedura neophodna i uskladu sa ~isto medicinskim kriterijumima, radi za{titefizi~kog ili psihi~kog zdravlja, ili radi sigurnosti zatvorenikaili drugih, te ne predstavlja rizik za zatvorenikovo fizi~ko ilipsihi~ko zdravlje.* Princip 26 Skupa principa.** Princip 36(2) Skupa principa.O svakom medicinskom pregledu mora da se vodi evidencijai mora da se obezbedi pristup toj dokumentaciji.*10.2 Dodatna za{tita za osobe koje su upredsudskom pritvoruMe|unarodni standardi obezbe|uju dodatnu za{titu za ljude kojise nalaze u pritvoru u vezi sa krivi~nim delom, a kojima jo{ nijebilo su|eno.**Relevantni standardiPrincip 36(2) Skupa principa:„ ...(Zabranjeno je) nametanje ograni~enja koja nisuneophodna u svrhu detencije ili za spre~avanje ometanjaprocesa istrage, sprovo|enje pravde ili odràvanje reda ibezbednosti u pritvoru, licu koje se nalazi u pritvorudo/tokom istrage ili su|enja.“Sa svakim ko je osumnji~en ili optuèn, uhap{en ili pritvorenu vezi sa krivi~nim delom, a kome jo{ nije su|eno, postupa se uskladu sa pretpostavkom nevinosti (videti Poglavlje 15,Pretpostavka nevinosti). U skladu sa ovom pretpostavkom,

Poglavlje 10: Pravo na humane uslove i zabrana tortureme|unarodni standardi zahtevaju da postupanje sa licima koja suu pritvoru do su|enja, bude razli~ito od postupanja saosu|enicima.***U periodu pre su|enja lica koja se nalaze u pritvoru imajupravo na posebne uslove:• pravo da budu odvojena od osoba koje su osu|ene i kojimaje izre~ena kazna.*• pravo na pomo} tuma~a radi pripremanja odbrane.**• pravo da ih povremeno pregleda lekar i stomatolog ovlastitom tro{ku.***• pravo da nose sopstvenu ode}u, ako je ~ista i prikladna, ilizatvorsku ode}u koja je razli~ita od one koju nose osu|enici;i da za pojavljivanja pred sudom nose civilnu ode}u u dobromstanju. #• pravo da kupuju knjige, pribor za pisanje i dnevnu {tampu,sve dok je to u saglasnosti sa bezbedno{}u, redom ipravdom. ##10.3 @ene u pritvoru@ene-pritvorenici treba da budu odvojene od mu{karaca i podnadzorom èna-~uvara. @ene treba da se nalaze u odvojeniminstitucijama, ili da budu odvojene unutar institucije podnadzorom ènskog osoblja. Nijedan mu{karac-~uvar ne treba daulazi bez pratnje ènskog osoblja u deo institucije za ène. ###Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost u vezi sapraksom SAD-a kojom se dozvoljavalo „slu`benim licimamu{karcimada u|u u deo zatvora za ène, {to je dovelo doozbiljnih tvrdnji o seksualnom zlostavljanju èna iugroàvanju njihove privatnosti.“ 9@ena-slu`beno lice treba da bude prisutna tokom saslu{anjaèna-pritvorenika i zatvorenika i samo ona moè da izvr{i telesnipregled. 10Dràve treba da obezbede obuku sudskih i drugih slu`benihlica, u cilju njihovog osposobljavanja za vo|enje postupka salicima razli~itog pola. 11U institucijama u kojima se ène nalaze u pritvoru, treba dase obezbede uslovi za prenatalnu i neonatalnu negu i le~enje.Treba obezbediti uslove da se dete rodi u bolnici van zatvorskeinstitucije, kad god je to mogu}e. +85*** ^lan 10(2)(a) ICCPR-a, pravilo84(2) Standardnih minimalnihpravila, ~lan 5(4) Ameri~kekonvencije, pravilo 91 Evropskihzatvorskih pravila.* ^lan 10(2)(a) ICCPR-a, ~lan 5(4)Ameri~ke konvencije. Videti tako|epravilo 85(1) Standardnihminimalnih pravila, pravilo 11(3)Evropskih zatvorskih pravila.** Princip 14 Skupa principa,pravila 36(4) i 93 Evropskihzatvorskih pravila.*** Pravilo 91 Standardnihminimalnih pravila, pravilo 98Evropskih zatvorskih pravila.# Pravilo 88 Standardnihminimalnih pravila, pravilo 95Evropskih zatvorskih pravila.## Pravilo 90 Standardnihminimalnih pravila, pravilo 97Evropskih zatvorskih pravila.### Pravilo 8(a) i 53 Standardnihminimalnih pravila.+ Pravilo 23(1) Standardnihminimalnih pravila, pravilo 28Evropskih zatvorskih pravila.9. Zapaànja Komiteta za ljudskaprava: SAD, Dokumenti UN-aCCPR/C/79/Dodatak 50, 7. april1995, para. 20.10. Op{ti komentar 16, para. 8Komiteta za ljudska prava.11. ^lan 4(h) Deklaracije o ukidanjunasilja nad ènama usvojene uGeneralnoj skup{tini UN-a 21.decembra 1993; Komitet za ukidanjediskriminacije èna, Preporuke br. 19(11. sednica, 1992), 24. septembar1996, str. 19; Izve{taj Specijalnogizvestioca UN-a o torturi,Dokumenti UN-a E/CN.4/1995/34str. 8.

86Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 10(2)(a) ICCPR-a:„ Osim u izuzetnim okolnostima, optuèni }e biti odvojen odosu|enih i ima}e poseban tretman, koji odgovara statusuneosu|enih osoba;“* ^lanovi 7 i 10 ICCPR-a, ~lan 5Afri~ke povelje, ~lan 5(2) Ameri~kekonvencije, ~lan 3 Evropskekonvencije.** ^lan 5 Univerzalne deklaracije,^lan 7 ICCPR-a, Princip 6 Skupaprincipa, ^lan 5 Afri~ke povelje,^lan 5(2) Ameri~ke konvencije, ^lan3 Evropske konvencije.*** ^lan 4 ICCPR-a, ~lan 27(2)Ameri~ke konvencije, ~lan 15Evropske konvencije.# Videti ~lan 2(2) Konvencije protivtorture, ~lan 3 Deklaracije protivtorture, princip 6 Skupa principa,~lan 5 Kodeksa pona{anja licaodgovornih za primenu zakona,~lan 5 Inter-ameri~ke konvencije otorturi.## Videti ^lan 2(3) Konvencijeprotiv torture, ~lanove 5 i 8 Kodeksapona{anja lica odgovornih zaprimenu zakona, ~lan 3 Interameri~kekonvencije o torturi.### ^lan 5 Inter-ameri~kekonvencije o torturi.12. Op{ti komentar 20, para. 3Komiteta za ljudska prava.Pravilo 84(2) Standardnih minimalnih pravila:„Neosu|ene osobe }e se smatrati nevinim i bi}e tretiranekao takve.“Postupanje sa ènama-pritvorenicima iènama-zatvorenicima za vreme trudno}e i poro|aja se morapovinovati obavezi po{tovanja uro|enog dostojanstva ljudskeli~nosti, zabrani surovog, ne~ove~nog ili poniàvaju}egpostupanja, kao i pravilima kojima se reguli{e upotreba sile iograni~enja.*10.4 Zabrana torture ine~ove~nog postupanjaNiko ne sme biti izloèn torturi ili drugim surovim, nehumanimili poniàvaju}im postupcima ili kaznama.**Ovo pravo je apsolutno i ne moè se derogirati. Primenjujese prema svima. Ne moè nikada da se suspenduje, pa ~ak ni zavreme rata, ratne opasnosti, unutra{nje politi~ke nestabilnosti ilivanrednog stanja.*** Videti Poglavlje 31.3, Prava koja nikadane smeju da budu suspendovana.Nikakve okolnosti se ne mogu koristiti kao izgovor zapravdanje torture ili drugih surovih, nehumanih ili poniàvaju}ihpostupaka ili ka`njavanja. #12Ovo pravo je naro~ito va`no za one ljude koji su li{eni slobode.Svim licima odgovornim za primenu zakona zabranjuje se daprimenjuju, podsti~u ili toleri{u torturu ili druge surove,nehumane ili poniàvaju}e postupke ili kazne nad bilo kojomosobom. înjenica da su im to naredili njihovi pretpostavljeni,ne moè se uzeti kao opravdanje; ustvari, prema me|unarodnimstandardima obavezni su da se takvom nare|enju ne povinuju ida izveste o tome. ##înjenica da se osoba smatra opasnom ne opravdavatorturu. ###Zabrana torture i drugih surovih, nehumanih iliponiàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja obuhvata i

Poglavlje 10: Pravo na humane uslove i zabrana torturepostupke koji prouzrokuju, kako fizi~ke, tako ipsihi~ke patnje `rtve. +Telesno ka`njavanje, ka`njavanje zatvaranjem u mra~nu}eliju, kao i sve surove, ne~ove~ne ili poniàvaju}e kazne supotpuno zabranjene kao kazne za disciplinske prekr{aje. ++Videti Poglavlje 25.4, Telesna kazna.Komitet za ljudska prava je preporu~io dràvama da sepostaraju da sva pritvorske ustanove budu bez opreme kojamoè biti upotrebljena za podvrgavanje torturi ili ne~ove~nompostupanju. 13Relevantni standardi87+ ^lan 1 Deklaracije protiv torture,~lan 1 Konvencije protiv torture,~lan 2 Inter-ameri~ke konvencije otorturi.++ Pravilo 31 Standardnihminimalnih pravila.^lan 5 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima:„Niko ne}e biti podvrgnut torturi ili drugom surovom,ne~ove~nom ili poniàvaju}em postupku ili kazni.“^lan 7 ICCPR-a:„Niko ne}e biti podvrgnut torturi ili surovom, ne~ove~nom iliponiàvaju}em postupku ili kazni. Posebno, niko ne}e bitipodvrgnut medicinskim ili nau~nim eksperimentima bezsvog pristanka.“Princip 6 Skupa principa:„Niko ko se nalazi u pritvoru ili zatvoru ne}e biti podvrgnuttorturi ili surovom, ne~ove~nom ili poniàvaju}em postupkuili kazni. Ne sme se pozivati ni na jednu okolnost kaoopravdanje za torturu ili drugo surovo, ne~ove~no iliponiàvaju}e postupanje ili ka`njavanje.“10.4.1 Dugotrajni boravak u samiciKomitet za ljudska prava smatra da dugotrajni boravak u samicimoè da se izjedna~i sa kr{enjem zabrane torture i ne~ove~nogpostupanja prema ~lanu 7 ICCPR-a. 14 (Videti, tako|e, Poglavlje4.1.1, Pritvor bez prava na komunikaciju.)Princip 7 Osnovnih principa o postupanju sa zatvorenicimapredvi|a da dràve treba da se postaraju da ukinu boravak usamici ili da ograni~e taj vid ka`njavanja.Inter-ameri~ka komisija tvrdi: „Dugotrajni boravak u samicinije mera koja se prema zakonu moè smatrati kaznom, pa se13. Op{ti komentar 20, para. 11ne moè pravdati njegova ~esta upotreba“. 15 Komiteta za ljudska prava.14. Op{ti komentar 20, para. 6Komiteta za ljudska prava.15. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1981–1982, OEA/SerijaL/V/II.57, Dokument 6, rev. 1, 1982,str. 124, Urugvaj.

88Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE10.4.2 Upotreba sile* ^lan 3 Kodeksa pona{anja licaodgovornih za primenu zakona.Me|unarodni standardi ograni~avaju upotrebu sile nadpritvorenicima od strane lica odgovornih za primenu zakona.Silu mogu da upotrebe samo ako je to zaista neophodno, i unajmanjoj mogu}oj meri u zavisnosti od okolnosti. U svimslu~ajevima, lica odgovorna za primenu zakona moraju dareaguju uzdràno i u skladu sa ozbiljno{}u situacije i legitimnimciljevima koji treba da budu postignuti.*** Pravilo 54 Standardnihminimalnih pravila, princip 15Osnovnih principa o upotrebi sile ivatrenog oru`ja lica odgovornih zaprimenu zakona.*** Princip 9 Osnovnih principa oupotrebi sile i vatrenog oru`ja licaodgovornih za primenu zakona.Sila moè biti upotrebljena nad osobama u pritvoru kada je tozaista neophodno za odràvanje bezbednosti i reda u instituciji,u slu~ajevima poku{aja bekstva, kada postoji otpor zakonitojnaredbi, ili kada je ugroèna li~na bezbednost osoblja. U svakomslu~aju, upotreba sile je dozvoljena samo ako nenasilne metodenisu dale rezultate.**Lice odgovorno za primenu zakona vatreno oru`je moè daupotrebi za odbranu od neposredne opasnosti po ìvot ili odozbiljne povrede, da bi spre~ilo zlo~in kojim se ugroàva ìvot,za hap{enje osobe koja predstavlja takvu opasnost ili zaspre~avanje njenog bekstva, i samo onda kada su nedovoljnedruge, manje ekstremne mere. Upotreba vatrenog oru`ja kojamoè dovesti do smrti, primenjuje se samo kada je to zaistaneophodno u cilju za{tite ìvota.***10.4.3 Fizi~ki pritisak tokom saslu{anjaKomitet protiv torture smatra da je primena „umerenog fizi~kogpritiska“ kao prihva}enog na~ina ispitivanja pritvorenika„nedopustiva“. Komitet smatra da, ~ak i ako se veruje daosumnji~eni ima informacije o neposrednim napadima na dràvukoji mogu imati za posledicu gubitak ìvota civila, u metodeispitivanja koje se ne smeju upotrebiti, jer predstavljaju kr{enjezabrane torture i ne~ove~nog postupanja ubrajaju se: vezivanjeosobe na veoma bolan na~in, stavljanje kapulja~e kojom sepokriva lice, dugo pu{tanje glasne muzike, dugotrajnouskra}ivanje sna, pretnje, kao i pretnje smr}u, silovitoprotresanje, i izlaganje pritvorenika hladnom vazduhu. Komitetprotiv torture je preporu~io da se „odmah prestane“ sasaslu{anjima koja vr{i slu`ba bezbednosti Izraela uz primenuovih metoda . 16 Videti Poglavlje 9, Prava tokom saslu{anja.16. Dokumenti UN-aCAT/C/SR.297/Dodatak 1, str. 3,para. 8.

Poglavlje 10: Pravo na humane uslove i zabrana tortureRelevantni standardiPravilo 54(1) Standardnih minimalnih pravila:„Slu`bena lica ne}e upotrebljavati silu u svojim odnosima sazatvorenicima, osim u samoodbrani ili u slu~ajevimapoku{aja bekstva, aktivnog ili pasivnog fizi~kog otporanaredbi koja je zasnovana na zakonskim ili drugimpropisima. Slu`bena lica koja su pribegla sili ne smeju to da~ine vi{e nego {to je nu`no i moraju odmah da obavesteupravnika ustanove o incidentu.“10.4.4 Upotreba sredstava prinudeMe|unarodni standardi reguli{u upotrebu sredstava prinude nadpritvorenicima i zatvorenicima, poput lisica, lanaca, okova iluda~kih ko{ulja. Standardi odre|uju da centralna zatvorskauprava treba da odlu~i o formi i na~inu upotrebe sredstavaprinude. Ta sredstva se ne smeju koristiti u cilju ka`njavanja, alance i okove ne treba koristiti kao sredstva prinude. Kada seupotrebe, sredstva prinude se ne smeju koristiti duè nego {to jeneophodno.*Princip 5 Principa medicinske etike nagla{ava da je „usuprotnosti sa medicinskom etikom da medicinsko osoblje, anaro~ito lekari, u~estvuju u bilo kakvom postupku kojim seprimenjuju sredstva prinude nad pritvorenikom ilizatvorenikom, osim ako je taj postupak strogo u skladu samedicinskim kriterijumima, kao neophodan za za{titu fizi~kogili mentalnog zdravlja, ili zbog li~ne bezbednosti pritvorenika,zatvorenika ili njihovih ~uvara, i ne predstavlja rizik za njihovofizi~ko ili mentalno zdravlje.“**Sredstva prinude ne smeju da se koriste kada se pritvorenik ilizatvorenik izvodi pred sudske ili druge organe vlasti, jer moguda uti~u na pretpostavku nevinosti.***10.4.5 Pretresanje i telesni pregledPretresanje i telesni pregled pritvorenika i zatvorenika treba davr{e osobe istog pola i to na na~in kojim se po{tuje dostojanstvote osobe. 1789* Pravila 33 i 34 Standardnihminimalnih pravila, princip 5Principa medicinske etike, pravilo39 Evropskih zatvorskih pravila.** Princip 5 Principa medicinskeetike.*** Pravilo 33 Standardnihminimalnih pravila.# ^lan 7 ICCPR-a.17. Op{ti komentar 16, para. 8,10.4.6 Medicinski ili nau~ni eksperimentiMe|unarodni standardi izri~ito zabranjuju medicinske ili nau~neeksperimente bez dobrovoljnog pristanka osobe nad kojom se tieksperimenti vr{e. #18Komiteta za ljudska prava; videtiInter-ameri~ka komisija, Izve{taj br.38/96, Predmet 10.506 (Argentina),para.i 66 i 76, 15. oktobar 1996.18. Op{ti komentar 20, para. 7,Komiteta za ljudska prava

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE90 ## Princip 22 Skupa principa, Bez obzira na pristanak, ova zabrana je apsolutna, akopravilo 27 Evropskih zatvorskih eksperimenti naru{avaju zdravlje pritvorenika ili zatvorenika. ##pravila.Relevantni standardiPravilo 33 Standardnih minimalnih pravila:„Nikada se ne}e koristiti za ka`njavanje sredstva prinude,kao {to su lisice, lanci, okovi i luda~ka ko{ulja. Osim toga,lanci ili okovi se ne}e upotrebljavati kao sredstva prinude,niti }e se koristiti druga sredstva prinude, osim pod slede}imokolnostima:(a) Kao mera predostro`nosti protiv poku{aja bekstva zavreme transfera, pod uslovom da se ona ne koriste kadazatvorenik iza|e pred sud ili druge predstavnike vlasti;(b) Iz zdravstvenih razloga prema uputstvima medicinskogosoblja;(c) Po nare|enju upravnika ustanove, ako se druge metodekontrole pokaù nedovoljnima, a da bi se zatvorenik spre~ioda nanese povrede sebi, drugima ili da o{teti imovinu; utakvim slu~ajevima upravnik mora odmah da se konsultujesa ~lanom medicinskog osoblja i da podnese izve{taj vi{emadministrativnom organu.“* Princip 30 Skupa principa, pravila29 i 30 Standardnih minimalnihpravila, pravila 35 i 36 Evropskihzatvorskih pravila.** Princip 30 Skupa principa.*** Pravilo 31 Standardnihminimalnih pravila, pravila 37 i 38Evropskih zatvorskih pravila.10.4.7 Disciplinski prestupiNijedan zatvorenik ne sme biti podvrgnut ka`njavanju unutarustanove, osim ako je to u skladu sa ve} postoje}im zakonima ilipropisima. Zatvorenik mora biti obave{ten o navodnomprestupu, nadle`ne vlasti moraju da sprovedu temeljnu istragu oslu~aju, a zatvoreniku treba pruìti priliku da iznese svojuodbranu uz pomo} tuma~a kada je to potrebno i izvodljivo.*Pravo je pritvorenika ili zatvorenika da odluku o disciplinskojmeri preispita vi{a instanca.**Standardma se zabranjuje primena kazni za disciplinskeprestupe, kao {to su: kolektivno ka`njavanje, telesne kazne,zatvaranje u mra~nu }eliju i sve druge surove, ne~ove~ne iliponiàvaju}e kazne.*** (Videti Poglavlje 25.4, Telesna kazna.)10.4.8 Pravo na od{tetu zbog torture iline~ove~nog postupanja@rtve torture i ne~ove~nog postupanja treba da imaju ostvarivopravo na od{tetu, obuhvataju}i i nov~anu nadoknadu.(Dok tekstovi ~lana 11 Deklaracije protiv torture i ~lana 14Konvencije protiv torture na engleskom jeziku koriste pojam

Poglavlje 10: Pravo na humane uslove i zabrana torture91„ispraviti nepravdu“, dotle tekstovi na francuskom i {panskom # ^lan 11 Deklaracije protivjeziku koriste mnogo {iri pojam „reparacija“.) #torture; videti ~lan 14 Konvencijeprotiv torture, ~lan 9 Inter-ameri~keVidovi reparacije su: restitucija, kompenzacija, rehabilitacija, konvencije protiv torture.satisfakcija i garantije da se tortura i ne~ove~no postupanje ne}eponoviti. 1919. Videti Nacrt Osnovnih principa iuputstava o pravu `rtava (grubog)kr{enja ljudskih prava ime|unarodnog humanitarnog pravana obe{te}enje, Dokument UN-a:E/CN.4/1997/104, u razmatranjupred Komisijom UN-a za ljudskaprava u cilju usvajanja na Generalnojskup{tini UN-a, na osnovu studijeTea Van Bovena (Theo Van Boven),ranijeg Specijalnog izvestiocaPodkomisije UN-a o spre~avanjudiskriminacije i za{titi manjina.Dokument UN-a:E/CN.4/Sub.2/1993/8.

PRAVI^NOSU\ENJEP R I R U ^ N I KODELJAK BPRAVA NA SU\ENJUPoglavlje 11Poglavlje 12Poglavlje 13Poglavlje 14Poglavlje 15Poglavlje 16Poglavlje 17Poglavlje 18Poglavlje 19Poglavlje 20Poglavlje 21Poglavlje 22Poglavlje 23Poglavlje 24Poglavlje 25Poglavlje 26Pravo na jednakost pred zakonom i sudovimaPravo na su|enje pred kompetentnim, nezavisnim,nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudomPravo na pravi~nu raspravuPravo na javnu raspravuPretpostavka nevinostiPravo da osoba ne bude prinu|ena dasvedo~i protiv sebe ili da prizna krivicuZabrana upotrebe dokaza iznu|enihtorturom ili prinudomZabrana retroaktivne primene krivi~nih zakona idvostruke ugroènosti (ne bis in idem)Pravo na su|enje bez nepotrebnog odlaganjaPravo da se osoba brani sama iliuz pomo} advokataPravo osobe da prisustvuje su|enju iàlbenom postupkuPravo da se pozovu i ispitaju svedociPravo na tuma~a i na prevodPresudeKaznePravo na àlbu

POGLAVLJE 11Pravo na jednakost predzakonom i sudovima95Garantija jednakosti u kontekstu sudskog postupka imanekoliko aspekata. Ona zabranjuje diskriminatorne zakone iobuhvata pravo na jednak pristup sudu i jednak tretman predsudom.11.1 Pravo na jednakost pred zakonom11.2 Pravo na jednakost pred sudovima11.2.1 Pravo na jednak pristup sudovima11.2.2 Pravo na jednak tretman pred sudovima11.1 Pravo na jednakost pred zakonomSvi ljudi imaju pravo na jednakost pred zakonom.* Pravo najednakost pred zakonom zna~i da zakoni ne smeju da bududiskrimini{u}i, i da sudije i slu`bena lica ne smeju da postupajuna diskriminatorni na~in u primeni zakona.Pravo na jednaku za{titu pred zakonom zabranjujediskriminaciju u pravu ili u praksi na bilo kom polju kojereguli{u i {tite predstavnici vlasti. Ovo, me|utim, ne zna~i da susve razlike u tretmanu diskriminatorne, ve} samo one koje nisuzasnovane na razumnim i objektivnim kriterijumima. 111.2 Pravo na jednakost pred sudovimaSvi ljudi imaju pravo na jednakost pred sudovima itribunalima.** Ovaj op{ti princip vladavine prava zna~i da svakoima jednako pravo i na pristup sudu i na tretman pred sudom.Relevantni standardi^lan 7 Univerzalne deklaracije:„Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo na jednakuzakonsku za{titu bez ikakve diskriminacije. Svi imaju pravona jednaku za{titu protiv bilo kakve diskriminacije kojapredstavlja kr{enje ove Deklaracije i protiv bilo kakvogpodsticanja na diskriminaciju.“^lan 2(1) ICCPR-a:„Svaka dràva ugovornica Pakta obavezuje se da }epo{tovati i da }e obezbediti da svi pojedinci unutar njeneteritorije i pod njenom jurisdikcijom imaju prava priznata* ^lanovi 7 i 10 Univerzalnedeklaracije, ~lanovi 2(1), 3 i 26ICCPR-a, ~lanovi 2 i 15 Konvencije oènama, ~lanovi 2, 5 i 7 Konvencijeprotiv rasizma, ~lanovi 2 i 3 Afri~kepovelje, ~lanovi 1, 8(2) i 24Ameri~ke konvencije, ~lan 14Evropske konvencije, ~lanovi II iXVIII Ameri~ke deklaracije.** ^lan 14(1) ICCPR, ~lanovi 2 i 15Konvencije o ènama, ~lanovi 2 i 5Konvencije protiv rasizma, ~lan21(1) Statuta o Jugoslaviji, ~lan21(1) Statuta o Ruandi, ~lan 67(1)ICC Statuta.1. Broeks protiv Holandije(172/1984), Komitet za ljudskaprava, 9. april 1987, Odabrane odluke2, str. 196; Zwaan-de Vries protivHolandije (182/1984), Komitet zaljudska prava, 9. april 1987,Odabrane odluke 2, str. 209.

96Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEovim Paktom, bez ikakve razlike naro~ito u pogledu rase,boje koè, pola, jezika, veroispovesti, politi~kog ili drugogmi{ljenja, nacionalnog ili dru{tvenog porekla, imovine,ro|enja ili drugog statusa.“^lan 26 ICCPR-a:„Sve osobe su jednake pred zakonom i imaju pravo najednaku zakonsku za{titu bez ikakve diskriminacije. U ovomsmislu, zakon }e zabraniti bilo kakvu diskriminaciju igarantova}e svim osobama jednaku i efikasnu za{titu protivsvake diskriminacije, a naro~ito na osnovu rase, pola,jezika, veroispovesti, politi~kog ili drugog mi{ljenja,nacionalnog ili socijalnog porekla, imovine, ro|enja ilidrugog statusa.“Komitet za ljudska prava smatra da garantija jednakosti iz~lana 14(1) ICCPR-a zahteva od dràva da za ène i mu{karceobezbede jednaka gra|anska i politi~ka prava, za{ti}ena Paktom.Komitet za ljudska prava smatra da zakon u Peruu koji samomuèvima dozvoljava da pred sudovima zastupaju imovinuste~enu u braku, predstavlja kr{enje ICCPR-a. 2Kada je re~ o pravu stranih dràvljana na jednakost predsudovima, Komitet za ljudska prava nagla{ava da „~im je stranimdràvljanima dozvoljeno da u|u na teritoriju dràve ugovornice,oni imaju pravo na jednakost pred sudovima i tribunalima,propisano ICCPR-om...“ 3 Ovo pravo je sadràno u ~lanu 5Deklaracije o ljudskim pravima lica koja nisu dràvljani zemlje ukojoj ìve.11.2.1 Pravo na jednak pristup sudovimaSvako ima pravo na jednak pristup sudovima, bez diskriminacije.U nekim dràvama ènama nije dozvoljen pristup sudovimapod jednakim uslovima kao mu{karcima, {to predstavlja kr{enjeme|unarodnih standarda obuhvataju}i ~lanove 2, 3, 14 i 26ICCPR-a i ~lanove 2 i 15 Konvencije o ènama.2. Videti Ato del Avellanal protivPerua, (202/1986), 28. oktobar 1988,Izve{taj Komiteta za ljudska prava,(A/44/40), 1989, str. 196.3. Op{ti komentar 15, para. 1 i 7Komiteta za ljudska prava.Komitet za ukidanje diskriminacije èna smatra da je: „Pravoène da vodi parnicu u nekim dràvama ograni~eno zakonomili u pogledu njenog pristupa pravnoj pomo}i i mogu}nostida traì zadovoljenje od sudova. U drugim dràvama, njenstatus kao svedoka je manje po{tovan, a njeno svedo~enje imamanju teìnu nego {to je to slu~aj sa mu{karacima. Takvizakoni ili obi~aji efektivno ograni~avaju pravo ène da traìili zadrì jednak deo imovine i umanjuje njen status

Poglavlje 11: Pravo na jednakost pred zakonom i sudovimanezavisnog, odgovornog i cenjenog ~lana zajednice.“ 4 VidetiPoglavlje 29, Specijalni sudovi i vojni sudovi.9711.2.2 Pravo na jednak tretman predsudovimaZahtev za jednakim tretmanom pred sudovima u slu~ajevimakrivi~nih dela ima dva va`na aspekta. Jedan od njih je osnovniprincip da }e branilac i tuìlac imati isti tretman koji }eobezbediti da obe strane u sporu imaju jednake mogu}nosti zapripremu i predstavljanje slu~aja u toku postupka (videtiPoglavlje 13.2, „Jednakost oru`ja“).Drugi aspekt je da svaka optuèna osoba ima pravo na jednaktretman kao i druge osobe optuène za isto ili sli~no krivi~nodelo, bez diskriminacije po bilo kom osnovu iz ~lana 2 ICCPR-a.** ^lan 15 Konvencije o ènama,~lan 5 Konvencije protiv rasizma.Jednak tretman u ovom kontekstu ne zna~i identi~antretman: tamo gde su objektivne ~injenice sli~ne, reakcijasudskog sistema je sli~na. Pravo na jednakost bi}e prekr{eno akosudska ili administrativna odluka budu donete na diskrimini{u}ina~in.Relevantni standardi^lan 14(1) ICCPR-a:„Sve osobe }e biti jednake pred sudovima i tribunalima ...“Jedna od implikacija je da osoba optuèna za krivi~no delouni{tavanja imovine treba da dobije iste garantije, bilo da se radio krivi~nom delu u „politi~kom“ ili „obi~nom kriminalnom“kontekstu. Druga, da zakoni koji daju razli~itu teìnu iskazimasvedoka i diskrimini{u ih prema polnoj pripadnosti, predstavljajukr{enje prava na jednak tretman pred sudovima.Deklaracija iz Pekinga i Platforma za akciju su ozna~ile kaostrate{ki cilj za sve vlade da obezbede jednakost i ukinudiskriminaciju u pravu i u praksi, tako {to }e, izme|u ostalog,opozvati zakone koji diskrimini{u polove i otkloniti predrasudeo polovima u primeni zakona. 5Relevantni standardi^lan 10 Univerzalne deklaracije:„Svako ima jednako pravo na pravi~nu i javnu raspravupred nezavisnim i nepristrasnim tribunalom, u odlu~ivanjuno njegovim pravima I obavezama kao I o krivi~noj optu`biprotiv njega.“4. Preporuke o odredbamaKonvencije o ukidanju svih vidovadiskriminacije èna, 24. septembar1996.5. Izve{taj sa êtvrte svetskekonferencije o ènama, DokumentiUN-a A/CONF.177/20, 17. oktobar1995, str. 99.

98POGLAVLJE 12Pravo na su|enje predkompetentnim, nezavisnim,nepristrasnim i zakonomustanovljenim sudomOsnovni princip i preduslov pravi~nog su|enja je da sud kojije ovla{}en da donosi odluke, bude ustanovljen zakonom, kaoi da bude kompetentan, nezavisan i nepristrasan.12.1 Pravo na su|enje pred kompetentnim,nezavisnim i nepristrasnim sudom12.2 Pravo na raspravu pred zakonomustanovljenim sudom12.3 Pravo na raspravu pred kompetentnim sudom12.4 Pravo na raspravu pred nezavisnim sudom12.4.1 Podela vlasti12.4.2 Imenovanje i uslovi zapo{ljavanja sudija12.4.3 Dodeljivanje slu~ajeva12.5 Pravo na raspravu pred nepristrasnim sudom12.5.1 Osporavanje nepristrasnosti suda* ^lan 10 Univerzalne deklaracije,~lan 14(1) ICCPR, ~lanovi 8(1) i27(2) Ameri~ke konvencije, ~lanXXVI Ameri~ke deklaracije, ~lan 6(1)Evropske konvencije; videti ~lanove7(1) i 26 Afri~ke povelje, Osnovneprincipe o nezavisnosti sudstva.1. Gonzalez del Rio protiv Perua,(263/1987), 28. oktobar 1992,Izve{taj Komiteta za ljudska prava, IItom, (A/48/40), 1993, str. 20.12.1 Pravo na su|enje pred kompetentnim,nezavisnim i nepristrasnim sudomPrimarna institucionalna garantija za pravi~no su|enje je daodluke ne}e donositi politi~ke institucije, ve} kompetentni,nezavisni i nepristrasni, zakonom ustanovljeni sudovi. Pravopojedinca na su|enje pred sudom, sa garantijama za optuènog ukrivi~nom postupku, predstavljaju su{tinu pravi~nog postupka.Svako ko je suo~en sa su|enjem za krivi~no delo iligra|anskom parnicom, ima pravo na su|enje predkompetentnim, nezavisnim, nepristrasnim i zakonomustanovljenim sudom.*Pravo na su|enje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom jedo te mere osnovno, da je Komitet za ljudska prava zauzeo stavda je to „apsolutno pravo koje ne sme da trpi bilo kakveizuzetke“. 1

Poglavlje 12: Pravo na su|enje pred kompetentnim, nezavisnim,nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudomRelevantni standardi^lan 10 Univerzalne deklaracije:„Svako ima jednako pravo na pravi~nu i javnu raspravupred nezavisnim i nepristrasnim tribunalom, u odlu~ivanju onjegovim pravima i obavezama, kao i o krivi~noj optu`biprotiv njega.“99^lan 14(1) ICCPR-a:„Pri odlu~ivanju o optu`bi za krivi~no delo ili o njegovimgra|anskim pravima i du`nostima, svako }e imati pravo napravi~nu i javnu raspravu pred kompetentnim, nezavisnim inepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom ...“Prema Ameri~koj konvenciji, osnovne sudske garantije kojesu neophodne za za{titu ljudskih prava, a koje obuhvataju ipravo na kompetentno, nezavisno i nepristrasno sudstvo, nesmeju se ukinuti, ~ak ni za vreme vanrednog stanja.* 2 VidetiPoglavlje 31, Pravo na pravi~no su|enje za vreme vanrednogstanja.Pravo na su|enje pred kompetentnim, nezavisnim,nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudom, zahteva „nesamo da se pravda ostvaruje, ve} i da se njeno ostvarivanje vidi“. 3Standardi koriste pojam „tribunali“, pre nego „sudovi“.Evropski sud je tribunal odredio kao telo koje vr{i sudskefunkcije, koje je zakonom ustanovljeno da odlu~uje o stvarima uokviru svoje nadle`nosti na osnovu zakonskih propisa, kao i uskladu sa postupcima koji se vode na propisani na~in. 4 Videti,tako|e, Terminologija.12.2 Pravo na raspravu pred zakonomustanovljenim sudomSvaki sud koji re{ava sporove mora biti zakonom ustanovljen.**Sud moè biti ustanovljen ustavom ili zakonom, ili moè bitiosnovan u skladu sa obi~ajnim pravom.Cilj ovog zahteva je da u krivi~nim slu~ajevima obezbedi dase su|enja ne vode pred sudovima koji su osnovani da biodlu~ivali u posebnom, individualnom slu~aju o kojem je re~.***12.3 Pravo na raspravu pred kompetentnimsudomPravo na raspravu pred kompetentnim sudom zahteva da taj sudima jurisdikciju da raspravi slu~aj.* ^lan 27(2) Ameri~ke konvencije.** ^lan 14(1) ICCPR-a, ~lan 8(1)Ameri~ke konvencije 5 , ~lan XXVIAmeri~ke deklaracije, ~lan 6(1)Evropske konvencije; videti ~lan 26Afri~ke povelje.*** Videti princip 5 Osnovnihprincipa o nezavisnosti sudstva.2. Inter-ameri~ki sud, Savetodavnomi{ljenje OC-8/87, 30. januar 1987,“Habeas corpus za vreme vanrednogstanja”, Inter-ameri~ki sud,Savetodavno mi{ljenje OC-9/87, 6.oktobar 1987, Sudske garantije zavreme vanrednog stanja, OAS/SerijaL/V/III.19 dokument 13, 1988.3. Videti predmet Delcourt, Evropskisud, 17. januar 1970, 11 Serija A 17,para. 31.4. Videti predmet Sramek, 22.oktobar 1984, 84 Serija A 17, para.36; Le Compte, Van Leuven i DeMeyere, 23. jun 1981, 43 Serija A 24,para. 55.5. Odredbe Ameri~ke konvencijezahtevaju da sud bude prethodnozakonom ustanovljen.

100Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJESud koji je nadleàn da raspravi slu~aj dobio je to ovla{}enjezakonom: ima jurisdikciju nad slu~ajem/sporom i nad stranamau sporu, kao i da su|enje vodi u zakonom propisanim rokovima.12.4 Pravo na raspravu pred nezavisnimsudomNezavisnost suda od su{tinskog je zna~aja za pravi~no su|enje,{to zna~i da su oni koji donose odluku u datom slu~aju slobodnida nepristrasno donesu odluku, na osnovu ~injenica i u skladu sazakonom, bez ikakvog me{anja, pritisaka ili nekorektnog uticajanekog od vladinih resora ili neke druge strane. To isto tako zna~ida su imenovane sudije izabrane, pre svega, na osnovu svojepravne stru~nosti.Faktori koji uti~u na nezavisnost sudstva donekle susistematizovani u Osnovnim principima o nezavisnosti sudstva.Oni obuhvataju podelu vlasti koja {titi sudstvo od spoljnihuticaja ili me{anja, i prakti~ne garantije nezavisnosti kao {to sustru~nost i stalnost poloàja sudija.Relevantni standardiPrincip 5 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Svako ima pravo na su|enje pred redovnim sudovima itribunalima prema ustanovljenim zakonskimprocedurama.Tribunali koji ne primenjuju procedure,ustanovljene u skladu sa zakonom zakonskog postupka,ne}e biti formirani da bi preuzeli jurisdikciju koja pripadaredovnim sudovima ili sudskim tribunalima.“12.4.1 Podela vlastiNezavisnost sudstva se zasniva na podeli vlasti u demokratskomdru{tvu. 6 Razli~iti dràvni organi imaju posebne i specifi~neodgovornosti. Sudstvo kao institucija i sudije kao pojedinci,treba da imaju isklju~ivu vlast da odlu~e o slu~ajevima koje imajupred sobom.* Princip 1 Osnovnih principa onezavisnosti sudstva.6. Sedmi izve{taj o stanju ljudskihprava na Kubi, 1983, OEA/SerijaL/V/II.61, oktobar 1983; Izve{taj ostanju ljudskih prava u Ekvadoru,OEA/Serija L/V/II.96, dokument10, rev. 1, str. 73, april 1997.Sudstvo u celini i svaki sudija moraju biti oslobo|eni oduplitanja dràve ili privatnih lica. Nezavisnost sudstva treba dagarantuje dràva, treba da bude ugra|ena u zakon i da je svevladine institucije po{tuju. Dràve moraju da obezbedepostojanje sistemskih i funkcionalnih garantija protiv politi~kih idrugih uticaja u primeni pravde.*Nezavisnost sudstva zahteva da sudstvo ima isklju~ivujurisdikciju nad svim pitanjima sudske prirode. To zna~i da

Poglavlje 12: Pravo na su|enje pred kompetentnim, nezavisnim,nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudom101sudske odluke ne mogu da menjaju vansudski organi vlasti na ** Principi 3 i 4 Osnovnih principa o{tetu jedne od strana u sporu, osim u pitanjima koja se odnose nezavisnosti sudstva.na ublaàvanje ili zamenu kazne, kao i na pomilovanja.**Tako|e, nezavisnost sudstva zahteva da slu`bena licaodgovorna za sprovo|enje pravde budu potpuno nezavisna od *** Uputstvo 10 Uputstava o ulozionih koja su nadle`na za krivi~no gonjenje.***tuìlaca.Relevantni standardiPrincip 2 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Sudije nepristrasno re{avaju slu~ajeve koji su im dodeljeni,na osnovu ~injenica i u skladu sa zakonom, bez ikakvihograni~enja, neprikladnih uticaja, podsticanja, pritisaka,pretnji ili me{anja, direktnih ili indirektnih, od bilo koga i izma kog razloga.“Princip 1 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Nezavisnost sudstva garantova}e dràva i ono }e bitiza{ti}eno Ustavom ili zakonima te zemlje. Sve institucije,vladine i druge, moraju da po{tuju nezavisnost sudstva.“Princip 3 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Sudstvo }e imati jurisdikciju nad svim pitanjima sudskeprirode i isklju~ivo }e biti ovla{}eno da donosi odluke da lije predmet koji je podnet na odlu~ivanje u okviru njegovezakonom definisane nadle`nosti.“Princip 4 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Ne}e biti neopravdanih ili neovla{}enih me{anja u sudskipostupak, niti }e odluke sudova biti podvrgnute reviziji.Ovaj princip se primenjuje bez uticaja na sudsku reviziju ilina ublaàvanje ili zamenu kazne od strane nadle`nogorgana, a koju je sud izrekao u skladu sa zakonom.“Uputstvo 10 Uputstava o ulozi tuìlaca:„Tuìla~ke funkcije bi}e strogo razdvojene od sudskih.“Ometanje nezavisnosti sudstva je ponekad direktno.Afri~ka komisija razmatrala je dva dekreta vlade Nigerije, akojima se sudovima oduzima jurisdikcija nad pitanjima kojase ti~u vladinih dekreta i delovanja. Afri~ka komisija smatrada dekreti predstavljaju kr{enje garantija o pravu da osobabude saslu{ana, iz ~lana 7 Afri~ke povelje, kao i ~lana 26 onezavisnosti sudova. Komisija je zauzela stav da je „napadove vrste na jurisdikciju sudova izuzetno {tetan, jer osim {to 7. Civil Liberties Organization protivsam po sebi predstavlja kr{enje ljudskih prava, omogu}ava dai kr{enje drugih prava pro|e neka`njeno“. 7Nigerije, (129/93), Osmi godi{njiizve{taj Afri~ke komisije, 1994–1995,ACHPR/RPT/8/Rev. I.

102Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEInter-ameri~ka komisija je zauzela kriti~ki stav premadràvama koje ne po{tuju garantije za nezavisnost sudova.Komisija je kritikovala, izme|u ostalog, preme{taje iliotpu{tanje sudija koji su donosili odluke suprotno interesimavlasti, imenovanje sudija od strane izvr{ne vlasti i pristajanjesudija da izvr{avaju naloge vlasti. U îleu, Komisija jenaro~ito kritikovala sudstvo koje nije upotrebilo svojautoritet u ispitivanju àlbi o kr{enju ljudskih prava. UPeruu, Komisija je kritikovala sistem prema kojem seidentitet sudija u slu~ajevima optu`bi za terorizam drì utajnosti (videti Poglavlje 14.4, Kr{enje prava na javnostrasprave). 8U nekim drugim dràvama sastav sudstva ne zadovoljavazahtev za podelom vlasti (videti Poglavlje 29, Specijalni sudovii vojni sudovi).Inter-ameri~ka komisija je utvrdila da su specijalni krivi~nisudovi u Nikaragvi, sastavljeni od pripadnika milicije,rezervista i od onih koji podràvaju vladaju}u politi~kupartiju, prekr{ili pravo na nezavisno i nepristrasno sudstvo. 9Inter-ameri~ka komisija je utvrdila da vojni sudovi uKolumbiji i îleu nisu u dovoljnoj meri nezavisni. 10Prilikom odre|ivanja da li je neki sud nezavisan ili ne,Evropska komisija i Sud su ispitivali da li su sudije koji donoseodluke primali nare|enja od izvr{ne vlasti.8. Videti Izve{taj o stanju ljudskihprava u îleu, OEA/SerijaL/V/II.66, para.i 36–45; Godi{njiizve{taj Inter-ameri~ke komisije,1996, OEA/Serija L/V/II.95,dokument 7, str. 736, 1997.9. Videti Godi{nji izve{taj Interameri~kekomisije, 1982–1983,OEA/Serija L/V/II.61, dokument22, rev. 1, 1983, str. 18.10. Inter-ameri~ka komisija, Izve{tajo stanju ljudskih prava u Kolumbiji,OEA/Serija L/V/II.53, dokument22, 30. jun 1981, str. 222; Interameri~kakomisija, Izve{taj o stanjuljudskih prava u îleu, OEA/SerijaL/V/II.66, dokument 17, 1985, str.286, para. 8.11. Sutter protiv [vajcarske,(8209/78), 1. mart 1979, 16 DR 166,str. 174.12. Predmet Belilos, 29. april 1988,132 Serija A 30.Evropska komisija je razmatrala rad vojnog suda i utvrdila daje nezavisan. Sudije su bile aktivni vojni oficiri, ali iako su povojnoj hijerarhiji bili pod vla{}u sebi nadre|enih oficira, nisuim bili podre|eni u svojim sudskim funkcijama i usprovo|enju pravde. 11Evropski sud je utvrdio da gradski policijski odbor, koji jekaznio jednog studenta zbog u~estvovanja na neprijavljenimdemonstracijama, nije delovao dovoljno nezavisno da bizadovoljio ~lan 6 (1) Evropske konvencije. Policijskomodboru je predsedavao policajac koji nije bio u podre|enompoloàju u odnosu na pretpostavljene dok je vodio odbor, alije po isteku mandata trebalo da se vrati svojim redovnimpolicijskim du`nostima. Evropski sud smatra da obi~nigra|ani takvu osobu vide kao pripadnika policijskih snagapodre|enog svojim pretpostavljenima i lojalnog kolegama. 12

Poglavlje 12: Pravo na su|enje pred kompetentnim, nezavisnim,nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudom12.4.2 Imenovanje i uslovi zapo{ljavanjasudijaDa bi se za{titila nezavisnost i kompetentnost sudstva, postojeme|unarodni standardi koji se odnose na izbor sudija i na uslovenjihovog zapo{ljavanja. Mnogi od tih standarda su jasno izraèniu Osnovnim principima o nezavisnosti sudstva.Za{tita nezavisnosti sudstva zahteva da ljudi koji se biraju zasudije budu izabrani na osnovu svog pravnog obrazovanja iiskustva. Sudije ne treba birati na osnovu „nedopu{tenih motiva“i moraju imati odgovaraju}e kvalifikacije.*Unapre|ivanje sudija treba da bude zasnovano naobjektivnim ~iniocima, a naro~ito na sposobnostima, integritetui iskustvu.**Dràve treba da obezbede adekvatne izvore finansiranja, da biomogu}ile sudstvu da izvr{ava svoje funkcije, kao i odgovaraju}eplate i penzije za sudije. Trajanje mandata, uslovi slu`be i godinepenzionisanja moraju biti zakonom propisani.***103* Princip 10 Osnovnih principa onezavisnosti sudstva.** Princip 13 Osnovnih principa onezavisnosti sudstva.*** Principi 7 i 11 Osnovnihprincipa o nezavisnosti sudstva.Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost zbog uticajakoji bi izbor sudija mogao da ima na primenu prava napravi~no su|enje u nekoliko saveznih dràva SAD, prema~lanu 14 ICCPR-a. Komitet je preporu~io sistem imenovanjasudija prema zaslugama na osnovu odluke nezavisnog organa.Komitet je, tako|e, izrazio zabrinutost zbog toga {to „umnogim seoskim sredinama (u SAD) pravdu izvr{avajunekvalifikovane i neobu~ene osobe“. 13Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost zbog toga {topravosu|e u Sudanu nije ni u kom pogledu nezavisno, nifakti~ki ni pojavno. Komitet je utvrdio da mnoge sudije nisuizabrane prvenstveno na osnovu svojih pravnih kvalifikacija,da veoma malo èna i onih koji nisu muslimani zauzimapoloàje u sudstvu, kao i da sudije mogu da budu podvrgnutepritisku nadzornih organa koje kontroli{e vlada Sudana. 14Relevantni standardiPrincip 10 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Osobe koje su izabrane za sudije treba da budu li~nosti saintegritetom i sposobnostima, sa odgovaraju}im pravnimobrazovanjem ili kvalifikacijama. Ma koji na~in izborasudija treba da pruà za{titu od imenovanja iz nedopu{tenihmotiva. Pri izboru sudija ne sme biti bilo kakvediskriminacije po osnovu rase, boje koè, pola,13. Zapaànja Komiteta za ljudskaprava: SAD, Dokumenti UN-aCCPR/C/79/Dodatak 50, 7. april1995, para.i 23 i 36.14. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Sudan, DokumentiUN-a CCPR/C/79/Dodatak 85, 19.novembar 1997, para. 21.

104Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEveroispovesti, politi~kog ili drugog mi{ljenja, nacionalnog ilisocijalnog porekla, imovine, ro|enja ili statusa, osimzahteva da kandidat mora biti dràvljanin te zemlje, a to sene}e smatrati diskriminacijom.“Princip 11 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Mandat sudija, njihova nezavisnost, sigurnost, primereniprihodi, uslovi slu`be, penzija i starosna granicapenzionisanja bi}e garantovani zakonom.“* Principi 12 i 18 Osnovnih principao nezavisnosti sudstva.** Principi 16, 17, 19 i 20 Osnovnihprincipa o nezavisnosti sudstva.Da bi se obezbedila nezavisnost sudstva, poloàj sudija trebada bude zagarantovan, kao i da budu oslobo|eni brige da }enjihovo mesto biti ugroèno politi~kim reakcijama na njihoveodluke. Sudije, bilo da su imenovani ili izabrani, treba da imajugarantovani poloàj sve dok ne ispune uslov za starosnu penzijuili do isteka mandata. Sudije mogu da budu suspendovani iliuklonjeni samo ako su nesposobni da ispunjavaju svoje du`nosti,ili zbog pona{anja nespojivog sa svojim poloàjem.*Protiv sudija se mogu pokrenuti disciplinski postupci iprimeniti sankcije zbog zloupotreba slu`benog poloàja,obuhvataju}i suspenziju i opoziv. Dràva moè, tako|e, da budeobavezna da naknadi {tetu prouzrokovanu zloupotrebomsudijskog poloàja. Me|utim, sudije treba da uìvaju imunitet odgra|anskih parnica za {tetu zbog nedopu{tenog ~injenja ilipropu{tanja u obavljanju svojih sudskih funkcija. Po tu`bamapodnetim protiv sudija u njihovom slu`benom svojstvu, treba dase postupa ekspeditivno i u pravi~nom postupku.**Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost zbog toga {tosudije ustavnog i vrhovnog suda u Belorusiji moè da razre{idu`nosti predsednik republike bez ikakvih ograni~enja iliza{tite. Komitet je razmatrao tvrdnju da je Predsednikrazre{io du`nosti dvojicu sudija zbog toga {to nisu izrekli inaplatili kaznu koju je zahtevao predstavnik izvr{ne vlasti.Komitet je izneo stav da procedura u Belorusiji, koja seodnosi na poloàj, disciplinovanje i razre{enje sudija, nije uskladu sa principima nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva. 15*** Princip 14 Osnovnih principa onezavisnosti sudstva.15. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Belorusija, DokumentiUN-a CCPR/C/79/Dodatak 86, 19.novembar 1997, para. 13.12.4.3 Dodeljivanje slu~ajevaDodeljivanje slu~ajeva sudijama unutar suda kojem pripadaju jeinterna stvar sudske administracije.***Kada vi{e od jednog suda moè imati jurisdikciju nad nekimslu~ajem, onda odluku o tome koji }e sud odlu~ivati treba dadonesu sudski organi na osnovu objektivnih faktora.

Poglavlje 12: Pravo na su|enje pred kompetentnim, nezavisnim,nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudom12.5 Pravo na raspravu pred nepristrasnimsudomSud mora da bude nepristrasan. Princip nepristrasnosti, koji seprimenjuje na svaki pojedina~ni slu~aj, zahteva da onaj kodonosi odluku, bilo da se radi o profesionalnim sudijama ilisudijama porotnicima ili poroti, bude nepristrasan. 16105Stvarna nepristrasnost i vidljiva nepristrasnost su podjednakozna~ajne za uspostavljanje po{tovanja prema postupkusprovo|enja pravde.Relevantni standardiPrincip 18 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Sudije mogu biti opozvane ili suspendovane samo zbogpona{anja nespojivog sa njihovim poloàjem ili ako sunesposobni da ispunjavaju svoje du`nosti.“Princip 19 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Svi disciplinski ili postupci suspenzije ili opoziva bi}e vo|eniu skladu sa utvr|enim standardima sudijskog pona{anja.“Princip 20 Osnovnih principa o nezavisnosti sudstva:„Odluke o suspenziji ili opozivu treba da budu preispitaneod strane nezavisnog organa. Mogu}e je da se ovaj principne primeni na odluke najvi{eg suda, kao i na odlukezakonodavne vlasti u postupku impi~menta (optuènjanajvi{ih dràvnih slu`benika pred kvazi sudskim telom) ilisli~nom postupku.“Pravo na nepristrasnost suda zahteva da sudije i porotnicinemaju nikakav interes ili udeo u datom slu~aju i da nemaju ve}formirano mi{ljenje o njemu.Od sudstva se zahteva da se postupci vode pravi~no i da sepo{tuju prava svih strana u sporu.*Komitet za ljudska prava smatra da nepristrasnost „zna~i dasudije ne smeju da imaju unapred formirana mi{ljenja oslu~aju koji imaju pred sobom, kao i da ne smeju postupati nana~in koji favorizuje interese jedne strane u sporu“. 17Evropski sud smatra da sudije ne smeju imati „unapredformirano mi{ljenje o su{tini spora/slu~aja“. 18Odluke o ~injenicama moraju biti zasnovane na dokazima ina ~injenice moraju da se primene vaè}i zakoni. Ne sme biti makakvog me{anja, ograni~avanja, podsticanja, pritisaka ili pretnjisa bilo koje strane.*** Princip 6 Osnovnih principa onezavisnosti sudstva.** Princip 2 Osnovnih principa onezavisnosti sudstva.16. Videti Karttunen protiv Finske,(387/1989), 23. oktobar 1992,Izve{taj Komiteta za ljudska prava, IItom, (A/48/40), 1993, str. 120 u vezisa sudijama porotnicima; Collinsprotiv Jamajke, (240/1987),1. novembar 1991, Izve{taj Komitetaza ljudska prava, (A/47/40), 1992,str. 236 para. 8.4, koji zahteva daporotnici budu nepristrasni. Videti,tako|e, ~lan 67(1) ICC Statuta kojigarantuje da }e se pravi~na raspravavoditi nepristrasno.17. Videti Karttunen protiv Finske,(387/1989), 23. oktobar 1992,Izve{taj Komiteta za ljudska prava, IItom, (A/48/40), 1993, str. 120,para. 7.2.18. Fey protiv Austrije, 24. februar1993, 255 Serija A 13, para. 34.

