ESSBIH_Modul 8.pdf

način bi se u bosanskohercegovačkoj privredi, osim racionalnog razvojakomplementarne industrije, ostvarili i sekundarni uticaji ugljarsko-energetske politikena regionali razvoj (efekti multiplikacije, fiskalna reakcija, uticaji na stanovništvo itd.).Meñutim, u ostvarenju ovog cilja najprije treba urgentno reaktivirati raspoloživuugljarsku komponentu koja je evidentirana na geološkoj karti Bosne i Hecegovine,odnosno privesti ekonomičnoj eksploataciji ovo raspoloživo društveno bogatstvo.5. Iz prezentiranog stanja i procijenjene mogućnosti razvoja proizvodnje ubosanskohercegovačkim rudnicima uglja mogu se ukratko definisati slijdeći zaključci:- Bosanskohercegovački ugljenosni bazeni raspolažu danas sa preko 1,65.milijarditona eksploatacione rezerve ugljene supstance. Izgrañeni su i značajni kapaciteti zaproizvodnju uglja. Oni su 2005. godine iznosili preko 18,317 miliona tona ugljagodišnje. To su preduslovi za dalji ekspanzivan razvoj sirovinske osnove uglja iizgradnju mnogih konstituentnih projekata zasnovanih na ovom energoresursu.- Prema prezentiranim podacima proizvodnja uglja u BiH će dostići predratni obim2015. godine. Naime, danas raspoloživi kapaciteti iznose cca 49 % od onih iz 1991.godine. Predratni kapacitet bi se mogao dostiće tek u narednoj deceniji ovogstoljeća. Uzroci takvog stanja u proizvodnji uglja su višestruki. Prije svega uslovieksploatacije kod većine rudnika i prije rata su bili veoma složeni, kako u podzemnojtako i u površinskoj ekspoataciji. Sigurno je da se neki rudnici već duže nalaze u zoniopadajućeg prinosa karakterističnog za ekstraktivne industrije u poodmaklim fazamarazvoja. U posljednjim godinama situacija se u pogledu ekonomskog položajaugljenokopa još više pogoršala.- Za realizaciju programiranih kapaciteta proizvodnje neophodna su najprijekontinuirana ulaganja za njihov rast i održavanja na dostignutom nivou. Najnužnijaulaganja u tu svrhu se procjenju na preko 405.900,0 miliona KM do 2010. godine, te644.000,0 miliona KM do 2015. godine i 346.000,0miliona KM do 2020. godine ivremenski značajnije rastu. Rudnička kapitalna ulaganja sa karakteristično dugiminvesticionim ciklusom je takoñe neophodno veoma brzo aktivirati kod mnogihrudničkih kapaciteta. Naime, neki rudnički kapaciteti se već nalaze u kontinuiranojinvesticionoj izgradnji većih razmjera, za što su, opet, potrebna ogromna sredstva udugom roku.- Na bazi prikupljenih podataka bosanskohercegovački rudnici uglja se mogugrupisati u tri osnovne kategorije:- Rudnici za koje se procjenjuje da u narednim godinama ne bi moglirentabilno poslovati pod uslovom da se realizuju nešto manja investicionaulaganja.- Rudnici u kojima su neophodna značajnija investiciona ulaganja što bi imomogućilo da rentabilno posluju i dugoročnije se uklapaju u energetskupolitiku zemlje.- Rudnici za koje je neophodna kompletna ekonomska evaluacija radidonošenja daljih poslovnih odluka. Za većinu ovih rudnika donošenjekratkoročnih razvojnih programa nema svog ekonomskog niti racionalnogtehničko-tehnološkog opravdanja. To su uglavnom svi veći kopovi u BiH teneki kapaciteti sa podzemnom eksploatacijom.Opredjeljenje za selekciju ulaganja u rudnike u narednim godinama radi štoracionalnije proizvodnje potrebnih količina energetskog uglja za termoelektranemože se po našem mišljenju izvršiti po kriteriju obima najnužnijih ulaganja(investicije u objekte, opremu, otkrivku, otkupe, zamjenu itd.) po jediniciTREĆI PROJEKT OBNOVE EES: Studija energetskog sektora u BiH301