Dragan Petrovic Pele, Poziv zapisan u zvezdama.pdf - Magazin

IznjegovoguglaDragan Petrović Pele, profesorglume na FDU i glumacPozivU Beogradskom dramskom,svom matičnom pozorištuU zapisan u zvezdamadomaćem glumačkom svetu odavno jeizborio visoko mesto. Odigrao je nebrojene ulogea ostao diskretan i skroman. Od onih je ljudi kojinisu birali poziv, već poziv njih. Gluma mu je pisanau zvezdama. Zato sa velikom posvećenošću igrai uči studente kako da postanu glumci.Kako je profesoru kada igra na sceni sa svojimstudentima?Teško. Misli i na svoj i na njihov zadatak, višena njihov, nego na svoj. Koliko je njima neudobnotoliko je i meni, ali radost igre i zajedničkog susretana sceni, na kraju poništi svaku nelagodu i tremu.U kojim predstavama igrate sa svojim studentima?U „Buđenju proleća“, „Sviraj to ponovo, Sem“,ma skoro u svakoj predstavi igra neki student izmoje grupe ili sa klase.Glumci koji se prihvate profesure malo „olade“glumu, što se ne bi moglo reći za vas?Jeste, nastojim da se nesebično dajem i na jednomi na drugom polju. Ujutro trčim na probu, upodne na fakultet, gde me čekaju predavanja i radsa studentima, uveče na predstavu... Ubitačan tempo,ali svako vreme ima svoj ritam, talasnu dužinu izvuke, i čovek mora da opstane u tome.Sada izvodite novu klasu, na četvrtoj su godini.Da li je to isti osećaj kao kada roditelj iščekujeda dete diplomira?Trebalo bi da svi diplomiraju i nadam se da ćetako biti. Čovek se emocionalno veže za studente,upravo nekako roditeljski, hteo to ili ne. To je neizbežno,ako hoćete da dobro radite svoj posao.Šta je komplikovanije, što će oni sada diplomirati,ili što ujesen uzimate novu klasu?Uh!Kažu, Pele ne podnosi nikakve intervencije,dosta je kritičan, nema protekcije…Bez obzira da li prima klasu ili ne, profesor jeu komisiji koju čine on i još tri nastavnika glumeplus jedan nastavnik stručnih predmeta, koji semenja svake godine. To je glavna komisija kojase, posle završenog prvog kruga prijemnog ispita,proširuje na osam članova. Dakle, nije baš daima mesta za protekcije, kao što vladaju predrasude…Filter je vrlo gust. Svake godine se prijavioko 300-350 kandidata, a samo pet posto uđe uuži izbor. Kriterijumi su iz godine u godinu slični.Glumac se i rađa i postaje.Kako se to dogodilo vama?Nije mi se dogodilo. Ja imam dijagnozu „glumac“.Kada sam imao pet godina, izvodio samkerefeke i voleo da me drugi gledaju, da nekog zabavljam.Ne znam da li je to infekcija, nedostatakili višak vitamina. Neki gen ili hormon. Dogodi se.Možda me majka ispustila niz stepenice, pa nećeda mi kaže. Od prvog osnovne bio sam po sekcijama,literarna, dramska... voleo pesme više negomatematiku. Onda je došlo amatersko pozorište„Teatar 13“, KUD „Abrašević“... Kada sam polagaoprijemni na Akademiji, bilo je blizu 600 kandidataiz bivše Jugoslavije. Profesor Vladimir Jeftović pri-Piše: Emina Ćirić, fotografije: Zoran Mirčetić, privatna arhivamio je svoju prvu klasu: Milorada Mandića Mandu,Darka Tomovića, Dragana Bjelogrlića, ŽikuTodorovića, Bodu Ninkovića i mene, a od ženaMiru Joković, Vesnu Trivalić, Vesnu Stanojević,Branku Pujić, Dudu Stojanović i Tanju Venčalovski.Bilo je to šarenilo po godištima. Boda je rođen1956, Manda i ja ‚61, Bjela i Darko Tomović‚63-64. a Mira Joković 1969. godine. Generacijskismo se dobro uklopili, do dan danas se držimoi negujemo prijateljstvo. To jeveoma važno, ali mi se čini dase mlađe generacije sa klasesve manje čuvaju i druže.Za većinu vaših uloganiste morali da se106 107www.onamagazin.com OnaTV drama„Pogrom“Ona svakog 20. na kioscimaČestomi ljudi kažukada završimo rad:„Nisam znao da si takosjajan za saradnju, misliosam da si