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE106*** Princip 8 Osnovnih principa o Sudije moraju da se pona{aju na na~in koji obezbe|ujenezavisnosti sudstva.nepristrasnost i nezavisnost sudstva, i dostojanstvo njihovogpoziva.***12.5.1 Osporavanje nepristrasnosti sudaNepristrasnost suda osporavala se u razli~itim kontekstima, aposebno kada je sudija, koji donosi odluku u drugom svojstvu,u~estvovao u nekim fazama postupka i kada je sudija bio li~nozainteresovan za postupak ili u bilo kakvom odnosu sa jednomod strana u sporu.Slu~ajevi ispitivanja nepristrasnosti sudova, koji se iznosepred Komitet za ljudska prava i regionalna tela, testiraju se nadva na~ina. Jedan je objektivni test kojim se ispituje da li jesudija pruìo dovoljne proceduralne garantije da bi isklju~iosvaku opravdanu sumnju u pristrasnost. Drugi test jesubjektivan i ispituje li~ne predrasude. Dok ovi slu~ajevipokazuju da se privid pristrasnosti ispituje zajedno sa stvarnompristrasno{}u, postoji op{ta pretpostavka da su sudije (i porota)li~no nepristrasni, osim ako jedna od strana u sporu ne dokaèsuprotno, po pravilu, tokom postupka predvi|enog nacionalnimzakonom.Komitet za ljudska prava smatra da tamo gde su osnovi zadiskvalifikaciju sudije ustanovljeni zakonom, nacionalnisudovi treba da ih uzmu u obzir i da zamene one ~lanovesuda na koje se mogu primeniti kriterijumi odiskvalifikaciji. 1919. Videti Karttunen protiv Finske,(387/1989), 23. oktobar 1992,Izve{taj Komiteta za ljudska prava, IItom, (A/48/40), 1993, str. 120, para.7.2.20. The Constitutional Rights Project(u vezi sa Zamani Lakwot i drugih{est osoba) protiv Nigerije, (87/93),Osmi godi{nji izve{taj Afri~kekomisije za ljudska prava i pravanaroda, 1994–1995, ACHPR/RPT/8/ Rev. I str. 14, para. 10.Afri~ka komisija smatra da stvaranje specijalnog sudasastavljenog od jednog sudije i ~etvorice pripadnika oruànihsnaga, sa isklju~ivim ovla{}enjem da odlu~uju, presu|uju iizri~u kazne u slu~ajevima gra|anskih nemira, predstavljakr{enje ~lana 7 (1) (d) Afri~ke povelje. Komisija smatra da„bez obzira na karakter pojedinih ~lanova ovakvih tribunala,sam njihov sastav stvara utisak o nepostojanjunepristrasnosti, ako ne i stvarnom odsustvunepristrasnosti“. 20Evropski sud nije utvrdio odsustvo nepristrasnosti uslede}im slu~ajevima:• kada je sudija koji sudi u~estvovao u predsudskimpostupcima, obuhvataju}i i dono{enje odluke da optuènibude zadràn u pritvoru pre su|enja. Sud smatra da„~injenica da je sudija donosio odluke u predsudskom

Poglavlje 12: Pravo na su|enje pred kompetentnim, nezavisnim,nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudompostupku, obuhvataju}i i odluke o vra}anju u pritvor, nemoè sama po sebi da se uzme kao potvrda sumnji u njegovunepristrasnost; ono {to je va`no je doma{aj i priroda ovihodluka. 21107• kada je sudija koji predsedava su|enju, na osnovu sudskogdosijea, odlu~io da postoje prima facie dokazi kojiopravdavaju izno{enje slu~aja pred sud. Sud je utvrdio dasudijino detaljno poznavanje slu~aja, koje je zasnovano nanjegovoj ulozi u preliminarnim fazama (su|enja), ne zna~i daon ima predrasude koje bi ga spre~ile da bude nepristrasan. 22Evropski sud je, me|utim, ustanovio odsustvonepristrasnosti u slede}im slu~ajevima:• kada je predsedavaju}i sudija apelacionog suda, koji je imao{iroka ovla{}enja, prethodno zauzimao uticajan poloàj ujavnom tuìla{tvu, Sud je smatrao da nepristrasnost suda „upojavnom obliku izaziva sumnju“. Sud je, me|utim, primetioda sama ~injenica da je sudija nekada bio ~lan tuìla{tva nijeodlu~uju}a po sebi i za sebe. 23• kada je istra`ni sudija odredio pritvor optuènom upredsudskom postupku i kada je ispitivao optuènognekoliko puta u toku istrage, a kasnije bio imenovan zasudiju u istom slu~aju. 24Relevantni standardi^lan 7 (1) (d) Afri~ke povelje:„Svaki pojedinac ima}e pravo da njegov slu~aj buderaspravljen. Ovo podrazumeva: (...)(d) pravo da mu se sudi u razumnom roku prednepristrasnim sudom ili tribunalom.“21. Nortier protiv Holandije,(31/1992/376/450), 24. avgust 1993,str. 12.22. Saraiva de Carvalho protivPortugala, (14/1993/409/488), 22.april 1994, str. 11.23. Predmet Piersack, 1. oktobar1982, 53 Serija A 14, para. 31.24. Predmet De Cubber, 26. oktobar1984, 86 Serija A 13–16.

108POGLAVLJE 13Pravo na pravi~nu raspravuPravo na pravi~nu raspravu obuhvata sve proceduralne idruge garantije za pravi~no su|enje koje su ustanovljeneme|unarodnim standardima, ali to pravo je {ire po svomobimu. Ovo pravo obuhvata usagla{enost sa nacionalnimprocedurama, pod uslovom da su one u skladu same|unarodnim standardima. Iako ispunjava sve nacionalne ime|unarodne proceduralne garantije, mogu}e je da su|enjejo{ uvek ne ispunjava kriterijume za pravi~nu raspravu.13.1 Pravo na pravi~nu raspravu13.2 „Jednakost oru`ja“* ^lan 10 Univerzalne deklaracije,~lan 14(1) ICCPR-a, ~lan 6(1)Evropske konvencije, ~lan XXVIAmeri~ke deklaracije, ~lan 8Ameri~ke konvencije, ~lan 20(1)Statuta o Jugoslaviji, ~lan 19(1)Statuta o Ruandi, ~lanovi 64(2) i67(1) ICC Statuta.1. Videti: Op{ti komentar 13, para. 5Komiteta za ljudska prava;Savetodavno mi{ljenje Interameri~kogsuda za ljudska prava,OC-11/90, Izuzeci od iscrpenostiunutra{njih pravnih lekova, 10.avgust 1990, Godi{nji izve{taj Interameri~kogsuda, 1990, OAS/SerijaL/V/III.23, dokument 12, rev. 1991,str. 44, para. 24.2. Morael protiv Francuske,(207/1986), 28. jul 1989, Izve{tajKomiteta za ljudska prava,(A/44/40), 1989, str. 210.13.1 Pravo na pravi~nu raspravuPravo na pravi~nu raspravu predstavlja su{tinu konceptapravi~nog su|enja. Svako ima pravo na pravi~nu raspravu.*Pravo na pravi~nu raspravu u su|enjima za krivi~na delaprecizirano je nizom konkretnih prava, kao {to je pravo napretpostavku nevinosti, pravo na su|enje bez nepotrebnogodlaganja, pravo na pripremu odbrane, pravo da se osoba branisama ili uz pomo} advokata, pravo da se pozovu i ispitajusvedoci i pravo na za{titu od retroaktivnih krivi~nih zakona.Me|utim, me|unarodni standardi, koji reguli{u vo|enjepostupka, jasno stavljaju do znanja da posebno nabrojana pravapredstavljaju „minimum“ garantija. Po{tovanje svake od tihgarantija ne obezbe|uje, u svim slu~ajevima i pod svimokolnostima, pravi~nu raspravu. Pravo na pravi~no su|enje {ireje nego skup individualnih garantija, i zavisi od ~itavog tokapostupka. 1Komitet za ljudska prava smatra da je za pravi~nu raspravupotrebno nekoliko uslova, kao {to su „jednakost oru`ja“ (videtidole), po{tovanje principa kontradiktornosti postupka iekspeditivnost procedure. 2Komitet za ljudska prava utvrdio je da postoji kr{enje pravana pravi~nu raspravu u slu~aju osmorice politi~kih protivnikapredsednika Mobutu Sese Sekoa u biv{em Zairu, koji su biliosu|eni na dugogodi{nje zatvorske kazne u odsustvuproceduralnih garantija. Optuèni, koji su u prethodnomperiodu bili ili proterani ili u ku}nom pritvoru tokom 1981.godine, ponovo su uhap{eni i su|eno im je u sudu dràvne

Poglavlje 13: Pravo na pravi~nu raspravubezbednosti pod optu`bom da su kovali zaveru za svrgavanjereìma. Optuèni nisu dobili sudski poziv, a trojica nisu bilasaslu{ana u predsudskom postupku. Oni i njihove porodicesu nasilno iseljeni iz svojih ku}a na osnovu „administrativnemere proterivanja“. Komitet je ustanovio, izme|u ostalog, dasu bili podvrgnuti samovoljnom pritvoru i da im je uskra}enopravi~no i javno su|enje zbog njihovog politi~kog mi{ljenja. 3Relevantni standardi^lan 14(1) ICCPR-a:„Pri odlu~ivanju o optu`bi za krivi~no delo ili njegovimgra|anskim pravima i du`nostima, svako }e imati pravo napravi~nu i javnu raspravu pred kompetentnim, nezavisnim inepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom ...“10913.2 „Jednakost oru`ja“Jedan od osnovnih kriterijuma za pravi~nu raspravu je princip„jednakosti oru`ja“ strana u sporu. „Jednakost oru`ja“, kojamora da se po{tuje tokom celog sudskog postupka, zna~i dastrane u sporu imaju jednak proceduralni poloàj tokomsu|enja, i da imaju jednak poloàj prilikom izno{enja odbrane ilioptu`be. 4 To zna~i da svakoj strani treba omogu}iti da iznesesvoj slu~aj, pod uslovima koji je ne dovode u bitno nepovoljanpoloàj u odnosu na protivni~ku stranu.U krivi~nim postupcima, u kojima tuìlac ima kompletnudràvnu ma{ineriju iza sebe, princip „jednakosti oru`ja“ jenajva`nija garantija prava na odbranu. Ovaj princip garantujeodbrani da }e biti u jednakom poloàju s tuìocem tokompripreme i izno{enja slu~aja. 5 Ovaj princip zahteva dovoljnovremena, odgovaraju}e mogu}nosti za pripremu odbrane, kao idobijanje bitnih obave{tenja od tuìoca. Obuhvata i pravo naadvokata, pravo da se pozovu i ispitaju svedoci i pravo da(optuèni) bude prisutan na su|enju. Ovaj princip bi}e prekr{enukoliko optuèni ne dobije informacije potrebne za pripremuodbrane, ako mu bude uskra}en pristup ve{tacima, ili ako mu nebude omogu}eno da prisustvuje àlbenoj raspravi kojoj je tuìlacprisustvovao.Videti Poglavlje 8, Pravo na adekvatno vreme i mogu}nostiza pripremu odbrane.3. Mpandanjila i drugi protiv Zaira,(138/1983), 26. mart 1986, Odabraneodluke 2, str. 164.4. Videti presude Evropskog suda upredmetima Ofrer i Hopfinger, br.524/59 i br. 617/59, 19. decembar1960, Yearbook 6, str. 680 i 696.5. Predmet Foucher, Evropski sud,25 EH RR 234, str. 247.

110POGLAVLJE 14Pravo na javnu raspravuPravo na javnu raspravu je najva`nija garantija pravi~nosti inezavisnosti sudskog postupka i na~in da se o~uva poverenjegra|ana u pravosudni sistem.14.1 Pravo na javnu raspravu14.2 Zahtevi javne rasprave14.3 Dozvoljeni izuzeci od javnosti rasprave14.4 Kr{enje prava na javnost rasprave* ^lan 10 Univerzalne deklaracije,~lan 14(1) ICCPR-a, ~lan 6(1)Evropske konvencije, ~lan 20(4)Statuta o Jugoslaviji, ~lan 19(4)Statuta o Ruandi, ~lanovi 64(7) i67(1) ICC Statuta.** ^lan 11 Univerzalne deklaracije,princip 36(1) Skupa principa, ~lan8(5) Ameri~ke konvencije, ~lan XXVIAmeri~ke deklaracije.1. Op{ti komentar 13, para. 6Komiteta za ljudska prava.2. Nacrt Deklaracije UN-a o pravu iodgovornosti pojedinaca, grupa idru{tvenih organa u ciljupromovisanja univerzalno priznatihljudskih prava i sloboda (nacrtDeklaracije o braniocima ljudskihprava) usvojila je Radna grupa obraniocima ljudskih prava UN-a umartu 1998. godine, a potvrdilaKomisija UN-a za ljudska prava nasvojoj 54. sednici 1998. i uputilaECOSOC-u na usvajanje iupu}ivanje 53. sesiji Generalneskup{tine UN-a, Dokumenti UN-a:E/CN.4/1998/L.18, (aneks) rev. 1.14.1 Pravo na javnu raspravuOsim u restriktivno odre|enim slu~ajevima, sve sudske raspravei presude moraju biti javne.* 1Pravo na javnost rasprave u krivi~nom postupku ustanovljenoje me|unarodnim standardima o ljudskim pravima.**Pravo na javnost rasprave zna~i ne samo da strane u sporu,ve} isto tako i javnost uop{te, imaju pravo da prisustvujuraspravi. Javnost ima pravo da zna kako se pravda primenjuje ikakve odluke se donose.Pravo na javno saslu{anje se oslanja na posmatra~e su|enja.Pravo posmatra~a su|enja da „prisustvuju javnim saslu{anjima,postupcima i su|enjima, i da daju mi{ljenje o njihovojsaglasnosti sa nacionalnim pravom i odgovaraju}imme|unarodnim du`nostima i obavezama“ je izri~ito obuhva}enokao pravo u nacrtu Deklaracije o braniocima ljudskih prava, koja}e verovatno biti usvojena u Generalnoj skup{tini UN-a 1998.godine. 2 (usvojena je decembra 1998. godine – prim. prir.)Relevantni standardi^lan 10 Univerzalne deklaracije:„Svako ima jednako pravo na pravi~nu i javnu raspravupred nezavisnim i nepristrasnim tribunalom u odlu~ivanju onjegovim pravima i obavezama, kao i o krivi~noj optu`biprotiv njega.”^lan 14(1) ICCPR-a:„Svi }e biti jednaki pred sudovima i tribunalima.Pri odlu~ivanju o optu`bi za krivi~no delo ili njegovimgra|anskim pravima i du`nostima, svako }e imati pravo napravi~nu i javnu raspravu pred kompetentnim, nezavisnim inepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Mediji i

Poglavlje 14: Pravo na javnu raspravujavnost mogu biti isklju~eni iz celog ili dela su|enja uinteresu morala, javnog poretka ili nacionalne bezbednostiu demokratskom dru{tvu, ili kada interesi privatnog ìvotastrana u sporu to zahtevaju, ili u meri koja je po mi{ljenjusuda apsolutno neophodna u posebnim okolnostima ukojima bi publicitet prejudicirao interese pravde; ali svakadoneta presuda u krivi~nom ili gra|anskom postupku bi}ejavna, osim kada interesi maloletnika zahtevaju druga~ije,kao i u postupcima u vezi sa bra~nim sporovima ilistarateljstvom nad decom.”11114.2 Zahtevi javne raspraveJavna rasprava zahteva usmenu raspravu o su{tini spora uprisustvu javnosti, obuhvataju}i i medije. Sudovi moraju daobaveste javnost o vremenu i mestu usmene rasprave i daobezbede odgovaraju}e uslove, u razumnim granicama, zaprisustvo zainteresovane javnosti. 3Presude u svim krivi~nim postupcima i gra|anskimsporovima treba da budu dostupne javnosti, uz nekolikoizuzetaka (videti Poglavlje 24, Presude).Da li }e àlbeni postupak biti javan ili ne, zavisi od prirodeàlbe (videti Poglavlje 21.3, Pravo da se prisustvuje àlbenompostupku).Evropski sud i Evropska komisija smatraju da najmanje jedansud mora javno da raspravlja o slu~aju, osim kada se taj slu~ajmoè podvesti pod jedan od dozvoljenih izuzetaka. Sud jezaklju~io da ukoliko je bilo usmenih rasprava o slu~aju predniìm sudovima, nije neophodno da se postupci predapelacionim sudom vode usmeno ili javno. Me|utim, pravona usmenu raspravu moè da postoji kada se àlbomosporavaju i ~injenice i pravo. 414.3 Dozvoljeni izuzeci od javnosti raspravePristup javnosti raspravi moè biti ograni~en u odre|enim, uskodefinisanim okolnostima.Razlozi zbog kojih mediji i javnost mogu biti isklju~eni izcele ili dela rasprave isti su u ICCPR-u i u Evropskoj konvenciji,a ti~u se morala (na primer, rasprave o seksualnim krivi~nimdelima), javnog reda, koji se pre svega odnosi na red u sudnici,nacionalne bezbednosti u demokratskom dru{tvu, interesamaloletnika ili privatnog ìvota strana u sporu, ili izuzetnihokolnosti u kojima bi, prema mi{ljenju suda, publicitet uticao nainterese pravde.* Svi ovi izuzeci se restriktivno tuma~e.* ^lan 14(1) ICCPR-a, ~lan 6(1)Evropske konvencije.3. Van Meurs protiv Holandije,(215/1986), 13. jul 1990, Izve{tajKomiteta za ljudska prava,(A/45/40), 1990, str. 60.4. Fredin protiv [vedske, (br. 2),(20/1993/415/494), 23. februar 1994,str. 6–7.

112Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEKomitet za ljudska prava smatra da „osim ovih izuzetnihokolnosti (predvi|enih ~lanom 14(1) ICCPR-a), saslu{anjemora biti otvoreno za javnost uop{te, obuhvataju}i ipredstavnike medija, i ne sme se ograni~iti samo na odre|enukategoriju ljudi“. 5Me|unarodno pravo dràvama ne daje neograni~enudiskreciju pri definisanju razloga nacionalne bezbednosti kojiopravdavaju isklju~enje javnosti. Prema ekspertima zame|unarodno pravo, nacionalnu bezbednost i ljudska pravanisu legitimna „ograni~enja koja se opravdavaju za{titomnacionalne bezbednosti, osim ako je njihova prava svrha, kaoi dokaziva opravdanost, za{tita opstanka zemlje ili njenogteritorijalnog integriteta od upotrebe ili pretnje silom, ilinjena sposobnost da odgovori na pretnju ili upotrebu sile,bilo spolja, kao {to je pretnja vojnom intervencijom, iliiznutra, kao {to je podsticanje na svrgavanje vlade.“ 6Evropska komisija smatra da je isklju~enje javnosti u slu~ajuseksualnih krivi~nih dela prema maloletnicima u skladu sa~lanom 6 (1) Evropske konvencije. 7Evropski sud je odlu~io da razlozi javnog reda i bezbednostiopravdavaju isklju~enje javnosti i medija iz (vo|enja)disciplinskog postupka koji je odràn u zatvoru protivosu|enih zatvorenika. Sud smatra da bi javno vo|enje uovom postupka predstavljalo nametanje „nesrazmernogtereta predstavnicima dràvne vlasti“. 8* ^lan 8(5) Ameri~ke konvencije.5. Op{ti komentar 13, para. 6Komiteta za ljudska prava.6. Johanesbur{ki Principi onacionalnoj bezbednosti, slobodiizraàvanja i pristupu informacijama,usvojeni su oktobra 1995. godine nasastanku koji su organizovali grupa^lan 19, Me|unarodni centar protivcenzure i Centar za primenjenepravne studije UniverzitetaWitwatersrand, Ju`na Afrika.7. X protiv Austrije, (1913/63), 2Digest of Strasbourg Case Law 438(30.4.1965.) (neobjavljeno).8. Predmet Campbell i Fell, 28. jun1984, 80 Serija A 42.Prema Ameri~koj konvenciji, pravo na javno su|enje ukrivi~nom postupku moè biti suspendovano „samo u meri kojaje neophodna da bi se za{titili interesi pravde“.*14.4 Kr{enje prava na javnost raspraveKomitet za ljudska prava i Inter-ameri~ka komisija smatrajuda su tajna su|enja u Peruu i Kolumbiji za „krivi~na dela u vezisa terorizmom“, kao i u slu~ajevima su|enja za trgovinudrogom, predstavljala kr{enje prava na pravi~no su|enje.U Peruu je javnost bila isklju~ena u svim fazama postupka(prvostepenom, àlbenom, revizionom), u procesima koji suvo|eni u policijskoj stanici pred sudijama koji su sedeli izaparavana da bi sakrili svoj identitet od optuènih. Sudije kojesu koristile brojeve, a ne svoja imena na sudskimdokumentima, poznate su kao „sudije bez lica“. Komitet zaljudska prava se zauzeo kod vlade Perua da ukine sistem„sudija bez lica“ i da obezbedi da se ponovo uspostave javna

Poglavlje 14: Pravo na javnu raspravu113su|enja za sve ljude koji su optuèni za krivi~na dela,obuhvataju}i i one koji su optuèni za dela u vezi saterorizmom. 9 Iako je sistem „sudija bez lica“ ukinut uoktobru 1997. godine, su|enja u Peruu za dela u vezi saterorizmom se i dalje odvijaju iza zatvorenih vrata, bilo uzatvorenim vojnim sudovima ili u civilnim zatvorima.Komitet za ljudska prava i Inter-ameri~ka komisija susmatrali da je praksa vo|enja postupka pred „sudijama bezlica“ u Kolumbiji, u suprotnosti sa principima ICCPR-a iAmeri~ke konvencije. Inter-ameri~ka komisija je preporu~ilaukidanje bilo kog vida tajnosti postupka, u cilju „u~vr{}ivanjapravnog sistema, a prevashodno osnovnih garantija“. 10Inter-ameri~ka komisija je konstatovala da su tajne procedureVojnog suda u îleu, koji je sudio oficirima za pogibiju ite{ko ranjavanje dva civila, `rtve li{ile pravi~nog postupka.Tajnost procedure je potpuno onemogu}ila advokate `rtavada aktivno sudeluju u postupku i dozvolila je vojnim vlastimada kontroli{u podno{enje dokaza. 119. Preliminarna zapaànja Komitetaza ljudska prava: Peru, DokumentiUN-a CCPR/C/79/Dodatak 67, 25.jul 1996, para. 26.10. Inter-ameri~ka komisija, Drugiizve{taj o stanju ljudskih prava uKolumbiji, OEA/Serija L/V/II.84,dokument 39, 1993, str. 249.11. Predmet 9755, île, Interameri~kakomisija, str. 132 i 137,OEA/Serija L/V/I.74, dokument 10,rev. 1 (1988).

114POGLAVLJE 15Pretpostavka nevinostiNajva`niji princip prava na pravi~no su|enje je pravo svakeosobe koja je optuèna za krivi~no delo, da se smatra nevinomsve dok se, i ako se njena krivica ne dokaè u skladu sazakonom posle pravi~nog su|enja.15.1 Pretpostavka nevinosti15.2 Teret dokazivanja15.3 Procedure koje ugroàvaju pretpostavku nevinosti15.4 Nakon osloba|aju}e presude* ^lan 11 Univerzalne deklaracije,~lan 14(2) ICCPR-a, princip 36(1)Skupa principa, ~lan 7(1)(b) Afri~kepovelje, paragraf 2(D) Rezolucijeafri~ke komisije, ~lan XXVI Ameri~kedeklaracije, ~lan 8(2) Ameri~kekonvencije, ~lan 6(2) Evropskekonvencije, ~lan 21(3) Statuta oJugoslaviji, ~lan 20(3) Statuta oRuandi, ~lan 66 ICC Statuta; videtipravilo 84(2) Standardnihminimalnih pravila, pravilo 91Evropskih zatvorskih pravila.15.1 Pretpostavka nevinostiSvako ima pravo na pretpostavku nevinosti, kao i na shodnopostupanje, dok i ako ne bude osu|en u skladu sa zakonomtokom postupka koji zadovoljava minimum propisanih zahtevapravi~nosti.*Pravo na pretpostavku nevinosti se ne odnosi samo napostupanje tokom su|enja i ocene dokaza, ve} i na tretman presu|enja. Primenjuje se na osumnji~ene pre podizanja optu`niceza krivi~no delo i traje sve dok osuda ne bude potvr|ena nakonkona~ne àlbe. (Videti Poglavlje 1.5, Mogu}nost pu{tanja naslobodu do su|enja; Poglavlje 7, Pravo na su|enje urazumnom roku ili na pu{tanje iz pritvora; Poglavlje 9, Pravatokom saslu{anja, i Poglavlje 10.2, Dodatna za{tita za osobekoje su u predsudskom pritvoru.)Pravo osobe da ne bude primorana da svedo~i protiv sebe ilida prizna krivicu, kao i s tim povezano pravo na }utanje, uosnovi su pretpostavke nevinosti (videti Poglavlje 16, Pravo daosoba ne bude prinu|ena da svedo~i protiv sebe ili da priznakrivicu).Iz prava na pretpostavku nevinosti proizilazi zahtev da sudijei porotnici ne zauzimaju unapred stav o nekom slu~aju. I svidrugi zvani~ni organi trebalo bi da tako postupe. To zna~i daorgani vlasti, a naro~ito tuìoci i policija, ne treba da daju izjaveo krivici ili nevinosti optuènog do okon~anja su|enja. 1 Vlastiimaju du`nost da spre~e medije ili druge mo}ne dru{tvene grupeda uti~u na ishod postupka, izja{njavaju}i se o meritumu spora.1. Op{ti komentar 13, para. 7,Komiteta za ljudska prava.Me|utim, ne smatra se da je pretpostavka nevinostinaru{ena ako nadle`ni organi obaveste javnost o istrazi

Poglavlje 15: Pretpostavka nevinosti115krivi~nog dela i imenuju osumnji~enog, ili izjave da jeosumnji~eni uhap{en ili da je priznao krivicu, ukoliko nijere~eno da je osoba kriva. 215.2 Teret dokazivanjaZahtev da se pretpostavlja da je optuèni nevin sve dok i ako sene dokaè krivica tokom su|enja koje ispunjava sve garantijepravi~nosti, ima veliki uticaj na krivi~ni postupak. Tuìlac morada dokaè krivicu optuènog. Ako postoji osnovana sumnja,optuèni ne sme biti progla{en krivim.^lan 66 (3) ICC Statuta predvi|a: „Da bi optuèni bioosu|en, sud mora da bude uveren izvan razumne sumnje ukrivicu optuènog“. Iako standard dokaza nije izri~ito nagla{enu drugim me|unarodnim dokumentima, Komitet za ljudskaprava isti~e da je „zbog pretpostavke nevinosti, teret dokazivanjaoptu`be na tuìocu i da optuèni uìva dobrobit sumnje (uslu~aju sumnje u korist optuènog). Krivica se ne moèpretpostaviti sve dok se istinitost navoda optu`be ne dokaèizvan razumne sumnje“. 3U skladu sa pretpostavkom nevinosti, pravila dokazivanja ivo|enja postupka moraju da obezbede da tuìlac snosi teretdokazivanja tokom celog postupka.U nekim dràvama zakon zahteva od optuènog (a ne odtuìoca) da objasni elemente nekih krivi~nih dela. Na primer, odoptuènog se moè traìti da objasni svoje prisustvo naodre|enom mestu (u blizini mesta gde se zlo~in odigrao ili nasamom mestu zlo~ina), ili da objasni posedovanje odre|enihstvari (kao {to su ukradene ili prokrijum~arene stvari). Ovakvizahtevi, kada su ugra|eni u zakon nazivaju se zakonskimpretpostavkama. One se osporavaju po osnovu nedozvoljenogprebacivanja tereta dokazivanja sa tuìoca na optuènog, papredstavljaju kr{enje prava na pretpostavku nevinosti.2. Krause protiv [vajcarske, 13 DR73, 3. oktobar 1978; videti, tako|e,Worm protiv Austrije,Evropski sud smatra da zakonska pretpostavka ne(83/1996/702/894), Evropski sud,predstavlja nu`no i kr{enje pretpostavke nevinosti,29. avgust 1997.ali ona mora biti definisana zakonom i razumno ograni~ena. 3. Op{ti komentar 13, para. 7,Komiteta za ljudska prava.Tako|e, mora da se po{tuje pravo optuènog na odbranu,4. Videti Pham Hoang protivodnosno, optuènom treba dozvoliti da osposravaFrancuske, (66/1991/318/390), 25.navode optu`be. 4septembar 1992, utvr|eno je dafrancusko carinsko pravo kojepredvi|a oborivu pretpostavku neInter-ameri~ka komisija smatra da definiciju krivi~nog dela, kr{i pretpostavku nevinostikoja se zasniva samo na sumnji ili na dovo|enju u vezu, treba 5. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1996, OEA/Serijaeliminisati jer prebacuje teret dokazivanja i kr{i pretpostavkunevinosti. 5L/V/II.95, dokument 7, para. 4, str.745, Peru.

116Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEInter-ameri~ka komisija smatra da su Specijalni tribunali uNikaragvi prekr{ili (pravo na) pretpostavku nevinosti, po{tosu ~injenicu da je optuèni bio ~lan biv{e Nacionalne garde iliorgana koji su sa njom bili povezani smatrali dokazom per se,koji opravdava pretpostavku krivice. Prema nalazimaKomisije, Specijalni tribunal je po~eo istragu koja se zasnivalana tome da su svi pripadnici Nacionalne garde krivi dok nedokaù svoju nevinost. 615.3 Procedure koje ugroàvajupretpostavku nevinostiSu|enje mora da se zasniva na pretpostavci nevinosti. Sudije nesmeju imati formirano mi{ljenje o krivici ili nevinosti optuènogi moraju obezbediti da se su|enje odvija u skladu s tim. (VidetiPoglavlje 12.5, Pravo na raspravu pred nepristrasnim sudom.)Posebna pa`nja mora biti posve}ena tome da optuènogtokom su|enja ne prati stigma krivice, koja bi mogla da uti~e napretpostavku njegove nevinosti. Zna~aj stigme mogu imati:drànje optuènog u }eliji unutar sudnice, zahtev da optuèninosi lisice, okove ili zatvorsku uniformu u sudnici, ili izvo|enjeoptuènog na su|enje obrijane glave u zemljama gde seosu|enicima brije glava.* Pravilo 95 (3) Evropskihzatvorskih pravila; videti tako|epravilo 17(3) Standardnihminimalnih pravila.6. Izve{taj o stanju ljudskih prava uNikaragvi, OEA/Serija L/V/II.53,dokument 25, 1981, str. 91.7. X protiv Austrije, 3. april 1967, 23Sabrane odluke 31; X protiv Austrije,1. april 1966, 19 Sabrane odluke 95;X protiv Danske, 14. decembar 1965,18 Sabrane odluke 44.Da bi se izbegle ovakve prejudicirane indikacije, ako optuèninema svoju prikladnu ode}u, njemu ili njoj treba obezbediticivilnu ode}u u dobrom stanju, u kojoj }e se pojaviti na sudu.*Evropska komisija je u nekoliko slu~ajeva zauzela stav daobave{tavanje sudija o prethodnim osudama lica, predono{enja presuda, ne predstavlja kr{enje garantija zapravi~no su|enje ni prava na pretpostavku nevinosti. Uprvom slu~aju predsedavaju}i sudija je informisao sudijeporotnike o prethodnim osudama optuènog, pre dono{enjapresude o optu`bi za provalnu kra|u; u drugom slu~aju,tokom su|enja je pomenuta prethodna osuda za kra|uoptuènog, a u tre}em slu~aju je javni tuìlac obavestio sud otome da je optuèni bio mnogo puta osu|ivan, pre nego {toje porota donela odluku o optu`bi za krivi~no delo silovanja. 715.4 Nakon osloba|aju}e presudeAko je optuèni kona~nom presudom suda oslobo|enoptu`be za krivi~no delo, ova presuda je obavezuju}a za sveorgane vlasti. Zbog toga, organi vlasti, a naro~ito tuìoci ipolicija, treba da se uzdrè od indirektnog sumnji~enja lica, kako

Poglavlje 15: Pretpostavka nevinosti117ne bi naru{ili pretpostavku nevinosti, po{tovanje sudskihpresuda i vladavinu prava.Evropski sud smatra da je prekr{ena pretpostavka nevinosti,nakon osloba|aju}e presude optuènog, kada je austrijski sudizrazio sumnju u njegovu nevinost u obrazloènju odluke kojomje odbio zahtev za naknadu {tete za predsudski pritvor. 8Evropska komisija smatra da je pretpostavka nevinosti bilaprekr{ena kada je sud u [vajcarskoj traìo od optuènog daplati deo tro{kova istrage i sudskih tro{kova na osnovu toga{to je sud smatrao da je optuèni u~inio krivi~na dela, iako jekrivi~ni postupak bio obustavljen, jer optu`nica nije bilapodneta u predvi|enom vremenskom roku. 9Mnoge dràve „common law“ sistema razdvajaju krivi~nu odcivilne jurisdikcije. U tim dràvama, ~injenica da je osobaoslobo|ena optu`be za krivi~no delo ne spre~ava sudove dautvrde odgovornost u gra|anskom postupku, koja se zasniva naistim ~injenicama, ali koja koristi druga~ije (niè) standardedokaza. 108. Sekanina protiv Austrije, 25. avgust1993, 266–A Serija A.9. I. I. C. protiv [vajcarske,(10107/82), 4. decembar 1985, 48DR 35.10. Evropska komisija, X protivAustrije, (9295/81), 6. oktobar 1982,30 DR 227.

118POGLAVLJE 16Pravo da osoba ne budeprinu|ena da svedo~i protivsebe ili da prizna krivicuNiko ko je optuèn da je u~inio krivi~no delo ne sme bitiprimoran da svedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu, u skladusa pretpostavkom nevinosti (videti Poglavlje 15).16.1 Pravo da osoba ne bude prinu|ena da svedo~iprotiv sebe ili da prizna krivicu16.2 Pravo na }utanje16.3 Tvrdnje o iznu|ivanju* ^lan 14(3) ICCPR, ~lanovi 8(2)(g)i 8(3) Ameri~ke konvencije, princip21 Skupa principa, ~lan 21(4)(g)Statuta o Jugoslaviji, ~lan 20(4)(g)Statuta o Ruandi, ~lan 67(1)(g) ICCStatuta.1. Murray protiv UjedinjenogKraljevstva (41/1994/488/570), 8.februar 1996, para. 45.16.1 Pravo da osoba ne bude prisiljena dasvedo~i protiv sebe ili da prizna krivicuNiko ko je optuèn za krivi~no delo ne sme biti prinu|en dasvedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu. Ova zabrana je u skladuse pretpostavkom nevinosti, koja teret dokazivanja stavlja natuìla{tvo i sa zabranom vr{enja torture i drugih surovih,ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka.*Smatra se da je ovo fundamentalno pravo sadràno u ~lanu 6Evropske konvencije, iako nije izri~ito pomenuto u njemu.Evropski sud smatra da „iako se posebno ne pominje u ~lanu6 (Evropske) Konvencije, nema nikakve sumnje da su pravona }utanje pri policijskom ispitivanju i pravo da osoba neinkrimini{e samu sebe op{te priznati me|unarodni standardi,koji predstavljaju su{tinu pojma pravi~nog su|enja iz ~lana 6.[tite}i optuènog od prinude vlasti, ove garantije doprinosespre~avanju nepravi~nosti krivi~nog postupka i ostvarivanjuciljeva ~lana 6“. 1Relevantni standardi^lan 14(3)(g) ICCPR-a:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima jednako pravo naslede}e minimalne garantije:(...)(g) Da ne bude prinu|en da svedo~i protiv sebe ili da priznakrivicu.“

Poglavlje 16: Pravo da osoba ne bude prinu|enada svedo~i protiv sebe ili da prizna krivicuZabrana prinu|avanja optuènog da svedo~i protiv sebe ilida prizna krivicu je {iroko postavljena. Njome se predstavnicimavlasti zabranjuje primena bilo kojeg oblika prinude, bilodirektnog ili indirektnog, fizi~kog ili psiholo{kog.Zabranjuje torturu i surove, ne~ove~ne ili poniàvaju}epostupke, kao i postupke koji kr{e pravo pritvorenika napo{tovanje uro|enog dostojanstva ljudske li~nosti. 2(Videti Poglavlje 10, Pravo na humane uslove pritvora izabrana torture.) Tako|e, zabranjuje nametanje sudskih sankcijada bi se optuèni prisilio da svedo~i. 311916.2 Pravo na }utanjeSmatra se da je pravo optuènog na }utanje tokom policijskogispitivanja i su|enja implicite sadràno u dva me|unarodnoza{ti}ena prava: pravu na pretpostavku nevinosti i pravu daosoba ne bude prinu|ena da svedo~i protiv sebe ili da priznakrivicu. 4Pravo optuènog na }utanje, ~ak i kada je osumnji~en zanajteè zlo~ine poput genocida, zlo~ina protiv ~ove~nosti iratnih zlo~ina, izri~ito je predvi|eno pravilom 42 (A) (iii)Pravila o Jugoslaviji, pravilom 42 (A) (iii) Pravila o Ruandi i~lanom 55 (2) (b) ICC Statuta.Evropski sud smatra da izvo|enje nepovoljnih zaklju~aka pooptuènog usled kori{}enja prava na }utanje, kr{i pravo napretpostavku nevinosti i pravo da osoba ne inkrimini{e samusebe, ako je presuda zasnovana isklju~ivo ili uglavnom na}utanju optuènog. Me|utim, Evropski sud smatra da pravona }utanje nije apsolutno. Pitanje da li je pravo na pravi~nosu|enje prekr{eno, ako sud izvodi negativne zaklju~ke iz}utanja optuènog, treba da se utvrdi na osnovu svihokolnosti slu~aja. Evropski sud je odlu~io da sud moè izvestinegativne zaklju~ke ako optuèni tokom policijskogispitivanja i su|enja ne objasni svoje prisustvo na mestuzlo~ina, a da sud pri tom ne prekr{i pravo na pretpostavkunevinosti ili pravo da osoba ne bude prisiljena da svedo~i. Pridono{enju ovog zaklju~ka, Sud je smatrao odlu~uju}imslede}e: takvi zaklju~ci su izvedeni nakon {to je tuìlacodredio prima facie slu~aj protiv optuènog; sudija imadiskreciono pravo da odlu~i da li }e izvesti takve zaklju~ke iline; jedini dozvoljeni zaklju~ci koji mogu biti izvedeni surazlozi „zdravog razuma“, kao i njihovo obja{njenje usudskoj presudi. Ipak, Evropski sud smatra da uskra}enopravo optuènog na pristup advokatu u prvih 48 ~asovapritvora, dok ga je policija ispitivala i kada je trebalo da odlu~i2. Op{ti komentar 13, para. 14,Komiteta za ljudska prava; Kellyprotiv Jamajke, (253/1987), 8. april1991, Izve{taj Komiteta za ljudskaprava, (A/46/40), 1991, str. 246.3. Manfred Nowak, UN Covenanton Civil and Political Rights: CCPRCommentary, NP Engel, 1993, str.264.4. Murrey protiv UjedinjenogKraljevstva (41/1994/488/570), 8.februar 1996, para. 45.

120Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEda li da iskoristi svoje pravo na }utanje, predstavlja kr{enje~lana 6 Evropske konvencije. 5Videti Poglavlje 9.3, Pravo na }utanje, u Poglavlju 9, Pravatokom saslu{anja.16.3 Tvrdnje o iznu|ivanjuAko optuèni izjavi da je tokom postupka bio prinu|en da daizjavu ili da prizna krivicu, sudiju treba ovlastiti da razmotritakve tvrdnje u bilo kojoj fazi postupka. 6* ^lanovi 13 i 16 Konvencije protivtorture, ~lan 8 Inter-ameri~keKonvencije o torturi.** Princip 33 Skupa principa.* ^lanovi 12 i 16 Konvencije protivtorture, ~lan 8 Inter-ameri~kekonvencije o torturi.Sve tvrdnje da su izjave bile iznu|ene torturom ili drugimsurovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcima, nadle`nevlasti, podrazumevaju}i i sudije, treba nepristrasno da ispitaju unajkra}em mogu}em roku.*Svi pritvorenici i zatvorenici, ili advokati i rodbina kojiistupaju u njihovo ime, imaju pravo da se na poverljiv na~in àlevlastima na torturu ili ne~ove~no postupanje. Sve takve àlbetreba razmotriti u najkra}em mogu}em roku i na njih trebaodgovoriti bez nepotrebnog odlaganja. Ako je àlba odba~ena iliodgovor odloèn, podnosilac àlbe ima pravo da se àli sudskimili drugim vlastima. Ne bi trebalo da podnosilac àlbe snosiposledice prouzrokovane podno{enjem àlbe.**Kad god postoji osnovana sumnja da su u~injena dela tortureili drugih surovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka,nepristrasna istraga mora biti pokrenuta u najkra}em mogu}emroku.*Zabranjeno je koristiti dokaze i priznanje optuènogiznu|ene torturom, surovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}impostupcima, ili drugim na~inima prinude, osim u postupku kojise vodi protiv navodnih u~inilaca torture, ne~ove~nih postupakaili prinude (videti Poglavlje 17, Zabrana upotrebe dokazaiznu|enih torturom ili prinudom). Videti, tako|e, Poglavlje 9,Prava tokom saslu{anja i Poglavlje 10.4, Zabrana torture ine~ove~nog postupanja.5. Murrey protiv UjedinjenogKraljevstva (41/1994/488/570), 8.februar 1996.6. Op{ti komentar 13, para. 15,Komiteta za ljudska prava.

POGLAVLJE 17Zabrana upotrebe dokazaiznu|enih torturom iliprinudom121Dokaze koji su iznu|eni torturom ili prinudom, obuhvataju}ii priznanje optuènog, sud ne sme koristiti.17.1 Zabrana upotrebe dokaza iznu|enih torturom iline~ove~nim postupanjem17.2 Zabrana upotrebe dokaza iznu|enih prinudom17.2.1 ^lan 8(3) Ameri~ke konvencije17.1 Zabrana upotrebe dokaza iznu|enihtorturom ili ne~ove~nim postupanjemDokazi i priznanje optuènog koji su iznu|eni torturom ilidrugim surovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcima nesmeju se upotrebiti u bilo kom postupku, osim u onom koji sevodi protiv navodnih u~inilaca torture.Svaka izjava koja je data kao posledica torture jeneprihvatljiva kao dokaz, osim u postupku koji se vodi protivnavodnih u~inilaca torture.* Drugi me|unarodni standardizabranjuju kori{}enje ne samo izjava dobijenih torturom, ve} ionih koje su iznu|ene drugim surovim, ne~ove~nim iliponiàvaju}im postupcima ili kaznama.** Ovi standardi se neodnose samo na izjave koje je dao optuèni, ve} i na one kojedaju svedoci.Relevantni standardiUputstvo16 Uputstava o ulozi tuìlaca:„Kada tuìoci pribave dokaze protiv osumnji~enih zakoje znaju ili opravdano veruju, da su dobijeni nezakonitimmetodama, a koji predstavljaju grubo kr{enje ljudskihprava osumnji~enog, naro~ito ako se radi o torturi ilidrugim surovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcimaili kaznama, kao i drugim zloupotrebama ljudskih prava,odbi}e da koriste takve dokaze protiv bilo koga,osim protiv onih koji su te metode upotrebili, ili }eobavestiti Sud o tome i preduzeti sve potrebnemere da se odgovornima sudi.“* ^lan 15 Konvencije protiv torture,~lan 10 Inter-ameri~ke konvencije otorturi.** ^lan 12 Deklaracije protivtorture, ~lan 69(7) ICC Statuta,uputstvo 16 Uputstava o ulozituìlaca; videti princip 27 Skupaprincipa.

122Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE^lan 12 Deklaracije protiv torture:„Izjava za koju se utvrdi da je iznu|ena torturom ili drugimsurovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcima ilikaznama ne sme se upotrebiti kao dokaz protiv te osobe iliprotiv bilo koje druge osobe u ma kom postupku.“^lan 15 Konvencije protiv torture:„Svaka dràva ugovornica obezbedi}e da se izjava za kojuse utvrdi da je dobijena torturom ne koristi kao dokaz u makom zakonskom postupku, osim protiv osobe koja jeoptuèna da je u~inila krivi~no delo torture i to kao dokazda je izjava data.“^lan 69(7) ICC Statuta:„Dokaz pribavljen na na~in kojim se kr{e odredbe ovogStatuta ili me|unarodno priznata ljudska prava, ne}e sekoristiti ako bi:Kr{enje (Statuta) dovelo u sumnju verodostojnost dokaza;Prihvatanje dokaza bilo u suprotnosti sa etikom i ozbiljnougrozilo integritet postupka.“17.2 Zabrana upotrebe dokaza iznu|enihprinudomPostoje oblici prinude koji ne spadaju pod torturu, ali suzabranjeni kao metode pribavljanja dokaza i umanjuju vrednostdokaza dobijenih na taj na~in. Komitet za ljudska prava jepro{irio zabranu upotrebe dokaza dobijenih prinudom, navode}ida „zakon mora zabraniti upotrebu u sudskom postupku izjavaili priznanja dobijenih torturom ili drugim zabranjenimpostupcima“. 1 Komitet isti~e da: „zakon treba da zahteva dadokaz, dobijen... ma kojim... oblikom prinude, bude upotpunosti neprihvatljiv“. 2 Komitet, tako|e, smatra da„priznanja dobijena prinudom treba sistematski isklju~iti izsudskih postupaka...“. 3* Princip 21 Skupa principa.** Princip 27 Skupa principa.1. Op{ti komentar 20, para. 12,Komiteta za ljudska prava.2. Op{ti komentar 13, para. 14,Komiteta za ljudska prava.3. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Gruzija, DokumentiUN-a: CCPR/C/79/Dodatak 75,para. 26 (5. maj 1997).Skup principa zabranjuje iskori{}avanje poloàja pritvorenikau cilju prinu|avanja na svedo~enje, ili priznanje krivice, kao iupotrebu nasilja, pretnji ili metoda ispitivanja koji umanjujunjihovu sposobnost rasu|ivanja ili odlu~ivanja.*Princip 27 propisuje da naru{avanje ovih principa uprikupljanju dokaza mora da se uzme u obzir pri odre|ivanjuprihvatljivosti tih dokaza.**AI smatra da kad god postoji tvrdnja da je izjava iznu|enatorturom, surovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupkom iliprinudom, mora da se obavi odvojeno saslu{anje pre nego {to se

Poglavlje 17: Zabrana upotrebe dokaza iznu|enih torturom ili prinudomna su|enju takav dokaz prihvati. Na tom saslu{anju treba da seprikupe dokazi o tome da li je izjava o kojoj je re~ datadobrovoljno. Ako se utvrdi da izjava nije data dobrovoljno, ondase ne moè koristiti kao dokaz u ma kom postupku, osim protivonih koji su optuèni da su izjavu iznudili.Kada tuìoci pribave dokaze protiv osumnji~enog, za kojeznaju ili opravdano veruju da su dobijeni nezakonitim metodamai da predstavljaju grubo kr{enje ljudskih prava osumnji~enog,onda moraju preduzeti sve potrebne mere da bi se odgovornalica izvela pred sud.***123*** Uputstvo 16 Uputstava o ulozituìlaca.17.2.1 ^lan 8(3) Ameri~ke konvencije^lan 8(3) Ameri~ke konvencije koji predvi|a da }e priznanjekrivice optuènog biti validno samo ako je dato bez prinude,razlikuje se od gore navedenih standarda u odeljku 17.1 u dvavida. Odnosi se samo na priznanje (krivice) optuènog, a ne na„bilo koji dokaz“. Tako|e, zahteva isklju~ivanje priznanja ako jepostojala prinuda bilo koje vrste, obuhvataju}i svako pona{anjekoje, iako vid prinude, ne predstavlja torturu ili drugo surovo,ne~ove~no ili poniàvaju}e postupanje.Inter-ameri~ka komisija smatra da upotreba priznanjadobijenog dok je optuèni bio u pritvoru bez kontakta saspoljnim svetom i bez pristupa svom advokatu, predstavljakr{enje prava optuènog prema Ameri~koj konvenciji. 4Relevantni standardi^lan 8(3) Ameri~ke konvencije:„Priznanje krivice optuènog bi}e validno samo ako je datobez prinude ma koje vrste.“4. Rezolucija br. 29/89 od 29.septembar 1989 (Nikaragva)Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1989–1990, OEA/SerijaL/V/II.77, dokument 7, rev. 1, 1990,str. 73–96.

124POGLAVLJE 18Zabrana retroaktivneprimene krivi~nih zakona idvostruke ugroènosti(ne bis in idem)Niko ne sme biti krivi~no gonjen zbog dela ili propusta kojinisu bili krivi~no delo u vreme kada su u~injeni. Niko ne smebiti krivi~no gonjen vi{e nego jednom za isto krivi~no delopod istom jurisdikcijom.18.1 Zabrana krivi~nog gonjenja za ~injenje/propu{tanjekoje nije predstavljalo krivi~no delo uvreme kada je u~injeno18.2 Zabrana dvostruke ugroènosti18.2.1 Zabrana dvostruke ugroènosti premaAmeri~koj konvenciji18.3 Me|unarodni tribunali* ^lan 11(2) Univerzalnedeklaracije, ~lan 15 ICCPR, ~lan7(2) Afri~ke povelje, ~lan 9Ameri~ke konvencije, ~lan 7Evropske konvencije, ~lan 22 ICCStatuta.** ^lan 4 ICCPR-a, ~lan 27(2)Ameri~ke konvencije, ~lan 15(2)Evropske konvencije.18.1 Zabrana krivi~nog gonjenja za~injenje/propu{tanje koje nijepredstavljalo krivi~no delo u vremekada je u~injenoNiko ne sme biti osu|en za ~injenje/propu{tanje koje nijepredstavljalo krivi~no delo u vreme kada je u~injeno premaunutra{njem ili me|unarodnom pravu, ili u skladu sa op{timpravnim principima koje priznaje zajednica naroda.*Ova zabrana retroaktivne primene krivi~nih zakona ne smebiti suspendovana ni pod kakvim okolnostima, pa ~ak ni zavreme vanrednog stanja.** (Videti Poglavlje 31, Pravo napravi~no su|enje za vreme vanrednog stanja.)Ova zabrana spre~ava retroaktivnu primenu krivi~nogzakona. Ne samo {to se zabranjuje retroaktivno krivi~nogonjenje, ve} se dràvama name}e obaveza da zakonom preciznodefini{u sva krivi~na dela.Odre|ivanje krivi~nih dela u unutra{njem pravu obuhvataono koje je sadràno u pisanim zakonima, kao i ono kojeproizilazi iz normi common law-a.

Poglavlje 18: Zabrana retroaktivne primene krivi~nih zakona idvostruke ugroènosti (ne bis in idem)Relevantni standardi^lan 11(2) Univerzalne deklaracije:„Niko ne}e biti smatran krivim za bilo koje krivi~no delo naosnovu ~injenja ili propu{tanja, koje nije ustanovljeno kaokrivi~no delo prema unutra{njem ili me|unarodnom pravu,u vreme kada je u~injeno... „125^lan 15(1) ICCPR-a:„Niko ne}e biti smatran krivim za ~injenje ili propu{tanje,koje nije predstavljalo krivi~no delo prema doma}em ilime|unarodnom pravu u vreme kada je u~injeno... „Krivi~no delo prema me|unarodnom pravu je delo kojim sekr{i me|unarodno ugovorno ili obi~ajno pravo. To zna~i daosoba moè biti krivi~no gonjena za krivi~na dela kao {to jegenocid i za druge zlo~ine protiv ~ove~nosti, za te{ka kr{enja@enevskih konvencija (ratni zlo~ini), za ropstvo ili torturu, ~ak ionda kada ona nisu odre|ena kao takva prema nacionalnompravu u vreme kada su u~injena.** ^lan 11(2) Univerzalnedeklaracije, ~lan 15(1) ICCPR-a,~lan 7(2) Evropske konvencije.Zabrana retroaktivne primene krivi~nog zakona tako|espre~ava izricanje teìh kazni od onih koje su bile predvi|enezakonom u vreme kada je krivi~no delo u~injeno, iako su dràveobavezne da retroaktivno primene blaù kaznu ako je tonaknadnim zakonom predvi|eno. (Videti Poglavlje 25, Kazne.)U slu~ajevima iz Urugvaja, gde su ~lanovi opozicionih partijaosu|eni pred vojnim sudovima za „subverzivno udruìvanje“zbog toga {to su bili ~lanovi partija koje su naknadno bilezabranjene, Komitet za ljudska prava smatra da je prekr{en~lan 15 ICCPR-a. 1Afri~ka komisija je odlu~ila da je retroaktivni efekatNigerijskog dekreta predstavljao kr{enje ~lana 7 (2) Afri~kepovelje. 218.2 Zabrana dvostruke ugroènostiNikome ne sme ponovo da se sudi ili da ponovo bude ka`njen ugranicama iste jurisdikciji za krivi~no delo, za koje mu je ve}izre~ena kona~na osu|uju}a ili osloba|aju}a presuda.**Zabrana dvostruke ugroènosti, poznata i kao princip ne bisin idem, spre~ava ponovno su|enje ili ponovno ka`njavanje zaisto krivi~no delo u granicama iste jurisdikcije.Zabrana se odnosi na krivi~na dela. âk i ako delo nijekvalifikovano kao „krivi~no“ prema unutra{njem zakonu, ono** ^lan 14(7) ICCPR-a, ~lan 4Protokola 7 Evropske konvencije.1. Weinberger protiv Urugvaja,(28/1978), 29. oktobar 1980, 1Odabrane odluke 57, para.i 12 i 16;Pietraroia protiv Urugvaja,(44/1979), 27. mart 1981,1 Odabrane odluke 76.2. Civil Liberties Organisation inrespect of the Nigerian Bar Associationprotiv Nigerije, (101/93), Osmigodi{nji izve{taj Afri~ke komisije,1994–1995, ACHPR/RPT/8/Rev. 1.

126Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEmoè da se smatra takvim prema me|unarodnim standardima, uzavisnosti od prirode krivi~nog dela i mogu}ih kazni. Zabrana seodnosi na sva krivi~na dela, bez obzira na njihovu teìnu.Relevantni standardi^lan 14(7) ICCPR-a:„Niko ne moè biti krivi~no odgovoran ili ka`njen zbog delaza koje je ve} bio oslobo|en ili osu|en kona~nompresudom u skladu sa zakonom i krivi~nim postupkom istezemlje.“^lan 4 Protokola 7 Evropske konvencije:„1. Nikome ne}e biti ponovo su|eno, niti }e biti ponovoka`njen u krivi~nom postupku pod jurisdikcijom iste dràveza delo zbog koga je ve} bio pravosna`no oslobo|en iliosu|en u skladu sa zakonom i krivi~nim postupkom tedràve.2. Odredbe iz prethodnog paragrafa ne spre~avajuponovno pokretanje postupka u skladu sa zakonom ikrivi~nim postupkom doti~ne dràve, ako postoje dokazi onovim ili novootkrivenim ~injenicama, ili ako je uprethodnom postupku do{lo do bitne povrede koja je moglada uti~e na njegov ishod.3. Ovaj ~lan se ne moè staviti van snage na osnovu ~lana15 Konvencije.“Zabrana dvostruke ugroènosti se primenjuje nakon kona~neosu|uju}e ili osloba|aju}e presude u skladu sa zakonom ipostupkom dràve. Sve primenjive sudske revizije i àlbe morajuda budu kona~no iscrpljene i moraju da pro|u svi vremenskirokovi za podno{enje tih revizija ili àlbi.Zabrana spre~ava nova su|enja ili ka`njavanja u granicamaiste jurisdikcije. Naknadna su|enja za razli~ita krivi~na dela ili ugranicama drugih jurisdikcija ne predstavljaju kr{enje zabranedvostruke ugroènosti.Komitet za ljudska prava je razmatrao slu~aj italijanskogdràvljanina kome su sudile italijanske vlasti nakon {to jekona~no osu|en u [vajcarskoj za ista dela i konstatovao dazabrana dvostruke ugroènosti nije bila prekr{ena. „Komitetsmatra da ova odredba zabranjuje dvostruku ugroènostsamo u odnosu na krivi~no delo presu|eno u datoj dràvi.“ 33. A.P. protiv Italije, (204/1986), 2.novembar 1987, 2 Odabrane odluke67, str. 68.Zabrana dvostruke ugroènosti ne spre~ava ponovnootvaranje slu~aja (obuhvataju}i i nova su|enja), onda kada je bilopropusta u postupku. Mora da se napravi razlika izme|u

Poglavlje 18: Zabrana retroaktivne primene krivi~nih zakona idvostruke ugroènosti (ne bis in idem)ponovnog pokretanja ili novog su|enja kada je to opravdanoizuzetnim okolnostima ({to je dozvoljeno) i drugog ilinaknadnog su|enja ili ka`njavanja za isto krivi~no delo({to je zabranjeno). Dakle, nova su|enja se mogu odràtikada se pojave novi dokazi posle izricanja presude,ako je bilo ozbiljnih proceduralnih gre{aka ili u slu~aju novih ilinovootkrivenih ~injenica. (Videti Poglavlje 30, Pravo nanaknadu {tete zbog odsustva pravde u postupkuneosnovane osude)12718.2.1 Zabrana dvostruke ugroènostiprema Ameri~koj konvencijiZabrana dvostruke ugroènosti (princip ne bis idem) iz ~lana 8(4) Ameri~ke konvencije se razlikuje od one u ICCPR-u iProtokolu 7 Evropske konvencije.Prvo, za razliku od ICCPR-a i Protokola 7 Evropskekonvencije koji se odnose na osudu i osloba|anje, zabrana premaAmeri~koj konvenciji se odnosi samo na slu~ajeve u kojima jeosoba prethodno oslobo|ena optu`be. Drugo, dok ICCPR iProtokol 7 Evropske konvencije zabranjuju naknadna su|enja zaisto krivi~no delo, Ameri~ka konvencija zabranjuje nova su|enjakoja se zasnivaju na „istom osnovu“, {to zna~i da ako se optu`baodnosi na istu stvar ili skup ~injenica, naknadno su|enje jezabranjeno, ~ak i ako je krivi~no delo za koje se podièoptu`nica druga~ije. Prema ~lanu 8 (4) Ameri~ke konvencije,prava osobe bila bi prekr{ena, ~ak i ako bi bila oslobo|enaoptu`be na novom su|enju, samom ~injenicom da je drugaoptu`nica podignuta. 418.3 Me|unarodni tribunaliOsobe, kojima je ve} bilo su|eno pred nacionalnim sudovima zadela koja predstavljaju ozbiljna kr{enja humanitarnog prava,mogu biti izvedene i pred Me|unarodni tribunal za biv{uJugoslaviju i Ruandu, ako je: delo za koje je osobi su|eno prednacionalnim sudom kvalifikovano kao obi~no krivi~no delo (ane te{ko kr{enje humanitarnog prava); ili sudski postupak prednacionalnim sudom nije bio nezavisan ili nepristrasan; ili jesudski postupak pred nacionalnim sudom bio vo|en da bi seoptuèni za{titio od me|unarodne krivi~ne odgovornosti; ili akoslu~aj pred nacionalnim sudom nije savesno vo|en.Me|utim, osobama kojima je su|eno za dela kojapredstavljaju ozbiljna kr{enja humanitarnog prava pred4. Predmet Loayza Tamayo, Interameri~kisud, 17. septembar 1997;videti, tako|e, Izve{taj o stanjuljudskih prava na Kubi, 1979,OEA/Serija L/V/II.48, Godi{njiizve{taj Inter-ameri~ke komisije,1983–1984.

