br. 74, oktobar 2012, 4MB - Privredna komora Srbije

Broj 74Oktobar 2012Godina XIIwww.pks.rsspremni za trkuna tržištuFrom page 51KORAK in EnglishDRAGANĐURIČINprofesor Ekonomskogfakulteta u Beogradu:Strukturna kriza jeslobodni padRUŽICAĐURĐEVIĆpredsednica Saveta zažensko preduzetništvo:Ženska rukau teškoj industriji

RUBRIKASADRŽAJ3broj 743NadnaslovBroj 74NaslovIzdaje:Privredna komora SrbijePodnaslovDirektor Centra za marketing,informisanje i promocije:Ivan JakšićRukovodilacSlužbe za informisanje:Milan NedićGlavni i odgovorni urednik:Mirjana StefanovićNovinari:Branislav Gulan, Nada MitrovićPrevod na engleski:Katarina GavrićDizajn časopisa:Zoran BoldoracGrafičko - tehničko uređenjeNemanja IlićŠtampaPolitika ADAdresa redakcije:Resavska 13-15, 11001 BeogradE-mail:informisanje@pks.rsTelefon:+381 11 3300 905Fax:+381 11 3244 645Marketing:+381 11 3300 916marketing@pks.rsBesplatno izdanjeI M P R E S U M4611121416Prva sednica Upravnog odbora PKS:Mala preduzeća platila ceh krizeEvrokomora:Solidarnost sa Komorom SrbijePravo javnosti da zna:PKS nagrađena zanajboljiInformator o raduAntonio Ćezare Ferera, generalnidirektor FAS, Kragujevac:Spremni zatrku na tržištuSedma sednica Skupštine PKS:Najvažnije rešavanjeproblema nelikvidnostiMenadžment forumJugoistočne Evrope:Komore - podrškaposlovnim liderimaKORAK: časopis Privredne komore Srbije /glavni i odgovorni urednik MirjanaStefanović. - 2001, br. 1 (30. jun)- . -Beograd (Resavska 15) : Privredna komoraSrbije, 2001 - (Beograd: Politika). - 28 cmNasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak:magazine of the Serbian Chamber of commerceISSN 1451-480X = KorakCOBISS.SR-ID 10930151646Aleksandar Grunauer,direktor projekta:Lokalni ekonomskirazvoj u regionu Dunavawww.pks.rs

oj 74Prva sednica Upravnog odbora PKSMala preduzeća platila ceh krize4događaji u pksUpravni odbor PKS usvojio je predlog prioritetnih mera, koje će uputitiRadnoj grupi za privredu Nacionalnog saveta za privredni oporavak iizabrao članove Poslovnog saveta PKSNa prvoj sednici Upravnog odboraPKS u novom sazivu,održanoj 2. oktobra ove godine,predsednik PKS Miloš Bugarinupoznao je članove sa aktivnostimaNacionalnog saveta za privrednioporavak i njegove Radne grupe zaprivredu, u čijem radu i sam učestvuje.On je podsetio na predlog od10 mera Nacionalnog saveta, izražavajućinadu da će to novoformiranotelo ponuditi odgovarajuća rešenjaza poboljšanje stanja u privredi.„Negativni trendovi privrede u prvomi drugom kvartalu, nastavljajuse i u trećem i četvrtom, tako da ćesrpska privreda ovu godinu verovatnozavršiti u recesiji”, rekao je MilošBugarin. Na sednici Upravnog odboraPKS ocenjeno je da su najveći problemisrpske privrede pad privredneaktivnosti i izvoza, visoka nelikvidnosti dug države prema realnomsektoru od 110 milijardi dinara, rastsive ekonomije i rast nezaposlenostikoja je dostigla rekordnih 28 odsto.Predsednik PKS je ukazao i na nesrazmernibroj zaposlenih u javnomi realnom sektoru, gde u javnom radioko 500 000 ljudi, a u realnom sektorutek nešto više od 400 000, štoje neprirodno i mora da se promeni.Bugarin je ocenio da nova vladamora da ojača fiskalnu disciplinu, alii da poboljša poslovni ambijent. Onje najavio da će PKS do kraja godinepredložiti Vladi i paket mera za poboljšanjestanja i jačanje proizvodnjeu poljoprivredi.Nastavlja se padindustrijske proizvodnjePotpredsednica PKS VidosavaDžagić rekla je da je u drugomkvartalu ove godine zabeležen padbruto domaćeg proizvoda (BDP),koji je prema podacima MMF-aiznosio 0,6 odsto, a prema domaćimanalitičarima i više, jer su oniuzeli u obzir i efekte suše na proizvodnjuhrane. Zabrinjavajući je irast inflacije, upozorila je Džagićevai ukazala da će rast cena, izazvanrastom PDV, posebno poskupljenjehrane, dovesti do kraja godine dodvocifrene inflacije, a to će „pogurati”inflaciju i u 2013. godinu.„Kurs dinara prema evru za sedammeseci ove godine opao je za 11,7odsto u ovoj godini, dok su deviznerezerve smanjene sa 11,6 milijardina 10,1 milijardu evra, zbogintervencija na deviznom tržištu,u cilju odbrane stabilnosti kursa”,navela je potpredsednica PKS.Ukupne obaveze po javnom duguiznose 15,47 milijardi evra, predočilaje Vidosava Džagić i dodala daje naša zemlja u maju mesecu moralada izdvoji 42,6 odsto vrednostiizvoza za otplatu dugova. U junuwww.pks.rs

događaji u pks5broj 74ove godine, 18 odsto preduzeća sablokadom računa pripadalo je malimi srednjim preduzećima (MSP),ali je njihova visina blokade desetakputa veća nego kod velikih preduzeća,tako da se može reći da suMSP platila ceh krize. „Takođe, 82odsto iznosa blokade odnosi se nablokade trećeg stepena, kada privredaduguje privredi ili privredabankama”, rekla je potpredsednicaPKS i zaključila da imamo situacijuu kojoj svi svima duguju, a nikonikom ne plaća. Industrijska proizvodnjau avgustu opala je 3,7 odstou odnosu na početak godine itaj trend se nastavlja, upozorila jeVidosava Džagić. I dalje je usporenakreditna aktivnost banaka premapreduzećima, a učešće rizičnihplasmana je oko 24 odsto.Predsednik PKS izvestio je članoveUpravnog odbora o razgovorukoji je imao sa ministrom finansijai privrede Mlađanom Dinkićem,u vezi sa Zakonom o komoramakoji treba da stupi na snagu 1. januara2013. S obzirom da je taj Zakondonet po hitnom postupku, saodloženim delovanjem i bez javnerasprave, dogovoreno je preduzmanjeodgovarajućih koraka kadonošenju boljih zakonskih rešenja,prilagođenih potrebama privrednikai očuvanju komorskogsistema, koji u Srbiji neprekidnopostoji 155 godina.Primedbe privrednikaImenovanjaUpravni odbor PKS doneo je odluke o imenovanju sekretara u PKS, ito: Dragana Šabić, za sekretara Udruženja za ugostiteljstvo i turizam,Slobodan Petrović, za sekretara Udruženja za energetiku i energetskorudarstvo, Dragana Muždalo, za sekretara Odbora za ekonomske odnosesa inostranstvom, Mirko Prlja, za sekretara Udruženja za kreativnuindustriju, dr Nikola Majinski, za sekretara Udruženja rudnika metala,crne i obojene metalurgije PKS. Imenovani su i direktori predstavništavaPrivredne komore Srbije u inostranstvu, ali na period od tri meseca,zbog moguće racionalizacije. Za direktora Predstavništva Privredne komoreSrbije u Crnoj Gori – Podgorica, imenovan je Radivoje Rašović, zadirektora Predstavništva Privredne komore Srbije u Nemačkoj – Frankfurt,imenovana je mr Milanka Vučić, za direktora Predstavništva Privrednekomore Srbije u Belgiji – Brisel, imenovana je Gordana Zrnić.U diskusiji članova Upravnog odboraPKS ukazano je na još nizproblema s kojima se suočavajuprivrednici. Dragan Kuzmanović,vlasnik Domisa iz Čačka, ukazao jena ogromne štete koje trpe izvoznefirme, kakva je njegova, zbog nerealnogkursa, i zatražio da Vladadonese mere kojima bi se pomogloizvoznicima da opstanu. Kuzmanovićje kritikovao usmeravanjepodsticajnih sredstava vlade u granekoje ne zapošljavaju, umesto upoljoprivredu, i zatražio da se boljeprilagode potrebama i razdvojeagrarne mere za Vojvodinu i drugedelove Srbije.Miroslav Tlačinac, vlasnik Amige izKraljeva, takođe je upozorio na problemizumiranja sela i nesrazmeruu platama u nerazvijenim i razvijenimdelovima Srbije, uz iste ceneosnovnih namirnica i energenata.Bilo je reči i o članu 7 Zakona o javnimnabavkama, koji će, po rečimaTlačinca, od nas napraviti nadničareu sopstvenoj zemlji. Vrednostjavnih nabavki 2011. u Srbiji iznosilaje 293 milijarde dinara, ali jeona desetinama puta veća u onomsegmentu koji nije pod kontrolom.Petrašn Jakovljević iz Metalca GornjiMilanovac ukazao je na problemobrazovanja u Srbiji koje „ide u pogrešnompravcu” i nije u funkcijiprivrede i proizvodnje, navodećida od 55 000 upisanih brucoša ovegodine, bar polovina njih neće seosposobiti za mesto u realnom sektoru,dok s druge strane privredniciimaju problem da nađu potrebneprofile radnika, pre svega alatničarena CNC mašinama.Branko Knežević, generalni direktorMostogradnje, zatražio je dazakon o pomoći i podršci građevinskojindustriji u uslovima krize,koji važi do kraja 2012. godine,bude produžen i na 2013, jer krizasigurno neće biti ublažena u tomperioduM.S.Poslovni savet PKSNa prvoj sednici novog saziva Upravnog odbora Privredne komoreSrbije izabrani su članovi Poslovnog saveta PKS, i to: Miloš Bugarin,predsednik Komore i po funkciji predsedavajući Saveta, DragoljubVukadinović, predsednik UO Holding Metalac Gornji Milanovac,Nikola Pavičić, počasni predsednik Tarket Bačka Palanka, dr DraganĐuričin, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,Milenka Jezdimirović, generalni direktor Dunav osiguranje ad Beogradi Miodrag Babić, vlasnik BNM internešenel Novi Beograd. Savet jeobrazovan kao stručno-konsultativno telo Upravnog odbora Privrednekomore Srbije, sa ciljem da razmatra pitanja od značaja za razvojprivrede i unapređenje položaja privrednika Srbije, analizira opšta isektorska privredna kretanja i mere ekonomske politike sa aspekta uticajana uslove poslovanja.www.pks.rs

oj 74Sedma sednica Skupštine PKSNajvažnije rešavanjeproblema nelikvidnosti6događaji u pksSrbija se nalazi u kombinovanoj krizi, tranzicionoj i globalnoj, rekao jeprofesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i novoizabraničlan Poslovnog saveta PKS Dragan ĐuričinSkupština Privredne komore Srbijena svojoj sedmoj sedniciusvojila je Predlog mera Nacionalnogsaveta za privredni oporavaki preporuke Menadžment forumaJugoistočne Evrope 2012. godine,na kome je učestvovalo više od 250privrednika, ekonomskih teoretičarai 65 panelista.Obrazlažući preporuke Foruma,profesor Ekonomskog fakultetaUniverziteta u Beogradu i novoizabraničlan Poslovnog saveta PKSDragan Đuričin ukazao je da jeključno što je Forum bio posvećenposlovnim liderima u ulozi predlagačarešenja vladama za prevazilaženjekrize. Poseban problem zaSrbiju je u tome što se ona nalazi ukombinovanoj krizi, s jedne stranesopstvenoj, tranzicionoj, a s druge,pod uticajem globalne krize. „Zaključakučesnika Foruma jeste daje neophodan zaokret u vođenjuekonomske politike, jer je do sadamonetarna politika prednjačila, fiskalnaje bila u senci, a ostalih nijeni bilo”, naglasio je Đuričin. On jepozitivno ocenio mere Vlade zasmanjivanje deficita budžeta, ukazujućida bi sledeći korak moraobiti restrukturiranje, uz nove investicijeu prioritetnim sektorima.BDP 32 odsto manjinego pre 30 godinaRešenja za prevazilaženje krizeĐuričin vidi i u izdavanju koncesija,dokapitalizaciji i zajedničkimulaganjima u proizvodnju u sektoruenergetike, infrastrukture,poljoprivrede, kroz uspostavljanjeprivatno-javnog partnerstva, izradustrategije privlačenja stranih di-www.pks.rs

događaji u pks7broj 74rektnih investicija, zatim efikasnokorišćenje zajmova Svetske banke,EIB i ostalih institucija. Potencijalnorešenje je i formiranje klasteraoko preduzeća, svojevrsnih oazapreduzetništva.„Porazno je da Srbija danas ima32 odsto manji BDP nego pre 30godina”, ukazao je Đuričin, naglašavajućida je poseban problem finansijskisektor, koji je u Srbiji „deoproblema a ne rešenja”. Promene utoj sferi biće teško sprovodive, jerdominiraju strane banke, sa svojimautonomnim interesima.Članovi Skupštine, podstaknutiizlaganjem profesora Đuričina,ukazali su na problem visokih kamatana kredite, koje dostižu 11 odsto,za razliku od zemalja u okruženjuu kojima su znatno niže. Velikiproblem i dalje je pronalaženje kreditorai obezbeđenje garancija.Predsednik PKS Miloš Bugarinupoznao je članove Skupštine saaktivnostima Nacionalnog savetaza privredni oporavak i predlog od10 mera za poboljšanje stanja u privredi.Bugarin je naveo da se industrijskaproizvodnja u Srbiji danasnalazi na oko 40 odsto nivoa kojije imala 1989. godine. Miloš Bugarinje najavio da će za mesec danabiti organizovan sastanak sa ministromfinansija i ekonomije, radirešavanja problema neusklađenostifiskalne i monetarne politike sindustrijskom. Na sastanak će bitipozvan i guverner i predstavniciposlovne zajednice, kako bi se izvršiopozitivan pritisak na predstavnikezakonodavne i izvršne vlasti.Predsednik PKS saglasio se sa učesnicimau raspravi koji su ukazalina nepostojanje adekvatne strategijeu poljoprivredi, najavivši da ćedo Nove godine biti organizovansastanak sa ministrom poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede,predstavnicima bankarskog sektora,realnog sektora iz primarnepoljoprivredne proizvodnje i prerađivačkeindustrije. „Svih problemasetimo se kada nastanu suša ilipoplave”, rekao je Bugarin. On jepozitivno ocenio najavu dva putavećeg budžeta za poljoprivredu, uodnosu na prethodni, ali je upozoriona važnost kriterijuma za dodelusredstava iz budžeta i njihovepodsticajnosti za industriju.Sporazumno restrukturiranjeili „ekviti” finansiranjePredsednik je ukazao da radnagrupa Nacionalnog saveta za privrednioporavak trenutno rešavaprioritetne probleme, među kojimaje nelikvidnost. U tom smislu, PKSje predložila donošenje Zakona orokovima izmirivanja novčanihobaveza, novog Zakona o javnimnabavkama i Zakona o faktoringu.Predlog je i donošenje dinamičkogplana izmirivanja starih dugovadržave, uključujući i lokalnu samoupravu,fondove i javna preduzećai uspostavljanje kontrole realizacijeplana. U predlogu mera koje je PKSuputila radnoj grupi za privreduNacionalnog saveta je i rešavanjeproblema nelikvidnosti privredei podsticanje poslovnih banakai kompanija koje imaju problemodržanja likvidnosti, da primenjujuZakon o sporazumnom finansijskomrestrukturiranju. Drugagrupa mera za preduzeća koja neMandatimogu da servisiraju svoje obavezepo osnovu kredita, a imaju konkurentanproizvod, tržište i potencijalza razvoj i spadaju u grupu MSP,podrazumeva preuzimanje obavezeotplate kredita od strane Fondaza razvoj kroz tzv. „ekviti” finansiranje– do 20 odsto kapitala društvana period od tri godine i sa jasnodefinisanom izlaznom strategijom,poput modela EBRD.U finansiranju izvoza neophodnoje rešiti problem gubitka naosnovu kursnih razlika, obezbeđenjekontra-garancija za primljeneavanse kupaca po osnovuizvoznih ugovora, obezbeđenjegarancija za dobro izvršenje poslapo osnovu izvoznih ugovora iobezbeđenje obrtnih sredstava zapripremu izvoza po sklopljenimizvoznim ugovorima. Da bi se topostiglo, važno je umanjiti osnovicuza obračun obavezne rezerve zaprirast kredita odobrenih privrediza pripremu proizvodnje za izvozi finansiranje izvoza.Osim kratkoročnih, predložene sui srednjoročne mere koje se odnosena sektor radnog zakonodavstva,poreski sistem, javni sektor, obrazovanjei izvore finansiranja, posebnou sektoru industrijeM.N. - N.M.Članovi Skupštine Privredne komore Srbije verifikovali su mandat novoizabranogčlana Skupštine i jednoglasno se izjasnili za reizbor potpredsednikaPKS Mihaila Vesovića i dr Slobodana Samardžića.Usvojen je i Pravilnik o izmeni Pravilnika o Stalnom izbranom sudupri PKS i verifikovana Odluka o izboru potpredsednika i zamenikapredsednika Stalnog izbranog suda, kao i Lista 69 arbitara Stalnog izbranogsuda (Arbitraže) pri PKS. Za predsednika Arbitraže pri PKSizabran je dr Miloš Živković, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu,a za zamenika predsednika dr Vladimir Pavić, vanredni profesorna Pravnom fakultetu u Beogradu.Na listi arbitara nalaze se profesori Univerziteta u Beogradu, Nišu, NovomSadu i Kragujevcu, sa ekspertskim znanjem i iskustvom u oblastiarbitraže i advokati najuglednijih advokatskih kancelarija specijalizovanihza arbitražne postupke.www.pks.rs

oj 748analizeZaokret u vođenju ekonomske politikeStrukturna kriza je slobodni padKriza u kojoj se nalazimo je strukturne prirode,nije ciklična. Čekanje da kriza izađe iz fazepada i uđe u fazu prosperiteta je besmisleno, jerkada imate strukturne probleme vi se nalaziteu slobodnom padu, a ne u zakonitoj tendencijisinusoide koja ide gore-doleAutor: Prof. dr Dragan Đuričin,član Poslovnog saveta PKSstrukturnoj krizi menjaju se iU anatomija i fiziologija sistema,odnosno menjaju se elementi sistemai menja se njegovo funkcionisanje.Takođe,strukturna kriza je takvada dugo traje. Prof. Mencinger, jedanod učesnika Poslovnog forumajugoistočne Evrope, rekao je – krizaće prestati kada naviknemo da živimosa njom, što će reći da će onatrajati jako dugo, a mi samo moramoda se naviknemo da se suočavamosa njenim negativnim posledicama.Primarni problem za Srbiju predstavljato što je Srbija, zapravo,privreda koja se nalazi u kombinovanojkrizi. Ona se nalazi u sopstvenojtranzicionoj krizi koja krećeod početka devedesetih godina inalazi se pod uticajem udara globalneekonomske krize, tako da jeinterakcija te dve krize veoma negativnai gde god krenete – kreneteli od internog ka eksternom ili odeksternom ka internom planu –naići ćete na gotovo nepremostiveprobleme.Iz ovih razloga, zaključak učesnikaForuma je bio da mora doći, presvega, do zaokreta u vođenju ekonomskepolitike.Detronizovati monetarnu politikuDo sada su ekonomske politike uzapadnoj hemisferi, a i u Srbiji, vođenena nači da je monetarna politikabila kraljica ekonomskih politika,da je fiskalna politika održavalakredibilitet zemlje spolja i na nekinačin bila u senci monetarne politike,a da drugih politika nije ni bilo,uz obrazloženje da će marketizacijaprivrede obezbediti da „nevidljivaruka” tržišta deluje. Šta ima državada se meša, kada je država ineadekvatan vlasnik i neadekvatanregulator? Što više liberalizma, toefikasnija privreda, bile su osnovnepreporuke.Normalno, to je logički oksimoron,jer da postoji „nevidljiva ruka” tržišta,ne bi se ni zvala nevidljiva.Ono što je važno za vođenje ekonomskihpolitika danas, to je uvođenjetzv. „heterodoksnog pristupa“,umesto ortodoksnog pristupakoji se u suštini bazirao na monetarnimmerama i uglavnom na monetarnommodelu inflacionog targetiranja,gde predviđate za 6 do 12meseci kolika će biti inflacija, a ondavarijabilama monetarne politike nastojiteda kontrolišete tu inflaciju, stim da je target za Srbiju bio da inflacijabude ispod dvocifrene.Na drugoj strani, ona je u samo četiriod poslednjih 12 godina bila jednocifrena.Kada bi se u inflaciju uključilei cene energenata, onda bi ona bilaznatno iznad objavljivanih procenata.Pri tome je u vođenju tih politikapotrošen ogroman novac, potrošenisu prihodi od privatizacije, potrošenisu prihodi od stranih direktnih investicija,potrošene su doznake, a privredaje i dalje ostala nekonkurentna.Heterodoksni okvir za ekonomskepolitike kaže da su pored velikihili makropolitika (monetarne i fiskalne)bitne i industrijske politike,koje treba da pronađu sektore razmenjivihproizvoda, proizvoda kojiimaju antiimportne ciljeve, tj. smanjujuuvoz, kao i eksportne ciljeve,tj. povećavaju izvoz.Jedino je izvoz uporište spoljne finansijskestabilnosti. Zaduživanjei korišćenje sredstava od privatizacije,stranih direktnih investicijai slično, za održavanje makrostabilnostije palijativno, jer povećavadug zemlje, a dug zemlje je bremekoje smanjuje profitabilnost privrede.U smanjenoj profitabilnostinema prostora za reinvestiranje, pakada nema prostora za reinvestiranjanema održive zaposlenosti.Privredna komora Srbije je mestogde se definišu industrijske politikeu prioritetnim sektorima kaošto su energetika, prehrambenaindustrija, prerađivačka industrija,logistika, informaciono-komunikacionetehnologije, itd. Te politikenisu klišei. One zahtevaju poznavanjekomparativnih prednosti iwww.pks.rs

analize9broj 74originalnu viziju pozicioniranja visà vis mogućih konkurenata.Logika industrijskih politika nijebila dobrodošla na Zapadu dugogodina. Do globalne krize 2008. topitanje je bilo ignorisano. Međutim,ako pogledate kako su makroekonomskepolitike vodile današnjiekonomski džinovi, kao što su Koreja,Kina, Indija, Brazil, JužnoafričkaRepublika, onda ćete videti daje osnova njihovih makroekonomskihpolitika bila upravo podrškasektorima razmenjivih proizvoda,a „velike” makroekonomske politike,monetarna i fiskalna, tretiranesu samo kao „podmazivači” industrijskihpolitika.Logika je bila da „velike” politike, zapravo,treba da uvedu nekoliko automatskihstabilizatora koji će obezbeditida se privreda vrati na nekiravnotežni nivo, ako se „pregreje”, aako nije dovoljno „dogrejana”, da sestimulansima reaguje da se podignena viši nivo. Suština je da privredaraste po održivim stopama rasta.Likvidnost – uslov preživljavanjaApsolutni prioritet u Srbiji je održavanjeunutrašnje i spoljne likvidnosti.Naša privreda podseća na traumatizovanogpacijenta koji je doživeo teškusaobraćajnu nesreću, ima nekolikopreloma i krvari na sve strane. Da bipreživeo, on mora da ima minimalnukoličinu krvi, ali on neprekidnogubi krv. Zaključujemo, njemu trebainfuzija da bi preživeo, a posle će serazmatrati kako će on napredovati uživotu. Znači, održavanje likvidnostije sada apsolutni prioritet.Drugi problem je restrukturiranjeprivrede. Rečju, reforma. Međutim,mi nemamo šta posebno darestrukturiramo. Ono što je ostalo,prilično je u problemu, a ono štoje dobro, smanjuje nivo aktivnostizbog neadekvatnog ambijenta.U krizi u kojoj se u ovom trenutkunalazi svet postoje dva vodećatrenda. Jedan trend je komoditizacija– sirovine, repromaterijali, hrana,osnovni proizvodi. Drugi trendje high end proizvodi, proizvodinajvećeg stepena dodate vrednosti.Da li Srbija može da proizvodi highend proizvode? To bi bilo odlično,ali je nerealno. Šta Srbija može?Može da proizvodi ono gde imakomparativne prednosti, što seoslanja na poljoprivredu i što seoslanja na prirodne resurse koji semogu eksploatisati i što je u krajnjemsmislu razmenjiv proizvod.Krediti nisu opcijaKako finansirati te investicije? Neiz kredita. Mi se nalazimo na graniciprezaduženosti. Mnogi će reći dazaduženost privrede Srbije nije faktorranjivosti, jer se nalazimo ispodcrvene linije od 90% BDP kada saberemojavni i privatni dug. Državnidug je 60% BDP. Većina zemaljaEvropske unije ima mnogo većidug. Dug Nemačke je skoro dvaBDP, ali nije problem u tome. Problemje u impotentnosti privrede,odnosno niskom nivou aktivnosti.Dakle, krediti nisu opcije. Šta su opcije?Moguće su koncesije, mogućeje da država odobri da neko izgradi,eksploatiše i da nakon, recimo,20 godina vrati zemlji investiciju uruke, a da u međuvremenu napraviinfrastrukturu do Milanovca i Čačka,kako bi se posle komercijalniinvestitori pojavili u industrijskimzonama tih gradova.Moguće je ići i na dokapitalizacijuzajedničkim ulaganjem u oblastimakoje su interesantne, jer daju razmenjiveproizvode (energetika, prehrambenaindustrija, poljoprivredaitd.). Tu su, takođe, i privatna-javnapartnerstva. Svi oni koji imaju slobodnasredstva i žele sa državomda uđu u unosne poslove, treba dato učine. Država se ne zadužuje, podižese nivo aktivnosti i počinje dadeluje investicioni multiplikator.Strane direktne investicije su dobrodošle.To niko ne treba da sprečava,naročito ako postoje dobropozicionirani „tržišni nišeri”, kojisu izvozno orijentisani, koji moguda privuku strane investitore kaopartnere u investicijama.Takođe, dobro su došle i investicijekoje se po osnovu zajmova finansirajuod strane Svetske banke,Međunarodne banke za obnovu irazvoj, Evropske banke za obnovu irazvoj i dr. Danas postoji preko 100miliona dolara od Svetske banke zanavodnjavanje još uvek neiskorišćenoiz razloga što nema projekata.Korak u dobrom pravcu su i pregovorisa kineskim investitorima ikineskim finansijerima za putevekoji nas neće ništa koštati ili će nasmalo koštati, zato što će biti na bazikoncesija.Država pregovara sa elektroprivredamavelikih država o dokapitalizacijama,u prehrambenomsektoru pripremaju se pregovori owww.pks.rs

