NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 65 (.pdf)

uiosvetu marketinških komunikacijaUdarne vestiPriznanje za KrekerizamLaureat: Leo BurnettPrestižno priznanje, zlatni sat „movado” koji se dodeljuje kreativnim direktorima najkreativnijihoglasnih kampanja, ove godine pripao je agenciji Leo Burnett iz Beograda za kampanju pod nazivomKrekerizam (klijent: Jaffa). Žiri je u ovoj kategoriji (Grupa W) nagradio samo sedam kampanjaumesto dvanaest, kakva je inače praksa na ovom festivalu.Ovogodišnji pobednik takmičenja za najbolji plakat na zadatu temu (Portorož Piran PosterAwards) jeste autorka Slađana Danojević iz agencije New Moment New Ideas Company Beograd(plakati: Čamac, Talas, Ajkula).Pravi kuriozitet na ovogodišnjem festivalu u Portorožu bio je i Gran-pri u grupi E (dizajn i art direction)uručen predstavnicima agencije Prishtina za projekat pod nazivom Objava deklaracije o nezavisnostiKosova (klijent:Vlada Republike Kosovo). U istoj kategoriji, među finalistima, našla su sedva rada iz Srbije, oba agencije New Moment New Ideas Company (Lucky Calendar za Atlantis PrintingCompany i Put Serbia in EU za Peščanik Radio Show). Među finalistima takmičarskih kategorijainteraktivnog oglašavanja i medijskih kampanja (grupe F i G) nije se našao nijedan rad iz Srbije, nitiiz regiona, a priznanje je dodeljeno poljskoj agenciji Change Integrated za Spec Tab – online campaign.Imena nagrađenih agencija i pojedinaca u ostalim takmičarskim kategorijama biće objavljenau narednom broju NTV-a.

Poslovne vestiNovak zaštitno lice kompanije IdeaNovak Đoković je postaozaštitno lice hrvatske kompanijeIdea, jednog od najvećihtrgovinskih lanaca uSrbiji, potpisavši jednogodišnjiugovor o sponzorstvu.Direktor Idee Vladimir Bokanizrazio je nadu da će sesaradnja sa najboljim srpskimteniserom svih vremenaprodužiti i na duži period.Đoković je prvi sportistas kojim ova kompanija sarađujena taj način, ali, kakoje saopšteno, verovatno ne i poslednji.Odmah pošto je potpisan ugovor, Novak je počeo sa snimanjem oglasnog TV spotau prostorijama Idea extra trgovine u Beogradu. Premijera oglasnog spota očekujese u najskorije vreme, a emitovaće se na svim domaćim televizijama.Novak Đoković zaštitno je lice i kompanije Delta, tačnije vode „gala” i vozila BMWza koje je Delta ovlašćeni uvoznik. Đokovićeva popularnost sve je veća i na globalnomnivou, pa prema tome ne čudi interesovanje brojnih sponzora. Međutim, umarketingu postoji jasna linija koju treba podvući kada je o sponzorskim ugovorimareč. Treba voditi računa o tome da jedno ime ne postane zaštitno lice prevelikogbroja brendova jer se pri tome gubi ekskluzivnost, što nije dobro, kako za kompanijutako i za osobu koja je angažovana u promotivne svrhe.Novak će sigurno umeti da prepozna momenat kada je potrebno tu crtu podvući.Brošura za promocijuSrbijeUNDP Srbija i Agencija za strana ulaganjai promociju izvoza Republike Srbije(SIEPA) realizuju zajednički projekatčiji je cilj promocija kreativnihposlovnih usluga (dizajna, arhitekture iusluga oglašavanja i marketinga) na inostranimtržištima.U okviru tih aktivnosti, krajem godinepriprema se publikovanje brošurekoja će obuhvatiti ove oblasti u Srbiji ikoja će biti distribuirana pretežno potencijalniminostranim partnerima, adelom i Vladinim i međunarodnim organizacijamasa kojima SIEPA ima dugogodišnjusaradnju.Sem brošure biće izrađen i širi direktorijumkreativnih poslovnih usluga uelektronskom obliku koji će obuhvatitisve aktivne pojedince i preduzeća kojapopune anketu. Rok za popunjavanjeankete jeste 14. oktobar.Za više informacija možete kontaktiratisa Anom Ćurčin, projekt menadžerkom,putem telefona 063/160-75-13 ilimejla: ana.curcin@undp.org.NTV 3

Poslovne vestiPotpisan novi ugovor o saradnjiU beogradskom Sport kafeu, 1. oktobra potpisan je novi ugovor o saradnji kojimće se, treću godinu zaredom, domaće odbojkaške lige zvati Wiener Stadtische superliga za seniorke i seniore. U prisustvu velikog broja zvanica ugovore su potpisaliAleksandar Boričić, predsednik Odbojkaškog Saveza Srbije (OSS), Goran Ćato,predsednik PredsedništvaUdruženja odbojkaškihklubova Prvihliga (UOKPL), i KristofRat, član Upravnogodbora kompanijeWiener Stadtischeosiguranje. Ova austrijskakompanija nastavilaje da sponzorišenaše nacionalnoprvenstvo, a prošlogodišnjimšampionimau muškoj i u ženskojKristof Rat, član UO kompanije Wiener Stadtische osiguranjei Aleksandar Boričić, predsednik OSS (sa leva na desno)Zajedno na putu uspehakonkurenciji dodelilaje ček na 800.000 dinara.Pozorište Zvezdara teatar iagencija Blumen group nastavljajudugogodišnju uspešnusaradnju. Na izuzetno posećenojkonferenciji za novinare,koja je bila početkomoktobra, u pozorištu je najavljenopet premijernih predstava,koje će obeležiti prvupolovinu jubilarne 25. sezoneZvezdara teatra.Početak jubilarne sezone uZvezdara teatru obeležen jekoktelom, u čijoj su ponudi bilipravi srpski specijaliteti:domaći crni hleb, pečenje, pečenikrompir i paprike, ćufte,sir... Novinari i gosti su premijerno čuli bend Nesvrstani Dragana Jovanovića, saKatarinom Žutić, Natašom Marković i Marinom Pavlović, koji je izveo nekolikopesama iz predstave koju priprema – Nesvrstana strana muzike.Kokta strip konkursNa veb-sajtu www.cockta.rs počelo je takmičenjeza najduhovitiji strip sa junacima poznatihKokta stripova. Do kraja oktobra možete se oprobatikao pisac replika i komentara između veselihživotinjica, junaka Kokta stripova koje steveć upoznali tokom proleća i jeseni. Registrujtese kao takmičar i upišite dosetku u prazan oblačić.Svi posetioci sajta mogu da glasaju za najzanimljivijidijalog.