Anketa o poslovnim veštinama 2011 - USAID Projekta održivog ...

Anketa o poslovnim veštinama 2011:Glavni nalazi u južnoj SrbijiGaljina OgnjanovVali KorbanezeJul 2011.

ZahvalniceZahvaljujemo svima koji su bili uključeni u finalizaciju ovog rada. Naročito zahvaljujemo zaposlenimau Grupi za anketu o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, koji su sakupilii tabelarno prikazali podatke prikupljene u ovoj anketi i Vladanu Božaniću koji je pripremiodeskriptivnu analizu tih podataka.Posebno priznanje odajemo kolegama iz Međunarodne organizacije rada koji su dali svojeprimedbe i mišljenje o prvom nacrtu rada, Dragani Marjanović, iz zajedničkog programa“Zapošljavanje i migracije mladih”, i Jeleni Savić, iz programa “Izgradnja kapaciteta zainkluzivni lokalni razvoj u južnoj Srbiji” u okviru zajedničkog programa “Izgradnja mira iinkluzivni lokalni razvoj” (PBILD).i

PredgovorAnketa o poslovnim veštinama – čiji je cilj bio da se identifikuju privredni sektori, zanimanjai veštine koje preduzeća najčešće traže – sprovedena je od strane Republičkog zavoda zastatistiku (RZS) u februaru 2011. u četiri okruga na jugu Srbije - Nišavskom, Jablaničkom,Pomoravskom i Pčinjskom. Istraživanje je potpomognuto od strane zajedničkog programa“Zapošljavanje i migracija mladih” (YEM), koji finansira Fond za dostizanje milenijumskihciljeva razvoja, i projekta “Izgradnja mira i inkluzivni lokalni razvoj” (PBILD), koji finansirajuFond za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja i Vlade Švedske, Norveške i Švajcarske.Anketom su upotpunjeni podaci o potražnji za radnom snagom koji su prvobitno postalidostupni zahvaljujući Anketi o potrebnim veštinama zaposlenih iz 2009. godine i potvrđenibrojni trendovi. Kao prvo, mikro i mala preduzeća, naročito u oblastima trgovine i proizvodnje,ostaju najdinamičniji akteri u smislu otvaranja novih radnih mesta na lokalnom nivou,sa dobrim izgledima za kratkoročni i srednjoročni rast. Privredni sektori koji su najvišepogođeni negativnim efektima skorašnje ekonomske krize, prvenstveno građevinarstvo iusluge smeštaja i ishrane, pokazuju znake oporavka. Kao drugo, izvestan broj stručnih profiladobro se drže na tržištu rada u južnoj Srbiji (službenici u prodaji, knjigovodstvu, kancelarijskislužbenici i zanimanja vezana za proizvodnju hrane). Kao treće, zahtevi poslodavacau smislu karakteristika novih radnika pokazuju doslednost u davanju prednosti radnicima unajproduktivnijem dobu (od 25 do 44 godina starosti) sa srednjim ili višim stepenom obrazovanja.Međutim, prikupljeni podaci takođe pokazuju pozitivne znake u smislu interesovanjaposlodavaca za ulaganje u razvijanje radne snage i kroz korišćenje javnih i privatnih izvođačaobuke, kao i u smislu boljeg prodora Nacionalne službe za zapošljavanje na tržište, naročitošto se tiče usluga posredovanja prilikom zapošljavanja.Analiza podataka koji proizilaze iz Ankete organizovana je u ovom radu u šest poglavlja. Uprvom poglavlju daje se pregled konteksta tržišta rada u južnoj Srbiji i postavlja se osnovaza prezentaciju podataka o potražnji za radnom snagom. U drugom poglavlju razmatrajuse obrasci otvaranja i zatvaranja radnih mesta i povezuju sa karakteristikama preduzeća. Utrećem i četvrtom poglavlju posmatraju se trendovi u zapošljavanju radne snage i razmatrajuse prakse pružanja obuke koje preovlađuju među preduzećima. U petom poglavlju istražujese u kojoj meri lokalni poslodavci sarađuju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, a ušestom poglavlju daje se zaključak sa praktičnim implikacijama. Statistički aneks priloženje uz rad.ii