oj 7410analizedokapitalizacijama na velikim i interesantnimtržištima Ruske Federacijeitd. Predlozi koje mi dajemood 2008. godine izgleda da su konačnonaišli na plodno tlo.Transfer kapitala iz Srbije prekoposlovnih banakaKonačno, za oživljavanje privredeneophodna je dobra monetarna politikasa automatskim stabilizatorima.Glavni automatski stabilizator u monetarnojsferi je devizni kurs. Ako jeon stabilan i konkurentan, privrednicimogu da planiraju, mogu da pravebiznis- planove, da planiraju investicije,da ulaze u zajednička ulaganja,jer postoji izvesnost. Ako je kurskonkurentan, oni mogu da izvoze, aistovremeno uvoz nije isplativ.Stabilan i konkurentan kurs podrazumevapromenu monetranog modela,sa modela inflacionog targetiranjana model monetarnog odbora.Kada pogledate okruženje – Hrvatskaje sa stabilnim kursom, Bosna iHercegovina ima monetarni odbor,dakle stabilan kurs, Slovenija je uevro-zoni, ali su u Sloveniji prosečnekamate 5,25%, iako je Slovenijau ozbiljnim ekonomskim problemima.U Hrvatskoj kamate su oko6%, u Bosni između 4 i 5%, a u Srbiji11%. Pri tome, dodatno breme jedevizni rizik i ogromna nepoznanicaoko toga šta će biti u budućnosti.Reforma finansijskog sektora, takođe,treba da bude obavljena. To će bitijako teško, jer u finansijskom sektorudominiraju strane banke. Sada ćenam se politika isključive orijentacijena strane banke osvetiti, jer mi, zapravo,nemamo tačke uporišta prekokojih bismo mogli da delujemo konkurentnona finansijski sektor.Moždase to pitanje može rešiti geopolitičkimmerama. Recimo, šta bi se desilokada bi ruske banke, u okviru programapolitičke podrške Srbiji za preživljavanje,unele tri milijarde evrakapitala i plasirale ga po stopamakoje su veće nego u Evropskoj uniji,a duplo manje nego u Srbiji, recimo5,5% ili 6%. Automatski bi svi oni kojisu zaduženi kod stranih banaka prešliu te banke i kamate stranih banaka,ako bi htele da zadrže klijente, moralebi da padnu na taj nivo.Radna snaga je inflacioni faktorImam utisak da su naši političaritaoci makroekonomista koji stalnomantraju – ravnoteža, ravnoteža,ravnoteža, inflacija, inflacija, inflacija,flotirajući kurs, odbrana kursa,rezerve ćemo koristiti da odbranimokurs, a iza te priče „valja se” jedannovi transfer kapitala iz Srbijepreko poslovnih banaka.Na kraju, pored svih problema irizika kojima je privreda Srbijeizložena, potrebno je spomenutiproblem koji na niskom nivou aktivnostine dolazi do izražaja, alikoji je fundamentalan i preti daograniči mogućnosti ekonomskograsta u budućnosti. Mi nismo svesnitzv. raketne strukture populacijeu Srbiji. Nekada je to bilapiramida, gde su baza bila deca, ana vrhu najstariji. Sada je proseku Srbiji 43 godine starosti, sa tendencijomnagore. Dva su razlogaza to. Jedan je poboljšanje uslovaživota i napredak medicine, a drugizaprepašćujuće niske stope nataliteta.Posledično, mladost kojaje nekada bila „baza piramide”sada postaje „rep rakete”, a pritomje u tom segmentu nezaposlenost55%.Čisto ekonomski posmatrano, zbogprethodnog problema radna snagau Srbiji je inflacioni faktor, a imajućiu vidu nivo razvijenosti, trebalobi da bude deflacioni faktor (niskacena rada). Bez obzira što su plateniske, produktivnost rada je jošniža. Rad je relativno skup. To jestrašna kontradicija.Ono što je problem sa populacionimrizikom je to što se ne možeeliminisati u mandatu jedne vlade.Može se rešiti u mandatu četri, petvlada, koje moraju imati kumulativnui konzistentnu politikuSigurna,sve ove godine!JUBMES banka a.d.Beogradwww.pks.rsBulevar Zorana Đinđića 121 • 11070 BEOGRADPhone: (+381 11) 220 55 00 • www. jubmes. rs

eurochambres11broj 74Sastanak grupe komora sa obaveznim članstvom u sedištu EvrokomoreSolidarnost sa Komorom SrbijeKomore sa obaveznim članstvom jedine omogućavaju da se na jednommestu okupe velike i male firme, rekao je potpredsednik PKS MihailoVesović na sastanku u sedištu Evrokomore u Briselu, na kome je izraženasolidarnost sa PKS u nastojanju da očuva komorski sistem u SrbijiBriselu, u sedištu EvrokomoreU (Eurochambers), 25. septembraodržan je sastanak grupe komorasa obaveznim članstvom, komesu prisustvovali predsednici ipotpredsednici 11 nacionalnih komora(Turska, Italija, Španija, Holandija,Grčka, Austrija, Nemačka,Hrvatska, Francuska, Luksemburg,Crna Gora i Srbija). Sastankusu, kao posmatrači, prisustvovalii Alesandro Barberis, predsedniki Arnaldo Abrucini, generalni sekretarEvrokomore i predsednikKomore Poljske.Predsedavajući ove grupe Pjer Gramenja,generalni direktor Trgovinskekomore Luksemburga, upoznaoje prisutne sa aktivnostima koje surealizovane u prvom polugodištu2012. Dao je kraći pregled rezultatakoje su zabeležile dve do sada lansiraneradne grupe – za obrazovanjei obuku i za internacionalizaciju.Podsetio je da je aktivnost ovihradnih grupa bila inspirativna i zaEvrokomoru, koja je u Evropskomparlamentu organizovala raspravuna temu „Stručno obrazovanje iobuka – vitalni alati za zapošljavanjemladih i rast”, s namerom daukaže na značaj uloge komora uprocesu obrazovanja.Pored pomenutih sastanaka, kaovažna aktivnost istaknuta je podrškakoju su komore sa obaveznim članstvomdale Komori Španije, kako biona prevazišla posledice koje je proizveonovi Zakon o komorama u tojzemlji, koji predviđa obavezno članstvo,ali bez plaćanja članarine.Najavljeno je da će naredni sastanakRadne grupe za obrazovanjebiti održan 4. decembra, a Radnegrupe za internacionalizaciju dokraja godine. Prvom grupom predsedavaćerukovodilac Službe zaobrazovanje u Komori Nemačke, adrugom predstavnik Komore Turske.Najavljeno je pokretanje i trećeradne grupe, koja će se baviti komunikacijama.U nastavku, predstavnici prisutnihnacionalnih komora govorili su o aktivnostimasvojih komora, koje, svakau svojoj sredini, doprinose ublažavanjuposledica aktuelne finansijskekrize. Posebna pažnja bila je usmerenana definisanje vidova podrške ipomoći koje komore najjačih evropskihprivreda mogu da pruže komoramakoje su u jednom broju zemaljana udaru antikriznih mera.Potpredsednik Privredne komoreSrbije Mihailo Vesović upoznao jeprisutne sa činjenicom da pokušajiodlaganja primene novog Zakonao komorama u Srbiji ili njegoveizmene, još uvek nisu urodili plodom.On je ukazao i na to da komoresa obaveznim članstvom jedineomogućavaju da se na jednom mestuokupe velike i male firme, što jeveoma dobro za međusobno razumevanjei solidarnost u rešavanjuproblema u privredi.Predstavnik Komore Crne Goreizneo je zabrinutost u vezi nekihkretanja u regionu Zapadnog Balkana,eksplicitno pominjući situacijuu Srbiji, koja bi mogla daproizvede domino efekat u celomregionu.Ričard Veber, predsednik Komorenemačke savezne države Sarland,član Upravnog odbora Evrokomore,istakao je potrebu jačanja solidarnosti,koja po njemu ima posebanmagnetizam i bez koje nemarešenja problema. Eksplicitno jepodvukao da želi solidarnost saPrivrednom komorom Srbije!Na kraju, prisutni su informisanio tome da su Komitetu Evropskogparlamenta za peticije dostavljenizahtevi za ukidanje obaveznogčlanstva u komorama. Učesniciskupa su ocenili da ovaj Komitetnema nadležnost za pokretanjeovakvih inicijativa, budući da jeplaćanje članarine nacionalno pitanje.Stoga je podvučena potrebalobiranja prema članovima EP. Potrebnoje da se pripremi drugi papir,kao odgovor na peticije koje sustigle (tri do sada), kojim bi se dokazaloda članarine nisu u kolizijisa Uredbom o uslugama.Učesnici skupa su i ovoga putapodvukli potrebu da na svimnivoima budu promovisani rezultatikoje postižu komore saobaveznim članstvom, što će bitizadatak novopokrenute radnegrupe za komunikacije. Narednisastanak grupe komora sa obaveznimčlanstvom najavljen je zafebruar 2013.www.pks.rs

oj 7412nagradePravo javnosti da znaPKS nagrađena zanajbolji Informator o raduU Narodnoj biblioteci Srbije, povodom 28. septembra, Međunarodnogdana prava javnosti da zna, Rodoljub Šabić, poverenik za informacijeod javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uručio je Milošu Bugarinu,predsedniku Privredne komore Srbije, priznanje za najbolji Informatoro raduZahvaljujući se na ovoj uglednojnagradi, Miloš Bugarin, predsednikPKS, naglasio je da je nacionalnaasocijacija srpske privredeosnovana Zakonom o komoramai da nije budžetska institucija, alida ima status državnih organa poosnovu javnih ovlašćenja od stranedržave. On je podsetio da je Privrednakomora Srbije već dobilavisoka priznanja u okviru obeležavanjaMeđunarodnog dana pravajavnosti da zna. Glavno priznanjePoverenika za poseban doprinosafirmaciji prava na slobodan pristupinformacijama od javnog značajai transparentnost u radu, PKSje dobila u 2008. godini, a isto prizanje,samo u kategoriji institucijana nivou cele Republike, uručenoje nacionalnoj asocijaciji srpskeprivrede i za 2009. godinu. MilošBugarin je istakao da PKS nijesamo ispunila zakonsku obavezukoju ima kao institucija osnovanazakonom i sa javnim ovlašćenjimapoverenim od strane države, većse svih ovih godina ličnim primeromtrudila da širi svest i afirmišepravo na pristup informacijama odjavnog značaja. Informator o raduPrivredne komore Srbije zvaničnoje objavljen 11. marta 2008. godinena srpskom i engleskom jeziku, anedavno je izmenjen u skladu sanovim uputstvima Poverenika. Informatorje jedan od najdetaljnijihdokumenata, ima 112 strana, znatnoje dopunjen i redovno se mesečnoažurira.O dobitnicima priznanja povodomMeđunarodnog dana prava javnostida zna, odlučivao je kompetentanžiri u čijem sastavu su bili predstavniciakademije, TransparentnostSrbija, Misije OEBS i UNDP Srbija,udruženja građana i profesionalnaudruženja medijskih poslenika– Koalicija nevladinih organizacijaza slobodu pristupa informacijama,UNS i NUNS. Priznanje i statuetuza poseban doprinos afirmisanjuprava na pristup informacijama,poverenik za informacije od javnogznačaja, Rodoljub Šabić, uručio jepredsedniku Narodne SkupštineRepublike Srbije, Nebojši Stefanoviću,za doprinos afirmisanju pravana pristup informacijama i zatransparentnost u radu u kategorijinajviših organa vlasti. Nagrade suuručene i gradonačelniku GradaPožarevca, predsedniku Skupštineopštine Nova Varoš i sekretaru Pokrajinskogsekretarijata za finansijeAP Vojvodine.Međunarodni dan prava javnosti dazna ustanovljen je 2002, a u Srbiji seovaj datum obeležava od 2006. godine,sa ciljem da se podstaknu sviorgani javnih vlasti da poboljšaju iunaprede transparentnost svog radai saradnju sa građanimaM.N.www.pks.rs

investicije13broj 74Širenje internacionalnog poslovanjaKamen temeljac za prvu Bošovufabriku u SrbijiPremijer Ivica Dačić i ministar Mlađan Dinkić prisustvovali postavljanjukamena temeljca u Pećincima. Početak proizvodnje sistema brisača zaautomobile planiran je za drugu polovinu 2013. Oko 70 miliona evra ćebiti uloženo do 2019.Boš (Bosch) Grupa postavila jekamen temeljac za svoju prvufabriku u Srbiji, a polaganju kamenatemeljca prisustvovali su premijerIvica Dačić i ministar finansija i ekonomijeMlađan Dinkić. Proizvodnipogon, deo divizije Boš elektropokretača,gradi se u Pećincima, oko25 kilometara od Beograda. Vodećisvetski dobavljač tehnologije i uslugauložiće oko 70 miliona evra unarednih sedam godina i planira dazaposli 620 ljudi. Boš je u decembruprošle godine potpisao ugovor zaizgradnju fabrike za proizvodnjusistema brisača za automobile, proizvodnogkapaciteta oko 22.000 metarakvadratnih.„Izuzetno smo zadovoljni dosadašnjomsaradnjom sa našim lokalnimpartnerima i uvereni smo da će projekatuspešno biti završen”, izjavio jeJerg Hofman, rukovodilac poslovneoblasti Sistema brisača. „Proizvodi izove fabrike moraće da zadovolje visokaočekivanja u pogledu tehničkihperformansi i kvaliteta. Intenzivnim idetaljnim obukama zaposlenih obezbedićemoda ova očekivanja budu i ispunjena”,dodala je Jovanka Jovanović,generalna direktorka Boša u Srbiji.Sa sedištem u Beogradu, Boš je prisutanu Srbiji od 2006. Proizvodimaiz oblasti automobilske tehnologije,ručnih električnih alata, sigurnosnihsistema i termotehnologije,kompanija snabdeva klijente u Srbiji,Crnoj Gori i Makedoniji.Nova fabrika je deo divizije Bošelektropokretača. Sa oko 12.000Za istraživanje i razvoj – 4,2 milijarde evraRobert Boš (Robert Bosch) d.o.o. je regionalni ogranak Boš Grupe. Sasedištem u Beogradu osnovan je 2006, a pokriva i područje Crne Gore iMakedonije. Ova tržišta snabdeva proizvodima pod robnim markamaBosch, Beissbarth, Sicam, Cargo, Skil, Dremel i CST/Berger.Boš Grupa je vodeći svetski dobavljač tehnologija i usluga u oblastiautomobilske tehnologije, robe široke potrošnje i građevinske tehnologije.Više od 300.000 zaposlenih ostvarilo je prodaju od 51,5 milijardievra u fiskalnoj 2011. Boš Grupa sastoji se od Robert Bosch GmbH ioko 350 podružnica i regionalnih kompanija u oko 60 zemalja. Ako seuzmu u obzir servisni i prodajni partneri, Boš je zastupljen u oko 150zemalja. Ova svetska razvojna, proizvodna i prodajna mreža osnovaje za dalji rast. Boš je potrošio oko 4,2 milijarde evra za istraživanje irazvoj u 2011, a preko 4.100 patenata primenjuje se širom sveta.zaposlenih na preko 20 lokacija širomsveta, ova divizija pruža inovativnarešenja i usluge za električnepodizače prozora, upravljačkemehanizme, motore za pokretanjesedišta i krovnih prozora. Poredtoga, divizija obezbeđuje motore zaupravljačke mehanizme sa električnimpogonom za dvotočkaše, poznatei kao „E-bike”, kao i module zahlađenje motora i klimu u vozilima,vodene pumpe i ventile, kao i sistemebrisačaTanja Rapwww.pks.rs

oj 7414gost korakaIntervju: Antonio Ćezare Ferera, generalni direktor FAS, KragujevacSpremni za trku na tržištuPokrićemo sve evropske zemlje do kraja ove godine, a sledeće ćemoizvoziti 500L u više od 100 država širom sveta, uključujući i SAD, kažeAntonio Ćezare Ferera, generalni direktor Fiat automobili SrbijaNovi model iz kragujevačkefabrike Fiat automobili Srbija(FAS) izlazi na evropska i svetskatržišta u vreme kad je „kriza”ključna reči svih privrednih vesti.U takvom ambijentu automobilskaindustrija jedna je od najugroženijihgrana.Ipak, model 500L iz Kragujevcaprugom Beograd–Bar putuje na jug,a prekoSubotice na sever. Oni koji pamtedovoljno dugo, sećaju se da je i davne1955, kad je iz Kragujevca izašaoprvi legendarni „fića”, postavljanopitanje: Ko će to da kupuje? Ubrzo,kao da se „fićom” dovezao periodubrzanog rast privrede i standarda.U želji da i novi model 500L postanesimbol bolje budućnosti, razgovaralismo za Korak sa generalnimdirektorom FAS Antoniom ĆezareFererom (Antonio Cesare Ferrara),koji je od jula prošle godine na čelukragujevačke fabrike.Odnedavno ste na čelu fabrike uKragujevcu. Kakvi su vam utisci?Moji utisci su veoma pozitivni.Uradili smo veliki posao u proteklihgodinu dana i ja sam veomazadovoljan rezultatima. Proizvodnjaje počela i naši automobili su natržištima mnogih zemalja. Naravno,500L smo prvo lansirali u Italijii Srbiji.Koji je vaš prvi poslovni cilj u narednomperiodu?Naš prvi poslovni cilj je da dostignemopun kapacitet proizvodnjei da pripremimo fabriku za dalješirenje proizvodnog programa kojisledi u prvoj polovini sledeće godine.Zbog čega je Fiat 500L značajanprojekat i šta od njega očekujete?Fiat 500L je važan iz puno razloga.Ovaj automobil proširuje Fiatovuponudu i demonstrira našu vizijuMPV modela B segmenta tržišta, atakođe i naš tehnološki potencijal,snažno orjentisan ka uštedi gorivai ekologiji.Za Srbiju i lokalnu zajednicu ovajprojekt ima dodatno značenje, jernudi bolju zaposlenost, poboljšanjeinfrastrukture i ozbiljan rast izvoza.Koje karakteristike tog modelapredstavljaju njegovu komparativnuprednost u odnosu na istuklasu drugih proizvođača?Ovaj automobil ima brojne prednosti.Njegov komfor, fleksibilnosti zapremina unutrašnjeg prostoranajbolji su u klasi. Istovremeno,nudimo najviši nivo bezbednostii vrhunske motore s najnaprednijimtehnološkim rešenjima. Dva odtri motora već ispunjavaju budućeEvro 6 standarde i važno je danaglasim da je Fiat već pet godinauzastopno brend koji beleži najnižuemisiju ugljen-dioksida međuautomobilima koji se prodaju uEvropi.Da li ste zadovoljni lokalnom radnomsnagom? Najavljujete novazapošljavanja do kraja godine.Koliko će novih radnika biti zaposlenoi koje obrazovne strukture?U Kragujevcu postoji tradicija uproizvodnji automobila. Zbog toganam je bilo lakše da im pružimodobru obuku za moderne alate iopremu. Naša radna snaga je posvećenai pokazuje veoma dobarnapredak u procesu proizvodnje.Naš plan je da zaposlimo novih250 radnika do kraja godine, sve sasrednjom stručnom spremom, štoće podići broj zaposlenih na 2500.Da li ste zadovoljni mrežom kooperanatau Srbiji i okruženju i štasu dalji planovi u tom pravcu?Mi smo zadovoljni našim dobavljačimai radićemo na tome da se tamreža širi u skladu s našim potrebamai planovima.Već je počeo izvoz transportnimputevima do luke Bar i ka severupreko Subotice. Koje količinemodela 500L će ići tim putevima?Da li je infrastruktura za transportodgovarajuća?Destinacije i narudžbine diktirajunačine transporta. Pokrićemo sveevropske zemlje do kraja ove godine,a sledeće ćemo izvoziti 500Lu više od 100 država širom sveta,uključujući i SAD. Infrastrukturanije idealna i mi očekujemo da njennapredak prati rast proizvodnje inaše transportne potrebe.Prvi „fića” zastava 750 u Kragujevcuje proizveden 1955. i označio jewww.pks.rs

gost koraka15broj 74Antonio Ćezare Ferara (54) diplomirao je industrijski menadžment na Univerzitetu u Napulju. Karijeru je počeo1983. godine u Alfa Romeo fabrici u Pomiljanu, u kojoj je radio do 1994. godine. Potom je obavljao brojnemenadžerske funkcije u kompaniji Fiat Group Automobiles, uključujući i poziciju direktora fabrika u Melfiju,Mirafioriju i Kasinu.početak progresivnog poboljšanjastandarda u ondašnjoj Jugoslaviji.Očekujete li da Fiat 500L postanesličan simbol?Fiat 500L je već simbol, simbol novogpočetka i ubrzanog razvojaauto-industrije u Srbiji. Ja sam potpunoubeđen da ćemo u godinamakoje slede, zajedno pronaći još simbolizmau ovoj uspešnoj priči.Šta su vaša predviđanja u odnosuna svetsku ekonomsku krizu? Kakvesu Fijatove strategije i odgovorina nju?Globalna ekonomska kriza udarilaje auto-industriju poput oluje.Naš odgovor su investicije unove tehnologije, energetska efikasnosti društveno odgovornoposlovanje. Mi razvijamo proizvodeda budu spremni za budućnost.Kako ocenjujete saradnju sa suvlasnikom– Vladom Srbije, akako sa lokalnom zajednicom uKragujevcu?Saglasni smo da ovaj projekt imapresudan značaj za budućnost auto-industrijeu Srbiji i mi vučemopoteze u skladu sa tom činjenicom.Svako od nas ima svoj deo odgovornostii veoma je važno da serazume da svako mora da ispunisvoju misiju kako bi ispunili zajedničkeciljeveMirjana Stefanovićwww.pks.rs

oj 7416Sastanak predsednika komora regiona JI EvropeKomore – podrškaposlovnim liderimaU okviru Menadžment foruma JI Evrope, 19. septembra u PKS održanje 20. sastanak predsednika komora iz šest zemalja Jugoistočne Evrope– JIE6, na kome su kreirane preporuke i pokrenute inicijative za unapređenjesaradnjeJIE6Osnov za unapređenje regionalnesaradnje u uslovimaekonomske krize je što bolje međusobnopovezivanje, zajedničko korišćenjeposlovnih kapaciteta, udruživanjena svim poljima i oslanjanjena ekonomiju obima. Na taj način,pronašle bi se mogućnosti proizvodnjeroba i usluga zajedničkimkapacitetima, za plasman na svetskomtržištu. Uloga privrednih komoraogleda se u pružanju sistemskepodrške poslovnim liderima,kao i malim i srednjim preduzećimaRegiona, u razmeni informacija,korišćenju zajedničkog potencijala iproizvodnog kapaciteta.Predsednici privrednih komoraRegiona smatraju da aktivnostitreba da budu usmerene ka uzajamnomprenošenju iskustava u poslovanjuna stranim tržištima, kaoi da je potrebno izraditi strategijunastupa na pojedinim tržištima ipodstaći formiranje izvoznih klasterai njihovu internacionalizaciju.Korisno je organizovati i poseteregionalnih privrednih misija, gdebi liderske kompanije bile predstavljenezajedno, u saradnji sa komorskimsistemom, kao i poslovnoi strateško povezivanje domaćih iinostranih partnera, koristeći iskustvalidera u Regionu. Predsednicikomora insistiraju i na prenošenjuiskustva, povezivanju i uključivanjumanje razvijenih kompanija uzajedniče projekte i poslove. Zajedničkibi trebalo predložiti mereu vezi sa ekonomskim odnosimazemalja u Regionu sa drugimevropskim i svetskim državamai harmonizovati ih sa propisimaEU i STO. Čelnici asocijacija privrednikau Regionu ukazuju da jewww.pks.rs

JIE617broj 74Kreiranje Kluba 100 JIE6Da bi u periodu svetske krize bilo moguće dati dodatni podsticaj razvojuprivrede, neophodno je da lideri u Regionu međusobnom saradnjomdaju primer kako zajednički nastupiti u inostranstvu. U tomsvetlu, od ključnog je značaja pokretanje inicijative za kreiranje listeregionalnih lidera Klub 100 JIE6 na osnovu definisanih i usaglašenihkriterijuma, formiranje Upravnog odbora, mapiranje i procena resursaovih kompanija i podrška izradi Strategije Poslovnih lidera JIE6 do2020. godine. Predsednici privrednih komora Regiona zalažu se dase ustanovi i sistem za regionalne zajedničke nabavke, za regionalnuzajedničku proizvodnju, kreiranje sistema zajedničkog promotivnognastupa na trećim tržištima, kao i kreiranje Top-Reg proizvoda.Oni su preporučili i osnivanje fondova regionalnih lidera za nagradunajinovativnijem proizvodu godine, za finansiranje inovativnih StartUp kompanija u skladu sa kriterijumima Western Balkans InvestmentsFramework, kao i da se ustanovi nagrada za najbolju Start Up kompanijuRegiona. Pružena je i podrška deklaraciji Eurochambres o stučnomobrazovanju i usavršavanju, koja predstavlja osnovu za zapošljavanjemladih i ekonomski razvoj, kao i kreiranju strategije za implementacijudeklaracije Eurochambres o stručnom obrazovanju i usavršavanju.neophodno i jačanje konkurentnostiproizvodnih preduzeća i njihovoosposobljavanje za nastup natrećim tržištima, uvođenjem tehnološkihinovacija, posebno kadasu u pitanju metalska, elektro i ITindustrija. Imajući u vidu značajanudeo poljoprivredno-prehrambeneindustrije u ukupnoj regionalnojrazmeni, posebnu pažnju, podrškui pomoć treba usmeriti premaovom sektoru. Oporavak Regionaod posledica globalne i tranzicioneekonomske krize može biti ubrzanpodsticanjem zajedničke realizacijeinfrastrukturnih projekata, uzangažovanje postojećih resursagrađevinske industrije. Usvajanjestandarda kvaliteta i usklađivanjenacionalnog zakonodavstva u zemljamakoje su na putu punopravnogčlanstva u EU sa evropskimpropisima, neophodni su predusloviza slobodan protok robe i povećanjeobima spoljnotrgovinskogprometa Regiona. Privredne komore,u saradnji sa kompanijama liderimau ovom delu Evrope, iniciraćei podržavaće aktivnosti u oblastiregionalne saradnje, posebno napolju izrade zajedničkih predlogaprojekata za programe EU, a formiraćese i konzorcijumi za realizacijuzajedničkih projekata, tenderai oglasa. Privredne komore nastavićei sa aktivnim učešćem u raduregionalnih radnih grupa ForumaCEFTA komora, radi sagledavanjaaktuelne privredne situacije,usaglašavanja stavova i kreiranjapreporuka ka nadležnim CEFTApotkomitetima.Na 20. sastanku predsednika privrednihkomora JIE6, učestvovali suBruno Bojić, predsednik Spoljnotrgovinskekomore BiH, Borko Đurić,predsednik Privredne komoreRepublike Srpske, Velimir Mijušković,predsednik Privredne komoreCrne Gore, Samo Hribar Milič,predsednik Gospodarske zborniceSlovenije, Stojmirka Tasevska, savetnikUpravnog odbora Stopanskekomore Makedonije, Goran Masnec,direktor Predstavništva Hrvatskegospodarske komore u Beogradu,Ratko Filipović, predsednikPrivredne komore Vojvodine, IvanaZeljković, generalni sekretar Privrednekomore Beograda i domaćinovog sastanka Miloš Bugarin, predsednikPrivredne komore Srbijewww.pks.rs

oj 7418Menadžment forum Jugoistočne EvropeSaradnja poslovnih lidera napovećanju konkurentnosti u regionuEkonomski oporavak je nacionalni prioritet. Svi drugi ciljevi zavise odnaše sposobnosti da obezbedimo ekonomski opstanak zemlje, rekao jepremijer Srbije Ivica Dačić na Forumu šest zemalja Jugoistočne Evrope,održanom 19. i 20. septembra ove godine u PKSJIE6Na Menadžment forum JugoistočneEvrope, koji su organizovaliSavez ekonomista Srbije, Hrvatskodruštvo ekonomista i IEDC Poslovnaškola Bled, u saradnji sa PKS, učestvovaoje premijer Srbije Ivica Dačić,guverner NBS Jorgovanka Tabaković,ambasadori, glavni ekonomistaSvetske banke za Evropu i centralnuAziju Indermit Gil, šef KancelarijeSvetske banke u Srbiji Lu Brefor, iveliki broj najznačajnijih privrednikai ekonomskih teoretičara. Temaovogodišnjeg dvodnevnog skupa je„Kako poboljšati konkurentnost u JIEvropi: kontekst, strategija, ekonomskepolitike i uloga poslovnih lidera”.„Sve zemlje regiona JugoistočneEvrope prolaze kroz tešku ekonomskukrizu kojoj se još uvek ne možesagledati kraj, ali sazreva svest o neophodnostisaradnje i ekonomskihintegracija”, rekao je predsednikSaveza ekonomista Srbije AleksandarVlahović na otvaranju Forumau Privrednoj komori Srbije.Regionalno povezivanjekompanijaDomaćin skupa, predsednik Privrednekomore Srbije Miloš Bugarinrekao je da je za sve učesnikeforuma ključno pitanje kako ubrzatiekonomski rast, smanjiti nezaposlenosti siromaštvo u uslovimakrize. „Zbog nedovršenih ili sporihtranzicionih procesa, u pojedinimzemljama regiona beleži se drastičnousporavanje privrednog rasta”,naglasio je Bugarin.U pojedinim zemljama regionaJIE nedovršeni ili spori tranzicioniprocesi izazvali su drastično usporavanjeprivrednog rasta. Premaprojekcijama MMF, prosečan rastu zemljama JIE u 2012, odnosno2013. iznosiće 0,2 odsto, odnosno1,8 odsto. Ovo vodi smanjenju državnihprihoda, pa samim tim, povećanjudržavnog deficita i posledično– problemima u finansiranjudospelih obaveza za servisiranjespoljnog duga.Bugarin je posebno istakao da je utranzicionom periodu došlo i doprocesa deindustrijalizacije privredau regionu, kada su stare industrijenestale, a nove nisu nastale. „Uprvih šest meseci 2012. došlo je dowww.pks.rs