„Kokta” (osvežavajuće piće kompanije DrogaKolinska – prim. Red.) za najkreativnije učesniketakmičenja pripremila je i nagrade. Poredonih standardnih, u vidu majica i iPoda, svakakoje najatraktivnija prva nagrada – pobednikće biti koautor novog TV spota i štampanog oglasaza „koktu”.Novi zakon o zaštitipotrošačaU toku je priprema novog zakona ozaštiti potrošača koji će biti usklađen sazakonodavstvom Evropske unije u toj oblasti,najavila je pomoćnica ministra trgovinei usluga Srbije Ljiljana Stanković.Ona je na okruglom stolu, koji jeodržan 6. oktobra u organizaciji Centraza demokratiju, rekla da se trenutno formiraradna grupa za izradu tog zakona,a uskoro se očekuje i početak javne rasprave.Prema njenim rečima, važno jeda organizacije potrošača u Srbiji budušto efikasnije i da sarađuju, kako međusobno,tako i sa Vladom.Predsednica Upravnog odbora Asocijacijepotrošača Srbije (APOS) EdinaPopov ukazala je na loš položaj potrošačau Srbiji, kao i na nedostatak zakonskihi adminstrativnih kapaciteta zazaštitu potrošača.In vino veritas!Pod pokroviteljstvom Ministarstva zaekonomiju i regionalni razvoj – sektorturizam i Ministarstva poljoprivrede Srbije,a u organizaciji Međunarodnog centraza unapređenje ugostiteljstva i turizma– Sacen International, 24. oktobrau hotelu Beograd Continental održavase manifestacija Vinofest 08. Ova svojevrsnaberza ponude i potražnje vina ihrane okupiće oko 200 izlagača.Pored degustacije biće organizovanoi stručno savetovanje na temu Umeće iznačaj slaganja hrane i vina uz prezentacijui demonstraciju veština u posluživanju.Posebna atrakcija manifestacijebiće Berza vina koja ugostiteljima možeda pomogne u izboru i sastavljanju vinskihkarti. Ovoj stručno-privredno-turističkojmanifestaciji prisustvovaće i kulinari,ugostitelji i menadžeri hotela izSrbije, Crne Gore, zemalja Jugoistočne iCentralne Evrope i iz dijaspore.Novo iz FruvitePrateći najnovije svetske trendove uoblasti proizvodnje i ambalažiranja negaziranihpića, kompanija Fruvita jelansirala nove voćne sokove i nektar napitkeu pet-ambalaži pod imenom „froovy”.Voćnu družinu „froovy” čine: voćnisok od jabuke i voćni nektari mango imarakuja, narandža i egzotik. Sva četiriukusa dostupna su u ambalaži od 1 l i0,33 l. „Froovy” ukusi su i zvanično voćnoosveženje učesnika muzičkog rijalitišoua Operacija trijumf. Slogan koji prati„froovy” jeste Froovy get groovy – voćekoje pokreće.NTV 4

Poslovne vestiKalendar marketinških dešavanja za oktobar 2008.Osmica za InfostudUlazna stranica sajta infostud.comdostigla je početkom oktobra Guglovuocenu 8 (Google page rank), od maksimalnih10 i, prema dosadašnjim saznanjima,jedini je sajt iz Srbije sa ovakovisokom ocenom. Rang osam, na primer,imaju i svetski sajtovi poput cocacola.com,ibm.com, disney.com, fbi.gov,svetski poznat sajt za zapošljavanje careerbuilder.comi drugi.Ovaj rang je broj koji Gugl dodeljujesvakoj Internet stranici i koji svedoči onjenom značaju na Internetu i relevantnostikoju joj google.com, kao najvećisvetski pretraživač, daje u svojim pretragamaInterneta. Što je sajt više rangiran,on sve teže dolazi do još viših ocena,o čemu svedoči i to što na svetu imasvega 17 sajtova čije stranice imaju maksimalnuocenu deset.Između poslovnihpartnera, pogotovu novih,prave se ozbiljni i temeljniugovori. Obećanja su zastalne, proverene partnereJa se nadam da će ruska kompanijaispuniti obećanje da će zadržati osnovnudelatnost, odnosno proizvodnju autobusai po isteku... Nadam se da nećemo postatimegamarket ili auto plac jer su Rusiobećali da će...Srećko Nijemčević,generalni direktor Ikarbusa,Privrednom pregledu, 7. oktobra u člankuRusi, ipak, nove gazde Ikarbusa.KonkursKnjiga grafičkih standardaKompanija Montenegro Airlines d.o.o.raspisala je konkurs za izradu knjigegrafičkih standarda. Kompanija pozivasve zainteresovane marketinške agencije,dizajnere, kao i sve ostale pojedinceili grupe autora, da dostave ponudu zaizradu knjige grafičkih standarda. Rokza predaju radova je 1. decembar 2008.godine u 12.00 sati. Radovi mogu bitidostavljeni poštom na adresu MontenegroAirlines, Ulica beogradska broj 10,81 000 Podgorica, sa naznakom Konkursza knjigu standarda. Ne otvarati ina mejl: marketing@mgx.cg.yu.Sve informacije o konkursu na vebsajtu:www.montenegroairlines.com1. Naziv konferencije:SEEMAR 2008.Vreme održavanja:13. i 14. oktobar 2008.Mesto održavanja konferencije:Hotel Zira, BeogradOrganizator: UUTIwww.seemar.rs2. Naziv treninga:PR – odnosi sa javnošćuVreme održavanja:13. i 14. oktobarMesto održavanja treninga:BeogradOrganizator:MCB–Menadžment centar Beogradwww.mcb.co.yu3. Naziv konferencije:Funky Busine$$: moderna poslovnafilozofija za uvećanje profitaVreme održavanja konferencije:14. oktobar 2008.Mesto održavanja:Madlenianum, BeogradOrganizator: Quality Pharm4. Naziv konferencije:Formiranje Radne grupe zaCentralnu i Istočnu Evropu(CEEWG)Vreme održavanja konferencije:od 15. do 17. oktobra 2008.Mesto održavanja:Bratislava, SlovačkaOrganizator:Evropska alijansa zastandardizaciju oglašavanja(EASA)www.easa-alliance.org5. Naziv seminara:Stanite ispred mikrofonaVreme održavanja seminara:18. oktobar 2008.Mesto održavanja:BeogradOrganizator:McCann Erickson Public Relationswww.mccannpr.co.yu6. Naziv seminara:Marketing planiranje –strategije i taktikeVreme održavanja seminara:21. i 22. oktobar 2008.Mesto održavanja:Aeroklub, BeogradOrganizator: EDGEwww.edge.co.yu7. Naziv konferencije:Volim brend, živim za brend 2Vreme održavanja:23. i 24. oktobar 2008.Mesto održavanja konferencije:Centar Sava, BeogradOrganizator: Dejan Šapićwww.dejansapic.co.yu8. Naziv konferencije:Sporto –5. međunarodni kongresza sport i biznisVreme održavanja:23. i 24. oktobar 2008.Mesto održavanja konferencije:Split, HrvatskaOrganizator:SPORTO , Hrvatskawww.sporto.hr9. Naziv događaja:Marketinški događaj godine –proglašenje najboljih inajuspešnijih firmi i pojedinacaVreme održavanja:31. oktobar 2008.Mesto održavanja:BeogradOrganizator:Mark-planetak, Pančevowww.taboomagazine.org10. Naziv seminara:Poslovna komunikacija – strategije,postupci, procedure, veštineVreme održavanja:31. oktobar i 1. novembar 2008.Mesto održavanja:Leonardo centar, BeogradOrganizator:IMC Consulting/Leonardo –Poslovna škola za marketingwww.leonardocentre.com11. Naziv seminara:Pogled iz virtuelnog svetaVreme održavanja seminara:1. novembar 2008.Mesto održavanja:BeogradOrganizator:McCann Erickson Public Relationswww.mccannpr.co.yuPreporukaŽozefa Lončara,glavnog i odgovornogurednika časopisa Taboo,marketinškimposlenicimaČitajte!ČasopiseMarketProgressiveWine styleGM-Business&LifestyleCaffe&BarNovineBiznisNTV 5

