istočno afrička sodna jezera - Bunjevci.com - Bunjevci

RlÈ UREDNIKA TANDRÈKAJesen je već sasvim blizu i cigurno ste se većnavikli na škulu i obaveze koje iđu s njom. Al vamcigurno pasira i sigranje s drugarima. Vi koji ste kreniliu škulu ovog septembra, nemojte bit stidljivi, družitese sa svojim vršnjacima i friško će te zavolit škulu!Uskoro će u vašem Tandrčku bit mista za crtežei pisme koje će te nam moć slat. Najlipči radovi ćebit objavljeni idućeg miseca. U to ime pozivamo vasda već sad krenete pisat i crtat za vaš i naš Tandrčak!Ovo je za vas nacrtala Jurić Dajana (4)ISTOČNO AFRIČKA SODNA JEZERAAfrički kontinent je punjezera, no ništa nalik nije ovimo kojima će bit riči. Ova jezeramogu bit zelena, roze el bila kosnig. Na ivicama pojedini jezerataloži se bila kora, to je sodakoja je u vodi. Druga jezera netalože sodu nego ključaje iisparavaje. Od silnog biljnog iživotinjskog svita, koji je zdravositan, boja ovi jezera uglavnomima roze el zelenu boju. Iakomnoga od ovi jezera dilujunegostoljubivo na oko, u njimasve vrvi od života! Tone sitnirakova živi u tim jezerima na čijupovršinu stalno izlaze mijuri,kako ova mala stvorenja dišu.Natrijum-karbonat je uglavnomodgovoran zašto je boja nikijezera bila. Ni koncetracija sodenije svugdi ista, južna jezera suna primer dublja od severni, pa jei nivo Natrijum-karbonata veći.Taka su jezera Magadi i Natron.Jezero Natron je dugačko 64km aširoko je 16km. Visoka dnevnatemperatura u podne zna bit i do65°c! Nije čudo što ovako ekstr-emni uslovi nisu pogodni zavećinu živi bića. Zato se onanastanjivaje na drugim jezerimau ovom nizu kroz koje prolazerike, tamo je nivo Natrijumkarbonatamanji, i bolji su usloviza život i podizanje mladi. Brezobzira na nivo sode u vodi, jezerase smanjivaje i ni ritke kiše nemogu nadomistit vodu koja ode uisparenju svakog dana. Tako sudva jezera, Elmenteita i Nakura,skoro nestala sridinom prošlogvika. Iako se soda iz jezeraMagadi ekspolatiše njezin nivonikad nije opo. Naučnici virujuda je to zbog tog što se podzemniizvori probijaje kroz slojovevode u udubljenjima velikogrova i podižu nivo sode ujezerima. Na jezerima Magadi iNatron nema druge pijaće vodedo ti izvora, u tim izvorima živi itilapi-vrsta ribe koja seprilagodila načinu života uvrućoj vodi. Kad kiše padnu irazride sodu u vodi, onda se overibe razmnožavaje.T. K. MatkovićUrednik podlistka „ Tandrčak” : mr Suzana Kujundžić - OstojićTehnički urednik: Ivan Stantić; Saradnici: Marija Horvat, T. K. MatkovićŠtampa: Alfa-Graf Novi SadJezero MagadiJezero NakuraJezero Natron2

Sestre Martina i DajanaJurić iz KucureKucura je naselje sa 20-ak kuća el salašaizmed Crvenog sela i Male Bosne. U jednoj odkuća živi familija Jurić. Divanila sam sanajmlađim članovima te familije, sa Martinomkoja je završila prvi razred Osnovne škule u MalojBosni i Dajanom koja ima samo 4 godine. Martinami je pripovidala da je na raspustu bila kod svojeteta Marije na Bikovu. “Tamo smo se tušta sigralia i radili štogod korisno. Sa sestrom Ivanom iMirjanom smo mrvili kuruze”, kaže Martina, idodaje da joj je bilo interesantno boravit naBikovu. “Po cili dan smo se biciglovale po ataru”,kaže nam mala sagovornica. Gladne