SadržajPredgovorRezime1. Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta u južnoj Srbiji2. Opšte karakteristike preduzeća i preduzetnika2.1. Otvaranje i zatvaranje radnih mesta2.1.1. Otvaranje i zatvaranje radnih mesta u proteklih 12 meseci2.1.2. Otvaranje i zatvaranje radnih mesta u narednih 12 meseci3. Trendovi u zapošljavanju radne snage3.1. Slobodna radna mesta3.2. Perspektiva različitih zanimanja (u narednih 3-5 godina)4. Veštine radne snage i prakse u pružanju obuke4.1. Mapiranje potreba za profesionalnim veštinama4.2. Prakse poslodavaca u pružanju obuke5. Saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje6. Zaključci i implikacije po strategiju6.1. Zaključni komentari6.2. Strateške implikacijeStatistički aneksiiv1466121617202223242932323336Spisak tabelaTabela 1: Ključni indikatori tržišta rada (južna Srbija)Tabela 2: Nezaposlenost u južnoj SrbijiTabela 3: Prosečne bruto i neto plate u južnoj Srbiji (u RSD, 2010)Tabela 4: Stepen obrazovanja (populacija 15+), Srbija i okruzi, 2010.Tabela 5: Udeo preduzeća i preduzetnika po privrednim sektorima (južna Srbija)Tabela 6: Preduzeća sa pozitivnom/negativnom stopom zapošljavanja po odabranimprivrednim sektorimaTabela 7: Preduzetnici sa pozitivnom/negativnom stopom zapošljavanja poodabranim privrednim sektorimaTabela 8: Prvih deset zanimanja prema broju zatvorenih i otvorenih radnih mesta(preduzeća, proteklih 12 meseci)Tabela 9: Prvih deset zanimanja prema broju zatvorenih i otvorenih radnih mesta(preduzetnici, proteklih 12 meseci)

Tabela 10: Prvih deset zanimanja prema broju zatvorenih i otvorenih radnih mesta(preduzeća, narednih 12 meseci)Tabela 11: Prvih deset zanimanja prema broju zatvorenih i otvorenih radnih mesta(preduzetnici, narednih 12 meseci)Tabela 12: Zanimanja koja su u samom vrhu prema broju radnih mesta (preduzeća)Tabela 13: Zanimanja koja su u samom vrhu prema broju radnih mesta (preduzetnici)Tabela 14: Perspektiva različitih zanimanja (preduzeća koja otvaraju nova radnamesta, narednih 3-5 godina)Tabela 15: Raspodela stručne radne snage po ekonomskim sektorimaTabela 16: Buduća saradnja između preduzeća i NSZSpisak grafikonaGrafikon 1: Preduzeća prema veličini (procenti)Grafikon 2: Preduzeća prema dužini rada i geografskim područjima (procenti)Grafikon 3: Otvaranje radnih mesta po oblastima i klasi preduzeća (južna Srbija)Grafikon 4: Otvaranje radnih mesta po oblastima i klasi preduzetnika (južna Srbija)Grafikon 5: Preduzeća sa pozitivnom/negativnom stopom zapošljavanja po privrednimsektorima (narednih 12 meseci)Grafikon 6: Preduzeća sa pozitivnom/negativnom stopom zapošljavanja premaklasi (narednih 12 meseci)Grafikon 7: Otvorena nova radna mesta po privrednim sektorima (preduzeća)Grafikon 8: Otvorena nova radna mesta po privrednim sektorima (preduzetnici)Grafikon 9: Organizatori obuke (preduzeća koja otvaraju nova radna mesta)Grafikon 10: Organizatori obuke (preduzeća koja zatvaraju radna mesta)Grafikon 11: Finansiranje obuke za radnike (preduzeća)Grafikon 12: Organizacije koje pružaju obuku (preduzetnici)Grafikon 13: Finansiranje obuke za radnike (preduzetnici)Grafikon 14: Preduzeća koja sarađuju sa NZS (proteklih 12 meseci)Grafikon 15: Oblasti saradnje sa NSZ (preduzeća)Grafikon 16: Oblasti saradnje sa NSZ (preduzetnici)