Veliki uspeh SačijaCrticaBeogradska filharmonija novi klijentSudeći prema oglasnim porukama koje se objavljuju u poslednjihmesec dana, Beogradska filharmonija postala je klijentnekada vodeće svetske agencije Saatchi&Saatchi (kojaje ostala velika, samo što nije više vodeća ni britanska).Šalu na stranu. Verovatno je u pitanju beogradski Sači uokviru LPT Publicis u vlasništu Žakline Nikolić-Kušić, kojanastavlja sa nelegalnim korišćenjem imena svojih poslovnihpartnera. Saatchi&Saatchi nije registrovan privredni subjektkod Agencije za privredne registre.Potpisivanje oglasne poruke imenom koje u Srbiji nije registrovano,prevara je tržišta i dovođenje privrednika u zabludu.Jeste i element nelojalne tržišne utakmice.Ali, naziv te firme piše na vratima. I to sa ulične strane!Nagradno pitanje glasi: Postoji li beogradski Sači?BASCAPICCPonovno suđenje zbog „šerovanja”fajlova putem InternetaOve nedelje u newsletteru Komisije za intelektualnu svojinu(BASCAP) objavljena je interesantna vest o sporu koji Asocijacijamuzičke industrije Amerike (Recording Industry Associationof America – RIAA) vodi na sudu protiv izvesnog Džejmija Tomasa(Jammie Thomas).Sudija u ovom postupku poništio je svoju raniju odluku kojomje Tomasu bilo naloženo da plati 220.000 dolara zbog toga što ješerovao (delio) muzičke fajlove preko Internet sajta KaZaa, i naredioponovno procesuiranje. Slučaj ovakve vrste bio je do sadajedini koji je RIAA dobila na federalnom sudu u SAD-u. Sudija jesvoj postupak obrazložio činjenicom da prilikom prvog suđenjanije bio u pravu kada je porotnicima rekao da su dokazi koje jeRIAA dostavila dovoljni za presudu. Svoju odluku on je zasnivaona tome da je za presudu dovoljan podatak da je Tomas uz pomoćpeer to peer veze (način prenosa fajlova sa jednog na drugi kompjuterputem Interneta) omogućio da muzički fajlovi budu dostupnina Internetu odakle se mogu skinuti u bilo kom delu sveta.Prošle nedelje sudija je naložio da se osnuje nova porota zaovaj slučaj, navodeći da je pogrešio kada je uzimao u obzir čvrstinudokaza i da je ta greška uticala na konačnu presudu.Inače, prva porota naložila je Tomasu da mora da plati 9.250dolara za svaku od 24 pesme koje je delio preko KaZaa InternetsajtaVesti iz svetaPartnerstvo koje zabrinjavaAntitrustovska istraga američkog Ministarstva pravosuđao oglašivačkom partnerstvu između kompanija Gugl (Google)i Jahu (Yahoo) ukazala je na rast zabrinutosti zbog potencijalnogprevelikog jačanja Gugla. Predstavnici nekih od najvećihameričkih oglasnih agencija smatraju da bi realizacija najavljenogpartnerstva značajno povećala cene oglasa a poznatiInternet pretraživač stekao bi preveliki udeo na brzorastućemtržištu veb oglašavanja, piše Njujork tajms.Podsetimo, navedene kompanije su ranije ove godine potpisaleugovor o oglašavanju koji bi Jahuu trebalo da povećaprihode za gotovo 800 miliona dolara na godišnjem nivou, au prvoj godini uticaće na operativne troškove s najviše 450miliona dolara. Uprkos sve većoj opoziciji tom partnerstvu,izvršni direktor Gugla Erik Šmit izjavio je kako je siguran urealizaciju tog projekta iako postoji mala zabrinutost da bi regulatorito zajedničko poslovanje mogli oceniti kao kartelskoudruživanje. Američko Ministarstvo pravosuđa najavilo je daće istražiti i poslovanje ostalih velikih svetskih portala kakobi se stekla potpuna slika o stanju tog tržišta. Prema nizu istraživanja,moćni Gugl pokriva više od 60 odsto svetskog tržištaInternet oglašavanja, a u saradnji s Jahuom taj se udeopenje na 76,6 odsto.Izvor: www.comart.baGorenje povećalo vrednost brendaza 63 miliona evraEvropski brend institut iz Beča predstavio je rezultate brendistraživanja na evropskom nivou prema kojem je Gorenje ostalonajvredniji slovenački brend podigavši vrednost robne marke za63 miliona evra, što je 16,5 odsto više u odnosu na prošlu godinu.Ukupna vrednost brenda Gorenje sada iznosi 445 miliona evra.Da bi bio uspešan, brend se mora prilagoditi regionalnim kulturama,očekivanjima i potrebama, navodi se u istraživanjuEvropskog brend instituta i dodaje da snažni brendovi treba dadoprinesu jačanju identiteta, povećanju zaposlenosti i ekonomskograsta.Postoji značajna razlika između istočne i zapadne Evrope napolju robnih marki sa dominantnom pozicijom međunarodnihkorporacija na tržištima istočne Evrope. Kao pozitivan primersvim članicama Evopske unije u izveštaju su navedeni Mađarskakomercijalna banka, OTP, ruski telekomunikacioni brendBeeline i slovenački brend kućnih aparata Gorenje. IstraživanjeEvropskog brend instituta, koje je objavljeno na veb-adresiwww.eurobrand.cc, pozicionira brendove kategorizujući ih u šesnaestindustrija, imajući u vidu korporacijski brend, individualnibrend, zemlju i industrijsku granu.Rusi i protiv SimpsonovihPornografija, ekstremizam i nemoral – reči su koje tužioci uRusiji koriste da bi opisali popularne američke serije kao što suSimpsonovi, Family Gay i South Park.TV stanice koje ih imaju na repertoaru, prisiljene su da prekinuemitovanje, što je dovelo do nezadovoljstva tinejdžera. Protivnicikažu da te serije „truju mozak ruskoj mladeži”, dok fanovinaglašavaju da kritičari „ne shvataju šale”.Kanal 2x2 suočiće se sa istragom zbog ekstremizma serijeSouth Park, a pitanje je i da li će mu biti obnovljena dozvola zarad – što će od 17. oktobra rešavati Federalni servis za monitoringu oblasti veza i masovnih komunikacija.NTV 6

