LIPIDI – MASNE MATERIJE - Raka Web

Opšte karakteristikePRODUKTI PRIMARNOG METABOLIZMADele se u dve grupe:1. Prosti lipidi• Estri glicerola i viših masnih kiselina -trigliceridi koji predstavljaju osnovumasti i masnih ulja• Estri viših alifatičnih monohidroksilnihalkohola i viših zasićenih masnihkiselina – osnova voskova2. Složeni lipidi• Fosfolipidi• Glukolipidi (kombinacija prostih lipidai šećera)• Ecitini

TRIGLICERIDIMasti i masna uljaNalaze se u semenu i pulpi plodova -rezervne hranjive materije kojeomogućavaju klijanje i razviće novebiljke. Najčešće su lokalizovane uspecifičnim ćelijama – oleozomima.Broj ovih ćelija se tokom sazrevanjaplodova povećava i dostiže i do 50%ukupne mase semena.Mast i loj najčešće predstavlja potkožnotkivo životinja. Unutrašnji organitakođe mogu biti obavijeni (prožeti)lipidima. Kod riba, ulje jekoncentrisano u jetri.

Struktura trigliceridaEstri glicerola i viših masnih kiselinaGlicerol uvek predstavlja osnovu masti i ulja, apromenjive su masne kiselineU prirodnim proizvodima retko su prisutnekiseline sa manje od 10 C atoma (palminoulje) odnosno sa više od 20 C atoma (uljekikirikija). Najzastupljenije su masnekiseline sa C16 i C18 atoma.Prirodne masne kiseline mogu biti zasićene inezasićene. Kiseline sa većim brojemnezasićenih funkcija su esencijalne; čovekih ne može sintetisati i moraju biti uneteegzogeno preko hrane.Estri glicerola i zasićenih masnih kiselina sučvrste konzinstencije, retko se javljaju ubiljnim tkivima i specifični su za animalneorganizme (mast i loj). U biljkama su,uglavnom zastupljena masna ulja – derivatinezasićenih masnih kiselina

LEKOVITA MASNA ULJARicini oleum – ricinusovo uljeBiljka: žbunasta zeljasta biljka visine 1-4 m. Listovispiralno raspoređeni , sa dugačkom drškom,prstasto deljeni, sa 5-11 režnjeva. Lisni režnjevilancetasti, nazubljeni. Muški cvetovi sapetorežnjevitim perijantom i mnogobrojnimprašnicima. Ženski cvetovi sa petočlanimperijantom. Čaure loptaste.Nalazište: Poreklom iz tropske Afrike. Najvećisvetski proizvođači ricinusovog semena i ulja suBrazil i Indija. Kod na se gaji u Vojvodini.Koristi se: masno ulje (Ricini oleum).Sastojci: Osnovni sastojci ricinusovog ulja sugliceridi ricinolne kiseline.Upotreba: jako lasantno sredstvo (purgativ).Ovakovo delovanje je zasnovano na iritantnomdelovanju ricinolne kiseline na sluznicu tankog creva.Upotrebljava se i u kozmetici.Ricinus communis L.,Euphorbiaceae

LEKOVITA MASNA ULJAOlivae oleum – maslinovo uljeBiljka: Zimzeleno drvo, 6-8 m visine. Listovi eliptični, kožastisa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlokratkom drškom. Cvetovi beli u grozdastim cvastima. Plodovalna koštunica, kada je zrela tamnoljubičaste boje.Nalazište: raste u priobalnim područjima Sredozemlja gdeuspeva više od hiljadu vrsta maslina, koje su nastaledugogodišnjim prilagodjavanjem zemljištu i klimatskimprilikama. Radi proizvodnje ulja maslina se gaji. Najvećisvetski proizvođači su Španija, Italija, Grčka i Izrael.Koristi se: masno ulje (Olivae oleum). Maslinovo ulje se smatrasimbolom mediteranskog načina ishrane. Istovremeno je isimbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti.Berba i sastojci: plod se bere u jesen. Ulje se dobija hladnimceđenjem iz perikarpa nepotpuno zrelog ploda. Ulje dobijenood zrelih plodova je slabijeg kvaliteta i tamnije boje. U ovomulju dominiraju gliceridi oleinske, linolne i palmitinske kiseline.Upotreba: koristi se kao holagog i kao podloga za izradu nekihfarmaceutskih preparata. Najveće količine maslinovog ulja seupotrebe u domaćinstvu za ishranu, u prehrambenoj iindustriji sapuna i deterdženataOlea europaea L.,Oleaceae