JIE619broj 74pada industrijske proizvodnje odoko pet odsto u odnosu na isti periodprošle godine, što nagoveštavaulazak u recesiju”, rekao je Bugarin.Spori reformski procesi i strukturnoprilagođavanje privrede kroz procesprivatizacije, u zemljama regionaprodubili su problem nezaposlenosti,a privatni sektor, koji je još uvek urazvoju, nije uspeo u dovoljnoj merida kreira nova radna mesta. Stopanezaposlenosti kreće se od 8 odstou Sloveniji, do 31,2 odsto u Makedoniji.Javna preduzeća nisu do krajatransformisana i za njih još uvek nisupočela da važe tržišna pravila igre. USrbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori u 2010.godini na naknade zaposlenima ujavnom sektoru utrošeno je oko 10odsto BDP, u Sloveniji i BiH oko 12,5odsto, dok je u Albaniji i Makedonijitaj iznos bio oko pet odsto.Bugarin je posebno insistirao nakreiranju regionalnih tehnološkihmapa i na zajedničkim projektimaza nastup na trećim tržištima.Predložio je uključivanje poslovnihlidera iz regiona u projekte javno-privatnogpartnerstva (JPP) naregionalnom nivou, u oblasti infrastrukture,izgradnju autoputeva, železnica,gasovoda, plovnih puteva.„Ne treba zanemariti ni JPP u oblastiobrazovanja, istraživanja i razvojaza potrebe industrija u regionu”,rekao je Miloš Bugarin i zaključioda nijedna zemalja pojedinačno nemože imati visok nivo ekonomskograsta, ukoliko zemlje u njenom okruženjune prate taj isti tempo.Ekonomski model kojiuvažava realnostPredsednik vlade Srbije Ivica Dačićizjavio je da je ekonomski oporavaknacionalni prioritet, i da tajoporavak ne može da se zasnivana stezanju kaiša građana, već nanovim investicijama. Obraćajućise učesnicima Foruma menadžeraJugoistočne Evrope u Privrednojkomori Srbije, premijer je naglasioda svi ključni ciljevi zemlje – evrointegracije,rešavanje političkihpitanja, borba protiv kriminala ikorpucije, školstvo i zdravstvo – zaviseod sposobnosti da se obezbediekonomski opstanak. On je rekaoda je Srbiji potreban plan za stabilnostnacionalne valute, koji mora dabude rezultat koordinacije i zajedničkograda Vlade Srbije, monetarnihvlasti i privrede. Dačić je dodaoda elementi tog plana treba da buduefikasno korišćenje instrumenatamonetarne politike, privlačenje stranihinvesticija, sprečavanje odlivadeviza, destimulisanje nepotrebnoguvoza i podsticanje izvoza. „Vladaje spremna za partnerski odnos safinansijskim sektorom”, istakao jeDačić. On je naveo podatak da jeu prethodnih godinu i po na imeprofita banaka iz zemlje izašlo 1,5milijardi evra, što je više nego što jeušlo od stranih investicija. „To nijenelegalno, ali nije socijalno odgovorno”,rekao je premijer i naglasioda reindustrijalizacija i pokretanjenovog investicionog ciklusa moguobezbediti izlazak iz krize.„Građani Srbije sa najmanjim penzijamai platama nemaju odakle daštede”, rekao je premijer i dodao daje potrebno da se nađe ekonomskimodel koji će uvažavati realnostsituacije u kojoj se nalazimo. Dačićje izneo podatak da pola milionapenzionera ima penziju manju od15.000 dinara, a više od milion manjuod 20.000 dinara, tako da smanjenjepenzija nije održivo.„Šteta od ovogodišnje suše procenjenaje na 1,5 milijardi evra, a tajnovac je mogao biti uložen u sistemeza navodnjavanje”, rekao je Dačić.On je izrazio zadovoljstvo što jekonačno počela prodaja automobilaproizvedenih u Fijatu u Kragujevcu.„Do kraja godine planira se proizvodnja30 000 automobila i to ćebiti najbolji izvozni posao Srbije”,rekao je Dačić. Takođe, srpski premijernajavio je i početak izgradnjegasovoda kroz Srbiju do kraja decembraove godine, što je početaknovog investicionog ciklusa.Nizak izvoz donosi probleme„Srbija je u poslednjih osam godinaznatno napredovala na polju investicioneklime, ali to nije dovoljno,pa je i dalje teško započeti biznis uSrbiji”, rekao je Glavni ekonomistaSvetske banke za Evropu i centralnuAziju Indermit Gil na Menadžmentforumu Jugoistočne Evropeu PKS. On je istakao da je posaovlade da na tome radi, da propisibudu efikasniji i da regulativa budeodgovarajuća. „Bez dobre investicioneklime nemoguće je privućistrane investicije”, rekao je on. Ističućida bi Srbija trebalo da uspostaviravnotežu u svojim finansijamai da stvori bolju disciplinu, Gilje objasnio da to ne podrazumevanužno i mere štednje. „Ako ste disciplinovani,štednja vam ne treba,ali ukoliko niste – štednja vam sesama nametne”, rekao je ovaj ekspert.Smanjenje javne potrošnjenije moguće preko noći, ali ako seto ne uradi, alternativa je povećanjeporeza, što bi onda destimulativnodelovalo na privredu. Gil je ocenioi da bi Srbija morala da povećavaizvoz, koji bi morao da dostignenivo od 50 odsto BDP, dodajući damale, zatvorene ekonomije, kojeimaju nizak izvoz, lako zapadaju uproblem, što se može videti na primerimaPortugala i Grčke.Gil je govorio i o evropskom ekonomskommodelu, u koji su i drugezemlje imale sumnju kao što jeima Srbija, ali se on pokazao uspešnim,naročito za zemlje centralneEvrope. Gil je naveo konstatacijupoljskog zvaničnika da je poslednjih20 godina najboljih 20 godinau istoriji Poljske. Opisan kao „konvergencionamašina”, ovaj model jeomogućio da najsiromašnije zemljeostvaruju intenzivniji rast od najbogatijih,čije su privrede u poslednjih40 godina rasle po stopi od oko dvaodsto godišnje. Najviše problemau evrozoni danas imaju one zemljekoje su kredite koristile za potrošnju,umesto za investicijewww.pks.rs

oj 7420JIE6Plenarna sesija 1: Makroekonomski kontekst i nova strategija konkurentnostiSve zemlje u regionu imajubudžetski deficitNeophodno je odobravati više kredita za pokretanje proizvodnje, reklaje guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, učestvujući uradu Menadžment foruma JI Evrope, na plenarnoj sesiji o novoj strategijikonkurentnostiUčestvujući u radu Menadžmentforuma Jugoistočne Evrope uPKS, u prvoj plenarnoj sesiji o makroekonomskomkontekstu i novojstrategiji konkurentnosti, guvernerNarodne banke Srbije JorgovankaTabaković rekla je da bi banke uSrbiji trebalo da se vrate tradicionalnomposlu davanja kredita zaotvaranje novih radnih mesta i proizvodnju,te da će im centralna bankau tome pomoći.Guverner NBS Jorgovanka Tabakovićposebno je naglasila da se malokredita danas usmerava na kreiranjekapitala, pa je to naš veliki problem.Po njenim rečima, za praktičnepotrebe građana treba kreirati mogućnostda se koriste krediti za proizvodnjui stvaranje uslova da se zaradi.Jorgovanka Tabaković je istaklada NBS nije policajac i da će preventivnimmerama pomagati banke dase u Srbiji osećaju dobrodošle, a daone opravdaju naziv domaćih banaka.„Narodna banka Srbije mora dase doživljava, u delu kontrole, kaosavetodavna institucija koja će preventivnoi sistemom ranog upozorenjapomoći bankama da zarade, daostanu ovde, ali da praktične efektenjihovog rada vide i građani”, reklaje Tabaković. Kako je istakla, prioritetje da se shvati da je NBS deo ambijentakoji čine i građani i bankarskisistem, privreda i država. Cilj svihakcija koje se vode jeste da se pojačakonkurentnost Srbije.„Sve što se dešava u Regionu nijemimoišlo ni nas, jer NBS nije izolovanoostrvo na ovim prostorima,a neophodno je da kažem da našapotreba da budemo samostalni neznači i da živimo sami. U akcijamakoje se vode jedan od osnovnih elemenataje borba protiv korupcije ida se Srbija vrati realnom bankarstvu”,rekla je guverner Narodnebanke Srbije Jorgovanka Tabaković.Guverner Centralne banke Bosne iHercegovine Kemal Kozarić ukazaoje na dobru saradnju sa Narodnombankom Srbije. Potom je naglasio daje Bosna i Hercegovina lane imalarast bruto društvenog proizvoda od1,6 odsto, dok se ove godine očekujeda će to biti oko 0,6 odsto, dok seočekuje inflacija od oko 3,1 odsto, anezaposlenost je najveća u regionu iiznosi 27,6 odsto. Po njegovim rečima,pokrivenost uvoza izvozom je55 odsto, a devizne rezerve su dostastabilne i trenutno su oko 3,2 milijardeevra. Guverner je naglasio da suzavršeni poslednji pregovori sa Međunarodnimmonetarnim fondomi da se očekuje stend-baj aranžmanvredan oko 400 miliona evra. To ćedoprineti da se zatvori finansijskakonstrukcija u budžetu države. On jerekao da sve zemlje u regionu imajubudžetski deficit. Po njegovim rečima,i banke su se promenile i sadbolje upravljaju rizicima, nego štoje to bilo prethodnih godina. Govorećio bankarskom sistemu Bosne iHercegovine, Kozarić je dodao da unjemu deluje 29 komercijalnih banakau kojima je zaposleno oko13 000radnika. Guverner Centralne bankeBiH je istakao da su im najveći trgovinskiregionalni partneri Hrvatska iSrbija, dok su iz Evrope to Nemačkai Austrija. Kozarić je podvukao daje u Bosni i Hercegovini cilj da seuspostavi politička stabilnost, a dugoročnoto znači da ekonomija budeispred politike. On je na kraju rekaoda očekuje da će zemlje regiona ubudućnosti, znatno više nego dosada, zajednički nastupati na trećimtržištima.Zamenik predsednika Fiskalnog savetaVlade Republike Slovenije RastoOvin naglasio je da je cilj svih akcijašto veći stepen integracija u Regionu,jer to donosi šire tržište i veću proizvodnju.Ovin je podvukao da političaritreba da imaju hrabrost i viziju zaodluke koje donose. „Svi mi na ovimprostorima, moramo graditi sopstveniidentitet”, podvukao je Ovinwww.pks.rs

JIE621broj 74Plenarna sesija 2: Nove osnove strategije konkurentnostiUdruživanje okokvalitetnog proizvodaDržave nekadašnje Jugoslavije mogu da se razvijaju na način na koji seu početku razvijala Kina. Preduslov razvoja je da se države JugoistočneEvrope udruže i stvore tehološki složenije proizvode, kao što su se inajrazvijenije evropske zemlje udružile da bi napravile Er-Bas, rekao jeLjubo Jurčić, predsednik Hrvatskog društva ekonomistaGovoreći na drugoj plenarnojsesiji Menadžment forumaJIE o uzrocima svetske ekonomskekrize, Jože Mencinger, profesorna Pravnom fakultetu Univerzitetau Ljubljani, istakao je da jeona započela osamdesetih godinaprošlog veka, kada je u raspodelidruštvenog proizvoda počeo daopada udeo rada, a porastao udeokapitala. Istovremeno, finansijskisektor je u ovom periodu pet putabrže rastao od realnog sektoraprivrede. Po njegovom mišljenju,Evropska komisija je u dve usvojenestrategije razvoja neadekvatnoodgovorila na pitanja ekonomskogi društvenog rasta i razvoja,a tek je u „Strategiji Evropa 2020.”predviđena puna zaposlenost, uzopasku da je široko usvojeni pojamglobalizacije postao opasan iza samu EU. Javni dug u evropskimdržavma je povećan, zato štosu sve zemlje, osim Grčke, spasavalesvoje finansijske sektore, gdeje u suštini i nastala kriza. ProfesorMencinger je istakao i da je jedanod problema što je evro postao nesamo novac, već i simbol EU, kaošto je nekada bratstvo i jedinstvobilo simbol bivše Jugoslavije. Ponjegovoj prognozi, evro će i daljebiti zadržan, a u drugoj varijantimože da bude sveden na nivonemačke marke, čime bi ostale zemljeizašle iz evro područja. On jeukazao i na mogućnost fiskalnogpakta, što znači nametanje pravilajakih država EU svim ostalim članicama.U nadahnutom izlaganjuprofesor Jože Mencinger je zaključioi da će se kriza završiti ondakada se budemo navikli na nju.Ljubo Jurčić, predsednik Hrvatskogdruštva ekonomista naglasioje da deficit nije proizveo lošuekonomsku politiku, već obrnuto– loša ekonomska politika je proizveladeficit. „Novac nema vrednost,ako iza njega ne stoje nekiproizvodi”, rekao je Jurčić. Poredećirazvijene sa nerazvijenim zemljama,on je slikovito objasnio dadržave koje imaju do 5 000 evra poglavi stanovnika preciznost svojihproizvoda mere u milimetrima,one sa 15 000 evra mere ih u mikronima,a razvijene zemlje sa višeod 30 000 evra po glavi stanovnikaimaju nano preciznost u visokotehnološkimproizvodima. PredsednikHrvatskog društva ekonomistasmatra da je komparativnaprednost našeg Regiona upravonerazvijenost, jer uveliko znamošta bi trebalo da proizvodimo,kako bismo sa milimetarskih prešlina mikronske mere preciznosti.Po njemu je moguć i rast bez razvoja,odnosno bolje korišćenjepostojećih kapaciteta u svim državamanekadašnje Jugoslavije ito na sličan način kako se u početkurazvijala i Kina. Naravno da jenajkvalitetniji rast sa razvojem, aliza to je preduslov da se države JugoistočneEvrope udruže i stvoretehološki složenije proizvode, kaošto su se i najrazvijenije evropskewww.pks.rs

oj 7422JIE6zemlje udružile da bi napravile zajedničkimsnagama Er-Bas.Dragan Đuričin, profesor Ekonomskogfakulteta Univerziteta u Beogradu,podsetio je da je stepen ranjivostisrpske privrede na eksternešokove veoma veliki, jer se ekonomijapraktično nalazi u recesiji, sanegativnom stopom privrednograsta u dva kvartala ove godine. Onje ukazao na prioritet održavanjalikvidnosti, koji bi se mogao rešiti,između ostalog, i obveznicama kojeemituje država, a ne centralna banka,i kupuju ih građani, a ne banke,što se već radi u Japanu. Srbiji jepotreban antikrizni program, noviinvesticioni ciklus uz održivi razvoj,kao i ulaganja u energetiku,poljoprivredu, prehrambenu industrijui telekomunikacije. „Prvi korakkoji bi trebalo uraditi je rekonstrukcijajavnih preduzeća i novioblik korporativnog upravljanja”,rekao je profesor Đuričin. Deviznikurs mora da bude stabilan i konkurentan,pa će time delovati i kaoautomatski stabilizator. Za izlazakiz krize političari moraju da pruženovi impuls, a ekonomisti i menadžerimoraju da podignu nivoprivrednih aktivnosti.Na kraju plenarne sesije o novimosnovama strategije konkurentnostigovorio je i Erhard Busek, predsednikIDM – Austrija, koji je ukazaoda ako zemlje regiona imajupravu politiku, onda imaju i šansuda pronađu izlaz iz krize. Busek jepodvukao problem „odliva mozgova”iz ovog dela Evrope i rekao daoko 60 odsto mladih doktora naukasa kojima sarađuje dolazi upravo izovog regiona. On je podvukao daje potrebno stručno usavršavanje,kako bi došlo ne do „odliva”, većdo „cirkulacije mozgova”. U tomkontekstu ukazao je i na značajobrazovnog sistema, odnosno kakvekvalifikacije daju škole mladimljudima, zatim na razmenu studenatai profesora u Regionu, kao i naneophodno poznavanje većeg brojasvetskih jezikaPlenarna sesija 3: Kako pobediti krizu iz perspektiveekonomskih politikaOdlučno sprovoditimere za oporavakprivredeOčekuju se uštede na polju javnih nabavki,uvođenje reda u javne finansije, restrukturisanjejavnih preduzeća, smanjenje sive ekonomije,naplata javnih prihoda, reformisanje obrazovanjai zdravstva i smanjenje plata u javnomsektoru, rekao je član Fiskalnog saveta SrbijeVladimir VučkovićČlan Fiskalnog saveta Srbije VladimirVučković, učestvujući uradu Menadžment foruma JugoistočneEvrope u Privrednoj komoriSrbije, izrazio je optimizam, ističućida još postoji veliki prostor za unapređenjejavnih finansija. Iako subudžetski deficit i javni dug veliki,prve mere na strani prihoda, kaošto je povećanje PDV-a za 20 odsto,kao i akciza, već su preduzete.S druge strane, u pogledu rashodadeficit je i dalje visok, jer nije biloznačajnijih kapitalnih investicija, aplate i penzije, dobrim delom zaslužnesu za visoki deficit.Takođe, očekuju se uštede i napolju javnih nabavki, ukazao jewww.pks.rs

JIE623broj 74Vučković koji prostor za uvođenjereda u javne finansije vidi i krozrestrukturisanje javnih preduzeća,smanjenje sive ekonomije, naplatujavnih prihoda, reformisanje obrazovanjai zdravstva i smanjenjeplata u javnom sektoru. Premanjegovim rečima, zabrinjavajućisu „disonantni tonovi u Vladi,umesto konsenzusa u vezi s meramaza sve ove promene”.Šef kancelarije Svetske banke u SrbijiLu Brefor rešenje za izlazak izkrize i pokretanje privredne aktivnostiu Srbiji vidi u uspostavljanjukonsenzusa o ključnim ciljevimaekonomskog oporavka, postavljanjujasnih ciljeva, doslednosti u politicii većem smislu za jednakost.Prema njegovim rečima, neophodanje zajednički rad više partnerau različitim segmentima društva,postavljanje konkretnih, preciznihciljeva i načina njihovog postizanja.„Institucionalna podrška pri tomenije dovoljna, već je neophodnodobro upravljanje projektima kojebi trebalo da sprovodi operativnagrupa, formirana horizontalno, nasvim nivoima institucija. S drugestrane, neophodna je doslednost upolitici, kao i svest o tome da privatnisektor ne može oživeti ekonomiju,jer ne posluje u stabilnomokruženju”, naglasio je Brefor.Nekadašnji guverner Narodnebanke Srbije Radovan Jelašić upozorioje na ozbiljnost ekonomske situacijeu Srbiji koja, prema njegovojoceni, zahteva oštre mere Vlade.Jelašić je ponovio problem javnogduga, na koji su ukazali gotovo sviučesnici Foruma. „Zabrinjava brzinarasta javnog duga, koji je u Srbijiveći nego u Rumuniji, Bugarskoj,Slovačkoj ili Češkoj. Od zemalja uokruženju, jedino Mađarska imaveći javni dug”, naveo je Jelašić,generalni direktor Erste bank u Mađarskoj.On je upozorio na problemvisoke inflacije, ocenivši da je „prilagođavanjeputem inflacije najgorinačin da se dođe do izvora finansiranjaEvropske unije”. Monetarnapolitika, prema oceni Jelašića, nijepromenjena u odnosu na periodkada je on bio guverner, osim utome što banke sada investiraju udržavne zapise.Kao jedno od rešenja za izlazak izrecesije, profesor Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu MiroljubLabus vidi u boljem usaglašavanjufiskalne i monetarne politike. Premanjegovoj oceni, Vlada bi trebaloda vodi manje ekspanzivnu politiku,a Narodna banka Srbije manjerestriktivnu. Labus je upozorio daće do kraja ove godine recesija bitiveća od prognozirane, s obziromna to da je naš BDP ispod trendaprivrednih aktivnosti, visoka jestopa inflacije, dok visoke kamatnestope onemogućavaju privrediizlazak iz recesije.Rastom inflacije, raste i nepoverenjeinvestitora u Srbiji. Prema prognozikoju je izneo, do kraja ovegodine imaćemo fiskalni deficit odoko 4,5 milijardi, uključujući i vraćanjeduga države MMF-u. „Ukolikoostanu ovakve kamatne stope,imaćemo recesiju, ne samo ove veći naredne godine”, rekao je Labus. Profesor Ekonomskog fakultetau Novom sadu Kosta Josifidis ipredsednik izvršnog odbora Erstebanke Srbija Slavko Carić ukazalisu da je za korišćenje sredstavaSvetske banke ili povoljnijihkreditnih linija neophodno kvalitetnijeupravljanje projektima.Predsednik Hrvatskog instituta zafinasije i računovodstvo TihomirDomazet i i predsednik Upravnogodbora Zavarovalnice Triglav MatjažRakovec preneli su iskustvofunkcionisanja ekonomskih sistemau vreme krizewww.pks.rs

oj 7424Plenarna sesija 4: Upotreba translacione nauke i tehnoloških platformiZemlje koje ulažu u naukuotpornije su na krizuJIE6Između znanja i tržišta treba da se pređe put od tehnologije preko pilotprojektai instalacije do proizvodnog sistema, a za taj proces najpogodnijije model privatno-javnog patnerstva, rekao je Petar Petrović, profesorMašinskog fakulteta u BeograduUčesnici četvrtog panela u okviruMenadžment foruma zemaljaJugoistočne Evrope u PKS natemu „Upotreba translacione naukei tehnoloških patformi“ ukazalisu na značaj tehnologije za konkurentnostprivrede. „Ekonomijapočiva na tehnologiji, a bez ekonomije,tehnologija ne može da se valorizuje”,rekao je profesor MašinskogFakulteta u Beogradu PetarPetrović, ističući važnost nauke zaoporavak industrije. „Program tehnološkihmapa Srbije je prečica zaizlazak iz kontinuiteta tehnološkogzaostajanja Srbije. Potreban je noviformalni okvir reindustrijalizacije,kao i interakcija nauke i industrije”,rekao je profesor Petrović.EU želi da održitehnološko vođstvoNa primeru zemalja Evropske unije,profesor Petrović je pokazaoda su zemlje koje su više ulagaleu nauku bile otpornije na krizu,tvrdeći da je tehnologija elementstabilnosti. Založio se za osnivanjeregionalnih tehnoloških parkova,dajući primer parkova u kojima jeostvarena interakcija nauke i ekonomije.Evropska ekonomska platformaima za cilj stvaranje ekonomijezasnovane na znanju i počivana tri stuba: investicije, istraživanjei industrija. „Da bi se premostio jazizmeđu znanja i tržišta, treba dase pređe put od tehnologije prekopilot-projekta i instalacije do proizvodnogsistema, a za taj procesnajpogodniji je model privatnojavnogpatnerstva. Evropska unijaje za okvirni program za istraživanjei razvoj Horizon izdvojila 20 milijardievra, jer želi da održi tehnološkovođstvo”, rekao je profesorPetrović.PetodimenzionalnoprojektovanjeNa primerima je pokazano da i uregionu Jugoistočne Evrope većrade uspešne kompanije zasnovanena znanju. Branisalv Grujić,predsednik PHP Farman, prikazaoje petodimenzionalno projektovanje,kao inovaciju koja se u njegovojkompaniji primenjuje u oblasti građevinarstva.Petodimenzionalnoprojektovanje koje, osim vidljive tridimenzije, još u fazi projektovanjauzima u obzir vreme i novac kaodimenzije, najčešće se koristi kodtakozvanih zelenih zgrada. Uštedese postižu time što se ne dešavaprobijanje budžeta, korišćenjempanela od jednog kilovata električneenergije dobijaju se četiri kilovatatoplotne, a korišćenjem kišniceza sanitarnu vodu, trošak u ovomdomenu smanjuje se za 50 odsto.„Primenama ove tehnologije, Farmanje postao lider u Evropi, a merise s najvećim američkim kompanijama.Za ovakav tehnološki razvojzaslužna je grupa srpskih stručnjakakoji su studirali na Stendfordu.Firma je finansirala njihovo školovanjei oni su se vratili u zemlju.Ovo je dokaz da i u malim zemljamamogu da se razviju visoke tehnologije”,rekao je Grujić.Slevenci kontrolišuakceleratoreRok Uršič iz Slovenije, predstavnikInstrumentation Tehnologies, izneo jeiskustva u organizovanju godišnjihokupljanja stručnjaka iz celog sveta.Oni su izgradili zajednicu naučnikarazličitih profila koji sarađujuu oblastima vezanim za rad akceleratoraza elementarne čestice. MarkPleško je predsednik slovenačkefirme Cosylab, jedine u svetu koja sebavi izradom softvera i elektronikeza kontrolu akceleratora. Preduzećeima 55 zaposlenih inženjera iradi sa desetak najvećih akceleratorau svetu. Predstavnik Metalca izGornjeg Milanovca, jedne od najuspešnijihsrpskih kompanija, izložioje iskustva te kompanije u oblastiistraživanja i izneo nezadovoljstvokvalitetom kadrova koji završavajusve brojnije fakultete u Srbiji.Stjepan Car, predsednik Končar –Elektrotehničkog instituta iz Hrvatske,izneo je iskustva prilagođavanjatokom 50 godina postojanja tenaučne institucije. „Pošto u regionunemamo dovoljno resursa, moramoda se oslanjamo na kooperacijui partnerstvo”, rekao je Carwww.pks.rs

JIE625Panel 2: Informacione i komunikacione tehnologije kao izazov razvojaIKT su preduslov razvojabroj 74Učesnici panela – Informacione i komunikacione tehnologije kao izazovrazvoja – ukazali su da IKT tehnologije predstavljaju preduslov, ane izazov ekonomskog razvoja. Neophodna je nova strategija telekomunikacijau SrbijiModerator panela, predstavnicaTelekoma Srbija Jelena Stojanovićrekla je da ekonomisti videznačaj IKT, pre svega, za unapređenjeekonomskog razvoja, kroz povećanjekonkurentnosti preduzeća.Generalni direktor CISCO sistemau Mađarskoj, Peter Hajdu, razmatrajućikako koreliraju tehnologijai konkurentnost, rekao je da su todve oblasti „ruku pod ruku” i daunapređenje tehnologije ima direktneveze sa povećanjem BDP-a.Prema njegovim rečima, u regionuJI Evrope, većina zemalja ima dobrerezultate u pogledu broja ljudi kojikoriste internet, odnosno mobilnitelefon, jer postoji dobra edukativnaosnova i potrošači koriste onošto im je na raspolaganju. Prema rezultatimaistraživanja te kompanije,oko 97 odsto ispitanika ne može dazamisli svoj život bez mobilnog telefona,oko 84 odsto bez interneta, 77odsto „zavisno” je od automobila, asvega 54 odsto ne može da zamislisvoj život bez trenutnog partnera.Predstavnik kompanije Majkrosoft JugoslavPirić ukazao je na trend „cloudcomputinga”, koji nudi komfornijudostupnost IKT servisa. Klaud kompjutingu Srbiji predstavlja veliki izazov,iz ugla regulative. Prema rečimaPirića, ni mnoge evropske države nemogu da isprate razvoj tehnologija, aproblematični aspekti, kada je klaudkompjuting u pitanju, jesu zaštita ičuvanje podataka, upravljanje podacimai naplata poreza.Neophodno je i usvajanje novestrategije telekomunikacija u Srbiji,poručio je izvršni direktor korporativnograzvoja Telenora u Srbiji GoranVasić. „Takođe, država bi trebaloda se ogradi od raznoraznihpokušaja nametanja parafiskalnihnameta”, rekao je Vasić, pozitivnoocenjujući tzv. režim opšteg ovlašćenja,koji u sektoru telekomunikacijai malim i velikim operaterimaomogućuje ulazak na tržište.Učesnici panela ukazali su da u budućemzakonodavstvu u ovoj oblastine bi trebalo slepo slediti zakoneEvropske unije, već ispitati opravdanostpojedinih rešenja. Tako jeomogućavanje prenosivosti brojau fiksnoj telefoniji ocenjeno suvišnimi nepotrebnim, imajući u viduiskustvo sa prenošenjem mobilnogbroja. Svega oko 80 000 brojeva migriraloje između tri mreže, a investicijeda bi se prenosivost omogućila,bile su enormne, rečeno je naskupuwww.pks.rs

oj 7426Panel 1: Predlozi energetske politike sa zelenom komponentomEnergetska revolucijau obnovljivim izvorimaNajveće mogućnosti za proizvodnju električne energije iz obnovljivihizvora u Srbiji ima biomasa, koja u ukupnim potencijalima učestvujesa 49 odsto, ukazano je na Menadžment forumu Jugoistočne Evrope uPrivrednoj komori SrbijeJIE6državnom vlasništvu. Marković jeprisutne upoznao i o razvoju solarnihelektrana u svetu od 1995. do2011. godine, a govorio je i o razvojuvetro-elektrana u svetu od 1996.do prošle godine. Aca Marković jeukazao i na strukturu mogućnostiobnovljivih izvora energije u Srbiji,uključujući i velike hidroelektrane.Podsticajne cene za energiju izobnovljivih izvoraModerator panela o predlozimaenergetske politike sa,,zelenom” komponentom bio jepredsednik Upravnog odbora Javnogpreduzeća Elektroprivrede SrbijeAca Marković, koji je ukazao nastanje u Srbiji i šta je nužno raditiu bližoj i daljoj budućnosti u ovojoblasti. On se posebno osvrnuona proizvodnju, potrošnju, uvozi izvoz električne energije Srbije uvremenu 2005. do 2011. godine.Marković je rekao da su u strukturiproizvodnih kapaciteta električneenergije Srbije u prošloj godinihidroelektrane učestvovale sa 40,a termoelektrane sa 55 odsto. Onje istakao da u Srbiji već dve decenijenisu izgrađeni novi kapacitetiza proizvodnju električne energije,ali su rekonstruisani i održavanipostojeći i uvedena je nova tehnologija.Po njegovim rečima, ljudskifaktor je veoma važan za ovu proizvodnju.„Kada je reč o izvozu iuvozu struje, Srbija je lane bila uplusu”, podvukao je Marković.On je govorio i o obavezi Srbije dapo ulasku u Evropsku uniju moraimati i struju iz obnovljivih izvoraenergije. To znači da mora da eliminišei štetne elemente po životnusredinu iz svojih postrojenja.Marković je ukazao na šest strateškihprojekata od 400 kV mreže.To su projekti strateškog razvojaprenosne mreže koji moraju biti izgrađenido 2015. godine, odnosno2025. godine. Između ostalih, tosu i projekti Veza Srbija – Rumunija(2x400 kV), Veza Srbija – CrnaGora (2x400 kV), Veza BiH – CentralnaSrbija, Veza Srbija – FYROM(1x44 kV) i Veza Kragujevac – Kraljevo(1x400 kV) koji se već nalazi ukonvencionalnoj investicionoj proceduri.Govoreći o cenama električneenergije i gasa, kako za domaćinstvatako i industriju, Markovićje istakao da je EPS preduzeće uNajveće mogućnosti za proizvodnjuelektrične energije iz obnovljivihizvora u Srbiji ima biomasa, koja uukupnim potencijalima učestvujesa 49 odsto, ukazano je na Menadžmentforumu Jugoistočne Evropeu Privrednoj komori Srbije. Udeohidroelektrana je 27 odsto, zatimsolarne energije 13 procenata, vetrai geotermalne energije po četiri odstoi malih hidroelektrana tri odstou ukupnim potencijalima obnovljivihizvora energije. PredsednikUpravnog odbora ElektroprivredeSrbije Aca Marković podsetio je dato javno preduzeće ima potpisaneugovore o otkupu električne energijeiz obnovljivih izvora od povlašćenihproizvođača i podsticajne cene.„Radi se o 19 ugovora za otkupstruje iz malih hidroelektrana, triugovora za fosilna goriva, dva ugovoraza biogas, šest ugovora za sunčevuenergiju i jednom ugovoru zaenergiju vetra”, rekao je Marković.„Važna poruka je – ako 12 godinaniko nije došao da gradi elektranu,www.pks.rs