Vesti iz svetaPažljivo birajte riječi...Gde su srpski stručnjaci?Pomeranje granica,kako onih pravih, takoi onih virtuelnih,čini se da je bio moto9. konferencije Hrvatskeudruge za odnosesa javnošću, održaneu Opatiji od 2. do 4.ovog meseca, pod sloganomPažljivo birajteriječi, netko Vasuvijek sluša.Dokaz tome je predavanjegosta iz Irana,profesora primenjenelingvistike – dr sci.Alija Rahimija, prvogučesnika konferencijekoji ne potiče iz anglosaksonskoggovornogDr Božo Skoko, jedan od najuglednijih stručnjaka za strateškokomuniciranje u Hrvatskoj i regionu, Teodora Matej, savetnicaOmbudsmana (Republika Hrvatska) i Nataša Pavlović-Bujas,direktorka agencije Blumen group, Beograd (sa leva na desno)i radnog područja. Dr Rahimi je predstavio brojne tehnike samoosnaživanja i umetnostikomuniciranja. Najveću pažnju prisutnih izazvala je upravo komparativnaanaliza načina i kanala komunikacije evropskog i azijskog modela.Izuzetno inspirativno, nedvosmisleno i promišljeno izlaganje imali su dr sci. MarijanaGrbeša sa Fakulteta političkih znanosti iz Zagreba i Krešimir Macan iz agencijeManjgura, koji su veoma vešto, demonstrirajući veliko poznavanje i teorije iprakse, „u tandemu” govorili o strategijama političkih kampanja, o pojavi novihlidera – preduzetnika – pogotovo kada su u pitanju lokalni izbori, o mikrookruženjui modernim glasačima, usmerenim samo na sopstvene potrebe. Jedan od interesantnih,za sve u regionu i utešnih zaključaka ovog izlaganja, jeste taj da jepersonalizacija izbora evropski trend, a ne samo „privilegija” zemalja u tranziciji.Njihovo izlaganje bilo je dobar uvod u pozdravni govor predsednika RepublikeHrvatske Stjepana Mesića, čije je prisustvo potvrdilo uspeh dosadašnjih naporaHUOJ-a da u javnosti istakne značaj komuniciranja i struke odnosa sa javnošću ipribliži je donosiocima odluka na svim nivoima.O upravljanju promenama, internim komunikacijama, o postavljanju i rušenjuvirtuelnih granica, o novim tehnologijama i njihovom uticaju na odnose sa javnošću,govorili su i ugledni predavači i praktičari struke – Rasel Grosman i MaršalManson iz Velike Britanije.Veliki odjek u javnosti, pogotovu u medijima, izazvala je polemika na okruglomstolu Novinarstvo i odnosi sa javnošću: dve profesije – dve etike?, na kome su učestvovalii predstavnici medija i predstavnici pi-ar struke. Diskusija je oscilovala odmeđusobnog optuživanja, u nekim trenucima i omalovažavanja, do pomirljivihtonova u trenucima kada su argumenti ustupali mesto emocijama i ličnim percepcijama.Dodirna, ali i bolna tačka obe profesije, jeste tendencija da se praktičari odnosasa javnošću uglavnom regrutuju iz redova novinara, što u hrvatskoj javnosti(a reklo bi se i u Srbiji), sugeriše da je najbitniji segment pi-ara u stvari onaj kojise tiče odnosa sa medijima. Kraj okruglog stola svako je dočekao u svom delu ringa.Sa vidljivim nestrpljenjem.U maniru svedene, jezgrovite, jasne i nedvosmislene komunikacije, stilom praveengleske dame, ove i slične nedoumice otklonila je Sju Volstenholm, predsednicaEUPRERA (Evropsko udruženje za istraživanje i obrazovanje u odnosima sa javnošću),završavajući svoje izlaganje na temu Upravljanje problemima konstatacijomkoja najlepše opisuje ulogu odnosa sa javnošću – da će svako ko provede jedanmesec uviđajući i participirajući interese drugih, sigurno steći mnogo prijatelja, ada će, suprotno tome, oni koji brinu samo o plasiranju svoje poruke, svog stava isvojih interesa i posle deset godina truda biti veoma usamljeni .Konferenciju je pratilo više od 250 učesnika, najvećim delom iz Hrvatske, ali iiz Bosne i Hercegovine i Makedonije. Iz Srbije, konferenciji su prisustvovali studenti– dobitnici nagrade na prošlogodišnjem PR Weeku, i Nataša Pavlović-Bujas,direktorka agencije Blumen group iz Beograda.Iznenadna kontrolamedijskih agencijaČeško regulatorno telo UOHS, koje sebavi sprečavanjem monopola i zaštitomtržišta od nelojalne konkurencije, izvršiloje iznenadnu i nenajavljenu kontrolu poslovanjatri češke agencije koje se bave kupovinomi prodajom medijskog prostoraza oglašavanje.Na udaru inspekcije su agencije OMDCzech, Medea i Media View, od kojih dvepripadaju bivšem zameniku češkog ministraza obrazovanje. Agencijski trio proveravase zbog optužbi za stvaranje kartelau okviru koga su dogovarane cene zaprodaju oglasnog prostora i vremena učeškim medijima.ASMEDI Newsletter, oktobar 2008.Nagrade za HenkelInternacionalna korporativna komunikacijakompanije Henkel dosledna je i vidnouspešna, mišljenje je žirija koji je odlučivaoo PR nagradi za 2008 u Nemačkoj.Žiri je odlučio da je Henkel bez konkurencijepobednik u kategoriji nazvanoj PRvrednost uz pomoć komunikacije. NemačkePR nagrade ubrajaju se među najprestižnijapriznanja kada je u pitanju oblastkomunikacija u toj zemlji i u toku ove godineza tu nagradu prijavljeno je bilo 265kompanija.Oduševljeni smo jer smo osvojili nagraduu ovoj kategoriji, naglašava Ernst Primoš,korporativni potpredsednik i direktorkorporativnih komunikacija u Henkelu,dodajući: Iskreno se nadam da je stari pristup– intuitivno ocenjivanje – nestao zauveki da ćemo početi da uviđamo vrednost strateškogpristupa oblasti komunikacija.Odeljenje za internacionalnu korporativnukomunikaciju u Henkelu uspelo jeda tokom proteklih godina od lokalnog uslužnogdelatnika postane strateški poslovnipartner. Prateći prodaju hemijskihproizvoda Henkela u 2001, počela je fazaponovnog korporativnog usklađivanja brendovai tehnologija. To je ojačalo Henkelovkorporativni brend i sposobnost upravljanjabrendom. Henkelova komunikacijskastruktura profesionalno je unapređena uzpomoć strategije ponovnog usklađivanja ikao takva je potom rasprostranjena u 60zemalja. To je zauzvrat zahtevalo globalnustratešku kontrolu i pristup koji je baziranna menadžmentu troškova. Za dugogodišnjukomunikacijsku strategiju kojaje u vezi sa korporativnim brendom, Henkelje u aprilu nagrađen nagradom za PRizveštaj, dok je u maju Henkelu uručena nemačkanagrada za poslovnu komunikaciju.NTV 7

