festival europske kratke priče - Zarez

30 V/104, 8. svibnja 2,,3.razgovorVladaDivljanroteklo si desetljeće proveo ugastarbeitu. Kako je to utjecalona tebe?– Što da kažem, veæ da sam ugastarbeitu nekih dvanaest godina.Otišao sam zapravo 1991. godine.Još pre ovog našeg èuvenog rata,prvo u Australiju, a da sam biovojni obveznik otišao bi još mnogo,mnogo ranije. Sada živim uAustriji, poslednje èetiri godine,u Beèu. Dobio sam dvoje deceu meðuvremenu, to je isto utjecaloda se ne oseæam loše. Decapomlaðuju. Nije loše sve skupa,bilo je gorih momenata, pogotovoto seljakanje sa kraja na krajsveta, jedva se nešto središ, ondadoðeš u novi kraj gde još prièajunemaèki. Saèekaju te iza ugla iprièaju, prièaju. No sâm sam toodabrao, ne vredi se žaliti, a nemani kome.Kako ti je bilo u Australiji? Ipaksi ovdje bio zvijezda. Kako si sesnašao u Novom svijetu?– Pa, manje-više, nisam nikadbio zvezda u tom smislu. Mojapopularnost je uglavnom ostalau “sferi prijatnosti”, nisu mepreviše gnjavili, osim u pojedinimmomentima. Velike zvezde ubivšoj Jugoslaviji bili su Balaševiæ,Dugme, Bajaga i još poneko. Asnašao sam se prilièno dobro.Èudno je to bilo sve skupa odjedanput.Otišao sam da posetimsvoju bivšu devojku koja mi jesada bivša žena. Imao sam vizuna mesec dana i toliko samplanirao da ostanem, meðutimigrom sudbine ostao sam èetirigodine. Kad sam odluèio da ostajem,malo-pomalo sam poèeo dagledam oko sebe, naravno nisamimao ni instrumente, poèeo samda tražim naèina kako da svojtek uspostavljeni mini-studiodovuèem iz Beograda u Sidnej.Poèetkom 1992. imao sam konaènotaj bazièni studio u komesam mogao da radim muziku zamanje televizijske produkcijei slièno, inaèe bez toga bih seugasio. Tako je to onda krenulokorak po korak, polako…Politika protiv nostalgijePloèe koje sam do tada snimioi imao sa sobom, to mi je na nekinaèin više smetalo nego koristilo,naravno iskustvo mi nije smetalo,ali snimci i sve to – to možeš dazaboraviš, jer ako to pustiš nekomaustralskom producentu ilirežiseru i raèunaš da dobiješ nekiposao od njega, neæeš se baš usreæiti,s obzirom da je to za njihovestandarde jako tanko producirano:èuje se pevanje na nekomjeziku koji ne razumeju i èitavastvar im baš nije najjasnija. Joškad im kažeš da si tamo negdebio poznat muzièar, oni te gledajumalo sažaljivo i misle: vidi, ovajje lud, beži od njega. OK, to jemalo izkarikirano i uopšteno,ali nije daleko od istine, tako dasam zapravo krenuo potpuno izpoèetka.Inaèe, seæam se da mi je prvihpar meseci u Australiji sve bilozanimljivo, bilo je i avanture usvemu tome, a potom je krenulanostalgija malo jaèe da medrma; seæam se, onda negde okonovembra 1991., da je netkodoneo beogradsku Politiku, aona je bila baš “patriotska” u todoba (“Slobodanka” su je zvali, aPolitiku ekspres – “Brza slobodanka”)i otvorio sam te novine, bašsluèajno na stranu gde su bili sviti izveštaji iz rata i kad sam tovideo i proèitao... Ono što me jetada užasnulo je zapravo bila kolièinamržnje koja je izbijala iz svakogod tih èlanaka, to su bila onanajmorbidnija vremena, mada ihni kasnije nije manjkalo. Zaista jebilo užasnih stvari, i to me je takonekako pogodilo, zapravo udarilo,da sam skoro ostao bez vazduha,odmah sam zatvorio novine. Svame je nostalgija prošla iznenada iodluèio sam: ostajem. I eto, umestomesec dana, ostao sam èetiri ipo godine u komadu.Industrija alkohola iružičasti kioskDolaskom u Australiju krenuosi ispočetka. Kako si preživio kaojugoslavenski glazbenik?