nekoj starosnoj grupi prilikom zapošljavanja radne snage, ali ona koja otvaraju nova radnamesta daju prednost radnicima u najproduktivnijim godinama (od 25 do 44 godina starosti).7. Ekonomski sektori sa najvećim brojem slobodnih radnih mesta su trgovina i proizvodnja.Trećina preduzeća suočava se sa problemima prilikom popunjavanja upražnjenih radnihmesta, naročito mikro i srednja preduzeća koja posluju u oblastima finansija, trgovine,proizvodnje i ugostiteljstva. Obučavanje radne snage, Vladini programi i ekspanzija kanala zazapošljavanje nove radne snage najčešći su načini rešavanja ovog problema.8. Nalazi ankete ukazuju na četiri glavne grupe zanimanja za koje postoji veća verovatnoćada će stvarati nova radna mesta u skorijoj budućnosti: i) trgovinu (uglavnom za mesta prodavca,ali i za mesta menadžera prodaje i demonstratora u prodaji), ii) poslove službenika(za mesta kancelarijskog, računovodstvenog i knjigovodstvenog službenika i magacionera),iii) usluge ishrane (za mesta kuvara, mesara, pekara, poslastičara) i iv) rukovodioce radnimmašinama i montere u različitim industrijama (prehrambenoj, drvnoj i metalurgiji). Stoga ćese buduće potrebe za poslovnim veštinama na tržištu rada u južnoj Srbiji uglavnom fokusiratina veštine u prodaji; administrativne veštine, knjigovodstvo i kompjutersku pismenost; manuelneveštine za usluge ishrane i lakšu proizvodnju; inženjerstvo i veštine u menadžmentu.U srednjoročnom periodu može se primetiti umerena promena u pravcu većeg broja veštinakoje zanimanja obuhvataju, naročito među korporativnim preduzećima. Nasuprot tome, poslovneveštine koje potražuju neinkorporirana preduzeća ostaće suštinski nepromenjene.9. Većina preduzeća redovno pruža kraću poslovnu obuku svojim zaposlenima. Većinapreduzeća obuku pruža direktno, dok se preduzetnici uglavnom oslanjaju na privatne izvođačeobuke. Veća je verovatnoća da će obuku primiti radnici u najproduktivnijim godinama sasrednjim ili višim stepenom obrazovanja nego druge grupe radnika.10. Prodor na tržište Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) veći je među mikro i malimpreduzećima koja posluju u oblastima trgovine, proizvodnje i građevinarstva. Češće korišćeneusluge NSZ su posredovanje prilikom zapošljavanja i subvencionisanje plata zaposlenih, dokusluge obuke traži samo 6 odsto kompanija. Buduća saradnja između NSZ i lokalnih preduzećapratiće trenutni obrazac: NSZ će se uglavnom obraćati mikro i mala preduzeća, koja poslujuu oblastima trgovine, proizvodnje, građevinarstva i stručnih delatnosti. Najtraženije uslugebiće posredovanje prilikom zapošljavanja i subvencije za zapošljavanje.11. Kako bi se poboljšala perspektiva određenih zanimanja u regionu, trebalo bi razmotritisledeće opcije:- Promovisanje razvoja mikro i malih preduzeća kroz ciljane intervencije davanjem poreskiholakšica, garancija za kredite i drugih vrsta subvencija uz dobro osmišljene i ciljaneaktivne mere na tržištu rada koje se istovremeno bave ograničenjima i u ponudi i upotražnji za radnom snagom.--Podrška širenju postojećih i javljanju novih privrednih sektora, pre svega proizvodnjei trgovine, ali isto tako i finansija i osiguranja, profesionalnih usluga, informaciono--komunikacione tehnologije (IKT) kao i prerade, trgovine i marketinga hrane sa geografskomoznakom porekla.Poboljšanje obima i značaja programa stručne obuke za odrasle. Fleksibilniji pristupobučavanju, koji bi nudio kombinaciju programa obuke na radnom mestu i van radnogmesta čije bi trajanje variralo i koje bi dopunjavale druge mere podsticaja zazapošljavanje (kao što su sticanje radnog iskustva i programi za stažiranje za mlađeradnike i subvencionisane plate za starije radnike), bolje bi služio potrebama lokalnihpreduzeća. Širenje obima programa obuke zahtevaće više oslanjanja na privatne i javnevi