LEKOVITA MASNA ULJALini oleum – laneno uljeBiljka: jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Listovinaizmenični, lancetasti, šiljati, često pri osnovi suženi u dršku.Na vrhu izdanka se nalaze pojedinačni cvetovi, specifično plavekrunice. Plod loptasta čaura.Stanište: u poljima, na ivicama šuma, od ravničarskih predela doaplpskog područja.Nalazište: rasprostranjena. Gaji se kao industrijska biljka.Postoje različite sorte u zavisnosti od namene. Tekstilne sorteimaju nerazgranate i duge stabljike (koriste se za dobijanjelanenih vlakana). Uljevne sorte imaju kraću, ali razgranatustabljiku s većim brojem cvetova i plodova. Indija, Argentina iEtiopija su najveći proizvođači lanenog ulja, a Rusija lanenihvlakana.Koristi se: laneno ulje (Lini oleum)Berba i sastojci: gaji se kao jednogodišnja industrijska biljka.Laneno ulje se dobija hladnim ceđenjem zrelog semena. Sastojise od smeše glicerida nezasićenih masnih kiselina (oleinske,linolne i linolenske).Upotreba: Najveće količine lanenog ulja se upotrebe u industrijiboja, lakova, sapuna i plastičnih masa. Koristi se za izradu nekihfarmaceutskih preparata. Tek posle dobre rafinacije ihidriranja laneno ulje se može koristiti u ishrani. Ostaci posleceđenja ulj se koriste kao stočna hrana bogata belančevinama.Linum usitatissimum L.,Linaceae

Manje poznate prirodne masnematerije u kozmetologijiAvokadovo uljeDobija se iz ploda avokada (Persea americana, Lauraceae).Tradicionalno se koristi za zaustavljanje opadanja kose.Potpomaže zarastanju oštećene kože. Primenjuje se upreparatima za terapiju ekcema.Bademov buterPolučvrsta masa bobijene iz bademovog ulja (Prunus amygdalus,Amygdalaceae). Koristi se zbog emolijentnih svojstava.Ulje kajsijeDobija se iz semena kajsije (Prunus armeniaca, Amygdalaceae).Po sastavu slično bademovom ulju. Deluje emolijentno i čini kožumekom i nežnom.Kikirikijevo uljeDobija se iz semena gajenog kikirikija (Arachis hypogaea,Fabaceae). Poseduje odlična emolijentna svojstva i koristi se zaizradu kozmetičkih preparata. Najveće količine su utroše uindustriji kao takvo ili za dobijanje margarina i kikiriki butera.

Manje poznate prirodne masnematerije u kozmetologijiKokosovo uljeDobija se ceđenjem čvrstog dela endosperma kokosov oraha(Cocus nucifera, Palmae). Pošto sadrži masne kiseline kratkoglanca, lako se resorbuje iz digestivnog trakta i koristi se kodbolesnika koji imaju problema sa apsorbcijom masti.Kokosovo mlekoTečni endosperm. Koristi se kao hranjivo i emolijentno sredstvou preparatima za kožu i kosu.Orahovo uljeDobija se iz semenog jezgra gajenog oraha (Juglans regia,Juglandaceae). Poseduje odlična emolientna svojstvaUlje šargarepeDobija se iz semena šargarepe (Daucus carota, Apiaceae).Izuzetno je bogato karotenima i vitaminima A i E. Danas sekoristi u preparatima za ubrzavanje regeneracije oštećene kože.Takođe ovo ulje utiče na povećano lučenje lojnih žlezdi i koristise u tretmanu suve kože i kose.