JIE627broj 74a ima želju, sigurno je da ekonomskiambijent i sadašnja cena struje tone dozvoljavaju”, istakao je on, napominjućida je Srbija na ubedljivoposlednjem mestu u Evropi po cenistruje. „EPS poslednjih godina proizvede36 milijardi kilovat-časovastruje godišnje, uz proizvodnju od 39miliona tona lignita i dok god postojiproizvodnja na tom nivou i niskacena može da ,odbaci’ ozbiljan prihod”,rekao je Marković. On je ukazaoda bi podizanje cene struje samoza jedan cent po kilovat času donelododatni prihod, prema sadašnjemstepenu naplate, između 280 i 300miliona evra. Najveće mogućnostiza proizvodnju električne energije izobnovljivih izvora u Srbiji ima biomasa,koja u ukupnim potencijalimaučestvuje sa 49 odsto, ukazano je naMenadžment forumu JugoistočneEvrope u Privrednoj komori Srbije.Potencijali za vetro-elektraneČlan Upravnog odbora BISOLAPeter Baloh govorio je o iskustvimaove kompanije u gradnji solarnihelektrana. On je istakao da imje najveće tržište u zapadnoj Evropi.Govoreći o značaju ovog novogvida energije čiji je izvor sunce, onje naglasio da je on veoma isplativ,pouzdan i može biti značajanizvozni proizvod. Baloh je istakaoda postoji zakonska obaveza da sedo 2020. godine 20 odsto energijemora koristiti iz obnovljivih izvora.Specijalni saetnik u EnergowinduMaja Banjalić govorila je o značajukorišćenja obnovljih izvora energije.Ona je istakla da je potrebno izraditinacionalni akcioni plan za obnovljiveizvore energije. Po njenim rečima,u Srbiji postoje prepreke za izgradnjuvetro-elektrana. Inače, u 2011.godini usvojen je Zakon o energetici,ali njegovo sprovođenje u praksuonemogućava nepostojanje podzakonskihakata.Direktor Direkcija zaindustrijsku, ekološku bezbednost,zaštitu na radu i zdravlje NIS-a DavidAllison ukazao je na potrebuenergetske efikasnosti, da bi se smanjilitroškovi u potrošnji električneenergije. Izneo je primer Rafinerijeu Pančevu i ukazao na mogućnostštednje i smanjenja troškova.Predsednik Uprave Končar – Elektrotehničkoginstituta u HrvatskojStjepan Car naglasio je da je u tokuenergetska revolucija u obnovljivimizvorima energije. Mora sepostići održivost, konkurentnost isigurnost. Po njegovim rečima, obnovljiviizvori energije mogu bitiposebno od koristi lokalnoj zajednicigde mogu dati značajan doprinosotvaranju novih radnih mestaPanel 4: Uticaj političke, fizičke i konceptualne infrastrukture na ljudski kapitalLjudski kapital u brzorastućimkompanijamaPotpredsednica PKS Vidosava Džagić ukazala je na neusklađenost ponudei tražnje na tržištu rada u Srbiji. U protekloj deceniji, iz Srbije jeotišlo 200 000 ljudi, rekao je Toplica Spasojević, predsednik Udruženjakorporativnih direktoraPeti panel Menadžment forumaJugoistočne Evrope bavio se temom:Uticaj političke, fizičke i konceptualneinfrastrukture na ljudskikapital.„Odlivom humanog kapitala, zbogpolitičke nesigurnosti ili iz ekonomskihpotreba, u poslednjih 20godina, ostavljeni su trajni ožiljci uzemljama istočne Evrope kao i u Srbiji,a u zemljama našeg okruženjapošteđene su samo Slovenija i delimičnoHrvatska”, rekao je predsednikUdruženja korporativnihdirektora Srbije Toplica Spasojevićna petom panelu Menadžmentforuma Jugoistočne Evrope u PKS.„Iz Srbije je u protekloj decenijiotišlo oko 200 000 ljudi, što je nenadoknadivgubitak, a svedoci smo iseljenja ljudskog kapitala u velikegradove. Ostaju gotovo opustelapodručja, u koja teško možemo dadovedemo investitore, jer nemadovoljno radne snage. Slično je uBosni i Hercegovini i Makedoniji”,rekao je Spasojević. „Do sada smouglavnom imali strane investicijeu radno intenzivne grane, gde seprofit zasniva na niskoj ceni rada,a za dugoročno rešenje problemapotrebne su investicije u oblasti savišom dodatom vrednošću. Političkeelite morale bi da imaju u viduznačaj ljudskog kapitala u brzorastućimkompanijama. Uz političkustabilnost, za očuvanje ljudskogkapitala potreban je i ravnomeranregionalni razvoj, uz razvoj fizičkeinfrastrukture”, rekao je Spasojević.Potpredsednica PKS VidosavaDžagić apostrofirala je vakuumvrednosti u kome se našla Srbijakao „prvi razlog gubljenja ljudskogwww.pks.rs

oj 7428JIE6Kako rukovoditi Y-generacijomGošća na panelu o ljudskim resursima bila je Nađa Zekembajeva, šefKoka-kola katedre za održivi razvoj sa Poslovne škole Bled. Ona je govorilao takozvanoj Ipsilon-generaciji (Y-generation). Radi se o generacijirođenoj 1978/79. godine, koja danas čini najaktivniju radnu snagu.Poslodavci i menadžeri, koji uglavnom pripadaju starijim generacijama,imaju probleme u radu s njima, jer postoje razlike i nerazumevanje.Ipsilon-generacija ne poštuje autoritet, nestrpljivi su, konfliktni,uznemireni, vezani za mobilni telefon i internet. Istraživanja pokazujuda su oni prva generacija koja ne zna za život bez pristupa internetu.Takođe, oni su navikli na kolaboraciju sa mrežom, jer na Vikipediji, naprimer, svako može da postavi i da skine sve što hoće. „Tako istina postajeono što kolektivno stvaramo”, rekla je Zekembajeva. To je takođei generacija koja je odrasla uz mnogo nasilja i ratova, na Balkanu, Ruandi,uz 11. septembar. Pošto su slike političara svuda prisutne, oni sugeneracija koja je odrasla bez lidera. Otvoreni su i kreativni, spremnida sarađuju, ali nisu nošeni nedostatkom bazičnih potreba. „Nismospremni da ih vodimo, i zato moramo da učimo ljude kako da se adaptiraju”,rekla je Zekembajeva.kapitala”. Imamo mnogo parcijalnihstrategija, nemamo definisanupolitiku kako da zadržimo kvalitetnestručnjake, niti kako da koristimoresurse onih koji su već otišli.Ne primenjujemo ni politike kojesmo sami doneli, a nemamo ni zakono obrazovanju. PotpredsednicaPKS je ukazala i na neusklađenostponude i tražnje na tržištu rada uSrbiji. „Ljudi iz privrede su nezadovoljnikvalitetom kadrova, a obrazovanje,naročito srednje, pružaotpor promenama. Testiranje je pokazaloda su naši srednjoškolci dalekoispod proseka znanja u Evropi”,rekla je Džagić i predložila dase planiranje upisa na fakulteteradi na osnovu potreba tržišta. Onaje ukazala i na nedovoljno ozbiljnoshvatanje potreba permanentnogobrazovanja i obučavanja. „Pokušalismo 2010. da sa Ministarstvomfinansija organizujemo obuku zapredsednike i članove upravnih inadzornih odbora u javnim preduzećima,javnim komunalnim, idrugim preduzećima gde je državavlasnik. Imali smo dogovor i saekspertima koji bi obuku držali, alinismo našli polaznike”, rekla je VidosavaDžagić.Ana Trbović, dekan FEFA, naglasilaje da država mora da promenipolitiku subvencija i da podržavasamo one koji stvaraju visokudodatu vrednost. Privreda ukazujena nedostatak menadžerakoji znaju da upravljaju kvalitetom,tako da on uvek bude isti, aneujednačen kvalitet proizvodanajveći je problem našeg izvoza.Trbović je kao ključni cilj obrazovanjanavela osposobljavanje deceda odaberu iz obilja informacija,upućivanje dece kako da uče i daiskoriste informacije. Istraživanjaukazuju na lošu pismenost našihsrednjoškolaca, jer se pod pismenošćupodrazumeva i tehničkapismenost, korišćenje računara,strani jezici, stav kad se razgovarai drugi moderni alati. Stečeneveštine univerzitet treba samoda nadogradi. „Ako država želireformu, na raspolaganju joj stojifinansiranje, kao glavni alat države”,rekla je Ana Trbovićwww.pks.rs

JIE629broj 74Panel 3: Uloga brzorastućih kompanija u privrednom oporavkuZnačaj novostvorene vrednostiNa panelu o ulozi brzorastućih kompanija u ekonomskom oporavku,ugledni privrednici govorili su o konkretnim problemima s kojima sesuočavaju u vezi sa održivim razvojem preduzećaMenadžeri se svakodnevnobore sa obavezama premadržavi, bankama i zaposlenima,pokušavajući da obezbede ekonomskirazvoj svojih kompanija.Goran Perčević, generalni direktorInterkomerca, smatra da nas globalnakriza na neki način vraća starimekonomskim teorijama o novostvorenojvrednosti. Finansijski sektorpomislio je u nekim trenucima da jesam sebi svrha, što je potpuno pogrešno,jer je on u funkciji privredei građana, odnosno on je ogledaloprivrede, a uloga države je da stvoriadekvatan ekonomski ambijentza unapređenje poslovanja. Perčevićje naveo da je zbog malog i svemanjeg BDP-a problem zaduženostisve veći, pa je stoga potrebnopovećati BDP i pokrenuti privredu,čime će se i državni budžet brže ibolje popunjavati.Miroslav Okuka, generalni direktorTarketa za istočnu Evropu,ukazao je na prednosti zajedničkihulaganja i simbiozu ekonomskihinteresa. To je potkrepio primeromo partnerstvu između Tarketai Sintelona, koji su u zajedničke poslovena zahtevnom tržištu istočneEvrope, koje se sada ne razlikujeod onog u zapadnoj Evropi ili uAmerici, uložili iskustvo u poslovanju,znanje, brend, kontakte natržištu i nove tehnologije. To jerezultiralo 2002. godine početnimprometom od 120 miliona evra, dabi plan za ovu godinu bio oko 700miliona evra. On je naglasio i značajsporazuma o slobodnoj trgovinikoje Srbija ima sa Rusijom, Belorusijom,Kazahstanom, EU i državamaCEFTA sporazuma, ali i naproblem da srpska privreda nemaodgovarajući kvalitet i kvantitetproizvoda koji bi se plasirali na tržišteod oko milijardu potrošača.Jasmin Hošo, direktor za JI Evropukompanije Tondah iz Bosne i Hercegovine,istakao je značaj podsticanjapotrošnje, bez čega se ne možegovoriti o ekonomskom oporavkui napretku. On je posebno podvukaoproblem sa deviznim kursomi to ne samo u Srbiji, već u svimzemljama koje imaju plivajući, a nefiksni devizni kurs. Gubitke koje nataj način ostvaruju preduzeća nemogućeje otkloniti i kompenziratikorekcijom cena proizvoda. Kakose kompanija Tondah bavi industrijomgrađevinskog materijala i imafabriku u Kanjiži, Jasmin Hošo jerekao da je bez državnih podsticajau građevinskoj industriji teško očekivatibrzi izlazak iz krize.Slovenački menadžer Janez Škrabec,predsednik kompanije Riko,koja se bavi energetikom, bio je slikovit.„Kriza je imanentna kapitalističkomsistemu i ako smo protivkrize, to je kao da smo protiv kišeili snega. Kriza će proći, ali će doćinova, a kompanije i ekonomije morajutome da se prilagode i pronađurešenja”, rekao je Škrabec. Preduzećeje srce ekonomije, a privredniciće društva u kojima posluju vratitiprosperitetu. Uspešni privrednicine gledaju u prošlost, a sadašnjostje za njih početak budućnosti, objasnioje svoju poslovnu filozofiju JanezŠkrabec i zaključio svojim menadžerskimsloganom: „Jedino štopamtim je budućnost”.Na panelu o ulozi brzorastućihkompanija u privrednom oporavku,bilo je reči i o ulozi Nacionalnogsaveta za ekonomski oporavakSrbije, od kojeg se očekuje dainstitucionalizuje dijalog privrede,banaka i države, kao i o načinimai merama za smanjenje srpskogspoljnotrgovinskog deficitawww.pks.rs

oj 7430Kombinovanje mera štednje i jačanja investicione potrošnjeEkonomski slalom za izlazak iz krizeZa izlazak iz teške krize koju karakteriše dvostruki deficit, recesija ivisoka inflacija, neophodan je „ekonomski slalom”, odnosno kombinovanjemera štednje i jačanja investicione potrošnje, rekao je ministarfinansija i privrede Mlađan Dinkić otvarajući drugi dan Menadžmentforuma Jugoistočne Evrope u Privrednoj komori SrbijeJIE6Izlazak iz krize i pokretanje privredneaktivnosti nemogućeje jednostranom strategijom, većkombinovanjem mera štednje ijačanjem investicione potrošnje.Sama štednja neće Srbiju izvući izrecesije, kao ni investiciona potrošnja,ukoliko bude praćena preteranomličnom potrošnjom. Moramonapraviti ’ekonomski slalom’ kombinovanjemmera, da bismo razrešilipostojeću situaciju koja imasve najgore ekonomske parametre,ukazao je Dinkić. Prema njegovimrečima, javni dug je dostigao iznosod 56 odsto BDP-a, a do kraja godinebiće 60 odsto. Da bi deficitjavnog duga Srbije u 2015. sveli naprihvatljivih ispod jedan odsto, potrebnoje da restrukturiramo izvorefinansiranja javnog duga. Treba dase baziramo na dugoročnim kreditima,na oko 25 godina, sa niskimkamatama, kao što su krediti Svetskebanke, ili na bilateralnim kreditimaRusije, Kine ili neke trećezemlje, u kojima su kamate takođeniske. Suština je smanjivati deficitda bi se smanjila potreba za zaduživanjemi rast javnog duga, poručioje ministar finansija i privrede.Ograničiti periodrestrukturiranjaOn je najavio da će se prodaja hartijaod vrednosti na domaćem tržištu svestina najmanju moguću meru, jer jeto najskuplje zaduživanje. Ministar jenapomenuo i da je potražnja za subvencionisanimkreditima za likvidnostprivrede neverovatna i postaviopitanje zašto su, i pored tolike tražnje,kamatne stope i dalje toliko visoke.„Vlada će budžetski deficit, osimnovim zaduživanjem, morati da pokrivai prodajom dela državne imovine”,najavio je Dinkić, dodajućida se to planira kako privreda ne bidodatno bila oporezovana. Predmetprodaje neće biti Elektroprivreda Srbije,niti preduzeća koja imaju državnimonopol, kao što je Aerodrom,ali će se kroz model javno-privatnogpartnerstva izgraditi novi kapaciteti.Prema njegovim rečima, prodavaćese samo one kompanije koje imajukonkurenciju i za koje se smatra dau budućnosti neće moći da idu u koraks njom, kao i neka fiksna državnaimovina. Dinkić je najavio i da će sezakonom ograničiti period restrukturiranjapreduzeća do 30. septembra2014. godine, a u međuvremenuće vlada pokušati da nađe strateškepartnere za neke od tih firmi.Predstavljajući paket srednjoročnihmera za ekonomsku stabilizaciju, naprihodnoj i rashodnoj strani, Dinkićje najavio izmenu zakona na porezna dobit korporacija, koji će biti povećannajverovatnije na 15 odsto, štowww.pks.rs

JIE631broj 74će i dalje biti jedna od nižih stopaporeza na dobit u regionu. Dinkić jenajavio da će ostati izuzeće za velikeinvesticije, takozvani „tax holiday”– neplaćanje poreza na dobit u perioduod deset godina.Mere na rashodnoj straniNa rashodnoj strani mere se odnosena usporavanje rasta plata ujavnom sektoru, uvođenje disciplineu prihodima agencija, ministarstvimai ostalim budžetskimkorisnicima, ukazao je Dinkić,dodajući da ima mesta za smanjivanjeneproduktivnih subvencija.Za poboljšanje investicione klimeveć je usvojena mera trajnog ukidanja138 parafiskalnih nametaod 1. oktobra, podsetio je ministari pozvao Privrednu komoru Srbijei ostale institucije da daju predlogeza poboljšanje investicionogambijenta.On je izrazio očekivanje da će u saradnjisa partnerom iz Ruske FederacijeŽelezara Smederevo početi saradom do kraja godine. Dinkić jenajavio i da bi Vlada Srbije trebaloda usvoji odluku da sa kineskomEksim bankom ugovori kredit od 850miliona evra za izgradnju autoputana Koridoru 11, a tim kreditom bise finansirala gradnja autoputa odBeograda do Ljiga i od Pojata doPreljine. Namera je da se saobraćajniinfrastrukturni projekti u Srbijirealizuju iz bilateralnih kredita. Završetkomtih deonica autoputa, napravilibismo strateški saobraćajnitrougao u centralnoj Srbiji i spojiliKoriodor 10 sa Koridorom 11, što biomogućilo ravnomeran razvoj gradovai opština u Srbiji.„Opadanje privredne aktivnosti uSrbiji se nastavlja, tako da se očekujeda će pad BDP-a ove godinebiti veći od jedan odsto”, upozorioje predsednik Saveza ekonomistaSrbije Aleksandar Vlahović. USrbiji je pogoršana privredna klima,rastu inflaciona očekivanja,a procenjuje se da će rast inflacijedo kraja godine premašiti 11 procenata.Prema rečima Vlahovića,tek posle prvog kvartala narednegodine može se očekivati pad stopeinflacije. Osim toga, spoljnotrgovinskideficit i dalje se širi, iakostagniraju i uvoz i izvoz. Vlahovićje objasnio da su mere fiskalnekonsolidacije koje je donela novaVlada Srbije korak u dobrom pravcu,ali da je za dugoročnu fiskalnustabilnost neophodna temeljnareforma javnog sektora za koju jepotreban opšti konsenzus. On jerekao i da je radna verzija budžetaza 2013. godinu, koja predviđasvođenje budžetskog deficita na3,5 odsto, ohrabrujuća, ali nemanapretka, kako je ponovio, bez reformejavnog sektora.Predsednica IECD Poslovne školeBled Danica Purg predstavila jenapredan i stimulativan fenomen,takozvane „skrivene šampione”,tržišne lidere, koji mogu doprinetiunapređenju konkurentnosti uRegionu. U srbiji, prema njenimrečima, prepoznato je petnaestaktakvih preduzeća.Popraviti poslovnu klimuRezimirajući poruke učesnika prvogdana Menadžment foruma JIEvrope, profesorka FEFA Ana Trbovićnavela je da je upućen direktanpoziv da se daju preporuke zaekonomski razvoj. Naglašeno je daje reforma javnog sektora, kao preduslovekonomskog rasta, prioritet.Svetski ekonomisti dali su preporukeo smerovima razvoja, odkojih je prvi usmeren ka popravljanjuranga zem lje po poslovnoj klimi.Za podizanje na toj lestvici, nakojoj Srbija zauzima 92. mesto, nisupotrebna dodatna finansijska sredstva,već dobra volja. Drugi smerje ubrzanje evropskih integracija,jer su koristi ogromne, a treći je uspostavljanjeekonomske discipline,što znači da se mora voditi računao potrošnji, uz pametne investicijeu infrastrukturu. Jedna od preporukaodnosila se i na usklađivanjevisine javnog duga sa procentomizvoza u BDP-u, jer adekvatna korelacijadugovanje čini održivim.Bankari su upozorili na brzinu rastajavnog duga, kao i na usmeravanjeaktivnosti da se zadrže investitorikoji su već tu, a ne samo da seprivuku nove investicije. Posebnesesije bile su posvećene energetici,s naglaskom na obnovljivim izvorimaenergije, IKT-u i ljudskom kapitalu,gde je naglašeno da je radnopravo i reforma tržišta rada jedanod prioriteta ekonomskih reformiSrbijewww.pks.rs

oj 74Plenarna sesija 5: Inovativno finansiranjeBanke kao odgovorni investitori32Za budući razvoj neophodno je utvrditi prioritete, a u Srbiji su to – poljoprivreda,energetika i izvoz. Srbija se nalazi u makroekonomskom ćorsokaku,sa neodrživim rastom zasnovanim na potrošnji i zaduživanjuJIE6Drugog dana rada Menadžmentforuma Jugoistočne Evrope kojise održava u Privrednoj komori Srbije,u petoj plenarnoj sesiji bilo jereči o Inovativnom finansiranju uvreme krize. Kako je konstatovano,pronalaženje novih rešenja u ovojoblasti može da poboljša položaj Srbijekoja je svrstana među visokorizičnezemlje sa daljim pogoršanjem,kada je u pitanju ulaganje kapitala.Primena inovativnog finansiranjaposebno je značajna u današnje i budućevreme kada su više nego nužnestrane direktne investicije.U uvodnom obrazloženju, predsednikIzvršnog odbora u Banci Intesau Srbiji Draginja Đurić, zapitala sešta treba uraditi da bi nam svimau Srbiji bilo bolje? Ona je naglasilada je u Srbiji zabrinjavajući procenat,čak od 20 odsto, visokorizičnihkredita, što nije dobro. Po njenimrečima inovativno finansiranje jepotrebno Srbiji, i ono može da seposmatra sa tri različita aspekta.Tu posebno mesto ima i država.Jedna od mogućnosti je i da se emitujuobveznice dijaspore. Međutim,trenutna situacija u zemlji, po rečimaDraginje Đurić, ostavlja veomamalo prostora za inovativno finansiranjeprivrede, koje je više negopotrebno. Ona je posebno istaklada je Srbiji neophodan i razvoj konkurentneekonomije. Tu je posebnoznačajno da se da podrška malim isrednjim preduzećima (koja čine 13odsto ukupnog broja preduzeća),a imaju ogroman značaj za razvojcele privrede. „U vremenu koje jepred nama potrebno je i da se odredestrateški prioriteti u razvoju, akod nas su to – poljoprivreda, energetikai izvoz”, naglasila je DraginjaĐurić. „Pored toga, treba videti kojapreduzeća imaju perspektivu, pa unjihovo restrukturiranje treba ulagatinovac. U budućnosti cilj ne smeda nam bude veliki broj preduzeća,već stvaranje što više uspešnih firmi.Uz sve to, mora se promovisatijavno i privatno partnerstvo, a kadaje reč o ulozi banaka bitno je da sesmanji visok nivo rizičnih ulaganja.Za sve to potrebna je podrška države,a banke moraju da budu odgovorniinvestitori”, rekla je DraginjaĐurić.Donedavni guverner Narodnebanke Srbije Dejan Šoškić naglasioje da u dobrim vremenima bankedaju firmama više kredita nego štobi trebalo. „Danas, u vreme kadanema dovoljno kvalitetnih kredita,alternativa je da se firme okrenutržištu kapitala. U tome prednosttreba da imaju firme koje su okrenuteizvozu. Po njegovim rečima,treba pomoći i firme koje nisu loše,ali su trenutno finansijski prezadužene.Puno je i problema zbog togašto visokorizični krediti opterećujubanke, pa one sad ne daju dovoljnokredita, zatim, sudski sporovipreviše dugo traju, a potrebna je iveća zaštita poverilaca. Do novcase može doći i putem obveznica,akcijskog kapitala i na razne drugenačine”.Predsednik Izvršnog odbora EurobankEFG u Srbiji Filippos Karamanolisnaglasio je da su inovativnikrediti uvek dobro došli. On je posebnonaglasio da postoji mnogoizazova, ali da je konstatovao da jesad manja tražnja za kreditima zbogopšte neizvesnosti. On je poručio daje za uspešno poslovanje banaka iprivrede potrebno da one budu samodovoljne.Govoreći o radu bankekoju vodi, on je istakao da se ona nalaziu boljoj situaciji nego pre krize,uz naglasak da klijentima daju i velikibroj potrošačkih kredita.Predsednik Upravnog odbora SocieteGenerale bank u Srbiji GoranPitić naglasio je da se naše finansijei sve oko njih danas nalazi u krizipoverenja. Po njegovim rečima,banke moraju više nego dosad dabudu u funkciji razvoja privrede, ato znači da moraju biti odgovorneprema svom poslovanju, ali i premaklijentima. Po njegovim rečima, odgovornostza problematične kreditekod nas snose menadžeri, tržište istruktura finansiranjawww.pks.rs

