voda predavanje - www.farmacija.ac.me

1VODA ZA PIĆEVoda igra važnu ulogu u životučoveka.Kod odraslih osoba voda zauzimaprosečno 60% telesne mase i neophodnaje za odvijanje svih fizioloških procesa uorganizmu.21

Voda Najzastuplenija od svih kopmonentihrane, ali i najviviše zanemarena od svih,je VODA ZA PIĆE. Lako je definisati biološku potrebu zavodom, ali se često zanemaruje njenoprisustvo u hrani, kao i doprinos čvrstehrane unosu vode.3Voda večita zagonetka Jedno od najrasprostranjenijihjedinjenja na palneti42

Voda predstavlja izvorživota nazemlji2/3 planete zemlje je prekriveno vodom, koja daje plavuboju planeti. Prisustvo vode se dovodi u vezu sanasatankom života na drugim planetama.563

Prirodne vode Prirodne vode mogu da se svrstaju u tri grupe:1. atmosferske –kiša, sneg rosa, mraz, magla, od kojih kišnicai sneg mogu daljem prečišćavanjem da se koriste kao vodaza piće.2. površinskeinske-okeani, mora reke, jezera, močvare.Prečišćavanjem reka, jezera može e se dobiti voda za piće. Unovije vreme čak i morska voda , procesom desalinacijemože e da se prevede u pitku vodu. Npr na Budvanskoj rivijerina taj načinće e sledeće e godine rešiti problem sa pijaćomvodom.Kupljeno je od izraelaca aparat ya desalinaciju kojinije instaliran na vreme (za leto 2007).3. podzemne vode-reke ponornice,izvori, su izvori pitke vode.7PODZEMNE VODE Podzemne vode nastaju tako što atmosferskavoda (kišnica) ponire kroz porozni teren iakumulira se na neporoznom terenu. Zbogtoga je putovanje atmosferske sadapodzemne vode veoma dugo i predstavljastarost podzemne vode. starost vode1. izotop C do 40 000 god,2. izotop H do 50 god84

Upotreba vode0 20 40 60 8070%8%22%AgrikulturaVoda zadomacinstvoIndustrija9DISTRIBUCIJA VODESadržaj aj vode u organizmu zavisi od starosne dobi105

DISTRIBUCIJA VODESadržaj aj vode nije isti u svim tkivima,Masti povećane, sadržaj aj vode manji.11DISTRIBUCIJA VODE126

ubrezi (50%)ELIMINACIJA VODE koža a (30%) pluća a (15%)( stolicom (5%)Gubitak 1,5 – 2,5 l vodednevno.13147

METABOLIČKA VODA15METABOLIČKA VODA MASTI100 g 107ml(35g 40ml)15% UGLJENIH HIDRATA100 g 55ml(300g 150ml)25%60%ugljeni hidratimastiproteiniPROTEINI100 g 41ml(60g 25ml)215ml168

Zavise od uzrasta,stanja organizma,fizičke aktivnosti,spoljne temperature,vlažnosti vazduha inačina odevanjaDnevne potrebe17189

ŽeneMuškarciDecatrudnicelaktacijaDNEVNE POTREBE (L)Prosečniuslovi2,24,83,32,91,0Fizičkaaktivnost4,54,54,519DNEVNE POTREBEIZVORml VODE uneti na danPitka voda, čaj, sokoviSupaČvrsta hranaMetabolička voda800-1000500-600700200-300UKUPNO2200-260026002010

1121SADRSADRŽAJ VODE UAJ VODE UNAMIRNICAMANAMIRNICAMA5252-7171šunkaunka8383kivikivi5353piletinapiletina9090vivišnjanja5454GovedinaGovedina8888bananebanane7070svinjetinasvinjetina8484jabukajabuka7373-7575Meso ribeMeso ribe7575jajejaje1212brabrašnono8888-9090mlekomleko4545-5050hlebhleb8080-8888VoVoć.sokovi.sokovi7272krompirkrompir7272-8989vinovino8888šargarepaargarepa9292-9595pivopivoSadrSadržajajvode (%)vode (%)NamirnicaNamirnicaSadrSadržajajvode (%)vode (%)NamirnicaNamirnica22

-1%(1 l)-3%(2 l)-5%(3,5 l)-6%(4,2 l)-7%(6l)Žeñ,KLINIČKA KA SLIKADEHIDRATACIJEŽeñ, , umor, sušenje usta, redukcijaurinacije, hemokoncentracijaTeškokoće e u koncentraciji, glavobolje,insomniaTežak poremećaj termoregulacije (edem,tetanija, sinkopa, hiperventilacija)Kolaps, toplotni udar sa mogućimegzitusom23STANJA SA PROMENJENIMPOTREBAMA ZA VODOM DIJAREJA iFEBRILNOSTNeophodno jepovećati unos vode ipreporučuje uje seuzimanje sredstvo zarehidrataciju DIJABETES MELITUSMetabolički nekontrolisan diabetes,sa povećanim nivoomšećera era u krvi i urinudovodi do učestalnogumokrenja idehidratacije.Povećati unos vodena 3-434 l dnevno2412