PRIRODNI VOSKOVI (CERA)Mešavine estara viših, zasićenih monohidrosilnih alkohola i viših masnih kiselina.Pored estara voskovi sadrže i značajnu količinu slobodnih kiselina, alkohola,ugljovodonika i sterola.Na običnoj temperaturi, voskovi su čvrste, amorfne mase. Zagrevanjem se tope idaju bistre tečnosti blagog, specifičnog mirisa. Ne rastvaraju se u vodi,rastvaraju se u nepolarnim rastvaračima.Biljni voskovi se nalaze u vidu prevlake na nadzemnim delovima biljaka; izmešani susa kutikulom. Kutikularni voskovi sadrže:Tip sastojkaDužina osnovnog lancan-alkani C 25 -C 35izoalkani C 25 -C 35alkeni C 17 -C 33monoketoniβ-diketoniC 24 -C 33C 31 -C 33sekundarni alkoholi C 20 -C 33estri C 30 -C 60Primarni alkoholi C 12 -C 36masne kiseline C 12 -C 36Ѡ-hidroksimasne kiseline C 10 -C 34

PRIRODNI VOSKOVI (CERA)Najpoznatiji prirodni voskovi koji se koriste u tehnologiji su cetacea,karnauba vosak, pčelinji vosak i lanolin.Karnauba vosak (Cera carnauba)Dobija se sa listova Copernicia cerifera,Palmae iz Brazila. Koristi se za poliranjefarmaceutskih oblika (ulazi u sastav smeša zadraženje), a sve više u fitokozmetici kaopodloga. Koristi se u tehničke svrhe, zapoliranje kože i metalnih površina, izradusveća, u industriji boja i lakova.Tečni vosak zapoliranje kojipruža zaštitupovršinaautomobila,motorcikla, čamca,i drugih metalnihpovršina.

PRIRODNI VOSKOVI (CERA)Pčelinji vosak (Cera flava i Cera alba)Dobija se topljenjem saća pčela radilica,Apis mellifera, Apidae. Koristi se ukozmetici, kao osnova za izradu krema,ruževa; održava vlažnost kože. Koristi se iu stomatološkoj praksi. Značajna je iprimena u prehrambenoj, optičarskoj,tekstilnoj i industriji boja i lakova. Koristise u avionskoj industriji kao smeša zapoliranje i glačanje.

PRIRODNI VOSKOVI (CERA)Lanolin (Cera lanae)Prečišćeni vosak dobijen sa vune ovaca, Ovis aries,Bovidae. Najveći proizvođači lanolina su SAD,Velika Britanija, Francuska, Italija i Holandija,zemlje u kojima je nejrazvijenija industrijaprerade vune. Lanolin i proizvodi dobijeninjegovom obradom se koriste kao podloge za velikibroj farmaceutskih polučvrstih oblika. Koristi se iza ekstrakciju holesterola, a on se može koristi ikao emulgator ili kao sirovina za polusintezusteroidnih hormona.

UGLJENI HIDRATI

Opšte karakteristikePRODUKTI PRIMARNOG METABOLIZMAUniverzalni sastojci živihorganizama i jedna od tri grupejedinjenja koja predstavljaizvor energije za ćeliju. Glukozaje prvi organski molekul kojinastaje procesom fotosinteze;njenom transformacijom ipolimerizacijom nastaju sviostali ugljeni hidrati.Šećeri se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika. Odnoskiseonika i vodonika je kao u vodi. To su organskajedinjenja sa 4-9 C atoma, više OH grupa i karbonilnomgrupom (aldehidi ili ketoni).

