festival europske kratke priče - Zarez

V/104, 8. svibnja 2,,3.31razgovor“sviraèki virus”. Tih desetakkoncerata koje smo odsvirali, toje bilo potpuno idilièno – snegnapadao, a naš menaðer DuškoErcegovac je to uspio zaèuðujuæedobro da skrpi. Pritom se sviraloza sto maraka, nešto potpunobesmisleno...Tada sam veæ znao da su meprimili na akademiju, pošto sampolagao prijemni preko telefona.Sve skupa bio je vrlo koristan momenati dosta toga sam nauèio ikonaèno sam postavio tu “australskukarijeru”, zapravo u situacijugde bi moglo da se odigra i neštoozbiljnije, dakle da ne radimsamo za filmove o ubistvima isamoubistvima, nego da krenemmalo dublje. Bio sam nominirani za AFI Award, njihovog ekvivalentaOscara, za jedan kratki film,koji sam takoðe radio u okviruškolske produkcije. Nisam ga dobio,ali je lepo kad si nominovanmeðu 400-500 filmova, još kaostranac... Meðutim, kad su onidelili te nagrade, veæ dva mesecasam bio u Beogradu, pošto sam seu meðuvremenu ponovo zaljubioi nije mnogo prošlo, kad eto tirode... A u meðuvremenu došlo idrugo dete, sin, mali je a jede kaoveliki.Muzika i geologijaDvije najpopularnije pjesmeIdola su Maljčiki i Malena.Otkuda insipiracija za Malenu,kako je nastala?– Što se Malene tièe, ta jepesma nastala u Dubrovniku1980. usred leta. Bili bi smo naplaži po èitav dan. Bilo je nas par“idola” i dve, tri devojke... Ušaosam u sobu sa gitarom i kakosam video prisutne poèeo samda prebiram po gitari i spontanosam zapevao: “...jedina, malena,volim te, sakam te...”, sve skupasa fukanjem i svim što sledi, i ovisu pali i poèeli da se valjaju odsmeha. Znaš ono, to je kao momenatinspiracije, uðeš i provališnekakav, recimo, pevajuæi fazon,sreæom dobar... I onda kad samse vratio u Beograd, setio sam serefrena (“bez tebe ne mogu daspavam”), koji sam opet svojedobnoiz zajebancije pravio i koji jebio suviše patetièan da bi ga pevaoozbiljno, ali sad s ovim prvimdelom je dobio smisao. Recitacijusam smislio, pošto sam u todoba još studirao, dok sam uèiostrukturnu geologiju, jedan surovpredmet i u muci crnoj sam tuglupu recitaciju napravio, poštoèoveku obièno takve stvari padajuu takvim momentima, sve biradio samo da ne moraš da uèiš.Ali da nisam uèio verovatno bivisio po kafanama, što smo i inaèedovoljno radili: svirao bi, išao naprobe i onda bi srao, s oproštenjem,s muzikantima o gitarama,pojaèalima... One muzikantskelovaèke prièe. Ovako je èovekipak s vremena na vreme moraoda se primiri i zavuèe u kuæu,i što sam više morao da uèimto sam više svirao gitaru: malo,malo pa napraviš pauzu, a kakosam noæu uèio, mogao sam dase u miru, tišini skoncentrišem.Buduæi da sam završio geologiju,jedina korist koju sam imao odsvega toga – to je vežbanje koncentracije.Nekoliko pesama iztog perioda je nastalo u tim pauzamaizmeðu uèenja.Meni je osobno najdraža tvojapjesma Moj grad.