STANJA SA PROMENJENIMPOTREBAMA ZA VODOM DIJABETES INSIPIDUS(Bolest karakterišenedostatakantidiuretičnognoghormona i povećanaurinacija) EFLUX (perikardialni(perikardialni,pleuralni, ascitesni)Smanjiti unos vode Akutni renalnibolesniciSmanjiti unos vodeSmanjiti unos vode25Hemijska struktura vode Dipol Asosovani molekuli usled nastankavodoničnih nih veza Anomalija vode: Viša a tačka ključanja2613

Voda kao dipol27Interakcije vode imakronutrimenata Lipidi se ne mešaju sa vodom Ugljeni hidrati se rastvaraju usledgradjenja vod veza sa vodom, Za AK vodaje odličan rastvarač.O HC H 2O HHHH OHHHOOO HH O HC H 2O HHHH OHHOO HO HHHOH2814

Kvalitet voda Tehnološki razvoj dovodi do zagañenjavodnih resursa. Teže e se proizvodi voda koja zadovoljavanorme u Pravilniku Polazna sirovina: podzemne i površinkevode Podzemne vode su čistije29Priprema vode za piće Veoma kompleksna oblast Kvalitet vode za piće e je posledica svihdešavanja u sistemu snabdevanja:Resursi, transport, mesto priprema,vodovodna mreža.3015

Monitoring voda Delatnost uspostavljanaj i održavanjaravnotežnog nog stanja je upravljanje vodama.1. zaštita kvaliteta voda2. upravljanje kvalitetom voda3. kontrola zagadjenosti voda31Kvalitet voda Problemi tokom proizvodnje:Uklanjanje prirodnih konstituenasa vodaUklanjanja materijala antropogenog poreklaTokom distribucije (neadekvatni materijal)Faza dezinfekcije3216

Monitoring sistem Kvalitet vode Uzorkoavnje Laboratorijska analiza Upravljanje podacima Analiza podataka Pravljenje izveštaja Upotreba dobijene informacije Tačno razumevanje stanja kvaliteta voda33VODA ZA PIĆEhigijenska ispravnostMora da odgovara u pogledu(Sl list SRJ br 42/98 i44/99):Mikrobioloških kih osobinaFizičkih, fiziko-hemijskih ihemijskih osobinaHemijskih supstanciPravilnik o higijenskoj ispravnostivode za piće3417

Mikrobiološke ke osobineVoda je značajan ajan izvor transmisije različitihitihinfektivnih ageanasa, pa se mikrobiološkekekarakteristike javljaju kao značajan ajan parametarkvaliteta vode.Mikroorganizmi mogu inficirati čoveka:Konzumacijom kontaminirane vode za pićeVodom za kupanje i rekreacijuKonzumacijom namirnica pripremljenihkontaminiranom vodomAli, i ličnim kontaktom od ljudi obolelih od hidričneinfekcije.37Mikrobiološke ke osobineUkupne koliformne bakterije(gram – štapići i koji fermentišu u laktozu uzproizvodnju kiseline i gasa na T od 37 Cu roku od 48h)Koliformne bakterije fekalnog porekla(su koliformne bakterije koje fermentišulaktozu uz proizvodnju kiseline i gasa naT od 44C u roku od 24h)3819

Bakterije indikatori fekalnog zagadjenjane smeju biti prisutni u vodi koja sedoprema do potrošača.a. SZO preporučujeuje E. Coli, kao najspecifičnijuod brzo detektibilnih bakterija indikatorafekalnog zagadjenja.41Fizičko, fiziko-hemijskih ihemijskih osobinaFIZIČKO I FIZIČKOKO-HEMIJSKEOSOBINETemperaturaMaksdopuštenevrednostiMirisUkusMutnoća a (koju prouzrokujesilikatna zemlja u litrudestilovane vode , mg)Boja-stepeni kobalt platinskeskalebezbezDo 2,5104221

pH vrednostFizičko, fiziko-hemijskih ihemijskih osobinaFIZIČKO I FIZIČKOKO-HEMIJSKEOSOBINEMaksdopuštenevrednosti6,8-8,58,5Ukupan ostatak posleisparavanja na 105 C (mg/L)Suspendovane čvrste supstancena 105 C (mg/L)Potrošnja KMnO4 (mg/L)Elektrolitička ka provodljivost na25C (Scm)Do 500bezDo 5Do 50043Temperatura vodeTemperatura je parametar koji utiče na ukusvode. Merenja T su potrebna u studijamao samoprečišćavanju reka pri kontroliuredjaja za prečišćavanje, jer je T vodebitna za život riba.4422