Opšte karakteristikePRODUKTI PRIMARNOG METABOLIZMAU biljnom tkivu imajugradivnu ulogu(celuloza), predstavljajurezervoare energije(skrob), sastavni delovimetabolita biljaka(nukleinskih kiselina,koenzima, heterozida) iliprekursori nekih drugihmetabolita (alkaloida,sumpornih ili cijanogenihheterozida).DNK

Monosaharidi ufarmaceutskoj praksiD-GlukozaD-FruktozaD-SorbitolD-ManitolDisaharidi ufarmaceutskoj praksiSaharozaLaktulozaSaccharum officinarumPolisaharidi ufarmaceutskoj praksiSkrob (Amyla)Dekstrini (Dexrinum)Ciklodekstrini (Cyciodextrinum)Dekstrani (Dextranum)Inulin (Inulinum)Solanum tuberosumZea mays

HETEROPOLISAHARIDIPrirodni sastojci (sluzi) ili eksudativni produkti kojinastaju posle oštećena biljnog tkiva (gume). Nekiautori u ovu grupu polisaharida ubrajaju i pektine.Različite heksoze, pentoze i uronske kiseline semeđusobno povezuju i grade linearne ili račvastelance polisaharida. Ovi lanci se dodatno spajaju iformiraju sistem lamela. Neki heteropolisaharidisu kiseli jer sadrže uronske kiseline.Svi heteropolisaharidi daju viskozne vodenerastvore koji se nazivaju mucilaginozum. Koristese eksterno i interno za oblaganje i zaštitusluznica i kože. Koriste se i kao emulgatori,odnosno stablilizatori emulzija i drugihdisperznih sistema i kože. Nalaze primenu ufarmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenojindustriji.Acacia senegal

Sluz (Mucilago)Sluzi su heteropolisaharidi. Izgrađeni suod linearnih ili račvastih lanaca pentoza,heksoza i uronskih kiselina. Prisustvokiselina uslovljava kiselu reakciju sluzi.Lokalizovani su na zidovima epidermalnihćelija semenjače i lista ili u specijalnimćelijama i kanalima različitih biljnihorgana.Smatra se da biljkama sluz služi zaskladištenje vode, a potvrđena je i njenauloga u prosecu klijanja semena.Široko su rasprostranjene među biljkama.U većoj količini su koncentrisane ubiljkama reda Malvales (kisele sluzi) iFabales (neutralne sluzi).Ophrys apiferaAlthaea officinalis

SLUZNE DROGEAlthaeae radix; A. folium – koren i list belog slezaBiljka: višegodišnja zeljasta biljka. Koren snažan irazgranat. Listovi trouglasti ili jajoliki, testerastonazubljeni po obodu, plitko deljeni na 3 ili 5 režnjeva.Cvetovi pojedinačni ili složeni u cvasti u pazuhu listova uvršnom delu stabljike. Plod šizokarpijum koji se raspadana 10 jednakih i jednosemenih delova.Stanište: pored reka, na plavnom zemljištu i vlažnimlivadamaNalazište: široko rasprostranjenaKoristi se: koren (Althaeae radix) i list (A. folium)Berba i sastojci: koren se vadi od dvogodišnjih biljakakasno u jesen ili rano u proleće. List se bere za vremecvetanja biljke. U korenu ima oko 10% sluzi, u listumanje sluzi nego u korenuUpotreba: koren belog sleza se upotrebljava za izraduhladnog macerata. Koristi se za ublažavanje nadražajana kašalj, kod suvog kašlja. Takođe, koristi se zaispiranje sluznice usta, nosa i kod blaže upale i infekcijesluznice organa digestivnog trakta (kod kolitisa)Althaea officinalis L.,Malvaceae