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE128* ^lan 10 Statuta o Jugoslaviji, ~lan Me|unarodnim tribunalom za biv{u Jugoslaviju ili Ruandu, ne9 Statuta o Ruandi; videti, tako|e, moè da bude naknadno su|eno pred nacionalnim sudovima.*~lan 20 ICC Statuta.Relevantni standardi^lan 8 (4) Ameri~ke konvencije:„Optuèna osoba koja je oslobo|ena presudom na koju sene moè uloìti àlba, ne}e biti izvedena na novo su|enjepo istoj stvari.“

POGLAVLJE 19Pravo na su|enje beznepotrebnog odlaganja129Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima pravo na su|enjebez nepotrebnog odlaganja. Vremenski rok, za koji se oceni daje razuman, zavisi}e od okolnosti slu~aja.19.1 Pravo na su|enje bez nepotrebnog odlaganja19.2 [ta se smatra razumnim vremenskim rokom?19.2.1 Sloènost slu~aja19.2.2 Pona{anje optuènog19.2.3 Pona{anje nadle`nih vlasti19.1 Pravo na su|enje bez nepotrebnogodlaganjaKrivi~ni postupak mora biti zapo~et i dovr{en u razumnomvremenskom roku.* Ovaj uslov zna~i da, uvaàvaju}i pravooptuènog na adekvatno vreme i mogu}nosti za pripremuodbrane (videti Poglavlje 8), postupak mora da po~ne i kona~napresuda mora biti doneta (posle svih àlbi) bez nepotrebnogodlaganja. Ovo pravo obavezuje vlasti da obezbede da sve fazepostupka, od predsudske do kona~ne àlbe, budu okon~ane ipresuda doneta u razumnom roku.* ^lan 14(3)(c) ICCPR-a, ~lan7(1)(d) Afri~ke povelje, ~lan 8(1)Ameri~ke konvencije, ~lan 6(1)Evropske konvencije, ~lan 21(4)(c)Statuta o Jugoslaviji, ~lan 20(4)(c)Statuta o Ruandi, ~lan 67(1)(c) ICCStatuta.Ovo pravo je predvi|eno ~lanom 14(3) (c) ICCPR-a, ~lanom21(4) (c) Statuta o Jugoslaviji, ~lanom 20(4) (c) Statuta oRuandi i u ~lanom 67(1) (c) ICC Statuta, kojima se zahtevada se su|enja za krivi~na dela odrè bez nepotrebnogodlaganja, i ~lanom 7(1)(d) Afri~ke povelje, ~lanom 8(1)Ameri~ke konvencije, ~lanom 6(1) Evropske konvencije,kojima se traì da sva su|enja za krivi~na dela budu odrànau razumnom vremenskom roku. (Jezi~ka/semanti~ka razlikaizme|u „bez nepotrebnog odlaganja“ i „u razumnomvremenskom roku“ nije zna~ajna u praksi.)Dràva je du`na da sa posebnom ekspeditivno{}u okon~apostupak kada se lica optuèna za krivi~no delo nalaze upritvoru do su|enja; kada je optuèni u pritvoru, kra}e odlaganjese smatra razumnim. Me|unarodni standardi zahtevaju da osobaoptuèna za krivi~no delo bude pu{tena iz pritvora dok ~ekasu|enje, ako je rok koji se smatra razumnim u datimokolnostima prekora~en. (Videti Poglavlje 7, Pravo na su|enjeu razumnom roku ili na pu{tanje iz pritvora.)

130Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 14(3)(c) ICCPR-a:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima jednako pravo naslede}e minimalne garantije:(...)(c) Da mu bude su|eno bez nepotrebnog odlaganja;“Garantija su|enja u najkra}em mogu}em roku u krivi~nompostupku je povezana sa pravom na slobodu, sa pretpostavkomnevinosti i sa pravom da se osoba brani. Cilj (ove garantije) je daobezbedi da se sudbina optuènog odredi bez nepotrebnogodlaganja. Ovim se obezbe|uje da se odbrana optuènog neoteà prekomernim protokom vremena, tokom kojeg pam}enjesvedoka moè da izbledi ili da se izmeni, svedoci mogu dapostanu nedostupni, a drugi dokazi mogu da budu uni{teni ili danestanu. Garantija, tako|e, obezbe|uje da nesigurnost sa kojomje suo~ena optuèna osoba i stigma koja prati optuènog zakrivi~no delo, uprkos pretpostavci nevinosti, ne budeproduàvana. Pravo da optuènik bude izveden pred sud unajkra}em mogu}em roku je saèto u maksimi da je odloènapravda – uskra}ena pravda.Pravo na su|enje u razumnom roku ne zavisi od zahtevaoptuènog da se postupak ubrza. Iako teret dokazivanja dapostupak nije sproveden u razumnom vremenskom roku pada,uglavnom, na optuènog, on ne mora da dokaè da je odlaganjeprouzrokovalo neku naro~itu {tetu.Vremenski period koji se uzima u obzir pri odre|ivanju da lije ovo pravo respektovano, ra~una se od trenutka kada jeosumnji~eni obave{ten da vlasti preduzimaju odre|ene korake zakrivi~no gonjenje, a zavr{ava se kada je àlbeni postupakokon~an i kada je izre~ena presuda. Komitet za ljudska pravasmatra da se „ova garantija odnosi ne samo na vreme do kogasu|enje treba da po~ne, ve} i na vreme kada treba da se zavr{i ida presuda bude doneta; sve faze postupka moraju da seokon~aju ‘bez nepotrebnog odlaganja’. Da bi ovo pravo bilodelotvorno, mora da postoji procedura koja }e garantovati da }ese su|enje odvijati ‘bez nepotrebnog odlaganja’, kako u prvojinstanci, tako i u àlbenom postupku.“ 119.2 [ta se smatra razumnim vremenskimrokom ?1. Op{ti komentar 13, para. 10,Komiteta za ljudska prava.Razumni vremenski rok se procenjuje na osnovu okolnostisvakog pojedina~nog slu~aja. Elementi koji se uzimaju u obzirobuhvataju: nacionalno zakonodavstvo, da li je optuèni u

Poglavlje 19: Pravo na su|enje bez nepotrebnog odlaganjapritvoru (videti Poglavlje 7), sloènost slu~aja, pona{anjeoptuènog i pona{anje predstavnika vlasti. Za su|enja koja trajui po 10 godina smatra se da se odvijaju u razumnomvremenskom roku, dok se za druga koja traju manje od godinudana smatra da su neopravdano prolongirana.131U slu~aju osumnji~enog za ubistvo u Panami, koji je upritvoru bez prava pu{tanja na slobodu uz jemstvo proveoduè od tri i po godine pre nego {to je oslobo|en optu`be,Komitet za ljudska prava je konstatovao da odlaganje izme|uoptu`be i su|enja „ne moè biti opravdano kompleksnom~injeni~nom situacijom i produènom istragom“. 2Posle razmatranja nacionalnog zakonodavstva, sloènostislu~aja, vo|enja postupka i pona{anja vlasti, Inter-ameri~kisud smatra da je period od 50 meseci (4 godine i dva meseca)da bi se dovr{io postupak, znatno prekora~io onaj koji sezahteva ~lanom 8 (1) Ameri~ke konvencije. 319.2.1 Sloènost slu~ajaMnogi ~inioci se uzimaju u obzir kada se ispituje da li je vremeza koje je postupak dovr{en razumno sa stanovi{ta sloènostidatog slu~aja: priroda i ozbiljnost krivi~nog dela, broj optu`bi sakojima je optuèni suo~en, priroda potrebne istrage, broj osobakoje su navodno ume{ane u zlo~in, broj svedoka.Privredna ili krivi~na dela u vezi sa narkoticima u koja jeume{an ve}i broj optuènih, slu~ajevi s me|unarodnimaspektom, slu~ajevi vi{estrukog ubistva i slu~ajevi u koje suume{ane teroristi~ke organizacije, smatraju se teìm i sloènijimnego rutinski krivi~ni slu~ajevi, pa se duà odlaganja smatrajurazumnim.U slu~aju 723 optuèna za 607 krivi~nih dela, Evropski sud jesmatrao da je razumno da postupci u prvoj instanci traju okoosam i po godina. Me|utim, prema mi{ljenju Suda periodneaktivnosti i odlaganja koji je usledio, obuhvataju}i i trigodine koliko je Vojnom sudu trebalo da objavi obrazloènjepresuda, „àlbeni postupak“ dva suda koji je trajao vi{e od{est godina, predstavljaju prekora~enje razumnog roka. 419.2.2 Pona{anje optuènogOptuèni nije duàn da sara|uje u krivi~nom postupku ili da seodrekne svojih proceduralnih prava. 5 Me|utim, pona{anjeoptuènog tokom postupka se uzima u obzir pri odre|ivanju da2. del Cid Gomez protiv Paname,(473/1991), 19. jul 1995, Odluke,Dokumenti UN-a CCPR/C/57/1,1996, str. 46.3. Predmet Suarez Rozero (Ekvador),17. novembar 1997, para. 73.4. Mitap i Müftüoglu protiv Turske,(6/1995/512/595–596), 25. mart1996.5. Yagci i Sargin protiv Turske,(6/1994/453/533–534), 8. jun 1995.

132Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEli je postupak vo|en bez nepotrebnog odlaganja. Poku{ajioptuènog da pobegne i odbijanje saradnje (na primer, odbijanjeda odabere advokata ili da se pojavi na saslu{anju), uzimaju sekao odlaganja koja se ne mogu pripisati vlastima. Odlaganja zakoja je kriv optuèni ne ra~unaju se kada se utvr|uje da li supostupci vo|eni u razumnom vremenskom roku. Podnescioptuènog za koje se od samog po~etka smatralo da sunepotrebni i da nemaju nikakvu {ansu za uspeh, spadaju unamernu opstrukciju.19.2.3 Pona{anje nadle`nih vlastiVlasti su du`ne da ubrzaju postupak. Ako u ma kojoj fazi,postupak ne napreduje zbog nemara vlasti, ako se dozvoli daistraga ili postupak stagnira, ili ako je potrebno neopravdanomnogo vremena za preduzimanje odre|enih mera, ta odlaganja}e se smatrati bezrazlo`nim. Sli~no tome, ako sam sistemkrivi~nog pravosu|a usporava zavr{etak su|enja, moè bitiprekr{eno pravo na su|enje u razumnom roku.Komitet za ljudska prava je utvrdio da odlaganje u àlbenompostupku od skoro tri godine, umnogome prouzrokovano~injenicom da je bilo potrebno 29 meseci (skoro dve i pogodine) da bi se dobio zapisnik sa su|enja, predstavlja kr{enje~lana 14 ICCPR-a. 6Evropski sud smatra da je period od 15 i po meseci izme|upodno{enja àlbe i njenog dostavljanja sekretarijatunadle`nog suda bio nerazuman, a vlasti nisu dalezadovoljavaju}e obja{njenje. 76. Pinkney protiv Kanade, (27/1978),29. oktobar 1981, 1 Odabrane odluke95, para. 10 i 22.7. Bunkate protiv Holandije,(26/1992/371/445), 26. maj 1993.

POGLAVLJE 20Pravo da se osoba branisama ili uz pomo} advokata133Svako ko je optuèn da je u~inio krivi~no delo ima pravo da sebrani, bilo li~no ili uz pomo} advokata. Svako ima pravo napomo} advokata po sopstvenom izboru, ili da mu se dodelibranilac, ako je to u interesu pravde, i to besplatno akooptuèni ne moè da ga plati. Optuèni imaju pravo napoverljivu komunikaciju sa svojim advokatom. (Videti,tako|e, Poglavlje 3, Pravo na advokata pre su|enja.)20.1 Pravo na odbranu20.2 Pravo da se osoba sama brani20.3 Pravo da osobu brani advokat20.3.1 Obave{tenje o pravu na advokata20.3.2 Pravo da osoba izabere branioca20.3.3 Pravo na branioca po slu`benoj du`nosti;pravo na besplatnu pravnu pomo}20.4 Pravo na poverljivost komunikacije sa advokatom20.5 Pravo na iskusnog, kompetentnog iefikasnog branioca20.6 Zabrana uznemiravanja i zastra{ivanja advokata20.1 Pravo na odbranuSvako ko je optuèn za krivi~no delo ima pravo da se brani odoptu`bi.*Relevantni standardi^lan 14(3)(d) ICCPR-a:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima potpuno jednakopravo na najmanje slede}e garantije:(...)(d) Da bude prisutan na su|enju i da se brani sam ili uzpomo} branioca po sopstvenom izboru; ako nemabranioca, da bude obave{ten o tom pravu i da mu se dodelibranilac kad god to interes pravde zahteva, i to besplatnoako sam ne moè da plati.“^lan 7(1)(c) Afri~ke povelje:„Svaki pojedinac ima}e pravo da njegov slu~aj buderaspravljen, a to podrazumeva:* ^lan 11(1) Univerzalnedeklaracije, ~lan 14(3)(d) ICCPR-a,~lan 7(1)(c) Afri~ke povelje, ~lan8(2)(d) Ameri~ke konvencije, ~lan6(3)(c) Evropske konvencije, ~lan21(4)(d) Statuta o Jugoslaviji, ~lan20(4)(d) Statuta o Ruandi, ~lan67(1)(d) ICC Statuta.

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE134(...)(c) pravo na odbranu, obuhvataju}i i pravo da ga braniadvokat po sopstvenom izboru.“^lan 8(2)(d) Ameri~ke konvencije:„Svaka ko je optuèn za krivi~no delo ima pravo napretpostavku nevinosti sve dok njegova krivica ne budedokazana u skladu sa zakonom. Tokom postupka, svakoima jednako pravo, na slede}e minimalne garantije:(...)(d) optuèni ima pravo da se brani sam ili uz pomo}advokata po sopstvenom izboru i da sa njim komuniciraslobodno i u poverenju.“Da bi pravo na odbranu imalo smisla, trebalo bi da optuèniima pravo da bude prisutan na su|enju (videti Poglavlje 21,Pravo osobe da prisustvuje su|enju i àlbenom postupku) i dase brani. Optuèni, tako|e, ima pravo na pomo} advokata.Pravo na pomo} advokata obuhvata i pravo da optuèni izabereadvokata ili, u slu~ajevima kada je to u interesu pravde, da mu sedodeli advokat, besplatno ako je to potrebno.Optuèni i njegov advokat, ako ga ima, treba da dobijuodgovaraju}e vreme i mogu}nosti za pripremu odbrane. Zapredstavljanje slu~aja optuèni mora dobiti mogu}nosti, jednakeonima koje ima tuìlac, (videti Poglavlje 13.2, „Jednakostoru`ja“), obuhvataju}i i pravo da pozove i ispita svedoke(videti Poglavlje 22).* ^lan 14(3)(d) ICCPR-a, ~lan8(2)(d) Ameri~ke konvencije, ~lan6(3)(c) Evropske konvencije, ~lan21(4)(d) Statuta o Jugoslaviji, ~lan20(4)(d) Statuta o Ruandi, ~lan67(1)(d) ICC Statuta.** ^lan 14(3)(d) ICCPR-a, princip 1Osnovnih principa o ulozi advokata,~lan 7(1)(c) Afri~ke povelje, ~lan8(2)(d) i (e) Ameri~ke konvencije,~lan 6(3)(c) Evropske konvencije,~lan 21(4)(d) Statuta o Jugoslaviji,~lan 20(4)(d) Statuta o Ruandi, ~lan67(1)(d) ICC Statuta.20.2 Pravo da se osoba sama braniSvako ko je optuèn da je po~inio krivi~no delo ima pravo da sebrani.*Optuèni moè da odlu~i da zatraì pomo} advokata, a odsuda se zahteva da obavesti optuènog o njegovom pravu naadvokata.20.3 Pravo da osobu brani advokatPomo} advokata je osnovna pretpostavka za{tite ljudskih pravaonih koji su optuèni da su u~inili krivi~na dela, a naro~itonjihovog prava na pravi~no su|enje.Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima pravo na advokatada bi za{titio i branio svoja prava.**Pravo na pomo} advokata se odnosi na sve faze krivi~nogpostupka, obuhvataju}i i preliminarnu istragu, kao i period pre

Poglavlje 20: Pravo da se osoba brani sama ili uz pomo} advokatasu|enja. (Videti, tako|e, Poglavlje 2.2.1, Obave{tenje o pravuna advokata, i Poglavlje 3, Pravo na advokata pre su|enja.)135Pravo da osobu zastupa advokat primenjuje se i kadaoptuèni odlu~i da ne prisustvuje postupku. 1Kada je za krivi~no delo predvi|ena smrtna kazna, Komitetza ljudska prava smatra da interesi pravde zahtevaju da sepostupak ne nastavi ako optuènog ne zastupa advokat. 2Videti Poglavlje 28, Slu~ajevi izricanja smrtne kazne.Relevantni standardi6(3)(c) Evropske konvencije:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima slede}i minimumprava:(...)(c) da se brani li~no ili uz pomo} advokata po sopstvenomizboru ili, ako nema dovoljno sredstava da plati uslugeadvokata, da te usluge budu besplatne kada je to u interesupravde.“Princip 1 Osnovnih principa o ulozi advokata:„Sve osobe imaju pravo na pomo} advokata posopstvenom izboru koji {titi njihova prava i koji ih brani usvim fazama krivi~nog postupka.“Afri~ka komisija smatra da odbijanje zahteva da se Veri iOrtonu îrva (Vera and Orton Chirwa) dodeli advokat nasu|enju u Malaviju na kojem su osu|eni na smrt, predstavljakr{enje ~lana 7(1) (c) Afri~ke povelje. 3Pravo da osobu brani advokat obuhvata i pravo naobave{tenje o pravu na advokata, pravo na pristup advokatu i napoverljivu komunikaciju sa njim i pravo na advokata posopstvenom izboru ili na dodeljenog advokata.20.3.1 Obave{tenje o pravu na advokataSvako kome predstoji su|enje za krivi~no delo treba da budeobave{ten o svom pravu da ga brani advokat. Ovo pravo seprimenjuje bilo da je optuèni uhap{en ili pritvoren pre su|enjaili ne. Da bi ono bilo delotvorno, mora biti dato toliko presu|enja da optuèni raspolaè sa dovoljno vremena iodgovaraju}im mogu}nostima za pripremu odbrane.* Videti,tako|e, Poglavlje 2.2.1, Obave{tenje o pravu na advokata.* Princip 5 Osnovnih principa oulozi advokata, ~lan 21(4)(d)Statuta o Jugoslaviji, ~lan 20(4)(d)Statuta o Ruandi, ~lan 55(2)(c) ICCStatuta; videti ~lan14(3)(d) ICCPR-a.1. Poitrimol protiv Francuske,(39/1992/384/462), 23. novembar1993, str. 10.2. Robinson protiv Jamajke,(223/1987), 30. mart 1989, Izve{tajKomiteta za ljudska prava,(A/44/40), 1989, str. 245.3. AI u ime Orton i Vera Chirwa,(78/92), Osmi godi{nji izve{tajAfri~ke komisije za ljudska prava iprava naroda, 1994–1995,ACHPR/RPT/8/Rev. 1.

136Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE** Videti ~lan 14(3)(d) ICCPR-a,princip 1 Osnovnih principa o uloziadvokata, ~lan 7(1)(c) Afri~kepovelje, ~lan 8(2)(d) Ameri~kekonvencije, ~lan 6(3)(c) Evropskekonvencije, ~lan 21(4)(d) Statuta oJugoslaviji, ~lan 20(4)(d) Statuta oRuandi, ~lan 67(1)(d) ICC Statuta.20.3.2 Pravo da osoba izabere braniocaZbog va`nosti postojanja poverenja i poverljivosti izme|uoptuènih i njihovih advokata, optuèni, u na~elu, mogu daodaberu advokata koji }e ih zastupati.**Komitet za ljudska prava smatra da je pravo na izbor braniocabilo prekr{eno, kada je vojni sud ograni~io izbor optuènogna dva advokata. 4 Komitet za ljudska prava smatra da je ovopravo prekr{eno kada je optuènom za biranje ponu|enspisak samo vojnih advokata i kada je bio prinu|en daprihvati vojnog advokata, iako je civilni advokat bio voljan daga zastupa. 5Inter-ameri~ka komisija smatra da je do{lo do ozbiljnogkr{enja prava na advokata po sopstvenom izboru primenomdekreta po kojem branioci u Peruu, u celoj zemlji mogu dazastupaju samo jednu osobu optuènu za neko od krivi~nihdela terorizma. 6Pravo da osobu zastupa advokat po sopstvenom izboru moèbiti ograni~eno ako advokat ne postupa u skladu saprofesionalnom etikom, ako se nalazi pod istragom za krivi~nodelo ili ako odbije da se povinuje sudskoj proceduri.4. Estrella protiv Urugvaja,(74/1980), 29. mart 1983, 2Odabrane odluke 93, str. 95.5. Burgos protiv Urugvaja, (R.12/52),29. jul 1981, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/36/40), 1981, str.176; Acosta protiv Urugvaja,(110/1981), 29. mart 1984, 2Odabrane odluke 148.6. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1993, OEA/Serija L/II.85,dokument 9, rev. 1994, str. 493.7. Baader i Raspe protiv SR Nema~ke,(7572/76, 7586/76, 7587/76), 8. jul1978, 14 DR 64; X protiv SRNema~ke, (5217/71, 5367/72), 20. jul1972, 42 Sabrane odluke 139.8. Videti Pinto protiv Trinidada iTobaga, (232/1987), 20. jul 1990,Izve{taj Komiteta za ljudska prava,(A/45/40), II tom, 1990, str. 73.9. Croissant protiv Nema~ke,(62/1991/314/385), 25. septembar1992, str. 12.Evropska komisija smatra da nije do{lo do kr{enja Evropskekonvencije u slu~aju kada je nacionalni sud zabranioadvokatima koje su izabrali optuèni, da ih brane, jer su biliosumnji~eni za sau~esni{tvo u istom krivi~nom delu kao ioptuèni, kao i u slu~aju kada je doma}i sud uskratio dozvoluadvokatu kojeg je izabrao optuèni, jer je advokat odbio danosi togu. 7Optuèni nema neograni~eno pravo da bira advokata poslu`benoj du`nosti, pogotovo ako tro{kove pla}a dràva.Me|utim, u slu~ajevima krivi~nih dela za koja je predvi|enasmrtna kazna, Komitet za ljudska prava smatra da bi trebalo dasud da prednost braniocu po slu`benoj du`nosti kojega jeizabrao optuèni, podrazumevaju}i tu i àlbeni postupak, pa ~aki ako to zahteva odlaganje su|enja. 8 Videti Poglavlje 28,Slu~ajevi izricanja smrtne kazne.Evropski sud smatra: „Kada imenuju branioca, nacionalnisudovi moraju da po{tuju èlje branjenika... Me|utim, sudovimogu da prenebregnu njihove èlje kada postoje opravdani idovoljno valjani razlozi da bi se smatralo da je to neophodnou interesu pravde.“ 9

Poglavlje 20: Pravo da se osoba brani sama ili uz pomo} advokata13720.3.3 Pravo na branioca po slu`benojdu`nosti; pravo na besplatnu pravnupomo}Ako osoba nema advokata po sopstvenom izboru koji je* ^lan 14(3)(d) ICCPR-a, ~lanzastupa, moè joj biti dodeljen branilac.*8(2)(e) Ameri~ke konvencije; videtitako|e ~lan 6(3)(c) EvropskePrema ~lanu 8 (2) (e) Ameri~ke konvencije, pravo da sekonvencije, ~lan 21(4)(d) Statuta oosobi dodeli branilac je neotu|ivo ako optuèni odlu~i da se ne Jugoslaviji, ~lan 20(4)(d) Statuta obrani li~no, ili ako ne odabere branioca u zakonom predvi|enom Ruandi, ~lan 67(1)(d) ICC Statuta.roku. Me|utim, pravo da se osobi dodeli branilac prema ~lanu 14(3) (d) ICCPR-a i ~lanu 6(3) Evropske konvencije je uslovljenoodlukom o tome da li je to u interesu pravde.Odre|ivanje da li interesi pravde zahtevaju postavljanjebranioca se zasniva prvenstveno na teìni krivi~nog dela,mogu}im ishodima postupka, obuhvataju}i i potencijalnu kaznu,kao i na kompleksnosti slu~aja.Komitet za ljudska prava smatra da interesi pravde zahtevajuda branilac bude postavljen u svim fazama postupka licuoptuènom za krivi~no delo za koje je predvi|ena smrtnakazna, ako ono nema branioca po sopstvenom izboru. 10Komitet za ljudska prava je razmatrao slu~aj ~oveka koji jebio optuèn za brzu vo`nju, a u isto vreme mu je su|eno zakrivi~no delo koje nije bilo u vezi s prethodnim, zbognepruànja informacija slu`benom licu o firmi koju je vodio.Komitet je smatrao da je optuèni propustio da dokaè uovom konkretnom slu~aju, da bi bilo u interesu pravde da muse dodeli branilac o dràvnom tro{ku. 11Od dràve se zahteva da obezbedi optuènom branioca** ^lan 14(3)(d) ICCPR-a, princip 6besplatno prema ICCPR-u i Evropskoj konvenciji, ako suOsnovnih principa o ulozi advokata,zadovoljena dva uslova. Prvi je da interesi pravde zahtevaju~lan 6(3)(c) Evropske konvencije;postavljanje branioca. Drugi je da optuèni nema dovoljnovideti paragraf 4 Rezolucije Afri~kesredstava da plati branioca.**komisije.Prema ~lanu 8 (2) (e) Ameri~ke konvencije, postavljenogbranioca pla}a dràva samo ako je to predvi|eno nacionalnim10. Henry i Douglas protiv Jamajke,zakonom. Me|utim, Inter-ameri~ki sud smatra da dràve moraju 26. jul 1996, Dokumenti UN-aCCPR/C/57/D/571/1994, para. 9.2.da obezbede branioca besplatno osobama koje nemaju dovoljno11. OF protiv Norve{ke, (158/1983),sredstava da ga plate, ako je branilac potreban da bi se omogu}ilopravi~no su|enje. 12 26. oktobar 1984,2 Odabrane odluke 44.12. Inter-ameri~ki sud, savetodavnomi{ljenje od 10. avgust 1990, OC-11/90, Izuzeci od iscrpenostiunutra{njih pravnih lekova,OAS/Serija L/V/III. 23, Dokument12, rev. 1991, para.i 25–28.

138Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 8(2)(e) Ameri~ke konvencije:„Tokom postupka, svaka osoba ima jednako pravo naslede}e minimalne garantije: (…)(e) neotu|ivo pravo na pomo} branioca koga obezbe|ujedràva, pla}enog ili ne, zavisno od odredbi unutra{njegprava, ako se optuèni ne brani sam ili ne angaùjebranioca u zakonom predvi|enom roku.“Evropski sud smatra da je postojalo kr{enje ~lana 6 (3) (c)Evropske konvencije kada nije dodeljen besplatni branilacoptuènom tokom sudske istrage i su|enja za krivi~no delo uvezi sa narkoticima. Za krivi~no delo za koje je optuèn bilaje predvi|ena kazna do tri godine zatvora, ali po{to jeoptuèni u~inio krivi~no delo dok mu je teklo vremeproveravanja na osnovu izre~ene uslovne osude za drugokrivi~no delo, pitanja koja je trebalo razmotriti pred sudom iniz dostupnih mera uslo`njavali su slu~aj. Uz to, optuèni jebio mla|a punoletna osoba i imao je obiman dosije u~injenihkrivi~nih dela kao i dugu naviku uzimanja droge. 13* Princip 3 Osnovnih principa oulozi advokata.** ^lan 8(2)(d) Ameri~kekonvencije, ~lan 67(1)(b) ICCStatuta, paragraf 2(E)(1) RezolucijeAfri~ke komisije, princip 22Osnovnih principa o ulozi advokata;videti ~lan 14(3)(b) ICCPR-a.*** Princip 22 Osnovnih principa oulozi advokata.13. Quaranta protiv [vajcarske, 24.maj 1991, 205 Serija A 17.14. Maxwell protiv UjedinjenogKraljevstva, (31/1993/426/505), 28.oktobar 1994, str. 10; videti, tako|e,Boner protiv Ujedinjenog Kraljevstva,(30/1993/425/504), 28. oktobar1994, kada je optuèni osu|en naosam godina zatvora od straneprvostepenog suda.15. Op{ti komentar 13, para. 9,Komiteta za ljudska prava.Sli~no gorenavedenom, Evropski sud smatra da je tokomàlbenog postupka trebalo dodeliti besplatnog branioca,optuènom kome je bila izre~ena petogodi{nja zatvorskakazna. 14Od vlada se zahteva da obezbede dovoljna sredstva i drugeizvore prihoda da bi se obezbedili branioci siroma{nim osobamai onima koji su u nepovoljnom poloàju.*20.4 Pravo na poverljivost komunikacije saadvokatomKomunikacija izme|u optuènog i njegovog branioca jepoverljiva.** Vlast mora da obezbedi da komunikacija ostanepoverljiva.Princip 22 Osnovnih principa o ulozi advokata zahteva oddràva da priznaju i po{tuju ~injenicu da su poverljive svekomunikacije izme|u advokata i njihovih klijenata, a koje suu okviru njihovog profesionalnog odnosa.***Komitet za ljudska prava je protuma~io da ~lan 14 (3)(b)ICCPR-a, kojim se garantuje pravo na komunikaciju sabraniocem, zahteva da „branilac komunicira sa optuènim uuslovima kojima se u potpunosti po{tuje poverljivost tekomunikacije“. 15

Poglavlje 20: Pravo da se osoba brani sama ili uz pomo} advokataOptuènim licima koja se nalaze u pritvoru, vlasti morajuobezbediti adekvatno vreme i mogu}nosti za sastajanje ipoverljivo komuniciranje sa braniocem, li~no, telefonom ilipismenim putem. Sastanci ili telefonski razgovori mogu seobavljati uz nadgledanje slu`benih lica, s tim da ne smeju ~utirazgovor. # (Videti Poglavlje 3, Pravo na advokata pre su|enja.)139# Princip 8 Osnovnih principa oulozi advokata, princip 18 Skupaprincipa, pravilo 93 Standardnihminimalnih pravila o postupanju sazatvorenicima.Komitet za ljudska prava smatra da tamo gde preteranabirokratizacija oteàva pristup braniocu, nisu ispunjeni uslovikoje zahteva ~lan 14 ICCPR-a. 16Komunikacija izme|u pritvorenika ili zatvorenika i njihovihbranilaca ne}e se prihvatiti kao dokaz, osim ako je povezana sanastavljanjem ili sa planiranjem krivi~nog dela. #### Princip 18(5) Skupa principa.Relevantni standardiPrincip 3 Osnovnih principa o ulozi advokata:„Vlade }e osigurati obezbe|ivanje dovoljnih sredstava idrugih izvora prihoda za pruànje pravnih uslugasiroma{nim i, ako je potrebno, drugim osobama koje su unepovoljnom poloàju. Profesionalna udruènja advokatasara|iva}e u organizaciji i pruànju usluga, kao i uobezbe|ivanju sredstava i drugih izvora.“20.5 Pravo na iskusnog, kompetentnog iefikasnog braniocaBranioci moraju da postupaju slobodno i predano u skladu sazakonom i priznatim standardima i etikom pravne profesije. Onimoraju da obaveste svoje klijente o njihovim zakonskim pravimai du`nostima, kao i o pravnom sistemu. Branioci moraju dapomognu svojim klijentima na svaki mogu}i na~in, dapreduzimaju sve potrebne mere da bi za{titili njihova prava iinterese, i da pomaù svojim klijentima pred sudovima.* 17 Uza{titi prava svojih klijenata i u unapre|ivanju pravde, braniocimoraju da teè o~uvanju ljudskih prava i osnovnih slobodapriznatih unutra{njim i me|unarodnim pravom.**Inter-ameri~ka komisija smatra da je pravo na braniocaprekr{eno kada on ne ispuni svoje obaveze prilikom odbraneklijenta. 18Kada optuènog zastupa postavljeni branilac, vlasti moraju daobezbede da dodeljeni branilac ima iskustvo i stru~nost kojiodgovaraju prirodi krivi~nog dela za koje je njegov klijentoptuèn.*** Predstavnici vlasti imaju posebnu du`nost dapreduzmu mere kojima }e obezbediti da optuèni bude efikasno* Princip 13 Osnovnih principa oulozi advokata.** Princip 14 Osnovnih principa oulozi advokata.*** Princip 6 Osnovnih Principa oulozi advokata.16. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Gruzija, DokumentiUN-a CCPR/C/79/Dodatak 75,para. 18.5, maj 1997.17. Op{ti komentar 13, para. 9,Komiteta za ljudska prava.18. Izve{taj o stanju ljudskih pravadela populacije Nikaragve Miskitoporekla, OEA Serija L/V/11.62,dokument 10, rev. 3, 1983.

140Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEzastupan. 19 Ako branilac po slu`benoj du`nosti nije efikasan,onda vlasti moraju da se postaraju da obavlja svoje du`nosti ili daga zamene. 20Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost zbog„nedostatka efikasnih mera (u SAD) kojima bi se omogu}iloda lica u nepovoljnom poloàju, koja su optuèna za te{kakrivi~na dela, a naro~ito pred dràvnim (federalnim)sudovima, zastupa kompetentni branilac“. 21Komitet za ljudska prava smatra da ako se optuènomponudi samo ograni~en izbor branilaca po slu`benojdu`nosti, a branilac poprimi „pona{anje tuìoca“, onda jeprekr{eno pravo optuènog na odgovaraju}u odbranu. 22U slu~aju kada je branilac zastupao optuènog u àlbenompostupku, prema mi{ljenju Komiteta za ljudska prava,efikasna pravna pomo} je trebalo da obuhvati konsultovanje iobave{tavanje optuènog o nameri branioca da povu~e àlbuili obrazlaganje nedostataka osnova za àlbu. 23# Princip 16 Osnovnih principa oulozi advokata.* Princip 18 Osnovnih principa oulozi advokata.19. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),8. april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40), 1991, str.248, para. 5.10.20. Predmet Artico, 13.5.1980, 37Serija A 16.21. Komentari Komiteta za ljudskaprava: SAD, Dokumenti UN-aCCPR/C/79/Dodatak 50, 7.4.1995,para. 23.22. Estrella protiv Urugvaja,(74/1980), 29.3.1983, 2 Odabraneodluke 93, para.i 1.8, 8.6 i 10.23. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),8.4.1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40), 1991, str.248.24. Op{ti komentar 13, para. 9,Komiteta za ljudska prava.25. Constitutional Rights Project (uvezi sa Zamani Lakvota i drugih {estosoba) protiv Nigerije, (87/93), Osmigodi{nji izve{taj Afri~ke komisije zaljudska prava i prava naroda,1994–1995, ACHPR/RPT/8/Rev. I.20.6 Zabrana uznemiravanja izastra{ivanja advokataAdvokati (obuhvataju}i i one koji zastupaju lica optuèna zakrivi~na dela) ne treba da budu izloèni zastra{ivanju ilineprihvatljivom me{anju u obavljanje svojih profesionalnihobaveza. #Komitet za ljudska prava smatra da branioci „treba da budu ustanju da savetuju i zastupaju svoje klijente u skladu sautvr|enim profesionalnim standardima i da odlu~uju bezikakvih ograni~enja, uticaja, pritisaka ili nepotrebnihometanja koji poti~u sa bilo koje strane“. 24U slu~aju kada su branioci bili izloèni uznemiravanju izastra{ivanju do te mere da su bili prinu|eni da se povuku sasu|enja koje se nastavilo, a optuèni su bili osu|eni na smrt,Afri~ka komisija je konstatovala da su optuèni bili li{eniprava na odbranu kr{enjem ~lana 7 (1) (c) Afri~ke povelje. 25Vlade moraju da se postaraju da branioce, zbog toga {tozastupaju svoje klijente, ne poistove}uju sa ciljevima i delimanjihovih branjenika.*Inter-ameri~ka komisija smatra da zlonamerna i neosnovanapovezivanja branioca sa nezakonitim aktivnostima za koje jenjegov branjenik bio optuèn, predstavljaju „pretnju

Poglavlje 20: Pravo da se osoba brani sama ili uz pomo} advokata141slobodnom izvr{avanju pravne profesije i kr{enje jedne od odosnovnih garantija sprovo|enja pravde i vladavine prava –prava na odbranu“. 26Specijalni izvestilac UN-a o nezavisnosti sudija i advokata jeizrazio zabrinutost zbog toga {to je policija u Severnoj Irskojpoistovetila advokate koji zastupaju optuène za dela u vezisa terorizmom, sa delima njihovih klijenata i {to se ume{ala uodnos branilac/branjenik za vreme ispitivanja, postavljaju}ipitanja o integritetu i profesionalizmu branilaca. On jezaklju~io da je uznemiravanje i zastra{ivanje advokata odstrane Rojal Alster (Royal Ulster) oficira bilo stalno isistematsko. Specijalni izvestilac smatra da je ubistvobranioca optuènih za krivi~na dela u vezi sa terorizmom,kome su pripadnici snaga bezbednosti pretili za vremeispitivanja njegovih klijenata, imalo „poraàvaju}i efekat“ napravni~ku profesiju, te da je dodatno naru{ilo poverenjejavnosti u pravni sistem. 2726. Izve{taj br. 27/94 (Predmet11.084) Godi{nji izve{taj Interameri~kekomisije, 1994, SerijaL/V/II.88, dokument 9, rev. 1995.27. Izve{taj specijalnog izvestiocaUN-a o Ujedinjenom Kraljevstvu,Dokumenti UN-a, 1998/39/Dodatak4, para. 25, mart 1998.

142POGLAVLJE 21Pravo osobe da prisustvujesu|enju i àlbenompostupkuSvako ko je optuèn da je po~inio krivi~no delo ima pravo damu se sudi u njegovom prisustvu, da bi saslu{ao tuìo~evoizno{enje slu~aja i izloìo odbranu.21.1 Pravo da se prisustvuje su|enju21.2 Su|enje u odsustvu (in absentia)21.3 Pravo da se prisustvuje àlbenom postupku* ^lan 14(3)(d) ICCPR-a, ~lan21(4)(d) Statuta o Jugoslaviji, ~lan20(4)(d) Statuta o Ruandi, ~lan67(1)(d) ICC Statuta.21.1 Pravo da se prisustvuje su|enjuSvako ko je optuèn da je po~inio krivi~no delo ima pravo da muse sudi u njegovom prisustvu, da bi mogao da saslu{a i osporituìo~evo izno{enje slu~aja i da izloì odbranu.* Pravo da osobabude prisutna na su|enju je integralni deo prava na odbranu.(Videti Poglavlje 20, Pravo da se osoba brani sama ili uz pomo}advokata.)Iako pravo da se prisustvuje su|enju nije izri~ito navedeno uEvropskoj konvenciji, Evropski sud smatra da je cilj i svrha~lana 6 da osoba optuèna za krivi~no delo ima pravo dau~estvuje u sudskoj raspravi. 1^lan 8 (2) (d) Ameri~ke konvencije garantuje pravooptuènog da se brani li~no, a pravo da prisustvuje su|enju jeneodvojivo od tog prava. Inter-ameri~ka komisija jekritikovala slu~aj u kome se su|enje nastavilo, iakooptuènom nije bilo omogu}eno da prisustvuje su|enju. 21. Evropski sud, Colozza i Rubinat,12. februar 1985, 89 Serija A 14, para.27.2. Izve{taj o stanju ljudskih prava uPanami, OEA/Serija L/V/II.44,dokument 38, rev. 1, 1978.3. Mbenge protiv Zaira, (16/1977),25. mart 1983, 2 Odabrane odluke76, str. 78.Pravo da se prisustvuje su|enju name}e obavezu vlastima dana vreme obaveste optuènog (i branioca) o vremenu i mestusu|enja, da zahtevaju prisustvo optuènog i da ga ne udaljeneopravdano sa su|enja. 3Prema mi{ljenju Komiteta za ljudska prava, vlasti mogu imatite{ko}a u ostvarivanju kontakta sa optuènim. Me|utim,Komitet nalazi da je postojalo kr{enje prava na prisustvovanjesu|enju, kada su vlasti biv{eg Zaira izdale poziv za su|enjesamo tri dana pre njegovog po~etka, a da nisu ni poku{ale da

Poglavlje 21: Pravo osobe da prisustvuje su|enju i àlbenom postupkuga dostave optuènom, koji je ìveo u inostranstvu, iako jenjegova adresa bila poznata. 4143Pravo optuènog da prisustvuje su|enju moè bitiprivremeno ograni~eno ako on ometa sudski postupak u toj merida sud smatra da bi bilo nesvrsishodno da se su|enje nastavi unjegovom prisustvu. Komitet za ljudska prava smatra da moèda se odstupi od prava da se prisustvuje su|enju ako se optuènine pojavi na su|enju, iako je na vreme bio o njemu obave{ten.Optuènik moè da se odrekne svog prava da prisustvujesu|enju, ali to odricanje mora da bude utvr|eno nanedvosmislen na~in, po mogu}stvu napismeno. 521.2 Su|enje u odsustvu (in absentia)Iz doslovnog tuma~enja ~lana 14 (3) (d) ICCPR-a ne proizilazimogu}nost su|enja in absentia, tj. ako optuèni nije prisutan.Ovu interpretaciju je podrào Generalni sekretar UN-a uizve{taju o preporukama za osnivanje Me|unarodnog krivi~nogtribunala za biv{u Jugoslaviju. U izve{taju se navodi da:„…su|enje ne treba da po~ne sve dok optuèni nije fizi~kiprisutan pred Me|unarodnim tribunalom. Op{te je prihva}enomi{ljenje da su|enja u odsustvu ne treba da budu predvi|enaStatutom (Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{uJugoslaviju), jer to ne bi bilo saglasno ~lanu 14 Me|unarodnogpakta o gra|anskim i politi~kim pravima, kojim je predvi|eno dase optuènom sudi u njegovom prisustvu“. 6 Statut za Jugoslavijui Ruandu i ICC Statut ne predvi|aju su|enja u odsustvu.Me|utim, Komitet za ljudska prava je 10 godina pre togazauzeo stav da, u izuzetnim okolnostima, moè biti dozvoljenosu|enje u odsustvu, pod uslovom da je optuèni bio obave{ten opostupku i na vreme pozvan da se pojavi na sudu, te da mu je nataj na~in bilo omogu}eno da se pripremi za odbranu. 7Takve izuzetne okolnosti zahtevaju dodatnu opreznost.Komitet za ljudska prava smatra da „kada se izuzetno, izopravdanih razloga, odrè su|enja u odsustvu, jo{ je vi{epotrebno strogo po{tovanje prava odbrane“. 8 Ova pravaobuhvataju i pravo na branioca, ~ak i ako je optuèni odlu~io dane prisustvuje su|enju. 9Optuèni ima pravo na pravni lek ako je osu|en u odsustvu, ada nije znao da je protiv njega pokrenut postupak. 10AI smatra da optuèni treba da prisustvuje su|enju da bi upotpunosti saslu{ao tuìo~evo izno{enje slu~aja, izloìo odbranu4. Mbenge protiv Zaira, (16/1977),25. mart 1983, 2 Odabrane odluke76, str. 78.5. Videti predmet Colozza i Rubinat,12. februar 1985, 89 Serija A 14, para.28; Poitrimol protiv Francuske,(39/1992/384/462), 23. novembar1993, str. 13.6. Izve{taj Generalnog sekretaraUN-a u vezi sa para. 2 Rezolucije808 Saveta bezbednosti (1993),Dokumenti UN-a: OAS/25704, 3.maj 1993. godine i OAS/25704/Ispravka 1, 30. jul 1993, V deo,para. 101.7. Mbenge protiv Zaira, (16/1977), 5.mart 1983, 2 Odabrane odluke 76.8. Op{ti komentar 13, para. 11,Komiteta za ljudska prava.9. Videti Pelladoah protiv Holandije,22. septembar 1994, 297-B, Serija A35; Lala protiv Holandije, 22.9.1994,297-A, Serija A 13; Poitrimol protivFrancuske, (39/1992/384/462),23. novembar 1993, str. 14.10. Predmet Colozza i Rubinat,12. februar 1985, 89 Serija A 14.

144Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE11. Videti Botten protiv Norve{ke,(50/1994/497/579), 19. februar 1996,str. 22; videti, tako|e, Kremzowprotiv Austrije, (29/1992/374/448),21. septembar 1993, str. 16.ili u tome pomagao svom braniocu, da bi opovrgao ili daoinformacije koje bi braniocu omogu}ile da pobija dokaze i da biispitao svedoke ili savetovao svog branioca pri ispitivanjusvedoka. AI smatra da jedini izuzetak ovome moè da bude kadaoptuèni namerno sam sebe izuzme sa su|enja nakon {to je onopo~elo ili je toliko remetio tok su|enja da je morao bitiprivremeno udaljen. U takvim slu~ajevima treba uspostavitiaudio ili video vezu da bi se optuènom omogu}ilo da pratisu|enje. AI smatra da, ako je optuèni uhva}en posle su|enja nakojem je osu|en u odsustvu, onda presuda izre~ena u odsustvumora da bude poni{tena i mora da se odrì potpuno novosu|enje pred drugim sudom.Relevantni standardi^lan 14(3)(d) ICCPR-a:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima jednako pravo naslede}e minimalne garantije:(…)(d) da bude prisutan na su|enju, …“21.3 Pravo da se prisustvuje àlbenompostupkuPravo da se prisustvuje àlbenom postupku zavisi od prirodepostupka. Pre svega od toga da li àlbeni sud ispituje i ~injeni~nai pravna pitanja, kao i od na~ina na koji se {tite i zastupajuinteresi optuènog.Ako àlbeni sud ima jurisdikciju da odlu~i o obagorenavedena pitanja, onda pravi~no su|enje po pravilu, zahtevaprisustvo optuènog.Evropski sud smatra da je postojalo kr{enje prava optuènogpred Vrhovnim sudom Norve{ke. Vrhovni sud je osudio iizrekao kaznu optuènom, ukidaju}i osloba|aju}u presudunièg suda i razmatraju}i ~injeni~na i pravna pitanja, a da nijepozvao optuènog da se pojavi na sudu, bez ikakvih posebnihokolnosti koje bi opravdale takav korak. Evropski sud smatrada ukidanje osloba|aju}e presude nije moglo da budeu~injeno kako treba, a da se ne procene dokazi koje bioptuèni dao li~no. Evropski sud isti~e da je u ovom slu~ajuVrhovni sud bio duàn da pozove i saslu{a optuènog. 11Pravo da se prisustvuje àlbenom postupku moè da budezadovoljeno ako je prisutan branilac po izboru optuènog.Komitet za ljudska prava smatra da nije bilo kr{enja prava naprisustvovanje àlbenom postupku, kada optuèni nije bio

Poglavlje 21: Pravo osobe da prisustvuje su|enju i àlbenom postupku145prisutan pred apelacionim sudom na Jamajci, ali ga jezastupao branilac. U toj zemlji se u àlbenom postupkurazmatraju samo pravna pitanja. 12Ako apelacioni sud razmatra samo pravna pitanja, izjurisprudencije Evropskog suda proizilazi da optuèni nemauvek pravo da bude prisutan.Evropski sud smatra da nije postojalo kr{enje Evropskekonvencije kada optuèni nije bio zastupan pred Kasacionimsudom u Italiji, iako se njegov branilac nije pojavio predsudom i nije obezbedio zamenika. Kasacioni sud odlu~uje opravnim pitanjima, procedura ovog suda je uglavnom upisanoj formi, a na saslu{anjima branioci se ograni~avaju naraspravljanje pitanja pokrenutih u àlbi i pisanimpodnescima. Evropski sud smatra da odluka branioca da se netraì prisustvo optuènog (ili da po{alje svog zamenika) nijeu domenu odgovornosti dràve. 13Princip „jednakosti oru`ja“ se odnosi i na àlbeni postupak(videti Poglavlje 13.2, „Jednakost oru`ja“).Evropski sud navodi ovaj princip u odluci u kojoj je utvrdioda nije bilo kr{enja prava da se prisustvuje àlbenompostupku, kada ni tuìlac ni optuèni ili njegov branilac nisuprisustvovali raspravi na kojoj se odlu~ivalo o dopu{tenostiàlbe. Sud smatra da priroda slu~aja o kojem se odlu~ivalonije zahtevala fizi~ko prisustvo optuènog, te da on nijestavljen u neravnopravan poloàj sa tuìocem. 1412. Henry protiv Jamajke,(230/1987), 1. novembar 1991,Izve{taj Komiteta za ljudska prava,(A/47/40), 1992 str. 225.13. Tripodi protiv Italije,(4/1993/399/477), 22. februar 1994.14. Predmet Monnell i Morris, 2. mart1987, 115 Serija A 23.

146POGLAVLJE 22Pravo da se pozovu iispitaju svedociSvako ko je optuèn da je u~inio krivi~no delo ima pravo dapozove svedoke koji }e svedo~iti u njegovu korist, i da ispita,ili da se to u~ini u njegovo ime, svedoke optu`be.22.1 Svedoci22.2 Pravo branioca da ispita svedoke optu`be22.2.1 Anonimni svedoci22.2.2 Ograni~enja ispitivanja svedoka optu`be22.3 Pravo da se pozovu i ispitaju svedoci odbrane22.4 Prava `rtava i svedoka* ^lan 14(3)(e) ICCPR-a, ~lan8(2)(f) Ameri~ke konvencije, ~lan6(3)(d) Evropske konvencije,paragraf 2(E)(3) Rezolucije Afri~kekomisije, ~lan 21(4)(e) Statuta oJugoslaviji, ~lan 20(4)(e) Statuta oRuandi, ~lan 67(1)(e) ICC Statuta.22.1 SvedociOsnovni element principa „jednakosti oru`ja“ (videti Poglavlje13.2) i prava na odbranu je pravo optuènog da pozove i ispitasvedoke.* Ovo pravo je „tako uobli~eno da optuènom daje istopravno ovla{}enje da obezbedi prisustvo svedoka, kao i pravo daispituje ili unakrsno ispituje sve svedoke kao i tuìlac“. 1Pravo da se pozovu i ispitaju svedoci obezbe|uje da odbranaima mogu}nost da ispita svedoke koji }e dati iskaze u koristoptuènog i da ospori dokaze protiv optuènog. Ispitivanjesvedoka od strane tuìoca i branioca pruà sudu mogu}nost dasaslu{a izno{enje dokaza i njihovo osporavanje.Terminologija me|unarodnih standarda, koji koriste izraz „daispita, ili da se u njegovo ime ispitaju“, vodi ra~una o razli~itimpravnim sistemima, obuhvataju}i i one koji su zasnovani naakuzacionim na~elima i one u kojima sudske vlasti ispitujusvedoke. 21. Op{ti komentar 13, para. 12Komiteta za ljudska prava.2. Videti Manfred Nowak, UNCovenant on Civil and PoliticalRights: CCPR Commentary, NPEngel, 1993, str. 262.Pravo optuènog da ispita svedoke protiv sebe i da pozove iispita svedoke u svoju korist nije bez ograni~enja. ^lan 14 (3)(e) ICCPR-a, ~lan 6 (3) (d) Evropske konvencije i paragraf 2(E) (3) Rezolucije Afri~ke komisije sadrè istovetne garantije.^lan 8 (2) (f) Ameri~ke konvencije je ne{to {iri (videti dole).

Relevantni standardiPoglavlje 22: Pravo da se pozovu i ispitaju svedoci^lan 14(3)(e) ICCPR-a:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima jednako pravo naslede}e minimalne garantije:(…)(e) Da ispita, ili da se u njegovo ime ispitaju svedocioptu`be, kao i da obezbedi prisustvo i saslu{anje svedoka unjegovu korist, pod istim uslovima kao i svedoka optu`be.“22.2 Pravo branioca da ispita svedokeoptu`beSvako ko je optuèn da je u~inio krivi~no delo ima pravo daispita, ili da se u njegovo ime ispitaju svedoci optu`be. *Pravo optuènog na adekvatno vreme i mogu}nosti zapripremu odbrane obuhvata i pravo da pripremi ispitivanjesvedoka optu`be. To podrazumeva obavezu tuìla{tva daunapred i na vreme obavesti branioca o svedocima koje tuìlacnamerava da pozove na su|enje. Me|utim, moè se smatrati dase branilac odrekao prava na adekvatno vreme za pripremu, akone zatraì odlaganje kada se prethodno nenajavljena izjavasvedoka iznese na su|enju. 3147* ^lan 14(3)(e) ICCPR-a, ~lan8(2)(f) Ameri~ke konvencije, ~lan6(3)(d) Evropske konvencije,paragraf 2(E)(3) Rezolucije Afri~kekomisije, ~lan 21(4)(e) Statuta oJugoslaviji, ~lan 20(4)(e) Statuta oRuandi, ~lan 67(1)(e) ICC Statuta.Pravo da ispita ili da se (u njegovo ime) ispitaju svedocioptu`be, zna~i da svi dokazi moraju da se iznesu uprisustvu optuènog na javnoj raspravi, tako da dokazi ipouzdanost i verodostojnost svedoka mogu da se ospore.Iako postoje izuzeci od ovog principa, njima se ne sme naru{itipravo na odbranu.Evropski sud,smatra, imaju}i u vidu te{ko}e u krivi~nomgonjenju u~inilaca (krivi~nih) dela trgovine drogom, kojiobuhvataju i probleme u vezi sa izvo|enjem svedoka na sud,da „takvi obziri ne mogu u toj meri opravdati ograni~avanjeprava odbrane ²da ispita svedoke³“. 4U slu~aju trgovine drogom, Evropski sud smatra da jepostojalo kr{enje prava optuènog kada je sud presuduzasnovao na izve{tajima policajca “na tajnom zadatku”, nazapisima prislu{kivanih telefonskih razgovora, kao i naizjavama optuènog koje je ovaj dao kada su mu zapisipokazani. Optuènom nije omogu}eno da proveri ili daospori verodostojnost zapisa, niti da ispita policajca ~iji jeidentitet bio za{ti}en tako {to nije bio imenovan i nije biopozvan da svedo~i. Evropski sud je, ipak, primetio danavedeni policajac nije bio „anonimni svedok“, jer je3. Videti Adams protiv Jamajke,(607/1994), 30. oktobar 1996,Dokumenti UN-a:CCPR/C/58/D/607/1994.4. Saidi protiv Francuske,(33/1992/378/452), 20. septembar1993, str. 17.

148Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEpripadnik policije, istra`ni sudija je znao za njegovu funkciju,a optuèni ga je poznavao jer se sa njim susreo pet puta. 522.2.1 Anonimni svedociKori{}enje anonimnog svedo~enja (tj. kada odbrani nije poznatidentitet svedoka na su|enju) predstavlja kr{enje pravaoptuènog da ispita svedoke, zato {to je optuèni li{enneophodnih obave{tenja koja su mu potrebna da bi mogao dadovede u pitanje pouzdanost svedoka. Upotreba dokazadobijenih od anonimnih svedoka moè dovesti do toga da ~itavosu|enje bude nepravi~no.Komitet za ljudska prava je kritikovao sistem „sudija bezlica“ u Kolumbiji, gde su imena sudija, tuìlaca i svedokaskrivana od branilaca u regionalnim sudovima prilikomsu|enja za krivi~na dela trgovine drogom, terorizma,pobunjeni{tva i nezakonitog posedovanja vatrenog oru`ja.Komitet je izjavio da taj sistem „nije u skladu sa ~lanom 14(ICCPR-a), a naro~ito sa paragrafima 3 (b) i (e)“ ipreporu~io je njegovo ukidanje. 65. Ludi protiv [vajcarske,(17/1991/269/340), 15. jun 1992.6. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava, Dokumenti UN-aCCPR/C/79/Dodatak 75, 9. april1997, para. 21 i 40.7. Inter-ameri~ka komisija, Drugiizve{taj o stanju ljudskih prava uKolumbiji, OEA/Serija L/V/II.84,dokument 39, rev. 1993, str. 96,98 i 249.8. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1996, OEA/SerijaL/V/II.95, dokument 7, rev. 1997,str. 658 i 736.9. Videti Doorson protiv Holandije,26. mart 1996, 2 Serija A 470,para. 69.Sli~no gorenavedenom slu~aju, Inter-ameri~ka komisija jeponovo izrazila zabrinutost u vezi sa sistemom „sudija bezlica“, izjavljuju}i da je „uznemirena ~injenicom da je sistemjo{ uvek deo zakona Kolumbije“. Komisija je pozdravilaodluku Ustavnog suda Kolumbije, kojom se dekret kojidopu{ta da osude budu zasnovane na svedo~enjuneidentifikovanih svedoka progla{ava neustavnim. 7 Komisijasmatra da – uprkos ovoj reformi, i jo{ jednoj koja odobravaskrivanje tuìo~evog identiteta pod posebnim okolnostima –struktura regionalnog pravnog sistema nije za{titila pravaoptuènog, niti dostupnost pravde. Inter-ameri~ka komisijatako|e smatra, u vezi sa Peruom i Kolumbijom, da jekori{}enje izjava anonimnih svedoka u suprotnosti sapravi~nim postupkom. 8Evropski sud nije zabranio kori{}enje izjava anonimnihsvedoka u svim slu~ajevima, ali je savetovao da kori{}enje budestrogo ograni~eno. 9Evropski sud smatra da se „svi dokazi moraju izneti na javnojraspravi, u prisustvu optuènog, uz razmatranje protivni~kihargumenata. Postoje izuzeci od ovog principa, ali oni nesmeju da naru{e prava odbrane; kao op{te pravilo, paragrafi 1i 3 (d) ~lana 6 (Evropske konvencije) zahtevaju da branjenikdobije odgovaraju}u i pogodnu priliku da ispita i ospori

Poglavlje 22: Pravo da se pozovu i ispitaju svedocinavode svedoka optu`be, bilo u toku samog svedo~enja ilikasnije.“ 10149Evropski sud je razmatrao slu~aj povodom svedo~enja dvaanonimna svedoka pred pripadnikom policije, koji je potomsvedo~io na sudu. Evropski sud smatra da je do{lo je dokr{enja prava optuènog, iako je branilac imao pravo dasvedoke ispita pomo}u napisanih pitanja. Sud smatra da je„po{to mu je identitet (svedoka) bio nepoznat, branilac biosuo~en sa gotovo nesavladivom preprekom: bio je li{enneophodnih informacija koje bi mu omogu}ile da proveripouzdanost svedoka ili da izrazi sumnju u verodostojnostnjihovih iskaza“. 11Evropski sud je ispitao slu~aj u kojem je optuèni bio osu|en„u presudnoj meri“ na osnovu izjava anonimnih pripadnikapolicije. Ne samo da je braniocu njihov identitet bionepoznat, ve} mu nije bilo dozvoljeno ni da proveri njihovupouzdanost, tako {to }e posmatrati njihovo pona{anje tokomdirektnog ispitivanja. Pripadnici policije su dali izjaveistra`nom sudiji, dok su optuèni, branilac i tuìlac bili udrugoj prostoriji, gde su preko zvu~nika mogli da ~ujupostavljena pitanja i odgovore. Obja{njenje (opravdanje) zaovakve mere je bio strah pripadnika policije od odmazde.Zaklju~ak suda je da se „ove mere ne mogu smatrati pravomzamenom za mogu}nost branio~evog ispitivanja svedokalicem u lice, na osnovu kojeg bi li~no mogao da prosudi onjihovom pona{anju i pouzdanosti“, i zbog toga odlu~io dapostupak u celini nije bio pravi~an. 12AI se protivi kori{}enju izjava anonimnih svedoka u velikombroju zemalja, obuhvataju}i Kolumbiju i Peru, kao i predme|unarodnim sudovima.22.2.2 Ograni~enja ispitivanja svedokaoptu`bePravo optuènog da ispita ili da se u njegovo ime ispitaju svedocioptu`be, moè da bude ograni~eno zbog njegovog pona{anja(ako optuèni, na primer, pobegne), ili ako svedok postanenedostupan (emigrira, ode u drugu dràvu ili se preseli, a nedostavi novu adresu), ili kada svedok sa razlogom strahuje ododmazde.U slu~aju kada je optuèni izveden pred sud posletrogodi{njeg boravka van zemlje, a glavni svedok optu`be senije pojavio pred sudom, Evropski sud smatra da10. Van Mechelen i drugi protivHolandije, (55/1996/674/861–864),23. april 1997, para. 51.11. Predmet Windisch, 27. septembar1990,186 Serija A 11; videti Kostovskiprotiv Holandije, 20. novembar 1989,166 Serija A 20.12. Van Mechelen i drugi protivHolandije, (55/1996/674/861–864),23. april 1997.

150Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE„nepojavljivanje“ svedoka „ne predstavlja samo po sebidovoljan razlog da se obustavi krivi~no gonjenje… poduslovom da vlasti nisu bile nemarne u poku{ajima da prona|uosobe o kojima je re~“. Sud smatra da su izjave odsutnogsvedoka, date policiji i istra`nom sudiji, a koje su pro~itanena sudu, potvrdile ostale dokaze. 13Komitet za ljudska prava i Evropski sud smatraju da seoptuèni odrekao prava da ispita svedoka, ako branilac ne uloìjasan prigovor na su|enju ili u àlbenom postupku na izno{enjedokaza koje odbrana nije imala priliku da ospori.* ^lan 14(3)(e) ICCPR-a, ~lan8(2)(f) Ameri~ke konvencije, ~lan6(3)(d) Evropske konvencije,paragraf 2(E)(3) Rezolucije Afri~kekomisije, ~lan 21(4)(e) Statuta oJugoslaviji, ~lan 20(4)(e) Statuta oRuandi, ~lan 67(1)(e) ICC Statuta.13. Artner protiv Austrije,(39/1991/291/362), 28. avgust 1992,str. 7.14. Compass protiv Jamajke,(375/1989), 19. oktobar 1993,Dokumenti UN-aCCPR/C/49/D/375/1989, str. 6.Komitet za ljudska prava smatra da nije postojalo kr{enjeprava optuènog, kada je sud prihvatio svedo~enje pripadnikapolicije koji je u me|uvremenu napustio zemlju. On je daoizjavu pod zakletvom u preliminarnom saslu{anju kada jebranilac mogao da ga ispita. Optuèni je pred Komitetom zaljudska prava izneo da je izjava pripadnika policije usuprotnosti sa drugim dokazima koji su nakon te izjaveprihva}eni na su|enju, i s obzirom da policajac nije bioprisutan na su|enju, optuènom je bilo uskra}eno pravo da otim kontradiktornostima raspravi direktno sa svedokom.Me|utim, Komitet za ljudska prava je primetio da branilacnije uloìo prigovor, ni na su|enju niti u àlbenom postupku,na izjavu pripadnika policije i da ga je branilac ispitao napreliminarnom saslu{anju pod istim uslovima koje je imaotuìlac. Komitet je izjavio da ~lan 14 (3) (e) ICCPR-a „{titi‘jednakost oru`ja’ izme|u branioca i tuìoca prilikomispitivanja svedoka, ali ne spre~ava branioca da se odrekne iline upotrebi svoje pravo da unakrsno ispita svedoka optu`beza vreme su|enja.“ 1422.3 Pravo da se pozovu iispitaju svedoci odbraneSvako ko je optuèn da je po~inio krivi~no delo ima pravo dapozove svedoke i da se u njegovo ime ispitaju svedoci „pod istimuslovima kao i svedoci protiv njega“.*Pravo da se pozovu svedoci odbrane „pod istim uslovima“ kaoi svedoci optu`be, daje krivi~nim sudovima relativno {irokaovla{}enja u odlu~ivanju o tome koje }e svedoke pozvati, iakosudije ne smeju da kr{e principe pravi~nosti i „jednakosti oru`ja“.Iako ~lan 6 (3) (d) Evropske konvencije ne zahteva prisustvoi ispitivanje svih svedoka u korist optuènog, Evropski sudsmatra da bi trebalo primeniti slobodu odlu~ivanja o tome

Poglavlje 22: Pravo da se pozovu i ispitaju svedocikoji }e svedoci biti pozvani u skladu sa principom “jednakostioru`ja”. Evropski sud nalazi da je postojalo kr{enje prava napravi~no su|enje kada u presudi nisu obja{njeni razlozi zbogkojih je sud odbacio zahtev optuènog da se ispitaju ~etirisvedoka. 15151Prilikom su|enja za ubistvo u kojem je svedok odbrane bilavoljna da svedo~i, ali nije bila u mogu}nosti da se pojavi nasudu odre|enog dana, jer nije mogla da obezbedi prevoz,Komitet za ljudska prava smatra da je postojalo kr{enje ~lana14 (1) i 14 (3) (e) ICCPR-a, jer se nepojavljivanje svedokapripisuje vlastima koje su mogle da odloè su|enje ili dasvedoku obezbede prevoz. 16Me|utim, u nekoliko ranijih slu~ajeva, Evropska komisija jezauzela stav da ne postoji kr{enje prava optuènih, kada jenacionalni sud primenjuju}i svoje diskreciono pravo odlu~ioda ne pozove svedoke koje je zahtevao optuèni, uzobrazloènje da njihovo svedo~enje ne}e doprinetirasvetljavanju istine. 17Ameri~ka konvencija se, u ovom pogledu, razlikuje. ^lan 8(2) (f) Ameri~ke konvencije daje braniocu pravo da ispitaprisutne svedoke i da obezbedi prisustvo u svojstvu svedokastru~njaka, kao i svih onih koji bi mogli da doprinesurasvetljavanju ~injenica.22.4 Prava `rtava i svedokaPrava `rtava i svedoka da budu za{ti}eni od odmazde i odnepotrebnih patnji, moraju da budu uskla|ena sa pravomoptuènog na pravi~no su|enje. Prilikom uskla|ivanja ovihprava, mere koje sud preduzima obuhvataju: davanje obave{tenjai pomo}i `rtvama i svedocima tokom postupka, potpuno ilidelimi~no zatvaranje su|enja za javnost „u interesu pravde“(videti Poglavlje 14, Pravo na javnu raspravu), i omogu}avanjesvedo~enja pred kamerom ili na neki drugi na~in.Evropski sud smatra da tamo gde bi ìvot, sloboda ilisigurnost svedoka mogli biti ugroèni, dràva mora daorganizuje su|enje za krivi~no delo, a da pri tom navedeniinteresi ne budu neopravdano ugroèni. Evropski sud jeobrazloìo: „Na osnovu ovoga, principi pravi~nog su|enjatako|e zahtevaju da se u odgovaraju}im slu~ajevima interesiodbrane usklade sa interesima svedoka i `rtava koji su pozvanida svedo~e.“ 18 Ipak, sud je nedavno zauzeo stav da pravo napravi~no su|enje zahteva da mere kojima se ograni~avaju pravaodbrane moraju biti pa`ljivo limitirane i striktno neophodne. 1915. Vidal protiv Belgije,(14/1991/266/337), 22. april 1992.16. Grant protiv Jamajke,(353/1988), 31. mart 1994,Dokumenti UN-aCCPR/C/50/D/353/1988, str. 10.17. X protiv Austrije, 31.5.1973, 45Presude 59; X protiv UjedinjenogKraljevstva, 6. april 1973, 43 Sabraneodluke 151; X protiv SR Nema~ke, 1.april 1970, 37 Sabrane odluke 119;X protiv SR Nema~ke, 21. jul 1970,35 Sabrane odluke 127.18. Doorson protiv Holandije, 26.mart 1996, 2 Serija A 470, para. 70.19. Van Mechelen i drugi protivHolandije, (55/1996/674/861–864),23. april 1997, para.i 54 i 58.

152Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 8(2)(f) Ameri~ke konvencije:„Svako ko je optuèn da je u~inio krivi~no delo ima pravona pretpostavku nevinosti sve dok se njegova krivica nedokaè u skladu sa zakonom. U toku postupka, svako imajednako pravo na slede}e minimalne garantije:(…)(f) pravo odbrane da ispita prisutne svedoke i da obezbediprisustvo u svojstvu svedoka stru~njaka, kao i svih onih kojibi mogli da doprinesu rasvetljavanju ~injenica.Inter-ameri~ka komisija smatra da je potrebno primenitimere za{tite li~ne bezbednosti svedoka i eksperata, a da to neuti~e na garantije pravi~nog postupka. 20Temeljni principi sadràni u Deklaraciji UN-a o Osnovnimprincipima pravde za `rtve zlo~ina i zloupotrebe vlasti,predvi|aju da „(brza) reakcija pravosudnog i administrativnogsistema na potrebe `rtava treba da bude omogu}ena… tako {to}e stavovi i brige `rtava biti izloèni i razmotreni uodgovaraju}im fazama postupka kada su u pitanju njihoviinteresi, bez {tete po optuènog i u skladu sa odgovaraju}imnacionalnim krivi~nopravnim sistemom“. 21 Uz to, Deklaracijanagla{ava da `rtvama treba pruìti informacije i pomo} tokompostupka, preduzeti mere da bi se umanjile neugodnosti, za{titilanjihova bezbednost i izbegla nepotrebna odlaganja. 2220. Drugi izve{taj o stanju ljudskihprava u Kolumbiji, OEA/SerijaL/V/II.84, dokument 39, rev. 1993,str. 109.21. ^lan 6(b) Deklaracije oOsnovnim principima pravde za`rtve zlo~ina i zloupotrebe vlasti.22. ^lan 6 Deklaracije o Osnovnimprincipima pravde za `rtve zlo~ina izloupotrebe vlasti.23. Videti AI, The InternationalCriminal Court: Making the rightchoices – part II, jul 1997, (AI indeks:IOR 40/11/97), str. 36; AI, TheInternational CriminalCourt:Ensuring justice for women,mart 1998, (AI indeks: IOR40/06/98).Treba preduzeti posebne mere kada su u pitanju specifi~nizahtevi istrage, krivi~nog gonjenja i su|enja za zlo~ine ~ije su`rtve ène, a naro~ito za silovanje i druge oblike te{kogseksualnog zlostavljanja. êsto se de{ava da ène koje su bile`rtve seksualnog nasilja nerado svedo~e. Prilikom osnivanjaMe|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju,Generalni sekretar UN-a je istakao da za takve slu~ajeve treba dabudu na raspolaganju ène-tuìoci i ène-istraìtelji. AI smatrada sudije i sudsko osoblje, kao i svi koji bi mogli u~estvovati utakvim postupcima, treba da poha|aju obuku da bi se boljeupoznali sa materijom i da bi shvatili osetljivost ovakvihslu~ajeva, {to bi im pomoglo u postupanju u slu~ajevima nasiljanad ènama. Tako|e, AI smatra da sudovi (obuhvataju}i iMe|unarodni krivi~ni sud) treba da preduzmu efikasne mereza{tite èna-`rtava, njihovih porodica i svedoka, od odmazde inepotrebnih patnji kojima mogu biti izloèni tokom javnogsu|enja, a da to ne ide na {tetu prava na pravi~no su|enjeosumnji~enih i optuènih. 23

153POGLAVLJE 23Pravo na tuma~a i naprevodSvako ko je optuèn za krivi~no delo, a ne razume ili negovori jezik na kome se vodi postupak, ima pravo nabesplatnu pomo} stru~nog tuma~a. Tako|e, ima pravo naprevod dokumentacije.23.1 Tuma~enje i prevod23.2 Pravo na kompetentnog tuma~a23.3 Pravo na prevod dokumentacije23.1 Tuma~enje i prevodAko optuèni ima te{ko}a u razumevanju, govorenju ili ~itanjujezika na kome se vodi postupak, pravo na tuma~a i prevod je odsu{tinskog zna~aja da bi se obezbedila pravi~nost postupka.Tuma~ optuènom prevodi sa jezika kojim se govori u sudu, iobrnuto. Prevodilac daje pisanu verziju dokumenata naodgovaraju}em jeziku. Ove du`nosti su klju~ne za pravo naadekvatne uslov za pripremu odbrane, za princip “jednakostioru`ja” (videti Poglavlja 8 i 13.2) i za pravo na pravi~no su|enje.Bez takve pomo}i optuèni ne}e biti u stanju da potpunorazume i da efikasno u~estvuje u pripremi svoje odbrane i nasu|enju. Mogu}nost da optuèni (ili svedok) budu ispitivani osadràju dokumenata, ~ine pravo na prevod neophodnimpreduslovom za pravo na pravi~no su|enje.23.2 Pravo na kompetentnogtuma~a* ^lan 14 (3)(f) ICCPR-a, ~lan 8(2)(a) Ameri~ke konvencije, ~lan 6Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima pravo na besplatnu(3)(e) Evropske konvencije,pomo} tuma~a, ako ne razume ili ne govori jezik na kome se paragraf 2 (E)(4) Rezolucije Afri~kevodi postupak.* Da bi ovo pravo imalo smisla, tuma~enje mora komisije, ~lan 21 (4)(f) Statuta obiti stru~no i verodostojno. ^lan 67 (1) (f) ICC StatutaJugoslaviji, ~lan 20 (4)(f) Statuta ogarantuje pravo na pomo} „kompetentnog tuma~a“.Ruandi, ~lan 67 (1)(f) ICC Statuta.Pravo na tuma~a je deo prava da se osoba brani i prava naodgovaraju}e vreme i uslove za pripremu odbrane. Komitet zaljudska prava smatra da ono „ima izuzetan zna~aj u slu~ajevimagde nepoznavanje jezika na kome se vodi postupak ili te{ko}e urazumevanju mogu da predstavljaju glavnu prepreku zaostvarivanje prava na odbranu“. 11. Op{ti komentar 13, para. 13,Komiteta za ljudska prava.

154Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 14 (3)(f) ICCPR-a:„Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima jednako pravo naslede}e minimalne garantije:(…)(f) Da mu se pruè besplatne usluge tuma~a, ako nerazume ili ne govori jezik na kome se vodi postupak.“* Princip 14 Skupa principa.Pravo na prevodioca se primenjuje u svim fazama krivi~nogpostupka, obuhvataju}i i ispitivanje u policiji i preliminarnuistragu ili ispitivanje.* (Videti Poglavlje 2.4, Obave{tenje najeziku koji osoba razume i Poglavlje 9.4, Pravo na tuma~a.)Da bi se ovo pravo obezbedilo, optuèni ili njegov branilactreba da zahtevaju pomo} tuma~a.Komitet za ljudska prava je jasno stavio do znanja da pravona besplatnu pomo} tuma~a mora da bude dostupno ljudimakoji ne razumeju ili ne govore jezik koji se koristi u sudu, bilo dasu oni dràvljani te zemlje ili ne. 2Me|utim, ako optuèni u dovoljnoj meri govori i razumejezik koji se koristi u sudu, ali radije govori neki drugi jezik,onda vlasti nemaju obavezu da obezbede besplatne uslugetuma~a.Optuèni i njihovi svedoci èleli su da u postupku, umestofrancuskog jezika koji je bio slu`beni jezik suda, koristebretonski, svoj maternji jezik. Pravo na pomo} tuma~a im jebilo uskra}eno, jer su i optuèni i svedoci razumeli francuskii mogli u dovoljnoj meri da se koriste njime. Komitet zaljudska prava smatra da nije postojalo kr{enje ICCPR-a. 3** ^lan 8 (2)(a) Ameri~kekonvencije, videti tako|e ~lan 67(1)(f) ICC Statuta.2. Op{ti komentar 13, para. 13,Komiteta za ljudska prava.3. Cadoret i Bihan protiv Francuske(221/1987 I 323/1988), 11. april 1991Izve{taj Komiteta za ljudska prava,(A/46/40), 1991, u 219; Barzhigprotiv Francuske, (327/1988), 11.april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40) 1991, u 262.4. Predmet Luedicke, Belkacem i Koc,28 novembar 1978, 29 Ser. A, 17-195. Harward protiv Norve{ke,(451/1991), 15 jul 1994 DokumentiUN-a CCPR/C/51/D/451/1991.Bez obzira na ishod su|enja, optuènom mora bitiobezbe|ena besplatna pomo} tuma~a.Evropski sud smatra da je postojalo kr{enje prava nabesplatnu pomo} tuma~a, kada su vlasti od optuènog, po{toje bio osu|en, traìle da plati usluge tuma~a. 423.3 Pravo na prevod dokumentacijeDok samo ~lan 8 (2) (a) Ameri~ke konvencije izri~ito nagla{avapravo na pomo} prevodioca za prevod dokumenata, u praksi jepravo na tuma~a obuhvatalo i pravo optuènog na besplatanprevod relevantne dokumentacije.** Me|utim, Komitet zaljudska prava i Evropski sud smatraju da je, u izvesnimokolnostima, usmeni prevod dokumenata dovoljan da garantujeto pravo. 5

Poglavlje 23: Pravo na tuma~a i na prevod155Ako je optuènom potreban prevod relevantnedokumentacije, treba da zahteva prevod u toku postupka i danaglasi da bi njegovo pravo na odgovaraju}e uslove za pripremuodbrane bilo ugroèno bez tih prevoda.Inter-ameri~ka komisija smatra da je pravo na prevoddokumentacije osnovno za pravi~ni postupak. 66. Izve{taj o stanju ljudskih pravadela populacije Nikaragve Miskitoporekla, OEA Ser. L/V/11.62,doc.10, rev.3, 1983.

156POGLAVLJE 24PresudePresude moraju da budu izre~ene javno, sa malim brojemizuzetaka, i svako kome je su|eno ima pravo da dobijeobrazloènje presude, te da mu sude samo sudije koje suu~estvovale u postupku.24.1 Pravo na javno izricanje presude24.2 Pravo da se zna obrazloènje presude24.3 Presuda u razumnom roku* ^lan 14(1) ICCPR-a, ^lan 6(1)Evropske konvencije, ~lan 23(2)Statuta o Jugoslaviji, ~lan 23(2)Statuta o Ruandi; videti ~lan 8(5)Ameri~ke konvencije; videti, tako|e,~lanove 74(5) i 76(4) ICC Statuta.24.1 Pravo na javno izricanje presudePresude donete u krivi~nim ili drugim postupcima moraju bitiizre~ene javno, osim u restriktivno odre|enim slu~ajevima.*Ovo se odnosi na presude svih sudova, podrazumevaju}i tu ispecijalne, vojne i apelacione sudove 1 .Prema ~lanu 14 (1) ICCPR-a, izuzeci od javnog izricanjapresude odnose se na slu~ajeve koji se ti~u maloletnika ~ijaprivatnost mora da se za{titi, bra~nih rasprava, kao i na slu~ajevestarateljstva nad decom.^lan 8 (5) Ameri~ke konvencije zahteva javnost krivi~nogpostupka, osim kada je potrebno za{tititi interese pravde.Osnovni cilj prava na javno izricanje presude je da obezbedida sprovo|enje pravde bude javno i pod nadzorom javnosti.Zbog toga pravo da se presuda izri~e javno moè da zahteva biloko, pa i lica koja nisu strane u sporu.Presuda je javna ako je usmeno izre~ena na su|enju koje jeotvoreno za javnost, ili ako je tekst presude objavljen.1. Op{ti komentar 13, para. 4,Komiteta za ljudska prava2. Videti Predmet Sutter, Serija A Vol74, 22.februar 1984.Pravo na javno izricanje presude je prekr{eno ako je presudadostupna samo izvesnoj grupi ljudi ili samo licima koja imajuposeban interes da izvr{e uvid u presudu. Me|utim, Evropskisud smatra da ~lan 6 (1) Evropske konvencije nije bioprekr{en, kada presuda nije bila javno pro~itana, ve} su straneu sporu dobile kopije, dok je jedan primerak bio deponovan usudskoj pisarnici i dostupan svakome ko je imao legitimniinteres 2 .

Relevantni standardiPoglavlje 24: Presude^lan 14 (1) ICCPR-a:„ …svaka izre~ena presuda za krivi~no delo ili ugra|anskom sporu bi}e javna, osim kada interesimaloletnih osoba zahtevaju druga~ije, ili ako se postupakti~e bra~nih sporova ili starateljstva nad decom.“157Zahtev da se presuda izri~e javno (u svim, osim ugorenavedenim izuzetnim okolnostima), primenjuje se ~ak i kadje javnost bila sasvim ili delimi~no isklju~ena sa su|enja 3 .Komitet za ljudska prava je konstatovao da je postojalokr{enje prava na javno izricanje presude u slu~aju kadaoptuènom nije bilo dozvoljeno da prisustvuje su|enju, kojenije bilo javno, i kada mu nije bila uru~ena kopija presude 4 .24.2 Pravo da se zna obrazloènje presudePravo na javno izricanje presude se tuma~i tako da se od sudovazahteva da daju obrazloènja svojih presuda. Pravo naobrazloènje presude je od su{tinskog zna~aja za ostvarivanjeprava optuènog na àlbu. (Videti Poglavlje 26, Pravo naàlbu 5 .)Kada je Apelacioni sud Jamajke propustio da obrazloènupresudu dostavi optuènom, Komitet za ljudska prava jesmatrao da postoji kr{enje prava optuènog, usledverovatno}e da je taj propust spre~io optuènog da uspe{nokoristi pravo na àlbu vi{em sudu i da tako iskoristi priliku zanovi pravni lek 6 .^lan 74 (5) ICC Statuta zahteva „potpunu i obrazloènuizjavu o… dokazima i zaklju~cima“.*24.3 Presuda u razumnom rokuPravo na su|enje u razumnom roku (videti Poglavlje 19,Pravo na su|enje bez nepotrebnog odlaganja) obuhvata i pravoda se dobije obrazloèna presuda (na su|enju i u àlbenompostupku) u razumnom vremenskom roku.Komitet za ljudska prava smatra da je Apelacioni sud naJamajci propustio da donese obrazloènu pisanu presudu urazumnom roku, pa je optuènog spre~io da iskoristi pravona ponovno razmatranje presude i kazne pred vi{im sudom 7 .* ^lan 74(5) ICC Statuta, videtitako|e ~lan 23(2) Statuta oJugoslaviji, ~lan 22(2) Statuta oRuandi.3. Op{ti komentar 13, para. 6Komiteta za ljudska prava4. Tourón protiv Urugvaja,(32/1978), 31. mart 1981, 1Odabrane odluke 61.5. Hadjianastssiou protiv Gr~ke,(69/1991/321/393), 16. decembar1992, para. 33.6. Hamilton protiv Jamajke,(333/1988), 23. mart 1994,Dokument UN-a CCPR/C/50/D/333/1988, 1994 str. 5–6.7. Currie protiv Jamajke (377, 1989),29. mart 1994, Izvestaj Komiteta zaljudska prava, tom II, (A/49/40),1994, str. 73.

158POGLAVLJE 25KazneKazne izre~ene za krivi~no delo mogu biti izvr{ene samo akosu lica osu|ena nakon pravi~nog su|enja. Kazne moraju dabudu srazmerne u~injenom delu i ne smeju da kr{eme|unarodne standarde.25.1 Kada kazna moè biti izre~ena?25.2 Koje kazne mogu da budu izre~ene?25.3 Kazne ne smeju da kr{e me|unarodne standarde25.4 Telesna kazna25.5 Zatvorski uslovi25.6 Zabrana kolektivnog ka`njavanja25.1 Kada kazna moè biti izre~ena?Zakonom predvi|ene kazne mogu da budu izre~ene samo onimakoji su osu|eni za krivi~no delo i to nakon su|enja koja su uskladu sa me|unarodnim standardima o pravi~nosti.Komitet za ljudska prava smatra da izdràvanje zatvorskekazne lica za koje se utvrdi da je osu|eno nakon nepravi~nogsu|enja moè da predstavlja kr{enje ICCPR-a 1 .* ^lan 11 Univerzalne deklaracije,~lan 15(1) ICCPR-a, ~lan 9 Ameri~kekonvencije, ~lan 7(1) Evropskekonvencije, videti, tako|e, ~lan 7(2)Afri~ke povelje.1. Pinto protiv Trinidada i Tobaga,(512/1992), 16. jul 1996, Dok. UNCCPR/C/37/D/512/19922. Izvestaj sa VIII Kongresa UN oprevenciji kriminaliteta i postupanjusa uciniocima krivi~nih dela, Dok.UN A/Conf.144/28, rev.1, (91.IV.2),Res. 1(a), 5 (c), 1990;25.2 Koje kazne mogu da budu izre~ene?Kazne odre|ene nakon izricanja presude kojom je okon~anpravi~an postupak moraju biti proporcionalne teìni krivi~nogdela i okolnostima vezanim za u~inioca 2 . Ni kazna, ni na~innjenog izricanja ne smeju biti u suprotnosti sa me|unarodnimstandardima.Sudovi ne smeju da izreknu teù kaznu od one koja je bila nasnazi u vreme kada je krivi~no delo u~injeno. Me|utim, ako jeizmenama zakona kazna za neko krivi~no delo smanjena, dràvesu obavezne da retroaktivno primene blaù kaznu.*Smrtna kazna ne sme biti izre~ena ako nije bila zakonompredvi|ena za to krivi~no delo u vreme kada je ono u~injeno.Videti Poglavlje 28, Slu~ajevi izricanja smrtne kazne; videti,tako|e, Poglavlje 27.7, Deca; Kazne.

Poglavlje 25: Kazne25.3 Kazne ne smeju da kr{e me|unarodnestandardeNi kazna, ni na~in njenog izricanja ne smeju biti u suprotnosti same|unarodnim standardima, obuhvataju}i i zabranu torture idrugih surovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka ilika`njavanja i pravo da se sa licem postupa uz po{tovanjeuro|enog dostojanstva ljudske li~nosti.159Relevantni standardi^lan 15(1) ICCPR-a:„… Niti }e biti izre~ena teà kazna od one koja je bila nasnazi u vreme kada je krivi~no delo u~injeno. Ako je nakonizvr{enja krivi~nog dela, izmenjen zakon primeni}e se zakonkoji je blaì za u~inioca.“Tortura i drugi surovi, ne~ove~ni ili poniàvaju}i postupci ilikazne su apsolutno zabranjeni.* (Videti Poglavlje 10.4,Zabrana torture i ne~ove~nog postupanja.) Me|utim, izdefinicije torture izri~ito su isklju~eni bol i patnja koji suneodvojivi od zakonskih sankcija ili izazvani njima. (VidetiTerminologija.)Pojam „zakonskih sankcija“ koji se koristi u ~lanu 1Deklaracije protiv torture i u ~lanu 1 Konvencije protiv tortureozna~ava sankcije koje su zakonite i prema nacionalnim i premame|unarodnim standardima. Zbog toga, iako sankcije mogu bitizakonite prema nacionalnom pravu, ako kr{e me|unarodnestandarde, obuhvataju}i i apsolutnu zabranu torture ili drugihsurovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja,onda }e se te sankcije smatrati zabranjenim. Svako drugotuma~enje bi osujetilo svrhu me|unarodnih standarda, ~iji je ciljzabrana torture 3 .^lan 2 Inter-ameri~ke konvencije o torturi jasno stavlja doznanja da legalizacija prakse na nacionalnom nivou ne ~ini takvupraksu „zakonitom“ ako obuhvata postupke ili metode koji suovim ugovorom zabranjeni.Me|unarodni standardi zabranjuju ekstradiciju, proterivanjeili nasilan povratak osobe u zemlju za koju se osnovano sumnjada }e tu osobu podvrgnuti torturi ili drugim surovim,ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcima ili kaznama.**Evropski sud je ispitao slu~aj osamnaestogodi{njaka koji jetrebalo da bude izru~en u SAD, a koji je vrlo verovatnobolovao od mentalnog poreme}aja u vreme kada je u~iniokrivi~no delo za koje je bio optuèn. Sud smatra da bi* ^lan 5 Univerzalne deklaracije,~lan 7 ICCPR-a, Konvencija protivtorture, Deklaracija protiv torture,princip 6 Skupa principa, ~lan 5Afri~ke povelje, ~lan 5(2) Ameri~kekonvencije, ~lan XXVI Ameri~kedeklaracije, ~lan 3 Evropskekonvencije.** ^lan 3 Konvencije protiv torture.3. Videti: Izve{taj specijalnogizvestioca o torturi, Dok. UN-a:E/CN.4/ 1998/17, str. 14;E/CN.4/1993/26, str. 131; NigelRodley, The Treatment of PrisonersUnder International Law; AcheneBoulesbaa, „Analysis and Proposalsfor the Rectification of theAmbiguities Inherent in Article 1 ofthe UN Convention on Torture“,Florida International Law Journal,tom 5, br. 3, leto 1990, 317; videtiKarima Bennoune, „A Practices wichDebases Everyone Involved:Corporal Punishment UnderInternational Law“, u 20 ansconsacres a la realisation d’un idee,Recueil d’articles en l’honneur deJean-Jacques Gautier, Udruènje zaprevenciju torture, @eneva, 1997.

160Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEizru~enje mladi}a izloìlo riziku izricanja smrtne kazne, kao ida bi u te{kim uslovima morao provesti {est do osam godinau zatvoru ~ekaju}i izvr{enje smrtne kazne (death row), {topredstavlja kr{enje ~lana 3 Evropske konvencije, kojim sezabranjuje tortura ili drugi surovi, ne~ove~ni ili poniàvaju}ipostupci ili kazne 4 .25.4 Telesna kaznaTelesna kazna je fizi~ka kazna koja se izvr{ava nano{enjemudaraca po telu ili saka}enjem prema sudskom nalogu ili kaoadministrativna kazna. To moè biti: {ibanje, udaranje {tapom,bi~evanje, amputacija i ìgosanje 5 .Iz preporuka stru~nih i politi~kih organa UN-a, kao i stavaEvropskog suda, jasno se vidi da je telesna kazna zabranjename|unarodnim standardima, jer ona predstavlja kr{enjeapsolutne zabrane torture i drugih surovih, ne~ove~nih iliponiàvaju}ih postupaka ili kazni. Uprkos izraènoj politi~kojnestabilnosti, ovakav postupak ili kazna ne smeju da buduizre~eni nikome iz bilo kojih razloga, ma koliko u~injeni zlo~inbio teàk.4. Predmet Soering,(1/1989/161/217), 07. jul 19895. Videti: Karima Bennoune, “APractices wich Debases EveryoneInvolved: Corporal PunishmentUnder International Law” , u 20 ansconsacres a la realisation d’un idee,Recueil d’articles en l’honneur deJean-Jacques Gautier, Udruènje zaprevenciju torture, @eneva, 19976. Op{ti komentar 20, para. 5Komiteta za ljudska prava7. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Sudan, Dok. UN-aCCPR/C/79/Add.85, 19. novembar1997, para. 98. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Irak, Dok. UN-aCCPR/C/79/Add.84, 19. novembar1997, para. 12.9. Rezolucija 1997/38, Komisije zaljudska prava, Izvestaj sa 53. sednice(prvi deo), (E/CN.4/1997/150),str. 125.10. Izve{taj specijalnog izvestiocaUN-a za torturu, Dok. UN-aE/CN.4/1997/7, str. 5, para. 6.Komitet za ljudska prava smatra da zabrana torture izICCPR-a obuhvata i zabranu telesne kazne i prekomernogbatinjanja, koje se odre|uje kao kazna za krivi~no delo, kaoedukativna ili disciplinska mera 6 .Komitet za ljudska prava smatra da „{ibanje, saka}enje ikamenovanje koji su prihva}eni kao kazne za krivi~na dela uSudanu, nisu u skladu sa ICCPR-om 7 . Sli~no tome, a naosnovu zaklju~ka da su kazne poput saka}enja i ìgosanjainkompatibilne sa zabranom torture, Komitet za ljudskaprava je preporu~io da „izricanje takvih kazni u Iraku trebaodmah da prestane i da svi zakoni i dekreti o njihovomizricanju… budu opozvani bez odlaganja 8 .“U aprilu 1997. godine, Komisija za ljudska prava UN-a jepodsetila vlade da „telesna kazna moè biti jednaka surovoj,ne~ove~noj ili poniàvaju}oj kazni, pa ~ak i torturi 9 “.Specijalni izvestilac UN-a o torturi je 1997. godine izjavio da„telesna kazna nije u skladu sa zabranom torture ili drugihsurovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka ili kazni… 10 “Evropski sud, tako|e, smatra da telesna kazna kr{i zabranutorture i drugih surovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ihpostupaka ili kazni. Sud smatra da „{ibanje“ (bi~evanje

Poglavlje 25: Kaznedrvenim prutom) 15-godi{njaka koji je drugom naneotelesnu povredu, predstavlja poniàvaju}i postupak 11 .161Izricanje telesne kazne kao sankcije za krivi~no delo ilidisciplinski prestup kr{i i pravo na pravi~no su|enje, izricanjemkazne koja je zabranjena prema me|unarodnom pravu.Me|unarodni standardi zabranjuju izricanje telesne kazne zadisciplinske prestupe, koje su u~inili pritvorenici i zatvorenici(videti Poglavlje 10.4, Zabrana torture i ne~ove~nogpostupanja.)*25.5 Zatvorski usloviUslovi u kojima se drì osu|eni zatvorenik ne smeju da budu usuprotnosti s me|unarodnim standardima.Pravila 56 do 81 Standardnih minimalnih pravila o postupanjusa zatvorenicima izlaù rukovode}e principe za postupanje salicima koja izdràvaju zatvorske kazne i upu}uju na to dazatvorski sistem ne treba da pogor{a patnju koja je inherentnali{enju slobode.** Zatvorski reìm, prema ovim pravilima, trebada teì umanjivanju razlika izme|u ìvota u zatvoru i ìvota naslobodi.**** Pravilo 31 Standardnihminimalnih pravila, pravilo 37Evropska zatvorska pravila.** Pravilo 57 Standardnihminimalnih pravila.*** Pravilo 60 Standardnihminimalnih pravila. Videti, tako|e,pravila 64 et seq. Evropskihzatvorskih pravila, ~lan 106 ICCStatuta.Me|unarodni standardi ograni~avaju duga zatvaranja usamicu, upotrebu lisica i okova, te upotrebu sile od strane licaodgovornih za primenu zakona. (Videti Poglavlje 10.4, Zabranatorture i ne~ove~nog postupanja.)25.6 Zabrana kolektivnog ka`njavanjaKazna za krivi~no delo moè da bude izre~ena samo u~iniocukrivi~nog dela; me|unarodni standardi zabranjuju kolektivnaka`njavanja. ^lan 7 (2) Afri~ke povelje predvi|a da se „kaznaodnosi samo na jednu osobu i da se sme izvr{iti samo nadu~iniocem krivi~nog dela“. # ^lanom 5 (3) Ameri~ke konvencijeje predvi|eno da „kazna ne}e biti pro{irena ni na jednu druguosobu osim na zlo~inca“. ## (Videti Poglavlje 32.5.1, Zabranakolektivnog ka`njavanja.)Evropski sud smatra da pretpostavka nevinosti zahteva dakrivi~na odgovornost ne nadìvi osobu koja je izvr{ilakrivi~no delo. Sud smatra da je prekr{ena pretpostavkanevinosti izricanjem nov~ane kazne rodbini preminulog kojije utajio porez, nakon {to su oni ve} isplatili poreskadugovanja iz zaostav{tine 12 .# ^lan 7(2) Afri~ke povelje.## ^lan 5(3) Ameri~ke konvencije.11. Predmet Tyrer, Serija A 26, 25.april 1978.12. A.P., M.P. i T.P. protiv [vajcarske,(71/1996/690/882), Evropski Sud,29. avgust 1997.

162Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardiPravilo 57 Standardnih minimalnih pravila:„Zatvorska kazna i druge mere izolacije od spoljnjeg sveta,nanose patnju u~iniocu krivi~nog dela ve} samimoduzimanjem prava na samoodre|ivanje li{avanjemslobode. Stoga, zatvorski reìm ne}e, osim u slu~ajevimaopravdanog razdvajanja ili odràvanja discipline,pogor{avati patnju inherentnu takvoj situaciji.“Pravilo 60(1) Standardnih minimalnih pravila:„Budu}I da reìm ìvota u ustanovi dovodi do slabljenjaose}aja odgovornosti kod zatvorenika i smanjuje nivopo{tovanja njihovog ljudskog dostojanstva, treba teìtiumanjivanju razlika izme|u zatvorskog ìvota i ìvota naslobodi.“Pravilo 61 Standardnih minimalnih pravila:„Postupanje sa zatvorenicima treba da naglasi ne njihovoisklju~ivanje iz dru{tva, ve} da su oni njegov neodvojivi deo.Gde god je to mogu}e, dru{tvene organizacije treba da seangaùju u pomaganju osoblju institucije u dru{tvenojrehabilitaciji zatvorenika. Svaka ustanova treba da bude ukontaktu sa slu`bama za socijalni rad zaduènim zapobolj{anje odnosa zatvorenika i njegove porodice, kao iodnosa sa dru{tvenim organizacijama. Treba preduzetimere da bi se za{titila prava zatvorenika koja se odnose nagra|ansko-pravne interese, socijalnu za{titu i drugebeneficije, u meri koja je u skladu sa zakonom i izre~enomkaznom”.

POGLAVLJE 26Pravo na àlbu163Svako ko je osu|en za krivi~no delo ima pravo da njegovupresudu i izre~enu kaznu preispita vi{i sud.26.1 Pravo na àlbu26.2 Preispitivanje od strane vi{eg suda26.3 Su{tinsko preispitivanje àlbe26.4 Garantije pravi~nog su|enja tokomàlbenog postupka26.1 Pravo na àlbuSvako ko je osu|en za krivi~no delo ima pravo da njegovupresudu i izre~enu kaznu preispita vi{i sud.*Evropski sud nagla{ava da, iako Evropska konvencija izri~itone sadrì pravo na àlbu, da je to pravo neodvojivo od prava napravi~no su|enje prema ~lanu 6 Konvencije, i izri~itogarantovano ~lanom 2 Protokola 7 Evropske konvencije.Afri~ka komisija smatra da je pravo na àlbu prekr{enodekretom kojim se izri~ito zabranjuju àlbe na odlukespecijalnih tribunala osnovanih tim dekretom. Tribunal je bioovla{}en da izri~e smrtne kazne. Kazne koje je izricao tribunal,potvr|ivao je ili poni{tavao guverner, a na njegove odluke àlbanije bila dozvoljena 1 .* ^lan 14(5) ICCPR, ~lan 8(2)(h)Ameri~ke konvencije, ~lan 2Protokola 7 Evropske konvencije,paragraf 3 Rezolucije Afri~kekomisije, ~lan 24 Statuta oJugoslaviji, ~lan 23 Statuta oRuandi, ~lan 81(b) ICC Statuta;videti ~lan 7(a) Afri~ke povelje.Pravo da presudu i izre~enu kaznu preispita vi{i sud pripadasvim licima koja su osu|ena za krivi~no delo nezavisno od teìnekrivi~nog dela. Komitet za ljudska prava smatra da se „garantijane odnosi samo na najteà krivi~na dela 2 “.Komitet za ljudska prava smatra da je jednogodi{nja kaznazatvora dovoljno ozbiljna da zahteva preispitivanje na vi{emsudu, bez obzira na to da li je delo prema unutra{njem pravukvalifikovano kao „krivi~no 3 “.Me|utim, ~lan 2 (2) Protokola 7 Evropske konvencijepropisuje da pravo na àlbu moè da bude ograni~eno u skladusa zakonom ako se radi o delu manjeg zna~aja, ako je osobi uprvoj instanci sudio najvi{i sud u dràvi, ili ako je osoba osu|enaposle àlbe na osloba|aju}u presudu.1. Constitutional Rights Project (uvezi sa Wahab Akamu, G. Adea idrugi) protiv Nigerije, (60/91), Osmigodi{nji izve{taj Afri~ke komisije zaljudska prava i prava naroda,1994–1995; Constitutional RightsProject (u vezi sa Zamani Lakwot idrugih {est osoba) protiv Nigerije,(87/93), Osmi godi{nji izve{tajAfri~ke komisije za ljudska prava iprava naroda, 1994–1995,ACHPR/RPT/8. /Rev. I.2. Op{ti komentar 13, para. 17Komiteta za ljudska prava3. Salgar de Montejo protivKolumbije, (64/1979), 24. mart 1982,1 Odabrane odluke 127, str. 129-130.

164Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 14(5) ICCPR-a:„Svako ko je osu|en za krivi~no delo ima}e pravo dapresudu i izre~enu kaznu preispita vi{i sud u skladu sazakonom.“26.2 Preispitivanje od strane vi{eg sudaPresudu i kaznu mora da preispita vi{i sud, u skladu sa zakonom.Pravo na preispitivanje garantuje najmanje dva nivoa sudskogispitivanja slu~aja, gde je drugi vi{i od prvog.Komitet za ljudska prava je utvrdio da presuda potvr|ena odstrane prvostepenog sudije ne zadovoljava ovaj zahtev 4 .Iako Komitet za ljudska prava smatra da ~lan 14 (5) ICCPRane zahteva da dràve obezbede vi{e od jedne instance uàlbenom postupku, re~i „u skladu sa zakonom“ zna~e da, akonacionalni zakon predvi|a vi{e od jedne instance u àlbenompostupku kao deo postupka u su|enju za krivi~no delo, osu|enaosoba mora da ima efektivni pristup svakoj od tih àlbenihinstanci 5 .26.3 Su{tinsko preispitivanje àlbePreispitivanje àlbe od strane vi{eg suda treba da bude su{tinskopreispitivanje slu~aja.Inter-ameri~ka komisija smatra da obaveza dràve dagarantuje pravo na àlbu vi{em sudu ne zahteva samodono{enje zakona, ve} i preduzimanje mera koje }eobezbediti ostvarivanje tog prava. Komisija smatra dapreterane formalnosti, nerazumno kratak rok za podno{enjeàlbe i duga odlaganja u dono{enju presude àlbenog suda,predstavljaju prepreke ostvarivanju prava na àlbu u Panami. 6Razmatranje àlbe, ograni~eno samo na pravna pitanja (a ne iispitivanje ~injenica i prava) moè da ne zadovolji zahteve ovegarantije.4. Salgar de Montejo protivKolumbije, (64/1979), 24. mart 1982,1 Odabrane odluke 127 str. 129–1305. Henry protiv Jamajke (230/1987),01. novembar 1991, Izve{tajKomiteta za ljudska prava,(A/47/40), 1992, str. 218, para. 8.46. Izve{taj o stanju ljudskih prava uPanami, OAE/Ser.L/V/II. 44, dok.38, rev. 1, 1978.Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku je izrazio zabrinutostzbog àlbenih postupaka u kojima su razmatrani samo pravniaspekti, a ne i ~injenice. Zabrinutost je izraèna u vezi sakasacionom revizijom Vrhovnog suda u Alìru. Sli~no tome,i zbog postupka pred Dràvnim sudom bezbednosti uKuvajtu gde „optuènici ne ostvaruju u potpunosti pravo naàlbu, onako kako je to predvi|eno vaè}im me|unarodnim

Poglavlje 26: Pravo na àlbudokumentima, jer su li{eni prava na fazu àlbenog postupka ukojoj bi se u potpunosti razmatrao slu~aj, i sa pravnog i sa~injeni~nog aspekta 7 .165Razmatranje àlbe mora da bude vi{e od „formalnogproveravanja proceduralnih zahteva“.Inter-ameri~ka komisija smatra da, prema pravu na pravi~nosu|enje sadrànom u Ameri~koj konvenciji, sudovi u tokuàlbenog postupka treba da ispitaju, ne samo da li je procedurapo{tovana tokom ~itavog sudskog postupka, ve} i osnovanostàlbe 8 .26.4 Garantije pravi~nog su|enja tokomàlbenog postupkaTokom àlbenog postupka treba da budu po{tovana prava napravi~no i javno su|enje. Izme|u ostalog, ona obuhvataju pravona adekvatno vreme i mogu}nosti za pripremu odbrane, pravona branioca, pravo na jednakost oru`ja (obuhvataju}i i pravo daoptuèni/osu|eni bude obave{ten o podnescima protivni~kestrane), pravo na raspravu pred kompetentnim, nezavisnim inepristrasnim sudom koji je ustanovljen u skladu sa zakonom, urazumnom roku, i pravo na javnu i obrazloènu presudu urazumnom roku 9 .Inter-ameri~ka komisija smatra da àlbe sudovima, koji nisunezavisni ili nisu kvalifikovani da preispitaju àlbu, nisu u skladusa pravom na àlbu prema Ameri~koj konvenciji 10 .Pravo na àlbu moè da ima efekta samo ako je optuènikobave{ten o razlozima presude u razumnom roku. Zbog toga jeovo pravo povezano sa pravom optuènog na obrazloènupresudu. (Videti Poglavlje 24.2, Pravo da se zna obrazloènjepresude.)Evropski sud smatra da su prava optuènog bila prekr{ena uslu~aju kada se optuènik, ina~e oficir osu|en pred vojnimsudom zbog odavanja vojnih tajni, àlio Vojnom apelacionomsudu, a zatim Kasacionom sudu. Vojni apelacioni sud jepresudu izrekao usmeno u prisustvu optuènika, ali samosumarno. Nije naveden niz pitanja koja je sud razmatrao.Kada je optuènom dostavljen kompletan zapisnik presude,bio je onemogu}en da pro{iri osnove svoje àlbe Kasacionomsudu. Evropski sud smatra da nacionalni sudovi(obuhvataju}i i àlbene sudove) moraju dovoljno jasnonavesti osnove na kojima se zasniva odluka. Propu{tanje da seto pravovremeno u~ini, kako bi optuènik u potpunosti7. Izve{taj specijalnog izvestiocaUN-a o vansudskim, samovoljnim ipogubljenjima po kratkom postupku,07. decembar 1993, Dok. UN-a:E/CN.4/1994/7, par. 113 i 405;tako|e videti Manfred Nowak, UNCovenant on Civil and PoliticalRights: CCPR Commentary, NPEngel, 1993, str. 266.8. Predmet 9850, Godi{nji izve{tajInter-ameri~ke komisije, 1990–1991,OEA / Ser.L / V / II.79, dok. 12, rev.41, 1991, str. 74–76, (Argentina)9. Videti Op{ti komentar 13, para. 17Komiteta za ljudska prava; tako|evideti Melin protiv Francuske(16/1992/361/435), 22. jun 1993,nisu utvr|ene povrede prava, ali sunotirana odre|ena prava u vezi saàlbom inherentna konceptupravi~nog su|enja; Hadjianastassiouprotiv Gr~ke, (69/1991/321/393),16. decembar 1992.10. Izve{taj o stanju ljudski prava uîleu, OAE/ Ser.L/ V/ II.66, dok.17, 1985; Izve{taj o stanju ljudskihprava u Nikaragvi, OAE /Ser.L/ V/II. 45, dok. 16, rev. 1, 1978.

166Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEmogao da izloì osnove za preispitivanje presude predKasacionim sudom, li{ilo ga je prava na odgovaraju}e vreme iuslove za pripremu odbrane 11 .Pravo optuènog da mu se dodeli branilac koji }e ga zastupatiu àlbenom postupku, podvrgnuto je sli~nim uslovima kao ipravo na branioca na su|enju – mora se smatrati da je to uinteresu pravde. (Videti Poglavlje 20.3.3, Pravo na branioca poslu`benoj du`nosti; pravo na besplatnu pravnu pomo}. Videti,tako|e, Poglavlje 28, Slu~ajevi izricanja smrtne kazne.)Evropski sud je presudio da propust da se dodeli branilac zaulaganje kona~ne àlbe optuènom koji je bio osu|en nakaznu od pet godina zatvora, predstavlja kr{enje njegovihprava. Sud je smatrao da su interesi pravde zahtevali od vlastida postavi branioca u àlbenom postupku, zato {to optuèninije bio u stanju da izloì pravna pitanja bez pomo}ibranioca, tako da nije mogao sam da se efikasno brani 12 .Evropski sud smatra da je pravo optuènog na àlbu biloprekr{eno kada je odbijen njegov zahtev za razmatranjepravnih pitanja pred Kasacionim sudom, sa obrazloènjem daje optuèni pobegao. Evropski sud je u ovom slu~ajuustanovio i kr{enje prava na pravnu pomo}, zato {to jeàlbeni sud odbio da dozvoli optuènom da sam odaberebranioca koji bi ga zastupao pred sudom, kada je optuèniodlu~io da se ne pojavi li~no na sudu 13 .11. Hadjianastassiou protiv Gr~ke,(69/1991/321/393), 16. decembar1992.12. Maxwell protiv UjedinjenogKraljevstva (31/1991/426/505), 28.oktobar 1994; videti Boner protivUjedinjenog Kraljevstva(30/1993/425/504),28. oktobar 1994.13. Poitrimol protiv Francuske,(39/1991/384/462),23. novembar 1993.