– Moj grad je meni isto dragapesma, premda nisam baš potpunozadovoljan kako sam je uradio,nešto mi fali... Mislim nisam jakonezadovoljan, ali nisam zadovoljando kraja, recimo kako samtu pesmu otpevao, tako da æumožda još jedanput morati njomeda se pozabavim. U životu sam setrudio, naroèito kod tih tzv. ljubavnihpesama, da pravim pesmes razlogom, što æe reæi ili kad sezaljubim, ili kad sam spreman dase zaljubim. Da baš ne “štancujem”na zadatu temu: sad, trebaovde, ajmo tri brze, ajmo sad dveljubavne, kako to veæ diktirajumarketinški zakoni. Tu i tamo bihpokušao, ali zapravo mi to nijeišlo. Verovatno zato one i danasimaju smisla, zato jer su nastalesa razlogom, drugim reèima biosam inspirisan. Tako je nastao iMoj grad, za tu je pesmu postojaorazlog. Pesma je zapravo iz1989., isto iz Dubrovnika. Vidiš,u Dubrovniku sam dve pesmenapravio...A koja je tebi od tvojih pjesamaosobno najdraža?– Pa od mojih pesama ja, recimo,još uvek volim pesmu Rusija,zato što je ona napravila pomaku mojoj karijeri, mislim kao i(album) Odbrana... Ali sam naèinkako je ta pesma nastala, kakosam je pravio... Recimo, ona jejedna od tih “najdražih” pesama.U principu ne sedim i ne slušamte pesme, pa nemam neki specijalanodnos, sreæom.Radio i longplejkeRusija, Maljčiki i Rodina, kojaje u potpunosti otpjevana na ruskom– postoji li možda neka “ruskaveza”?– Konkretno o Maljèikima, sjedne strane, što se rusofilije tièe,postojala je kod mene istinskaljubav prema ruskoj muzici, narodnojpre svega, a opet i želja dase zajebavam sa komunizmom isocrealizmom. Inaèe, ta pesmaje nastala na probi... Rodina jepesma iz kratkog filma o ruskomkosmonautu Vladimiru Komarovukoji je 1968. poginuo vraæajuæi seiz svemira, a za koji sam muziku izvuk radio u Sidneju.Kako si počeo, koji su ti bili uzoriu glazbi?– Valjda èovek sluša muzikuod kad se rodi, ako ga interesuje.Kažu mi da sam kao dete voleoda igram uz onu slavonsku: žica,žica, drma mi se kabanica... U todoba je radio bio jedini izvor muzike,nije bilo televizije. Doduše,moj otac je radio u Norveškoj kaogeolog i doneo televizor veæ 1960.godine, što je bilo rano, pošto jeprvi, eksperimentalni programemitovan tek 1958./1959. Ali,radio se dosta slušao, bio je priliènozanimljiv u to doba, svegai svaèega je bilo: pre svega tu jebilo zabavne muzike, mediteranskei razne druge: meksikanske,izvorne narodne iz cele bivšeJugoslavije, džeza, klasike...A onda sam imao sreæe da se1967., sa smenom Rankoviæa,Jugoslavija poèela pomalo otvaratiprema svetu. Automatskije krenuo uvoz muzike i raznihdrugih uzbudljivih stvari. Imaosam devet godina 1967., seæam seda sam video reklamu za albumBeatlesa Oldies but Goldies, sa pesmomŽuta podmornica, što me jesa devet godina najviše privuklo ipoveo sam mamu da mi kupi: pojavimose mi tako u Jugotonovojradnji u Makedonskoj, kad onoiznose veliku, LP ploèu, ja samsamo singlove imao do tada, i nastaneèudo: šta je sad ovo? Ondase ispostavilo da to èudo ipakmože na naš gramofon i kupiosam je, to jest mama... Tako sampoèeo da se obrazujem uz to, mislimobrazujem, šalim se, poèeosam da slušam, pa su me brzo ineke druge pesme privukle. Sjedne strane ploèe su bile balade:Yesterday, Michelle i slièno, a sdruge strane malo tvrðe stvari,rokenrol. Tako da me je zapravoglas Ringa Stara, koji peva Žutupodmornicu, uveo u rokenrol.Dakle, slušao sam sve i svašta,od klasiène muzike i zaèetaka heavymetala do starogradskih pesamai romansi Zvonka Bogdana.Volim Zvonka Bogdana i kako jemoja mama iz Vojvodine, imalismo