JIE633broj 74Plenarna sesija 6: Kako poboljšati konkurentnost iz perspektive ekonomskih politikaTreća industrijska revolucijazasnovana na inovacijamaUkoliko Srbija i Hrvatska žele da budu uspešnije, moraju da povećajusavremene usluge i da proizvode robu više dodate vrednosti, kako bipostale konkurentnije na svetskom i evropskom tržištu, rekao je MladenVedriš, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Zagrebuokviru Plenarne sednice šest,U na kojoj je bilo reči o tome kakopoboljšati konkurentnost iz perspektiveekonomskih politika, detaljnei iscrpne prezentacije, sa brojnimpokazateljima, činjenicama igrafikonima, pripremili su MladenVedriš, profesor Pravnog fakultetaUniverziteta u Zagrebu i DušanVujović, profesor FEFA. ProfesorVedriš govorio je o komparativnojanalizi deset najrazvijenijih zemalja,uporedio je države u regionu inapravio paralelu između ekonomskihpotencijala Srbije i Hrvatske.„Obnova industrijske proizvodnjeje u srcu ekonomske platforme”,rekao je Vedriš, pominjući i trećuindustrijsku revoluciju, a privredneciljeve koji se postavljaju trebalo bikanalisati i kontrolisati. On se posebnoosvrnuo na temu inovacijakojima je cilj da postanu proizvod, ataj proizvod da se pretvori u tržišnuvrednost. Upoređujući najproblematičnijefaktore za biznis-sektor uHrvatskoj i Srbiji, Mladen Vedriš jezaključio da je na prvom mestu kvalitetjavnog servisa, zatim, stepenkorupcije, a tek onda sledi pristupizvorima finansiranja. Tu je i radnozakonodavstvo i visina poreskihstopa, odnosno fiskalni ugriz države,pri čemu biznis-sektor mora daračuna koliko ostaje njemu na raspolaganju.Ukoliko obe zemlje želeda budu uspešnije, onda morajuda povećaju savremene usluge i daproizvode robu više dodate vrednosti,kako bi postale konkurentnije nasvetskom i evropskom tržištu. ProfesorDušan Vujović pokazao je nabrojnim grafikonima za koliko mestaje Srbija pala na svetskoj lestvicizemalja i to u različitim kategorijama,od efikasnosti tržišta i odnosaradnika i menadžera do visokogobrazovanja i odliva mozgova. Onje konstatovao da se naša zemljanalazi u makroekonomskom ćorsokaku,sa neodrživim rastom zasnovanimna potrošnji i zaduživanju.Tu su i strukturne slabosti, odnosnoneproduktivna radna snaga, velikai neefikasna država i hronično slabrealni sektor. U dilemi da li privrednicine traže kredite od banaka zatošto nemaju dobre projekte ili je cenakredita previsoka, profesor Vujovićje zaključio da je to uglavnom zbogprevisokih cena kredita. Međutim,kada im se pruže odgovarajućiuslovi, radna snaga i menadžmentmoraju da budu spremni da podignuefikasnost i svoje saradnje, azatim i produktivnost i niz drugihelemenata i prioriteta koje bi trebaloda urade, kako bi se pokrenula privredai ubrzao ekonomski razvojwww.pks.rs

oj 7434JIE6Panel 5: Regionalne poslovne alijanse u poljoprivredi, prehrambenoj i konditorskoj industrijiZajedno – više od regionalnih lideraRegionalna saradnja u poljoprivredi, prehrambenoj i konditorskoj industriji,uključujući i vlasničko povezivanje kompanija, preduslov je ipretpostavka za opstanak na globalnom tržištu, ocenio je Miodrag Kostić,predsednik MK Grupe na panelu Menadžment forumaPrehrambenu industriju na panelu– Regionalne poslovne alijanseu poljoprivredi, prehrambenoj ikonditorskoj industriji – predstavljalesu kompanije MK Grupa, Danjubfuds grupa, Droga Kolinska odnosnoAtlantik grupa, Nektar, Agrokori Podravka. Na ovom panelu, najintrigantnijemu okviru foruma, nisuizgovorene reči – recesija, likvidnostili otpuštanje, o čemu su dva danana ostalim sesijama većali najznačajnijiekonomski umovi regiona,ali nije ni skrivana činjenica da„Evropi ne fali ama baš ništa”, a daće ma kako čuveni u regionu, brendovipoput bananice, argete ili vegetesve teže izlaziti na kraj sa multinacionalnimbrendovima kao što jeNestle, Rauh, Coca-Cola.Predsednik MK grupe MiodragKostić, moderator petog panela,rekao je da su privatne kompanijeveć podnele svoj deo odgovornosti.„Radimo, proizvodimo, isplaćujemoplate i poreze, želimo da se regionalnopovezujemo i da budemoveći i da se sukobimo sa izazovimakoji dolaze sa ulaskom u EU”, rekaoje Kostić i dodao da se već vodeneformalni razgovori o mogućempovezivanju između predstavnikavelikih regionalnih kompanija, jerove firme mogu spajanjem da postanuviše od regionalnih lidera.„Sedam kompanija, čiji su predstavnicigovorili na panelu, ostvarujegodišnje sedam milijardi evraukupnog prihoda, a te kompanije ćevredeti mnogo više ako se izađe ususret njihovim zahtevima”, rekaoje Kostić i naglasio da privrednicimatreba državni okvir, manje birokratijei da se neaktivna državnaimovina stavi na raspolaganje onimakoji znaju da njome upravljaju.„Brend lavovi” pred vratima„Regionalno povezivanje jedan je odnačina da se suprotstavimo velikimmultinacionalnim kompanijama nadomaćem tržištu i da im pariramo naregionalnom i globalnom tržištu”,izjavio je Zoran Mitrović, predsednikViktorija grupe, komapanije kojaizvozi u 40 zemalja sveta. Ističućida je za opstanak neophodno da sestalno investira, Mitrović je podsetioda je Viktorija grupa upravo otvorilanovu fabriku u Bečeju, što je investicijaod 20 miliona evra, a u pogonu Šidu uloženo je 10 miliona evra.„Imali smo velike investicije u ljude inedavno doveli istaknute stručnjakeiz inostranstva”, rekao je predsednikViktorija grupe. On je takođe rekaoda je, uprkos krizi i negativnim efektimasuše, za prvih osam meseci ovegodine Viktorija grupa imala prihodwww.pks.rs

JIE635broj 74od 280 miliona evra i ostvarila je rastu odnosu na isti period prošle godine.„Sve što zaradimo, investiramo”,rekao je Mitrović.Pojedinačne kompanije, ma kolikobile uspešne i konkurentne, same nemogu da budu prepoznatljive na velikimtržištima, saglasni su panelisti.Velikog iskustva u regionu, kao i unastupu na tržištu EU ima Droga Kolinska/Atlantikgrupa, čiji je član upraveEnzo Smrekar rekao da od 640 milionaevra konsolidovanog prihoda,čak 80 odsto ostvaruju u Regionu, atek 20 odsto na tržištu EU. Objašnjavajućikoliko je povezivanje važno,naročito pre ulaska Hrvatske u EU ikakvi su „brend lavovi” pred vratima,Smrekar je rekao: „Prvog danaulaska u EU, neće se desiti ama bašništa, ali zato već drugog dana imateproblem. Odjednom, svi ugovori kojeste imali sa trgovcima i dobavljačimamoraju da se menjaju i veliki igračisu i te kako spremni da vas ulove nagreškama i uzmu vam odštetu. Drugo,nemojmo se varati da ičega faliu toj Evropi. Treba da shvatimo štatačno naš brend donosi novo i imamoli mi takvih brendova, a ja mislim daimamo nekoliko. Treće je – cena. JedanNestle može da spusti cenu svojihproizvoda za dva evra i potpuno naspotuče, a regionalnim igračima dvaevra je mnogo. Zato je saradnja međunama nužna”. Smrekar je rekao i daje zbog „veličine firmi za stolom” kojevrede ne manje od 500 miliona evra,preuzimanje malo verovatno, ali jezato udruživanje neophodno.„Nema smisla da svi investiramou distribucijske pogone ili da se neudružimo na nabavnim tržištima”,predložio je Smrekar, a s njim se složioAnte Todorić, izvršni direktorAgrokora. Todorić je ukazao da ćeulaskom Hrvatske u EU ta kompanija,kao i sve druge u regionu, bitisuočena sa konkurencijom kompanijakoje imaju 200 milijardi evra prihoda,a jedini način da im se suprotstaveje povezivanje. „Da je u Hrvatskojpet Agrokora, ona ne bi imala problema,da je deset takvih firmi došlo uStranac se izgubi u papirimaNa pitanje o uslovima poslovanja u Srbiji, budući da je kao konsultanatradio na svim tržištima regiona, Zlatko Bazianec iz konsultantskekuće AT Kearney odgovorio je u dahu: „Samo sam ovde video da se kažnjavaveličina. Kako onda očekuješ od kompanije da se razvija, kad ćeplatiti kaznu? Drugo, ovde su cene zajmova visoke, jer su i same bankeneefikasnije i taj jedan odsto svoje neefikasnosti kalkulišu u cenu.Nema jasne politike subvencija. Investitor ne zna sigurno kolika će mubiti cena sirovine, niti kada će se uspostaviti dirigovana cena sirovinena tržištu. Stranac se potpuno izgubi u papirima kad dođe ovde”, zaključioje Bazianec.Srbiju, Srbija ne bi imala problema”,zaključio je Todorić. „Danas treba cenitisvakoga ko ima dobar kafić, a nepreduzeća kao što su naša ili veća”,rekao je Todorić i naveo da je za uspehneophodno poznavanje tržišta,kvalitetni ljudi i veliki rad.Investicije u ljudski kapitalPredsednik Upravnog odbora PodravkeZvonimir Mršić rekao je daje ta hrvatska kompanija otvorenaza povezivanje s drugima u regionu,kako bi lakše koristili zajedničkeresurse i bili uspešni na trećimtržištima. „Da biste došli na turskotržište, morate da investirate 30 milionaevra pre nego što počnete dazarađujete”, rekao je Mršić i obavestioučesnike panela da Podravka imatakvo predstavništvo u Istambulu,koje bi moglo da bude dobar oslonaci drugim kompanijama iz regiona.Mršić je insistirao na važnosti potrošnje,bez koje infrastruktura nemasmisla. „Ako nam nešto u regionufali, to je kadar – obučen, sposoban,kvalifikovan, i zato moramo investiratiu ljudski kapital”, rekao je Mršić.O nedostatku kadra i ogromnimulaganjima u ljudske resurse govorioje i izvršni direktor Nektara BojanRadun. On je rekao i da Srbijane treba da računa na jeftinu radnusnagu kao svoju prednost, već trebada poveća konkurentnost i kvalitetradne snage kao i efikasnost menadžmenata.O akviziciji Fruktalaod strane Nektara, Radun je rekaoda ona pokazuje njihov stav o tomekoliko je važno regionalno tržište, imada su trenutno u fazi konsolidacijei restrukturiranja, dugoročnosu zadovoljni. Radun je rekao da takompanija ulaže mnogo u vertikalnuintegraciju i da proizvodi voće napet lokacija u Srbiji i tri u Sloveniji.Ističući da će cene hrane rasti i daje ipak neće biti dovoljno, SlobodanPetrović, direktor Denjub Fuds,rekao je da su cene hrane u Evropislične kao kod nas, s tim da je prosečnaplata višestruko veća. Istakaoje značaj povezivanja, jer svaka našakompanija ima jedan ili dva izuzetnabrenda, a to nije dovoljno za svetskotržište. Petrović se osvrnuo i na„magično” vlasničko povezivanje.„Izuzev sa Viktorija grupom, mi smorazgovarali sa svima o tome da jednidruge kupimo, ili da nešto prodamoili da se spojimo, ali nismo uspeli. Prvenstvenozbog toga što smo svi miovde mladi kapitalisti koji pogrešnorazumeju kapitalizam. Hoćemo dabudemo većinski vlasnici po svakucenu. Ako nismo, ne učestvujemo ubiznisu”, rekao je Petrović, dodavšida u Srbiji ima dosta dobrih brendovau konditorskoj industriji koji bibili mnogo konkurentniji, ako bi sekompanije ujedinile.Moderator Miodrag Kostić zatvorioje panel rečima: „Na nama je daodlučimo hoćemo li se udružiti iigrati utakmicu ili razjedinjeni gledatimeč sa tribina”www.pks.rs

oj 74Panel 6: Nova uloga industrije osiguranjaMobilizacija kapitala i regulativa36JIE6Učesnici panela – Nova uloga industrije osiguranja – predstavnici vodećihosiguravajućih kuća u Regionu, ukazali su na veliku ulogu industrijeosiguranja u finansijskom sektoru Srbije, koja se ne uočava udovoljnoj meriPokušavajući da približe načinena koje mogu doprineti razvojufinansijskog sektora u Srbiji, panelistisu ukazali na dve ključne tačkeu politici Vlade: mobilizacija kapitalai regulativa. Mobilizacija kapitalaje preko potrebna za izmirivanjebudžetskog deficita, posebnou krizi. Prema oceni generalne direktorkeDunav osiguranja MilenkeJezdimirović, uloga industrije osiguranjanije iskorišćena ni 10 odstou odnosu na potencijal Srbije. Kadabi svakog meseca svaki građaninizdvajao samo jedan evro, mesečnobismo imali sumu od 7 milionaevra.Učesnici u raspravi ukazali su i daindustrija osiguranja mora da pokažei korporativnu socijalnu odgovornosti angažuje se radi pomoći,ne samo lokalnoj ekonomiji veći privredi. Poseban problem posleniciosiguravajućih kompanija videu nedostatku znanja i nedovoljnojedukaciji građanstva da štede nabilo koji način.Generalni direktor Aksa osiguranjaAntonio Marčiteli rekao je da jepogrešno polazište sistema zasnovanogna pretpostavci da je životskup, a osim toga, u Srbiji nedostajupodsticaji za štednju i svest države iinstitucija da se problem mora rešiti.Prednost industrije osiguranja u odnosuna državnu pomoć, na koju seračuna u vreme određenih prirodnihkatastrofa, jeste stručna procenaštete i izračunavanje vrednostirizika. Kupovinom državnih obveznica,osiguravajuće kuće su velikideponenti u bankama i mogu da pomognuu doba krizeCMIP PKSČetvrti Menadžment forum JI Evrope, na kojem su poslovnilideri razmatrali probleme funkcionisanja privreda posletranzicije i konkurentnosti u JI Evropi, zvanično je zatvorioToplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktoraSrbije. On je naglasio da je na dvodnevnom forumubilo 70 učesnika, šest plenarnih sesija i šest paralelnih panela,što pokazuje koliko je bio uspešan, kao i da je realizovan ukonstruktivnoj atmosferi i otvorenom dijalogu predstavnikanauke, biznisa i države. Toplica Spasojević se posebno zahvalioorganizatorima, Savezu ekonomista Srbije, Hrvatskomdruštvu ekonomista, IEDC Poslovnoj školi Bled i Privrednojkomori Srbije. Peti Menadžment forum JI Evrope biće održan na Bledu.www.pks.rs

saobraćaj37broj 74Elektronske pre-deklaracijeSrpski transporterisvetski rekorderiTIR odeljenje PKS izdalo je više elektronskih TIR pre-deklaracija odsvih zemalja članica Međunarodne unije drumskih transporteraPrema poslednjim informacijamakoje su u PKS stigle od Međunarodneunije drumskih transportera(IRU), srpski prevoznici,u saradnji sa TIR odeljenjem PKS,preuzeli su primat na svetskomnivou po procentu realizovanihTIR elektronskih pre-deklaracija.Naime, 2008. godine EU je donelauredbu o obavezi elektronske najaveTIR karneta. Reakcija IRU-a nauredbu EU bila je razvijanje i implementacijabesplatne Internet aplikacijeza korisnike TIR sistema. TIRelektronska pre-deklaracija omogućavaprevoznicima smanjenjetroškova transporta uz smanjenjevremena čekanja na graničnim prelazima.Od juna ove godine, obavezaelektronske najave proširila se nateritoriju Carinske unije Rusije, Belorusijei Kazahstana, što je u znatnojmeri povećalo važnost primeneTIR-EPD sistema. TIR odeljenje PKSod početka je vršilo kontinualnuobuku i obezbeđivalo podršku svojimčlanovima, što je rezultovaloovim podatkom za ponos.U periodu od 1. juna do 31. avgustaove godine izdato je 7 325 TIRkarneta i istovremeno realizovano4 825 TIR elektronskih pre-deklaracija,što čini oko 66 %. Poređenjaradi, u istom periodu prošle godinezabeležen je rezultat od 13%realizovanih TIR elektronskih predeklaracijaMirko OžegovićBUDI UPORAN! JobFair 12 – Kreiraj svoju budućnost!Sajam poslova za studente i diplomcetehničko-tehnoloških fakulteta5. i 6. novembarZgrada tehničkih fakulteta, Beogradwww.jobfair.rsOsmi put, zaredom, jedan od najvećih projekata mladih za mlade u Srbiji ,,JOB FAIR 12 – KREIRAJ SVOJU BUDUĆNOST!”, Udruženjastudenata tehnike Evrope - BEST Beograd, i Udruženja studenata elektrotehnike Evrope – ISTEK Beograd, pružiće priliku našim akademcima,posetiocima dvodnevnog sajma poslova u Zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu (Bulevar kralja Aleksandra 73), 5. i 6. novembra, dapotpuno besplatno usavrše svoje lične i profesionalne veštine, unaprede znanja i kroz neposredan razgovor sa poslodavcima iskoristejedinstvenu priliku da svoj talenat i budućnost grade u vodećim preduzećima u Srbiji.Savremena predavanja, obuke, tribine, studije slučaja, Okrugli sto, vredne ponude uspešnih preduzeća, uz učešće cenjenihstručnjaka u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i ekologije i prisustvo velikog broja mladih volontera, učiniće ovaj događaj jedinstvenimi pružiti uslove akademcima da se pripreme da na najbolji način predstave svoje lične i stručne veštine. Istovremeno će uspešnekompanije imati priliku, tokom Sajma, ali i celogodišnje akcije Ostavi CV, da uz pomoć i podršku obučenih organizatora stupe u kontakt sanajstručnijim studentskim kadrom, i na jedinstven način odaberu one sa kojima će graditi poslovnu budućnost upravo u Srbiji.Infostud je pripremio trening “Kako napisati CV?”, Represent Communications “Razgovor sa poslodavcem”. Predviđeno je i predavanjeDragana Varagića, uglednog stručnjaka u oblasti poslovne primene interneta i autora zapaženih izlaganja na teme “Mladi, mogućnostzapošljavanja i internet" i "Kako zarađivati 2000e mesečno odmah nakon završetka studija?", a očekuju se i brojne druge aktivnostii iznenađenja, u duhu JobFair-a i onog što ovaj događaj danas predstavlja, a to je nov pogled na zapošljavanje, u kome će biti prostora zamlade i njihove potrebe.Događaj se sprovodi uz podršku Ministarstva omladine i sporta, a tu su i zvučna imena Microsoft, Ball Packaging, Grundfos, VIP,PSTech, Telenor, Nortal, Pamet, Mogul, HP i brojni drugi koji će svojim prisustvom uveličati ovaj događaj.www.pks.rs

oj 7438portret privrednikaInter-mehanika iz Smedereva bavise proizvodnjom opreme za šinskavozila, opreme za mašinskuindustriju i metalurgiju, termoenergetskei procesne opreme, građevinskihkonstrukcija, plovnih objekata,sportske i opreme za dečja igralištai parkove i opreme za komunalneslužbe, pružanjem usluga održavanja,rekonstrukcije i ispitivanja šinskihvozila i uređaja za šinska vozila.Sve ove delatnosti Inter-mehanike,na čijem je čelu Ružica Đurđević,trеba nabrojati kad se govori o ženskompreduzetništvu, da ohrabresve one žene koje imaju dilemu dali da svoju poslovnu sudbinu uzmuu svoje ruke. U teškim vremenimaza sve, a naročito za tešku industriju,Ružica Đurđević uspešno držikormilo firme koja proizvodi na trilokacije na Dunavu, bavi se proizvodnjomi uslugama za velike državnesisteme i za privatne firme, au skladu sa trendovima, proizvodii kotlove na biomasu koji su očistilidvorišta u mnogim vojvođanskimmestima, selima Homolja, Pomoravljai Šumadije.Iz Vašeg dosadašnjeg iskustva,kakva pomoć treba ženama da seviše odlučuju za preduzetništvo?Savet za žensko preduzetništvokoji je osnovan pri PKS trebalo biRužica Đurđević, predsednica Saveta za žensko preduzetništvoŽenska ruka u teškojindustrijiInter-Mehanika iz Smedereva je preduzeće izoblasti teške industrije, a njime čvrsto upravljaRužica Đurđević, vlasnica i direktorka. Zbogdobrog rukovođenja u teškim vremenima, kaoi zbog inovativnog rešavanja problema nezaposlenostižena, Ružica je izabrana za predsednicuSaveta za žensko preduzetništvoda omogući ženama da afirmišusvoje profesije, da ih ohrabri dana tržištu prodaju svoje znanje iumeće, a neophodna je i veća zastupljenostžena na rukovodećimi odgovornim pozicijama u privredi,državnim organima i organimaupravljanja. Žene treba ohrabriti dase više odlučuju za preduzetništvo.Nesumnjivo je da im ne nedostajeideja, ali treba im ohrabrenje krozmentorstvo i edukaciju. Potrebnoje da se organizuju skupovi na kojimabi se one koje počinju umrežavale,razmenjivanjem znanja iiskustva sa preduzetnicama kojesu već prošle prve faze i osnovalesopstveni biznis. Treba im pružitišto više informacija o zakonskojregulativi i edukovati kako da nanajbrži način sprovedu svoje idejeu delo.Kada ste Vi ušli u privatni biznis?Šta Vas je navelo na to?Teško vreme tranzicije. Ostala sambez posla u društvenom sektoru2000. godine, trebalo je zaposliti ičlanove moje uže porodice, sina diplomiranogekonomistu i mašinskoginženjera i ćerku diplomiranog inženjera.Odlučili smo se za samozapošljavanjei to je bila prekretnica dakrenemo putem preduzetništva. Koristećimoje znanje i iskustvo stečenoradom u društvenom sektoru preko20 godina, na veoma odgovornimposlovima, i njihove nove ideje, odnjihovog početničkog posla, firmekoja se bavila trgovinom, pokrenulismo proizvodno-remontno preduzećeInter-mehanika d.o.o. Smederevo,koje danas, pored članova moje porodice,upošljava još 60 radnika.Koje su bile početne teškoće, dali ste imali situacije u kojima Vaskolege ili poslovni patneri nisudovoljno ozbiljno shvatali zatošto ste žena?Imala sam veliko iskustvo u toj oblastipre otpočinjanja privatnog posla,pa se nisam susretala sa nekim početničkimproblemima, a znala sam i daje neophodno stalno pratiti zakonskuregulativu i propise. Na prethodnomposlu već sam izborila svoje mesto uovoj netipično ženskoj grani i nisamse susretala sa problemima prihvatanjaod strane kolega i poslovnih partnera,koji su pretežno muškarci.S kim ste se konsultovali u početkuprivatnog posla, gde ste nalazilisnagu da istrajete i u teškimvremenima?S obzirom da sam bila uspešanprivrednik u društvenom sektoru,rukovodeći preduzećem od 2 500www.pks.rs

portret privrednika39broj 74ljudi, nastavila sam da primenjujemstečeno znanje i iskustvo, a u teškimtrenucima najvažnije je imati podrškusvoju porodice. Snagu nalazim uporodičnim okupljanjima i trenucimaprovedenim sa unucima.Koja je bila najteža situacija u Vašemdosadašnjem privredničkomiskustvu?Uglavnom se teške situacije prevazilazeradom i upornošću da se ispunezadati ciljevi. Najteže mi je, isvaki put podjednako teško, kadatreba da otpustim nekog zaposlenog.Uglavnom pružamo šansuza zaposlenje mladim ljudima, alinažalost, neki od njih ne zadovoljavajuzadate uslove, jednostavnone uklapaju se u naš tim, i ne moguda odgovore zahtevima posla. Tadamoramo da ih otpustimo, znajućida su polagali velike nade za rad unašem kolektivu, i da takođe imajuporodice. To su uvek teške situacije.Šta smatrate svojim najvećim uspehomu poslu?Svojim uspehom mogu da smatramšto je Inter-mehanika opstala i zadržalasvoju poziciju u samom vrhu, sanekoliko preduzeća iz slične branše.Udovoljavajući zahtevima kupaca,kvalitetom izvršenih usluga i poštovanjemrokova, izborili smo se daopstanemo u ovoj specijalizovanojdelatnosti, ne otpuštajući radnike. Ateška mašinska industrija susreće sesa svakakvim problemima i može sereći da trenutno jedva opstaje. Intermehanikaje mlad privredni subjekt,koji je ponikao u trenutku kad sudrugi imali teškoće, zatvarana supreduzeća, poništavane privatizacije.Mi smo zaposlili ljude iz svogneposrednog okruženja, izmeđuostalih i vrsne stručnjake koji su utranziciji ostali bez posla.Naš cilj je da postanemo najboljaremontna radionica u Srbiji i regionuza teretne vagone i vagon-cisterne.Naša prednost je zaokruženproces, sopstvena proizvodnja rezervnihdelova, sopstvena specijalizovanaradionica za ispitivanje iremont kočnica i gestra ventila, kaoi sopstvena proizvodnja pomoćnihuređaja za železnicu (dizalice zapodizanje vagona, lokotraktor zaprivlačenje vagona, ispitni stoloviza šinsku industriju), kao i mobilnaekipa za otklanjanje kvarova na vagonimana terenu.Kako se borite sa šumom propisa, nakoju se svi privrednici u Srbiji žale?Stalno praćenje zakona i propisaoduzima dosta vremena . Moralo bipostojati bolje informisanje privrede,a veliki značaj imalo bi da onikoji donose propise oslušnu privredui njene predloge i sugestije.Zakonska regulativa trebalo bi danam obezbedi da ono što uradimonaplatimo na vreme, da bismo moglida servisiramo svoje obaveze,kako prema radnicima tako i premadržavi i bankama. Verujemo dau Srbiji postoji još preduzeća kojasu zbog finansijske nediscipline izakonske regulative ugrožena, pai pred bankrotom, a da su na vremenaplatila svoja potraživanja, tasredstva uložili bi u proizvodnju,nove poslove i zaposlili bi još ljudi.Da li se kod Vas pri zapošljavanjužena postavlja pitanje da li kandidatkinjaplanira da rodi dete? Štamislite o toj praksi?Veoma je ružna praksa da se mladežene uslovljavaju nerađanjem deceda bi zadržale svoja radna mesta.Mi tu praksu nemamo, čak motivišemosvoje zaposlene žene na tajnačin što za vreme trudničkog bolovanjanemaju nikakvo umanjenjezarade, a ta im se nadoknada isplaćujeodmah kada i plate ostalimradnicima, kako ne bi čekale nadoknaduod Zavoda koja ume da kasnii po nekoliko meseciMirjana StefanovićKako da se u Srbiji reši problemvelikog broja nezaposlenih žena,naročito žena preko 50 godinastarosti ?Možda bi pravo rešenje bilo osnivanjecentara koji bi dobijali određenasredstva, u kojima bi se vršilaklasifikacija stepena stručnostižena, edukacija, organizovanje ipomoć u osamostaljivanju, bilokroz praćenje, mentorstvo, prekvalifikaciju,pomoć u svim početničkimkoracima. Smatram daje ovo korisniji način nego dodelitiim neki start-ap kredit ili sredstvaza samozapošljavanje, gde većinane može da opstane, posle određenogvremena propada i ne rešavatrajno svoj problem nezaposlenosti.Kao predlog mogu da damprimer iz našeg iskustva. Prilikomkupovine društvenog preduzećaMetalac a.d. iz Skorenovca, u procesuprivatizacije 2003. godine,naišli smo na takav problem. Upreduzeću smo imali petnaestakžena bez kvalifikacije za rad u mašinskojindustriji. S obzirom da suto žene iz ruralne sredine, imalesu veštinu izrade ručnih radova, itu smo prepoznali njihovu šansu.Organizovali smo ih, angažovalismo modnu kreatorku da ih dodatnoedukuje i usmeri, pridružilesu im se i žene iz sela kojima je tobio jedini način zarade i privređivanja.U početku smo kupci tihproizvoda (foto albumi, rokovnici,vrećice, ramovi za slike, peškiri,novčanici i slični predmeti namenjeniprezentaciji, rađeni rukom)bili samo mi, ali nakon nekogvremena, uz našu pomoć, posetesajmovima, pravljenje ponuda,stekle su veći broj kupaca, da bina kraju osnovale svoju zadrugu.Dan danas se uspešno bave ovimposlom, a proizvodi domaće radinostiiz malog Skorenovca poznatisu ne samo kod nas, već su odavnoprešle i granice naše zemlje.www.pks.rs

oj 7440saopštenjaGrupacija veledrogerija i proizvođača lekovaHitno uspostaviti finansijskudisciplinu u snabdevanju lekovimaPredstavnici grupacija veledrogerija i proizvođača lekova PKS uručilidopis ministarki zdravlja Slavici Đukić Dejanović, zahtevajući hitnouspostavljanje racionalnog i održivog finansiranja, zasnovanog na finansijskojdisciplini i jasnim pravima i odgovornostima svih učesnikau lancu snabdevanja lekovimaGrupacija veledrogerija očekujeod Ministarstva zdravlja hitnuizmenu Uredbe o kriterijumima zaformiranje cene lekova za upotrebuu humanoj medicini koji se izdajuna recept, odnosno usaglašavanjeutvrđenog kursa za preračunavanjeuporedive cene lekova sa realnimkursom evra.U obrazloženju ovog zahteva navedenoje da veledrogerije prilikomuvoza imaju gubitak od gotovo20 odsto, zbog negativnih kursnihrazlika. Pošto veledrogerije višenemaju finansijski resurs da samesnose posledice dispariteta kursautvrđenog u Uredbi i realnogkursa, ova izmena ima prioritetanznačaj radi obezbeđenja minimalnihuslova za nesmetano snabdevanjetržišta lekovima. Osim toga,„smatramo da kurs po kome sevrši obračun carine mora biti kursiz Uredbe”, istaknuto je u dopisu.Predstavnici Grupacije veledrogerijanapominju da ta Uredba utvrđuje icenu kontrolnih markica u iznosu od1,27 dinara, a da je u Odluci o izmenamai dopunama Odluke o najvišimcenama lekova za humanu upotrebukoji se izdaju na recept, ta cenautvrđena u iznosu od 1,30 dinara.Drugi problem je što RFZO od početkaavgusta 2012. godine ne uplaćujesredstva za lekove: zdravstvenimustanovama – apotekama kojenisu potpisale Ugovor o snabdevanjuosiguranih lica lekovima i pojedinimpomagalima za 2012. godinu iAneks navedenog Ugovora kojim sepotraživanja prema RFZO umanjujuza 10% na osnovu Protokola izmeđuRFZO i proizvođača lekova; zdravstvenimustanovama – bolnicama ikliničkim centrima koji nisu dostaviliobračun o potrošnji lekova u 2012.godini, s obzirom na to da su potpisaliUgovor o pružanju i finansiranjuzdravstvene zaštite iz obaveznogzdravstvenog osiguranja za 2012.godinu, krajem jula i u avgustu. Dokašnjenja u potpisivanju ugovoradošlo je zbog neusaglašenosti opredeljenihsredstava i realnih potreba,tj. potrošnje u bolnicama, što je većdovelo do akumuliranih dugovaprema isporučiocima lekova.„Napominjemo da takve zdravstveneustanove, sekundarnog itercijarnog nivoa zdravstvene zaštite,i dalje pružaju zdravstvenuzaštitu iz obaveznog osiguranja, alinemaju sredstva da izmire obavezeprema veledrogerijama za isporučenelekove, čime se stvaraju novidugovi i ugrožava likvidnost veledrogerija”,ukazano je u dopisu.Treće – neophodno je izmirenje dugovaRFZO prenetih iz ranijih godina.Na kraju prošle godine obavezeza lekove izdate na recept iznosilesu 19.007.107.404 dinara, a obavezezdravstvenih ustanova za lekove imedicinska sredstva 11.339.206.477dinara. Predlogom mera Vlade,obavezu izmirenja ovog dugapreuzelo je Ministarstvo zdravlja.Predstavnici veledrogerija smatrajuda Odluka o izmenama i dopunamafinansijskog plana RFZO zawww.pks.rs