Miris i ukus vode Miris se odreñuje organoleptički nasobnoj T i na 40 C, a opisuje se opisno.Daju se opisne ocene od 0-5. 0 Ukus vode se odredjuje samo ukoliko senesumnja u mikrobiološku ku i toksikološkukuispravnost. Pre ocenjivanja ukusa osobanesme da piti niti jesti ništa slankasto,gorko... Ukus može e biti kiselkast, bljutav,slankast, opor...45Boja i mutnoća a vode Mutnoća- potiče e od suspendovanih neorganskihsupstansi i dispergovanih organskih jed. Mutnoća a seodreñuje uporedjivanjem uzorka vode sastandardima silikatne zemljekoje se drže e u bocamaod bezbojnog stakla. Standard se pravi tako što selitru vodedoda 1g diatomejske zemlje i takvasuspenzija ima mutnoću u 10001stepeni. Bitno je dapre uporeñivanja i uzorak i standard treba dobro dase promućkaju. Boja u vodi potiče e od Fe i Mn, humusnih i tresetnihmaterija. Odredjuje se tako što se napravi standardnirastvor od kalijum-hlorplatinata (K2PtCl6) i kobalthlorida(CoCl2) u tačno odredjenom odnosu. Takavsivkasti rastvor sadrži i boju od 500 jedinica. Na bojuznatno utiče e mutnoća, tako da ako je potrebnopredhodno ukloniti. Intezitet boje zavisi od pH(povećava sa povećanjem pH ) tako da je neophodnonaglasiti pri kojoj se pH odredjuje boja.4623

pH vrednost pH u prirodnim vodama je običnoregulisan ravnotežom om izmeñu CO2 2 ikarbonata.47Ukupan ostatak posleisparavanja na 105 C (mg/L) Ukupan ostatak posle sušenja odredjujese gravimetrijski (lončić se žari do konmase, pa se stavi uzorak koji se upari na usušnici pa stavi u peć za žarenje).4824

Suspendovane čvrste supstancena 105 C (mg/L) Suspendovane čvrste supstance seodredjuju gravimetrijski. Watman 11 filterpapir se suši i na 105 C do kostantne mase.0,5L vode se profiltrira , zatim se filterpapir ponovo suši i do konstantne mase irazlika se množi i sa 2 , da bi bilo mg u 1Lvode.49Potrošnja KMnO4 (mg/L) Ukazuje na povećanje sadržaja aja organskihmaterija koje troše e KMnO4 i redukujukiseonik.5025

Električna provodljivost Električna provodljivost potiče e odrastvornih neorganskih soli koji su dobrielektroliti. Ova metoda jekonduktometrijska, radi se tako što semeri otpor uzorka vode. U čašu u se staviuzorak i dve elektrode a nakonduktometru se očitavaju ovrednostiotpora. Jedinica za otpor je OM areciprocna vrednost je provodljivost(simens/m)51HEMIJSKE SUPSTANCEMaksimalno dopuštene koncentracijeneorganskih materija u vodi za piće(ppm)NH3, As, Cu,Ba, B, CN, Zn, F, Cr, Cl, Cd, Ca, K, Mg,Mn,Mo,Na, Ni, NO3,NO2,Pb, Se, Hg5226

HEMIJSKE SUPSTANCE Maksimalno dopuštene koncentracijeorganskih supstanci u vodi za piće e (ppm)1. Aromatični ugljovodonici2. Policiklični aromatični ugljovodonici3. Hlorovani alkani4. Hlorovani benzoli5. Hlorovani eteni,53HEMIJSKE SUPSTANCE Dozvoljene koncentracije u vodi za piće(ppm)1. Pesticida u vodi2. Koagulacionih i flokulacionih sredstava3. Dezinfekcionih sredstava i sporednihproizvoda dezinfekcijeKoagulanti su različite ite soli Al i Fe, katjonski org. polimeri.5427