nekoliko njegovih ploèa, idopale su mi se pošto je on pevaouvek probrane pesme. Ima nekolikoalbuma gde je pevao one stare,maðarske romanse, ala Tužnaje nedjelja... Možda æu jednog danai snimiti jednu takvu ploèu. Mojgrad je isto malo na tragu toga.A uporedo sam slušao i BlackSabbath, Zeppeline. Svega jetu bilo. Bilo je puno onih koji supokušavali da preslikaju stvari.Ali to me nije zanimalo, moždadelom iz lenjosti, a i nekako mije bilo besmisleno – ti ljudi suto veæ uradili, ne možeš bolje odnjih, možeš samo na svoj naèin.Skakač u daljUz reagiranje Damira Radića Sustavno blefiranje,Zarez br. 103rije mnogo godina napisao sam jedan tekstza Danas. Deèki iz uredništva nazvali sume u deset naveèer i molili me da im dosedam ujutro napišem 7 kartica o skakaèima udalj – broj im je (prvi i koliko znam jedini put)veæ kasnio jedan dan. Pristao sam im priskoèitiupomoæ, dakako uz dogovor da i oni meni ujutropomognu – kako nisam uza se imao nikakav materijal,a oslanjao sam se samo na sjeæanje, pogreškesu bile više nego moguæe. Nažalost, nije bilovremena za doradu i tekst je objavljen.U narednom broju eto ti pisma èitatelja. Upotpisu, odmah je bilo razvidno, ime koje obeæava,Damir Radiæ, buduæi veliki pisac pisama èitatelja.Sjeæam se imao je kao i dan danas savršenstil: precizan hod toèno na rubu histerije, šarmkontejnera za smeæe i neponovljivu elegancijafino podešenog krampa, da ne kažem budaka. Smnogo mu razumijevanja tek rekoh da poštujemkorekcije koje je naveo, ali sam ga i pitao èemutakva pizma kakvu je iskazao u svom pismu.Kompjuteri i kazališteNedavno je u Zagrebu održanveliki tribute koncert u častEkatarine. Nastupili su Urban,Rundek, Masimo i Gile. Sudjelovaosi na albumu u čast EKV-a?– Da, to je veæ gotovo, izašloje. Zove se Kao da je bilo nekad,to je tribute album MilanuMladenoviæu i Ekatarini Velikoji ja sam pevao pesmu Radostandan, koja je pesma s prve ploèeEkatarine, a zanimljivo je da je utoj postavi, koja je otprilike postavaOld Stars Benda, s tim što nijesvirao Gile, nego prvi gitaristaEkatarine Velike Gagi Mihajloviæ,koji živi veæ godinama u Americi,on je pravio feedback (mikrofoniju)na gitari, isto ono što je sviraoi u originalu, i Marko, koji je bioposljednji bubnjar Ekatarine, jeu mom bendu. Iako nisam bionikada lud za Ekatarinom, bilo jenaravno pesama koje sam voleoi apsolutno sam svestan znaèajabenda i bilo mi je vrlo drago dauèestvujem na toj kompilaciji.Novi album bi trebao biti potpunodrukčiji od Svih laži sveta.– Zapravo da. Novu ploèu,Vlada Divljan presents DieTonZentrale, objavio je B92. Sadtrenutno uvežbavam novi-staribend, jer æe veæina ljudi iz OldStarsa biti u bendu, samo æu imatii saksofonistu (Dušan Petroviæ– ex Playboy, Dvojac bez kormilara)i još par ljudi. Dosta je moguæeda æemo to negde pred krajgodine promovisati u Moèvari.Malo je nezgodno što sam uBeèu, a ostatak benda manje-višeu Beogradu.U stvari, ja se poslednjih desetgodina manje bavim rock i popmuzikom,a mnogo više filmskomi instrumentalnom muzikom, itako, to je negdje i normalno, štone znaèi da više ne volim popmuziku.Ali idu godine, dolazenove ideje i interesovanja. Inaèeradim muziku s kompjuterimaod 