saopštenja41broj 74Zdravstvena zaštita, pravo i ljudska pravaMinistarki zdravlja Slavici Đukić Dejanović dopisje uručen na sastanku, nakon otvaranja jednodnevnoginstruktivnog seminara u Privrednoj komoriSrbije „Zdravstvena zaštita, pravo i ljudska prava”.Ministarka je predstavila novu zdravstvenu politiku,s posebnim osvrtom na ljudska prava. Međuglavnim elementima novog sistema zdravstvenezaštite jeste rodna ravnopravnost, sa akcentom navulnerabilnim grupama, to jest, onima koji bolujuod retkih bolesti. Zdravstvenu politiku trebalo bida kreira Institut za javno zdravlje „Batut”, ali tone funkcioniše već godinama. Prema rečima ministarke,prethodnih godina nije vođena dobra politika,posebno kada je reč o stvaranju novog kadra uzdravstvu. Ministarka zdravlja ukazala je da Srbijipredstoji usvajanje Zakona o zaštiti prava pacijenata. Potpredsednik PKS Mihailo Vesović u pozdravnoj rečiukazao je da privreda u velikoj meri ima interes za unapređenje zdravstvene zaštite. Taj interes je dvostruk, jers jedne strane, privreda i njene aktivnosti finansiraju celokupan sistem, a sa druge, same kompanije, odnosnomenadžment, zainteresovani su za kvalitetan sistem zdravstvene zaštite, iz ugla troškova odsustva sa posla.Predsednik Zdravstvenog saveta Srbije prof. dr Dragan Delić, ukazujući na probleme u zdravstvenom sistemuSrbije, istakao je da ukupno finansiranje zdravstvenog sistema, koji obuhvata sve oblike zdravstvene zaštite,nije realan cilj. Ekonomski principi sa socijalnom komponentom moraju biti u temelju sistema zdravstvenezaštite u Srbiji, naglasio je Delić, dodajući da mora da se definiše osnovni paket zdravstvenih usluga u Srbiji.2012. godinu, kojom su planiranasredstva za lekove na recept uvećanaza 1,567 milijardi dinara, nećebitno izmeniti ovu negativnu sliku.Četvrto – Grupacije veledrogerija iproizvođača lekova PKS od Ministarstvazdravlja očekuju podrškuza usklađivanje propisivanja i potrošnjelekova sa planiranim sredstvimaRFZO. Zatim, mora biti uspostavljenastroga kontrola uplatedoprinosa za zdravstveno osiguranjesvih obveznika, kao i onemogućavanjeotpisa neuplaćenih doprinosaza zdravstveno osiguranje.Neophodno je usaglasiti nivo pravana lekove u skladu sa stvarnoraspoloživim sredstvima, putemmehanizama u Pravilniku o listilekova koji se propisuju i izdajuna teret obaveznog zdravstvenogosiguranja, zatim, realno planiratipotrebu za lekovima, pojačanokontrolisati finansijsku disciplinuu namenskom trošenju sredstavadoznačenih zdravstvenim ustanovamai apotekama od strane RFZO.Od resornog ministarstva traži seda obezbedi i uključivanje privatnihapoteka u sistem, potpisivanjemugovora između privatnihapoteka i RFZO o snabdevanju osiguranikalekovima na recept, čimebi se obezbedila dodatna sredstvaza kreditiranje fonda.Predstavnik Grupacije veledrogerija,kao i predstavnik proizvođačalekova trebalo bi da budu uključeniu zajedničku radnu grupu Ministarstvazdravlja i Ministarstvaspoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija,formiranu s ciljemda preispita kriterijume za utvrđivanjecene lekova, obavi revizijucena svih registrovanih lekova i dakonkretne predloge vezane za promenenačina izračunavanja uporedivihcena, uz primenu realnogkursa valuta referentnih zemalja.„Smatramo da bi u novoj Uredbi okriterijumima za formiranje cenelekova svakako trebalo primenitiautomatizam u promeni kursa zautvrđivanje cene lekova, vezivanjemza određeni procenat promenakursa NBS”, naglašavaju veledrogeristii proizvođači lekova.Šesti predlog odnosi se na politikuutvrđivanja najviših cena lekova,čime bi, od propisivanja zakonskihokvira do objavljivanja Odluke onajvišim cenama lekova za humanuupotrebu koji se izdaju na recept,trebalo da se bavi samo jedno,resorno Ministarstvo zdravlja. Akose uzme u obzir da proizvođači lekovaimaju gubitak od 20% na imekursnih razlika, kao i da po osnovupotpisanih Protokola sa RFZOumanjuju cene lekova sa A i A1pozitivne liste za 10%, jasno je dasu u poziciji da što više isporučuju,stvaraju veći gubitak, koji će bitiprikazan u njihovom poslovanju.Farmaceutska industrija u širemsmislu, po svojoj prirodi uvoznozavisna, jedina je grana privredeu kojoj su cene pod kontrolom države,a neusaglašene sa realnimkursom inovaluta, što je u dužemvremenskom periodu neodrživo idovešće do kolapsa. Usklađivanjenajviših cena lekova čiji je režimizdavanja na recept sa realnim kursomje ekonomska neminovnostNada Mitrovićwww.pks.rs

oj 74Ruralna područja SrbijeKapital-odnos razara srpska sela42odbor za selaSrpsko društvo i privreda, a u okviru njih selo i poljoprivreda, nalaze seu ozbiljnoj krizi, a izlazak iz nje je moguć aktiviranjem svih raspoloživihresursa, proizvodnih i radnihOd 4.600 sela u Srbiji, svakočetvrto je na putu nestajanja,upozoreno je na skupu u organizacijiOdbora za selo Srpske akademijenauka i umetnosti (SANU)i Privredne komore Srbije (PKS).Učesnici su se složili da je srpskoselo trenutno prilično ruinirano izapušteno, a za zaustavljanje negativnihtrendova i otvaranje perspektivenjegovog razvoja neophodnaje zajednička akcija nauke,privrede i politike.Predsednik Srpske akademije naukai umetnosti Nikola Hajdinistakao je da su srpsko društvo iprivreda, a u okviru njih selo i poljoprivreda,danas u ozbiljnoj krizi,a izlazak iz te krize je moguć aktiviranjemsvih raspoloživih resursa,proizvodnih i radnih. „Sela suvažno resursno i tržišno područje.Obuhvataju oko 70 do 80 odsto teritorijeSrbije, a u njima živi oko 40do 45 odsto stanovništva”, ukazaoje Hajdin. On je poručio da selanisu samo proizvodni poligon zaproizvodnju poljoprivrednih proizvoda,već i mesto za život prekotri miliona stanovnika Srbije. „S obziromda su ravnomeran regionalnii ruralni razvoj evropski trend,nema razloga da i kod nas u Srbijirazvoj sela ne bude u prioritetu razvojaSrbije u narednomDevastirana selaPotpredsednik Privredne komoreSrbije Miroslav Miletić rekao je dasu seoska područja u Srbiji „devastiranai zapuštena u razvojnoj politiciSrbije”, a negativni trendovina selu traju decenijama. „Posebnomigracije stanovništva na relacijiselo –grad doprinose demografskimpromenama u kojima će za15 do 20 godina nestati oko 1.200od postojećih 4.600 sela”, kazao jeon. Miletić je podvukao da se PKSzalaže za razvoj seoskih područja,posebno zbog raspoloživih resursau tim sredinama i perspektivnihmogućnosti za razvoj malog isrednjeg preduzetništva, biznisa, ubrojnim privrednim aktivnostima– proizvodnji, preradi, uslugama...On je podsetio da su PKS, kao respektabilnanacionalna institucija uoblasti privrede i SANU, krovnainstitucija nauke, kulture i stvaralaštvau Srbiji koja deluje preko 170godina, pre godinu dana potpisaliprotokol o saradnji u interesu privredei nauke naše zemlje.Inače, pri SANU je postojao Institutza selo, a od 1982. i Odbor za proučavanjesela, čije je dejstvo prestalou proteklih deset godina. Imajućiu vidu probleme sela Srbije danas,SANU je prošle godine ponovo formiralaOdbor za selo, čiji je predsednikuvaženi akademik DraganŠkorić. Po rečima Škorića, u Srbiji jeruralno područje potpuno zapostav-www.pks.rs

odbor za sela43broj 74ljeno. Seljaku koji proizvodi hranutreba omogućiti dostojan život.Migracije iz sela u gradoveU izlaganju ,,Mogućnosti razvojaseoskih područja – uloga lokalne samoprave”koje su pripremili DaniloTomić, Branislav Gulan (članoviOdbora za selo SANU) i Mile Mandić,ističe se da u gradovima Srbijedanas nema šta da se radi, dok istovremenou selima nema ko da radi.To je posledica događanja da je zapola veka na prostorima eks-Jugoslavijeiz sela u gradove otišlo okoosam miliona ljudi. Za takav procesdrugim zemljama potrebno je od120 do 150 godina. U radu se ističeda u Srbiji mali broj bogatih postajusve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.Ukratko, kapital-odnos razarasrpska sela. Poseban problem utome su sela u brdskoplaninskim ipograničnim područjima. Predloženoje i niz akcija kako bi se zaustaviladevastacija srpskog sela i počeovraćati život u njih.Na radnom sastanku u PKS iznetisu i uspešni primeri razvoja Kragujevcai okolnih sela, koje je prezentovalaSnežana Živanović Katić,uz naglasak da je u razvoj selauloženo 10 miliona evra. Izneta sui pozitivna iskustva najnaprednijihsela u okolini Požege, zatim opstanaki razvoj sela Petrovac u opštiniLeskovac, o čemu je govorilaVesna Đorđević, dok je o razvojusela Selenča u opštini Bač govorioNikola Stojšić.Put za agrarne i socijalne reformeOdbor za selo SANU i Privrednakomora Srbije na radnom sastankuusvojili su „Deklaraciju o razvojusela i seoskih područja”. ObrazlažućiDeklaraciju, Zorica Vasiljević jeistakla da je neophodno pokrenutidonošenje ,,Deklaracije razvoja selai poljoprivrede u seoskim područjima”na nivou Skupštine Srbije, kojabi predstavljala osnov za donošenjeNacionalne strategije razvoja sela ipoljoprivrede na nivou države i lokalnihsamouprava. Time bi se projektovaoi obezbedio put za noveagrarne reforme i sveobuhvatne socijalnereforme i omogućilo racionalnokorišćenje prirodnih i aktiviranjeljudskih resursa kao i potenciranjenove i modernije društvene organizacije.Prioritet je da se meramaagrarne politike da veći značaj razvojustočarstva kao ključnog faktorau privrednom razvoju sela. Izmeđuostalog, istaknuto je da će budućipristupi u proizvodnji hrane zahtevatiusvajanje novih tehnologija kojeće omogućiti proizvodnju dovoljnihkoličina kvalitetne i zdravstvenobezbedne hrane i zaštitu životnesredine. Za realizaciju postavljenihSelo – oslonac opstankazadataka, neophodno je formirati ijačati društvenu svest i odgovornosto značaju, mestu i ulozi sela u razvojulokalne samouprave, regiona iRepublike Srbije u celini, tokom XXIveka. Na kraju, posebno se ističe dasu sela bila i ostala značajni činiocidruštvenog, kulturnog i demografskogstanovništva, pa su neophodnizajednički napori da se njihovo propadanjei nestajanje zaustavi.Skupu na temu „Mogućnosti razvojaseoskih područja i uloga lokalnesamouprave”, koji je održan u PKS,prisustvovali su gradonačelnici,predsednici opština, predstavniciregionalnih privrednih komora i regionalnihpoljoprivrednih stanicaB. Gulan„Kao i mnogo puta do sada u istoriji, i u ovim vremenima selo i poljoprivredasu naš glavni oslonac koji nam omogućava opstanak ipreživljavanje”, kaže savetnik predsednika za poljoprivredu VojislavStanković. To je posebno potvrđeno u vremenima krize. Ponovo seokrećemo selu kada nam je teško, pa smo ubeđeni da selo i zapošljavanjeu njemu i oko njega omogućavaju prevazilaženje krize. Ali, tozahteva i radikalno nov odnos društva prema njemu.,,Mora se stvoriti koncepcija takozvanog ruralnog razvoja, koja će setemeljiti na demografskim, prirodnim, ekonomskim i sociokulturnimpotencijalima. Karakteristika srpskog sela danas jeste da se i poslednjihdecenija u njemu dešavaju izuzetno negativna demografskakretanja. Rapidno se smanjuje natalitet (u zemlji godišnje više umrenego što se rodi 35.000 ljudi), u nekim krajevima vlada i prava ,,belakuga”. Sve je to rezultiralo depopulacijom, senilizacijom i socijalnomdevastacijom brojnih regija u Srbiji. Krupne promene dogodile su se i uprivrednom životu srpskog sela. Te promene, koje imaju dalekosežnesocijalne i ekonomske posledice, nisu dovoljno izučene i objašnjene”,navodi Stanković.„U XX veku seljačko gazdinstvo bilo je definisano ideološkom kategorijommaksimuma, što se pokazalo iracionalnim”, navodi Član Odboraza selo SANU prof. dr Đura Stevanović. Danas nema tog maksimuma,ali imamo sve manji broj ljudi koji imaju velike posede od po nekolikohiljada hektara i sve veći broj onih koji ostaju sa svojim sitnim posedom(prosečna njiva je oko tri hektara), kojima on život znači, jer jeto dodatni prihod i osnova za preživljavanje. U prošlom veku, poduticajem industrijalizacije i urbanizacije, kako je to govorio akademikdr Radomir Lukić, dogodila se ,,civilizaciona revolucija”. Promenjenje seljakov pogled na svet, promenjene su njegove vrednosti i moral,kulturne potrebe i životne aspiracije.www.pks.rs

oj 7444Snabdevanje tržišta SrbijeDovoljno domaće hraneagrarU Srbiji je ove godine proizvedeno dovoljno ulja, šećera, mleka i mesa,tako da nema razloga za nestašicom tih životnih namirnica. Nestašice suveštački stvoreneSrbiji je u ponudi oko 180.000U tona ulja, a domaće potrebesu svega 80.000 tona. Cena od 145do 150 dinara za litar sasvim je prihvatljivaza uljare.„Psihoza je veštački stvorena, odmonopola i kartela koji vladaju utom sektoru i sam taj sektor je odgovoranza ovu situaciju. Većimisporukama ulja po prihvatljivimcenama treba stabilizovati tržište”,ističe savetnik za poljoprivredupredsednika Privredne komoreSrbije Vojislav Stanković.Ove godine proizvodnja suncokretabila je manja u odnosu na2011. za oko 12 procenata i ostvarenaje proizvodnja od 332.000tona, uz visok procenat sadržajaulja u zrnu od oko 50 odsto, što jeomogućilo proizvodnju jestivografiniranog ulja u količini od oko170.000 tona. Prenete zalihe bilesu oko 60.000 tona i mada su značajnekoličine jestivog ulja u međuvremenuizvezene, od zaliha jeostalo oko 10.000 tona.Šećer i mlekoAkcija državeUz podsećanje da je država zbognestabilne situacije u ponudi izašlasa odobrenjem uvoza oko 20.000tona ulja, bez carine i prelevmana,Stanković ocenjuje da će ta mera,svakako, doprineti otklanjanjupsiholoških barijera na domaćemtržištu. To će primorati proizvođačesuncokreta da vrate cenu na odgovarajućii adekvatan nivo, što ćestabilizovati situaciju na domaćemtržištu.Država treba da reguliše situacijuna tržištu uljarica. Ove godineproizvođači uljarica dobili su 100litara regresiranog dizela po hektarui premiju od tri dinara za isporučenekoličine suncokreta i zasoju od 3,5 dinara po kilogramu,što je troškovno značajno rasteretilocenu koštanja suncokreta. Stankovićsmatra da trenutna otkupnacena za suncokret ne treba da budeveća od oko 50 dinara za kilogram,tako da ona zadovoljava situacijuKada je reč o domaćem tržištu šećera, prenete zalihe su oko 100.000tona i ovogodišnji rod šećerne repe omogućiće ponudu od oko 400.000tona, a potrošnja u Srbiji je godišnje oko 120.000 tona, što je sasvimdovoljno, uz izvoz u EU od 180.000 tona. Godišnja proizvodnja mlekau Srbiji je oko 1,34 milijarde litara, što je, takođe, dovoljno da budu namirenepotrebe domaćeg tržišta. Od primarnih proizvođača godišnjebude otkupljeno oko 570 miliona litara, što je ispod 40 odsto proizvodnje.„Treba raditi sa farmerima da podignu nivo ponude u pogledukvaliteta mleka, jer su otkupom obuhvaćene samo količine ekstra iprve klase”, kaže Stanković.na domaćem tržištu i među proizvođačimasirovina. StručnjakPKS ističe da Srbija, uz Francusku,ima najbolji kvalitet jestivog ulja uEvropi. On smatra da moraju bitiotklonjeni mnogobrojni posrednici,prekupci i nakupci, i to ne samokod uljarica, već kod svih poljoprivredno-prehrambenihproizvoda, itu je na potezu država.Nelogičnosti sa mesomPo Stankoviću, u proizvodnji mesau Srbiji, „situacija je malo neprijatna”,jer će zbog dela interventnogklanja ponuda biti mnogo veća odnormalne, a potrošnja izuzetnomala i skromna, tako da će verovatnoi cene mesa morati da idunaniže. „U narednim godinama ćebiti problema sa ponudom stočarskihproizvoda, i to je strukturalniporemećaj koji se mora otklonitimerama agrarne politike”, upozoravaStanković, naglašavajući danema poljoprivrede bez stočarstva,a nema stočarske proizvodnje bezgovedarske proizvodnje. Stankovićnavodio da u potrošnji prihodajednog porodičnog domaćinstva uSrbiji, hrana učestvuje sa 43,7 procenata,„što je neprimereno i necivilizacijskiza 21. vek”, podsetivšida je prosek u Evropskoj uniji (EU)oko 16 odsto.Vlada stabilizuje tržišteKada sprovodi mere za stabilizacijutržišta, Vlada Srbije ima uporišteu Ustavu, koji ukazuje da je državawww.pks.rs

agrar45broj 74Proizvodnja uljaProizvodnja sirovog suncokretovog ulja za prvih osam meseci 2012.godine iznosi 109.538 tona, što je više za 12,1 odsto u odnosi na isti period2011. godine, a sirovog sojinog ulja proizvedeno je 44.393 tone. Uovom vremenu proizvedeno je i rafinisanog ulja od suncokreta 99.925tona (rast od 6,1 odsto), zatim margarina 13.581 tona (manje za 14,7odsto) i hidrirane biljne masti i masla u količini od 10.788 tona (pad za7,8 odsto).odgovorna za redovno snabdevanjestanovništva po prihvatljivimcenama i Vlada mora da istraje natom putu.„Proizvodnja ulja u Srbiji od ovogodišnjegroda suncokreta u potpunostiće zadovoljiti domaćepotrebe i uljare će redovno snabdevatitržište”, rekla je direktorPoslovne zajednice za industrijskobilje Olga Čurović, na sedniciGrupacije proizvođača biljnih uljaUdruženja za poljoprivredu, prehrambenu,duvansku industriju ivodoprivredu Privredne komoreSrbije. Po njenim rečima, od ovogodišnjegroda i preostalih zalihaproizvodnja jestivog suncokretovogulja biće više nego dovoljnaza podmirenje domaćeg tržišta dosledećeg roda, odnosno stanovništvakoje troši između 80.000 do90.000 tona godišnje. „Naše fabrikemogu mnogo više da preradenego što imamo sirovina. Dakle,preporuka je da se sve sirovineprerade u zemlji, pa da izvozimoulje i proizvode viših faza prerade.Naše ulje je izuzetno visokogkvaliteta, a cena nije viša u odnosuna okruženje. Nestašica je psihološkistvorena i nema potrebeda se stvaraju zalihe. Primera radi,samo za proteklih mesec dana tržištuje isporučeno sedam milionalitara ulja. Mi trenutno imamo duploveću ponudu od potrošnje uljau Srbiji”, rekla je Olga Čurović.U ovoj godini žetva suncokretaobavljena je na 169.129 hektara,prosečan prinos je 1,96 tona pohektaru i procenjuje se proizvodnjana oko 332.336 tona. Površinepod suncokretom u 2012. godiniopale su za četiri odsto, dokse ukupna proizvodnjaprocenjuje za oko 23 odstomanje nego rekordne2011. godine. Cena suncokretana domaćemtržištu trenutno iznosi56 do 56,50 dinara pokilogramu. Kada je rečo soji, žetva je obavljenana 163.594 hektara, prinosi su1,55 tona po hektaru i dobijeno jeukupno 254.309 tona sirovine. Površinepod sojom su manje za jedanodsto u odnosu na prošlu godinu,dok se procenjuje da je proizvodnjamanja za 42 odsto u odnosu na2011. godinu. Inače, u Srbiji šest fabrikaproizvodi jestivo ulje i drugeproizvode kao što je margarin, majonezi razni namazi.Psihološka nestašicaVladimir Miklič iz Instituta zaratarstvo i povrtarstvo u NovomSadu naglasio je da jeprošle godine rod suncokretabio rekordan od kadase gaji na ovim prostorima.Dakle, onda ni pad proizvodnjeu ovoj godini nijeveliki. Kvalitet roda jeiznad proseka, ako pogledamokako je biloza poslednjih nekolikogodina.Na više skupova uPKS ukazano je daje nestašica uljapsihološkiizazvana pričom o suši i štetamakoje je ona nanela, zatim smanjenjuprinosa, ali nikad nije rečenoda neće biti proizvedeno dovoljnoulja za domaće potrebe. Negativnapriča navela je potrošače da kupujuulje za polugodišnje ili godišnjepotrebe.Suša je najmanje štete nanela suncokretu,pa potrošači mogu dabudu sigurni da će uljare redovnosnabdevati tržište uljem tokom celegodine. Pored redovnog sabdevanjadomaćeg tržišta, mi ćemo imatiulja i za izvozB. Gulanwww.pks.rs

oj 7446regioniAleksandar Grunauer,direktor projekta „Lokalni ekonomski razvoj u regionu Dunava”Veza lokalnesamoupravei lokalnog biznisaNemačka organizacija za međunarodnu saradnjuGIZ finansirala je projekat „Vizija 2016”, ukome je više od 100 privrednika iz 12 gradovaSrbije iznelo konkretna rešenja i mere kojima bisadašnja vlada mogla da im olakša poslovanjeEkonomske predloge za novu vladunapravila je i Privredna komoraSrbije (PKS). Analiza oba dokumetapokazala je da je zajednički stavanketiranih privrednika da je neophodnaodlučna borba protiv sive ekonomije,ukidanje nepotrebnih, kao i„dalje umnožavanje” parafiskalnihnameta, povećanje investicija u infrastrukturui opremanje zemljišta industrijskihzona, kao i reforma tržištarada i obrazovanja. Vladavina prava,fer odnos za sve učesnike u tržišnojutakmici, poštovanje rokova naplateod 60 dana, neki su od najčešće pominjanihodgovora privrednika napitanje „šta treba uraditi za srpskuekonomiju u mandatu nove vlade?”„Dobro je što postoji dijalog o ovimproblemima privrede u novoj vladi.Za lokalne vlasti mislim da jejoš rano za bilo kakvu izjavu, aliveć može da se vidi da neke od njihprepoznaju značaj privrednih pitanja,dok neke to nemaju ni kao temumeđu njihovim prioritetima”, kažeAleksandar Grunauer (AlexanderGrunauer), vođa projekta „Lokalniekonomski razvoj u regionu Dunava”u Nemačkoj organizaciji GIZ.Vlada je najavila i povećanje agrarnogbudžeta. Prema vašem istraživanju,šta poljoprivrednici misleda bi im najviše pomoglo?– U okvira projekta „Vizjia 2016”na dva okrugla stola, u Čačku i Subotici,poljoprivrednici su se složilida bi država trebalo da ima dveagrarne politike. Zbog različitihgeografskih i teritorijalnih okolnosti,privrednici smatraju da bi bilodobro da se napravi jedna agrarnapolitika za Vojvodinu, a jedna zaŠumadiju i ostatak Srbije. Jednostavno,nije isto kad nešto gajite ubrdima ili u ravnici. Takođe, pitanjesubvencija za njih je od ključnoginteresa. Na osnovu čega sedele te subvencije (po površini kojase obrađuje ili po prinosu, ili..?) iza šta se dele? Trenutno, nažalost,često se dešava da subvencije, naprimer, za gorivo za traktor završeu puntu (auto), a ne za proizvodnjupoljoprivrednih prozivoda za kojesu subvencije predviđene. Subvencijeza privredu treba da buduu skladu sa ciljevima države zapoljoprivredni rast. Sama poljoprivredaod strane države definisanaje kao jedna od strateških razvojnihgrana srpske privrede. Da bi srpskapoljoprivreda zaista imala šansu utrci s poljoprivrednom proizvodnjomu Evropskoj uniji, koja tamoima značajnu podršku, neophodnoje povećanje agrarnog budžeta.Samo ostaje pitanje kako se i na štata sredstva troše. Poljoprivrednici skojima smo mi razgovarali isticalisu potrebu za obnovom i izgradnjomsistema za navodnjavanje.Odlučna borba protiv sive ekonomijepominje se kao jedan odnajvažnijih prioriteta i u vašoj„Viziji 2016”, kao i u predlozimaPrivredne komore Srbije i Američkeprivredne komore. Šta supredlozi privrednika, kako seizboriti sa sivom ekonomijom?Imate li možda neki primer kakoje to rešeno u zemljama EU?– Predlozi predstavnika lokalne samoupravesu da upravo inspekcijelokalne samouprave imaju mandatda se bore protiv sive ekonomije, ane sve da čeka republičku vlast. Tobi bila represivna mera. Do sada seniko nije osećao nadležnim za sivuekonomiju, a inspekcija je kontrolisalasamo firme koje su legalnoposlovale. S druge strane, predlogje da se administrativne okolnostiza otvaranje legalnog biznsa pojednostave,da ih svako ko hoće i želiwww.pks.rs