SLUZNE DROGEMalvae flos; M. folium – cvet i list crnog slezaBiljka: dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Listovi na dugačkimdrškama, bubrežastog oblika, deljeni pliće ili dublje na 3-7režnjeva. Cvetovi u pazuhu listova 2-6 zajedno, ružičaste ililjubičaste boje. Plod šizokarpijum koji se raspada na 9-11plodića.Stanište: kao korovska biljka pored naselja, puteva, nazapuštenim mestima, baštama...Nalazište: dva varijeteta rasprostranjena u SrbijiKoristi se: cvet (Malvae flos) i list (M. folium)Berba i sastojci: bere se potpuno razvijen cvet bez peteljke ilist bez drške u doba cvetanja biljke. U cvetu ima preko 10%sluzi, a u listu oko 8%.Upotreba: Dobra protivupalna, mucilaginozna i blagapurgativna sredstva. Koristi se kod prehlada, katara disajnihorgana, upale ždrela, angine, kod upale sluzokože želudačnocrevnogsistema. Blago laksativno sredstvo. Preporučuje sekod upale pankreasa i kod pojave bubrežnih kolika.Malva silvestris L.,Malvaceae

SLUZNE DROGELini semen – laneno semeBiljka: jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Listovi naizmenični,lancetasti, šiljati, često pri osnovi suženi u dršku. Na vrhu izdanka senalaze pojedinačni cvetovi, specifično plave krunice. Plod loptasta čaura.Stanište: u poljima, na ivicama šuma.Nalazište: rasprostranjena. Gaji se kao industrijska biljka. Postojerazličite sorte u zavisnosti od namene. Tekstilne sorte imajunerazgranate i duge stabljike (koriste se za dobijanje lanenih vlakana).Uljevne sorte imaju kraću, ali razgranatu stabljiku s većim brojem cvetovai plodova. Indija, Argentina i Etiopija su najveći proizvođači lanenog ulja, aRusija lanenih vlakana.Koristi se: laneno seme (Lini semen)Berba i sastojci: Kada su zrele čaure pucaju same od sebe i tako seoslobađa seme. Sadrži do 45% masnog ulja, belančevine, cijanogeneheterozide i enzime. Sluz je koncentrisana u epidermalnim ćelijamasemenjače.Delovanje: Sluz lana bubri i povećava svoju zapreminu. Nabubrelo semelana pritiska zid creva, lokalno izaziva pojačanje peristaltičkih pokreta ipasažiranje crevnog sadržaja. Takođe, sluz lana oblaže sluznice (i kožu) ideluje zaštitno.Upotreba: Celo seme se upotrebljava kao zapreminski laksans. Blagotvornodeluje i kod različitih povreda i oštećenja sluznice creva (kolitisa ienteritisa). Usitnjeno seme lana se u obliku kataplazmi koristi spolja, kaoemolijensno sredstvo kod nekih upala kože. Sluz i masno ulje se koristi kaosastavni deo dermatoloških i kozmetičkih preparata.Linum usitatissimum L.,Linaceae

SLUZNE DROGESalep tuber – krtola kaćuna, salepBiljka: višegodišnja biljka, sa celom loptastom ili jajastomkrtolom. Listovi su lancetasti, postepeno se smanjuju ka vrhustabljike, gornji obuhvataju stabljiku u vidu rukavca. Cvetovitamnije ili svetlije ljubičasti.Stanište: na sušnim, osunčanim livadamaNalazište: rasprostranjena u celoj SrbijiKoristi se: krtola (Salep tuber)Berba i sastojci: Krtole se vade kada kaćun počne da cveta -početkom leta. Tada kaćuni imaju po dve krtole, staru iz koje jeveć formiran izdanak i mladu krtolu sa pupoljkom. Mlada krtolase vadi iz zemlje. Sadrži do 50% sluzi, oko 25% skroba ibelančevine. Sluz se uglavnom sastoji od D-manoze.Delovanje: Sluz se rastvara u vodi i daje viskozne rastvore;crevni sadržaj čini gušćim, viskoznijim, a sluznicu creva oblaže ištiti od nadražaja.Upotreba: Salep i njegova sluz su antidijarojici. Koriste se zazaustavljanje blagih proliva, najčešće kod dece. Kao i sve drugesluzne droge i salep se koristi kao antitusik i sredstvo za zaštitusluznica i kože.Orchis morio L.,Orchidaceae