Vesti iz svetaBlejk Čendli, direktor Fejsbuka za EvropuFejsbuk nije zamena za realni životSuočavamo se sa fenomenom Fejsbuka u celom svetu i zbog toga je najvećeinteresovanje vladalo za razgovor sa Blejkom Čendlijem, direktorom Fejsbukaza Evropu. U razgovoru sa novinarom Nedeljnih Taboo vesti Čendli je odgovoriona nekoliko pitanja koja se tiču ovog brenda.Prema njegovim rečima, za menadžment kompanije Fejsbuk trenutno sudve stvari prioritet: da se nastavi sa rastom i širenjem kruga korisnika i da senastavi sa razvojem aplikacija i poboljšanjem funkcionalnosti samog sajta. Nataj način, dodaje on, privlači se i veliki broj oglašivača što je jedan od glavnihizvora prihoda ovog sajta.Prešli smo cifru od 100 miliona korisnika i još uvek beležimo značajan rastširom sveta. Nemojte zaboraviti da smo još uvek mladi, imamo svega četirigodine i tek završavamo neke zadatke koje smo sebi zadali. Promenili smo načinna koji se oglašivači povezuju sa potrošačima. U pitanju je drugačiji pristup odtradicionalnih medija pa čak i od samog načina pretrage putem Interneta.U 2006. godini 93 odsto posetilaca sajta Fejsbuk bili su korisnici iz SjedinjenihAmeričkih Država. Taj broj je sada oko 33 procenta. Ostvarili smoveliki rast na svim kontinentima, posebno u Latinskoj Americi i Evropi – kažeČendli.Na osnovu čega se oglašivači odlučuju da ulože kod vas?Jedan od najbitnijih indikatora za njih jeste tzv. rast kritične mase. Na mnogimtržištima Fejsbuk koristi više od 50 procenata korisnika Interneta, ili 20 do30 procenata celokupnog stanovništva neke zemlje. Što je najvažnije, ove brojkesu stalno u porastu i ti podaci imaju značajan uticaj na oglašivače i na to kakoće trošiti svoj novac. Očigledno je da je interesovanje oglašivača srazmernosvakodnevnom porastu broja korisnika Fejsbuka. Međutim, ne fokusiramo se samo na formulu jedna država – jedno tržište, već namnogo više faktora među kojima je i jezičko područje.Verujemo da ne možemo samo kreirati neku kampanju i plasirati je potrošačima. Dozvoljavamo im da brendovi budu deo njihovekonverzacije. Na taj način nastaju i neke grupe na Fejsbuku koje mogu biti mnogo delotvornije nego bilo koji oglasni spot ili poruka.Takođe, kada na Fejsbuku postanete fan nekog brenda i uđete u njegovu grupu ili prokomentarišete neki oglasni TV spot, to ćevideti svi vaši prijatelji, koji takođe mogu pogledati o čemu se tu radi i učiniti isto. Tako se taj lanac potrošača, koji se upoznaju sanovim proizvodima, kampanjama, filmovima, muzici itd. širi.Kakav je, po Vašem mišljenju, uticaj Fejsbuka na svakodnevni život korisnika?To je zaista individualna stvar. Ne pokušavamo da promenimo način na koji potrošači sprovode svoje navike. Samo pomažemoda se omogući efikasnija komunikacija između prijatelja i porodica. Ne bavimo se konkretno proizvodnjom sadržaja. Ko i kakokoristi Fejsbuk, to zaista zavisi od njih. Na primer, imamo neke demografske podatke koji pokazuju da mladi, za razliku od starijih,Fejsbuk koriste drugačije, ali ono što je dobro u vezi sa ovim sajtom jeste da je koristan svim generacijama. Svi imaju prijatelje iporodicu. Znači, njegova osnovna namera jeste da povezuje ljude, ali on ne može biti zamena za realni život i odnose u njemu.Da li znate da je Fejsbuk zabranjen u institucijama Vlade Republike Srbije zbog toga što, kako tamo navode,zaposleni provode mnogo vremena na vašem sajtu?Nisam čuo za taj podatak (smeh), međutim, mogu Vam reći da nije prvi put da čujem kako poslodavci smatraju da Fejsbukmože uticati na produktivnost. No, podsetiću Vas da su i u vreme kada su nastali Internet i elektronska pošta, poslodavci brinulikako će to uticati na produktivnost jer će zaposleni, navodno, provoditi sve radno vreme na Internetu. Svi smo se uverili da to nijetako i da je Internet mnogo unapredio poslovanje. Uostalom, kompanije i državne institucije mogu odlučiti koliko i da li ljudi mogukoristiti Fejsbuk. Međutim, mislim da će ljudi sami pronaći balans jer im je u početku sve interesantno i zato tamo provode mnogovremena.Na nekim tržištima postoji trend da poslodavci omogućavaju upotrebu Fejsbuka u određeno vreme, npr. od 8 do 10 časova ujutru,ili u vreme ručka, ukoliko nemaju poverenja u zaposlene da će sami sebe kontrolisati.Gledajući sajt Vaše kompanije, primetio sam da su radni uslovi slični uslovima u, na primer, Guglu, lepodizajnirane prostorije, maksimalni radni uslovi sa mnogo mogućnosti koje su nekima nedostupne i u privatnomživotu. Da li i Vaša kompanija spada u red onih koje plasiraju nov pristup u odnosu prema zaposlenima?Veoma vodimo računa o tome. Kultura kompanije veoma je važna. U njoj svakodnevno veoma naporno radi mnogo inženjera kojisu tu nekada i po ceo dan. Međutim, oni i uživaju na svom radnom mestu baš zbog uslova koje im pružamo. Stvorili smo okruženjekoje deluje inspirativno za zaposlene i na taj način im se odužujemo za sve što čine za kompaniju. Svi koji rade u Fejsbuku, voleFejsbuk. Svi su zagrejani za taj brend, a kada imate takvu radnu atmosferu, veoma je lako kreirati dobru radnu kulturuNTV 8Bio, video, fotografisao i napisao: Petar Stakić