egioni47broj 74legalno da posluje može u celini,jednostavno sagledati i razumeti.Drugim rečima, taj administrativniprag za ulaz u legalni biznismora da se spusti, da preduzetniksa iskrenim namerama može da ihispuni, a da ne dobija zbog svega isvačega nerazumljivog (drakonske)kazne. Kao treći predlog, izdvaja sei da bi privrednicima koji poslujuu sivoj ekonomiji trebalo ponuditijednostavan i stimulativan prelazaku legalne tokove poslovanja.Mislim da je značajno i reći da unekim zemljama EU takođe postojvisok stepen sive ekonomije, takoda nije ni tamo sve čisto i lepo, aliu zemljama gde je borba protivsive ekonomije uspešna, razloziza to su upravo jasni, jednostavniadministrativni i poreski uslovi iprocedure, ali i represija, ako nekonelegalno posluje. U tom slučaju,taj pojedinac mora da računa daće stravično biti kažnjen, i materijalno,ali u nekim zemljama gde jesvest o zajednici i društvu jako razvijenai socijalno sankcionisan.Zajedničko je i insistiranje naukidanju nepotrebnih, kao i „daljemumnožavanju” parafiskalnihnameta. Na koji nači to može dase reši? Ministarstvo privrede i finansijaje već nešto počelo da radina tu temu.– Dobar način jeste da se okupestručnjaci, privrednici i ostale zainteresovanegrupe, kao što je, naprimer, Stalna konferencija gradovai opština, da se od početka radi zajednona tim pitanjima. Dosadašnjirezultati po tom pitanju, od početkarada nove vlade, tu zaista ohrabruju.GIZ je organizacija u vlasništvu Savezne vlade Nemačke sa sedištemu gradu Ešbornu (Eschborn) blizu Frankfurta na Majni. Osnovana je1975. godine kao privredno društvo prema privatnom pravu. Nalogodavacje Nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju irazvoj (BMZ). Organizacija radi i za druge savezne resore, za vladedrugih država i brojne međunarodne nalogodavce, kao što su Evropskakomisija, Ujedinjene nacije i Svetska banka, kao i u ime privatnihposlovnih organizacija. GIZ posluje na bazi javnog interesa. Svi viškoviostvareni u poslovanju vraćaju se u fondove za sopstvene projektemeđunarodne saradnje koji su posvećeni održivom razvoju. GIZ poslujeu više od 120 država u svetu, u Srbiji su prisutni 11 godina.– Kao prvo, mi smo predali predlogeiz projekta „Vizije 2016” svimpolitičkim partijama. Neki od tihpredloga našli su svoj put u koalicionomsporazum nove vlade. Dalje,u saradnji sa našim partnerima konkretnoćemo razgovarati sa resornimministarstvima, ali i sa relevantnimskupštinskim odborima, da bipreporuke i zaživele kao konkretnereforme. Posle 100 dana rada novevlade, u saradnji sa Naled-om, podvućićemo crtu da vidimo šta je vladapo tim pitanjima uradila. O svemutome ćemo obavestiti i javnost.Kome bi te predloge najpametnijebilo predati, po mišljenjuispitanih? Kakva su očekivanjaprivrednika, ko bi mogao da impomogne i olakša poslovanje (država,lokalna samouprava, onisami, ako ih niko ne ometa...)?– Niko ne bi bio uspešan privrednikkada ne bi znao da on sam sebimora prvo da pomogne. Državamože i treba da napravi pre svegadobro okruženje za poslovanje,preko što boljih zakonskih i pravnihuslova poslovanja u državi, iuz podršku nekim manje razvijenimkrajevima. Ali na kraju, u svakodnevnomposlovanju važan je iodnos između lokalne samoupravei lokalnog biznisa. Lokalna samoupravaje ta državna institucija kojaje obično, i ne samo geografski,najbliža pojedinačnom preduzeću.Ona, kroz odgovorno i uslužnoponašanje prema svojoj privredi,može značajno da doprinosi da sena njenoj teritoriji poboljšaju usloviza razvoj ekonomije, a time i povećabroj zaposlenih građanaAleksandra GalićSrbija je do sada imala mnogoraznih strategija, predloga, dokumenata,kako da se poboljša privrednasituacija. Danas je jasnoda nijedna nije dala rezultat. Štaćete da uradite da se i sa vašimpredlozima ne desi isto, da ostanusamo na papiru?www.pks.rs

oj 7448sa pks na sajamDva sajma u BursiIzazovno tursko tržištePrivrednici koji su boravili u organizovanoj poseti Sajmu u Bursi smatrajuda ima prostora za plasman naših proizvoda na sve zahtevnije turskotržištesaradnji sa preduzećem AdonisU Group, zvaničnim i ovlašćenimpredstavnikom turske sajamske organizacijeTüyap Fair OrganizationInc. i PKS (Udruženje za metalskui elektroindustriju, Udruženje zapoljoprivredu, prehrambenu i duvanskuindustriju i vodoprivredui Odbor za ekonomske odnose sainostranstvom) krajem septembra2012. organizovana je poseta privrednihdelegacija Srbije tradicionalnomsajmu poljoprivrede „Bursa10 th International Agriculture, SeedRaising, Sapling and Dairy IndustryFair” i Sajmu stočarstva i poljoprivrednihmašina i procesne opremeza prehrambenu industriju „Bursa5 th International Stockbreeding andEquipment Fair”. Oba ova sajmaodržavaju se na TÜYAP sajamskomkompleksu u turskom gradu Bursa.Održavanje ovih međunarodnihizložbi podržali su Ministarstvoprehrane, poljoprivrede i stočarstvaRepublike Turske, turske granskekomore i asocijacije granskih komora,kao i Trgovinsko-industrijskakomora Burse. Tokom pet danaodržavanja Sajma zabeležen je rekordanbroj posetilaca – 218.567iz 43 zemlje (samo iz Turske iz 77gradova i regiona). U osam hala,na 40 000 m 2 zatvorenog i 30 000 m 2otvorenog sajamskog prostora izlagaloje ukupno 603 kompanije iz 29zemalja. Najveći broj izlagača činilisu najvažniji turski proizvođači iuvoznici u sektorima poljoprivredei stočarstva, koji su predstavilinajnovija dostignuća i inovacije naturskom tržištu.Privrednu delegaciju Srbije činilo je35 predstavnika 22 preduzeća i dveregionalne privredne komore, apredvodio ih je sekretar Udruženjaza metalsku i elektroindustriju LjubišaObradović. Iz PKS u delegacijisu bili i Nenad Budimović, samostalnisavetnik u Udruženju zapoljoprivredu, prehrambenu i duvanskuindustriju i vodoprivredui Danica Milovanović, samostalnisavetnik u Odboru za ekonomskeodnose sa inostranstvom.Predstavnici PKS i regionalnih komoraZaječar i Niš imali su sastanaksa rukovodstvom Trgovinsko-industrijskekomore Burse i IlhanomParkeserom (Ilhan Parkeser), predsednikomSkupštine TIK Burse.Sastanku je prisustvovalo i pet članovaUpravnog odbora, ugledniposlovni ljudi regiona Burse iz četiriindustrijske grane: građevinske industrijei rudarstva, prehrambenei kožarske industrije, turizma i industrijenameštaja. Ilhan Parkeser jenaveo da TIK Burse ima obaveznočlanstvo i 33.000 članica.Primarno tržište za kompanije izBurse su zemlje EU, u kojima se realizuje70 odsto izvoza, s obzirom daproizvode karakteriše visok kvaliteti kontinuitet isporuka. Ekonomskawww.pks.rs

sa pks na sajam49broj 74kriza uslovila je pad izvoza od samopet odsto u ove zemlje.Ljubiša Obradović je pozvao prisutnečlanove UO TIK Burse darazmotre mogućnosti i prednostiinvestiranja u Srbiji i uspostavljanjastrateškog partnerstva radi zajedničkognastupa na trećim tržištima.Domaćin je konstatovao da je prisustvoturskih firmi u Srbiji minornoi da je sastanak prilika da se dobijukorisne informacije o potencijalimasrpske privrede i srpskog tržišta.Predstavljeni su i potencijali Zaječarai Niša, a Nenad Budimovićukazao je da postoji veliko interesovanjeod strane turskih kompanijaza mesom i proizvodima od mesaiz Srbije. Međutim, SST između Srbijei Turske ne tretira veterinarskinadzor robe animalnog porekla, zakoji su nadležna ministarstva poljoprivredei Uprave za veterinu Srbijei Turske. S obzirom na to da turskastrana i potencira saradnju u prehrambenojindustriji, prilika je dase kod nadležnih državnih organainsistira na što bržem rešavanju priznavanjaveterinarskih sertifikata, anaročito je bitno da inicijativu imaTurska od koje i zavisi saradnja naovom nivouDanica MilovanovićŽeljko Dobrosavljević, komercijalni direktor FPMAgromehanika a.d. iz Boljevca (delatnost: proizvodnjapoljoprivrednih mašina)„Firma FPM Agromehanika a.d. Boljevac otišla je naSajam u Bursi iz više razloga, a prvi sa ciljem daobezbedi dobavljače iz oblasti odlivaka i otkivaka,poluproizvoda, sklopova i drugih delova za potebeproizvodnje, kako bi povećala konkurentnostsvojih proizvoda na tržištu. Dalje aktivnosti na Sajmubile su usmerene ka kooperaciji i plasmanu našihproizvoda na tržištu Turske. Kooperativnu saradnjuugovarali smo sa domaćim turskim proizvođačimana polju međusobne isporuke različitih delova i stvaranjuproizvoda iz obostrane proizvodnje, kako bisvaka strana ponudila na tržištu gotov proizvod kojiće biti konkurentniji. Plasman gotovih proizvoda natržištu Turske je dugoročniji zadatak koji smo sa nekolikofirmi ugovarali tokom posete, što ćemo nakonpovratka sa Sajma operativno realizovati. Sagledavajućirezultate posete, možemo realno biti zadovoljnipostignutim kontaktima i započetim dogovorima odkojih deo ima dugoročni karakter.”Nenad Lalić, rukovodilac razvoja Majevica Holdinga.d. u restrukturiranju iz Bačke Palanke (delatnost:proizvodnja odlivaka, mašina, alatki, pumpi, cisternii poljoprivrednih mašina)„Ovo je prva poseta nekom od sajmova u Turskoj.Smatramo da postoji mogućnost plasmana poljomehanizacijeiz našeg preduzeća. Smatramo današe pneumatske sejalice mogu biti konkurentnena turskom tržištu. Od ostvarenih kontakata pokušaćemoda pronađemo potencijalnog distributeranaših proizvoda.”Igor Grahovac, konstruktor-tehnolog Majevica Holdinga.d.„Putovanje u Bursu je bilo prijatno iskustvo. MeniUtisci privrednikakao konstruktoru mašina bilo je korisno iskustvovideti kakva konstruktivna rešenja mašina su prisutnana turskom tržištu. U principu, tehnologijai kvalitet turskih proizvođača je na našem nivou.Utisak je da sigurno ima prostora za naš proizvodniprogram, koji je okrenut ka poljoprivrednicimasa manjim posedima.”Miloš Pantelić, generalni direktor Pantelić d.o.o. izKraljeva (delatnost: proizvodnja stočne hrane)„Poseta Sajmu u Bursi ispunila je osnovna očekivanjapreduzeća Pantelić d.o.o. iz Kraljeva. Na Sajmuje ostvareno nekoliko kontakata sa firmama koje usvojim poslovnim aktivnostima imaju u ponudi potencijalekoje su nama potrebni ili će biti potrebni ubudućnosti. Naročito je bila zanimljiva ponuda silosneopreme. Odnos turskih izlagača bio je korektan itrudili su se da izađu u susret sa što više informacija.Sam nivo izložene opreme i mašina je na zavidnomnivou kvaliteta.”Đorđe Jugović, menadžer prodaje Termoplin d.o.o.iz Smederevske Palanke (delatnost: proizvodnja poljoprivrednihmašina-sadilica, sušara, toplovodnihkotlova i termogeneratora na biomasu)„Ostvarili smo deset kontakata, a predmet razgovorasa turskim firmama bila je saradnja preko kupovinenjihovih određenih pozicija koje su nama potrebne uprocesu proizvodnje, kao i međusobna kooperacija zaodređene proizvode. Još uvek pregovaramo, pa ćemovideti da li će to rezultirati zaključenjem ugovora.”Milorad Novaković, generalni direktor Novaković-3M d.o.o. iz Inđije (delatnost: proizvodnja aparata zamužu)„Ostvaren je kontakt sa svakim proizvođačem koji jesličan našoj branši. Pošto već sarađujemo sa nekimaod njih, saradnja je još više učvršćena.”www.pks.rs

oj 7450Deca su značajni potrošačiMali kupci, veliko tržištemarketingPretpostavlja se da deca u Srbiji raspolažu sa 320miliona evra na godišnjem nivou. Ona mesečnodobijaju između 20 i 40 evra, u zavisnosti oduzrasta, a ona su i segment tržišta na koji krizanajmanje utičeDeca postaju sve zanimljivijisegment za marketing, potvrđujesve veći broj reklama koje suusmerene na njih. A kako i ne bi?Ovo je jedini segment kupaca kojije trostruko relevantan – oni kupujusvojim novcem, utiču na porodičnekupovine i kupovaće proizvodekad odrastu. Pored toga,oni su vrlo verni potrošači i ako imse svidi neki proizvod, oni će muostati lojalni godinama – što je ciljsvake kompanije prodavca.U svetu se deca već decenijama posmatrajukao značajni potrošači, i natu temu se rade brojna istraživanja,kako bi se odredilo na koji način jenajbolje komunicirati s njima i kakonajadekvatnije zadovoljiti njihovepotrebe. To je i logično, ako se zna dase u SAD troši 17 milijardi dolara naoglašavanje usmereno na decu. Međutim,efekti uspešnih komunikacijasu vrlo isplativi, jer se pretpostavljada deca u SAD godišnje potroše oko30 milijardi dolara svojih primanja(džeparac i zarade od honorarnihposlova), dok utiču na kupovinedomaćinstava u vrednosti većoj od300 milijardi dolara. U Nemačkoj godišnjetroše osam milijardi dolara, uVelikoj Britaniji sedam i po, a u Francuskojsedam milijardi dolara.Stabilna izdvajanja za decuNeko bi mogao da se zapita da lije ovakva situacija i u Srbiji. Nacionalnoreprezentativna istraživanjana ovu temu na našim prostorimane postoje, ali neke su pretpostavkeda deca u Srbiji raspolažu sa320 miliona evra na godišnjem nivou,što znači da ovo nikako nijezanemarljivo tržište. Oni mesečnodobijaju između 20 i 40 evra, u zavisnostiod uzrasta, što ih stavljau isti red primanja kao što imajudeca u Hrvatskoj, Kini i Indiji. Bitnoje istaći i to da od svih tržišnihsegmenata, kriza najmanje utiče nadecu, jer su roditelji mnogo spremnijida žrtvuju svoju potrošnjui da manje kupuju stvari za sebe ikuću, nego da deci uskrate neštošto im oni traže. Ovakvo ponašanjeje konzistentno utvrđeno u Argentini,Čileu, Meksiku, Rumuniji,Hrvatskoj, zemljama koje su prošlekroz krizu, a u kojima postoje jakiporodični odnosi.Deca se bolje razumejuu tehnikuPored toga, deca postaju kupci isve većeg broja proizvoda i u velikojmeri utiču na kupovine celogdomaćinstva. Usled produžavanjaradnog vremena roditelja, sve većegbroja zaposlenih žena, povećanestope razvoda, veće uključenostibaba i deda u dečje živote, smanjivanjaporodice (u proseku imamojedno dete po porodici), deca dobijajuveća sredstva nego ranije i preuzimajubrojne uloge u domaćinstvukoje su tradicionalno smatrane ženskim,kao što su: odlazak u kupovinu,priprema obroka, čuvanje sestreili brata, i na taj način odlučuju otome šta će se kupovati. Otuda tolikibroj reklama za deterdžente, cerealijei kozmetiku, usmerenih na decu,iako se deca ne smatraju njihovimosnovnim potrošačima. Takođe, roditeljisve češće konsultuju decu štaod tehnike da se kupi, jer smatrajuda su deca bolji poznavaoci od njih,kao i na koja putovanja da se ide, dabi bili sigurni da će deci biti prijatnoto vreme koje zajedno provedu, akoga imaju sve manje zbog poslovnihobaveza.Imajući u vidu sve veći ekonomskipotencijal dečjeg tržišnog segmenta,u želji da ga iskoriste, pojedinekompanije postaju spremne da zanemareetičke i moralne principeu svom pristupu deci. Jedan oddobrih načina da se podsetimo dasu deca najpre deca, pa tek ondapotrošači, jeste deset UNICEF-ovihPrincipa poslovanja i prava deteta,koji su doneti u aprilu ove godine,kako bi poslužili na globalnom nivoukao smernice svim kompanijamakoje se obraćaju deciDr Jelena FilipovićEkonomski fakultet u Beograduwww.pks.rs

No 74October 2012Year XIIwww.pks.rsready formarket raceDRAGANĐURIČINprofessor at Faculty ofEconomics,University of Belgrade:Structural crisis,free fallRUŽICAĐURĐEVIĆpresident of WomenEntrepreneurshipCouncil:A woman in heavyindustry

No 7452eventsFirst session of the CCIS Managing BoardSMEs pay crisis’s shareManaging Board of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia(CCIS) passed the main measures which will be notified to the Workinggroup for economy of the National Council for economic recovery and atthe same time elected the CCIS Business Council membersAt the session of the newly-constitutedManaging Board ofthe Chamber of Commerce and Industryof Serbia held on the 2nd ofOctober this year the president ofthe CCIS Miloš Bugarin familiarizedthem with the activities being carriedout by the National Council foreconomic recovery and its Workinggroup. He pointed out ten measuresproposed by the National Council,expressing hope that this newly-establishedbody would offer suitablesolutions for the improvement of thesituation in the economy of Serbia.The negative economic trends in thefirst and second quarter are continuedin the third and fourth, therefore,the economy of Serbia will endthis year in recession, Miloš Bugarinsaid. At the session of the CCIS ManagingBoard it was estimated that thebiggest problems are a drop in theeconomic activities and export, toohigh liquidity and debt of the state towardsthe real sector which amountsto 110 billion RSD, a growth of greyeconomy and unemployment ratewhich reached 28 percent. Bugarinestimated that the new Governmentmust strengthen fiscal discipline,improve business climate, carry outreforms in the public sector, pensionand education system. The CCISPresident underscored the unequalnumber of persons employed withthe public and real sector, wherenear 500 000 people work in the publicsector and only 400 000 in the realsector, which is not good and shouldbe changed. He announced that theChamber of Commerce and Industryof Serbia will by the end of theyear propose to the Government aset of measures for the improvementand strengthening of agriculturalproduction.The vice-president f the Chamber ofCommerce and Industry of SerbiaVidosava Džagić said that in the secondquarter this year a drop in theGDP was recorded, which accordingto the data obtained from theIMF amounted to 0.6 percent, whileaccording to the domestic analystsit is far higher. In July this year theunemployment rate reached 28 percent,which is the level from 2009since the hit of the global crisis. Itconcerns a growth of inflation, too,Džagić warns and points out thatthe raise of prices due to the VATincrease will raise the inflation totwo digitals by the end of the year.The exchange rate of the domesticcurrency towards euro decreasedby 11,7 percent in the first sevenmonths of this year, while the foreigncurrency reserves decreasedfrom 11,6 billion to 10,1 billion euro,because of the intervention in theforeign currency market in order tokeep the stability of the exchangerate, the CCIS vice-president stated.Total public debt amounts to 15,47billion euro, Vidosava Džagić saidand added that our country in Maywas forced to allocate 42.6 percentof the value of export in order topay off the debt. In June this yeartotal of 18 percent of the SMEs hadtheir accounts blocked. Total of 82percent of the value of the blockedaccounts refers to the blockade ofwww.pks.rs

events53No 74third level, when the businessesown to businesses or banks, whilethe debt of the state to businessesamounts to 110 billion RSD, thevice-president of the CCIS VidosavaDžagić said and concluded that weare in the situation where everyoneowns to everybody and nobodypays to anyone. In August this yearthe industrial production recordeda drop of 3.7 percent in the relationto the beginning of the year and thistrend keeps continuing, she warnsand reminds that the export is gettingreduced, while the deficit of theforeign trade is keeping growing.Congratulating on new electedmembers of the CCIS ManagingBoard Miloš Bugarin said that thenew Law on chambers of commercecomes into force on the 1stof January 2013, which this weekwas the issue discussed with theMinister of finances and economyMladjan Dinkić. Taking into considerationthe fact that the Lawwas adopted urgently and withoutprevious public debate, it is agreedthat all necessary activities will betaken for the purpose of adoptingbetter legal regulations in the interestsof both businesses and thechamber system which has 155long history in Serbia.A myriad of problems, the businessesare being faced with, werediscussed by the members of theCCIS Managing Board. DraganKuzmanović, owner of the Domiscompany from Čačak, pointedout the damages of the exportingcompanies caused by irrational exchangerate and asked for the Governmentto adopt measures whichwould help the exporters to gothrough. Kuzmanović criticized theincentive assets of the Governmentbeing directed to the unprofitablesectors, instead of the agribusiness,and he demanded that thesemeasures should be adjusted to theneeds and there should be differentmeasures for Vojvodina and otherparts of Serbia.Appointments to the officeThe CCIS Managing Board made a decision to appoint to the secretariesof the CCIS Associations and Boards, as follows: Dragana Šabić,secretary of the Association of Tourism and Hospitality Industry,Slobodan Petrović, secretary of the Association of Energy and EnergyMining, Dragana Muždalo, secretary of the Board of InternationalEconomic Relations, Mirko Prlja, secretary of the Association of CreativeIndustry, Nikola Majinski, secretary of the Association of Metal,Ferrous and Non-ferrous Metallurgy. The directors of the CCIS RepresentativeOffices abroad were appointed to the office for the period ofthree months, due to the possible rationalization. Therefore, RadivojeRašović was appointed for the director of the CCIS Representative Officein Montenegro, then, Milanka Vučić for the director of the CCISRepresentative Office in Germany, and Gordana Zrnić for the directorof the CCIS Representative Office in Belgium.Miroslav Tlačinac, owner of Amigacompany from Kraljevo, underscoredthe problem of the villagesareas which disappear and unequalincomes in the developed and undevelopedregions in Serbia. Theydiscussed the Article 7 of the Lawon public procurements which willmake us day labourers in our owncountry, Tlačinac thinks. The valueof the public procurement in2011 in Serbia amounted to 293 billionRSD, but its value is ten timeshigher in the segments being out ofcontrol.Petrašin Jakovljević, manager ofMetalac – Gornji Milanovac, pointedCCIS Business Councilout the problem of education in Serbiawhich goes in ‘a wrong way’ andis not in the function of the economyand production, mentioning that ahalf of 55 000 new students will notfind a job in the real sector, while onthe other side, the businesses face aproblem to find a suitable worker.Branko Kovačević, general managerof Mostogradnja, demandedthat the Law on aid and supportto the construction industry at thetime of the crisis, which is in forceuntil the end of 2012, should beextended to 2013, since the crisiswill not be alleviated in that periodfor sureAt the first session of the newly-constituted CCIS Managing Board themembers of the CCIS Business Council were elected, as follows: MilošBugarin, president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbiaand the president of the CCIS Business Council, Dragoljub Vukadinović,president of the Managing Board of Holding Metalac – Gornji Milanovac,Nikola Pavičić, honourable president of Tarkett – Bačka Palanka, DraganDjuričin, professor at the Faculty of Economics, University of Belgrade,Milenka Jezdimirović, general manager of Dunav osiguranje – Belgrade,Miodrag Babić, owner of BNM International – Belgrade. The CCIS BusinessCouncil was established as the expert consultancy body of the CCISManaging Board with a view to thinking over the issues of importancefor the development of economy and improvement of businesses in Serbia,analysing general and sectorial business trends and economic policymeasures in the aspect of their influence on the business conditions.www.pks.rs

No 7454events7 th session of the CCIS AssemblyIlliquidity – must-solve prioritySerbia has found itself in the combined crisis, transitional and global,professor at the Faculty of Economics, University of Belgrade and a newmember of the CCIS Business Council Dragan Djuričin saidThe Assembly of the Chamberof Commerce and Industryof Serbia adopted the Proposal ofmeasures of the National Councilfor economic recovery and suggestionsof the SEE ManagementForum 2012 where more than 250businesses, economic analysts and65 panellists participated in.Explaining the proposals of theForum, professor at the Faculty ofEconomics, University of Belgradeand a new member of the CCISBusiness Council Dragan Djuričinpointed out that the key is that theForum was dedicated to businessleaders who provided the Governmentwith the possible solutionsfor overcoming consequences ofthe crisis. Serbia has found itselfin the combined crisis, in transitional,on one side and under theinfluence of the global, on the other.The participants in the Forumagreed that it is necessary to makea turn in the economic policy sincethe current monetary policy was inthe first plan, the fiscal policy wasin shade, while there were noneof others, Dragan Djuričin emphasized.He positively estimated themeasures for the reduction of thebudget deficit, pointing out thatthe restructuring and new investmentsin the prior sectors shouldbe next steps to make.GDP 32 percentlower than 30 years agoOvercoming the crisis Djuričin seesin the concessions, reinvestmentsand joint investments in the energy,infrastructure, agribusinessthrough the establishment of public– private partnership, the elaborationof strategies for the attractionof foreign direct investments,then the efficient spending of theloans granted by the World Bank,European Investment Bank andother institutions.It is a great defeat for Serbia todayto have by 32 percent lowerGDP than it used to be 30 yearsago, Djuričin pointed out and emphasizedthat the financial sectorappears to have the greatest problems.All reforms in that sector willbe carried out with difficulties becausethe international banks aredominant. The members of theCCIS Assembly indicated the highinterest rates raising to 11 percent,unlike the neighbouring countries.The president of the Chamber ofCommerce and Industry of SerbiaMiloš Bugarin familiarized themembers of the CCIS Assemblywith the activities of the NationalCouncil for economic recoveryand proposal of 10 measures forimproving of the situation in theeconomy of Serbia. Bugarin saidthat the industrial production inSerbia today is around 40 percentof the level it used to be in 1989.Miloš Bugarin announced themeeting with the minister of financesand economy which will beheld within a month with a view tofinding solutions to the problem ofdisharmony between fiscal, monetaryand industrial policy. Theinvitation to come to the meetingwill be notified to the governor andrepresentatives of businesses so asto make a positive pressure on therepresentatives of the legislativeexecutive authority.The CCIS president Miloš Bugarinshares the opinion of the panellistswho pointed out the lack of adequatestrategy in the agribusinessand announced the meeting withthe minister of agriculture, forestryand water management, therepresentatives of banking sector,the real sector which is plannedto be organized by the end of theyear. He positively estimated theannouncement of the agriculturalbudget to be twice higher than theprevious, but he also warned on theimportance of criteria for the allocationof the assets from the budgetand incentives for the industry.Restructuring or equityThe CCIS president underscoredthat the Working group of theNational Council for economicrecovery currently makes the effortsto solve the prior problems,among them the illiquidity. Withrespect to it, the CCIS proposedthe adoption of the Law on deadlinesfor settlement of obligations,the new Law on public procurementsand Law on factoring. Inaddition, the plan for settlementof the old debts of the state wasto be passed, involving the localself-government, funds and publicenterprises and monitoring ofthe implementation. The proposalof the CCIS measures being notifiedto the Working group of thewww.pks.rs

events55No 74National Council involves theproblem of illiquidity and stimulationof the commercial banksand companies having the problemswith liquidity to implementthe Law on financial restructuring.The second group of measuresrelating to the companies notbeing able to service their obligations,whereas having a competitiveproduct, market and potentialfor the development, are SMEwhich consider undertaking theobligations by the Fund for Developmentthrough the equity financingup to 20 percent of the capitalfor the period of three years andwith precisely defined exportingstrategy, such is the EBRD model.When it comes to the export financingit is needed to solve a problemof losses caused by the exchangerate differences, the provisionof counter-guarantees for the receiveddeposits from a buyer in accordancewith the export contracts,the provision of guarantees for successfulrealisation of obligations inaccordance with export contractsand the provision of the workingcapital for the preparation of theexport in accordance with the exportcontracts agreed. In order toachieve this, it is important to reducethe basis for the calculation ofthe obligatory reserves for growthof the credits granted to businessesfor the preparation of productionMandatesfor the export and export financing.In addition to the short-term thereare proposed the middle-termmeasures relating to the sector oflabour legislation, taxation system,public sector, education andfinance resources, in particular theindustry sectorM.n.-N.M.The members of the CCIS Assembly verified the mandates s of the newelected Assembly members and unanimously agreed on the re-electionof the CCIS vice-president Mihailo Vesović and Slobodan Samardžić.The Rulebook on the amendments to the Rulebook on PermanentlyElected Court at the CCIS was adopted and the Decision on the electionof vice-presidents and deputies of the president of the PermanentlyElected Court was verified, as well as the List of 69 arbitrators of thePermanently Elected Court (Arbitration) at the CCIS. Therefore, MilošŽivković, docent at the Faculty of Law of the Belgrade University, waselected the president of the Permanently Elected Court, while VladimirPavić, assistant professor at the Faculty of Law of the University ofBelgrade, was elected the deputy president. The List of arbitrators involvesthe professors at the University of Belgrade, Niš, Novi Sad andKragujevac, who are experts having a good command in the field ofarbitration, and the lawyers specialized in the arbitration procedures.www.pks.rs