Odreñivanje alkaliteta vodeAlkalitet vode potiče e od prisutnih hidroksida,karbonata i bikarbonata alkalnih i zemnoalkalnihmetala. U vodi se mogu naći i istovremenokarbonati i bikarbonati ili hidroksidi i karbonati.Hidroksidi i bikarbonati se ne mogu naći i zajednou vodi, jer dolazi do njihove reakcije:Ca(OH)2 + Ca(HCO3) = 2CaCO3 + 2H2OPredstavlja kapacitet uzorka zaneutralizaciju kiseline55Tumačenje rezultata Pomoću u fenolftaleina (P)(odreñuju se hidroksidi i karbonatido bikarbonata (promena boje pri pH 8,3), a uz metiloranž(M) se odreñuje ukupan alkalitet koji potiče e od hidroksida,karbonata i bikarbonata (promena boje pri pH oko 4). Prema tome, ako je: P = 0 i M = 0 - voda nema alkaliteta P = M - voda ima samo hidrokside P = 0, a M > 0 - voda sadrži i bikarbonate 2P = M - voda sadrži i karbonate 2P > M - voda sadrži i hidrokside i karbonate 2P < M - voda sadrži i karbonate i bikarbonate5628

Kompleksometrijsko odreñivanje ukupne tvrdoćevodePrincip:Kompleksometrijsko odrñivanjetvrdoće e vode zasniva se na osobinikompleksona III da gradi stabilnekomplekse sa solima Ca i Mg.Komplekson III je dinatrijumova soetilendiaminotetrasirćetne etne kiseline(EDTA).U zavisnosti od pH rastvora, , EDTA semože nalaziti u različitimitimdisocijacionim oblicima:EDTA57H + - H +- H + -H 4Y H +H 3Y H 2Y 2- HY YpH=2 pH=2.7 pH=6.2 pH=10.3- 3- 4-Odreñivanje tvrdoće vode vrši se u prisustvu indikatora erio-T (H 2In - ), kojidisosuje u zavisnosti od pH na sledeći način:H +- HH 2In - +HIn 2- In 3-crvenpH=6-7plav pH=11-12narandžastMe 2+ + HIn 2- MeIn - + H +plavcrven5829

Pri titraciji rastvora sa EDTA prvo će reagovati slobodni joni izrastvora, , a zatim joni iz kompleksa sa indikatorom.U ekvivalentnoj tačkiki, usled oslobañanja indikatora iz kompleksarastvor će se obojiti plavo, štooznačavaava kraj titracije.Tok ovih reakcija je sledeći:Me 2+ + HY 3- MeY 2- + H +MeIn - + HY 3- MeY 2- + HIn 2-crven bezbojan bezbojan plav59Odreñivanje kalcijumaPrincip: Za kompleksometrijsko odreñivanje Ca2+koristi se indikator mureksid (H4Yn-) ) koji uzavisnosti od pH disosuje:H 4In - H 3In 2- H 2In 3-pH=9.2 pH=9-11 pH=11-136030

Ca 2+ + H 2In 3- CaH 2In -CaH 2In - + Y 4- CaY 2- + H 2In 3- 6261Odeñivanje hlorida po Mohr-u Hloridi se talože e pomoću u AgNO3 u oblikuAgCl uz indikator kalijum-hromat.AgNO 3+ NaCl AgCl + NaNO 32 AgNO 3+ K 2CrO 4Ag 2CrO 4+ 2 KNO 331

Utrošak kalijum-permanganata (oksidacijaorganskih materija u vodi)Aktivni kiseonik osloboñen iz KMnO4 4 vrši i oksidaciju redukcionihmaterija prisutnih u vodi što se može e prikazati na sledeći i način:2 KMnO 4+ 3 H 2SO 4 2 MnSO 4+ K 2SO 4+ 3 H 2O + 5 O4 KMnO 4+ 6 H 2SO 4+ 5 C (organskih materija)4 MnSO 4+ 2 K 2SO 4+ 5 CO 2+ 6 H 2O63Na osnovu količineine utrošenogkalijum-permanganatamože da se dobije uvid u kvalitet vode. Kod vrlo čistihvoda utrošakje niži od 4 mg/l KMnO4 dok kod lošihvoda utrošakprelazi 16 mg/l.Prema našimpropisima ispravna voda za piće ne smeda ima veću vrednost od 12 mg/l KMnO4.6432

PRIRODNE MINERALNE VODESe dele na osnovu ukupnog sadržajaajamineralnih voda u litru vode.Ukupna količina ina mineralnih materija je suviostatak dobijen isparavanjem 1 l vode na180 C i izražava ava se u mg/l vode.Sastav mineralnih materija:Makro- (Ca, K, Na, Mg)Mikro- elementi (Fe, Cu, Co, Mn, Ni, Zn, J, F.Se) vezani za anjone65PRIRODNE MINERALNE VODE vrloslabo mineralne vode(> 50 mg/L) slabomineralna voda(50-500 500 mg/L) mineralna voda(500-1500 mg/L) mineralna voda bogata min solima(

MINERALNA VODAnegazirana mineralna voda gazirana mineralna voda1. prirodna gazirana2. pojačana ana sa CO2 sa izvora3. gazirana ili sa dodatkom CO26734