– Nikog nisam iz te industrijepoznavao i posle šest meseci naulici sam sreo Teodora Janija (inaèeAustralijanca), Teda – èuvenogproducenta izmeðu ostalog iEkatarine Velike i Orgazma, kogasam poznavao i to je bila velikasreæa: on mi je dao par kontakata,tako da sam preko njega ušaou prvi bend u kome sam sviraogodinu i pol dana. A zapravo samimao sreæu da relativno brzo, asasvim sluèajno, dobijem svoj prviplaæeni posao, da radim muzikuza jedan dokumentarac o AIDS-uu etnièkim zajednicama. Ondasam posle radio neke drama zaSBS, izvrsnu australijsku multikulturnuTV stanicu: o psihopatikoji ubija i o ženi koja se ubija.Naradio sam se, naroèito na poèetku,raznih tužnih i morbidnihtema, ali je išlo to jedno dve, trigodine, manje-više uzlaznomputanjom.Meðutim, onda je došla 1994.i sve je malo posustalo, propalo jepar projekata na kojima je trebaloda radim, tako da sam krajemmaja napravio jedan izlet u industrijualkohola, ali ovoga putanisam pio, prodavao sam. Trebaloje plaæati kredit za stan, a nemamame, tate ni ekipe, i poèeo samda radim part-time u jednoj radnji.Prodavao sam alkohol i obrazovaose istovremeno u vinima na njihoviminternim kursevima. To jeGoran ŠtimacU životu sam se trudio,naročito kod tih tzv. ljubavnihpesama, da pravim pesme srazlogom, što će reći ili kad sezaljubim, ili kad sam spremanda se zaljubimSlušao sam sve isvašta, od klasičnemuzike i začetakaheavy metala dostarogradskihpesama i romansiZvonka Bogdanatrajalo više od godinu dana, i sveto je zaista prièa za sebe, mogaobih knjigu o tome da napišem.Ono što je možda najvažnije,upoznao sam taj toliko sanjanikapitalizam sa one druge strane,manje-više sa dna... A onda samse krajem leta 1995. polako vratiosvom poslu, ovog puta dokumentaracuo samoubistvu mladih.Kad sam završio muziku za tajdokumentarac, krenuo sam oktobra1995. u Ameriku, pa Evropu.Tada sam prvi put “oplovio” sveti to je bilo super. Došao sam uBeograd i oformio Old Stars Bendigrom sluèaja. Poèeli smo da vežbamo,odmah posle Nove godine(1996.) i posle mesec danasmo veæ završili èitavu turneju.Kako si se osjećao na povratku urodni grad?– Povratak je bio zaista neobièan:otišao sam 1991., jošje bio grad pun svega, “Antinegodine” su veæ izmicale, ali jebilo još relativno bogato, svegapo radnjama... Kad ono, èetiri ipo godine kasnije... Moj je avionbio jedan od prvih koji je sleteo,jer su tek posle tri godine otvoriliaerodrom Surèin i taj prvi momenatje bio malo, onako, ganutljivi tužan. Došao sam direktno saFrankfurtskog aerodroma i ondasleteo na Surèin, koji je bio,onako, zarastao u travicu malosa strane. Videlo se da se baš nekoristi, skoro kao u filmu Planetamajmuna, znaš ono kada nalazeKip Slobode, polomljen negdeu pesku: jedan jedini avion stoji,nema žive duše na aerodromu,neka vojska sa psima prolazi... Jošje taj dan bio lep pa je izgledaoBeograd “suncem umiven”, daupotrebim frazu iz