No 7456our guestInterview: Antonio Cesare Ferrara, CEO of Fiat Automobiles Serbia, KragujevacReady for market raceWe will cover all Europeancountries by theend of the year and inthe year to come wewill export 500L tomore than 100 statesall around the world,including the USA,Antonio Cesare Ferrara,CEO of Fiat AutomobilesSerbia saysnew model of the car comes outA from the Fiat Automobiles SerbiaKragujevac to the European andglobal markets at the time when ‘thecrisis’ is the key word mostly heard inall business news. In a situation similarto this, the automotive industry isone of the most endangered sectors.Nonetheless, the car model 500L fromKragujevac travels via the railwayBelgrade-Bar to the South and overSubotica to the North. All those whocould remember know that in the ancient1955, when the legendary Fiat,among the people popularly calledFića, had been manufactured inKragujevac, the question who wouldbuy it was raised. Soon after that, theFića brought the period of acceleratedeconomic growth and improvedstandard of living. Wishing for theFiat 500L to become the symbol ofthe better future we talked with theCEO of the Fiat Automobiles SerbiaAntonio Cesare Ferrara, who holdsthe highest position in the factory inKragujevac as of July this year.You have become the CEO of thefactory in Kragujevac recently.What are your first impressions?My impressions are very positive.We’ve done a great job over thepast year and I’m very happy withthe results. Production started andcars are on the market in manycountries. Of course, we launched500L first in Italy and Serbia.What will be your first businessgoal in the forthcoming period?Our first business objective is to reachfull production capacity and to preparethe factory for further expansionof production range, which followsin the first half of the next year.Why is Fiat 500L considered to bean important project and what doyou expect from it?Fiat 500L is important for manyreasons. This car extends Fiat’soffer and demonstrates our visionof MPV model in B segment of themarket and also our technologicalpotential, strongly oriented to thefuel efficiency and ecology.What are the comparative advantagesof this model in relation to thesame class of other manufacturers?This car has many advantages. Itscomfort, flexibility and volume ofthe cabin space are the best in class.At the same time we offer a highestlevel of safety and state-of-the-artengine technology. Two of three enginesalready meet the future Euro 6standards and it is important to emphasizethat for a fifth consecutiveyears Fiat is the brand which hasrecorded the lowest level of CO 2byvehicles sold in Europe.Are you satisfied with the locallabour force? You announce newjobs by the end of the year. Howmany people will get a new joband of what education structure?There is a tradition of making carsin Kragujevac. So it was easier forus to provide them a good trainingfor modern tools and equipment.Our workforce are dedicated andshow very good improvement inproduction process. Our plan is tohire another 250 workers by theend of the year, all with high schooldiploma, which would increase thenumber of employees to 2500.Are you satisfied with the networkof suppliers in Serbia and inthe neighbourhood and what areyour further plans in that area?We are satisfied with our suppliersand we will work to expand this networkto meet our needs and plans.www.pks.rs

57our guest No 74You have already started to exportvia the transport roads towards theharbour Bar and via Subotica onthe North. How many models ofthe Fiat 500L will be exported tothese directions? Is the infrastructurefor the transportation suitable?Destinations and orders dictate amodes of transport. We’ll cover allEurope countries by the end of thisyear and next year we’ll export 500Lin more than 100 countries all overthe world, including USA.Infrastructureis not ideal and we expectthat its improvements must followthe growth of production and ourtransportation needs.The first ‘Fića’ Zastava 750 wasmanufactured in Kragujevac in1955 and marked the beginningof the progressive improvementof the standard of living in thenYugoslavia. Do you expect theFiat 500L to become a similarsymbol?Fiat 500L is already a symbol, symbolof a new beginning and rapiddevelopment of automotive industryin Serbia. I’m fully convincedthat in the years ahead, we’ll findtogether more symbolism in thissuccessful story.What are your forecasts when itcomes to the global economic crisis?What are the Fiat’s strategiesand responses to it?Global economic crisis hit the automotiveindustry as a storm. Ourresponses are investments in newtechnologies, energy efficiency andcorporate responsibility. We are developingproducts to be ready forthe future.What is your view on the cooperationwith its co-owner – the SerbianGovernment, and the localself-government in Kragujevac?We are all aware that this projecthas a crucial importance for thefuture of automotive industry inSerbia and we are making movesin accordance with that fact. Eachof us has his own part of responsibilityand it’s important to understandthat everyone must fulfiltheir mission for achievement ofcommon goalsMirjana StefanovićAntonio Cesare Ferrara (54) graduated from the industrial management at the Napoli University. He began hiscareer in 1983 at Alfa Romeo’s Pomigliano plant, where he remained until 1994. Over the years he held the managerpositions in the Fiat Group Automobiles, including the managing the plants in Melfi, Mirafiori and Cassino.www.pks.rs

No 7458SEE6Meeting of presidents of SEE European chambers of commerceChambers, support tobusiness leadersThe SEE Management Forum, which took place in the Chamber ofCommerce and Industry of Serbia on the 19 th September, involved the20th meeting of the presidents of the chambers of commerce from sixSouth East European countries – SEE6, where the proposals and initiativesfor the improvement of cooperation were discussedThe foundation for the improvementof the regional cooperationat the time of the crisis concerns themutual connecting and networkingin all fields and leaning on the volumeeconomy so as to find the possibilitiesfor the sale of goods and serviceson the global market, which could becreated through mutual capacities.The main role of the chambers ofcommerce reflects in the systematicsupport to business leaders as well asthe SMEs in the region in the exchangeof information, the common potentialsand production capacity.The presidents of the chambersof commerce in the region considerthat all activities shouldbe directed to the transfer of experiencesin the field of runninga business on the internationalmarkets, as well as to elaboratethe strategy for the promotion ona certain market and to stimulatethe export clusters and their internationalization.In addition, itis useful to organize visits of theregional business missions wherethe leading companies would bepromoted together, in collaborationwith the chamber system,as well as business and strategicnetworking of the domesticand international partners. Thepresidents insist on the transferof experiences, networking andincluding less developed companiesto participate in the commonprojects and activities. The presidentsof the chambers of commercein the region suggest thatthe competitiveness of companiesdealing with production shouldbe strengthened through the introductionof technological inno-www.pks.rs

SEE659SEE6 Club 100To incentive the development of businesses, the business leaders inthe region, through their mutual cooperation, should provide a modelhow to be promoted on the international market. In that sense, it is ofgreat importance to put in motion the initiative for the creation of thelist of regional leaders Club 100 SEE6 in accordance with the previouslydefined and agreed criteria, the establishment of the ManagingBoard, the estimation of the human resources in these companies andthe support to the Strategy of Business leaders SEE6 by 2020. The presidentsof the chambers of commerce do their best to make the system forregional mutual supply, the regional mutual production, the mutualpromotion on the third markets as well as the creation of the Top-Regproduct. They also suggested that the fond of regional business leadersshould be established for awarding the most innovative product in ayear, financing the innovative start up companies in accordance withthe criteria of the Western Balkans Investments Framework. They alsosupport the Eurochambres Declaration on vocational and additionaleducation and training which is the base for employing the young andfor the economic development, too.vations, particularly in the fieldsof metal, electro and IT sectors.Taking into consideration an importantshare of the agriculturaland food industry in total regionalexchange, the attention shouldbe drawn to this sector. The recoveryof the region from theglobal and transition crisis mightbe accelerated through the incentivesfor the common realisationof infrastructure projects. The applicationof the quality standardand harmonization of the nationallegislation in the countries beingon the road to the EU membershipwith the EU regulations,then it is necessary to have theconditions for free flow of goodsand services and the increase ofthe foreign trade exchange in theregion. The chambers of commerce,in collaboration with theleading companies in this partof Europe, will initiate and supportall activities concerning theregional cooperation, particularlythose in the field of the jointelaboration of the projects for theEU programmes. The chambers ofcommerce will keep participatingin the regional working groupsof the CEFTA Chambers Forumwith a view to thinking over thecurrent economic situation, thenharmonizing their opinions andcreating proposals for the CEFTAsubcommittees.The 20 th meeting of the presidentsof the chambers of commerce fromSEE6 was attended by Bruno Bojić,president of the Foreign TradeChamber of Bosnia and Herzegovina,Borko Djurić, president ofthe Chamber of Commerce andIndustry of the Republic of Srpska,Velimir Mijušković, president ofthe Chamber of Economy of Montenegro,Samo Hribar Milič, presidentof the Chamber of Commerceand Industry of Slovenia, StojmirkaTasevska, adviser of the ManagingBoard of the Economic Chamber ofMacedonia, Goran Masnec, directorof the Representative Office of theCroatian Chamber of Commercein Belgrade, Ratko Filipović, presidentof the Chamber of Commerceof Vojvodina, Ivana Zeljković, secretarygeneral of the Chamber ofCommerce of Belgrade and the hostof the meeting Miloš Bugarin, presidentof the Chamber of Commerceand Industry of Serbiawww.pks.rs

No 7460SEE6SEE Management ForumBusiness leaders’ cooperationon competitiveness improvementin regionThe economic recovery is the national priority. All other goals dependon it, the Serbian Prime Minister Ivica Dačić said at the SEE ManagementForum organized at the CCIS on the 19 th and 20 th September thisyear. The Forum gathered 250 participants and 65 panellistsgrowth of the emerging economiesin the world, high public debt andstate deficit in the euro zone countriesas well as slowing down of aneconomic growth in the fast growingglobal economies have directnegative influence on the economyin the region.Regional networkingof companiesThe SEE Management Forum,which was organized by theSerbian Association of Economists,Croatian Association of Economistsand IEDC Business SchoolBled, in collaboration with theChamber of Commerce and Industryof Serbia (CCIS), was led by theSerbian Prime Minister Ivica Dačić,Minister of Finances and EconomyMladjan Dinkić, the Governor ofthe National Bank of Serbia JorgovankaTabaković , the ambassadors,the head of the World Bank for Europeand Central Asia Indermit Gil,the head of the World Bank Officein Serbia Loup Brefort and a greatnumber of the most importantbusinessmen and economists. Thesubject of this year ManagementForum, the forth in a row, was‘How to improve the competitivenessin SEE Europe: context, strategy,economic policies and role ofbusiness leaders’.All South East European countriesare suffering difficult economic crisis,which is the reason why it isneeded to establish the cooperationand economic integration, the presidentof the Serbian Association ofEconomists Aleksandar Vlahovićsaid when opening the Forum atthe Chamber of Commerce and Industryof Serbia.The host of the meeting, the presidentof the Chamber of Commerceand Industry of Serbia Miloš Bugarinsaid that the key question for allparticipants in the Forum is howto accelerate an economic growth,reduce the unemployment andpoverty at the time of the crisis. Hepointed out that the recovery and aIn certain South East Europeancountries unfinished or sloweddown transition process appears tobe the main reason for an economicgrowth to decelerate, and thus inthe period 2010 – 2011 on averageamounted to 1.5 percent, while inthe period 2007 – 2008 it reached5.1 percent. According to the IMFprojections an average growth inthe SEE countries in 2012 and 2013will amount to 0.2 percent and 1.8percent respectively. This leads tothe reduction of the state incomesand the increase of the state deficit.Bugarin emphasized that the transitionprocess has resulted in the deindustrializationof economy in theregion, when the well-known industrieshave disappeared and none ofnew one has been created. A drop inthe industrial production caused adrop in the global demand at the timeof the crisis. In the first six months of2012 there was a drop recorded in thewww.pks.rs

SEE661No 74industrial production in the amountof five percent if compared to thesame period of the previous year,what indicates the recession, Bugarinsaid.Slow reforms and structural adjustingof businesses through the privatizationprocess in the countriesin the region deepened the unemployment,while the private sectorhas not created new jobs. The unemploymentrate ranges from 8 percentin Slovenia to 31.2 percent in Macedonia.The public companies havenot been transformed and they donot have to meet the market rulesyet. In Serbia, Croatia and Montenegroin 2010 around 10 percent ofthe GDP was spent on the incomesof the employed with the publicsector, in Slovenia and Bosnia andHerzegovina this number is near12.5 percent, while in Albania andMacedonia it amounts to 5 percent.This is the reason why the businessleaders should start up initiatives,the president of the association ofSerbian businesses said and emphasizedthe regional networkingof companies in the fields of energy,IT, infrastructure, finances,agribusiness, food industry andinsurance. Bugarin particularly insistedon the regional technologicalmaps and the joint projects for thepresentation on third markets.He suggested the participation ofthe business leaders from the regionin the public-private partnershipprojects at the regional level in thefields of infrastructure, constructionof highways, railways, as well as education,research and development,Miloš Bugarin said and concludedthat none of countries individuallycould have high economic growthif the countries in its neighbourhoodcould not keep the pace with it.Economic modelrespecting realitySerbian Prime Minister Ivica Dačićstated that the recovery of the Serbianeconomy is the national priority,which could not be based onsaving, but on new investments.Prime Minister Dačić underscoredthat all key goals such as the EUintegration, the fight against crimeand corruption, education andhealth care system depend on theeconomic recovery of the country.He said that Serbia needs plan forthe stability of the national currencywhich must be the result of coordinationand common work of theSerbian Government , monetaryauthority and businesses. Dačićadded that the elements of thisplan should be efficient applicationof the monetary policy instruments,the attraction of foreign directinvestments, the prevention ofoutflow of foreign currency, disincentiveof unnecessary import andstimulation of export. The Governmentis ready to have partnershipwith financial sector, Dačić pointedout. He mentioned the data sayingthat total of 1.5 billion euro wastaken away from the country in thename of bank profit in the previousyear and a half, which was farmore than the foreign investments.It does not mean that this was illegalactivity, but it for surely isnot socially responsible, the PrimeMinister said and underscored thatreindustrialization and new investmentcycle might ensure Serbia away out f the crisis.The Serbian citizens having thelowest pensions and salaries do nothave what to save, the Premier saidand added that it is needed to createan economic model which will involvethe real situation. Dačić statedthat a half million of the retired citizensin Serbia has the pension below15 000 dinars, and more than amillion of them below 20 000 dinarsa month, it indicates that the reductionof pensions is not sustainable.This year drought caused damagesare estimated at 1,5 billion euro, itwould be far better if we had investedin irrigation systems, Dačić said.He extended his satisfaction for thesale of Fiat automobile manufacturedin Kragujevac. By the end ofthis year the production of 30 000automobiles is planned, which willbe best export in Serbia. Dačić alsoannounced the beginning of theconstruction of gas pipeline throughSerbia by the end of December thisyear, which is the beginning of anew investment cycle.Low export arises problemsSerbia has made a substantial progresswhen it comes to the investmentclimate, but yet insufficiently.It is still difficult to start up a job inSerbia, the main economists of theWorld Bank for Europe and CentralAsia Indermit Gil said at theSEE Management Forum organizedat the CCIS. He emphasized that itis the Government which shouldwork on it, that regulations shouldbe more efficient. No good investmentclimate, no foreign investments,he said. Pointing out thatSerbia should balance its financesand have better financial discipline,Gil explained that it does not meansaving. The reduction of the publicspending is not possible to happenover night . The alternative is the increaseof tax which would be disincentivefor businesses. Gil estimatedthat Serbia should increase the exportwhich should reach 50 percentof the GDP.Gil spoke about the European economicmodel being doubted by othercountries as well as by Serbia, but itturned out to be very fruitful, in particularfor the countries in CentralEurope. Gil mentioned the statementof a Polish official that the last twentyyears are the best twenty year inthe history of Poland. Described asa convergence machine this modelenabled the most poor people to realiseintensive growth than the rich,whose businesses have grown by therate of two percent annually for thelast forty yearswww.pks.rs

No 7462Combination of measures for saving and strenghtening of investment spendingEconomic slalomfor a way out of crisisTo get out of the crisis, being so specific for the doubled deficit, recessionand high inflation, it is needed to do ‘economic slalom’, in other words,to make the combination of measures for savings and strengtheningof investment spending, the Serbian Minister of finances and economyMladjan Dinkić said opening the second day of the SEE ManagementForum organized at the Chamber of Commerce and Industry of SerbiaSEE6To get out of the crisis and startup the business activities areimpossible to be carried out byone-side strategy, but only throughthe combination of measuresfor saving and strengthening ofinvestment spending. Neither savingsnor investment spendingwould rescue Serbia from the recessionif it would be followed withexaggerated personal spending.We must make ‘the economic slalom’by combining the measures soas to find solutions to the currentsituation which has the worst economicparameters, Dinkić pointedout. Namely, the public debt reachedto 56 percent of the GDP andby the end of the year it will be 60percent. To reduce the deficit of thepublic debt to the level below onepercent by 2015 it is necessary torestructure the financial resourcesof the public debt. We should focuson the long-term credits for the periodof 25 years with the interestrate such are the credits granted bythe World Bank. The key issue is todecrease the deficit so as to reducethe debts and growth of publicdebt, the Minister of finances andeconomy stated.To limit restructuring periodHe announced that the sale of thesecurities on the domestic marketwould be lowered to the minimumextent because it is the mostexpensive indebtedness. Ministerreminded that the demand for subsidizedloans for the liquidity ofbusinesses is incredible and wonderwhat is the reason for the interestrates to be still too high.The budget deficit must be compensatedthrough the sale of thestate-owned property, Dinkić announced.Neither the Electric PowerIndustry of Serbia (EPS) norAirport will be sold, but the companieshaving competitors, whocould hard keep the pace with,in the future as well as some fixstate-owned property. Dinkić announcedthat the law will limit therestructuring period to the 30thSeptember 2014 and in meanwhilethe Government will make all itsefforts to find strategic partners tosome of these firms.Presenting the package of middle-termmeasures for economicwww.pks.rs

SEE663No 74stabilization Dinkić announced theamendments to the law on corporateprofit tax, which will be increasedto 15 percent, and whichdespite of it, will still be the lowesttax on profit in the region.Expenditure measuresThe expenditure measures involvethe slowing down of an incomegrowth in the public sector, the introductionof discipline in the incomesof agencies, ministries and otherbudget users, Dinkić points out andadds that there are chances for thereduction of unprofitable subsidies.The measures for permanent abolitionof 138 parafiscal levies as of the1st of October this year was passedfor the purpose of the improvementof the investment climate, theminister reminded and invited theChamber of Commerce and Industryof Serbia and other institutionsto submit all their suggestions forthe improvement of the investmentclimate. He expects that the ŽelezaraSmederevo will start working in collaborationwith a partner from theRussian Federation. Dinkić also announcedthat the Serbian Governmentshould make an agreementon the credit worth 850 million eurowith the Chinese Eksim bank for theconstruction of the highway on theCorridor XI, and this credit wouldfinance the construction of the highwayfrom Belgrade to Ljig and fromPojata to Preljine. Therefore, theintention is to realise the projectsrelating to transport infrastructure.Finishing of these highways wouldmake the strategic transport trianglein Central Serbia and connectionwith the Corridor X and Corridor XI,which would enable equal developmentof all towns and municipalitiesthroughout Serbia.Falling down of economic activitiesin Serbia is continued and a drop inthis year GDP is expected to be higherthan one percent, the president of theAssociation of Economists of SerbiaAleksandar Vlahović said. The businessclimate has been worsen in Serbia,the inflation is increasing, whichis expected to exceed 11 percent bythe end of the year. Only after the firstquarter of the following year it is possibleto expect a drop in the inflationrate. In addition, the foreign tradedeficit is keep growing, despite ofthe stagnation of export and import.Vlahović explained that the measuresof fiscal consolidation being adoptedby the Serbian Government is astep made in the right direction, butthe long-term fiscal stability requiresthorough reforms in the public sector.He said that the working versionof the budget for 2013 envisaging thebudget deficit of 3.5 percent, is encouraging,but the progress is impossibleto be made without the reformsin the public sector.The president of the IECD BusinessSchool Bled Danica Purg presenteda progressive and incentive phenomenonof the so-called ‘hiddenchampions’, the business leaderswho might contribute to the improvementof competitiveness inthe region.To make businessclimate betterResuming the messages sent fromthe SEE Management Forum, theprofessor at the FEFA Ana Trbovićsaid that the direct invitationfor the suggestions concerningthe economic developmentshould be provided. The reformof the public sector as the pretextof an economic growth is thepriority. The global economistshave already provided the economicdevelopment directions,out of which one is dedicated tothe improvement of country’s ratingin business climate. To get tothat level, where Serbia takes the92nd position, we do not need anadditional financial assets, but agood will. The second directionleads to the acceleration of theEU integrations, because of itshuge benefits. The third way isfocused on the establishment ofthe financial discipline, meaningtaking care of the public spending.One of suggestions refers tothe harmonization of the publicdebt with the export percent inthe GDP, since adequate correlationmakes the debt sustainable.The bankers warns on the accelerationof a growth on the publicdebt as well as the activities tokeep the foreign investors stay inour country. Other sessions werededicated to the fields of energy,renewable energy resources, ITand human resources, where itwas emphasized that labour lawand reforms in the labour marketare some of priorities in the reformsof the economy of Serbiawww.pks.rs

No 7464SEE6Regional business alliances in agribusiness, food and confectionery industryJointly – more than justregional leadersThe regional cooperation in the fields of agriculture, food and confectioneryindustry, including the property networking of companies, are theprerequisites for survival on the global market, Miodrag Kostić, presidentof the MK Group estimated at the SEE Management Forum organizedat the CCISThe food industry within the paneltitled ‘Regional businessalliances in agribusiness, food andconfectionery industry’, was presentedby the MK Group, DanubeFoods Group, Droga Kolinska orAtlantic Group, Nectar, Agrokorand Podravka. The words like recession,liquidity and unemploymentcould not be heard as it was the caseat other two-day sessions, being discussedby the most important economistsin the region. They, the economists,did not hide the fact thatEurope does not miss anything, andthat although being famous in theregion, the brands ‘bananica’, ‘argeta’or ‘vegeta’ could not easily copewith the multinational brands suchare Nestle, Rauh and Coca-Cola.President of the MK Group MiodragKostić, moderator of the fifthpanel titled ‘Regional alliances inagribusiness, food and confectioneryindustry’ said that the privatecompanies took their part of responsibility.We do work, produce,pay and want to be regionallynetworked and bigger and to facethe challenges awaiting us beforethe EU membership, he said andadded there are unofficial discusseson potential networking among representativesof big regional companies,because these companiescould become more than just theregional leaders.The seven companies, whose representativesheld the floor on the panel,make a profit of seven billioneuro annually, and these companywill be far better if their requests wouldbe met, Kostić said and emphasizedthat the businesses need thestate framework, less bureaucracyand that inactive state-owned propertyshould be left to those whoknows how to manage with it.Lions brand in front of doorsThe regional networking is a way toconfront the big multinational companieson the domestic market and togain the same status on regional andglobal market, Zoran Mitrović, presidentof the Victoria Group, the companyexporting to 40 countries allaround the world, said. Pointing outthat it is needed to keep investing,www.pks.rs

SEE665No 74Mitrović reminded that the VictoriaGroup opened its new factory in Bečej,the investment worth 20 millioneuro, and the plant division in Šid isthe investment of 10 million euro. Wehave invested a lot in the human resourceand recently brought eminentexperts from abroad,he emphasized.Although there are the crisis and negativeconsequences of the droughtin the first eight months this year theVictoria Group made a profit of 280million euro and recorded a growthin relation to the same period of theprevious year. Everything earnedhas been immediately invested in,Mitrović said.Regardless of their success and competitivenessthe individual companieshardly could be recognizable onthe big markets, the panellist agreed.Big experiences in the region and theparticipation in the EU market hasthe Droga Kolinska/Atlantic Group,whose members of the ManagingBoard Enzo Smrekar said that outof 640 million euro of the revenueseven 80 percent has been realized inthe region and only 20 percent on theEU market. Explaining the importanceof connecting for Croatia beforeentering the EU and how look likethe lions brand in front of the doors,Smrekar said:’ the very first day ofthe EU association will happen nothing,but on the second day the problemswill arise. All agreements andcontracts signed with traders andsuppliers must be changed and onthat occasion all big players are readyto catch up any mistake of yours. Weshould understand what our brandbrings to us new and whether wehave such brands. The third issue isthe price. The Nestle could lower theprice of its product by two euro andcompletely beat us, and two euro istoo much for the regional businesses.This is the reason why the regionalcooperation is significant for us.It does not have any sense that weall invest in the supplying centresor not to associate in the supplyingmarkets, Smrekar suggested andAnte Todorić, executive vice-presidentof Agrokor, agreed. Ante Todorićunderscored that as soon asCroatia enters the EU, this companyand all others in the region will facethe competitors worth 200 and morebillion euro, and the only way toconfront them is through networking.If there had been five companiessuch is Agrokor in Croatia, therewould not be any problems, and ifthere had been ten such companiesin Serbia, Serbia would not have anyproblems now, Todorić concluded.Investments in HR capitalA foreigner gets lost in papersPresident of the Managing Board ofPodravka company Zvonimir Mršićsaid that this Croatian companyis open for networking with othersin the region so as they could easierexhaust the resources and could besuccessful on the third markets. Tocome to the market of Turkey youhave to invest 30 million euro beforeyou start making a profit, he saidand familiarized the participants inthe panel discussion that Podravkahas its representative office inIstanbul which might serve as agood example to other companiesin the region. Mršić insisted on theconsumption without which theinfrastructure is meaningless. If wemiss something in the region thatis qualified and skilful staff, so wemust invest in the human resources,Mršić said.The CEO of Nectar Bojan Radun spokeabout the huge investments in thehuman resources. He said that Serbiashould not take the cheap labour forceas its advantage, on contrary it shouldboost its competitiveness and quality.Bojan Radun said that the acquisitionof Fructal indicates the importance ofthe regional market. Radun said thatthis company invests a lot in the verticalintegration and produces fruits on fivelocations in Serbia and three in Slovenia.Slobodan Petrović, director of DanubeFoods, said that the food pricesin Europe are similar to ours,but an average income is morehigher. He underscored the importanceof networking, because eachof our companies has one or moreexquisite brands, which is not enoughfor the global market.Except for the Victoria Group, wehave already had a word with allabout it to buy each other or to sellsomething or to put our forces together,but we have not made it. Firstand foremost, because we are all youngcapitalist having wrong understandingof the capitalism. We wantto be the major owners at all costs. Ifwe are not, we do not want to participatein a business, Petrović said andadded that Serbia has a lot of goodbrands in the confectionery industrywhich could be more competitive ifthe companies would unite.The moderator Miodrag Kostić closedthe panel discussion saying: ‘It is upto us whether we will associate andplay a game together or separate andwatch a match from the platform’On the question concerning the business conditions in Serbia ZlatkoBazianec, a consultant from the consultancy agency AT Kearney,answered: ‘ I see that only here in Serbia the big companies could bepunished. How to expect from a company to develop when it needs topay fines? Secondly, the price of the loans is too high because the banksare inefficient and it calculated in their price. There does not exist theclearly-defined subsidy policy. An investor has no idea what would bethe price of raw materials. A foreigner gets completely lost in papershere, Bazianec concluded.www.pks.rs

No 7466awardsRight of the public to knowCCIS awarded for bestInformation BookletOn the occasion of the International Right to Know Day, on the 28thof September 2012, Rodoljub Šabić, Commissioner for Information ofPublic Importance and Personal Data Protection, delivered the awardto the President of the Chamber of Commerce and Industry of SerbiaMiloš Bugarin for the best Information BookletExtending thanks for this recognizedaward Miloš Bugarin,president of the Chamber ofCommerce and Industry of Serbia,underscored that the national associationof Serbian businesses wasestablished in accordance with theLaw on chambers of commerce andthat it is not the budget institution,but it has the status of the state bodyaccording to the public powers deputedby the state. He remindedthat the Chamber of Commerce andIndustry of Serbia used to get theawards on the occasion of the InternationalRight to Know Day. Therefore,the main award the CCIS gotin 2008 as the special contribution tothe affirmation of the right to the freeaccess to the information of publicimportance and work transparency,and the same award was deliveredto the national association of Serbianbusinesses in 2009 in the categoryof the institutions on the level ofthe whole Republic of Serbia. MilošBugarin emphasized that the CCISdid not only meet its law obligationas the institution stipulated by theLaw, but it made all efforts to raisethe awareness and affirm the rightto the access to the information ofpublic importance. The InformationBooklet on the work of the Chamberof Commerce and Industry of Serbiaofficially was established on the 11thof March 2008 in Serbian and Englishlanguage, and recently it hasbeen amended in accordance withthe guidelines defined by the Commissioner.The Information bookletis one of the thorough documents,containing 112 pages and is regularlyupdated.On the occasion of the InternationalRight to Know Day , the jury, consistedof the representatives of academies,the Transparency of Serbia,the OEBS Mission and the UNDPSerbia, the association of citizensand professional associations of media– Coalition of NGOs for free accessto information, made decisionwhom to deliver awards. RodoljubŠabić delivered the award and statueto the President of the NationalAssembly of the Republic of SerbiaNebojša Stefanović for the contributionto the affirmation of the right tothe free access to information andwork transparency in the category ofthe supreme authority. The awardswere delivered to the Major of theCity Požarevac, president of the MunicipalityNova Varoš and secretaryof the Secretariat for Finances of theAutonomous Province of Vojvodina.The International Right to KnowDay was established in 2000, and inSerbia this data is being marked asof 2006 with a view to stimulate allbodies and authorities to improvetransparency of their work and cooperationwith citizens.M.N.www.pks.rs