težak, da sinamćor“transformišete?Reditelji su mi davaliuloge za koje samim fizički odgovarao,za koje sam bio „taj tip“.Rano sam posedeo, sa29-30 godina. Nisam sezbog uloga farbao, osim jednom,kada sam igrao Hitlera upredstavi „Majn kampf“. Pred svakupredstavu bojio sam kosu u crno.Da li je to bio vaš adut: sed, mlad, saizrazito plavim očima. I još sa imenom i prezimenomkoji su najčešći u Srbiji?Kako se gleda. Možda je bio adut na početkukarijere. Mislim da je to ipak bila mana jer su mebirali samo za „opravdane uloge“.Dugo ste igrali likove kolebljivih i krhkihljudi?To je sudbina glumca. Kako vas drugi vide,tako i prođete. Nisam bio izbirljiv, dok su nekemoje kolege strogo vodile računa da igraju samopozitivne likove, ljubavnike, heroje. Prihvatao samsve što mi se ponudi, a baš su me uvek tako videli,kolebljivog, slabog, nežnog, suprotno od onoga štosam ja u životu. Danas vodim računa da biram ulogekoje neće toliko da me koštaju, jer radim i profesorskii glumački posao, čuvam se...Da li zbog podeljenosti između dve odgovornestrane glume, niste stigli da steknete hobi?Meni je gluma hobi. Nemam drugi, a voleo bihda ga imam. Moja interesovanja su raznorodna.Kako punite baterije?Svaki slobodan trenutak koristim da nešto pročitamili da prošetam sa mojim psom.Diskretno čuvate svoj privatniživot od glumačkog sveta. Maloljudi zna da je vaša suprugaglumica Olga Odanović,retko se slikate za novine,ne hvalite se porodičnomidilom.To je posledica stilaživljenja, vrste vaspitanja.Ni ja ni supruga neizlazimo na mesta gde jevažno biti viđen. Meni jeto smešno u sredini kakvaje naša. Šatro džet set. Ljudiizigravaju glamur.Vi se retko pojavljujetezajedno.Nemamo ni prilike. Obavezno idemna Olgine premijere, jer je to njoj važno, ali gledamda posle predstave što pre zbrišem. Ne inspiriše megužva, ne volim žurke ni posle mojih premijera.Kako se relaksirate posle predstave ili snimanja?Volim da sednem u ćošak i ćutim posle svakognapornog rada. Najradije idem svojoj kući, opustimse, pogledam film ili čitam. Mogu da ostanemi sa kolegama, da pričamo o nekim sasvim desetimtemama. Ne pijem i nemam tu vrste euforije.Imate dvoje dece.Da, Jakov ima 23 godine i završava produkcijuna FDU, a Lenka ima 14 i sedmi je razred.Ni jedno neće na glumu?TV drama„Pronalazači“Od prve velike TVuloge u seriji „Boljiživot“, DraganPetrović Pele plenijednostavnom, auverljivom glumomNeće. Lenka se nije do sada izjasnila, mada susve devojčice u njenim godinama u oblacima dapostanu glumice. Ona, izgleda, ne gaji takve snove.Kako vaša deca podnose to što su im roditeljipoznati?Mislim da njima to ne predstavlja nikakav boljitet.Tako smo ih vaspitali. Skromnost jeste vrlina,mada se kod nas tumači kao mana. Bez obzirakakvim se poslom čovek bavi, ona može samo dadonese dobro. Doduše, mladima nije lako da buduskromni, jer imaju svoje vreme, svoju energiju, kojumoraju da obuzdavaju. Ukleto je biti mlad, jer imašmnogo vremena, a malo strpljenja. Kada dođu godine,imaš malo vremena, a puno strpljenja.Da li dva glumca u ovom našem vremenumogu da žive od glume?Može da se živi, ako to podrazumeva goli život,u ovom trenutku bolji od većine ljudi kojinemaju šta da jedu.Vi ste od početka dobijali glavne i značajneuloge, a vašoj supruzi se tek koju godinu unazadposrećilo da postane miljenica publike. Da