nisu bile jelsu pravile sendviče, pekle su palačinte, pogačice.Baš su bile vridne četri curice jel i mala Dajana jeišla u goste, al ona baš ne voli puno divanit, mojaželja da i s njom štogod podivanim nije urodilaplodom. Martina se izjasnila da ne voli ić u škulu,al eto mora se jel je počela nastava. Pofalile su mise sestrice da njim je mama kupila majice,farmerke, da budnu lipe za jesen. Kako mama neradi u preduzeću, ima puno vrimena za svoje dviprinceze. Dajana mi je ispripovidala da zdravovoli sladoled i da je “njen poso” oprat zdilice oddomaćeg sladoleda, kojeg njim pravi mamaMilka. Na pendžeru dičije sobe izlipljene su sličiceMiki Mausa, Snežane, Jagodice bobice. Kad sumi curice pokazale kako njim je mama lipilasličice primetila sam u kujni na vratima frižideračestitke i to dvi, a na vrvu dvi zvizde. Bio je mamirođendan i ovo je bilo iznenađenje za mamu i to nafrižideru. Dajana je stidljivo kazala da je većvelika cuta i da sama obuče pidžamu i pantalone.Tako dane provode dica u Kucuri, daleko odvaroši. I brez tog, one imaje svoje srićnoditinjstvo, koje nije ograničeno tačnimrasporedom satnice. Već je sve niko opušteno, doknjevi roditelji sa majkom i didom žive tu di jeledina velika di pivci kukuriču umisto sata.Marija Horvat3

IMAL KAKE VAJDE OD PACOVA?Virovatno nema ni jedne životinje kojučovik od vajkada mrzi ko pacova! Od kakoljudi obrađivaje zemlju i žive u zajedničkimnaseljima, pacov je bio nuz čovika kolikogod se ovaj trudio da ga iskoreni. Čovik ječak pripitomio i druge životinje da lovepacove za njega, al ni to nije rišilo problem.Moglo bi se kazat da je pacov neizbižannam komšija. A ima ji svudak, po kućama,na tavanima, u podrumima, u šupama, nelibe se čak živit i u hodnicima zgrada, disvit često prolazi. Na selu ji opet ima još iviše. A idu sve što se da glođat, biljke, strvinu,čak i jedni druge, glođu drvo, papir, a znadu iizgrist kablove, pa često zbog nji nestaje istruja, trevi se požar i sl. Dakle, nema sumnjepacov je, ko i srodna mu vrsta miš, štetočinaprvog reda! Al pacov nije baš ni sasvimbreskorisan.Niki organi kod pacova rade skoro ko i kodčovika, to su uvidili naučnici, pa se bili i mrkipacov najčešće koristi za ispitivanje dejstvanovi likova, kod istraživanja razni bolesti i sl.Do tušta se korisni otrkića došlo upravotestiranjom na pacovima. Tako i ljudi i pacoviplaćaje svoj danak života jedni pored drugi.A ako pijete kaki lik, virovatno je testiran napacovima prije nego što je pušten u prodaju.Zato, kad vidite pacove digod, imajte na umuda i od nji ima kake vajde. Istina da su dalekood plemenite životinje al su nam opet od kakekoristi. Ako nigdi drugdi, onda makar u medicinii industriji pravljenja likova. Na tom poljupacov se pokazo više nego koristan.OPOSTANKUJAJETAVećina životinja s kojima dolazimo u dnevnikontakt spadaje u red sisara. Čak smo i mi kovrsta pripadnici tog širokog reda živi bića.Potomstvo sisara po rođenju rani se isključivomajčinim mlikom.Sisari su se prilagodili praktično svimživotnim uslovima. Žive u vodi, na zemlji iispod zemlje, na drveću, a slipi mišovi su ijedini sisari koji znadu letit. Sisari su svitakođe i toplokrvni, za razliku od gmizavaca iriba na