Zanimljivosti iz svetaPreskupo pušenje u filmskim scenamaU vreme kada se u Evropi gotovo bez izuzetka uvode zakoniprotiv pušenja na javnom mestu, nije nezanimljivo napomenutida su sve najveće zvezde iz zlatnog doba Holivudauzimale ogroman novac od proizvođača cigareta da bi promovisalenjihove proizvode i pušenje.Istraživanje koje je nedavno sproveo i objavio Univerzitetu Kaliforniji, otkrilo je da je to činilo čak oko 200 najpoznatijihi najpopularnijih glumaca „fabrike snova”. Među onimaza koje je utvrđeno da susvoju „lošu naviku” umelida unovče, našli su se najvećipoput: Džona Vejna,Klerka Gebla, SpenseraTrejsija, Garija Kupera,Bet Dejvis, Barbare Stenviki Džoane Kraford.Svi oni popularizovalisu pušenje u filmskim scenamai uzimali sume kojebi se u današnjoj vrednostimogle uporediti sa okotri miliona dolara na godišnjemnivou. Duvanskaindustrija zauzvrat je finansiralanjihovu promocijui filmove.Smeće u izloguDuša grada, nevladina organizacija iz Ouklenda (Novi Zeland),započela je društvenu kampanju kojom želi da skrenepažnju žitelja ovoga grada na to koliko smeća se baca u tokunedelje oko jednog autobuskog stajališta. Svakoga dana smećekoje se prikupi u blizini, odlaže se u izlog autobuske stanicekako bi se slikovito prikazalo koliko se na ovom mestunakupi smeća u toku samo jedne nedelje.Kampanju je osmislila agencija Colenso BBDO iz Ouklenda

Očima stručnjakaPiše: Miroslav A. MušićDelo koje nas čini boljima i – vrednijimaRetrospektivna izložba Dušana Petričića Autobiografika,Muzej primenjene umetnosti.Posle retrospektive Ljubomira Pavićevića Fisa, beogradski Muzej primenjene umetnostipriredio je novu izložbu koja će, takođe, ostati zabeležena u analima ovog hramaprimenjenih umetnosti i dizajna kao projekat koji znatno doprinosi istorijsko-stilskomsagledavanju primenjenih umetnosti i dizajna tokom druge polovine minulog vekana tlu Srbije. Radi se o retrospektivnoj izložbi Dušana Petričića (1946, Beograd) podnazivom Autobiografika, na kojoj je predstavljeno blizu dve stotine karikatura i ilustracija,ilustracija knjiga za decu, plakata i kalendara i skica nastalih od 1965. do2007. godine. I ovog puta galerijski prostor muzeja pokazao se nedovoljnim da bi sejavnosti predstavilo sve ono što Petričića čini posebnim, vrednim i zanimljivim u svetukarikature, ilustracija i grafičkog dizajna. Tako smo ostali uskraćeni za projekte poputplakata za Jugoslovenski aerotransport, oglasne kampanje Crnagoracoop pod nazivomČiča Gliša, čudo od slatkiša i desetine drugih kojih se rado sećamo kao ostvarenjakoja su unela promene u svet tržišnih komunikacija.Dušan Petričić je beogradski đak. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti1969. godine, u klasi prof. Bogdana Kršića, sa knjigom originalnog metaforičnognaziva Karafindl. Ovim bibliofilskim izdanjem, u kojem su ilustracije aforizama BraneCrnčevića i tekstovi za decu Dušana Radovića, objedinio je satiru poput sirćeta sadečijom poezijom kao slasnim zalogajem. Time je naznačio da jugoslovenska scenailustrovanja i karikature postaje bogatija za jedno novo ime i – osobeno stvaralaštvo.Od 1969. do 1987. godine urednik je za karikaturu u Večernjim novostima, dok naAkademiji primenjenih umetnosti radi kao vanredni profesor u ateljeu za grafiku iknjigu do 1991. godine. Potom odlazi u Rim, a od 1993. godine živi i radi u Torontu. Prema njegovim izjavama, uskoro će se vratiti uBeograd jer tamo gde danas živi, „kanadska konzervativna partija sve je učinila da što više uskrati novac umetnosti i kulturi”, a on umetnost,koja je uvek po strani, pokušava da smesti u karikaturu.Beogradska retrospektivna izložba na izvestan način prati životni put Dušana Petričića tako da se na njoj mogu sagledati dva segmenta:stvaralaštvo nastalo do odlaska u Rim i Toronto a, potom, ono što je nastajalo u ovim gradovima. Obiman, gotovo monografski katalog satekstovima Bogdana Kršića, Rastka Ćirića i Slobodana Jovanovića, kao i stotinak reprodukcija, govori o tome da su se organizatori potrudilida ovaj izuzetan kulturološki događaj bude dostojno i zabeležen. Dodamo li tome i dobro vođen publicitet, možemo zaključiti da je sve izuzetno.Stvaralac poput Dušana Petričića to je i zaslužio. Njegov čovečuljak sa naočarima, velikim oblim nosem i cilindrom godinama je izvirivaosa stranica Vidika, Ježa, Književnih novina, Poletarca, Kekeca, Večernjih novosti, TV novosti, upirao se našem pogledu sa korica NIN-a,Ekonomske politike, izvirivao iz knjiga Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Ljubodraga Simonovića, sa plakata, kalendara, animiranihknjižica namenjenih promociji Beograda (Beograd i Beograđani) i niza drugih dela, poput omota za ploče Arsena Dedića i Dragana Lakovića,korica za sveske (Galerija Sebastijan), crteža za scenografije TV emisijeDaj mi krila, animiranih špica (TV Poletarac) i animiranog filma Plavizec. Dolaskom na severnoameričko tlo, čovečuljak se transformisao ulica sa špicastim ili kukastim nosem, koja svojim izgledom bodu sveoko sebe, posebno u rubrici Dušanov svet koju pune dve godine pripremau dnevniku Toronto star (The Toronto Star).Tokom četiri decenije rada, ilustrovao je 33 knjige, gotovo svake godinepo jednu. Imao je desetine izložbi i dobio pregršt nagrada i priznanja.Sa Dušanom Radovićem je uradio čitav niz remek-dela, odKarafindla, pa preko Poletarca (1973–1975) do TV kuvarica, NikoleTesle – priča o detinjstvu, Sedi da razgovaramo i niza drugih. Slično jei sa Ljubivojem Ršumovićem, čiji se projekti Još nam samo ale fale iNevidljiva ptica i danas pamte kao najuspešnije ilustrovane knjige zadecu. Bušava azbuka, Guliver među Liliputancima, Ulica šetalica, kaoi knjige nastale u Kanadi o kojima Stiven Heler piše: Dušanovi radoviza decu su šareni i izuzetno veseli, dok su njegove političke karikaturetamnijeg tona, ali su i jedni i drugi ukorenjeni u smislu za humor. U njegovomdelu značajno mesto je imao i Aleksandar Cvetkovski, urednikDetske radosti iz Skoplja, o kojem u katalogu nema ni reči, što govori otome da je mnogo toga ostalo nepoznato priređivačima izložbe.Znao je Dušan Petričić da od „preteških” tekstova napravi ilustracijujednostavnih i razumljivih vrednosti. I nauku je činio manje komplikovanom.Kretao se kroz medije sa lakoćom i jednostavnošću. Njegovamisao, stav ili poruka dopirali su do uma i – srca. Pogađali su u središte,činili nas bogatijima i – vrednijima. Poput legendarnog čiča Gliše, kojiNTV 10Ilustracija za dnevni list The Toronto star, 2002. godineIlustracija za naslovnu stranu časopisaEkonomska politika, 1970. godinese sa lakoćom kretao po ekranu nudeći slast keksa, kojeg više nema.Ostala su samo sećanja