PRAVI^NOSU\ENJEP R I R U ^ N I KODELJAK CPOSEBNI SLUÂJEVIPoglavlje 27Poglavlje 28Poglavlje 29Poglavlje 30Poglavlje 31Poglavlje 32DecaSlu~ajevi izricanja smrtne kazneSpecijalni sudovi i vojni sudoviPravo na naknadu {tete zbog odsustvapravde u postupku (neosnovane osude)Pravo na pravi~no su|enje za vremevanrednog stanjaPravo na pravi~no su|enje za vremeoruànog sukoba

POGLAVLJE 27Deca169Deca koja su optuèna za povredu odredbi krivi~nog zakonaimaju pravo na iste garantije prava na pravi~no su|enje kojese odnose na odrasle i na dodatnu specijalnu za{titu.27.1 Prava dece na pravi~no su|enje27.2 Definicija deteta27.3 Uputstva za postupanje sa decom koja su usukobu sa zakonom27.3.1 Odvojeni sistemi maloletni~kog pravosu|a27.3.2 Izbegavanje formalnog su|enja27.3.3 Slu~ajevi u koje su ume{ana deca moraju dase re{avaju po hitnom postupku27.3.4 Privatnost27.4 Hap{enje i pritvor pre su|enja27.5 Su|enje27.6 Presude27.7 Kazne27.7.1 Zabranjene kazne27.8 Deca u zatvoru27.1 Prava dece na pravi~no su|enjeDeci su zagarantovana sva prava na pravi~no su|enje koja imajuodrasli, kao i pravo na dodatnu specijalnu za{titu. U ovompoglavlju se razmatraju mere dodatne za{tite prava dece uodnosu na njihov uzrast.U ovom priru~niku se koriste pojmovi koji su definisanime|unarodnim standardima, koji pojmove „maloletni~kopravosu|e“ i „maloletni~ki pravosudni sistemi“ koriste kadagovore o postupanju sa decom koja su optuèna ili osu|ena zakr{enje zakona, bilo da se radi o posebnim sistemima za decu, ilio sistemima koji se odnose i na odrasle. U zemljama koje suustanovile posebne sisteme za decu (onako kako je topredvi|eno me|unarodnim standardima), oni se nazivaju„maloletni~ki pravosudni sistemi“.U mnogim standardima o ljudskim pravima sadràne suodredbe koje se odnose na pitanja maloletni~kog pravosu|a, kao{to su Konvencija o pravima deteta (naro~ito ~lanovi 1, 37 i 40),

170Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEDeklaracija o pravima deteta, Pravila Ujedinjenih nacija zaza{titu maloletnika li{enih slobode, Uputstva Ujedinjenih nacijaza prevenciju maloletni~ke delikvencije (Uputstva iz Rijada) iStandardna minimalna pravila UN-a za ostvarivanje pravde upostupku prema maloletnim u~iniocima krivi~nih dela (Pravila izPekinga) i ~lanovi 10 (2) (b), 10 (3), 14 (4) i 24 ICCPR-a“.Komitet za ljudska prava smatra da „maloletnicima trebaobezbediti iste garantije i za{titu poput onih koje uìvaju odrasliprema ~lanu 14 ICCPR-a 1 “.* Videti ~lan 41 Konvencije opravima deteta.* Pravilo 11(a) Pravila UN zaza{titu maloletnika li{enih slobode.** ^lan 1 Konvencije o pravimadeteta.*** ^lan 40(3)(a) Konvencije opravima deteta.# Pravilo 4 Pravila iz Pekinga.## Pravilo 11(a) Pravila UN-a zaza{titu maloletnika li{enih slobode.1. Op{ti komentar 13, para. 16,Komiteta za ljudska prava.Konvencija o pravima deteta jasno ukazuje da deca treba dauìvaju dobrobit od svih odredbi unutra{njeg ili me|unarodnogprava koje doprinose ostvarivanju njihovih prava.*27.2 Definicija detetaCilj me|unarodnog prava je postizanje op{te saglasnosti da sedetetom smatra svako ko nije navr{io 18 godina, te da kao takvotokom su|enja ima pravo na posebnu za{titu. Pravila UN-a zaza{titu maloletnika li{enih slobode odre|uju da je maloletnik„svaka osoba ispod 18 godina“.* Konvencija o pravima detetasmatra detetom svakoga ispod 18 godina, osim ako punoletstvonije dostignuto ranije u skladu sa odredbama unutra{njegprava.** Dràve same odre|uju godine punoletstva, ali ne smejudrasti~no odstupiti od me|unarodnih normi.Dràve moraju doneti zakone i ustanoviti postupke kojima seodre|uje donja starosna granica. Za decu ispod odre|enestarosne granice vaì}e pretpostavka o neodgovornosti.***Starosna granica prema kojoj se utvr|uje krivi~na odgovornostdeteta ne sme biti prenisko postavljena i mora biti odre|ena sobzirom na emotivnu, psihi~ku i intelektualnu nezrelost dece. #Tako|e, dràve treba da donesu zakone u kojima se odre|ujedonja starosna granica ispod koje deca ne smeju da budu li{enaslobode. ##27.3 Uputstva za postupanje sa decom kojasu u sukobu sa zakonomMe|unarodni standardi ustanovljavaju principe koji se odnosena maloletni~ko pravosu|e, a zasnivaju se na du`nosti dràve dagarantuje najbolji interes svakog deteta i u skladu sa tim daobezbedi da mere koje poga|aju decu, koja su prekr{ila zakon,budu proporcionalne teìni krivi~nog dela i li~nim okolnostimamaloletnika.

Relevantni standardiPoglavlje 27: Deca^lan 40(2)(b) Konvencije o pravima deteta:„Svako dete za koje se sumnja ili je optuèno da je prekr{iloodredbe krivi~nog zakona, ima}e slede}e minimalnegarantije:(i) Da se smatra nevinim dok se ne dokaè njegova krivica uskladu sa zakonom;(ii) Da bude odmah i neposredno obave{teno o optu`bamaprotiv sebe, i, ako je potrebno, preko svojih roditelja ilistaratelja, i da mu se pruì pravna ili druga odgovaraju}apomo} u pripremi i izlaganju njegove odbrane;(iii) Da se slu~aj razmotri bez odlaganja predkompetentnim, nezavisnim i nepristrasnim nadle`nimorganom ili sudskim telom u pravi~noj raspravi u skladu sazakonom, u prisustvu pravnog zastupnika ili druge pogodneosobe, i njegovih roditelja ili staratelja, osim ako se smatrada to ne}e biti u najboljem interesu deteta, uzmaju}i u obziruzrast deteta ili okolnosti u kojima se nalazi;(iv) Da ne bude prinu|eno da svedo~i ili prizna krivicu; daispita ili da se u njegovo ime ispitaju svedoci protivni~kestrane i da mu se omogu}I u~e{}e i ispitivanje svedoka unjegovo ime pod jednakim uslovima;(v) Ako je prekr{ilo krivi~ni zakon, onda odluku i izre~enemere treba da preispita u skladu sa zakonom vi{a,kompetentna, nezavisna i nepristrasna instanca ili sudskotelo;(vi) Besplatnu pomo} tuma~a ako ne razume ili ne govorijezik na kome se vodi postupak;(vii) Da se u svim fazama postupka u potpunosti po{tujedetetova privatnost.“Svako dete ima pravo na za{titu porodice, dràve i dru{tva uskladu sa statusom maloletnika.*Najbolji interes deteta mora da ima primat u svimpostupcima koji se ti~u dece, podrazumevaju}i sudove,administrativne ili zakonodavne organe.**Sistem maloletni~kog pravosu|a mora prvenstveno da vodira~una o dobrobiti maloletnika i da obezbedi da mere koje seizri~u maloletnim prestupnicima budu srazmerne kakookolnostima vezanim za u~inioca tako i onim vezanim zakrivi~no delo.**** ^lan 24(1) ICCPR-a, ~lan 19Ameri~ke konvencije, princip 2Deklaracije o pravima deteta.171** ^lan 3(1) Konvencije o pravimadeteta.*** Pravila 5 i 17.1 Pravila izPekinga.Dràve treba da garantuju pravo svakog deteta optuènog zakrivi~no delo da }e se sa njim postupati na na~in koji doprinosi

172Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE# ^lan 40(1) Konvencije o pravima njegovom ose}anju dostojanstva i vrednosti, uvaàvaju}i uzrastdeteta.deteta i potrebu njegove reintegracije u dru{tvo. ### ^lan 14(4) ICCPR-a, pravilo 1Pravila UN-a o za{titi maloletnikali{enih slobode.### ^lan 5(e) Uputstava iz Rijada.+ ^lan 12 Konvencije o pravimadeteta.++ ^lan 40(3) Konvencije opravima deteta, pravilo 2.3 Pravilaiz Pekinga.+++ ^lan 5(5) Ameri~kekonvencije.Sistemi maloletni~kog pravosu|a treba posebno da uvaàvajuprava i potrebu maloletnika za sigurno{}u, fizi~ku i psihi~kudobrobit maloletnika, i potrebu rehabilitacije mlade osobe. ##Praksa treba da uzme u obzir ~injenicu da su „mladala~kopona{anje, kao i postupci, koji se ne povinuju op{teprihva}enimdru{tvenim normama i vrednostima, ~esto deo procesasazrevanja i odrastanja koji spontano nestaju kod ve}ine osobasa prelaskom u zrelo doba“. ###U skladu sa pravom dece da slobodno iskaù stavove osvemu {to se njih ti~e, deci treba omogu}iti da budu saslu{ana usvim postupcima koji se njih ti~u, bilo direktno ili prekozastupnika. Mi{ljenju deteta treba dati odgovaraju}i zna~aj uskladu sa njegovim godinama i zrelo{}u. +27.3.1 Odvojeni sistemi maloletni~kogpravosu|aVe}ina me|unarodnih standarda podsti~e dràve, ali ne zahtevaod njih da uspostave odvojene ili specijalizovane postupke iinstitucije za re{avanje slu~ajeva u kojima su deca optuèna ili jeutvr|eno da su odgovorna za u~injeno krivi~no delo. ++Ameri~ka konvencija zahteva od dràva da uspostavespecijalizovane sudove za re{avanje slu~ajeva maloletnikaoptuènih da su u~inili krivi~no delo. +++Relevantni standardi^lan 14(4) ICCPR-a:„U postupku prema maloletnicima vodi}e se ra~una onjihovom uzrastu i potrebi rehabilitacije.”* ^lan 40(3)(b) Konvencije opravima deteta, pravilo 11 Pravilaiz Pekinga.27.3.2 Izbegavanje formalnog su|enjaKad god je to mogu}e, trebalo bi da dràve razmotre re{avanjeslu~ajeva sa maloletnim prestupnicima bez pribegavanjaformalnom su|enju, a da se pri tome u potpunosti po{tujuljudska prava i pravne garantije. Alternativnim metodama jeobuhva}eno upu}ivanje na dru{tveno korisni rad ili drugeposlove.*

Poglavlje 27: Deca27.3.3 Slu~ajevi u koje su ume{ana decamoraju da se re{avaju po hitnompostupkuSvi slu~ajevi u kojima su deca optuèna za kr{enje zakona, biloda se nalaze u pritvoru ili ne, moraju da se re{avaju po hitnompostupku.**27.3.4 PrivatnostDa bi se za{titilo od stigmatizacije, privatnost svakog deteta kojeje optuèno ili za koje se utvrdi da je u~inilo krivi~no delo, morada bude za{ti}ena.***Dosijei maloletnih prestupnika moraju da budu strogopoverljivi i mogu biti dostupni isklju~ivo ovla{}enim slu`benimlicima. # Dosijei maloletnih prestupnika ne smeju da se koriste ueventualnim postupcima protiv tih osoba kada postanupunoletni. ##27.4 Hap{enje i pritvor pre su|enjaStandardi koji se odnose na decu u pritvoru su zasnovani naprincipu da je, u ve}ini slu~ajeva, u najboljem interesu deteta dane bude razdvojeno od svojih roditelja. ###Hap{enje, pritvaranje ili zatvorsku kaznu u postupku sadecom treba koristititi samo kao krajnju meru, koja mora biti uskladu sa zakonom i u najkra}em mogu}em trajanju. +Deca koja u pritvoru ~ekaju su|enje treba da budurazdvojena od odraslih pritvorenika, osim ako to nije unajboljem interesu deteta. ++Specijalni izvestilac o torturi je kritikovao pritvaranjemaloletnika zajedno sa odraslima, zato {to su mladi izloènifizi~kom i seksualnom zlostavljanju i mogu da pretrpe te{kufizi~ku i psihi~ku patnju 2 .^lan 37 (c) Konvencije o pravima deteta predvi|a da detemoè biti pritvoreno zajedno sa odraslima, obuhvataju}i iodrasle ~lanove svoje porodice, ako je to u najboljem interesudeteta. +++Relevantni standardiPravilo 8 Pravila iz Pekinga:„8.1 Pravo maloletnika na privatnost bi}e po{tovano u svimfazama postupka da bi se izbegla {teta koja moè biti173** ^lan 10(2)(b) ICCPR-a, ~lan40(2)(b)(iii) Konvencije o pravimadeteta, pravilo 20 Pravila izPekinga, ~lan 5(5) Ameri~kekonvencije.*** ^lan 40(2)(b)(vii) Konvencije opravima deteta, pravila 8 i 21Pravila iz Pekinga.# Pravilo 21 Pravila iz Pekinga.## Pravilo 21.2 Pravila iz Pekinga;videti, tako|e, pravilo 19 PravilaUN-a za za{titu maloletnika li{enihslobode.### Videti, izme|u ostalog, ~lan 9Konvencije o pravima deteta,princip 6 Deklaracije o pravimadeteta.+ ^lan 37(b) Konvencije o pravimadeteta, pravilo 1 Pravila UN-a zaza{titu maloletnika li{enih slobode;videti pravilo 19 Pravila iz Pekinga,~lan 46 Uputstava iz Rijada.++ ^lan 10(2)(b) ICCPR-a, ~lan37(c) Konvencije o pravima deteta,pravilo 13.4 Pravila iz Pekinga,pravilo 29 Pravila UN-a za za{titumaloletnika li{enih slobode; videti~lan 5(5) Ameri~ke konvencije.+++ ^lan 37(c) Konvencije opravima deteta, pravilo 29 PravilaUN-a za za{titu maloletnika li{enihslobode.2. Izve{taj specijalnog izvestiocaUN-a za torturu, 12. januar 1998,Dok. UN-a E/CN.4/1988/17,para. 48.

174Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEnaneta nepotrebnim publicitetom ili stigmatizacijom.8.2 Ne}e biti objavljivane informacije kojima bi se mogaootkriti identitet maloletnika.“* ^lan 9(4) Konvencije o pravimadeteta, pravilo 10.1 Pravila izPekinga; videti pravilo 22 PravilaUN-a za za{titu maloletnika li{enihslobode.** Pravilo 10.3 Pravila iz Pekinga.*** ^lan 10(2)(b) ICCPR-a, ~lan37(b) Konvencije o pravima deteta,pravilo 17 Pravila UN-a za za{titumaloletnika li{enih slobode, pravilo13 Pravila iz Pekinga.# Pravilo 11(a) Pravila UN-a zaza{titu maloletnika li{enih slobode.Kada je dete, za koje se sumnja da je prekr{ilo zakon,uhap{eno ili pritvoreno, njegovi roditelji ili staratelji trebaodmah da budu obave{teni, osim ako to ne bi bilo {tetno pointerese deteta. Ako nije mogu}e da se roditelji ili starateljiobaveste odmah, onda }e to biti u~injeno u najkra}em mogu}emroku.*Kontakti lica koja su odgovorna za primenu zakona idece moraju da budu vo|eni na na~in kojim se po{tujepravni status deteta, izbegava nano{enje {tete iunapre|uje dobrobit deteta.**âk i vi{e nego u slu~ajevima odraslih, me|unarodnistandardi ne podràvaju pritvor maloletnika u periodu presu|enja. Pritvaranje dece, prilikom hap{enja ili pre su|enja, trebaizbegavati kad god je to mogu}e i treba da bude krajnja merakoja se primenjuje. Kada su maloletnici u pritvoru, njihovimslu~ajevima treba dati najvi{i prioritet i re{avati ih {to je brèmogu}e da bi vreme provedeno u pritvoru pre su|enja bilo {tokra}e.***Dràve treba zakonom da reguli{u donju granicu starosnedobi deteta ispod koje ne sme biti li{eno slobode. #^lan 10 (2) (b) ICCPR-a, koji zahteva da maloletnikei „trebaizvesti pred sud {to je pre mogu}e“, ide dalje od zahteva zasu|enjem u razumnom roku koji je garantovan ~lanom 9 (3)ICCPR-a (videti Poglavlje 7, Pravo na su|enje u razumnomroku ili na pu{tanje iz pritvora) i su|enja bez nepotrebnogodlaganja koje je garantovano ~lanom 14 (3) (c) ICCPR-a(videti Poglavlje 19, Pravo na su|enje bez nepotrebnogodlaganja). Cilj je da pritvor maloletnika, u periodu pre su|enjabude {to je mogu}e kra}i. To se postiè ili brzim pu{tanjemmaloletnika iz pritvora u periodu pre su|enja, ili brzimre{avanjem predmeta pred sudom. Pojam „presu|ivanje“ neobuhvata samo odluke krivi~nih sudova, ve} i odluke posebnihvansudskih organa ovla{}enih da postupaju u slu~ajevimakrivi~nih dela maloletnika 3 .Relevantni standardi3. Manfred Nowak, UN Covenanton Civil and Political Rights: CCPRCommentary, NP Engel, 1993,str. 190–191^lan 37(b) Konvencije o pravima deteta:(…) „(b) Nijedno dete ne}e biti li{eno slobode nezakonito ilisamovoljno. Hap{enje, pritvaranje ili zatvaranje deteta bi}e

u skladu sa zakonom i pribegava}e im se samo kaokrajnjim merama i za {to je mogu}e kra}i period.“Poglavlje 27: Deca175^lan 10(2)(b) ICCPR-a:„Optuèna maloletna osoba bi}e… po hitnom postupkuizvedena pred sud radi dono{enja odluke.“Pravilo 17 Pravila UN-a za za{titu maloletnika li{enihslobode:„Pritvor pre su|enja }e se izbegavati onoliko koliko je tomogu}e i bi}e ograni~en na izuzetne okolnosti. Zbog toga}e se ulagati napori da se primene alternativne mere. Ipak,kada se pribegne preventivnom pritvoru, maloletni~ki sudovii istra`ni organi da}e najvi{i prioritet najekspeditivnijemre{avanju takvih slu~ajeva da bi obezbedili najkra}emogu}e trajanje pritvora…“Pravila 13.1 i 13.2 Pravila iz Pekinga:„13.1 Pritvoru do/tokom su|enja pribegava se kao krajnjojmeri i za najkra}i mogu}i vremenski period.13.2 Kad god je to mogu}e, pritvor do/tokom su|enja bi}ezamenjen alternativnim merama, kao {to su poja~aninadzor, intenzivna briga, sme{tanje u starateljsku porodicuili u obrazovnu ustanovu ili dom.“Kao i odrasli, i deca koja se nalaze u pritvoru imaju pravo napristup braniocu u najkra}em mogu}em roku i na osporavanjezakonitosti svog pritvora (videti Poglavlje 3, Pravo na advokatapre su|enja i Poglavlje 6, Pravo na osporavanje zakonitostipritvora). Odluke koje se odnose na pu{tanje na slobodu iliproduènje pritvora treba doneti bez odlaganja.*Maloletnici imaju pravo na negu, brigu, pomo} i za{titu akose nalaze u pritvoru pre su|enja.**Deca koja se nalaze u pritvoru imaju pravo da se dopisuju i daih pose}uju ~lanovi porodice, osim u izuzetnim okolnostima.***Kao i sa odraslima, tako i sa svom decom koja se nalaze upritvoru mora se postupati sa po{tovanjem uro|enogdostojanstva ljudske li~nosti. Tortura i surovi, ne~ove~ni iliponiàvaju}i postupci su apsolutno zabranjeni. # Sa decom upritvoru treba postupati uvaàvaju}i potrebe njihovoguzrasta. ## (Videti, tako|e, Poglavlja 4 i 10.)27.5 Su|enjeProcedure koje se primenjuju na maloletnike, obuhvataju}i isu|enja, moraju po{tovati prava i potrebu deteta za sigurno{}u i* ^lan 37(d) Konvencije o pravimadeteta, pravilo 10.2 Pravila izPekinga.** Pravilo 13.5 Pravila iz Pekinga,pravilo 18 i odeljak IV (D) PravilaUN-a za za{titu maloletnika li{enihslobode.*** ^lan 37 (c) Konvencije opravima deteta.# ^lan 37 (a) i (c) Konvencije opravima deteta, Princip 54Uputstava iz Rijada.## ^lan 37 (c) Konvencije opravima deteta.

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE176### ^lan 14(4) ICCPR-a, paragraf moraju voditi ra~una o njegovom/njenom uzrastu i o velikom1 Pravila UN za za{titu maloletnika dru{tvenom zna~aju rehabilitacije deteta. ###li{enih slobode.Ovi zahtevi se zasnivaju na pretpostavci da decu treba {tovi{e po{tedeti stigme koja prati izvr{enje krivi~nog dela i teìtida se kr{enja zakona, koja su deca u~inila, re{avaju prvenstvenovaspitnim merama, a samo izuzetno ka`njavanjem 4 .Relevantni standardi^lan 37 (d) Konvencije o pravima deteta:„Svako dete li{eno slobode ima}e u najkra}em mogu}emroku pravo na pristup pravnoj i svakoj drugoj odgovaraju}ojpomo}i, kao i pravo da ospori zakonitost svog li{avanjaslobode pred sudom ili drugim kompetentnim, nezavisnim inepristrasnim predstavnicima vlasti, i na odluku o tome unajkra}em mogu}em roku.“Pravila 13.3 i 13.5 Pravila iz Pekinga:„13.3 Maloletnici koji se nalaze u pritvoru do/tokomsu|enja imaju pravo na sve garantije koje daju Standardnaminimalna pravila o postupanju sa zatvorenicima usvojenau Ujedinjenim nacijama(…)13.5 Dok su u pritvoru (pod nadzorom), maloletnicima }ebiti pruèna potrebna nega, za{tita i individualna pomo} –dru{tvena, obrazovna, profesionalna, psiholo{ka,medicinska – u skladu sa njihovim uzrastom, polom ili~no{}u.“* ^lan 40(2)(b)(vii) Konvencije opravima deteta, ~lan 6(1) Evropskekonvencije, videti ~lan14(1)ICCPR-a.4. Vidi Manfred Nowak, UNCovenant on Civil and PoliticalRights: CCPR Commentary, NPEngel, 1993, str. 265–66.^lan 37 (a) i (c) Konvencije o pravima deteta:„Dràve ugovornice obezbedi}e da:(a) Nijedno dete ne bude podvrgnuto torturi ili drugimsurovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcima ilikaznama. Smrtna kazna i doìvotni zatvor bez mogu}nostiuslovnog otpusta, ne}e se izricati za krivi~na dela koja suu~inile osobe ispod 18 godina starosti;(c) Sa svakim detetom koje je li{eno slobode postupa}e se~ove~no i s po{tovanjem uro|enog dostojanstva ljudskeli~nosti, i na na~in koji vodi ra~una o potrebama osobenjegovog uzrasta…“Da bi se za{titila privatnost deteta, su|enjamaloletnicima treba da budu zatvorena za javnost iza medije, kao jedan od dozvoljenih izuzetaka prava najavnost rasprave.* Videti Poglavlje 14.3, Dozvoljeni izuzeci odjavnosti rasprave.

Poglavlje 27: DecaMaloletnici imaju pravo da ih zastupa branilac tokom ~itavogpostupka.** Deci koja su sposobna da formiraju sopstvenomi{ljenje, treba pruìti priliku da ga iskaù u svim sudskim iliadministrativnim postupcima koji se njih ti~u, bilo direktno ilipreko pravnog zastupnika.***27.6 PresudeDa bi se izbegla stigma i za{titila privatnost dece, izricanjepresude na su|enjima maloletnicima, uglavnom, nije javno. ^lan14 (1) ICCPR-a predvi|a izuzetak od zahteva za javnimizricanjem presude, kada je to u interesu maloletnika. #Videti Poglavlje 24, Presude.27.7 KazneNajbolji interes deteta mora imati primat u odlu~ivanju za iliprotiv izricanja kazne maloletnicima za koje se utvrdi da suu~inili krivi~no delo. Prilikom izbora kazne treba da se vodira~una o potrebama i dobrobiti maloletnika, kao i o potrebinjegove rehabilitacije. ##Svaka kazna treba da bude proporcionalna teìni prestupa ili~nim okolnostima mlade osobe. ###Zatvorska kazna za maloletnike koji su prekr{ili zakonprimenjuje se kao krajnja mera u izuzetnim slu~ajevima. Pravilo17.1 (c) Pravila iz Pekinga predvi|a da maloletnik ne treba dabude osu|en na zatvorsku kaznu „osim ako je maloletnikosu|en za te{ko krivi~no delo nasilja nad drugom osobom ilizbog upornog vr{enja drugih te{kih krivi~nih dela i ako nemadrugih odgovaraju}ih re{enja“. Ako je izre~ena, maksimalnuzatvorsku kaznu treba da odredi sud i ona treba da bude {to jemogu}e kra}a.*177** ^lan 40(2)(b)(ii) Konvencije opravima deteta, pravilo 15 Pravilaiz Pekinga.*** ^lan 12 Konvencije o pravimadeteta.# ^lan 14(1) ICCPR-a, videti ~lan40(2)(b)(vii) Konvencije o pravimadeteta.## ^lan 40(4) Konvencije opravima deteta, pravilo 17 Pravilaiz Pekinga. Videti ~lan 14(4) ICCPRa,~lan 40(1) Konvencije o pravimadeteta, princip 7 Deklaracije opravima deteta.### ^lan 40(4) Konvencije opravima deteta, pravila 5 i 17.1Pravila iz Pekinga.* ^lan 37(b) Konvencije o pravimadeteta, pravila 1 i 2 Pravila UN-a zaza{titu maloletnika li{enih slobode,pravila 17 i 19 Pravila iz Pekinga.Relevantni standardi^lan 14(4) ICCPR-a:„U postupku prema maloletnicima vodi}e se ra~una onjihovom uzrastu i velikom dru{tvenom zna~ajurehabilitacije deteta.“Pravila 14.1 i 14.2 Pravila iz Pekinga:„14.1 Ako se slu~aj maloletnog prestupnika ne re{ava izvankrivi~nog postupka (prema programu diversije u skladu sapravilom 11 ovog dokumenta), onda }e o njemu odlu~ivatinadle`ni organi (sud, tribunal, odbor, savet itd.) u skladu saprincipima pravi~nog su|enja.

178Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE14.2 Postupak treba da bude u skladu sa najboljiminteresima maloletnika i vo|en u atmosferi razumevanja,koja }e omogu}iti maloletniku da u njemu u~estvuje i daslobodno izrazi svoje mi{ljenje.“^lan 40(4) Konvencije o pravima deteta:„Niz mera kao {to su briga, usmeravanje, poja~ani nadzor,savetovanje, uslovna kazna, sme{tanje u starateljskuporodicu, obrazovanje i programi stru~ne obuke i drugealternative institucionalizovanju, bi}e na raspolaganju da bise omogu}ilo postupanje sa decom uz uvaàvanje njihovedobrobiti i koje je proporcionalno li~nim okolnostima iu~injenom krivi~nom delu.“** Pravilo 17.3 Pravila iz Pekinga.*** Pravilo 64 Pravila UN-a zaza{titu maloletnika li{enih slobode.# ^lan 37(a) Konvencije o pravimadeteta.## ^lan 6(5) ICCPR-a, ~lan 37(a)Konvencije o pravima deteta,paragraf 3 Garantija za za{tituprava osoba kojima moè da budeizre~ena smrtna kazna, pravilo 17.2Pravila iz Pekinga, ~lan 4(5)Ameri~ke konvencije.### ^lan 4 ICCPR-a, ~lan 27Ameri~ke konvencije.+ ^lan 10(3) ICCPR-a, ~lan 37 (c)Konvencije o pravima deteta,pravila 28 i 29 Pravila UN-a zaza{titu maloletnika li{enih slobode,pravilo 26.3 Pravila iz Pekinga.Videti, tako|e, pravilo 11(4)Evropskih zatvorskih pravila.5. Komitet za prava deteta, Zaklju~nazapaànja, Dok. UN-a:CRC/C/15/dodatak 79, 1997,para. 15.27.7.1 Zabranjene kazneMaloletnici se ne smeju podvrgavati telesnom ka`njavanju.**Komitet za prava deteta smatra da je telesna kazna usuprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta. 5Mere prinude i sila mogu se upotrebiti u cilju ograni~avanjamaloletnika samo u izuzetnim slu~ajevima, kada su iscrpljene ilinedelotvorne sve ostale metode kontrole, i samo kada su izri~itoodobrene i precizirane zakonom i propisima. Metode ne smejubiti poniàvaju}e ili degradiraju}e, i moraju se primenjivatirestriktivno i u najkra}em mogu}em trajanju.*** (VidetiPoglavlje 10.)Ne smeju se izricati doìvotne kazne zatvora osobama kojesu bile mla|e od 18 godina u vreme kada su u~inile krivi~nodelo. #Bez obzira na godine punoletstva predvi|ene nacionalnimpravom, ili na starost optuènog u vreme su|enja ili izricanjakazne, na smrtnu kaznu ne mogu biti osu|ene osobe koje su bilemla|e od 18 godina u vreme kada su u~inile krivi~no delo. ##(Videti Poglavlje 28, Slu~ajevi izricanja smrtne kazne.)Zabrana izvr{enja smrtne kazne nad osobama koje su bile mla|eod 18 godina u vreme kada su u~inile krivi~no delo, primenjujese uvek i pod svim okolnostima. Zabrana se ne moèderogirati. ###27.8 Deca u zatvoruDeca u zatvoru treba da budu razdvojena od odraslih i sa njimase mora postupati na na~in koji odgovara njihovom uzrastu ipravnom statusu. +

179Poglavlje 27: Decaobrazovanje. # pravima deteta.Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto torturi ili drugimsurovim, ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupcima. Ovazabrana se primenjuje i na surove ili poniàvaju}e vaspitne mereili kazne u ma kojoj instituciji. ++ (Videti Poglavlje 10.)Relevantni standardiPravila 17.1 (a) i 17.1 (b) Pravila iz Pekinga:„ Nadle`ne vlasti }e se u dono{enju odluka rukovoditislede}im principima:(a) Preduzete mere }e uvek biti proporcionalne ne samookolnostima i teìni krivi~nog dela, ve} i okolnostima ipotrebama maloletnika, kao i potrebama dru{tva;(b) Li~na sloboda maloletnika ograni~i}e se samo nakonpa`ljivog razmatranja i sve{}e se na najmanju mogu}umeru;“Pravilo 26.1 Pravila iz Pekinga:„Cilj obuke i postupanja sa maloletnicima upu}enim uustanovu je obezbe|enje nege, za{tite, obrazovanja iradnog osposobljavanja, s namerom da im se pomogne da++ Princip 54 Uputstava iz Rijada.se na konstruktivan i produktivan na~in ponovo uklju~e udru{tvo.“Disciplinske mere koje se sastoje od surovih, ne~ove~nih iliponiàvaju}ih postupaka su strogo zabranjene, podrazumevaju}i* Pravilo 67 Pravila UN-a za za{titumaloletnika li{enih slobode.i telesno ka`njavanje, zatvaranje u mra~nu }eliju ili u samicu,uskra}ivanje hrane, ograni~avanje ili zabranu susreta sa~lanovima porodice, grupno ka`njavanje, ili ma koju drugu** Pravilo 64 Pravila UN-a zaza{titu maloletnika li{enih slobode.kaznu koja moè ugroziti fizi~ko ili mentalno zdravljemaloletnika.*Sredstva prinude mogu biti upotrebljena samo u izuzetnimokolnostima kao krajnja mera i samo u skladu sa zakonom ilipropisima.**Deca li{ena slobode imaju pravo da odràvaju kontakt sasvojom porodicom putem poseta i prepiske, osim u izuzetnimokolnostima.*** Deca li{ena slobode imaju pravo na*** ^lan 37 (c) Konvencije opravima deteta.^lan 28 Konvencije o pravimadeteta, princip 7 Deklaracije o

180POGLAVLJE 28Slu~ajevi izricanja smrtnekazneAI se protivi izricanju smrtne kazne u svim slu~ajevima, jerona predstavlja krajnje surovu, ne~ove~nu ili poniàvaju}ukaznu kojom se kr{i pravo na ìvot. Prema me|unarodnimstandardima o ljudskim pravima, lica osu|ena za krivi~nodelo za koje je predvi|ena smrtna kazna imaju pravo nastriktno po{tovanje svih garantija za pravi~no su|enje i naodre|ene dopunske garantije. Me|utim, one ne mogu bitiopravdanje za zadràvanje smrtne kazne.28.1 Ukidanje smrtne kazne28.2 Nema retroaktivnog izricanja smrtne kazne28.3 Krivi~na dela za koja je predvi|ena smrtna kazna28.4 Osobe koje ne smeju da budu pogubljene28.4.1 Maloletnici28.4.2 Starije osobe28.4.3 Psihi~ki(du{evno) poreme}eni28.4.4 Trudnice i majke male dece (do godinu dana)28.5 Strogo pridràvanje svih prava na pravi~no su|enje28.5.1 Pravo na efikasnog branioca28.5.2 Pravo na dovoljno vremena iodgovaraju}e mogu}nosti za pripremu odbrane28.5.3 Pravo na okon~anje postupka beznepotrebnog odlaganja28.5.4 Pravo na àlbu28.6 Pravo na traènje pomilovanja i zamene kazne28.7 Nema pogubljenja tokom àlbenog postupka ilimolbe za pomilovanje28.8 Adekvatno vreme izme|u izricanja kazne ipogubljenja28.9 Zatvorski uslovi osu|enih na smrt28.1 Ukidanje smrtne kazneAI se protivi izricanju smrtne kazne, jer ona predstavlja krajnjesurovu, ne~ove~nu ili poniàvaju}u kaznu kojom se kr{i pravona ìvot.

Poglavlje 28: Slu~ajevi izricanja smrtne kazneTortura i drugi surovi, ne~ove~ni ili poniàvaju}i postupci ilika`njavanja su apsolutno zabranjeni, uvek i bez obzira naokolnosti (videti Poglavlje 10.4, Zabrana torture i ne~ove~nogpostupanja).Pravo na ìvot je osnovno i apsolutno* – ono nikada ne smebiti suspendovano.** Videti Poglavlje 31, Pravo na pravi~nosu|enje za vreme vanrednog stanja.Me|unarodni standardi o ljudskim pravima podsti~u ukidanjesmrtne kazne.***Tako|e, me|unarodna zajednica je usvojila ugovore koji zacilj imaju ukidanje smrtne kazne. Drugi fakultativni protokolICCPR-a, Protokol Ameri~ke konvencije o ljudskim pravimakoji se odnosi na ukidanje smrtne kazne i Protokol br. 6Evropske konvencije zabranjuju pogubljenja i zahtevaju ukidanjesmrtne kazne u mirnodopskim uslovima. #Me|unarodni i regionalni organi i eksperti za ljudska pravapodsti~u ukidanje smrtne kazne.Generalna skup{tina UN-a je usvojila zaklju~ak prema komeje „glavni cilj kojem treba teìti progresivno smanjivanjebroja krivi~nih dela za koja se izri~e smrtna kazna, imaju}i uvidu potrebu ukidanja smrtne kazne.“ 1181* ^lan 3 Univerzalne deklaracije,~lan 6 ICCPR-a, ~lan 6 Konvencije opravima deteta, ~lan 4 Afri~kepovelje, ~lan 1 Ameri~kedeklaracije, ~lan 4 Ameri~kekonvencije, ~lan 2 Evropskekonvencije.** ^lan 4(2) ICCPR-a, ~lan 27(2)Ameri~ke konvencije.*** Videti ~lan 6(6) ICCPR-a,~lanove 4(2) i 4(3) Ameri~kekonvencije.# Drugi protokol ICCPR-a, ProtokolAmeri~ke konvencije o ljudskimpravima koji se odnosi na ukidanjesmrtne kazne i Protokol br. 6Evropske konvencije.Komitet za ljudska prava smatra da ~lan 6 ICCPR-a u delukoji se odnosi na ukidanje smrtne kazne „koristi terminekojima se nagla{eno sugeri{e… da je ukidanje poèljno.Komitet zaklju~uje da sve mere koje vode potpunomukidanju smrtne kazne treba smatrati napretkom u uìvanjuprava na ìvot…“ 2Komisija za ljudska prava UN-a je 1997. i 1998. godinepozvala sve dràve koje nisu ukinule smrtnu kaznu, da uvedumoratorijum na pogubljenja uz mogu}nost potpunog ukidanjasmrtne kazne 3 .Prilikom osnivanja Me|unarodnog krivi~nog tribunala zabiv{u Jugoslaviju i Ruandu, Savet bezbednosti UN-a je izostaviosmrtnu kaznu iz kazni koje su ovi tribunali ovla{}eni da izri~u,iako imaju jurisdikciju nad najteìm zlo~inima, kao {to sugenocid, zlo~ini protiv ~ove~nosti i ratni zlo~ini 4 . Sli~no tome,Statut ICC-a ne predvi|a mogu}nost izricanja smrtne kazne.1. Rezolucija 32/61, usvojena 08.decembra 1977, Rezolucije i odlukeusvojene u Generalnoj Skup{tini,(A/32/45), 1978, str. 136.2. Op{ti komentar 6, para. 6,Komiteta za ljudska prava.3. Rezolucija 1997/12, Komisija zaljudska prava, E/CN.4/1997/150;Rezolucija 1998/8, Komisija zaljudska prava, 54. sednica,E/CN.4/1998/L. 12.4. Rezolucije Saveta bezbednostiUN-a br. 825, od 25. maja 1993, i br.955, od 8. novembra 1994.

182Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE* ^lan 6(2) ICCPR-a, paragraf 2Garantija za za{titu prava osobakojima moè biti izre~ena smrtnakazna, ~lan 4(2) Ameri~kekonvencije; videti ~lan 2(1)Evropske konvencije.28.2 Nema retroaktivnog izricanja smrtnekazneSmrtna kazna ne sme biti izre~ena, osim ako je bila zakonompredvi|ena u vreme kada je krivi~no delo u~injeno.*Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku izjavio je da, premanjegovom mi{ljenju, ~lan 6 (2) ICCPR-a ne dozvoljavaponovno uvo|enje smrtne kazne nakon {to je bila ukinuta ilipove}anje broja krivi~nih dela za koje je predvi|ena smrtnakazna 5 .** ^lan 11 Univerzalne deklaracije,~lan 15 ICCPR-a, ~lan 9 Ameri~kekonvencije, ~lan 7 Evropskekonvencije. Videti ~lan 7 Afri~kepovelje.* ^lan 15(1) ICCPR-a, ~lan 9Ameri~ke konvencije.** Paragraf 2 Garantija za za{tituprava osoba kojima moè bitiizre~ena smrtna kazna.*** ^lan 4 Ameri~ke konvencije.5. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN-a za vansudska, samovoljna ilipogubljenja po kratkom postupku, sanjegove misije u SjedinjenimAmeri~kim Dràvama, DokumentUN-a: E/CN.4/1998/68/dodatak 3,22. januar 1998, strana 3.6. Videti tako|e: Godi{nji izve{tajInter-ameri~kog suda, savetodavnomi{ljenje OC-3/ 83, 08. septembar1983, OAS/Ser.L/ V / III.10 doc.13,1984.Ne sme biti izre~ena teà kazna od one koja je bilapredvi|ena za krivi~no delo u vreme kada je ono u~injeno.**Videti Poglavlje 25.2, Koje kazne mogu da budu izre~ene?Relevantni standardi^lan 6(6) ICCPR-a:„Ni jedna odredba ovog ~lana se ne moè navesti kaorazlog da bi se odloìlo ili spre~ilo ukidanje smrtne kazne udràvama ugovornicama Pakta.“^lanovi 4(2) i 4(3) Ameri~ke konvencije:„2. U dràvama koje nisu ukinule smrtnu kaznu, ona moèbiti izre~ena samo za najteà krivi~na dela prema kona~nojpresudi koju donosi nadle`ni sud i u skladu sa zakonomkojim je takva kazna ustanovljena, a koji je bio donet prenego {to je krivi~no delo u~injeno. Izricanje smrtne kaznene}e biti pro{ireno na krivi~na dela na koja se trenutno neprimenjuje.3. Smrtna kazna ne}e biti ponovo uvedena u dràvamakoje su je ukinule.“Ukoliko se nakon osude za krivi~no delo izmeni zakonosu|eni ima pravo da se na njega primeni zakon koji predvi|ablaù kaznu za to krivi~no delo.* Ako nakon izricanja smrtnekazne zakon bude izmenjen, osu|eni ima pravo na blaùkaznu.**Ameri~ka konvencija dràvama izri~ito zabranjuje da sepro{iruje primena smrtne kazne na krivi~na dela za koja ta kaznanije bila predvi|ena u vreme kada je dràva potpisalaKonvenciju. Konvencijom je, tako|e, zabranjeno ponovnouvo|enje smrtne kazne u dràvama ugovornicama koje su kaznuve} ukinule 6 .***

Poglavlje 28: Slu~ajevi izricanja smrtne kazne28.3 Krivi~na dela za koja je predvi|enasmrtna kaznaU zemljama koje jo{ nisu ukinule smrtnu kaznu, ona moè dabude izre~ena samo za najteà krivi~na dela. #Komitet za ljudska prava smatra da „izraz ‘najteà krivi~nadela’ treba da se tuma~i restriktivno, tj. da smrtna kazna budezaista izuzetna mera”. 7Krivi~na dela za koja je predvi|ena smrtna kazna „treba daobuhvate samo umi{ljajna krivi~na dela sa smrtnim ilidrugim, izuzetno te{kim posledicama“. ## Specijalniizvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ili pogubljenjimapo kratkom postupku „smatra da pojam ‘nameran’ treba dabude izjedna~en sa pojmom ‘predumi{ljaj’ i da treba da seshvati kao postojanje namere da se izvr{i ubistvo“. 8183# ^lan 6(2) ICCPR-a, ~lan 4(2)Ameri~ke konvencije, paragraf 1Garantija za za{titu prava osobakojima moè da bude izre~enasmrtna kazna.## Paragraf 1 Garantija za za{tituprava osoba kojima moè da budeizre~ena smrtna kazna.Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku je izjavio da „smrtnakazna treba da bude ukinuta za ekonomska krivi~na dela i zaona u vezi sa narkoticima“. 9Komitet za ljudska prava smatra da izricanje smrtne kazne zakrivi~na dela, kao {to su bezbo`ni{tvo, nezakonit seks,pronevera od strane slu`benih lica, razbojni{tvo,homoseksualnost u recidivu (po tre}i put osu|en za istokrivi~no delo), ili izbegavanje vojne obaveze, nije u skladu sa~lanom 6 ICCPR-a, koji izricanje smrtne kazne ograni~avasamo na najteà krivi~na dela. 10Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost zbog „velikogbroja krivi~nih dela za koja je predvi|ena smrtna kazna“ uvelikom broju ameri~kih dràva i zbog ponovnog uvo|enjasmrtne kazne u nekim dràvama. Komitet „osu|uje nedavnopove}anje broja krivi~nih dela za koje je predvi|ena smrtnakazna prema saveznom zakonu SAD“. Komitet se zaloìokod nadle`nih vlasti da revidiraju savezni i zakone federalnihdràva da bi se broj krivi~nih dela za koje je predvi|enasmrtna kazna ograni~io samo na ona najteà. 11Relevantni standardi^lan 15(1) ICCPR-a:„Niko ne}e biti smatran krivim za krivi~no delo, ako se onoprema unutra{njem ili me|unarodnom pravu, u vreme kadaje u~injeno, nije smatralo krivi~nim delom. Ne}e bitiizre~ena teà kazna od one koja se mogla izre}i za krivi~no7. Op{ti komentar 6, para. 7Komiteta za ljudska prava.8. Izve{taj Specijalnog izvestioca zavansudska, samovoljna ilipogubljenja po kratkom postupku sanjegove misije u SjedinjenimAmeri~kim Dràvama, Dok. UN-a:E/CN.4/1998/68/dod.3, 22. januar1998, str. 7.9. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN-a za vansudska, samovoljna ilipogubljenja po kratkom postupku,Dok. UN-a: E/CN.4/1996/4,para. 556.10. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Sudan, Dok. UN-a:CCPR/C/79, dod.85, 19. novembar1997, para. 13.11. Zapaànja Komiteta za ljudskaprava: SAD, Dok. UN-a CCPR/C/79/dod. 50, 07. april 1995,para. 16 i 31.

184Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEdelo u vreme kada je u~injeno. Ako nakon izvr{enjakrivi~nog dela, zakonskim odredbama bude predvi|enablaà kazna, u~iniocu }e biti izre~ena ta kazna.“* ^lan 4(4) Ameri~ke konvencije.Ameri~ka konvencija izri~ito zabranjuje izricanje smrtnekazne za politi~ka krivi~na dela ili “obi~na” krivi~na dela u vezi snjima.*28.4 Osobe koje ne smeju da budupogubljeneMe|unarodni standardi ograni~avaju izricanje smrtne kazneodre|enim kategorijama ljudi, obuhvataju}i lica koja nisu imala18 godina u vreme izvr{enja krivi~nog dela, ljude starije od 70godina, trudnice i majke male dece do godinu dana, mentalnebolesnike i osobe zaostale u razvoju.** ^lan 6(5) ICCPR-a, ~lan 37(a)Konvencije o pravima deteta,paragraf 3 Garantija za za{tituprava osoba kojima moè da budeizre~ena smrtna kazna, pravilo 17.2Pravila iz Pekinga, ~lan 4(5)Ameri~ke konvencije.*** ^lan 4(5) Ameri~ke konvencije.12. ^lan 6 (4) Dopunskih protokolaI i II uz @enevske konvencije iz1949. zabranjuje izricanje smrtnekazne llicima koja nisu navr{ila 18godina u vreme izvr{enja krivi~nogdela.13. Rezolucija 3/87 (SAD) Predmet9647, Godi{nji izve{taj Interameri~kekomisije, 1986–1987,OAE/Ser.L/V/ II.71, dok.9, rev.1,1987, para. 60. Komisija je smatralada su SAD prekr{ile odredbeAmeri~ke Konvencije kada supogubile dvojicu maloletnih u~inilacakrivi~nog dela, iako su Konvencijuve} potpisale ali ne i ratifikovale.14. Zapaànja Komiteta za ljudskaprava: SAD, Dok. UN-aCCPR/C/79/Dod.50, 07. april 1995,para. 16.15. Rezolucija ECOSOC-a 1989/64,usvojena 24. maja 1989, Dok. UN-a:E/1989/INF/7, str. 127 i 128.28.4.1 MaloletniciOsobe koje su imale manje od 18 godina u vreme izvr{enjakrivi~nog dela ne mogu biti osu|ene na smrt, bez obzira nanjihov uzrast u vreme su|enja ili izricanja presude. 12 **S obzirom da je veliki broj dràva ratifikovao Ameri~kukonvenciju i ICCPR, i modifikovao svoje nacionalnozakonodavstvo u skladu sa ovim ugovorima, Inter-ameri~kakomisija smatra da je zabrana izvr{enja smrtne kazne naddecom postala norma me|unarodnog obi~ajnog prava. 13Komitet za ljudska prava ne odobrava zakonske odredbevelikog broja dràva u SAD-u, kojima se dozvoljava izricanjesmrtne kazne osobama mla|im od 18 godina u vremeizvr{enja krivi~nog dela i izvr{enje smrtne kazne nad timosobama. Komitet je opomenuo vlasti da onemogu}eizricanje smrtne kazne osobama koje su bile mla|e od 18godina u vreme izvr{enja krivi~nog dela. 1428.4.2 Starije osobeIzvr{enje smrtne kazne nad osobama starijim od 70 godina jezabranjeno ~lanom 4(5) Ameri~ke konvencije.***Ekonomski i socijalni savet UN-a je preporu~io dràvama dautvrde „maksimalnu starosnu granicu iznad koje osobe ne moguda budu osu|ene na smrt ili pogubljene“. 15

Poglavlje 28: Slu~ajevi izricanja smrtne kazne18528.4.3 Psihi~ki (du{evno) poreme}eniZabranjeno je izvr{enje smrtne kazne nad licima koja su# Paragraf 3 Garantija za za{titudu{evno obolela. # Ova zabrana se odnosi i na ljude koji suprava osoba kojima moè da budementalno oboleli nakon {to im je izre~ena smrtna kazna. 16izre~ena smrtna kazna.Ekonomski i socijalni savet UN-a je preporu~io dràvama daukinu smrtnu kaznu „osobama koje su u vreme izricanjapresude ili izvr{enja smrtne kazne bile psihi~ki zaostale iliimale ograni~ene mentalne sposobnosti“. 17Komitet za ljudska prava je izrazio àljenje {to „u nekimslu~ajevima ²u SAD³, ne postoji dovoljna za{tita mentalnoretardiranih.“ 1828.4.4 Trudnice i majke male dece(do godinu dana)Smrtna kazna ne moè da bude izvr{ena nad trudnim ènama.* * ^lan 6(5) ICCPR-a, ~lan 4(5)Smrtna kazna ne sme da bude izvr{ena nad „ènama koje su Ameri~ke konvencije.nedavno postale majke“.** 19** Paragraf 3 Garantija za za{tituprava osoba kojima moè da bude28.5 Strogo pridràvanje svih prava naizre~ena smrtna kazna.pravi~no su|enjeZbog neopozivosti smrtne kazne, su|enja u ovim slu~ajevima *** ^lan 6(1) ICCPR-a, ~lan 4moraju u potpunosti da po{tuju sve me|unarodne i regionalne Afri~ke konvencije, ~lan 4(1)standarde za za{titu prava na pravi~no su|enje. Sve mere za{tite i Ameri~ke konvencije.garantije za pravi~an postupak koje su postavljeneme|unarodnim standardima i odnose se na period pre su|enja,16. Videti tako|e Izve{taj Specijalnogsu|enje i àlbeni postupak treba da budu po{tovane uizvestioca UN-a za vansudska,potpunosti. AI smatra da sva pogubljenja predstavljaju kr{enje samovoljna ili pogubljenja pokratkom postupku, Dok. UN-aprava na ìvot. Iako se ovo gledi{te ne smatra op{teprihva}enim,A/51/457, para. 115.me|unarodna tela i eksperti za ljudska prava se slaù da bi pravo 17. Rezolucija ECOSOC-a 1989/64,na ìvot bilo prekr{eno, ako lice bude pogubljeno nakonusvojena 24. maja 1989, Dok. UN-a:E/1989/INF/7.nepravi~nog su|enja.18. Zapaànja Komiteta za ljudskaprava: SAD, Dok. UN-aNiko ne sme da bude samovoljno li{en ìvota.***CCPR/C/79/dod.50, 7. april 1995,para. 16.Komitet za ljudska prava je protuma~io da zabrana19. Videti Izve{taj Specijalnogizvestioca UN-a za vansudska,samovoljnog li{avanja ìvota prema ~lanu 6 (1) ICCPR-asamovoljna ili pogubljenja pozahteva da zakon strogo kontroli{e i ograni~ava okolnosti kratkom postupku (A/51/457),pod kojima dràva sme da li{i ìvota neku osobu. 207. oktobar 1996, para. 115.20. Op{ti komentar 6, para. 3Komiteta za ljudska pravaKomitet za ljudska prava smatra da izricanje smrtne kazne,nakon su|enja na kojem nisu po{tovane odredbe ICCPR-a, ana koju se vi{e ne moè uloìti àlba, predstavlja kr{enjeprava na ìvot. 2121. Dokument UN-a:CCPR/C/47/D/282, para.10.6, Kellyprotiv Jamajke, (253/1987), 8. april1991, Izve{taj Komiteta za ljudskaprava, (A/46/40), 1991, para. 7 i 5.14.

186Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE# Videti ~lan 6(2) ICCPR-a.Komitet za ljudska prava smatra da u slu~ajevima izricanjasmrtne kazne „proceduralne garantije ²ICCPR-a³ moraju bitipo{tovane, obuhvataju}i pravo na pravi~nu raspravu prednezavisnim sudom, prezumpciju nevinosti, minimalne garantijeprava na odbranu i pravo na preispitivanje slu~aja pred vi{imsudom. Ova prava se primenjuju uz posebno pravo na traènjepomilovanja ili na zamenu kazne.“ #22## Paragraf 4 Garantija za za{tituprava osoba kojima moè da budeizre~ena smrtna kazna.### Paragraf 4 Garantija zaza{titu prava osoba kojima moè dabude izre~ena smrtna kazna.Smrtna kazna moè biti izre~ena samo ako je krivicaoptuènog „utvr|ena na osnovu jasnih i ubedljivih dokaza kojine ostavljaju prostor za druga~ije tuma~enje ~injenica“. ##Smrtna kazna „moè se izvr{iti samo nakon kona~ne presudekoju je izrekao kompetentni sud, nakon zakonitog postupkakoji je obezbedio sve mogu}e garantije za pravi~no su|enje,jednake onima iz ~lana 14 ICCPR-a, obuhvataju}i i pravosvakoga ko je osumnji~en ili optuèn za krivi~no delo za koje jemogu}e izre}i smrtnu kaznu, na adekvatnu pravnu pomo} usvim fazama postupka. ###Relevantni standardi^lan 6(2) ICCPR-a:„U zemljama u kojima nije ukinuta smrtna kazna, ona semoè izre}i samo za najteà krivi~na dela, u skladu sazakonom koji je bio na snazi u vreme kada je krivi~no delou~injeno i koji nije u suprotnosti s odredbama Pakta niti saKonvencijom o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida.Ova kazna moè biti izvr{ena samo na osnovu kona~nepresude koju je doneo nadle`ni sud.“22. Op{ti komentar 6, para. 7Komiteta za ljudska prava.23. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN-a za vansudska, samovoljna ilipogubljenja po kratkom postupku,Dok. UN-a A/51/457, 07. oktobar1996, para. 111.Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku smatra „(sudski)postupak ~iji je ishod izricanje smrtne kazne mora da bude uskladu sa najvi{im standardima nezavisnosti, objektivnosti,kompetencije i nepristrasnosti sudija i porote, onako kako jepredvi|eno u odgovaraju}im me|unarodnim dokumentima.Svi optuèni koji su suo~eni sa izricanjem smrtne kaznemoraju da imaju kompetentnog branioca u svim fazamapostupka. Optuèni mora biti smatran nevinim, sve dok senjegova krivica ne dokaè izvan razumne sumnje, uz stroguprimenu najvi{ih standarda u prikupljanju i proceni dokaza.Uz to, sve olak{avaju}e okolnosti moraju da budu uzete uobzir. Postupkom treba garantovati pravo na preispitivanje~injeni~nog i pravnog aspekta slu~aja pred vi{im sudom kojije sastavljen od sudija koji nisu sudili u prvoj instanci. Pravooptuènog da traì pomilovanje, zamenu ili ublaàvanjekazne mora, tako|e, biti obezbe|eno. 23

Poglavlje 28: Slu~ajevi izricanja smrtne kazneU dolenavedenim odeljcima (od 28.5.1 do 28.5.4) neponavljaju se sve garantije za pravi~no su|enje koje se odnose nalica optuèna za krivi~na dela, a koje su opisane u ovompriru~niku. Izloène su samo odredbe ~ija interpretacija uslu~ajevima za koje se izri~e smrtna kazna obezbe|uje posebnuza{titu, ili gde se primenjuju dodatne garantije.28.5.1 Pravo na efikasnog braniocaSvako ko se nalazi u pritvoru ili je optuèn da je po~inio krivi~nodelo ima pravo na branioca tokom pritvora, su|enja i àlbenogpostupka.* Videti Poglavlje 3, Pravo na advokata pre su|enja iPoglavlje 20.3, Pravo da osobu brani advokat.Osobu koja je optuèna za krivi~no delo za koje se moèizre}i smrtna kazna, i koja odlu~i da se ne brani sama, treba dazastupa branilac u svim fazama postupka.Ekonomski i socijalni savet UN-a smatra da osobi koja jesuo~ena sa smrtnom kaznom treba obezbediti u svim fazamapostupka, „odgovaraju}u pomo} branioca obuhvatniju odpomo}i koja se pruà u slu~ajevima za koje se ne izri~esmrtna kazna“. 24Komitet za ljudska prava smatra da „je aksiom, da pravnapomo} treba da bude dostupna zatvoreniku osu|enom nasmrtnu kaznu. Ovo se odnosi na sve faze sudskog postupka²obuhvataju}i i àlbeni postupak³.“ 25Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku, smatra da se u svimfazama postupka, na optuène za krivi~na dela za koja seizri~e smrtna kazna mora primeniti odgovaraju}a odredba opravu na „pomo} kompetentnih branilaca koje finansiradràva“. 26Su|enje osobama koje su izvr{ile krivi~no delo za koje seizri~e smrtna kazna ne}e se nastaviti ako optuèni nema pomo}kompetentnog i efikasnog branioca.U slu~aju u kome je sud nastavio sa su|enjem, osudio iizrekao smrtnu kaznu optuènom ~iji se branilac povukao, agde je sudija navodno pruào (pravnu) pomo} optuènom,Komitet za ljudska prava smatra da je prekr{eno pravooptuènog na pravi~no su|enje. Komitet smatra da su|enje utakvim slu~ajevima ne treba da se nastavi ako optuènog nezastupa branilac. 27Kao i sva lica koja su optuèna za izvr{enje krivi~nog dela,tako i optuèni za krivi~no delo za koje se izri~e smrtna kazna187* ^lan 14(3)(d) ICCPR-a, princip 1Osnovnih principa o ulozi advokata,~lan 7(1)(c) Afri~ke povelje, ~lan8(2)(d) i (e) Ameri~ke konvencije,~lan 6(3)(c) Evropske konvencije.24. Rezolucija ECOSOC-a1989/64,24. maj 1989, Dok. UN-aE/1989/INF/7, str.128; videti tako|eGarantije za za{titu prava osobakojima moè biti izre~ena smrtnakazna25. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),08. april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40), 1991,str. 241.26. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN za vansudska, samovoljna ilipogubljenja po kratkom postupku,Dok. UN E/CN.4/1996/4, para. 547.27. Robinson protiv Jamajke,(223/1987), 30. mart 1989, Izve{tajKomiteta za ljudska prava,(A/44/40), 1989, str. 241; videtiAbdool Saleem Yasseen i Noel Thomasprotiv Gvajane, 30. mart 1998, Dok.UN CCPR/C/62/D/676/1996, para.78, utvr|ena je povreda ~lana 14 zato{to jedan od optuènih nije imaobranioca prva ~etiri dana od po~etkanovog su|enja.

188Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEima pravo da ga zastupa branilac po sopstvenom izboru tokomsu|enja i àlbenog postupka. Ako postavljeni branilac besplatnozastupa optuènog, onda optuèni nema apsolutno pravo izbora,tj. njegovo pravo je ograni~eno. Me|utim, u slu~ajevimaizricanja smrtne kazne, Komitet za ljudska prava smatra dadràva treba da da prednost postavljanju branioca koga jeizabrao optuèni, kako za su|enje tako i za àlbu.Komitet za ljudska prava smatra da optuènog za krivi~nodelo za koje se izri~e smrtna kazna treba da zastupa branilacpo njegovom izboru, ~ak i ako to zahteva odlaganjerasprave. 28Dràva ima posebnu obavezu, u slu~ajevima za koje se izri~esmrtna kazna, da preduzme mere da bi obezbedila da imenovanibranilac bude efikasan. Ako su vlasti obave{tene da imenovanibranilac nije efikasan, ili ako je neefikasnost o~igledna, ondavlasti treba da preduzmu mere da on izvr{ava svoje obaveze, ilida ga zamene. 29Kada branilac optuènog ne pokaè interesovanje za slu~aj ikada ne postavi pitanje o dokazima tuìoca na su|enju, a sudimenuje istog advokata i u àlbenom postupku uprkoszahtevu optuènog da mu se dodeli drugi branilac, Komitetza ljudska prava smatra da je prekr{eno pravo optuènog nabranioca 30 .* ^lan 14(3)(b) ICCPR-a, ~lan8(2)(c) Ameri~ke konvencije, ~lan6(3)(b) Evropske konvencije,paragraf 2(E)(1) Rezolucije Afri~kekomisije.28. Videti Pinto protiv Trinidada iTobaga, (232/1987), 20. jul 1990,Izve{taj Komiteta za ljudska prava,(A/46/40), 1991.29. Videti predmet Artico, 13. maj1980, Evropski Sud, 37 Ser.A 16, para33.30. Videti Pinto protiv Trinidada iTobaga, (232/1987), 20. jul 1990,Izve{taj Komiteta za ljudska prava,Vol II, (A/45/40), 1990, str. 69.;Kelly protiv Jamajke (253/1987), 08.april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40), 1991.31. Burrel protiv Jamajke,(546/1993), 18. jul 1996, Dok. UNCCPR/C/57/D/546/1993, 1996.U slu~aju kada se imenovani branilac u àlbenom postupkusloì da nema osnova za àlbu bez prethodnog obave{tavanjaili konsultacije sa optuènim, Komitet za ljudska pravasmatra da je postojalo kr{enje prava optuènog. Komitetsmatra da je trebalo optuènog obavestiti da branilac kogapla}a dràva ne}e podràti njegovu àlbu, da bi optuènimogao da razmotri preostale opcije. 3128.5.2 Pravo na dovoljno vremena iodgovaraju}e mogu}nosti zapripremu odbraneSva lica koja su optuèna da su izvr{ila krivi~no delo za koje seizri~e smrtna kazna imaju pravo na dovoljno vremena iodgovaraju}e mogu}nosti za pripremu odbrane.* VidetiPoglavlje 8, Pravo na adekvatno vreme i mogu}nosti zapripremu odbrane.Ovo pravo je izuzetno va`no u slu~ajevima izricanja smrtnekazne.

Komitet za ljudska prava smatra da se „u slu~ajevima ukojima moè biti izre~ena smrtna kazna, postavlja kao aksiom daoptuènom i njegovom braniocu bude dato dovoljno vremena zapripremu odbrane“. 3228.5.3 Pravo na okon~anje postupka beznepotrebnog odlaganjaKrivi~ni postupak, obuhvataju}i istragu, su|enje i àlbu, morabiti okon~an u najkra}em roku.** Videti Poglavlje 7, Pravo nasu|enje u razumnom roku ili na pu{tanje iz pritvora, iPoglavlje 19, Pravo na su|enje bez nepotrebnog odlaganja.Komitet za ljudska prava smatra da „u svim slu~ajevima, anaro~ito u onima za koje se izri~e smrtna kazna, optuèni imapravo na su|enje i àlbeni postupak bez nepotrebnogodlaganja“.Komitet za ljudska prava smatra da su u slu~ajevima smrtnekazne bila preduga slede}a odlaganja: nedelju dana izme|uhap{enja i izvo|enja optuènog pred sud (prekr{en ~lan 9 (3)ICCPR-a); drànje optuènog u pritvoru 16 meseci presu|enja (prekr{en ~lan 9 (3) ICCPR-a); 2 godine i 7 meseciizme|u su|enja i odbacivanja àlbe. 3328.5.4 Pravo na àlbuPoglavlje 28: Slu~ajevi izricanja smrtne kazneSvako ko je osu|en za krivi~no delo za koje je zakonompredvi|ena smrtna kazna ima pravo na preispitivanje presude iizre~ene kazne pred vi{im sudom.* Videti Poglavlje 26, Pravona àlbu.Svako ko je osu|en na smrt ima pravo àlbe vi{em sudu itreba preduzeti mere koje }e omogu}iti da takve àlbepostanu obavezne.**Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku je izjavio da uslu~ajevima smrtne kazne „postupak mora da garantujepreispitivanje ~injeni~nog i pravnog aspekta slu~aja predvi{im sudom koji je sastavljen od sudija koje nisu sudile uprvoj instanci“. 3428.6 Pravo na traènje pomilovanja izamene kazneSvako ko je osu|en na smrtnu kaznu ima pravo da traìpomilovanje ili zamenu kazne.***189** ^lanovi 9(3) i 14(3)(c) ICCPR-a,~lan 7(1)(d) Afri~ke povelje, ~lanovi7(5) i 8(1) Ameri~ke konvencije,~lanovi 5(3) i 6(1) Evropskekonvencije.* ^lan 14(5) ICCPR-a, ~lan 8(2)(h)Ameri~ke konvencije, ~lan 2Protokola 7 Evropske konvencije,paragraf 3 Rezolucije Afri~kekomisije; videti ~lan 7(a) Afri~kepovelje.** Paragraf 6 Garantija za za{tituprava osoba kojima moè da budeizre~ena smrtna kazna.*** ^lan 6(4) ICCPR-a, Paragraf 7Garantija za za{titu prava osobakojima moè da bude izre~enasmrtna kazna, ~lan 4(6) Ameri~kekonvencije.32. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),08. april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (a/46/40), 1991,str. 24133. McLawrence protiv Jamajke, Dok.UN-a: CCPR/C/60/D/702/1996,29. septembar 1997, para. 5.6.34. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN za vansudska, samovoljna ilipogubljenja po kratkom postupku,Dok. UN-a: E/CN.4/1997/60,para. 82.

190Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE28.7 Nema pogubljenja tokom àlbenogpostupka ili molbe za pomilovanjeSmrtna kazna ne sme biti izvr{ena sve dok ne budu iscrpljena svaprava na àlbu, ili dok ne isteknu svi rokovi za podno{enje àlbi,dok se ne okon~aju drugi postupci, obuhvataju}i i obra}anjeme|unarodnim telima, kao i dok se u potpunosti ne iscrpe svizahtevi za traènje pomilovanja i zamenu kazne.Relevantni standardi^lan 6(4) ICCPR-a:“Svako ko je osu|en na smrt ima pravo da traìpomilovanje ili zamenu kazne. Amnestija, pomilovanje ilizamena smrtne kazne mogu se dati u svim slu~ajevima.”^lan 4(6) Ameri~ke konvencije:“Svaka osoba osu|ena na smrt ima pravo da podnesemolbu za amnestiju, pomilovanje, ili zamenu kazne koji semogu dati u svim slu~ajevima. Smrtna kazna ne moè bitiizvr{ena dok se ~eka odluka nadle`nih vlasti.”* ^lan 6(2) ICCPR-a, Paragraf 5Garantija za za{titu prava osobakojima moè da bude izre~enasmrtna kazna, ~lan 4(2) Ameri~kekonvencije.** Paragraf 8 Garantija za za{tituprava osoba kojima moè da budeizre~ena smrtna kazna, ~lan 4(6)Ameri~ke konvencije; videti ~lanove14(5) i 6(4) ICCPR-a.Smrtna kazna moè biti izvr{ena samo nakon kona~nepresude nadle`nog suda.*Smrtna kazna ne sme biti izvr{ena dok je u toku àlba ilipostupak po drugim pravnim lekovima, ili dok su u tokupostupci u vezi sa pomilovanjem ili zamenom kazne.** AIsmatra da se ova odredba ne odnosi samo na àlbe podnetenacionalnim sudovima, ve} i na razmatranje pred me|unarodnimtelima kao {to su Komitet za ljudska prava, Inter-ameri~kakomisija za ljudska prava, Evropska komisija za ljudska prava iEvropski sud za ljudska prava.Ekonomski i socijalni savet UN-a je pozvao zemlje ~lanice ukojima smrtna kazna moè biti izvr{ena „da obezbede daslu`bena lica koja u~estvuju u dono{enju odluke o izvr{enjusmrtne kazne, budu u potpunosti obave{tena o statusu àlbi ipeticijama za pomilovanje doti~nog zatvorenika“. 3535. Rezolucija ECOSOC-a br.1996/15, usvojena 23. jula 1996.36. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN za vansudska, samovoljna ilipogubljenja po kratkom postupku,Dok. UN: E/CN.4/1996/4,para. 553.Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, arbitrarnim ipogubljenjima po kratkom postupku smatra da slu`bena licaodgovorna za izvr{enje smrtne kazne, ne samo da moraju upotpunosti biti obave{tena o proceduri koja je u toku, ve}„treba da budu instruirana da ne izvr{e smrtnu kaznu sve dokje u toku àlba ili postupci po drugim pravnim lekovima ilipostupci u vezi sa pomilovanjem ili zamenom kazne“. 36

Poglavlje 28: Slu~ajevi izricanja smrtne kazne28.8 Adekvatno vreme izme|u izricanjakazne i pogubljenjaDràve treba da obezbede dovoljno vremena za pripremu ipodno{enje àlbe, kao i za molbu za pomilovanje izme|uizricanja presude i izvr{enja smrtne kazne. 37191Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku je preporu~io da pro|eperiod od najmanje {est meseci izme|u izricanja presude odstrane suda u prvoj instanci i izvr{enja smrtne kazne, zato da bise omogu}ilo dovoljno vremena za pripremu àlbi vi{em sudu imolbi za pomilovanje. 3828.9 Zatvorski uslovi osu|enih na smrtZatvorski uslovi za osu|enike na smrtnu kaznu ne smeju da kr{epravo na po{tovanje uro|enog dostojanstva ljudske li~nosti ipravo na apsolutnu zabranu torture ili drugih surovih,ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja. (VidetiPoglavlje 10, Pravo na humane uslove pritvora i zabranatorture, i Poglavlje 25.5, Zatvorski uslovi.)Ekonomski i socijalni savet UN-a predlaè dràvama koje suzadràle smrtnu kaznu da „efikasno primenjuju Standardnaminimalna pravila o postupanju sa zatvorenicima (UN-a), da bise patnja zatvorenika osu|enih na smrtnu kaznu svela naminimum i da bi se izbeglo pogor{anje tih patnji“. 39U nekoliko slu~ajeva izricanja smrtne kazne, Komitet zaljudska prava je potvrdio da ~lan 10 ICCPR-a obavezuju}idràve da po{tuju uro|eno dostojanstvo ljudske li~nosti,obuhvata, izme|u ostalog, du`nost da se obezbedi adekvatnamedicinska nega, osnovni sanitarni uslovi, odgovaraju}aishrana i uslovi za rekreaciju ljudima osu|enim na smrtnukaznu. 40Bez obzira na nacionalnu jurisprudenciju, koja kaèsuprotno, 41 Komitet za ljudska prava smatra da dugotrajno~ekanje na pogubljenje (death row), samo po sebi, ne predstavljakr{enje prava zatvorenika. Ova odluka uzima u obzir ~injenicuda ICCPR-a ne zabranjuje smrtnu kaznu, da je cilj i svrhaICCPR-a da umanji pribegavanje smrtnoj kazni, i da je izraènazabrinutost da }e odre|ivanje maksimalnog vremenskog rokapodsta}i dràve da izvr{e smrtnu kaznu pre utvr|enog datuma.Komitet smatra: „Prva i najva`nija implikacija stava dadugotrajno ~ekanje na izvr{enje smrtne kazne, predstavlja, samopo sebi, kr{enje ICCPR-a je da ako dràva ~lanica pogubi37. Rezolucija ECOSOC 1995/15,usvojena 23. jula 1996.38. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN za vansudska, samovoljna ilipogubljenja po kratkom postupku,Dok. UN: E/CN.4/1996/4, para.55339. Rezolucija ECOSOC 1996/15,usvojena 23. jula 1996.40. Kelly protiv Jamajke, (253/1987),08. april 1991, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/46/40), 1991,str. 241; Henry i Douglas protivJamajke, (571/1994), 25. jul 1996,Dok. UN: CCPR/C/37/D/571/1994, para. 3.8; Linton protivJamajke, (255/1987), 22. oktobar1992, Izve{taj Komiteta za ljudskaprava, (A/48/40), deo II, 1993.41. Videti npr., Pratt i Morgan protivJamajke, Odluka Lordova sudskogkomiteta Krunskog savetaUjedinjenog Kraljevstva (Lords ofthe Judicial Committee of the PrivyCouncil), 2. novembar 1993.

192Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEosu|enog nakon {to je on proveo izvesno vreme u zatvoru, da tone}e predstavljati kr{enje obaveza koje dràva ima prema Paktu(ICCPR-u), a da }e ako to ne u~ini prekr{iti ICCPR.“ 42 Trebanaglasiti da se pet ~lanova Komiteta za ljudska prava nije sloìlosa ovim gledi{tem. Oni su izdvojili mi{ljenje, nagla{avaju}I dapravilu per se nedostaje fleksibilnost i da bi umesto toga trebaloispitati svaki slu~aj pojedina~no „da bi se utvrdilo da li, u datomslu~aju, dugotrajno ~ekanje na izvr{enje smrtne kaznepredstavlja surov, ne~ove~an ili poniàvaju}i postupak ili kaznu“.Komitet za ljudska prava je u jednom od ranijih slu~ajevazauzeo stav da iako je „period od preko jedanaest godinaprovedenih u ~ekanju na izvr{enje smrtne kazne svakakorazlog za ozbiljnu zabrinutosti, ostaje jurisprudencijaKomiteta da zatvaranje u odre|enom vremenskom periodune predstavlja kr{enje ~lanova 7 i 10 (1) /ICCPR-a/, ukolikone postoje neke druge okolnosti“. 43Komitet za ljudska prava smatra da obave{tavanje dvaosu|enika na smrt o odlaganju izvr{enja samo 45 minuta prezakazanog pogubljenja, a 20 sati nakon {to je odlaganjeodobreno, predstavlja surov i ne~ove~an postupak i kr{i ~lan 7ICCPR-a. 4442. Robinson La Vende protivTrinidada i Tobaga, (554/1993),29. oktobar 1997, Dok. UN:CCPR/C/61/D/554/1993,para. 5.3, 5.4.43. Johnson protiv Jamajke,(558/1994), 22. mart 1996, Dok.UN: CCPR/C/56/D/588/1994.44. Pratt i Morgan protiv Jamajke,(210/1986 i 225/1987),6. april 1989, Izve{taj Komiteta zaljudska prava, (A/44/40), 1989,str. 222.

POGLAVLJE 29Specijalni sudovi ivojni sudovi193Pravo na pravi~no su|enje odnosi se na su|enja pred svimsudovima, obuhvataju}i i specijalne sudove ili tribunale, ivojne sudove.29.1 Specijalni ili vanredni sudovi ili tribunali29.2 Specijalizovani sudovi29.3 Pravo na pravi~no su|enje pred svim sudovima29.4 Zakonom ustanovljena jurisdikcija29.5 Nezavisnost i nepristrasnost29.6 Vojni sudovi29.6.1 Nadle`nost, nezavisnost i nepristrasnost29.6.2 Su|enja vojnim licima pred vojnim sudovima29.6.3 Su|enja civilima pred vojnim sudovima29.1 Specijalni ili vanredni sudovi ilitribunaliSpecijalni ili vanredni sudovi ili tribunali su osnovani u mnogimzemljama da bi sudili za odre|ena krivi~na dela, i uglavnom, neprimenjuju istu proceduru kao redovni sudovi. Primeri takvihspecijalnih ili vanrednih sudova obuhvataju Tribunale zarazbojni{tvo i vatreno oru`je, Specijalne krivi~ne sudove irevolucionarne sudove.êsto postupak pred specijalnim sudovima pruà manjegarantija za pravi~no su|enje nego postupak pred redovnimsudovima, i kako je primetio Komitet za ljudska prava „~esto setakvi sudovi osnivaju da bi se omogu}ila primena posebneprocedure, koja nije u skladu sa prihva}enim standardimapravi~nog postupka”. 1Komitet za ljudska prava je, me|utim, jasno stavio do znanjada se odredbe ~lana 14 ICCPR-a odnose na su|enja pred svimsudovima, bilo da su oni redovni ili specijalni. 2Radna grupa UN-a o samovoljnom pritvoru smatra da je:„jedan od najozbiljnijih uzroka samovoljnog pritvaranjapostojanje specijalnih sudova, vojnih ili drugih, bez obzira na tokako su oni nazvani. âk i ako takvi sudovi nisu sami po sebi1. Op{ti Komentar 13, para. 4Komiteta za ljudska prava.2. Op{ti Komentar 13, para. 4Komiteta za ljudska prava.

194Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEzabranjeni Me|unarodnim Paktom o gra|anskim i politi~kimpravima, Radna grupa je utvrdila da prakti~no ni jedan od tihsudova ne po{tuje prava na pravi~no su|enje koja su sadràna uUniverzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i u ovom Paktu“. 3Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost zbog(postojanja) antiteroristi~kih zakona u Francuskoj, kojim jedata jurisdikcija centralizovanom sudu ~iji tuìoci imajuspecijalna ovla{}enja da hapse i pretresaju i kojim jedozvoljen policijski pritvor od ~etiri dana (dvostruko duèod uobi~ajenog-normalnog perioda). Prema tim zakonimaoptuèni nemaju ista prava kao pred redovnim sudovima. Uzto, optuèni nema pravo da kontaktira advokata u prvih 72sata policijskog pritvora i nema pravo àlbe na presuduspecijalnog suda. 4Inter-ameri~ka komisija je preporu~ila ukidanje specijalnihsudova za su|enje ljudima optuènim za krivi~na delaterorizma, zato {to je identitet sudija i tuìlaca dràn utajnosti i zato {to su svedoci davali izjave u tajnosti. 5Analiza pravi~nosti procedure specijalnih ili vanrednihsudova uglavnom je usmerena na to da li je sud zakonomustanovljen; da li jurisdikcija sudova kr{i garantije nediskriminacijei jednakosti; da li su sudije nezavisne od izvr{ne idrugih vlasti pri dono{enju presuda; da li su sudije kompetentnei nepristrasne; i da li su procedure pred takvim sudovima uskladu sa minimalnim proceduralnim garantijama za pravi~nosu|enje koje su ustanovljene me|unarodnim standardima.Tamo gde specijalni ili vanredni sudovi ne ispunjavajume|unarodne standarde, AI ukazuje na potrebu da oni budureformisani ili ukinuti. Ako su takvi sudovi osnovani da bi sekr{ila ljudska prava i to rade sistematski, AI poziva na njihovopotpuno ukidanje.3. Izve{taj radne grupe zasamovoljno pritvaranje, Dok. UN:E/CN.4/1996/40, str. 26.4. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Francuska, Dok. UN-aCCPR/C/79/dod. 80,4. avgust 1997, para. 23.5. Drugi izve{taj o stanju ljudskihprava u Kolumbiji, OAE/Ser.L/V/ II.84, dok. 39, 1993.29.2 Specijalizovani sudoviU mnogim zemljama specijalizovani sudovi su ustanovljeni da bise sudilo osobama sa posebnim pravnim statusom, kao {to sumaloletnici, ili za posebne kategorije krivi~nih dela. Ovo drugoobuhvata, na primer, sudove koji se bave radnim sporovima,sporovima u vezi sa pomorskim pravom ili bra~nim pitanjima.Specijalizovani sudovi se ne mogu osnivati da bi se sudilo zakrivi~na dela grupama ljudi podeljenih prema rasi, boji koè,polu, jeziku, religiji ili verovanju, politi~kom ili drugommi{ljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, ro|enju,

Poglavlje 29: Specijalni sudovi i vojni sudovimaterijalnom ili drugom statusu. Postojanje takvih sudova bilobi u suprotnosti sa principom jednakosti pred sudovima i saprincipom zabrane diskriminacije.* (Videti Poglavlje 11, Pravona jednakost pred zakonom i sudovima.)Me|utim, osnivanje specijalizovanih sudova za su|enjeodre|enim grupama i kategorijama ljudi moè biti dozvoljeno.Na primer, sudovi za maloletnike mogu da sude maloletnicima ivojni sudovi mogu da sude pripadnicima oruànih snaga za vojnakrivi~na dela, sve dok se u potpunosti po{tuju garantije zapravi~no su|enje.195* ^lanovi 2, 7 i 10 Univerzalnedeklaracije, ~lanovi 2 i 14 ICCPR-a,~lanovi 2 i 3 Afri~ke povelje, ~lanovi1 i 8 Ameri~ke konvencije, ~lan 14Evropske konvencije.Kada je re~ o vojnim sudovima – vrsti specijalizovanih sudova– posebno se postavlja pitanje pravi~nog su|enja, naro~ito akosude civilima, ili pripadnicima vojske za krivi~na dela u vezi sakr{enjem ljudskih prava (videti dole).29.3 Pravo na pravi~no su|enje pred svimsudovimaVe}ina me|unarodnih standarda ne zabranjuje per se osnivanjespecijalnih sudova. Ono {to se, me|utim, zahteva je da su takvisudovi kompetentni, nezavisni i nepristrasni, i da omogu}avajuprimenu sudskih garantija da bi se obezbedila pravi~naprocedura.Komitet za ljudska prava je protuma~io da iako ICCPR nezabranjuje su|enje civilima pred specijalnim ili vojnim sudovima,su|enje „civilima pred takvim sudovima treba da se primenjuje uizuzetnim slu~ajevima i da se odvija pod uslovima koji zaistapruàju sve garantije predvi|ene ~lanom 14 ²ICCPR-a³“. 6Osnovni principi o nezavisnosti sudstva zabranjuju osnivanjespecijalnih sudova koji ne primenjuju valjano ustanovljeneprocedure sudskog postupka i koji preuzimaju nadle`nostredovnih sudova. Principi garantuju da svako ima pravo da mu sesudi pred redovnim sudovima, gde se koriste utvr|ene zakonskeprocedure.*Evropski sud je smatrao da Evropska konvencija ne garantujepojedincu pravo da mu sudi odre|eni nacionalni sud. Sud jeutvrdio da dvojica optuènih, kojima je sudio Specijalni sudza krivi~na dela, nisu bili li{eni prava na su|enje prednezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. 729.4 Zakonom ustanovljena jurisdikcijaZahtev da jurisdikcija svih sudova bude zakonom utvr|ena (~lan14(1) ICCPR-a, ~lan 8 Ameri~ke konvencije, ~lan XXVI* Princip 5 Osnovnih principa UN-ao nezavisnosti sudstva.6. Op{ti komentar 13, para. 4Komiteta za ljudska prava7. X i Y protiv Irske, (8299/78),10. oktobar 1980, 22DR51, str. 72–3.

196Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEAmeri~ke deklaracije, ~lan 6(1) Evropske konvencije) sepodjednako odnosi na specijalne sudove, vojne sudove i na adhoc sudove ili tribunale. 8 (Videti Poglavlje 12.2, Pravo naraspravu pred zakonom ustanovljenim sudom.)Komitet za ljudska prava smatra da jurisdikcija specijalnihsudova treba da bude definisana zakonom. 9Komitet za ljudska prava je izrazio zabrinutost zbog toga {tosu, pored liste krivi~nih dela za koja su bili nadle`ni specijalnisudovi u Iraku, ministar unutra{njih poslova i Kancelarijapredsednika imali diskrecionu vlast da predaju bilo koji drugislu~aj tim sudovima. 10Evropska komisija smatra da se sud ili tribunal moè smatrative} postoje}im ako su struktura i ure|enje kojima se odre|ujenjegov fakti~ki sastav bili unapred utvr|eni. 1129.5 Nezavisnost i nepristrasnostKao i obi~ni sudovi, tako i specijalni ili vanredni sudovimoraju da budu nezavisni od izvr{ne vlasti. Oni koji donoseodluke moraju da budu nepristrasni. Videti Poglavlje 12, Pravona su|enje pred kompetentnim, nezavisnim, nepristrasnim izakonom ustanovljenim sudom.8. Videti R.B. Lillich, „Civil Rights“in T. Meron, ed., Human Rights inInternational Law: Legal and PolicyIssues, 1984, str. 141.9. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Irak, Dok. UN-aCCPR/C/79/dod.84,19. novembar 1997.10. Zaklju~na zapaànja Komiteta zaljudska prava: Irak, Dok. UN-aCCPR/C/79. dod. 84,19. novembar 1997.11. Crociani i drugi protiv Italije,(8603/79, 8722/79, 8723/79,8729/79), 18. decembar 1980.,22 DR 147, str. 221.12. Constitutional Rights Project (uvezi sa Wahab Akamu, C. Adega idrugi) protiv Nigerije, (60/91), Osmigodi{nji izve{taj Afri~ke komisije zaljudska prava i prava naroda,1994–195, ACHPR/RPT/8th/Rev. I.13. Constitutional Rights Project (uvezi sa Zamani Lakwot i drugih {estosoba) protiv Nigerije, (87/93), Osmigodi{nji izve{taj Afri~ke komisije zaljudska prava i prava naroda,1994–1995,ACHPR/RPT/8th/Rev. I.Afri~ka komisija je smatrala da je prekr{en ~lan 7 (1) (d)Afri~ke povelje kada je Aktom o razbojni{tvu i vatrenomoru`ju (Posebne odredbe) osnovan specijalni sud u Nigeriji,~ije sudije su uglavnom bili pravno nestru~na lica koja supripadala ogrank izvr{ne vlasti, istom onom koji je doneoAkt. 12U sli~nom slu~aju, Afri~ka komisija je utvrdila da jesu|enjem pred sudom, koji je osnovan Aktom o gra|anskimnemirima (Specijalni sud), prekr{ena Afri~ka povelja zato {tose sud sastojao od jednog sudije i ~etiri pripadnika oruànihsnaga. Komisija je naglasila da je „sud sastavljen od osobakoje uglavnom pripadaju izvr{noj vlasti, istoj onoj koja jedonela Akt o gra|anskim nemirima“. Komisija je zaklju~ilada „bez obzira na karakter pojedinih ~lanova takvih sudova,sam njegov sastav odaje utisak ako ne ukazuje i na fakti~koodsustvo nepristrasnosti. Time je prekr{en ~lan 7 (1) (d)Afri~ke povelje“. 13Inter-ameri~ka komisija smatra da su specijalni sudovi uPeruu i Kolumbiji, sa jurisdikcijom za krivi~na dela u vezi saterorizmom, u okviru ~ijeg delovanja nije otkrivan identitet

Poglavlje 29: Specijalni sudovi i vojni sudovi197sudija i tuìlaca, a svedoci davali izjave u tajnosti, prekr{iliprincipe pravde i garantije kompetentnosti, nezavisnosti,nepristrasnosti i pravi~nog postupka, postavljenihAmeri~kom konvencijom. 1429.6 Vojni sudoviVojni sudovi koji sude pripadnicima vojske ustanovljeni su umnogim dràvama. U nekim dràvama, pred vojnim sudovimasudi se i civilima. Bilo da se sudi civilima ili pripadnicima vojske,su|enja pred vojnim sudovima moraju optuènima da pruè sveme|unarodnim standardima utvr|ene garantije za pravi~nosu|enje.Analiza pravi~nosti postupka pred vojnim sudom ~estoobuhvata probleme poput toga da li su sudije kompetentne,nezavisne i nepristrasne; da li je sud slobodan od uplivapretpostavljenih ili uticaja sa strane; da li sud ima jurisdikcijunad optuènim; i da li sud ima mogu}nosti za odgovaraju}uprimenu pravde.29.6.1 Nadle`nost, nezavisnost inepristrasnostZahtev da sudovi i tribunali budu kompetentni, nezavisni inepristrasni se odnosi na sve sudove, obuhvataju}i i vojnesudove i tribunale. Videti Poglavlje 12, Pravo na su|enje predkompetentnim, nezavisnim, nepristrasnim i zakonomustanovljenim sudom.Sudije vojnih sudova su ~esto aktivni pripadnici vojske. Unekim dràvama, vojne sudije su obrazovane za oblasti vojnog ilicivilnog prava, u drugim to nisu. U procenjivanju nezavisnosti inepristrasnosti vojnih sudova va`no je utvrditi da li sudije imajuodgovaraju}e pravno obrazovanje i obuku, i da li su, u obavljanjusvojih sudijskih du`nosti, podre|eni ili nezavisni u odnosu nasvoje pretpostavljene.14. Drugi izve{taj o stanju ljudskihInter-ameri~ka komisija smatra da preno{enje nadle`nosti sa prava u Kolumbiji, OAE/Ser.L/V/II.84, doc. 39, 1993, str. 249;redovnih na vojne sudove, uglavnom zna~i ozbiljnoGodi{nji izve{taj Inter-ameri~kenaru{avanje garantija na koje optuèni ima pravo, jer su vojne komisije, 1996, OAE/Ser.L/V/II.95,sudije po pravilu lo{ije obu~ene od civilnih sudija. 15doc. 7, 1997, str. 736–7.15. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1973, OAE/Ser.L/V/II.32,Inter-ameri~ka komisija je izrazila zabrinutost 1985. godine udok. 3 rev.2,1974, str. 34.vezi sa nezavisno{}u i nepristrasno{}u onih koji su bilinadle`ni u vojnim sudovima u îleu, s obzirom da nisu imalini pravno obrazovanje niti stalni poloàj. 1616. Izve{taj o stanju ljudskih prava uîleu, OAE/Ser.L/ V/ II.66, dok. 17,str.185, 27. novembar 1985, str.183–185.

198Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEU procenjivanju nezavisnosti vojnih sudija klju~no pitanje jeda li su podre|eni vojnim vlastima dok se nalaze u ulozi delilacapravde. Smatra se da su vojne sudije nezavisne ako nisupodre|ene stare{inama u obavljanju sudskih du`nosti, bezobzira na ~injenicu da li su ih na to mesto postavili njihovinadre|eni i da li podleù vojnoj hijerarhiji u svemu osim uizvr{avanju pravde.Inter-ameri~ka komisija smatra da vojne sudije, koje su ~estoaktivni oficiri, u nekim zemljama nisu nezavisni, zbog toga{to izvr{avaju nare|enja svojih stare{ina u obavljanju sudskihdu`nosti. 17Inter-ameri~ka komisija smatra da Specijalni vojni sud uPeruu nije bio „kompetentan, nezavisan i nepristrasan sud“jer je pripadao Ministarstvu odbrane i samim tim biopodre|en izvr{nom organu. 18Evropska komisija je ispitala nezavisnost divizijskog vojnogsuda i vojnog Kasacionog suda. Divizijski sud je biosastavljen od glavnog sudije, oficira-pravnika i{est sudskih pomo}nika, koje je vlada imenovala na trigodine. Komisija je smatrala da, iako su oni i dalje bili aktivnioficiri i hijerarhijski podre|eni svojim stare{inama,kada su zasedali u svojstvu sudija ovi oficiri i vojnici nisuodgovarali ili primali nare|enja od bilo koga u izvr{avanjusvojih sudskih du`nosti. Komisija je tako|e smatrala da nepostoji bilo {ta {to bi ukazivalo na to da sudije mogu da budurazre{ene svojih du`nosti. Zato je donet zaklju~ak da nijepostojalo kr{enje prava na su|enje pred nezavisnim inepristrasnim sudom. 1917. Videti Izve{taj o stanju ljudskihprava u îleu, OAE/Ser.L/V/II.66,dok. 17, 1985, str. 183–185.18. Godi{nji Izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1994, OAE/Ser.L/V/II.88,dok. 9 rev. 1995, 17. februar 1995, str.125 (Peru).19. Sutter protiv [vajcarske,(8209/78), 01. mart 1979,16 DR 166.29.6.2 Su|enja vojnim licima pred vojnimsudovimaVojni sudovi, po pravilu, imaju jurisdikciju nad vojnim licima.Su|enja vojnim licima za kr{enje vojni~kog kodeksa (onog kojise odnosi na vojnu disciplinu, ali ne i na krivi~na dela premacivilnom zakonu), ne smatraju se suprotnim me|unarodnimstandardima, sve dok se u potpunosti po{tuju garantije zapravi~no su|enje.Su|enja vojnim licima pred vojnim sudovima za obi~nakrivi~na dela i kr{enje ljudskih prava su ~esto bila pristrasna, izavr{avala su se neka`njavanjem po~inioca. Komitet za ljudskaprava i Inter-ameri~ka komisija su preporu~ili da se za obi~nakrivi~na dela sudi pred civilnim sudovima.

Poglavlje 29: Specijalni sudovi i vojni sudovi199Inter-ameri~ka komisija smatra da je pro{irivanje jurisdikcijevojnog suda na obi~na krivi~na dela samo zato {to su ihizvr{ila vojna lica, ne daje garantije za nezavisnost inepristrasnost suda onako kako je to predvi|eno ~lanom 8(1) Ameri~ke konvencije. 20Specijalni izvestilac UN-a o vansudskim, samovoljnim ilipogubljenjima po kratkom postupku je izrazio zabrinutostzbog „su|enja pripadnicima snaga bezbednosti pred vojnimsudovima kada su oni, kako se navodi, izbegli kaznu zbogpogre{no tuma~enog esprit de corps, {to se uglavnomzavr{avalo neka`njavanjem.“ Izvestilac je naveo dobropoznate primere dràva, kao {to su Kolumbija, Indonezija iPeru. Pozdravio je primer jurisprudencije u Brazilu, premakojoj se u slu~ajevima krivi~nih dela ~ije su `rtve deca sudipred civilnim sudovima, ~ak i ako su osumnji~eni vojna lica. 21Komitet za ljudska prava je pozvao Liban da prenesenadle`nost sa vojnih na civilne sudove za sve slu~ajevekr{enja ljudskih prava od strane vojnih lica. 22Inter-ameri~ka komisija je pozvala Kolumbiju „da obezbedida se ni za jedan slu~aj kr{enja ljudskih prava ne sudi predvojnim sudom“. 23Me|unarodni standardi naro~ito zabranjuju su|enja pred * ^lan 16 Deklaracije UN-a ospecijalnim ili vojnim sudovima, pripadnicima snaga bezbednosti nestancima, ~lan IX Inter-ameri~keili drugim slu`benim licima koja su osumnji~ena za „nestanke“.* Konvencije o nestancima.29.6.3 Su|enja civilima pred vojnimsudovimaU mnogim zemljama vojni sudovi su nadle`ni da sude civilimaoptuènim da su izvr{ili krivi~na dela protiv vojne imovine. U20. Godi{nji Izve{taj Inter-ameri~kenekim zemljama, civilima optuènim za krivi~no delokomisije, 1993, OAE/Ser.L/V/II.85,dok. 9, rev. 1994., str. 462,ugroàvanja dràvne bezbednosti sudi se pred vojnim sudovima.Nikaragva; Izve{taj o stanju ljudskihprava u îleu, OAS/Ser.L/V/II.66,Praksa su|enja civilima pred vojnim sudovima nije izri~ito dok. A, 1995, str. 183.zabranjena me|unarodnim standardima, ali dovodi u pitanje 21. Izve{taj Specijalnog izvestiocaUN za vansudska, samovoljna ilipravi~nost su|enja. Komitet za ljudska prava i Inter-ameri~kapogubljenja po kratkom postupku,komisija pozivaju na ukidanje jurisdikcije vojnih sudova nad Dok. UN-a A/51/457, para. 125,7. oktobar 1996.civilima.22. Dok. UN: CCPR/C/79/dod. 77,para. 131.Komitet za ljudska prava smatra da „u nekim zemljama vojni23. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kei specijalni sudovi ne pruàju stroge garantije za potpunu komisije, 1996, OAE/Ser.L/V/II.95,dok. 7, 1997.primenu pravde u skladu sa zahtevima ~lana 14, koje suneophodne za efikasnu za{titu ljudskih prava.“ 2424. Op{ti komentar 13, para. 4Komiteta za ljudska prava.

200Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEKomitet za ljudska prava je pozvao Liban da prenesenadle`nost vojnih na civilne sudove za sva su|enja civilima. 25Inter-ameri~ka komisija je 1981. godine preporu~ila dasu|enja civilima pred vojnim sudovima u Kolumbiji budu iliukinuta ili ograni~ena na samo ona krivi~na dela koja zaistaugroàvaju dràvnu bezbednost. 26 Komisija je 1993. godinezaklju~ila da „sudski sistem mora biti oslobo|en uticajavojnog pravosu|a“. 27Inter-ameri~ka komisija je 1985. godine zauzela stav da uîleu, kontinuirana ekspanzija jurisdikcije vojnih sudova nadcivilima i pripadnicima snaga bezbednosti, koji su optuèniza obi~na krivi~na dela, postepeno naru{ava jurisdikcijucivilnih sudova i ima nepovoljan efekat na ostvarivanje pravana pravi~no su|enje. 28Relevantni standardi^lan 16 Deklaracije UN-a o nestancima:„Osobe za koje se sumnja da su izvr{ile bilo koje od delanavedenih u ~lanu 4, paragraf 1 (prisilni nestanak) bi}e…izvedene samo pred nadle`ni redovni sud u svakoj dràvi ine}e im biti su|eno pred specijalnim sudom, a naro~ito nepred vojnim.“Inter-ameri~ka komisija smatra da je stavljanje civila podjurisdikciju vojnih sudova u suprotnosti sa ~lanovima 8 i 25Inter-ameri~ke konvencije, jer su vojni sudovi specijalni,osnovani u funkciji odràvanja discipline u vojsci i policiji ida stoga treba da budu nadle`ni isklju~ivo za pripadnike tihsnaga. 2925. Dok. UN-a CCPR/C/79/dodatak 77, april 1997, para. 13.26. Inter-ameri~ka komisija, Izve{tajo stanju ljudskih prava u Kolumbiji,OAE/Ser.L/V/II.53 dok. 22,30. jun 1981, str. 222.27. Drugi izve{taj o stanju ljudskihprava u Kolumbiji, OAE/Ser.L/V/II.84, dok. 39, 1993, str.108.28. Izve{taj o stanju ljudskih prava uîleu, OAE/Ser.L/V/II.66, dok. A,1985, str. 183.29. Godi{nji Izve{taj Inter-ameri~kekomisije, 1993, OEA/Ser.L/V/II.85dok. 9 rev. 1994, str. 507 (Peru).

POGLAVLJE 30Pravo na naknadu {tetezbog odsustva pravde upostupku (neosnovaneosude)201Lica koja su osu|ena zbog odsustva pravde u postupku imajupravo na naknadu {tete.30.1 Pravo na naknadu {tete zbog odsustva pravde upostupku30.2 Odsustvo pravde u postupku30.1 Pravo na naknadu {tete zbog odsustvapravde u postupku@rtve nepravi~nog postupka imaju pravo da od dràve traènaknadu {tete.* Ovo pravo se razlikuje od prava na naknadu{tete zbog nezakonitog pritvora (videti Poglavlje 6.5, Pravo naod{tetu zbog nezakonitog hap{enja ili pritvaranja).* ^lan 14(6) ICCPR-a, ~lan 10Ameri~ke konvencije, ~lan 3Protokola 7 Evropske konvencije,~lan 75 ICC Statuta.30.2 Odsustvo pravde u postupkuOdsustvo pravde u postupku odnosi se na „ozbiljan propust usudskom postupku koji je bio na {tetu osu|enog“. 1Prema ~lanu 14 (6) ICCPR-a i ~lanu 3 Protokola 7 Evropskekonvencije, da bi osoba dobila od{tetu, mora biti:iia. osu|ena nakon kona~ne presude za krivi~no delo,obuhvataju}i i lak{a krivi~na dela.Presuda se smatra kona~nom kada dalje sudskopreispitivanje ili àlba nisu mogu}i; svi pravni lekovi suiscrpljeni ili je pro{ao rok za njihovo podno{enje. 2b. ka`njena. To moè biti zatvorska kazna ili bilo koji drugivid ka`njavanja.c. pomilovana ili da presuda bude preina~ena na osnovunovih ili novootkrivenih ~injenica koje pokazuju da jepostojalo odsustvo pravde u postupku, pod uslovom da seneblagovremeno otkrivanje ne moè pripisati optuènom.1. Savet Evrope, Izve{taj o tuma~enjuProtokola br. 7 Konvencije o za{titiljudskih prava i osnovnih sloboda,1985.2. D.J. Harris, M. O’Boyle, C.Warbick, Law of the EuropeanConvention on Human Rights, 1995,str. 586.

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE202* ^lan 14(6) ICCPR-a, ~lan 3Prema ovim standardima dràve nisu du`ne da plateProtokola 7 Evropske konvencije.od{tetu ako se dokaè da se optuènom moè pripisatineblagovremeno otkrivanje ~injenica u celini ili delimi~no.Teret dokazivanja pada na dràvu.*3. Op{ti komentar 13, para. 18,Komiteta za ljudska prava.4. Videti Nacrt Osnovnih principa iuputstava o pravu `rtava (grubog)kr{enja ljudskih prava ime|unarodnog humanitarnog pravana obe{te}enje, Dok. UN-aE/CN.4/1997/104.Relevantni standardi^lan 14(6) ICCPR-a:„Kada se ukine kona~na krivi~na presuda ili kada je licepomilovano zbog toga {to nove ili novootkrivene ~injeniceukazuju na odsustvo pravde u postupku, lice koje jeka`njeno na osnovu te presude bi}e obe{te}eno u skladu sazakonom, osim ako se ne dokaè da se neblagovremenootkrivanje ~injenica u celini ili delimi~no ima njemupripisati.“^lan 10 Ameri~ke konvencije:„Svako ima pravo na obe{te}enje u skladu sa zakonom,ako je osu|en kona~nom presudom kroz odsustvo pravde upostupku.“Ovi standardi ne zahtevaju izri~ito od dràve da plati od{tetuako se optu`ba odbaci ili ako je osoba oslobo|ena uprvostepenom ili u àlbenom postupku. Me|utim, u nekimnacionalnim sistemima od{teta se pla}a i u takvim okolnostima.Zahtev da se od{teta plati „u skladu sa zakonom“ zna~i dadràve treba da donesu zakone kojima je predvi|eno obe{te}enje`rtava zbog neosnovane osude. 3 Uglavnom se takvim zakonimareguli{u procedure pla}anja od{tete i odre|uje visina nov~anenadoknade. Me|utim, dràva nije oslobo|ena obaveze da platiod{tetu zbog neosnovane osude samo zato {to ne postoje zakonii procedure kojima se ta obaveza reguli{e. Du`nost je dràve daobavezu ispuni u skladu sa me|unarodnim standardima.AI smatra da kada je posledica odsustva pravde u postupkukr{enje ljudskih prava, `rtva, uz obe{te}enje, ima pravo i nadruge oblike reparacije, kao {to su restitucija, rehabilitacija,satisfakcija i garantije da se to ne}e ponoviti. 4Videti tako|e Poglavlje 6.5, Pravo na od{tetu zbognezakonitog hap{enja ili pritvaranja.

POGLAVLJE 31Pravo na pravi~no su|enjeza vreme vanrednog stanja203Neka od ljudskih prava su neprikosnovena i kao takva nesmeju se nikada i ni pod kakvim okolnostima suspendovati.Me|utim, neka od prava na pravi~no su|enje mogu bitisuspendovana za vreme vanrednog stanja, prema odredbamanekoliko me|unarodnih ugovora o ljudskim pravima.31.1 Derogacija31.2 Nu`nost i proporcionalnost31.2.1 Da li postoji vanredno stanje?31.3 Prava koja nikada ne smeju da budu suspendovana31.3.1 Sudske garantije u Inter-ameri~kom sistemu31.4 Standardi koji ne dozvoljavaju suspenziju prava napravi~no su|enje31.4.1 Ugovori o ljudskim pravima31.4.2 Vanugovorni standardi31.4.3 Humanitarno pravo31.5 Postupanje u skladu sa me|unarodnim obavezama31.1 DerogacijaNeka od ljudskih prava ne mogu biti suspendovana ni podkakvim okolnostima. Me|utim, nekoliko me|unarodnihugovora o ljudskim pravima dozvoljava dràvama da suspendujuili ograni~e izvesne garantije ljudskih prava u restriktivnoodre|enim slu~ajevima, ali samo u onoj meri koju situacijazahteva.Takvim klauzulama se priznaje pravo dràvi da izbegneizuzetnu, nepopravljivu {tetu koja moè da proistekne iz rata,nemira ili prirodnih nepogoda. Me|utim, ~esta je praksa da sederogiraju}e klauzule zloupotrebljavaju u svrhu nezakonitoguskra}ivanja prava pod izgovorom o ugroènoj nacionalnojbezbebednosti.Dràva je du`na da po{tuje vladavinu prava i kada proglasivanredno stanje. Isuvi{e ~esto vlast ignori{e stroga ograni~enjasadràna u unutra{njem i me|unarodnom pravu, o okolnostimapod kojima se moè proglasiti vanredno stanje, proceduralnimformalnostima i nadle`nostima vlasti u vanrednom stanju.Upravo se najteà kr{enja ljudskih prava de{avaju za vremevanrednog stanja.

204Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEMe|u pravima koja mogu biti suspendovana premaodre|enim ugovorima o ljudskim pravima nalaze se i neke odgarantija za pravi~no su|enje. Me|utim, derogacija ne moè bitiu suprotnosti sa drugim me|unarodno-pravnim obavezamadràve, obuhvataju}i i ugovore o humanitarnom pravu kojima segarantuje pravo na pravi~no su|enje tokom oruànog sukoba -najvi{eg stepena opasnosti sa kojim se dràva suo~ava. Klauzulederogacije tako|e sadrè va`ne proceduralne zahteve kojimoraju biti zadovoljeni.Prema ICCPR-u, dràve mogu da suspenduju odre|eneobaveze koje se ti~u ljudskih prava u vreme op{te opasnosti kojaugroàva ìvot nacije. ^lanom 4 ICCPR-a je dozvoljeno davlada suspenduje odre|ena ljudska prava kada:a) nu`nost situacije strogo zahteva takvu suspenziju;b) suspenzija nije u suprotnosti sa utvr|enim me|unarodnimobavezama;c) se vanredno stanje zvani~no proglasi i vlada odmahobavesti Generalnog sekretara UN-a o tome koja su pravasuspendovana i za{to.* ^lan 4 ICCPR-a.U ~lanu 4 ICCPR-a navedena su prava koja ne smeju bitsuspendovana (videti 31.3 dole). ^lan ne obuhvata pravo napravi~no su|enje, ali moè se odnositi na to pravo implicite.* 1Komitet za ljudska prava smatra da „ako dràve ugovorniceodlu~e, u okolnostima vanrednog stanja kako je predvi|eno~lanom 4 ICCPR-a, da derogiraju procedure za pravi~nosu|enje ~iju primenu zahteva ~lan 14 /ICCPR-a/, treba dagarantuju da takve derogacije ne}e prekora~iti okvire strogoodre|ene zahtevima date situacije i da obezbede po{tovanjedrugih uslova iz paragrafa 1 ~lana 14“. 21. The administration of justice andthe Human Rights of Detainees, Theright to a fair trial, S. Chernichenko iW. Treat, Dok. UN-aE/CN.4/Sub.2/1994/24 (1994),para. 128.2. Dokument UN-a br. A/39/40,(1984), str. 144, para. 4.3. Dok. UN: CCPR/C/21/Rev. 1/Dod. 6 (1994).Nedavno je Komitet za ljudska prava istakao da se odredbeICCPR-a o pravi~nom su|enju ne mogu derogirati, tj. da„dràva ne moè da zadrì pravo… da samovoljno hapsi ipritvara osobe… da pretpostavi da je osoba kriva dok nedokaè svoju nevinost… I dok rezerve u odnosu na odre|eneklauzule ograni~enja za odre|ene klauzule ~lana 14 mogu bitiprihvatljive, op{ta rezerva na pravo na pravi~no su|enje ne}ebiti“. 3Svojim komentarima povodom periodi~nih izve{taja dràva oprimeni ICCPR-a i u svojim zaklju~cima o individualnimslu~ajevima, Komitet za ljudska prava sugeri{e da neka odosnovnih prava na pravi~no su|enje iz ~lana 14 (1) i pravo nahabeas corpus treba smatrati nederogiraju}im.

Poglavlje 31: Pravo na pravi~no su|enje za vreme vanrednog stanjaAfri~ka povelja ne sadrì klauzulu o vanrednom stanju, isamim tim ne dozvoljava derogaciju prava koja su u njuugra|ena. Ameri~ka konvencija dozvoljava derogaciju u vreme„rata, op{te opasnosti ili drugog vanrednog stanja kojima seugroàvaju nezavisnost i bezbednost dràve ~lanice“, alipro{iruje nederogiraju}i status na „sudske garantije koje su bitneza za{titu nederogiraju}ih prava“ (videti 31.3.1 dole). Evropskakonvencija dozvoljava derogaciju za vreme rata ili druge javneopasnosti, kada je ugroèn opstanak nacije. Svi navedeni ugovorisadrè listu prava koja nikada ne smeju biti suspendovana (videti31.3 dole).Relevantni standardi^lan 4 ICCPR-a:„1. U vreme kada je opstanak nacije ugroèn vanrednomjavnom opasno{}u koja je zvani~no progla{ena, u obimustrogo odre|enom zahtevima situacije, dràve ugovornicePakta mogu da preduzmu mere kojima se derogirajunjihove obaveze predvi|ene Paktom, pod uslovom da temere nisu u suprotnosti s drugim obavezama koje imname}e me|unarodno pravo i da ne vode diskriminacijizasnovanoj isklju~ivo na rasi, boji, polu, jeziku, veroispovestiili dru{tvenom poreklu.2. Prethodna odredba ne dopu{ta derogiranje ~lanova 6, 7,8 (paragraf 1 i 2), 11, 15, 16 i 18.3. Dràve ugovornice Pakta koje odlu~e da koriste pravoderogiranja, odmah }e o tome posredstvom Generalnogsekretara UN-a, obavestiti druge dràve ugovornice oodredbama koje su derogirane, kao i o razlozima koji su ihna to naveli. Dràva }e istim putem dati novo saop{tenjeonog dana kada derogacije budu okon~ane.“Neka od ljudska prava, poput prava na ìvot i prava naslobodu od torture i drugih surovih, ne~ove~nih iliponiàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja, ne smeju ni pod kakvimokolnostima biti suspendovana. Ova prava uklju~uju neke, ali nesve, garantije za pravi~no su|enje.Postoji rastu}i me|unarodni konsenzus da habeas corpus iamparo treba smatrati pravima koja se ne mogu derogirati.Komisija za ljudska prava UN-a poziva sve dràve „da ustanoveproceduru kao {to je habeas corpus ili njoj sli~nu, kao pravo kojene podleè derogiranju ni za vreme vanrednog stanja“. 4 Interameri~kisud je doneo odluku da habeas corpus i amparo ne mogubiti derogirani.Upravo u vreme nacionalnih kriza dràve naj~e{}epribegavaju kr{enju prava gra|ana. Po pravilu, progla{avanje4. Rezolucija Komisije 1994/32.205

206Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEvanrednog stanja je u isklju~ivoj nadle`nosti izvr{ne vlasti kojaima ovla{}enja da donese vanredne naredbe ili propise izvanredovnog sudskog postupka. êsto se pro{iruju ovla{}enja zahap{enje i pritvaranje i uvode se specijalni sudovi i su|enja pokratkom postupku. AI smatra da su garantije za pravi~nosu|enje od su{tinskog zna~aja za za{titu ljudskih prava za vremevanrednog stanja i da zato one ne treba nikada da budususpendovane. Utoliko je zna~ajnije da za vreme vanrednogstanja sudstvo ostane nezavisno i da uìva neprikosnoveniautoritet u skladu sa unutra{njim i me|unarodnim pravom.31.2 Nu`nost i proporcionalnostSuspendovanje prava na pravi~no su|enje mora biti strogouslovljeno zahtevima date situacije. Princip proporcionalnostizahteva da suspendovanje obaveza bude razumno iz ugla onoga{to se smatra neophodnim kako bi se reagovalo na opasnost kojapreti opstanku nacije. Tako|e se zahteva da neophodnostderogacije preispituju zakonodavna i izvr{na tela u redovnimvremenskim intervalima.Stepen ograni~enja prava i obim mera derogacije (u smisluvremena i teritorije na koju se odnose) moraju biti „u razumnomodnosu prema onom {to je zaista neophodno da bi se iza{lo nakraj sa opasno{}u koja ugroàva opstanak nacije“. 5Evropski sud smatra da mora biti o~igledno da nije mogu}ekoristiti druge mere sa manjim uticajem na ljudska prava da bi sere{io problem, da bi se mere derogacije smatrale nu`nim izakonitim. Mera treba da doprinose re{avanju problema. 65. Manfred Nowak, UN Covenanton Civil and Political Rights: CCPRCommentary, NP Engel, 1993, str. 846. Lawless protiv Irske, A3 (1961)7. Brogan i drugi protiv UjedinjenogKraljevstva, 29. novembar 1988,145-b Ser. A 30-34, para. 55–62.8. Brannigan i McBride protivUjedinjenog Kraljevstva,26. maj 1993, A 258-b (1993), str. 55.U slu~aju kada je vlada Velike Britanije povukla svojeobave{tenje o derogaciji u Severnoj Irskoj, nastaviv{i da drìljude u pritvoru, a da ih ne izvodi pred sud ili drugu sudskuvlast u najkra}em mogu}em roku, pod izgovorom da je takvamera posledica stanja u Severnoj Irskoj, Evropski sud jedoneo odluku da su prekr{ena prava pritvorenika. 7 Nakonove presude, britanska vlada je podnela novo obave{tenje oderogaciji, izjavljuju}i da je derogacija neophodna zbog„nagla{ene potrebe da se teroristi izvedu pred sud“. Ovoopravdanje je neuspe{no pobijano, izme|u ostalog, zbogodsustva sudske kontrole nad pritvorom, kao derogacije kojanije strogo zahtevana, s obzirom na teìnu situacije. 8 (AI je,u svojstvu tre}e strane, dostavio podnesak Evropskom suduza ovaj slu~aj, navode}i da ostale mere nisu dovoljne daza{tite pritvorenike od torture ili ne~ove~nog postupanja uprvih 48 sati incomunicado pritvora.)