pismenihzadaæa. Meðutim, èim je suncezašlo poèeo je da se otkriva upravom svetlu, nažalost. Punoje stvari propalo, a milion kioskaje otvoreno. Ljudi su za te èetirigodine poverovali u sopstvenubedu. Bilo je prilièno èemerno,naroèito za neki, recimo, poštensvet: em se oseæaš k’o budala štose sve to dešava, em prema tebipostupaju još gore... Kako tu uvekbiva, pošteni najebu. Sve to skupa:nakrivljeni autobusi se raspadaju,dim na sve strane – grozno;a s druge strane, bilo mi je lepo– došao sam ponovo u svoj grad.Tako da èitav taj povratak sjedne je strane bio fenomenalan,uprkos toj spoljašnjoj èamotinji:recimo, jedan ulaz gde sam jaodrastao, što je praktièno samcentar grada, krug dvojke takozvani– odjedanput vidiš ljudikoji žive u stanu u parteru sedmospratnicesu probili prozoredo zemlje, jednostavno su betonprobili i otvorili malu radnju,kiosk i još ga ofarbaju u ružièasto,a zgrada siva, ne može sivljabiti – takvih je stvari bilo kol’kohoæeš. Èudno je sve to izgledalo.Jedino što je bilo dobro, sve jeradilo 24 sata, gde god izaðešpostoji neki kiosk u kome imasvega, od alkohola i cigareta, tamponai prezervativa do stvari zaoblaèenje, ma neverovatno... Sadasu puno toga porušili, posebno uposlednjih godinu dana.Australija i AustrijaU to je vrijeme osnovan i OldStars Band. Kako je ta ideja realizirana?– Old Stars Bend je nastao sjedne strane na nagovor Gileta,jer ja nisam imao ni instrumente,niti sam imao takozvanu logistikuneophodnu za pokretanje novogbenda, a sa druge jer sam prekoSaše Šandorova upoznao perkusionistuBorisa Bunjca, koji je uneodosta sviraèke svežine u bend.Velika je to gnjavaža, s te organizacionestrane na brdovitomBalkanu, meðutim, kako samdošao iz Australije posle sveg togvremena neoptereæen svim onimšto se u meðuvremenu dešavalo,bio sam relativno veseo, što jeu to doba valjda bilo neobièno...Uglavnom, poèeli su da me zovusve više i više u razne emisije poraznim TV stanicama. I Gile jepoène stvarno da me nagovarada napravimo bend, odsviramodesetak koncerata i snimimo livealbum. To se i dogodilo, na velikubrzinu – tokom januara 1996. – uroku od mesec dana su se odigralei probe i koncerti i snimanje.Veæ poèetkom februara bio sam uavionu za Sidnej, jer sam u meðuvremenuprimljen u AFTRS(Australian Film, TV and RadioSchool) iliti njihovu filmsku akademiju,na odsek za zvuk. Bilaje to neka vrsta specijalizacije zasound design i tu sam proveo veomakorisnih 15 meseci, a zatimsam se krajem leta 1997. vratiou Beograd, opet sa idejom da tuostanem 6-7 meseci, ali nije mitako bilo suðeno...Kako si na kraju završio uAustriji?– Mi rock muzièari nismo poznatibaš kao mnogo inteligentni,pa sam onda nešto mislio, prvoAustralija, najbolje posle Austrijada ne pogrešim kad me nekopita, znaš kako je... (smijeh).Austrija je zapravo sluèajno došlau moj život, pa i ja u njen. Kaošto sam veæ rekao vratio sam se uAustraliju u februaru 1996. i upaosam direktno u AFTRS. Tu samradio danonoæno, pošto je to veomaintenzivan rad, svih tih petnaestmeseci, koliko sam bio tamo.A tada sam se i razvodio, što sedobro uklapalo u radnu shemu...Meðutim, Old Stars Band i sveto što se desilo u Beogradu meje malo zagolicalo i probudilo