KomentarPolitika traži gloduraPrimer za ugled ili izuzetakBio je to događaj sam za sebe. Čitati oglasnu poruku kojomPOLITIKA NOVINE I MAGAZINI traži budućeg glavnog i odgovornogurednika.Otkud to pa odmah DOŽIVLJAJ?!Oglasna poruka nije objavljena u dodatku Posao niti u svakodnevnomprilogu Oglasi, čije se površine uredno i u kontinuitetunude drugim oglašivačima. Oglas je objavljen, u formatu 1/1, na8. strani, u okviru redakcijskog dela novina.Znači li to da sama Politika priznaje da će oglasna poruka utzv. redakcijskom delu biti na enti više zapažena nego u dva citiranapriloga? Da se budući glodur traži među ljudima ozbiljnihnavika i društvenog položaja što se, verovatno, ne bi moglo očekivatiod čitalaca koji traže posao jer su nezaposleni ili nezadovoljnipostojećim poslom, odnosno i među ljudima koji imajuvremena da čitaju oglase?Pošto je oglasna poruka celostrana, da li to znači da će, od sada,i drugi potencijalni oglašivači moći da zakupe cele strane i naredakcijskim stranama, a po normalnim cenama a ne po uvećanim,čime se vrlo jasno potvrđuje da je poznato da su efekti oglašavanjaveoma različiti u zavisnosti od pozicije oglasne porukeu novinama. Da se oglasna poruka, ilustracije radi, automobila„mercedes”, „audi”, BMW ili drugih znamenitih marki ne moguoglašavati u prilozima jer tu nema čitalaca određene kupovnemoći i socijalnog statusa.Može li se smatrati da je celostrana oglasna poruka na tzv. redakcijskimstranama (kažem tzv. redakcijskim stranama jer bibriga glodura trebalo da se odnosi na sve strane, od prve do poslednje)ne samo potvrda pojedinaca o padu prodajnog tiraža, koju,na sasvim određeni način, potvrđuje i sam Upravni odbor Politikesvojim saopštenjem sa sednice od 22. prošlog meseca da je za prvihšest meseci ove godine planiran prihod u iznosu od 748 a da jeostvareno 659 miliona dinara, ili da je plan ispunjen sa 88 odsto (ilida je podbačaj 12 odsto - poluprazna ili polupuna čaša!), već i potvrdapada prihodovanja od prodaje oglasnog prostora?Indirektno, u korist Politikine kuće a na štetu oglašivača. Dali se, i na ovaj način, postavlja pitanje odgovornosti, ali i profesionalnostitzv. medija bajing agencija? Na koji način opravdajuklijentima potrebu da se njihova oglasna poruka nađe na stranicamalista i časopisa čiji tiraž permanentno pada, samim timi ugled (ali, tome nije mesto u ovom prilogu)?Oglasna poruka Politike, odnosno njeni autori, nastavlja daiznenađuje svoje čitaoce.U drugom poglavlju poruke jasno se kaže je posao glodura ibriga o ostvarenoj prodaji uz rast ugleda i uticaja lista (citat).Da li to znači da će glodur Politike morati od svog direktoramarketinga da svakodnevno traži rezultate istraživanja pozicioniranostilista, odnosno odjeka tržišta u uređivačkoj politici, kakobi se svakodnevno merilo kako se ostvaruje pravo javnosti da7. oktobar 2008.razume svet u kome živimo i poštujući najviše standarde novinarskeprofesije (citat iz oglasne poruke)?Da li je ovo indirektno priznanje da je nemoguće utvrditi, papotom i realizovati, uređivačku politiku bez njene dnevne proverekoja se isključivo i jedino meri na tržištu, i koja se najdirektnijeizražava obimom ostvarene prodaje, ne samo tiraža već ioglasnog prostora?Da li to znači da će među članovima uređivačkog tima, odboraili kako će se već zvati, sedeti i direktori marketinga i oglasneslužbe?U trećem poglavlju oglasne poruke Politika je kontradiktorna.Ne priznaje da je politika oglašavanja sastavni deo uređivačkepolitike, da sadržaj i način objavljivanja oglasnih poruka,do imena oglašivača, i te kako formira sud o nekim novinamaili časopisu.U četvrtom poglavlju, uz sve uvažavanje prema drugima,oglašivač kaže da će glodur Politike morati da sarađuje i sa drugimsektorima u koje spadaju marketing, prodaja, oglasno... iart sektor, što ukazuje (ili potvrđuje) da treće poglavlje nije slučajnonapisano.Zbog budućnosti, znajući da je ovo nepopularno, Politika morada reviduje svoje cenovnike oglašavanja na niže. Da budusrazmerni njenoj sadašnjoj a ne željenoj tržišnoj pozicioniranosti.Neke cene oglasnog prostora rastu srazmerno povećanju prodatogtiraža. To će, automatski, značiti i povećanje ugleda i uticajalista.Prodati tiraž, ugled i uticaj jedno iz drugog rezultiraju. Aonda će to pravilno protumačiti i oglašivači – usmeravanjemoglasnih poruka u sam list i njena periodična izdanja - časopise(koji prežive)Ime i prezime poznati RedakcijiU elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom Časopis TABOO izlazi četiri putagodišnje Godišnja pretplata iznosi 12.000 dinara/neto, PDV 8% Pretplatnici časopisa TABOO besplatno dobijaju 48 brojevaNEDELJNIH TABOO VESTI u elektronskom izdanju Godišnja pretplata na NEDELJNE TABOO VESTI (48 brojevagodišnje) iznosi 3.000 dinara neto na elektronsko i 6.000 dinara neto na štampano izdanje. Pretplatnici na časopis TABOOuživaju popust od 20% Urednici i novinari privrednih rubrika u srpskim medijima kao i nastavno osoblje sa svih univerzitetakoji predaju marketing i srodne predmete na spisku su počasnih primalaca Glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan LončarOurednik: Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija Komanov novinari: Jelena Ivanović i Petar Stakić 0 osnivači izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatuza informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo je i glasiloGrupacije marketinških agencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 PančevoOt/f:013/300-093, 300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org štampa: Jovšić Printing Centar, BeogradOTaboo & Grafika JovšićNTV 11