Poglavlje 31: Pravo na pravi~no su|enje za vreme vanrednog stanja207Inter-ameri~ki sud smatra da }e svaka mera koja prelazi okvirodre|en zahtevima situacije „tako|e biti nezakonita bezobzira na postojanje vanrednog stanja“. 931.2.1 Da li postoji vanredno stanje?Prema me|unarodnom pravu vanredno stanje moè bitiprogla{eno samo ako postoji izuzetna i ozbiljna pretnja naciji,koja ugroàva opstanak ili teritorijalni integritet dràve, kao {tosu upotreba sile ili pretnja silom iznutra ili spolja.Vanredno stanje je, po definiciji, privremena pravna reakcijana takvu pretnju. Dugotrajno vanredno stanje je pojmovnakontradikcija. Naàlost, ponekad vanredno stanje ostaje stalno,zato {to se jednom proglasi i nikada se ne ukine, ili seneprekidno obnavlja, ili se specijalne mre ugrade u redovnezakone koji ostaju na snazi i kada opasnost pro|e.Evropski sud smatra da dràve ugovornice Evropskekonvencije imaju „{iroko polje procene“ pri odlu~ivanju da lipostoji stanje op{te opasnosti kojom se ugroàva opstanaknacije.Evropski sud smatra da „svakoj dràvi ~lanici, polaze}i odnjene odgovornosti za opstanak nacije pripada pravo daodredi da li je opstanak doveden u pitanje op{tom opasno{}u,i ako jeste, koliko daleko se mora i}i u nastojanju da se taopasnost prevazi|e. Zbog neposrednog i produènogkontakta sa narastaju}im potrebama datog momenta, dràvnevlasti su u boljem poloàju nego {to je to me|unarodnisudija, kada odlu~uju o postojanju takve opasnosti, kao i oprirodi i obimu derogacija neophodnih za njeno spre~avanje.^lan 15 (1) Evropske konvencije ostavlja dràvama {irokopolje procene“. 10Bez obzira na „{iroko polje procene“, Evropska komisija iSud ipak procenjuju da li je progla{avanje vanrednog stanja urazumnim granicama.9. Godi{nji izve{taj Inter-ameri~kogEvropska komisija smatra da ona sama procenjuje da li javna suda, 1987. OEA Ser.L/V/III/dok.opasnost postoji ili ne, „pa makar i ograni~eno“. 1113 rev. 1987, str. 28.10. Irska protiv UjedinjenogKraljevstva, 18. januar 1978, A 25para. 207; videti tako|e Brannigan iMcBride protiv UjedinjenogKraljevstva, 26. maj 1993, A 258-b,str. 49, para. 43.11. Brannigan i McBride protivUjedinjenog Kraljevstva,26. maj 1993, A 258-b (1993)str. 80, para. 45.

208Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE* ^lan 4 (2) ICCPR-a.** ^lan 15 Evropske konvencije.*** ^lan 27 Ameri~ke konvencije.31.3 Prava koja nikada ne smeju da budususpendovanaUgovorima o ljudskim pravima i obi~ajnim me|unarodnimpravom ustanovljeno je da neka prava ne smeju da budususpendovana ni pod kakvim okolnostima. Neka od njih sunaro~ito relevantna za pravi~no su|enje, poput prava na ìvot,prava na slobodu od torture i drugih surovih, ne~ove~nih iliponiàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja, i prava da osoba nebude gonjena za krivi~no delo koje to nije bilo u vreme kada jeizvr{eno.Prema ICCPR-u, nikada ne smeju biti suspendovana slede}aprava*: pravo na ìvot (~lan 6); zabrana torture (~lan 7); zabranaropstva i pot~injavanja (~lan 8 (1) i 8 (2)); zabrana pritvora zbogduga (~lan 11); zabrana retroaktivnih krivi~nih zakona (~lan 15);priznavanje pravnog subjektiviteta li~nosti (~lan 16); i pravo naslobodu misli, savesti, veroispovesti i uverenja (~lan 18).Suspendovanje prava ne sme biti motivisano diskriminacijomzasnovanom na rasi, boji koè, polu, jeziku, veroispovesti ilidru{tvenom poreklu.Evropska konvencija sadrì listu prava koja se ne moguderogirati, a to su zabrana torture, ropstva, pot~injavanja iuvo|enja retroaktivnih krivi~nih zakona i pravo na ìvot (osimsmrti prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima).**Ameri~ka konvencija sadrì listu prava koja se ne moguderogirati, i koja pored prava iz ~lana 4 (2) ICCPR-a, uklju~ujupravo na u~e{}e u vlasti, prava dece i porodice, pravo na ime idràvljanstvo i najva`nije sudske garantije za za{titu prava kojase ne mogu ukinuti.***# ^lan 27(2) Ameri~ke konvencije.31.3.1 Sudske garantije u Inter-ameri~komsistemuIako Ameri~ka konvencija izri~ito ne navodi sva prava napravi~no su|enje, kao prava koja se ne mogu derogirati, ~lan 27(2) ove Konvencije zabranjuje suspenziju najva`nijih sudskihgarantija koje su od su{tinskog zna~aja za za{titu prava koja sene mogu derogirati, kao {to su pravo na ìvot i ~ove~nopostupanje. #Relevantni standardi^lan 27(1) i 27(2) Ameri~ke konvencije:„1. Za vreme rata, javne ili druge opasnosti, kojom jeugroèna nezavisnost ili bezbednost dràve ~lanice, ona

Poglavlje 31: Pravo na pravi~no su|enje za vreme vanrednog stanja209moè da preduzme mere kojima se derogiraju njeneobaveze prema ovoj Konvenciji u obimu i za vremenskiperiod koji strogo nalaè nu`nost situacije, a pod uslovomda te mere nisu u suprotnosti sa drugim njenim obavezamaprema me|unarodnom pravu i da ne povla~e za sobomdiskriminaciju zasnovanu na rasi, boji koè, polu, jeziku,veroispovesti ili dru{tvenom poreklu.2. Prethodne odredbe ne dozvoljavaju suspendovanjeslede}ih ~lanova: ~lana 3 (pravo na pravni subjektivitet),~lana 4 (pravo na ìvot), ~lana 5 (pravo na ~ove~nopostupanje), ~lana 6 (pravo na slobodu od ropstva), ~lana 9(pravo na slobodu od ex post facto zakone), ~lana 12(sloboda savesti i veroispovesti), ~lana 17 (prava porodice),~lana 18 (pravo na ime), ~lana 19 (prava deteta), ~lana 20(pravo na dràvljanstvo), ~lana 23 (pravo na u~e{}e u vlasti)ili na sudske garantije neophodne za za{titu tih prava.“„Sudske garantije“ koje ne mogu da budu suspendovane,Inter-ameri~ki sud je definisao kao garantije „stvorene da za{tite,obezbede ili da pribave pravo (koje se ne moè derogirati) ilinjegovo vr{enje“. Koji pravni lek }e biti od su{tinskog zna~aja zaza{titu prava koja se ne mogu suspendovati „bi}e odre|enozavisno od toga koja prava su ugroèn. Garantije treba da budune samo su{tinske, ve} i sudske. Ova koncepcija obuhvata iaktivno u~e{}e nezavisnog i nepristrasnog sudskog tela koje imaovla{}enje da odlu~i o zakonitosti mera usvojenih tokomvanrednog stanja“. 12 Tako|e, sud smatra da „sudske garantijetreba da budu ostvarene u okviru i prema principima pravi~nogpostupka, sadrànog u ~lanu 8 Konvencije“. 13„Sudske garantije“ obuhvataju i pravo na habeas corpus iamparo.Inter-ameri~ki sud smatra da iako je habeas corpus uglavnom 12. Inter-ameri~ki sud, savetodavnonamenjen za{titi prava na slobodu koje se moè derogirati,on mi{ljenje OC-8/87, 30. januar 1987,„Habeas Corpus za vreme vanrednogje postao najva`niji instrument za za{titu zatvorenikovihstanja,“ str. 25, 26.prava na ìvot i na slobodu od torture, a to su prava koja se 13. Sudske garantije za vremene mogu derogirati. 14 Zbog toga Sud smatra da pravo navanrednog stanja, Savetodavnomi{ljenje OC-9/87, 06. oktobarpravne lekove habeas corpus i amparo nikada ne sme biti1987, OAS/Ser.L/V/III. 19 dok. 13,suspendovano po{to su to „pravni lekovi od izuzetnog1988.14. Inter-ameri~ki sud za ljudskazna~aja za za{titu razli~itih prava ~ije je derogiranjezabranjeno ~lanom 27 (2) Ameri~ke konvencije“. 15prava, savetodavno mi{ljenje OC-8/87, 30. januar 1987, „HabeasCorpus za vreme vanrednog stanja,“str. 27.15. Inter-ameri~ki sud za ljudskaprava, savetodavno mi{ljenje OC-8/87, 30. januar 1987, „HabeasCorpus za vreme vanrednog stanja,“str. 29.

210Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE31.4 Standardi koji ne dozvoljavajususpenziju prava na pravi~nosu|enjeVeliki broj me|unarodnih standarda relevantnih za pravo napravi~no su|enje ne dozvoljavaju suspenziju bilo koje garantijeza pravi~no su|enje.31.4.1 Ugovori o ljudskim pravimaNeki od ugovora o ljudskim pravima ne dozvoljavajususpendovanje prava koja se tim ugovorima priznaju. Na primer,ne smeju se ukinuti prava na pravi~no su|enje garantovanaKonvencijom protiv torture, Konvencijom o pravima deteta,Konvencijom o ukidanju svih oblika diskriminacije èna,Me|unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasnediskriminacije i Afri~kom poveljom.* ^lan 2(2) Konvencije protivtorture.Konvencija protiv torture propisuje: „Tortura ne sme da sepravda postojanjem izuzetnih okolnosti, bilo da se radi o ratnomstanju ili pretnji ratom, unutra{njoj politi~koj nestabilnosti ilibilo kojoj drugoj javnoj opasnosti”.*Prema ovom ugovoru, optuèna osoba ima pravo, koje se nemoè derogirati, na zabranu torture u svim fazama krivi~nogpostupka, obuhvataju}i ispitivanje, pritvor, su|enje, izricanjepresude i izdràvanje kazne. U skladu s tim, dokazi dobijenitorturom ne smeju se nikada koristit, osim u postupku protivnavodnih izvr{ilaca torture. 16 Videti Poglavlje 10.4, Zabranatorture i ne~ove~nog postupanja i Poglavlje 17, Zabranaupotrebe dokaza iznu|enih torturom ili prinudom.* Afri~ka povelja.16. The administration of justice andthe Human Rights of Detainees, Theright to a fair trial, S.Chernenko iW.Treat, Dok. UN-a E/CN.4Sub.2/1994/24 (1994), para. 132.17. (74/92), Deveti godi{nji izve{tajAfri~ke komisije za ljudska prava iprava naroda, 1995/96, AHG/207,aneks VIII.Afri~ka povelja ne dozvoljava derogiranje bilo koje svojeodredbe, obuhvataju}i pravo na pravi~no su|enje, pod bilokakvim okolnostima. Afri~ka komisija za ljudska prava i pravanaroda smatra da vlada u vanrednim situacijama ima trajnuodgovornost da „obezbedi sigurnost i slobodu svojih gra|ana“.Postojanje nacionalne opasnosti ne dozvoljava suspendovanjeprava koje je vlada du`na da garantuje u skladu sa obavezama izugovora.* 1731.4.2 Vanugovorni standardiPrava na pravi~no su|enje su, tako|e, za{ti}ena velikim brojemme|unarodnih vanugovornih standarda poput Univerzalnedeklaracije o ljudskim pravima, Skupa principa, Osnovnihprincipa o ulozi advokata, Osnovnih principa o nezavisnosti

Poglavlje 31: Pravo na pravi~no su|enje za vreme vanrednog stanjasudstva i Standardnih minimalnih pravila o postupanju sazatvorenicima. Vanugovorni standardi se primenjuju uvek i podsvim okolnostima. Ovi standardi predstavljaju konsenzusme|unarodne zajednice o dobrim principima i praksi, te nepriznaju mogu}nost prihvatanja niìh standarda u vremeopasnosti.31.4.3 Humanitarno pravo@enevske konvencije i dva Dopunska Protokola primenjujuse za vreme oruànog sukoba i ne dozvoljavaju derogaciju. Kaorezultat toga, tokom me|unarodnog i unutra{njeg oruànogsukoba, na snazi su prava na pravi~no su|enje iz domenahumanitarnog prava. Videti Poglavlje 32, Pravo na pravi~nosu|enje za vreme oruànog sukoba.êtiri ènevske konvencije iz 1949. godine i Dopunskiprotokol I se primenjuju tokom me|unarodnog oruànogsukoba. ^lan 75 Dopunskog protokola I obezbe|uje osnovnegarantije pravi~nog su|enja za bilo koju osobu pritvorenu zbogdela u vezi sa me|unarodnim oruànim sukobom. Osoba ne smebiti progla{ena krivom za krivi~no delo u vezi sa oruànimsukobom, osim od strane suda „koji po{tuje op{te priznateprincipe redovnog sudskog postupka“.**Zajedni~ki ~lan 3 @enevskih konvencija i Dopunski protokolII se primenjuju kada oruàni sukob nije me|unarodni.Zajedni~ki ~lan 3, koji se odnosi na osobe koje ne u~estvujuaktivno u neprijateljstvima, zabranjuje izricanje presuda ipogubljenja bez prethodnog su|enja pred redovnoustanovljenim sudom „koji pruà sve sudske garantije koje sucivilizovani narodi priznali kao nu`ne“.***Prema humanitarnom pravu, pravo na sudske garantije za vremeunutra{njeg oruànog sukoba je neotu|ivo, budu}i da nijedozvoljeno derogiranje ovih odredbi.Zajedni~ki ~lan 3 se smatra obi~ajnim pravom kojem morajuda se povinuju svi ~lanovi me|unarodne zajednice, bilo da ih nato obavezuje ugovor ili ne.@enevske konvencije garantuju za{titu u posebnimokolnostima, ali humanitarni razlozi, koji su u njihovoj osnovi,podjednako su va`ni i u vreme mira. 18 Specijalni izvestilac UN-ao vanrednom ili opsadnom stanju smatra da, s obzirom da sepravo na pravi~no su|enje, prema humanitarnom pravu ne moèsuspendovati, ono mora biti smatrano pravom koje se ne moèderogirati, na osnovu toga {to bi bio „paradoks da garantije umiru budu slabije od onih u ratu“. 19211** ^lan 75 Dopunskog protokola I.*** Zajedni~ki ~lan 3 (d) @enevskihkonvencija.18. Seguridad del Estado (Dràvnabezbednost), Derecho Humanitario yDerechos Humanos (Humanitarnopravo i ljudska prava), Informe Final,Comite Internacional de la CruzRoja, Instituto Interamericano deDerechos Humanos, San Jose, 1984,str. 61.19. Specijalni izvestilac o vanrednimstanjima i stanjima opsade, Studija oimplikacijama za ljudska pravanedavnih doga|aja koji se odnose navanredno stanje i stanje opsade, Dok.UN-a: E/CN.4/Sub.2/1982/15,str. 20.

212Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE31.5 Postupanje u skladu same|unarodnim obavezamaSvako suspendovanje prava priznatih ICCPR-om,Ameri~kom konvencijom i Evropskom konvencijom treba dabude u skladu sa drugim obavezama dràve ugovornice premame|unarodnom pravu, obuhvataju}i i humanitarno pravo. Tozna~i da kada se primenjuju @enevske konvencije i Dopunskiprotokoli – za vreme me|unarodnog i unutra{njeg oruànogsukoba – na snazi je pravo na pravi~no su|enje premahumanitarnom pravu. Tako|e, zna~i da, ako je dràva potpisala idruge ugovore o ljudskim pravima koji obezbe|uju {iru za{tituprava koja se ne smeju derogirati, onda ove druge obavezemoraju da se po{tuju. U meri u kojoj obi~ajno pravo name}eobaveze koje se ne mogu derogirati, one imaju prevlast nadovla{}enjem derogiranja obaveza predvi|enih ugovorom.

POGLAVLJE 32Pravo na pravi~no su|enjeza vreme oruànog sukoba213Me|unarodno humanitarno pravo koje predvi|a minimumstandarda pona{anja tokom oruànog sukoba, sadrì va`negarantije za pravi~no su|enje. One se primenjuju na razli~itekategorije ljudi za vreme me|unarodnih ratova i unutra{njihsukoba, obuhvataju}i i gra|anske ratove.32.1 Me|unarodno humanitarno pravo32.1.1 Me|unarodni oruàni sukob32.1.2 Unutra{nji oruàni sukobi32.1.3 Zabrana diskriminacije32.1.4 Vreme trajanja za{tite32.1.5 Pravo na pravi~no su|enje32.2 Pravo na saslu{anje pre su|enja32.2.1 Pravo na obave{tenje32.2.2 Prezumpcija nevinosti32.2.3 Pravo da osoba ne bude prinu|enada prizna krivicu32.3 Prava u predsudskom pritvoru32.3.1 @ene u pritvoru32.3.2 Deca u pritvoru32.4 Prava na su|enju32.4.1 Kompetentni, nezavisni i nepristrasni sud32.4.2 Su|enje u razumnom roku32.4.3 Prava odbrane32.4.4 Za{tita od dvostruke ugroènosti32.4.5 Za{tita od retrospektivnog gonjenja ili ka`njavanja32.5 Dono{enje presude u slu~ajevima za koje se ne izri~esmrtna kazna32.5.1 Zabrana kolektivnog ka`njavanja32.6 Slu~ajevi za koje se izri~e smrtna kazna32.1 Me|unarodno humanitarno pravoMe|unarodno humanitarno pravo reguli{e pona{anje za vremeoruànog sukoba. Za{titne mere iz ~etiri @enevske konvencije idva Dopunska protokola uz Konvencije {tite razli~ite kategorije

214Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE1. Prava na pravi~no su|enje ukrivi~nom postupku treba razlikovatiod prava na pravi~ni postupak udisciplinskom postupku, u kome semogu izre}i nov~ane kazne ilizatvorske kazne ne duè od 30dana,koje su predvi|ene ~l. 89 do 97Tre}e ènevske Konvencije.ljudi, definisane kao za{ti}ene osobe, u odre|enim okolnostima.One uklju~uju garantije za pravi~no su|enje ljudima optuènimza krivi~na dela.Ako je oruàni sukob me|unarodnog karaktera, onda suratni zarobljenici za{ti}eni Tre}om ènevskom konvencijom, acivili êtvrtom ènevskom konvencijom. Garantije izDopunskog protokola I, iz 1977. godine primenjuju se na „ljudekoji su pod vla{}u jedne od zara}enih strana u me|unarodnomoruànom sukobu“, a to obuhvata ratne zarobljenike, lica kojimase ne priznaje status borca i na lica optuèna za zlo~ine protiv~ove~nosti i ratne zlo~ine.U oruànim sukobima koji nemaju me|unarodni karakter,npr. gra|anski ratovi, primenjuju se garantije iz zajedni~kog~lana 3 @enevskih konvencija i Dopunskog protokola II. Smatrase da uvek treba primenjivati principe iz zajedni~kog ~lana 3.Me|unarodno humanitarno pravo zahteva po{tovanje u svimokolnostima, prava na pravi~no su|enje – relevantne odredbe sene mogu derogirati. Ukidanje prava na pravi~no su|enje moèpredstavljati ratni zlo~in, {to zna~i da odgovorna lica treba dabudu izvedena pred sud dràve u kojoj su se na{la, ili da buduizru~eni drugoj dràvi radi su|enja, ili da budu izvedeni predme|unarodni krivi~ni sud.Svaka odredba ugovora mora da se pa`ljivo ispita pre nego{to se na nju pozove, zato {to se garantije prava na pravi~nosu|enje, prema humanitarnom pravu, primenjuju samo uodre|enim okolnostima i na posebne kategorije ljudi. Osnovnizahtevi da su|enje bude pravi~no obezbe|uju da se su{tinski istegarantije primenjuju i u me|unarodnim i u unutra{njimoruànim sukobima, iako specifi~ne odredbe mogu da serazlikuju.32.1.1 Me|unarodni oruàni sukobiLjudima koji su u vlasti jedne od zara}enih strana ume|unarodnom oruànom sukobu garantuju se prava napravi~no su|enje iz ~lana 75 Dopunskog protokola I. Drugeodredbe koje se odnose na prava ratnih zarobljenika na pravi~nosu|enje u krivi~nim slu~ajevima nalaze se u ~lanovima 82 do 88 i99 do 108 Tre}e ènevske konvencije. 1Odredbe koje garantuju pravi~no su|enje civilima naokupiranoj teritoriji nalaze se u ~lanovima 64 do 78 êtvrteènevske konvencije. Prava stranaca na okupiranoj teritorijiza{ti}ena su ~lanovima 35 do 46, a prava civila koji su interniraniobuhva}ena su ~lanovima 79 do 141.

Poglavlje 32: Pravo na pravi~no su|enje za vreme oruànog sukoba32.1.2 Unutra{nji oruàni sukobiNajva`nije odredbe me|unarodnog humanitarnog prava uvezi sa pravom na pravi~no su|enje u unutra{njim oruànimsukobima sadràne su u zajedni~kom ~lanu 3 za sve ~etiri@enevske konvencije i u ~lanu 6 Dopunskog protokola II.215Zajedni~ki ~lan 3 se primenjuje na oruàni sukob „koji nijeme|unarodnog karaktera“ i njegove odredbe se odnose na„osobe koje ne u~estvuju aktivno u neprijateljsvima,obuhvataju}i i ~lanove oruànih snaga koji su poloìli oru`je ione koji se nalaze hors de combat (van borbe) zbog bolesti,ranjavanja, pritvora, ili bilo kog drugog razloga“.Dopunski protokol II ima ne{to ograni~eniji domen.Primenjuje se na oruàne sukobe „odmetnutih oruànih snaga ilidrugih organizovanih naoruànih grupa“ koje imajuju kontrolunad teritorijom „koja im omogu}ava da izvode stalne i uskla|enevojne operacije i da primenjuju ovaj Protokol“. Dopunskiprotokol II se, me|utim, „ne primenjuje na unutra{nje nemire inapetosti, kao {to su uli~ni nemiri, pobune, izolovana isporadi~ni akti nasilja i druga dela sli~ne prirode, jer to nisuoruàni sukobi“. Videti tako|e Poglavlje 31, Pravo na pravi~nosu|enje za vreme vanrednog stanja.32.1.3 Zabrana diskriminacijeHumanitarno pravo sadrì dve vrste odredbi o zabranidiskriminacije koje su relevantne za su|enja. Lica koja drì jednaod zara}enih strana ne smeju biti li{ena prava garantovanihpripadnicima oruànih snaga ili dràvljanima te strane. To zna~ida ratni zarobljenici ne treba da budu podvrgnuti ka`njavanju zakrivi~na dela, koje se ne primenjuje na vojno osoblje dràve kojaih drì. 2 Ratnim zarobljenicima treba da se sudi pred istimsudovima i po istom postupku kao i dràvljanima zemlje koja ihdrì i ne smeju im se izricati teè kazne.*Zabranjuje se diskriminacija na osnovu rase, boje koè, pola,jezika, veroispovesti, politi~kog ili drugog mi{ljenja, nacionalneili dru{tvene pripadnosti, bogatsva, ro|enja ili drugog statusa, ilibilo kog drugog sli~nog kriterijuma, bilo da je re~ ome|unarodnom ili unutra{njem oruànom sukobu.**32.1.4 Vreme trajanja za{titeOdredbe o pravi~nom su|enju prema humanitarnom pravuprimenjuju se, ne samo za vreme oruànog sukoba, ve} nakon* ^lan 102 Tre}e ènevskekonvencije.** ^lan 75(1) Dopunskog protokolaI i ~lan 2(1) Dopunskog protokola II2. Ipak, u takvim slu~ajevima mogubiti podvrgnuti disciplinskimkaznama. Tre}a ènevska konvencija,~l. 82, para. 2.

216Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE*** ^lan 75(6) Dopunskogprotokola Iprestanka neprijateljstava. Garantija prava na pravi~no su|enje izDopunskog protokola I za uhap{ena, pritvorena ili interniranalica iz razloga vezanih za oruàni sukob traje „do njihovogpu{tanja na slobodu, povratka u domovinu ili ponovnoguklju~ivanja u dru{tvo, ~ak i nakon zavr{etka oruànogsukoba“.**** ^lan 6 êtvrte ènevskekonvencije.Pravo na pravi~no su|enje civila na okupiranoj teritorijiprimenjuje se od po~etka oruànog sukoba ili okupacije dogodinu dana nakon op{teg prestanka vojnih operacija. Dràvaokupator je du`na da, za vreme trajanja okupacije, primenjujeodredbe kojima se garantuje pravi~no su|enje. U svakomslu~aju, „za{ti}ene osobe ~ije pu{tanje na slobodu, povratak udomovinu ili ponovno uklju~ivanje u dru{tvo moè da se dogodiposle tog datuma i dalje }e uìvati za{titu ove Konvencije“.*Garantije prava na pravi~no su|enje iz ~lana 6 Dopunskogprotokola II primenjiva}e se i nakon okon~anja unutra{njegoruànog sukoba na lica koja su li{ena slobode, ili im jesloboda bila ograni~ena zbog krivi~nih dela izvr{enih u vezi saoruànim sukobom.Relevantni standardiZajedni~ki ~lan 3(1) @enevskih konvencija(unutra{nji oruàni sukob):„Prema licima koja ne u~estvuju neposredno uneprijateljstvima i prema pripadnicima oruànih snaga kojisu poloìli oru`je i licima onesposobljenim za borbu usledbolesti, rana, li{enja slobode, ili iz kojeg bilo drugoguzroka, postupa}e se u svakoj prilici, ~ove~no, bezdiskriminacije zasnovane na rasi, boji koè, veri iliube|enju, polu, ro|enju ili imovnom stanju, ili bilo komsli~nom merilu.Zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakommestu, prema gore navedenim licima slede}i postupci:(a) povrede koje se nanose ìvotu i telesnom integritetu,naro~ito za sve vrste ubistva, osaka}enja, svireposti imu~enja;(b) uzimanje talaca;(c) povrede li~nog dostojanstva, naro~ito uvredljivi iponiàvaju}i postupci;(d) izricanje i izvr{avanje kazni bez prethodnog su|enja odstrane redovno ustanovljenog suda sa svim sudskimgarantijama koje civilizovani narodi smatrajuneophodnim…“

Poglavlje 32: Pravo na pravi~no su|enje za vreme oruànog sukoba217^lan 75(4) Dopunskog protokola I (me|unarodnioruàni sukob):„Ne moè se izre}I niti izvr{iti kazna nad licem za koje seutvrdi da je krivo za krivi~no delo u vezi sa oruànimsukobom ako presudu nije doneo nepristrasan i redovnoustanovljen sud koji po{tuje op{te priznate principeredovnog sudskog postupka.“^lan 6(2) Dopunskog protokola II (unutra{nji oruànisukob):„ Ne moè se izre}I niti izvr{iti kazna nad licem za koje seutvrdi da je krivo za krivi~no delo, osim nakon presude kojuje doneo sud koji pruà osnovne garantije nepristrasnosti Inezavisnosti..”32.1.5 Pravo na pravi~no su|enjeKada nema izri~itih odredbi koje se odnose na posebneaspekte prava na pravi~no su|enje u ugovoru o humanitarnompravu, to ne zna~i da humanitarno pravo dozvoljava kr{enje togaspekta prava. Garantije za pravi~no su|enje su ekstenzivnoformulisane tako da obuhvataju sve savremene garantije zapravi~no su|enje koje su opisane u ovom priru~niku, i navodesamo minimum zahteva koji moraju biti po{tovani u svimokolnostima.Za vreme me|unarodnog oruànog sukoba, ~lan 75 (4)Dopunskog protokola I zahteva da su|enje osobama u vlastijedne od zara}enih strana mora da se odrì pred „nepristrasnim iredovno ustanovljenim sudom koji po{tuje op{te priznateprincipe redovne sudske procedure“. Broj garantija kojeobuhvata ~lan 75 (4) Dopunskog protokola I nije kona~an.Neke od njih su ekstenzivnije postavljene, poput ~lana 75 (4) (a)koji zahteva da procedura „optuènom obezbedi sva potrebna ** ^lan 75 (4) Dopunskogprava i sredstva za odbranu pre i za vreme su|enja“.**protokola ICivilima koji ìve na okupiranoj teritoriji za vrememe|unarodnog oruànog sukoba, „nadle`ni sudovi okupacionihvlasti, ne mogu izricati osu|uju}e presude, osim nakon redovnog *** ^lan 71 êtvrte ènevskesu|enja“.***konvencije.Pravo na pravi~no su|enje u unutra{njem oruànom sukobuje na sli~an na~in ekstenzivno odre|eno. Zajedni~ki ~lan 3predvi|a da su|enja treba da pruè „sve neophodne sudskegarantije koje priznaju civilizovani narodi“. ^lan 6 (2)Dopunskog protokola II zahteva da sud obezbedi „najva`nije # Zajedni~ki ~lan 3 @enevskihgarantije nezavisnosti i nepristrasnosti“ i sadrì kratak spisak konvencija, ~lan 6 (2) Dopunskoggarantija, koji nije kona~an. # protokola II

Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE21832.2 Pravo na saslu{anje pre su|enja32.2.1 Pravo na obave{tenje## ^lan 105, paragraf 1, Tre}eènevske konvencije.### ^lan 75(3) Dopunskogprotokola ISvako ko je li{en slobode ili optuèn za krivi~no delo u vezi same|unarodnim oruànim sukobom ima izvesna prava nainformacije.Obave{tenje o pravimaRatni zarobljenici suo~eni sa optu`bama za krivi~no delo trebada budu obave{teni o odre|enim pravima. Obave{tenje }e im„blagovremeno pre su|enja“ pruìti vlasti koje ih drè. To suprava „na pomo} jednog od njegovih drugova u pritvoru, nakvalifikovanog advokata ili na branioca po sopstvenom izboru,na pozivanje svedoka i, ako smatra da je potrebno, na uslugestru~nog tuma~a“. ##Razlozi pritvaranjaSvaka osoba koja je uhap{ena, pritvorena ili internirana za dela uvezi sa me|unarodnim oruànim sukobom treba u najkra}emmogu}em roku da bude obave{tena, na jeziku koji razume, orazlozima zbog kojih su te mere preduzete. ###* ^lan 75(4)(a) Dopunskogprotokola I** ^lan 105 Tre}e ènevskekonvencije*** ^lan 71(2) êtvrte ènevskekonvencijeOptu`beSvaka osoba koja je optuèna za krivi~no delo u vezi same|unarodnim oruànim sukobom treba „da bude bezodlaganja obave{tena o detaljima optu`be protiv nje za delo kojeje navodno u~inila“.*Ratni zarobljenik i njegov branilac treba da budu obave{teni„na vreme pre po~etka su|enja“ o „detaljima optu`be ilioptu`bi… na jeziku koji razumeju“.**Civili na okupiranoj teritoriji koje su okupacione vlastioptuìle za krivi~no delo „ u najkra}em mogu}em roku bi}eobave{teni u pisanoj formi, na jeziku koji razumeju, o detaljimaoptu`be protiv njih“.***Pravo na obave{tavanje rodbine i prijateljaTre}a ènevska konvencija zahteva da se obave{tenje o hap{enjuratnog zarobljenika optuènog da je izvr{io krivi~no delo da Siliza{titnici, koja ima obavezu da obavesti zatvorenikovu porodicui prijatelje. Sila za{titnica je tre}a dràva ~ija je du`nost da {titiinterese zara}enih strana i njihove dràvljane na neprijateljskojteritoriji. ^lan 104 predi|a detaljne zahteve za obave{tavanje Sileza{titnice, i, ako se dràva koja drì osobe ne povinuje timzahtevima, onda mora odloìti po~etak su|enja.êtvrta ènevska konvencija zahteva od okupacionih vlastida obaveste Silu za{titnicu, a zatim, eventualno rodbinu i

Poglavlje 32: Pravo na pravi~no su|enje za vreme oruànog sukobaprijatelje, o toku postupka kada je lice optuèno za te{kokrivi~no delo. Su|enje ne sme da se nastavi ako nije ispunjenzahtev za detaljnim obave{tenjem. #Iako ~lan 76 êtvrte ènevske konvencije ne daje mogu}nostpristupa rodbini i prijateljima, on garantuje da }e „za{ti}eneosobe u pritvoru imati pravo da ih pose}uju delegati Sileza{titnice i Me|unarodnog Komiteta crvenog krsta(ICRC)…“ ##32.2.2 Prezumpcija nevinostiPravo na pretpostavkau nevinosti mora se po{tovati ume|unarodnom i u unutra{njem oruànom sukobu. Ono seprimenjuje u svim fazama postupka do presude. „Svako ko jeoptuèn za krivi~no delo smatra}e se nevinim dok se ne dokaèkrivica u skladu sa zakonom“ kako u me|unarodnom, tako i uunutra{njem oruànom sukobu. ###32.2.3 Pravo da osoba ne bude prinu|enada prizna krivicuU me|unarodnom oruànom sukobu „niko ne}e biti prinu|enda svedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu“. + „Ratni zarobljenikne sme biti podvrgnut ni moralnom ni fizi~kom pritisku da bi seprinudio da prizna krivicu za delo za koje je optuèn“. ++ Uunutra{njem oruànom sukobu „niko ne}e biti prisiljen dasvedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu“. +++32.3 Prava u predsudskom pritvoruPretpostavka da }e osoba biti pu{tena na slobodu pre su|enjaPritvaranje ratnih zarobljenika pre su|enja nije dozvoljeno„osim ako se ista mera primenjuje i na pripadnike sile koja drìratne zarobljenike za sli~na dela, ili ako interes nacionalnebezbednosti to zahteva“, ali „taj pritvor ni u kom slu~aju ne smeda traje duè od tri meseca“.*Pravo na slobodu od mu~enja i ne~ove~nog postupanjaSmatra se da je te{ko kr{enje Tre}e ènevske konvencije:„namerno ubistvo, mu~enje ili ne~ove~no postupanje, vr{enjebiolo{kih opita, namerno prouzrokovanje velikih patnji ilinano{enje ozbiljnih povreda telu i zdravlju“.** Izvr{avanjetakvih dela nad civilom na okupiranoj teritoriji predstavlja te{kokr{enje êtvrte ènevske konvencije.***Ratni zarobljenici ne smeju da budu podvrgnuti „telesnojkazni, zatvaranju u prostorije koje nisu osvetljene dnevnomsvetlo{}u i svakom obliku mu~enja ili svireposti“.#219# ^lan 71, paragrafi 2 i 3 êtvrteènevske konvencije## ^lan 76, paragraf 6 êtvrteènevske konvencije### ^lan 75(4)(d) Dopunskogprotokola I, ~lan 6(2)(d) Dopunskogprotokola II+ ^lan 75(4)(f) Dopunskogprotokola I++ ^lan 99 Tre}e ènevskekonvencije+++ ^lan 6(2)(f) Dopunskogprotokola II* ^lan 103, paragraf 1, Tre}eènevske konvencije** ^lan 130 Tre}e ènevskekonvencije*** ^lan 147 êtvrte ènevskekonvencije# ^lan 87, paragraf 3, Tre}eènevske konvencije

220Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE## ^lan 76, paragraf 2, êtvrteènevske konvencije.Pravo na medicinsku negu i le~enjeCivili koje okupaciona vlast drÌ na osnovu optu`be da suizvr{ili krivi~no delo „dobi}e lekarsku negu koju zahteva stanjenjihovog zdravlja. ##### ^lan 78 Tre}e ènevskekonvencije.+ ^lan 103, paragraf 3, Tre}eènevske konvencije.++ ^lan 76(1) Dopunskogprotokola I+++ ^lan 75(5) Dopunskogprotokola II> ^lan 97, Tre}e ènevskekonvencije.>> ^lan 103, paragraf 3, Tre}eènevske konvencije.* ^lan 76, paragraf 4, êtvrteènevske konvencije.Pravo na podno{enje predstavki koje se ti~u uslova pritvaranjaRatni zarobljenici imaju pravo da vojnim vlastima pod ~ijom sevla{~u nalaze i Sili za{titnici podnose predstavke u pogledureìma kome su podvrgnuti, a predstavke ne treba da budupovod dodatnom ka`njavanju. ### Ako uslovi reìma poprimeoblik torture ili drugih svirepih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ihpostupaka ili ka`njavanja, takvo pritvaranje bi}e nezakonito.Pravo na kontakt sa porodicom i spoljnim svetomRatni zarobljenici imaju ograni~ena prava da stupaju u kontaktsa spoljnim svetom, neposredno ili preko Sile za{titnice. ^lan103, paragraf 3, Tre}e ènevske konvencije omogu}ava da seprava na slanje i primanje pisama „primenjuju dok su ratnizarobljenici u pritvoru pre su|enja“. +32.3.1 @ene u pritvoru@ene koje se na|u u pritvoru za vreme me|unarodnog oruànogsukoba imaju pravo na posebnu za{titu. ++ @ene }e bitipritvorene u odeljenjima koja su odvojena od odeljenja zamu{karce. Bi}e pod neposrednim nadzorom èna. Kad god je tomogu}e, one ne}e biti odvajane od ostalih ~lanova svojeporodice. +++@ene ratni zarobljenici „koje izdràvaju disciplinsku kaznubi}e pritvorene u prostorijama odvojenim od onih u kojima sumu{karci i bi}e pod neposrednim nadzorom èna“. > Ovaodredba se tako|e primenjuje na ène ratne zarobljenike „kojese drè u pritvoru pre su|enja“. >>@ene civili koje su u pritvoru okupacionih vlasti „bi}esme{tene u prostorijama odvojenim od onih u kojima sumu{karci i stavi}e se pod neposredan nadzor èna“.*Relevantni standardi^lan 75(5) Dopunskog protokola I:„@ene ~ija je sloboda ograni~ena zbog oruànog sukoba,bi}e sme{tene u odeljenja odvojena od odeljenja zamu{karce. One }e biti pod neposrednim nadzorom èna.Me|utim, u slu~ajevima kada su porodice pritvorene iliinternirane, one }e – kad god je to mogu}e – biti dràne naistom mestu i sme{tene kao porodi~ne zajednice.“

Poglavlje 32: Pravo na pravi~no su|enje za vreme oruànog sukoba22132.3.2 Deca u pritvoru** ^lanovi 77(1), 77(2), 77(3) i77(5) Dopunskog protokola IDeca imaju pravo na posebnu za{titu za vreme me|unarodnogoruànog sukoba.** Pored toga, „vodi}e se ra~una o posebnom *** ^lan 76, paragraf 5, êtvrtereìmu predvi|enom za maloletnike“ koje drè okupacione ènevske konvencije.vlasti.*** Deca }e biti sme{tena u posebna odeljenja odvojena ododeljenja za odrasle, izuzev u slu~ajevima kada su porodice# ^lan 77(4) Dopunskogsme{tene zajedno. #protokola I32.4 Prava na su|enju32.4.1 Kompetentni, nezavisni i nepristrasnisudPravo na su|enje pred nadle`nim, nezavisnim i nepristrasnimsudom za ljude koji su u vlasti strane u oruànom sukobugarantovano je Dopunskim protokolom I, koji zahteva„nepristrasan i redovno ustanovljeni sud“. ## Ratnim##^lan 75(4) Dopunskogzarobljenicima treba da se sudi pred nezavisnim i nepristrasnim protokola Isudovima. Oni }e biti izvedeni pred vojni sud, osim ako sepripadnicima oruànih snaga Sile koja ih drÌ za ista dela sudi ### ^lan 84 Tre}e ènevskepred civilnim sudovima. ###konvencije.Garantije o nadle`nosti, nezavisnosti i nepristrasnosti sudovakoji sude civilima na okupiranoj teritoriji su ograni~ene. Naokupiranoj teritoriji treba da ostane na snazi krivi~nozakonodavstvo koje }e sprovoditi nadle`ni sudovi, ali onopodleè odre|enom broju va`nih izuzetaka. êtvrta ènevskakonvencija zahteva da krivi~ni zakoni budu na snazi i da sudovina okupiranoj teritoriji deluju „ukoliko ih ne bude ukinula ilisuspendovala okupaciona vlast kada predstavljaju opasnost po + ^lan 64, paragraf 1, êtvrtebezbednost te vlasti ili prepreku za primenu ove Konvencije“. + ènevske konvencije.Postoji ograni~ena za{tita sudija od otpu{tanja. Okupacionojvlasti je zabranjeno da menja pravni poloàj slu`benika ili sudijana okupiranoj teritoriji ili da ih ka`njava zbog izbegavanjavr{enja svojih du`nosti pozivanjem na razloge savesti. Ovo,me|utim, ne predstavlja prepreku da okupacione vlasti uklone ++ ^lan 54 êtvrte ènevskejavne slu`benike sa njihovih du`nosti. ++konvencije.Okupaciona sila moè da donosi krivi~no zakonodavstvo naokupiranoj teritoriji „da bi obezbedila redovnu upravu tomteritorijom i svoju bezbednost „. +++ U takvim slu~ajevima,+++ ^lan 64, paragraf 2, êtvrteokupaciona vlast ima pravo da optuène izvede pred svojeènevske konvencije.„nepoliti~ke i na redovan na~in ustanovljene vojne sudove, poduslovom da oni zasedaju na okupiranoj teritoriji“. Poèljno je da > ^lan 66 êtvrte ènevskeàlbeni sudovi zasedaju na okupiranoj teritoriji. > konvencije.

222Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJERelevantni standardi^lan 84 Tre}e ènevske konvencije:„Ratni zarobljenik moè biti izveden samo pred sud kojipruà op{te priznata jemstva nezavisnosti inepristrasnosti…“* ^lan 6(2) Dopunskog protokola IIU unutra{njim oruànim sukobima „izricanje presude iizvr{enje kazne nad licem za koje se utvrdi da je krivo zakrivi~no delo, izvr{i}e se samo na osnovu osude koju je izrekaosud koji pruà osnovne garantije o nezavisnosti inepristrasnosti“.*32.4.2 Su|enje u razumnom roku** ^lan 103, paragraf 1, Tre}eènevske konvencije.*** ^lan 71, paragraf 2, êtvrteènevske konvencije.Ratni zarobljenici imaju pravo na su|enje u najkra}em mogu}emroku. „Sudska istraga protiv ratnog zarobljenika vodi}e seonoliko brzo koliko to okolnosti dopu{taju i na na~in koji }eomogu}iti da se su|enje obavi {to pre.“** Civili kojimaokupacione vlasti sude na okupiranoj teritoriji „bi}e izvedenipred sud {to je brè mogu}e“.***32.4.3 Prava odbrane# ^lan 75(4)(a) Dopunskogprotokola I## ^lan 99 Tre}e ènevskekonvencije.### ^lan 72 êtvrte ènevskekonvencije.+ ^lan 6(2)(a) Dopunskogprotokola II++ ^lan 75(4)(e) Dopunskogprotokola I, ~lan 6(2)(e) Dopunskogprotokola IIPravo na odbranuPravo na odbranu je garantovano Dopunskim protokolom I(me|unarodni oruàni sukobi), koji zahteva da„postupak…obezbedi optuènom pre i za vreme su|enja svapotrebna prava i sredstva odbrane“. #„Nijedan ratni zarobljenik ne moè biti osu|en pre nego {tomu je pruèna mogu}nost da se brani i da koristi pomo}stru~nog branioca.“ ##Civilima na okupiranoj teritoriji êtvrta ènevska konvencijagarantuje „pravo da iznesu dokaze neophodne za svoju odbranu“i pravo da pozovu svedoke. ###U unutra{njim oru{anim sukobima, Dopunski protokol IIpropisuje da }e postupak „obezbediti optuènom, pre i za vremesu|enja, sva potrebna prava i sredstva odbrane“. +Prisustvo optuènogU me|unarodnim i u unutra{njim oruànim sukobima „svakoko je optuèn za krivi~no delo ima}e pravo da mu se sudi unjegovom prisustvu“. ++Pravo na braniocaRatni zarobljenik koji je suo~en sa optu`bom da je izvr{iokrivi~no delo ima pravo na pomo} „kvalifikovanog advokata ili

Poglavlje 32: Pravo na pravi~no su|enje za vreme oruànog sukobabranioca po sopstvenom izboru“. Ako ratni zarobljenik neizabere advokata, on }e mu biti dodeljen. Branilac/advokatratnog zarobljenika „ ima pravo da slobodno pose}ujeoptuènog i da sa njim razgovara uz po{tovanjeprivatnosti“. +++Relevantni standardi^lan 75(4)(a) Dopunskog protokola I (me|unarodnioruàni sukobi):„bi}e obezbe|eno da optuèni bez odlaganja budeobave{ten o detaljima krivi~nog dela koje je navodno u~inioi optuènom }e se obezbediti, pre i za vreme su|enja, svapotrebna prava i sredstva odbrane;“^lan 6(2)(a) Dopunskog protokola II(unutra{njioruàni sukobi):„postupak }e obezbediti da optuèni bude obave{ten bezodlaganja o detaljima krivi~nog dela koje je navodno u~inioi obezbedi}e optuènom, pre i za vreme su|enja, svapotrebna prava i sredstva odbrane;“Pravo na dovoljno vremena i odgovaraju}e mogu}nosti zapripremu odbraneBraniocu ratnog zarobljenika se garantuje „rok od najmanje dvenedelje pre po~etka su|enja, kao i druge potrebne olak{ice zapripremu odbrane optuènog“ i pravo na poverljiv pristupratnom zarobljeniku i svedocima odbrane, kao i i pravo da„koristi te mogu}nosti sve do isteka rokova za podno{enje àlbeili peticije“.*Pravo da se pozovu i ispitaju svedociZa krivi~na dela u vezi sa me|unarodnim oruànim sukobom„optuèni za krivi~no delo ima}e pravo da ispita ili da traì da seispitaju svedoci protiv njega i da obezbedi prisustvo i ispitivanjesvedoka koji svedo~e u njegovu korist pod istim uslovima kao isvedoci protiv njega“.**Ratni zarobljenik koji je optuèn za krivi~no delo „ima}epravo … da pozove svedoke“.***Pravo na tuma~a i prevodRatni zarobljenik „ima pravo… na usluge kompetentnogprevodioca/tuma~a ako to smatra neophodnim“. #Pravo na javno su|enje i presuduU me|unarodnim oruànim sukobima, „svako ko je krivi~nogonjen ima pravo da se presuda javno objavi“. ## +++ ^lankonvencije.* ^lan 105konvencije.** ^lan 75(4)(g)protokola I*** ^lan 105,ènevske konvencije.^lan 105,ènevske konvencije.## ^lan 75(4)(i)protokola I223ènevskeDopunskogTre}eTre}eDopunskog105 Tre}eTre}e ènevskeparagraf 1paragraf 1

224Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE### ^lan 105 Tre}e ènevskekonvencije.+ ^lan 107 Tre}e ènevskekonvencije.++ ^lan 106 Tre}e ènevskekonvencije.+++ ^lan 75(4)(j) Dopunskogprotokola I> ^lan 6(3) Dopunskog protokola II>> ^lan 75(4)(h) Dopunskogprotokola I>>> ^lan 86 Tre}e ènevskekonvencije.* ^lan 75(4)(c) Dopunskogprotokola IIako Tre}om ènevskom konvencijom nije izri~itoobezbe|ena javnost su|enja ratnim zarobljenicima, Konvencijazahteva da predstavnici Sile za{titnice prisustvuju su|enju, osimako se su|enje, izuzetno, odràva u tajnosti (in camera) uinteresu dràvne bezbednosti. ### O presudi i izre~enoj kazni,kao i o pravu na àlbu, mora se obavestiti Sila za{titnica,zatvorenikov predstavnik i sam ratni zarobljenik na jeziku kojirazume. +Pravo na àlbuRatni zarobljenici imaju pravo, pod istim uslovima kao ipripadnici oruànih snaga Sile koja drì ratne zarobljenike, dauloè àlbu i da budu obave{teni o tom pravu. ++Iako Dopunskim protokolom I nije garantovano pravo naàlbu, Protokol zahteva da „lice koje je osu|eno prilikomdono{enja presude bude obave{teno o pravnim i drugimlekovima i o rokovima do kojih se oni mogu koristiti“. +++ Zaunutra{nje oruàne sukobe, Dopunski protokol II sadrìidenti~no formulisanu garantiju. >32.4.4 Za{tita od dvostruke ugroènostiDopunski protokol I (me|unarodni oruàni sukobi) obezbe|ujeda „niko ne}e biti krivi~no gonjen ili ka`njen od iste strane zakrivi~no delo za koje je kona~na osloba|aju}a ili osu|uju}apresuda ve} doneta po istom zakonu i sudskom postupku“. >>Sli~no tome, Tre}a ènevska konvencija predvi|a da „ratnizarobljenik moè biti ka`njen samo jednom zbog istog dela ilipo istoj optu`bi“. >>>32.4.5 Za{tita od retrospektivnog gonjenjaili ka`njavanjaNiko u vlasti strane u me|unarodnom oruànom sukobu „ne}ebiti optuèn ili osu|en za krivi~no delo, radnju ili propust kojine predstavljaju krivi~no delo prema unutra{njem ilime|unarodnom pravu u vreme u~injenog dela“.*** ^lan 99, paragraf 1, Tre}eènevske konvencije.*** ^lan 65 êtvrte ènevskekonvencije.Ratnim zarobljenicima ne moè biti su|eno za delo koje nijebilo krivi~no prema nacionalnom ili me|unarodnom pravu uvreme kada je u~injeno.**êtvrta @enevska konvencija sadrì veliki broj garantijaprotiv naknadno donetih krivi~nih zakona za civile naokupiranoj teritoriji. „Kaznene odredbe koje donese okupacionaSila ne mogu stupiti na snagu pre nego {to budu objavljene isaop{tene stanovni{tvu na njegovom jeziku. Te odredbe nemogu imati povratno dejstvo.“***

Poglavlje 32: Pravo na pravi~no su|enje za vreme oruànog sukobaSudovi na okupiranoj teritoriji „primenjiva}e samo onezakonske odredbe koje su bile donete pre izvr{enja krivi~nogdela“. #Dopunski protokol II koji se primenjuje na unutra{njioruàni sukob, obezbe|uje da „niko ne}e biti progla{en krivimza krivi~no delo zbog ~injenja ili propu{tanja, koji nisu bilikrivi~no delo prema zakonu u vreme kada su u~injeni“. ##32.5 Dono{enje presude u slu~ajevima zakoje se ne izri~e smrtna kaznaRatnim zarobljenicima se ne moè izre}I „ma koja kazna osimone koja je predvi|ena i za pripadnike oruànih snaga Sile kojaih drì za isto delo“. ###„Pri odre|ivanju kazne, sudovi ili vlasti Sile koja drì ratnezarobljenike uzima}e u obzir ~injenicu da optuèni, po{to nijedràvljanin Sile koja drì ratne zarobljenike, nije prema njojobavezan na vernost i da se u njenoj vlasti nalazi mimo svojevolje. Ti sudovi i (ili) vlasti mo}i }e da ublaè kaznu predvi|enuza delo koje se zarobljeniku stavlja na teret i stoga ne}e bitidu`ni da primenjuju najmanju meru propisane kazne.“ +„Trajanje pritvora ratnom zarobljeniku pre su|enja odbi}e seod trajanja zatvorske kazne na koju bude osu|en i o tome }e sevoditi ra~una u trenutku odre|ivanja kazne.“ ++Ratni zarobljenici koji se gone na osnovu zakona Sile koja ihdrì za dela koja su izvr{ili pre nego {to su zarobljeni, uìva}eza{titu Tre}e ènevske konvencije. +++Sa ratnim zarobljenicima koji su izdràli kaznu, ne sme sepostupati druga~ije nego sa ostalim zarobljenicima. >Za civile na okupiranoj teritoriji, êtvrta ènevskakonvencija predvi|a da }e sudovi „primenjivati samo onezakonske odredbe… koje su u skladu sa op{tim pravnimna~elima, a naro~ito princip da }e kazna biti proporcionalnaizvr{enom krivi~nom delu“. >>I Dopunski protokol I (me|unarodni oruàni sukobi) iDopunski protokol II (unutra{nji oruàni sukobi) predvi|aju dase ne moè izre}i teà kazna od one koja je bila primenjiva uvreme kada je krivi~no delo bilo izvr{eno. Ako se posleizvr{enog krivi~nog dela izmeni zakon, na u~inioca }e seprimeniti zakon koji predvi|a blaù kaznu za to delo. >>> # ^lan 67 êtvrte ènevskekonvencije.## ^lan 6(2)(c) Dopunskogprotokola II### ^lan 87 Tre}e ènevskekonvencije.^lan 87 Tre}e ènevskekonvencije.++ ^lan 103 Tre}e ènevskekonvencije.+++ ^lan 85 Tre}e ènevskekonvencije.^lan 88 Tre}e ènevskekonvencije.>> ^lan 67 êtvrte ènevskekonvencije.>>> ^lan 75(4)(c) Dopunskogprotokola I, ~lan 6(2)(c) Dopunskogprotokola II225

226Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE* ^lan 75(4)(b) Dopunskogprotokola I** ^lan 87 Tre}e ènevskekonvencije.*** ^lan 6(2)(b) Dopunskogprotokola II# ^lan 33 êtvrte ènevskekonvencije.32.5.1 Zabrana kolektivnog ka`njavanjaDopunski protokol I (me|unarodni oruàni sukobi) garantujeda „niko ne}e biti osu|en za krivi~no delo izuzev na osnovuindividualne krivi~ne odgovornosti“.* Tre}a ènevska konvencijazabranjuje „kolektivno ka`njavanje za individualna dela“ ratnihzarobljenika.**U unutra{njim oruànim sukobima „niko ne}e biti osu|en zakrivi~no delo izuzev na osnovu individualne krivi~neodgovornosti“.***Za civile na okupiranoj teritoriji: „Ni jedno za{ti}eno lice nemoè biti ka`njeno za delo koje nije li~no izvr{ilo. Zabranjene sukolektivne kazne, kao i sve mere zastra{ivanja i terorizma.“ #32.6 Slu~ajevi za koje se izri~esmrtna kaznaU dràvama koje jo{ nisu ukinule smrtnu kaznu, humanitarnopravo strogo ograni~ava okolnosti pod kojima osoba moè bitiosu|ena na smrtnu kaznu i da ta kazna bude izvr{ena. Overestrikcije se primenjuju uz druge garantije prava na pravi~nosu|enje i moraju se tuma~iti u kontekstu prava ljudskih prava istandarda kojima se ograni~ava izricanje smrtne kazne (videtiPoglavlje 28, Slu~ajevi izricanja smrtne kazne). Statuti dva adhoc Me|unarodna krivi~na tribunala za biv{u Jugoslaviju i zaRuandu i Me|unarodnog krivi~nog tribunala ne predvi|ajusmrtnu kaznu kao kaznu za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti iza te{ka kr{enja humanitarnog prava.Ratni zarobljeniciTre}a ènevska konvencija ograni~ava okolnosti pod kojima semoè izricati i izvr{avati smtna kazna nad ratnim zarobljenicima.## ^lan 100 Tre}e ènevskekonvencije.### ^lan 100 Tre}e ènevskekonvencije.„Ratni zarobljenici i Sile za{titnice bi}e obave{teni, {to je premogu}e, o krivi~nim delima za koja je predvi|ena smrtna kaznana osnovu zakona Sile koja drì ratne zarobljenike.“ Ratnizarobljenici moraju da budu obave{teni odmah nakonzarobljavanja, a smrtna kazna se moè primeniti samo kao kaznaza dela koja su izvr{ena nakon tog obave{tenja. ##Sila koja drì ratne zarobljenike ne moè jednostrano dapro{iri primenu smrtne kazne na druga krivi~na dela bezsaglasnosti Sile za{titnice. ### Ovo predstavlja garantiju ratnimzarobljenicima da se ne}e primenjivati ad hoc zakonodavstvo Silekoja drì ratne zarobljenike i kojim bi se mogla pogor{atinjihova situacija.