--izvođače obuke. Sa tim ciljem, NSZ se preporučuje da se više oslanja na obrazovneinstitucije sa reputacijom u datom regionu.Promovisanje mobilnosti tržišta rada među okruzima u regionu. Pravovremene informacijeo tržištu rada dostupne putem različitih sredstava i podsticaji kojima bi se promovisalamobilnost radne snage u regionu poboljšali bi raspodelu resursa i doprineli bi strategijamaza rešavanje problema koji podstiču depopulaciju.Jačanje kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) kako bi mogla da odgovorina potrebe radnika i poslodavaca. Došlo je do primetnog poboljšanja u prodoru NSZ natržište među lokalnim poslodavcima. Međutim, uzimajući u obzir diverzitet okruga uregionu, postoji potreba da se decentralizuje donošenje odluka, naročito u pogleduosmišljavanja i targetiranja aktivnih mera na tržištu rada. Što je još važnije, lokalnekancelarije za zapošljavanje trebalo bi da igraju aktivniju ulogu u identifikovanju irešavanju pitanja potreba lokalnih poslodavaca za zanimanjima i poslovnim veštinamas jedne strane i individualnih faktora koji će najverovatnije dovesti do loših ishoda natržištu rada s druge.vii

1. Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta u južnoj SrbijiNišavski, Jablanički, Pomoravski i Pčinjski okrug u južnoj Srbiji čine 13,2 odsto teritorijeSrbije, sa ukupnom populacijom od nešto malo iznad milion stanovnika (14,4 odsto ukupnogbroja stanovnika u zemlji). 1 Najveći okrug je Nišavski (sa 5,1 odsto stanovništva), dok svaki odostalih okruga čini približno 3 odsto celokupne populacije (Jablanički 3,2 odsto, Pomoravski3 odsto i Pčinjski 3 odsto).U 2009. približno 219.580 osoba registrovano je kao zaposleno u regionu, s tim što je udeozaposlenih žena varirao u rasponu od 38 odsto u Pčinjskom do 45,1 odsto u Pomoravskomokrugu. 2 Odnos broja zaposlenih i broja stanovnika u južnoj Srbiji niži je od onog koji jezabeležen na čitavoj teritoriji Srbije, pri čemu je Pomoravski okrug jedini izuzetak (tabela1). Međutim, dok Nišavski okrug beleži nešto niži odnos broja zaposlenih i broja stanovnikau odnosu na nacionalni prosek (37,5 odsto u 2010), Pčinjski i Jablanički okrug beleže odnoskoji je znatno niži od nacionalnog proseka (10,2 odsto Pčinjski i 16,3 odsto Jablanički).Tabela 1: Ključni indikatori tržišta rada (južna Srbija)Pomoravski Pčinjski Nišavski Jablanički SrbijaZaposleni (prosek iz 2009)55.39340.10490.59133.4921.889.085Stanovništvo u radnom dobu (*)145.014146.569253.711157.7645.032.805Odnos broja zaposlenih ibroja stanovnika (%)38,227,435,721,237,5Zaposlene žene (%)45,138,042,943,844,3Broj preduzeća32.99631.60269.20524.6541.396.792Broj preduzetnika22.3978.50221.3868.838492.293Izvor: Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji 2010. (RAD anketa, može se skinuti sa sajta http://webrzs.stat.gov.rs)(*) Podaci iz popisa stanovništva iz 2002.1 Južna Srbija, za potrebe ove ankete, uključuje Pomoravski (šest opština), Nišavski (dvanaest opština), Jablanički(šest opština) i Pčinjski okrug (sedam opština) na jugu zemlje. Prema administrativnoj podeli Republike Srbije(Zakon o teritorijalnoj organizaciji, 2007) Pomoravski okrug deo je centralne, Jablanički i Nišavski deo sujugoistočne Srbije a Pčinjski okrug deo je južne Srbije. Sedamnaest opština koje pripadaju ovim okruzima klasifikovanoje kao nerazvijeno, a četrnaest se smatra devastiranim. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 51/2010:Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2010. godinu. Za podatkevezane za stanovništvo vidi Republički zavod za statistiku (RZS), na sajtu http://webrzs.stat.gov.rs.2 Ovi podaci prosek su za period između marta i septembra 2009, kako je zabeleženo anketom poslovnih jedinica(RAD) RZS, Opštine u Srbiji Beograd, 2010, op.cit.1