O s v r tPiše: Žozef-Ivan LončarO SSP iz drugog uglaNaši privrednici nisu spremni (osposobljeni)za slobodnu tržišnu utakmicu (nastavak)E g o i z m iNema više tabu tema.Pokopane su uz najviše počasti!Petar LazićU prošlom broju Nedeljnih Taboo vesti pokušao sam da objasnim,jasno, subjektivno, ali kroz lupu ličnog dosta bogatog iskustva,uočenu razliku između pojmova trgovac i marketinški(ili: tržišno) orijentisan poslovni čovek.Vrlo verovatno ne bih se u sve ovo upuštao da nisam pročitaou jednom ozbiljnom članku još ozbiljnijeg izdanja kako sustranci na radu u Srbiji dominantniji u znanju u odnosu na naše,odnosno da baš na temelju obrazovnog sistema koji je, baru nekim oblastima, uočljivo napredniji, grade svoju tržišnupozicioniranost ispoljavajući konkurentsku prednost.Šta je to što skoro nijedan naš privrednik ne zna, bar na osnovumojih susreta sa njima u poslednjih četrdeset devetgodina radnog staža:- apsorpcionu moć tržišta za određeni proizvod ili uslugu,- odnos ponude i potražnje (tog proizvoda ili usluge),- stepen svog učešća u zadovoljenju tražnje,- indeks kupovne moći potrošača,- strategiju i taktiku svojih konkurenata, ne samo horizontalnihveć i vertikalnih,- metodologiju i tehnologiju osvajanja kanala distribucije,- organizovanost prodajne operative u odnosu na tržišne potencijale,svoje i konkurentskih aktivnosti na segmentima tržišta(koji su najmanje geografski pojmovi a upravo je segmentacijatržišta zastupljena u 99 odsto slučajeva u srpskoj privredi),- stimulaciju prodajne operative a da to ne bude samo na osnovuobima ostvarene prodaje, odnosno fakturne i naplaćenerealizacije (koliko god to bilo važno, napokon, od toga se živi,reći će mnogi!),- metodologiju, ali i njenu primenu u permanentnom izučavanjuposlovne politike postojećih ali i potencijalnih konkurenata,te strategiju i taktike u svakodnevnoj primeni poslovnea iz nje, prodajne, razvojne i drugih politika koje bi trebalo dabudu svojstvene tržišno usmerenom privredniku.(Da ne bude zabune ni zablude: 99 odsto srpskih firmi nemanapisanu poslovnu politiku i kontrolne mehanizme njenog izvršenja.Pa kako će druge?)Veoma sam ubeđen da su to slabe tačke naših privrednika,odnosno da su to znanja koja bi trebalo da poseduju članovi uprava,naročito onih sa ekonomskim obrazovanjem.Kada su diplomirani ekonomisti u pitanju, vidno je njihovonepoznavanje naprednih istraživačkih tehnika, naročito umećačitanja dobijenih rezultata istraživanja od, na primer, autoritativnihistraživačkih agencija (o umeću ukrštanja podatakaneću ni „a” da kažem!), koje poodavno koriste instrumente itehnike istraživanja skoro nepoznate našim ekonomistima (makar„juče” tek diplomirali) a tek stručnjacima drugih profila!U posleratnom razvoju zemlje (mislim na ono posle 1945.godine), bilo je uobičajeno da fahmeni budu na čelu specijalizovanihpreduzeća. Na primer, hemijske industrije hemičar ilitehnolog, farmaceutske industrije – lekar, farmaceut ..., mašinogradnje– mašinski inženjer, prehrambene industrije tehnolog(ako to mesto, kao i u drugim industrijskim granama, nijeveć zauzeo „naš poverljivi drug”, određen od zna se koga!); građevinskeindustrije – građevinski ili inženjer arhitekture... mogaobih mnogo slučajeva nabrojati.Bilo je to, tada, najnormalnije. Vladala je proizvodna orijentacijapreduzeća. Čini mi se da se te navike ni danas nismoodvikli.Sada sve više razumem Filipa Ramena, Francuza, jednog odtada dvojice dobitnika najvećeg priznanja Francuske akademijekomercijalnih nauka za delo Industrijska propaganda, injegovu repliku jednom našem direktoru tehničkog obrazovanja:Tačno je. I ne samo u Francuskoj, na čelu mnogih firmi uindustrijski razvijenim zemljama su inženjeri. Ali oni ne koristesamo svoje obrazovanje pa dupliraju ulogu tehničkog direktora.Kada u njima otkrijemo talenat za rukovođenje, pošaljemo ihna dopunsko obrazovanje za menadžere koje nije kraće od jedneškolske godine. Tamo nauče šta ne znaju: iz ekonomije, prava,finansija ... Ali, naučimo ih i kako se otkriva ko je naš kupac izbog čega je baš on a zbog čega drugi nije; kako, uopšte, otkritipostoje li kupci za naš određeni proizvod (ili uslugu) i da li ihima dovoljno da bi kupili našu predviđenu proizvodnju i podkojim uslovima, jasno, ne poslednje i ne manje važno, kako doćido njih!Naučimo ih o psihologiji ličnosti, psihologiji pregovaranja,prodaje, ponašanja potrošača ... I tako, dobijemo uspešnog, tržišnoorijentisanog (usmerenog) privrednika!Znam da postoji nauka koja se bavi etikom. Znam da se izučavana malom broju fakulteta društvenih smerova.Nikada nisam razumeo zbog čega se taj predmet ne izučavai na fakultetima drugih profila, naročito na onima gde su uobičajenirad i susretanje sa ljudima. Pogotovu na ekonomskim.Ne bi bilo loše da se shvati zbog čega je čovek gospodar svoje rečidok je ne izrekne da bi, potom, postao njen sluga!Laži se, na primer, ne praštaju. Vraćaju se kao bumerang.Biznis je korektan, reče mi mister Abramson iz istoimenevašingtonske marketinške agencije, prilikom učinjene mu posete,samo onda ako partneri u jednom poslu bar približno istoprofitiraju.I još mi dodade: Slagati ili prevariti jedan drugog, to u SADviše ne prolazi. Od istoka do zapada, brzinom munje, prenesese vest da je XY prevario ili slagao ZQ. A to znači, oprez, gospodo!I ne samo zbog svega iznetog, jesam za slobodnu tržišnuutakmicu – i to bez granica, život sam posvetio toj filosofiji, aliće cena za mnoge privrednike, znači i za firme kojima oni rukovode,biti surovija. Ne preskupa. Surova! Između ostalog jernisu adekvatno obrazovani. Ogromna je razlika između proizvodnei tržišne orijentacije preduzećaNTV 12