1986/87., od mog solo albumaTajni život A.P. Šandorova, koji jebio programiran na CommodoreuC64, èitava ploèa. Ostao sam utome do danas (sreæom ne nareagiranjaCommodoreu), i eto, sad mi seu Beèu ukazala prilika, jer tuima par finih kulturnih fondova,poput Kultur Kontakta Austrije,koji se bave srednjom i istoènomEvropom i oni su mi pomogli dasnimim Die Tonzentrale. Trenutnouvežbavam bend za promociju ikoncerte. Doneæu i par kompjuterana binu, pa æemo videti...Radili ste glazbu i za kazalište.Nedavno je igrala predstava DiePavillions, prema nagrađenomtekstu Milene Marković, u režijiZijaha Sokolovića?– Da, da, to sam radio prošlejeseni u Beèu, u MBH teataru.Mislim da je premijera bilau oktobru. Režirao je ZijahSokoloviæ, koji takoðer živi uBeèu. To je prvi komad mladebeogradske autorice, MileneMarkoviæ, koji je, mada je prvapremijera bila u Beogradu, krenuou život preko Beèa. Komadje dobio glavnu nagradu na natjeèajuèitavog ex-YU regiona i šire.Dosta jedan koncizan i pametantekst, vidi se da devojka zna oèemu piše. Prošle godine su gapreveli na nemaèki i zvali suZijaha Sokoloviæa da režira, a onje mene zvao da pravim muziku.Zijah je to radio s relativno velikimansamblom, deset, dvanaestglumaca. Inaèe to je jedno lepo,malo ali zgodno organizovanopozorište, sa tradicijom, i onisu tome prišli zdušno, što bi sereklo... Muzika u toj predstavi jezapravo pesma Moj grad. Kad smoprvi put prièali o muzici, Zijahmi je rekao: “Hoæu jednu strašnoromantiènu i melodiènu temu naakustiènoj gitari, kroz celu predstavu.”I ja posle razgovora krenemmalo da razmišljam i setimse pesme Moj grad, em govorinešto o Beogradu (Paviljoni suzgrade u odreðenom delu NovogBeograda), em je romantiènai melodièna. Napravim jedandemo i pustim mu, a on æe: jao,to je to!... Super je bilo raditi sanjim, lepo iskustvo. Mislim dasmo napravili dobru predstavu.Uskratio mi je odgovor. I baš je divno što menekidan podsjetio na svoje veliko djelo od prijetrinaest godina i još me obavijestio da je njegovoèitateljsko pismo bilo i duže, ali je bilo – ah to,to, to je prava rijeè and he uses it well –“cenzurirano”!Odmah sam se solidarizirao s njime, do sadanepriznatom žrtvom represije, možda prvomuèenikomjer, nota bene, bila je to 1990. Èasnoje od njega što je sve do danas skromno tajio tuokrutnu èinjenicu, i potpuno ga razumijem štoje napokon sam istièe, kao što ga razumijem kadneprekidno ponavlja da je on najveæi kritièarFAK-a. Pa tko æe mu to priznati ako neæe sam!Ali, nisam ni ja tvrda srca. Evo, i ja mu priznajem:Damir Radiæ je najveæi kritièar FAK-a svih vremena!(Bravo! Bravo! Fantastièno!) Odmah ispravljami pogrešku buduæih naraštaja, pa klièem iovo: on je tvorac velebne teorije o anarhizmu iskoku u dalj! U pravu je kad tvrdi da 1994. nijebilo rata u Hrvatskoj! Itd.Ali, morat æe priznati svi buduæi tinejdžeri,najuzbudljivija pohvala koju mogu izreæi o tompiscu nepriznatih djela jest ova: Damir Radiæ jeprvi istraživaè mog šlica! Zaviruje, zaviruje, maštapred kime sam ga mogao raskopèati. Neka, neka,tako se odrasta.Nadam se, pak, da je svoj niz završio i da æeponovno u našem dopisivanju napraviti trinaestogodišnjupauzu. Ja svakako hoæu.