Iznjegovoguglali je to sticaj okolnosti ili je ona bila posvećenaporodici?To je sticaj okolnosti. Privržena je porodici,te je privržena. Tek sada sa serijom „Selo gori, ababa se češlja“ dobila je veći zadatak, a u pozorištuglavne uloge. Svaki glumac ima svoj glumačkiput, ne može ništa na silu.Čime se najviše ponosite?Time što sam postojan. Svojoj deci i studentimastalno ponavljam da gluma nije trkana sto metara već maraton. Treba sačuvati duhovnoi fizičko zdravlje, kako bi se moglo trajatii odgovoriti na sve zahteve.Prošle godine smo vas gledali u seriji „Gorkiplodovi“, ove godine u „Mirisu kiše na Balkanu“.Da li vi sebe gledate na televiziji?Izbegavam da se gledam, kada god mogu.Većina glumaca ne voli sebe da gleda. Oni suuglavnom stidljivi ljudi. To jeste paradoks.Nagrade su vas negde zaobilazile?To je opet deo posla. Nekoga zaobiđu, aonda dođe period pa dolaze, dolaze. One, naravno,nisu merilo vrednosti.Šta biste bili u stanju da učinite za svoju profesiju,a šta ne biste?Mnogo toga ne bih uradio.Ne bih ugrozio svoje zdravljenikada. Kada god mogu, koristimpomoć kaskadera. Alibih uradio mnogo toga i činimmnogo za moju profesiju.Imate li utisak da ste zbogposvećenosti poslu nešto zakinulisvojoj porodici?Mislim da ne. Bilo koji drugiposao da radim, radio bih gaovim tempom i s ovom posvećenošću i interesovanjem.Bilo bi me sramota da zabušavam. Redovnodolazim kući, ne pravim ekscese, nisamtabloidna ličnost, potpuno sam neinteresantan zanaslove na prvim stranama novina.Je li to razlog što vas nema u reklamama?Ne, nije. Nekoliko puta sam odbio reklame, jersam tražio pristojan honorar. I neće me biti dok nekone odreši kesu. Reklama je ozbiljan posao i mora poštenoda se uradi, a ne pomoću štapa i kanapa.Kakvu ulogu priželjkujete?Nikada nisam tako razmišljao. Mnoge samuloge, neke od najboljih, dobio sasvim slučajno,pošto ih je prvobitno neki glumac odbio. I u108„Gorkim plodovima“ nisam ja bio prva podela.Ali, meni to ne smeta.Prošli ste kroz mnoge uloge i kostime, bili isveštenik i ubica i retardirana osoba, policajac,kriminalac, inovator, siledžija, podlac, dvoličniinspektor, vojnik…DraganPetrovićPele, glumaci profesorglumeFudbalski nadimakMeđu prijateljima Dragana Petrovićaprepričava se anegdota kako je dobionadimak. Po brazilskom fudbalskomasu, naravno, ali kao apsurd. U srednjoškolskimdanima, naime, kada su njegovidrugari bili poneseni fudbalom, on nijeimao pojma o tom vrlom sportu.Da, ali najmanje sam zavodnike i ljubavnikeigrao. Čak i onda kada mi je bilo vreme za to,kada sam bio mlad i imao 70 kilograma, ni tadame nisu videli kao zavodnika i ljubavnika.Može li se reći da imate omiljene kolege?Ne bih mogao tako da kažem. Nema mnogoglumaca, nekih 30-35 upotrebljivih i oniigraju sve u Beogradu, a na papiru ih je 150.Sve kolege poštujem i volim i nikada nisamimao ružnih reči, ispada, nesporazuma kojibi nam zagadili zajednički rad. Često mi ljudikažu kada završimo rad: „Nisam znao da sitako sjajan za saradnju, mislio sam da si težak,da si namćor“. Kod nas su predrasude nacionalnisport, imaju ogroman potencijal. Volimonekoga da okarakterišemo, bez obzira štonemamo kontakt s tom osobom.Šta mislite o rijaliti šou emisijama?To je svetski trend, koji sada svuda opada,a kod nas je tek u punom jeku. To je vrsta voajerizma.Potpuno razumem ljudsku potrebu zatim, ali ne mogu da opravdam baš sve. Pitanje ješta je sledeći format, posle rijalitija.Pod kojim uslovima biste ušli u takvu igru?Uh, pod vrlo komplikovanim uslovima. Jasam težak što se tiče otvaranja. Ipak, ne moguda kažem da ne bih, ali pod preciznim uslovima.Svako ima svoj razlog ulaska, svoju muku, svojuideju ili svoju cenu. Ali i neku zamisao šta bi trebaloda pokaže, šta će mu to doneti, osim para.Problem je što ne volim da budem „mirođija utuđoj čorbi“ i što ne znam kako bih se snašao ugomili tako različitih ljudi. Rekoh vam da bežim isa prijema posle vlastitih premijera. Onawww.onamagazin.com Ona Ona svakog 20. na kioscima109