Poglavlje 32: Pravo na pravi~no su|enje za vreme oruànog sukobaDanas, svako pro{irivanje primene smrtne kazne ne bi bilo usaglasnosti sa pozivima Generalne skup{tine UN-a i Komisije zaljudska prava UN-a da se ograni~I primena smrtne kazne, satendencijom njenog ukidanja, kao i sa obavezama dràvaugovornica Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kimpravima i Ameri~ke konvencije. (Videti Poglavlje 28, Slu~ajeviizricanja smrtne kazne).^lan 100 Tre}e ènevske konvencije zahteva da pre nego {tose opredeli za izricanje smrtne kazne, sud uzme u obzir da jezatvorenik vezan obavezom prema drugoj dràvi i da se nalazi upritvoru protiv svoje volje. Predsedavaju}i sudija „treba da sepostara da se ova imperativna odredba po{tuje“; „ina~e, postojiosnov za àlbu u pravcu ukidanja odluke“. 3Nad ratnim zarobljenikom ne moè se izvr{iti smrtna kaznapre isteka roka od najmanje {est meseci od trenutka kada je Silaza{titnica dobila podrobno obave{tenje o kazni.* ^lan 107sadrì detaljne zahteve koji se ti~u sa obave{tavanja. Odlaganjeod {est meseci Sili za{titnici daje vreme da obavesti zemljuporekla (ratnog zarobljenika) tako da bi mogla uspostavitidiplomatske kontakte sa ciljem da se dobije umanjenje kazne.Pored toga, to je za{titna mera protiv „izricanja presudezasnovane na okolnostima datog trenutka, na koju ~esto uti~uemocije.“ 4Zabrana smrtne kazne za odre|ene kategorije ljudiDopunski protokol I, koji se primenjuje u me|unarodnimoruànim sukobima, predvi|a da se „smrtna kazna za krivi~nodelo u vezi sa oruànim sukobom ne}e izvr{avati nad licima kojanisu navr{ila 18 godina ìvota u vreme izvr{enja krivi~nogdela“.** Dopunski protokol II, koji se primenjuje u unutra{njimoruànim sukobima, predvi|a jo{ ja~u za{titu u smislu da se„smrtna kazna ne}e izricati licima koja nisu navr{ila 18 godina uvreme kada je izvr{eno krivi~no delo“.***Iako Dopunski protokol I ne zabranjuje izricanje smrtnekazne za krivi~na dela u vezi sa oruànim sukobom za trudnice imajke male dece, njime je zabranjeno izvr{enje smrtne kaznenad njima. „Strane u sukobu }e u najve}oj mogu}oj merinastojati da izbegnu izricanje smrtne kazne za krivi~na dela uvezi sa oruànim sukobom nad trudnicama ili nad majkama samalom decom koja zavise od njih. Smrtna kazna za takvakrivi~na dela se ne}e izvr{iti nad tim ènama.“ #Dopunski protokol II, koji se primenjuje u unutra{njimoruànim sukobima, predvi|a da se „smrtna kazna … ne}eizvr{iti nad trudnicama ili nad majkama sa malom decom.“ ##* ^lan 101 Tre}e ènevskekonvencije.** ^lan 77(5) Dopunskogprotokola I*** ^lan 6(4) Dopunskogprotokola II# ^lan 76(3) Dopunskogprotokola I## ^lan 6(4) Dopunskogprotokola II3. Komentar ICRC-a o Tre}ojènevskoj konvenciji, str.475.4. Komentar ICRC-a o Tre}ojènevskoj konvenciji, str.475.227

PRAVI^NOSU\ENJEP R I R U ^ N I KDODACIDodatak IDodatak IIOp{ti komentari koje je usvojioKomitet za ljudska pravaRezolucija Afri~ke komisije o pravu na postupak ina pravi~no su|enje

DODATAK IOp{ti komentari koje jeusvojio Komitet za ljudskaprava231Odabrani izvodi iz komentara koje je usvojio Komitet zaljudska prava UN-a, koji daju uputstva za tuma~enje ICCPRa(Me|unarodnog Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima.(Dok. UN-a HRI/GEN/1/Rev. 3, 15. avgust 1997)Op{ti komentar 6 (~lan 6)3. Za{tita od samovoljnog li{enja ìvota koja se izri~itozahteva tre}om re~enicom ~lana 6 (1), od izuzetne je va`nosti.Komitet smatra da dràve ugovornice treba da preduzmu merekojima se ne}e samo spre~iti i kazniti krivi~na dela li{enja ìvota,ve} }e spre~iti i pripadnike snaga bezbednosti da samovoljnoubijaju. Li{enje ìvota od strane dràvnih organa je izuzetnoozbiljno pitanje. Zbog toga zakon mora strogo da kontroli{e iograni~i okolnosti pod kojima vlast moè lice li{iti ìvota.6. Dok iz ~lana 6 (2) do (6) proizilazi da dràve ugovornicenisu obavezne da u potpunosti ukinu smrtnu kaznu,ali suobavezne da ograni~e njenu upotrebu, a naro~ito, da je ukinu zasva druga osim za „najteà krivi~na dela „. Shodno tome, onetreba da revidiraju svoje krivi~ne zakone, I u svakom slu~aju, suobavezne da ograni~e izricanje smrtne kazne samo za „najteàkrivi~na dela „. ^lan, tako|e, govori o ukidanju koriste}itermine koji sugeri{u (paragrafi 2 (2) i (6)) da je ukidanjepoèljno. Komitet zaklju~uje da sve mere ukidanja smrtne kaznetreba smatrati napretkom u uìvanju prava na ìvot u okviruzna~enja ~lana 40, i kao takve treba da budu prijavljeneKomitetu. Komitet konstatuje da je veliki broj dràva ve}ukinuo smrtnu kaznu ili suspendovao njenu primenu. Uprkostome, izve{taji dràva pokazuju da je napredak u ukidanju iograni~avanju izvr{enja smrtne kazne jo{ uvek nedovoljan.7. Komitet smatra da se izraz „najteà krivi~na dela „ moratuma~iti restriktivno da bi zna~io da je smrtna kazna izuzetnamera. Iz jasnih odredbi ~lana 6, tako|e proizilazi da se smrtnakazna moè izre}i samo u skladu sa zakonom koji je bio na snaziu vreme kada je krivi~no delo izvr{eno i kada to nije usuprotnosti sa odredbama Pakta. Paktom propisane

232Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEproceduralne garantije se moraju po{tovati, obuhvataju}i i pravona pravi~no su|enje pred nezavisnim sudom, pretpostavkunevinosti, minimum garantija za odbranu, i pravo àlbe vi{emsudu. Ova prava se primenjuju uz posebno pravo na traènjepomilovanja ili na zamenu kazne.Op{ti komentar 8 (~lan 9)1. ^lan 9 koji se odnosi na pravo na slobodu i bezbednostli~nosti u izve{tajima dràva ugovornica ~esto se preuskotuma~i, i one zbog toga daju nepotpune informacije. Komitetnagla{ava da se paragraf 1 primenjuje na sva li{avanja slobode,bilo da se radi o krivi~nim delima ili o slu~ajevima kao {to su, naprimer: du{evna bolest, skitnja, zavisnost od droge, vaspitnirazlozi, kontrola useljenika itd. Ta~no je da se neke od odredbi~lana 9 (deo paragrafa 2 i paragraf 3 u celini) odnose samo naosobe protiv kojih je podignuta optu`nica. Ali ostali paragrafi, anaro~ito va`na garantija postavljena paragrafom 4 (pravo nasudsku proveru zakonitosti pritvora) odnosi se na sve osobekoje su hap{enjem ili pritvaranjem li{ene slobode. Pored toga,dràve ugovornice u skladu sa ~lanom 2 (3) treba da obezbedeefikasan pravni lek u slu~ajevima kada pojedinac tvrdi da njegovoli{avanje slobode predstavlja kr{enje odredbi Pakta.2. Paragraf 3 ~lana 9 zahteva da u slu~ajevima krivi~nih dela,uhap{ena ili pritvorena osoba mora biti izvedena „u najkra}emmogu}em roku“ pred sudiju ili drugo lice zakonom ovla{}eno daobavlja sudsku funkciju. Precizniji vremenski rokovi suzakonom utvr|eni u ve}ini dràva ugovornica i, prema mi{ljenjuKomiteta, odlaganja ne smeju da prekora~e rok od nekolikodana. Mnoge dràve su dale nedovoljne informacije o svojojpraksi u vezi sa ovim pitanjem.3. Ukupno trajanje pritvora do/tokom su|enja je sasvimdrugo pitanje. Kod izvesnih kategorija krivi~nih dela u nekimzemljama, trajanje pritvora je prouzrokovalo zabrinutostKomiteta, a ~lanovi su postavili pitanje /dràvama/ o tome da lije njihova praksa u skladu sa pravom na „su|enje u razumnomroku ili na pu{tanje na slobodu” prema paragrafu 3. Pritvor licakoja ~ekaju da im se sudi treba da bude izuzetak i da traje {to jekra}e mogu}e. Komitet }e smatrati dobrodo{lom informacijukoja se odnosi na postoje}e mehanizme i preduzete mere upogledu skra}ivanja trajanja takvog pritvora.Op{ti komentar 13 (~lan 14)4. Odredbe ~lana 14 se odnose na sve sudove i tribunale kojise navode u ovom ~lanu, bilo da se radi o redovnim ili

Dodatak I: Op{ti komentari koje je usvojio Komitet za ljudska pravaspecijalizovanim sudovima. Komitet konstatuje da u mnogimzemljama postoje vojni ili specijalni sudovi koji sude civilima.Ovo moè da predstavlja ozbiljan problem kada se radi opravi~noj, nepristrasnoj i nezavisnoj primeni pravde. Vrlo ~estose ovakvi sudovi osnivaju da bi se omogu}ila primena posebnihpostupaka koji nisu u skladu sa uobi~ajenim pravnimstandardima. Iako Pakt ne zabranjuje ove kategorije sudova,uslovi koje on postavlja jasno pokazuju da civilima treba suditipred takvim sudovima samo u izuzetnim slu~ajevima i poduslovima koji zaista pruàju potpune garantije koje su navedeneu ~lanu 14. Komitet smatra da u izve{tajima dràva ugovornicapostoji ozbiljan nedostatak informacija u vezi sa ovim, iakosudske institucije tih dràva obuhvataju takve sudove za su|enjecivilima. U nekim dràvama vojni i specijalni sudovi ne dajustroge garantije za primenu pravde u skladu sa zahtevima ~lana14 koje su od su{tinskog zna~aja za efikasnu za{titu ljudskihprava. Ako dràve ugovornice odlu~e u okolnostima javneopasnosti, kao {to je predvi|eno ~lanom 4, da derogirajuredovne procedure koje zahteva ~lan 14, onda one treba dagarantuju da takve derogacije ne}e prekora~iti okvire strogoodre|ene zahtevima date situacije i da obezbede po{tovanjedrugih uslova iz paragrafa 1 ~lana 14.2335. Druga re~enica ~lana 14, paragrafa 1, predvi|a da „svakoima pravo na pravi~nu i javnu raspravu“. Paragraf 3 daljerazra|uje zahtev za „pravi~nom raspravom“ u vezi saoptuènjem za krivi~no delo. Me|utim, zahtevi iz paragrafa 3 suminimalne garantije koje nisu uvek dovoljne da obezbedepravi~nost rasprave onako kako to zahteva paragraf 1.6. Javnost rasprave je va`na garantija interesa pojedinca idru{tva u celini. Istovremeno, ~lan 14, paragraf 1, priznaje pravosudovima da odlu~e o potpunom ili delimi~nom isklju~ivanjujavnosti sa su|enja iz razloga navedenih u ovom paragrafu. Trebanapomenuti da, osim ovih izuzetnih okolnosti, Komitet smatrada rasprava mora biti otvorena za javnost uop{te,podrazumevaju}i tu i predstavnike {tampe, i ne sme, na primer,da se ograni~i na prisustvo posebne kategorije ljudi. Tako|e, ~aki kada je javnost isklju~ena sa su|enja, presuda mora, uz nekestrogo definisane izuzetke, biti javno objavljena.7. Komitet je zabeleìo nedostatak informacija u vezi sa~lanom 14, paragraf 2, a u nekim slu~ajevima prime}uje da jepretpostavka nevinosti, koja je u osnovi za{tite ljudskih prava,iskazana krajnje neodre|enim pojmovima ili zahteva uslove kojije ~ine nedelotvornom. Zbog pretpostavke nevinosti, teret

234Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEdokazivanja optu`nice je na tuìla{tvu u slu~aju sumnje u koristokrivljenog. Krivica se ne}e pretpostaviti sve dok se optu`ba nedokaè izvan razumne sumnje. Pored toga, pretpostavkanevinosti podrazumeva pravo da se prema osumnji~enompostupa u skladu sa ovim principom. Stoga su svi predstavnicivlasti du`ni da se uzdrè od prejudiciranja ishoda su|enja.8. Prva minimalna garantija u krivi~nom postupku, me|u onimakoje su propisane paragrafom 3, odnosi se na pravo svake osobeda bude obave{tena na jeziku koji razume o optu`bama protivsebe (potparagraf a). Komitet smatra da izve{taji dràvaugovornica ~esto ne obja{njavaju kako se ovo pravo po{tuje iobezbe|uje. ^lan 14 (3) (a) se primenjuje na sve slu~ajeve optu`biza krivi~na dela, obuhvataju}i i one gde se optuèni ne nalazi upritvoru. Komitet je jo{ primetio da pravo na obave{tavanje ooptu`bi „u najkra}em mogu}em roku“ zahteva da se obave{tenjepruì na opisani na~in ~im je nadle`ni organ podigao optu`nicu.Prema mi{ljenju Komiteta, o ovom spravu se mora voditi ra~unakada tokom istrage sud ili tuìlac odlu~e da preduzmuproceduralne korake protiv osumnji~enog za krivi~no delo ili gajavno imenuju kao takvog. Specifi~ni zahtevi iz potparagrafa 3 (a)mogu da budu ispunjeni ako se optu`ba saop{ti usmeno ili upisanoj formi, i pod uslovom da optu`nica sadrì zakonskeodredbe i navodne ~injenice na kojima se zasniva.9. Potparagraf 3 (b) predvi|a da optuèni mora da imaadekvatno vreme i mogu}nosti za pripremu odbrane i dakomunicira sa braniocem po sopstvenom izboru. [ta predstavlja„adekvatno vreme“ zavisi od okolnosti svakog slu~aja, ali„mogu}nosti“ moraju da obuhvate pristup dokumentima idrugim dokazima koji su optuènom potrebni za pripremunjegove odbrane, kao i priliku da angaùje i komunicira sasvojim braniocem. Kada optuèni ne èli da se li~no brani ilizahteva osobu ili saradnika po sopstvenom izboru, treba da muse omogu}i da ga zastupa advokat. Pored toga, ovaj potparagrafzahteva da branilac komunicira sa optuènim u uslovima ukojima se u potpunosti po{tuje poverljivost te komunikacije.Advokatima treba da se omogu}i da savetuju i zastupaju svojeklijente u skladu sa utvr|enim profesionalnim standardima, bezbilo kakvih ograni~enja, uticaja, pritisaka ili neprihvatljivoguplitanja sa bilo koje strane.10. Potparagraf 3 (c) obezbe|uje da se optuènom sudi beznepotrebnog odlaganja. Ova garantija se ne odnosi samo naperiod do kojeg su|enje treba da po~ne, ve} i na rok u kometreba da se okon~a i da se donese presuda; sve faze treba da seodvijaju „bez nepotrebnog odlaganja“. Da bi ovo pravo imalo

Dodatak I: Op{ti komentari koje je usvojio Komitet za ljudska pravaefekta, mora biti dostupna procedura koja obezbe|uje da }e sesu|enje odràti „bez nepotrebnog odlaganja“, kako u prvojinstanci tako i u àlbenom postupku.11. Nisu se svi izve{taji bavili svim aspektima prava naodbranu onako kako je to definisano u potparagrafu 3 (d).Komitet nije uvek primao dovoljno informacija u vezi saza{titom prava optuènog da bude prisutan prilikom odlu~ivanjao optu`bi protiv njega, niti kako pravni sistem obezbe|ujenjegovo pravo, da se brani bilo li~no, bilo da ga brani advokatkojeg je izabrao, ili kako je organizovana odbrana ako optuèninema dovoljno sredstava da plati advokata. Optuèni ili njegovadvokat moraju da imaju pravo da postupaju marljivo i bezstraha u traènju svih dostupnih na~ina odbrane i da imaju pravoda ospore vo|enje slu~aja ukoliko veruju da je bilo nepravi~no.Kada se izuzetno zbog opravdanih okolnosti odrè su|enja uodsustvu /in absentia/, strogo po{tovanje prava odbrane jeutoliko potrebnije.12. Potparagraf 3 (e) navodi da }e optuèni imati pravo daispita ili da se u njegovo ime ispitaju svedoci optu`be i daobezbedi prisustvo I saslu{anje svedoka u njegovu korist podistim uslovima kao i svedoka optu`be. Ova odredba optuènomgarantuje istu pravnu mo} u obezbe|enju prisustva svedoka injihovom ispitivanju ili unakrsnom ispitivanju a iste one svedokekoju ima i tuìlac.13. Potparagraf 3 (f) omogu}ava optuènom ako ne razume iline govori jezik na kome se vodi postupak, da ima besplatnupomo} tuma~a. Ovo pravo ne zavisi od ishoda sudskogpostupka, a primenjuje se i na strance i na dràvljane zemlje ukojoj se su|enje odràva. Ovo pravo je od velike va`nosti uslu~ajevima u kojima bi nepoznavanje jezika ili te{ko}e urazumevanju mogle da predstavljaju glavnu prepreku prava naodbranu.14. Potparagraf 3 (g) predvi|a da optuèni ne sme bitiprimoran da svedo~i protiv samoga sebe ili da prizna krivicu.Treba imati na umu odredbe ~lana 7 i ~lana 10, paragraf 1,prilikom uzimanja u obzir ove za{titne mere. Da bi se optuèniprinudio da svedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu, ~esto sekoriste metode kojima se kr{e ove odredbe. Zakon mora dazahteva da dokazi dobijeni upotrebom ovih metoda ili bilokojim drugim oblikom prinude budu u potpunosti odba~eni.15. Da bi se za{titila prava optuènog iz paragrafa 1 i 3 ~lana14, sudije treba da budu nadle`ne da razmatraju sve tvrdnje okr{enju prava optuènog u bilo kojoj fazi postupka.235

236Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE16. ^lan 14, paragraf 4, predvi|a da }e se u postupku premamaloletnicima, voditi ra~una o njihovom uzrastu i o potrebinjihovog prevaspitanja. Mali je broj izve{taja koji su pruìliinformacije u pogledu donje starosne granice iznad kojemaloletnik moè biti optuèn za krivi~no delo, godina ìvota dokojih se osoba jo{ uvek smatra maloletnom, postojanjaspecijalnih sudova i postupaka, zakona kojima je regulisanovo|enje postupka protiv maloletnika, kao i na koji na~in oveposebne mere za maloletnike uzimaju u obzir „veliki dru{tvenizna~aj rehabilitacije dece”. Maloletnici moraju da uìvaju bar istegarantije i za{titu koja je data odraslima prema ~lanu 14.17. ^lan 14, paragraf 5, propisuje da }e svako ko je osu|en zakrivi~no delo imati pravo da se njegova presuda i kaznapreispitaju pred vi{im sudom u skladu sa zakonom. Pa`nja jenaro~ito posve}ena pojmu „krivi~no delo“ na drugim jezicima(„infraction“-fr., „delito“-ital., „prestuplenie“-rus.), {to pokazujeda se garantija ne odnosi samo na najteà krivi~na dela. Nije datodovoljno informacija u vezi sa àlbenim postupkom, a naro~itonedostaju informacije o pristupu àlbenim sudovima i njihovimovla{}enjima, koji zahtevi moraju da budu ispunjeni da bi sepodnela àlba na presudu, kao ni o na~inu na koji postupak predàlbenim sudovima uzima u obzir zahteve za pravi~nom ijavnom raspravom iz paragrafa 1, ~lana 14.18. ^lan 14, paragraf 6, omogu}ava kompenzaciju u skladu sazakonom u odre|enim slu~ajevima odsustva pravde u postupkukako je ovim ~lanom predvi|eno. Zaklju~uju}i prema izve{tajimadràva ugovornica, ~ini se da ovo pravo ~esto nije po{tovano ilida nije u dovoljnoj meri garantovano nacionalnimzakonodavstvom. Dràve treba da, tamo gde je to potrebno,dopune svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti da bi se onouskladilo sa odredbama Pakta.19. Prilikom razmatranja izve{taja dràva, uo~ena su razli~itagledi{ta u pogledu doma{aja paragrafa 7, ~lana 14. Neke odDràva ugovornica su ~ak smatrale potrebnim da stave rezerve uvezi sa postupkom ponovnog su|enja za krivi~na dela. Komitetsmatra da ve}ina dràva ugovornica pravi jasnu razliku izme|uponovljenog su|enja opravdanog izuzetnim okolnostima iponovnog su|enja zabranjenog u skladu sa principom ne bis inidem sadrànim u paragrafu 7. Razumevanje zna~enja ne bis inidem moè da podstakne dràve ~lanice da ponovo razmotresvoje rezerve u vezi sa ~lanom 14, paragraf 7.

Dodatak I: Op{ti komentari koje je usvojio Komitet za ljudska pravaOp{ti komentar 16 (~lan 17)8. Uzimaju}i u obzir ~ak i one intervencije koje su u skladu saPaktom, relevantno zakonodavstvo mora detaljno da navedeta~ne okolnosti u kojima te intervencije mogu biti dozvoljene.Odluka da se upotrebe takve dozvoljene intervencije mora dabude doneta od strane zakonom odre|ene vlasti, i da se razlikujeod slu~aja do slu~aja. Po{tovanje ~lana 17 zahteva danepovredivost i poverljivost prepiske bude garantovana de jure ide facto. Prepiska treba da bude uru~ena adresantu bezpresretanja i ne sme biti otvarana ili na drugi na~in pro~itana.Nadzor, bilo elektronski ili drugi, presretanje telefonskih,telegrafskih ili drugih oblika komunikacije, i prislu{kivanje isnimanje razgovora treba da bude zabranjeno. Pretres domamora biti ograni~en samo na traènje neophodnih dokaza i nesme da se dozvoli da preraste u maltretiranje. [to se ti~e li~nogpretresa i telesnog pregleda, efikasne mere moraju da obezbededa se to vr{i na na~in kojim se ne vre|a dostojanstvo osobe kojaje tome podvrgnuta. Slu`bena lica ili lekari koji vr{e pregled ponalogu dràve, moraju da budu istog pola kao i osoba koja jepodvrgnuta telesnom pregledu.237Op{ti komentar 20 (~lan 7)3. Tekst ~lana 7 ne dozvoljava bilo kakva ograni~enja. Komitettako|e potvr|uje da, ~ak i u situacijama javne opasnosti kao {tosu one o kojima je re~ u ~lanu 4 ovog Pakta, nisu dozvoljene bilokakve derogacije odredbi ~lana 7 i te odredbe moraju da ostanuna snazi. Komitet isto tako smatra da nikakva opravdanja iliizvinjavaju}e okolnosti ne mogu biti istaknuti kao izgovor zakr{enje ~lana 7 iz ma kog razloga, obuhvataju}i i one koji sezasnivaju na nare|enju pretpostavljenog ili odluci nadle`nihorgana vlasti.5. Zabrane iz ~lana 7 se ne odnose samo na dela kojima senanosi fizi~ki bol, ve} i na ona koja prouzrokuju psihi~ke patnje`rtve. Prema mi{ljenju Komiteta zabrana mora da se pro{iri natelesnu kaznu, podrazumevaju}i tu i prekomerna batinjanja kaokaznu za krivi~no delo, ili kao vaspitnu ili disciplinsku meru. Uvezi s tim, bilo bi dobro da se naglasi da ~lan 7 naro~ito {titidecu, u~enike i pacijente u vaspitnim i zdravstveniminstitucijama.6. Komitet navodi da dugotrajni boravak pritvorenika ilizatvorenika u samici moè da preraste u postupanja zabranjena~lanom 7. Kao {to je Komitet naglasio u Op{tem komentaru br.6 (16), ~lan 6 Pakta se, uglavnom, odnosi na ukidanje smrtne

238Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEkazne. Pojmovi kori{}eni u tom ~lanu sna`no sugeri{u da je toukidanje poèljno. Pored toga, kada dràva ugovornica primenismrtnu kaznu za najteà krivi~na dela, to mora da bude u strogoograni~enim okvirima u skladu sa ~lanom 6, ali i da budeizvr{eno na takav na~in da prouzrokuje fizi~ku i psihi~ku patnjuu najmanjoj mogu}oj meri.7. ^lanom 7 su izri~ito zabranjeni medicinski ili nau~nieksperimenti, a da osoba nad kojom oni treba da budu izvr{eninije saglasila s tim. Komitet prime}uje da izve{taji dràvaugovornica sadrè vrlo malo informacija u vezi sa ovim pitanjem.Treba da se posveti vi{e pa`nje potrebi i sredstvima zaobezbe|ivanje na~ina za po{tovanje ove odredbe. Komitettako|e smatra da je neophodna posebna za{tita u odnosu naeksperimente u slu~aju da osoba nije u stanju da da punovaànpristanak, a naro~ito treba za{tititi one osobe koju su pritvoreneili zatvorene. Takve osobe ne treba da budu podvrgnute bilokakvim medicinskim ili nau~nim eksperimentima koji bi moglida naru{e njihovo zdravlje.11. Pored opisivanja mera kojima se obezbe|uje za{tita oddela zabranjenih ~lanom 7 na koju svaka osoba ima pravo, dràvaugovornica mora da pruì detaljne informacije o posebnimza{titnim merama za najugroènije osobe. Treba da se naglasi dase efikasnim merama za{tite od torture i ne~ove~nog postupanjasmatraju stalna kontrola pravila o (policijskom) saslu{anju,uputstva, metode i praksa, kao i uslovi u kojima se nalaze ipostupanje sa osobama koje su uhap{ene, pritvorene ilizatvorene. Da bi se garantovala efikasna za{tita pritvorenihosoba, treba obezbediti da se pritvorenici drè na mestimazvani~no odre|enim kao mesta pritvora, i da se njihova imena imesto pritvora, kao i imena slu`benih lica koja su odgovorna zanjihovo pritvaranje, nalaze u registrima koji }e uvek biti spremnii dostupni onima koji su za njih zainteresovani, podrazumevaju}itu i rodbinu i prijatelje. U istu svrhu, treba voditi evidenciju ovremenu i mestu svih saslu{anja, zajedno sa imenima svihprisutnih i ove informacije treba, tako|e, da budu dostupneprilikom vo|enja sudskog ili administrativnog postupka. Trebadoneti odredbe protiv incommunicado pritvora. U vezi s tim,dràve ~lanice treba da obezbede da se na mestima pritvora nenalaze predmeti/oprema koji bi mogli da se iskoriste zapodvrgavanje torturi ili ne~ove~nom postupanju. Za{titapritvorenika tako|e zahteva brz i redovan pristup lekaru iadvokatu i, pod odgovaraju}im nadzorom, kada to istragazahteva, ~lanovima porodice.12. Da bi se spre~ilo kr{enje ~lana 7, va`no je da zakon zabranikori{}enje i prihvatljivost u sudskom postupku izjava ili

Dodatak I: Op{ti komentari koje je usvojio Komitet za ljudska pravapriznanja dobijenih torturom ili drugim zabranjenimpostupcima.14. ^lan 7 treba tuma~iti u skladu sa ~lanom 2, paragraf 3,ovog Pakta. Dràve ugovornice treba u svojim izve{tajima danavedu zakonske odredbe kojima su zabranjena sva postupanjakojima se kr{I ~lan 7, kao i one kojima su propisani pravnilekovi. Pravo na àlbu zbog zlostavljanja zabranjenog ~lanom 7mora biti predvi|eno unutra{njim pravom. Nadle`ne vlastimoraju da ispitaju àlbu, u najkra}em mogu}em roku inepristrasno, da bi ona bila efikasna. Izve{taji dràva ugovornicatreba da pruè ta~ne informacije o pravnim lekovima koji sudostupni `rtvama zlostavljanja, kao i o proceduri kojupodnosilac àlbe mora da po{tuje. Izve{taj tako|e treba da sadrìstatisti~ke podatke o broju podnetih àlbi i o tome kako su onere{ene.239Op{ti komentar 21 (~lan 10)3. ^lan 10, paragraf 1, name}e dràvama ugovornicamaobavezu aktivnog delovanja u cilju ispunjavanja obaveza premanaro~ito ugroènim licima zbog njihovog statusa lica li{enihslobode, kojom se dopunjuje zabrana torture ili drugih surovih,ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka ili ka`njavanja, sadrànau ~lanu 7 ovog Pakta. Dakle, ne samo da lica li{ena slobode nesmeju da budu podvrgnuta postupcima koji su u suprotnosti sa~lanom 7, podrazumevaju}i tu i medicinske ili nau~neeksperimente, ve} ne smeju da budu izloèni ograni~enjima iliprinudi, osim onih koji su posledica li{avanja slobode;po{tovanje dostojanstva tih lica mora da bude garantovano podistim uslovima koji vaè za lica na slobodi. Lica li{ena slobodeuìvaju sva prava sadràna u Paktu, uz ograni~enja koja suneizbe`na u zatvorenoj sredini.4. Postupati humano i sa po{tovanjem dostojanstva premalicima li{enim slobode smatra se osnovnim i univerzalnoprimenjivim pravilom. Shodno tome, primena ovog pravila, kaominimuma, ne moè da zavisi od materijalnog stanja dràveugovornice. Ovo pravilo mora da se primenjuje bez ikakvediskriminacije na osnovu rase, boje koè, pola, jezika,veroispovesti, politi~kog ili drugog uverenja, nacionalnog ilidru{tvenog porekla, imovinskog stanja, ro|enja ili drugogstatusa.9. ^lan 10, paragraf 2 (a), propisuje razdvajanje optuènih odosu|enih osoba, osim u izuzetnim okolnostima. Ovakvorazdvajanje se zahteva da bi se naglasio njihov status neosu|enihosoba koje istovremeno uìvaju pravo na pretpostavku nevinosti

240Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJEu skladu sa ~lanom 14, paragraf 2. Izve{taji dràva ugovornicatreba da sadrè informaciju o tome kako se sprovodi razdvajanjeoptuènih od osu|enih osoba i da objasne razliku izme|upostupanja prema optuènim od onoga prema osu|enimosobama.13. Osim toga, Komitet konstatuje da izve{taji nekih dràvaugovornica ne daju informacije o postupcima prema optuènimmaloletnicima i maloletnim u~iniocima krivi~nih dela. ^lan 10,paragraf 2 (b), zahteva razdvajanje optuènih maloletnika ododraslih /optuènika/. Pruène informacije u izve{tajima nekihdràva ugovornica pokazuju da one ne posve}uju dovoljnopa`nje ~injenici da je ovo obavezuju}a odredba Pakta.OdredbomPakta zahteva se da se slu~ajevi maloletnika razmatraju {to jebrè mogu}e. U izve{tajima moraju ta~no da se navedu merekoje je dràva ugovornica preduzela u cilju delotvornogsprovo|enja ove odredbe. Prema ~lanu 10, paragraf 3, maloletniprestupnici }e biti razdvojeni od odraslih i sa njima }e sepostupati na na~in koji je u skladu sa njihovim uzrastom injihovim pravnim statusom u pogledu uslova pritvora, kao {tosu kra}i radni sati i kontakti sa porodicom, da bi se doprinelonjihovom prevaspitanju i rehabilitaciji. ^lan 10 ne odre|ujestarosnu granicu maloletstva. Po{to to treba da odredi svakadràva ugovornica u svetlu relevantnih socijalnih, kulturnih idrugih uslova, Komitet smatra da ~lan 6, paragraf 5, sugeri{e dase sa svim osobama ispod 18 godina starosti postupa na isti na~inkao i prema maloletnicima, barem u krivi~nom postupku.Dràve treba da pruè odgovaraju}e informacije u vezi sauzrastom osoba koje se smatraju maloletnicima. Dràveugovornice se, u vezi s tim, pozivaju da navedu da li primenjujuStandardna minimalna pravila UN-a za ostvarivanje pravde upostupku prema maloletnim u~iniocima krivi~nih dela, poznatakao Pravila iz Pekinga (1987).

DODATAK IIRezolucija o pravu napostupak i na pravi~nosu|enje Afri~ke komisije oljudskim pravima i pravimanaroda241Afri~ka komisija o ljudskim pravima i pravima narodaSvesni ~injenice da je Afri~ka povelja o ljudskim pravima ipravima naroda namenjena unapre|enju i za{titi ljudskih prava uskladu sa odredbama sadrànim u Povelji i priznatimme|unarodnim standardima o ljudskim pravima,Priznaju}i da je pravo na pravi~no su|enje od su{tinskog zna~ajaza za{titu osnovnih ljudskih prava i sloboda,Imaju}i u vidu ~lan 7 Afri~ke povelje o ljudskim pravima ipravima naroda,1. Smatra da svaka osoba ~ija su prava ili slobode povre|ene imapravo na efikasan pravni lek.2. Smatra da, izme|u ostalog, pravo na pravi~no su|enjeobuhvata i slede}a prava:A. Sve osobe ima}e pravo da njihov slu~aj bude raspravljen i bi}ejednake pred sudovima i tribunalima u odlu~ivanju o njihovimpravima i obavezama.B. Osoba prilikom hap{enja, na jeziku koji razume, treba dabude obave{tena, u najkra}em mogu}em roku, o optu`bamaprotiv sebe.C. Uhap{ena ili pritvorena osoba }e u najkra}em mogu}em rokubiti izvedena pred sudiju ili pred drugo slu`beno lice zakonomovla{}eno da vr{i sudsku vlast i ima}e pravo na su|enje urazumnom roku ili na pu{tanje iz pritvora.D. Osoba optuèna za krivi~no delo smatra}e se nevinom svedok krivica ne bude dokazana pred kompetentnim sudom.E. U odlu~ivanju o optu`bi protiv pojedinca, on }e imati pravo,pre svega:

242Fond za humanitarno pravo PRAVI^NO SU\ENJE1) Na dovoljno vremena i odgovaraju}e mogu}nosti za pripremuodbrane, i na poverljivost komunikacije sa braniocem posopstvenom izboru;2) Na su|enje u razumnom roku;3) Da ispita, ili da se u njegovo ime ispitaju svedoci optu`be i dase obezbedi prisustvo i ispitivanje svedoka odbrane pod istimuslovima kao i svedoka optu`be;4) Da mu se omogu}i kori{}enje besplatnih usluga tuma~a akone govori jezik na kome se vodi postupak;3. Osobe osu|ene za krivi~no delo ima}e pravo na àlbu vi{emsudu.4. Preporu~uje dràvama ugovornicama Afri~ke povelje oljudskim pravima i pravima naroda da uti~u na stvaranje svesti odostupnosti postupka i da obezbede pravnu pomo} onimakojima je ona potrebna.5. Odlu~uje da nastavi aktivnosti usmerene na po{tovanje pravana postupak i pravi~nost su|enja uz dalju razradu principa u vezisa ovim pravom.

Priru~nik opravi~nom su|enju243Pravo na pravi~no su|enje je osnovno ljudsko pravo. Kada seovo pravo prekr{i, ljudi koji nisu u~inili krivi~no delo suo~eni susa presudom, zatvorskom kaznom, pa ~ak i pogubljenjem. I sampravni sistem gubi kredibilitet.AI se bavi promovisanjem ljudskih prava {irom sveta. Ako seljudska prava ne po{tuju bez diskriminacije u policijskoj stanici,u sobi za saslu{anje, u pritvorskoj ustanovi, sudnici i zatvorskoj}eliji, vlasti nisu ispunile svoje du`nosti i svoje odgovornosti.Rizik kr{enja ljudskih prava po~inje onog trenutka kadaslu`bena lica osumnji~e neku osobu, kada je uhapse, u pritvorupre su|enja, tokom su|enja, za vreme svih àlbenih postupaka,pa sve do izricanja bilo koje kazne. Me|unarodni standardi zapravi~no su|enje postoje da bi definisali i za{titili ljudska prava usvim navedenim fazama.Ovaj priru~nik je uputstvo za primenu me|unarodnih iregionalnih standarda koji {tite pravo na pravi~no su|enje.Namenjen je posmatra~ima su|enja i drugim osobama kojeprocenjuju pravi~nost pojedina~nog slu~aja. Priru~nik }e tako|epomo}i u procenjivanju da li krivi~no pravni sistem neke dràvegarantuje po{tovanje me|unarodnih standarda za pravi~nosu|enje.Priru~nik obuhvata prava pre su|enja, prava na su|enju itokom àlbenog postupka, i specijalne slu~ajeve koji obuhvatajukrivi~na dela za koja je predvi|ena smrtna kazna, slu~ajeve ukoje su ume{ana deca, kao i pravo na pravi~no su|enje za vremeoruànog sukoba.

Sadràj245Predgovor 3Uvod 5Me|unarodni standardi ljudskih prava i organi 11Standardi i organi navedeni u ovom priru~niku 24Terminologija 28A. PRAVA PRE SU\ENJAPoglavlje 1 Pravo na slobodu 331.1 Pravo na slobodu 331.2 Kada su hap{enje ili pritvaranje u skladu sa zakonom? 341.2.1 Evropska konvencija 351.3 Kada su hap{enje ili pritvaranje samovoljni? 351.4 Ko je ovla{}en da nekoga li{i slobode? 361.5 Mogu}nost pu{tanja na slobodu do su|enja 37Poglavlje 2 Prava pritvorenika na informaciju 392.1 Pravo da osoba bude odmah obave{tena orazlozima hap{enja ili pritvaranja 392.2 Pravo da osoba bude obave{tena o svojim pravima 412.2.1 Obave{tenje o pravu na advokata 412.3 Pravo da osoba bude odmah obave{tena o optu`bama 422.4 Obave{tenje na jeziku koji osoba razume 432.5 Strani dràvljani 44Poglavlje 3 Pravo na advokata pre su|enja 453.1 Pravo na pomo} advokata 453.1.1 Pravo na advokata u periodu pre su|enja 453.2 Pravo na izbor advokata 473.3 Pravo na besplatne usluge advokata 473.3.1 Pravo na kompetentnog i efikasnog advokata 473.4 Pravo pritvorenih lica na pristup advokatu 473.4.1 Kada pritvorenik ima pravo na pristup advokatu? 483.5 Pravo na odgovaraju}e vreme i mogu}nostkomunikacije sa advokatom 493.6 Pravo na poverljivost komunikacije sa advokatom 50

246Poglavlje 4 Pravo pritvorenika na kontakt saspoljnim svetom 524.1 Pravo na komunikaciju i primanje poseta 524.1.1 Pritvor bez prava na komunikaciju 534.2 Pravo da se obavesti porodica o hap{enju ilipritvaranju i o mestu gde se lice nalazi 544.3 Pravo na kontakt s porodicom 554.4 Pravo na kontakt stranih dràvljana 564.5 Pravo na dostupnost lekaru 564.5.1 Trenutak od koga po~inje lekarska pomo} 57Poglavlje 5 Pravo na izvo|enje pred sudiju ilidrugi sudski organ u najkra}emmogu}em roku 585.1 Pravo da se bude izveden pred sudiju ilidrugi sudski organ u najkra}em mogu}em roku 585.1.1 Slu`bena lica ovla{}ena da vr{e sudsku funkciju 595.2 [ta zna~i „u najkra}em mogu}em roku“? 60Poglavlje 6 Pravo na osporavanjezakonitosti pritvora 616.1 Pravo na osporavanje zakonitosti pritvora 616.2 Postupci koji omogu}avaju osporavanjezakonitosti pritvora 626.3 Kontinuirano preispitivanje pritvora 636.4 Ovo pravo bi trebalo uvek da se primenjuje 636.5 Pravo na od{tetu zbog nezakonitoghap{enja ili pritvaranja 64Poglavlje 7 Pravo na su|enje u razumnom rokuili na pu{tanje iz pritvora 667.1 Pravo na su|enje u razumnom roku ilina pu{tanje iz pritvora do su|enja 667.2 [ta je razumni rok? 687.2.1 Bojazan da }e okrivljeni pobe}i 697.2.2 Da li su nadle`ni organi dovoljno efikasni? 69Poglavlje 8 Pravo na adekvatno vreme imogu}nosti za pripremu odbrane 708.1 Adekvatno vreme i mogu}nosti za pripremanje odbrane 708.2 [ta se smatra adekvatnim vremenom? 71

8.3 Pristup informacijama 718.4 Pravo na informaciju o optu`bama 728.4.1 Kada lice mora biti obave{teno o optu`bamaprotiv njega? 738.4.2 Jezik 748.5 Pravo na usluge eksperata 74247Poglavlje 9 Prava tokom saslu{anja 759.1 Za{tita osoba koje su podvrgnute saslu{anju 759.2 Zabrana iznu|ivanja priznanja 769.3 Pravo na }utanje 779.4 Pravo na tuma~a 789.5 Zapisnici sa saslu{anja 789.6 Preispitivanje pravila i prakse saslu{anja 79Poglavlje 10 Pravo na humane uslove pritvora izabrana torture 8010.1 Pravo na humane uslove pritvora 8010.1.1 Pravo da se bude pritvoren nazvani~no utvr|enom mestu detencije 8210.1.2 Zapisnici o pritvoru 8210.1.3 Pravo na adekvatnu medicinsku negu 8310.2 Dodatna za{tita za osobe koje su upredsudskom pritvoru 8410.3 @ene u pritvoru 8510.4 Zabrana torture i ne~ove~nog postupanja 8610.4.1 Dugotrajni boravak u samici 8710.4.2 Upotreba sile 8810.4.3 Fizi~ki pritisak tokom saslu{anja 8810.4.4 Upotreba sredstava prinude 8910.4.5 Pretresanje i telesni pregled 8910.4.6 Medicinski ili nau~ni eksperimenti 8910.4.7 Disciplinski prestupi 9010.4.8 Pravo na od{tetu zbog torture iline~ove~nog postupanja 90

248B. PRAVA NA SU\ENJUPoglavlje 11 Pravo na jednakost predzakonom i sudovima 9511.1 Pravo na jednakost pred zakonom 9511.2 Pravo na jednakost pred sudovima 9511.2.1 Pravo na jednak pristup sudovima 9611.2.2 Pravo na jednak tretman pred sudovima 97Poglavlje 12 Pravo na su|enje pred kompetentnim,nezavisnim, nepristrasnim izakonom ustanovljenim sudom 9812.1 Pravo na su|enje pred kompetentnim, nezavisnim inepristrasnim sudom 9812.2 Pravo na raspravu pred zakonomustanovljenim sudom 9912.3 Pravo na raspravu pred kompetentnim sudom 9912.4 Pravo na raspravu pred nezavisnim sudom 10012.4.1 Podela vlasti 10012.4.2 Imenovanje i uslovi zapo{ljavanja sudija 10312.4.3 Dodeljivanje slu~ajeva 10412.5 Pravo na raspravu pred nepristrasnim sudom 10512.5.1 Osporavanje nepristrasnosti suda 106Poglavlje 13 Pravo na pravi~nu raspravu 10813.1 Pravo na pravi~nu raspravu 10813.2 „Jednakost oru`ja“ 109Poglavlje 14 Pravo na javnu raspravu 11014.1 Pravo na javnu raspravu 11014.2 Zahtevi javne rasprave 11114.3 Dozvoljeni izuzeci od javnosti rasprave 11114.4 Kr{enje prava na javnost rasprave 112Poglavlje 15 Pretpostavka nevinosti 11415.1 Pretpostavka nevinosti 11415.2 Teret dokazivanja 11515.3 Procedure koje ugroàvaju pretpostavku nevinosti 11615.4 Nakon osloba|aju}e presude 116

Poglavlje 16 Pravo da osoba ne bude prinu|enada svedo~i protiv sebe ilida prizna krivicu 11816.1 Pravo da osoba ne bude prinu|ena da svedo~iprotiv sebe ili da prizna krivicu 11816.2 Pravo na }utanje 11916.3 Tvrdnje o iznu|ivanju 120249Poglavlje 17 Zabrana upotrebe dokazaiznu|enih torturom ili prinudom 12117.1 Zabrana upotrebe dokaza iznu|enih torturom iline~ove~nim postupanjem 12117.2 Zabrana upotrebe dokaza iznu|enih prinudom 12217.2.1 ^lan 8(3) Ameri~ke konvencije 123Poglavlje 18Zabrana retroaktivne primene krivi~nihzakona i dvostruke ugroènosti(ne bis in idem) 12418.1 Zabrana krivi~nog gonjenja za ~injenje/propu{tanjekoje nije predstavljalo krivi~no delo uvreme kada je u~injeno 12418.2 Zabrana dvostruke ugroènosti 12518.2.1 Zabrana dvostruke ugroènosti premaAmeri~koj konvenciji 12718.3 Me|unarodni tribunali 127Poglavlje 19 Pravo na su|enje beznepotrebnog odlaganja 12919.1 Pravo na su|enje bez nepotrebnog odlaganja 12919.2 [ta se smatra razumnim vremenskim rokom? 13019.2.1 Sloènost slu~aja 13119.2.2 Pona{anje optuènog 13119.2.3 Pona{anje nadle`nih vlasti 132Poglavlje 20 Pravo da se osoba brani sama iliuz pomo} advokata 13320.1 Pravo na odbranu 13320.2 Pravo da se osoba sama brani 13420.3 Pravo da osobu brani advokat 13420.3.1 Obave{tenje o pravu na advokata 13520.3.2 Pravo da osoba izabere branioca 136

25020.3.3 Pravo na branioca po slu`benoj du`nosti;pravo na besplatnu pravnu pomo} 13720.4 Pravo na poverljivost komunikacije sa advokatom 13820.5 Pravo na iskusnog, kompetentnog i efikasnog branioca13920.6 Zabrana uznemiravanja i zastra{ivanja advokata 140Poglavlje 21 Pravo osobe da prisustvuje su|enju iàlbenom postupku 14221.1 Pravo da se prisustvuje su|enju 14221.2 Su|enje u odsustvu (in absentia) 14321.3 Pravo da se prisustvuje àlbenom postupku 144Poglavlje 22 Pravo da se pozovu i ispitaju svedoci 14622.1 Svedoci 14622.2 Pravo branioca da ispita svedoke optu`be 14722.2.1 Anonimni svedoci 14822.2.2 Ograni~enja ispitivanja svedoka optu`be 14922.3 Pravo da se pozovu i ispitaju svedoci odbrane 15022.4 Prava `rtava i svedoka 151Poglavlje 23 Pravo na tuma~a i na prevod 15323.1 Tuma~enje i prevod 15323.2 Pravo na kompetentnog tuma~a 15323.3 Pravo na prevod dokumentacije 154Poglavlje 24 Presude 15624.1 Pravo na javno izricanje presude 15624.2 Pravo da se zna obrazloènje presude 15724.3 Presuda u razumnom roku 157Poglavlje 25 Kazne 15825.1 Kada kazna moè biti izre~ena ? 15825.2 Koje kazne mogu da budu izre~ene ? 15825.3 Kazne ne smeju da kr{e me|unarodne standarde 15925.4 Telesna kazna 16025.5 Zatvorski uslovi 16125.6 Zabrana kolektivnog ka`njavanja 161Poglavlje 26 Pravo na àlbu 16326.1 Pravo na àlbu 16326.2 Preispitivanje od strane vi{eg suda 164

26.3 Su{tinsko preispitivanje àlbe 16426.4 Garantije pravi~nog su|enjatokom àlbenog postupka 165251C. POSEBNI SLUÂJEVIPoglavlje 27 Deca 16927.1 Prava dece na pravi~no su|enje 16927.2 Definicija deteta 17027.3 Uputstva za postupanje sa decom koja su usukobu sa zakonom 17027.3.1 Odvojeni sistemi maloletni~kog pravosu|a 17227.3.2 Izbegavanje formalnog su|enja 17227.3.3 Slu~ajevi u koje su ume{ana deca morajuda se re{avaju po hitnom postupku 17327.3.4 Privatnost 17327.4 Hap{enje i pritvor pre su|enja 17327.5 Su|enje 17527.6 Presude 17727.7 Kazne 17727.7.1 Zabranjene kazne 17827.8 Deca u zatvoru 178Poglavlje 28 Slu~ajevi izricanja smrtne kazne 18028.1 Ukidanje smrtne kazne 18028.2 Nema retroaktivnog izricanja smrtne kazne 18228.3 Krivi~na dela za koja je predvi|ena smrtna kazna 18328.4 Osobe koje ne smeju da budu pogubljene 18428.4.1 Maloletnici 18428.4.2 Starije osobe 18428.4.3 Psihi~ki (du{evno) poreme}eni 18528.4.4 Trudnice i majke male dece (do godinu dana) 18528.5 Strogo pridràvanje svih prava na pravi~no su|enje 18528.5.1 Pravo na efikasnog branioca 18728.5.2 Pravo na dovoljno vremena i odgovaraju}emogu}nosti za pripremu odbrane 18828.5.3 Pravo na okon~anje postupka beznepotrebnog odlaganja 18928.5.4 Pravo na àlbu 18928.6 Pravo na traènje pomilovanja i zamene kazne 189

25228.7 Nema pogubljenja tokom àlbenog postupka ilimolbe za pomilovanje 19028.8 Adekvatno vreme izme|u izricanjakazne i pogubljenja 19128.9 Zatvorski uslovi osu|enih na smrt 191Poglavlje 29 Specijalni sudovi i vojni sudovi 19329.1 Specijalni ili vanredni sudovi ili tribunali 19329.2 Specijalizovani sudovi 19429.3 Pravo na pravi~no su|enje pred svim sudovima 19529.4 Zakonom ustanovljena jurisdikcija 19529.5 Nezavisnost i nepristrasnost 19629.6 Vojni sudovi 19729.6.1 Nadle`nost, nezavisnost i nepristrasnost 19729.6.2 Su|enja vojnim licima pred vojnim sudovima 19829.6.3 Su|enja civilima pred vojnim sudovima 199Poglavlje 30 Pravo na naknadu {tete zbogodsustva pravde u postupku(neosnovane osude) 20130.1 Pravo na naknadu {tete zbog odsustva pravdeu postupku 20130.2 Odsustvo pravde u postupku 201Poglavlje 31 Pravo na pravi~no su|enje zavreme vanrednog stanja 20331.1 Derogacija 20331.2 Nu`nost i proporcionalnost 20631.2.1 Da li postoji vanredno stanje? 20731.3 Prava koja nikada ne smeju da budu suspendovana 20831.3.1 Sudske garantije u Inter-ameri~kom sistemu 20831.4 Standardi koji ne dozvoljavaju suspenziju prava napravi~no su|enje 21031.4.1 Ugovori o ljudskim pravima 21031.4.2 Vanugovorni standardi 21031.4.3 Humanitarno pravo 21131.5 Postupanje u skladu sa me|unarodnim obavezama 212

Poglavlje 32 Pravo na pravi~no su|enje za vremeoruànog sukoba 21332.1 Me|unarodno humanitarno pravo 21332.1.1 Me|unarodni oruàni sukobi 21432.1.2 Unutra{nji oruàni sukobi 21532.1.3 Zabrana diskriminacije 21532.1.4 Vreme trajanja za{tite 21532.1.5 Pravo na pravi~no su|enje 21732.2 Pravo na saslu{anje pre su|enja 21832.2.1 Pravo na obave{tenje 21832.2.2 Prezumpcija nevinosti 21932.2.3 Pravo da osoba ne bude prinu|enada prizna krivicu 21932.3 Prava u predsudskom pritvoru 21932.3.1 @ene u pritvoru 22032.3.2 Deca u pritvoru 22132.4 Prava na su|enju 22132.4.1 Kompetentni, nezavisni i nepristrasni sud 22132.4.2 Su|enje u razumnom roku 22232.4.3 Prava odbrane 22232.4.4 Za{tita od dvostruke ugroènosti 22432.4.5 Za{tita od retrospektivnog gonjenja ilika`njavanja 22432.5 Dono{enje presude u slu~ajevimaza koje se ne izri~e smrtna kazna 22532.5.1 Zabrana kolektivnog ka`njavanja 22632.6 Slu~ajevi za koje se izri~e smrtna kazna 226253DODACIDodatak IOp{ti komentari koje je usvojio Komitet za ljudska prava 231Dodatak IIRezolucija Afri~ke komisije o pravu na postupak ina pravi~no su|enje 241

Fond za humanitarno pravo redovno i sistematski sprovodiistrage o kr{enju ljudskih prava u Srbiji, na Kosovu i u Crnoj Gori.Brani slobodu mi{ljenja i izraàvanja, pravo na ìvot i fizi~kiintegritet, ravnopravnost pred zakonom i jednaku za{titu predsudovima, kao i druge vrednosti civilnog dru{tva.Od osnivanja, 1992. godine, Fond istraùje ubistva, nestanke,silovanja, diskriminacije i druge povrede me|unarodnoghumanitarnog prava do kojih je do{lo u vreme oruànih sukoba ubiv{oj Jugoslaviji.POD LUPOMPraksa kr{enja ljudskih prava u vremeoruànih sukoba (1995)Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori (1996)Postupanje organa (1997)Policija protiv protesta (1997)Su|enja za ratne zlo~ine (2000)DOKUMENTAHa{ki tribunal (1997)Politi~ka prava i slobode (1997)Pravo na ìvot i slobodu (1998)Ljudska prava za svakoga (1998)Ljudska prava za svakoga, reprint (2000)De~ija prava (2000)

Naslov originalaAmnesty InternationalFair Trials Manual© Amnesty International Publications 1998Pravi~no su|enjePriru~nikIzdava~Fond za humanitarno pravoZa izdava~aNata{a Kandi}PrevodMarina Krsti}Redaktor prevodaSilvija Panovi}-\uri}Lektor i korektorMarijela Petrovi}Grafi~ko oblikovanjeDejana i Todor Cvetkovi}Tira`3000 primerakaBeograd, 2000.ISBN 86-82599-23-6CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd342.736:347.962.6(035)Pravi~no su|enje : priru~nik / ²prevodMarina Krsti}³. – Beograd : Fond zahumanitarno pravo, 2000 (Beograd : Publikum).– 256 str. ; 24 cmPrevod dela: Fair Trials Manual. – Tira`3000. – Str. 13–14: Predgovor / DejvidVajsbrot. – Pogovor: str. 245. – Napomene uztekst.ISBN 86-82599-23-6342.7(035)a) Pravo na pravi~no su|ewe – Priru~niciID=85562636

Preuzmite publikaciju - Humanitarian Law Center/Fond za ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?