primer. Odlikuju ih žlezde za lučenjeznoja, kod ženki i žlezde za lučenje mlika.Obično su makar dilimično prikriveni dlakomel krznom. Ovo ne važi za sisare koji žive uvodi, naravno. Sisari se međusobno dile uposebne redove: monotremati (kljunar jejedini sisar koji polaže jaja), zatim krezubice -sisari koji nemaje zube, morski sisari, kopitarii papkari, mesožderi.Na vrvu se nalaze primati, čovikoliki majmunipa i sam čovik, svi oni čine veliku porodicusisara.Moglo bi se kazat da su čudo evolucije.Na prvi pogled, oblik jajeta mnoge možnavest da misle kako ono nastajejednostavno. A nije baš tako. Na početkustvaranja jajeta, prvo se oformi žumanjce ujajniku tice. Kad se oformljeno žumanjceformira, ono prilazi iz jajnika u gornji diorasplodnog kanala. Tu se sad oko žumanjcetaformira biljance. Kad se i to zgotovi, obadvase pribacivaje u donji dio kanala, di se stvaraposlidnja komponenta jajeta – lupinja! No,prija lupinje nastaje opna, koja će ko kakakesica zadržavat žumanjce i biljance da sedrže zajedno. Na to iđe krt i tanak sloj lupinjekoja je bogata kalcijumom (otaleg krtostljuske). Lupinja na sebi ima velik broj pora,kroz koje zametak u jajetu dobija frišak ajer, atečni sadržak jajeta isparava, kroz iste te pore.Zametak je sime u jajetu, koje se vrimenomrazvije u malu ticu. U njezinom razvitku,biljance je tu da žumanjce štiti od udarasvojim zadebljanim vlaknima, od naglogokrećanja jajeta I sl. Biljance (koje se još zo-To se međutim nije trevilo priko noći. Za takoraznovrsne oblike života (danas u svituima priko 5000 poznati vrsta sisara) unutarjedne velike porodice živi bića, tribalo je,jasno, tušta miliona godina.Pojavili su se uvrime kad su zemljom gospodarili velikigmizavci (dinosaurusi), u to vrime bili suzdravo sitni i cigurno njim je bilo teško priživitpored džinova ko što je opasni TiranosaurusRex.Međutim, kako je snalažljivost glavnaodlika sisara, doživili su dadinosaurusi izumru, onda je došlo njevovrime. Mož se kazat da je taj period bijozlatno doba sisara, nastajale su nove vrste,manje uspišne izmirale a uspišne se širile.Danas sisari gospodare svim kontinentima.Nike primitivnije forme još uvik su u životui možedu se nać samo još u Australiji.T. K. Matkovićve se Albumin) nema ni ukus ni miris iuglavnom se sastoji od vode. Žumanjce senalazi u sridištu jajeta, loptastog je oblika anjegova uloga u razvoju zametka je da ga rani.Zametak većine tica je toliko mali da se ne možvidit golim okom. Al zato se u kokošijem jajetumož vidit lako i često.Veličina jajeta nije uvik u skladu sa veličinomtice koja ga je izlegla. Tako i tići koji se izleguiz manjeg jajeta budnu brespomoćni i slipijedno vrime, o njima se mora starat bar jednaodrasla tica. Dok tići iz većeg jajeta već samitraže ranu prvi dan. Ko pačići, na primer, kojiznadu plivat čim se izlegu i ne zavise do te mireod roditelja. Pačići su dobar primer kako ticeznadu zaobać nedaće koje im se trevljaju u prirodizbog razni grabljivica.Evolucija se postarala da svaka vrsta bude uspišnakoliko je u stanju da se prilagođava okruženjuu kojem živim i razmnožava se. Ptice suto rišile na svoj specifičan način. Obezbedivšitako siguran opstanak za svoju vrstu.SISARI4