Stopa nezaposlenosti u Nišavskom, Pčinjskom i Pomoravskom okrugu – kako je zabeleženoanketom o radnoj snazi (ARS) iz 2010 – viša je od nacionalnog proseka, dok je u Jablaničkomokrugu niža za 6 odsto (tabela 2). 3 Svi ovi podaci ukazuju na niži društveno-ekonomski standardstanovništva koje živi u južnoj Srbiji u poređenju sa ostatkom zemlje.Tabela 2: Nezaposlenost u južnoj SrbijiSrbijaJablaničkiNišavskiPčinjskiPomoravskiUkupan broj nezaposlenih649.15517.06438.17622.47621.745Stopa nezaposlenosti22,916,826,924,824,2Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS), anketa o radnoj snazi, 2010.Jablanički okrug beleži niže stope zaposlenosti i nezaposlenosti u poređenju sa ostala triokruga. Ovaj podatak, delimično kao rezultat razlike u metodološkom pristupu u anketi poslovnihjedinica (RAD) i anketi o radnoj snazi (ARS), ukazuje na veću neformalnost i veći brojkratkoročnih (sezonskih) poslova.Plate u regionu takođe su niže od prosečnih plata u ostatku zemlje, pri čemu bruto platevariraju u rasponu od 83,2 odsto od nacionalnog proseka u Nišavskom do 76,1 odsto uJablaničkom okrugu (tabela 3).Tabela 3: Prosečne bruto i neto plate u južnoj Srbiji (u RSD, 2010)Bruto plateNeto plateProcenat nacionalnebruto plateSrbija47.45034.142100Pomoravski38.71328.36781,6Nišavski39.48828.51383,2Jablanički36.08925.96976,1Pčinjski36.30226.11876,5Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS), http://webrzs.stat.gov.rsNa osnovu pomenutih podataka, četiri okruga mogu se podeliti u dve kategorije: i) Nišavski iPomoravski i ii) Jablanički i Pčinjski, pri čemu je situacija u prva dva okruga nešto bolja nego3 Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji prikupljaju se dvema različitim anketama koje su zasnovane narazličitoj metodologiji (RAD i ARS). Podaci u te dve akete ne mogu se uvek porediti. Dok RAD prikuplja podatkeanketiranjem preduzeća i preduzetnika dva puta godišnje (u martu i septembru), dotle ARS anketira pojedinceu domaćinstvima (takođe dva puta godišnje, u aprilu i oktobru) i u potpunosti je u skladu sa međunarodnimstatističkim standardima za merenje zaposlenosti.2

u preostala dva. Prva dva okruga geografski su bliža centralnoj Srbiji i Beogradu, dok sedruga dva graniče sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom (BJRM) i Kosovom.Indikatori tržišta rada u južnoj Srbiji pokazuju da među stanovništvom postoji mala motivacijada stupaju u radni odnos sa samo jednim poslodavcem. Zbog niskih plata, moguće jezapravo da se više isplati raditi više kratkoročnih (sezonskih) poslova, nego jedan posao kodjednog poslodavca.Stepen obrazovanja stanovništva (od 15 godina i starijeg) u svim okruzima osim u Nišavskomniži je od nacionalnog proseka (tabela 4), pri čemu je veći udeo stanovništva sa osnovnim iliobrazovanjem nižim od osnovnog, a manji udeo pojedinaca sa srednjim ili višim i visokimstepenom obrazovanja. Nišavski je jedini okrug u kome je obrazovna struktura populacijeslična proseku Republike.Tabela 4: Stepen obrazovanja (populacija 15+), Srbija i okruzi, 2010.SrbijaPomoravskiNišavskiJablaničkiPčinjskiNeobrazovani5,67,25,911,511,1Nedovršenoosnovno obrazovanje16,224,116,420,116,0Osnovno obrazovanje23,925,321,722,031,5Srednje obrazovanje41,134,938,533,728,1Više obrazovanje4,53,64,53,32,9Visoko obrazovanje 6,5 3,8 7,1 3,6 3,8Izvor: RZS, Opštine u Srbiji 2010, op.cit.3

2. Opšte karakteristike preduzeća i preduzetnikaOgromna većina preduzeća u regionu privatno je vlasništvo (95,5 odsto preduzeća i 99,8odsto preduzetnika), što je u skladu sa nacionalnim prosekom od 95,8 odsto (tabela A.1 uaneksu). 4 Malo prisustvo državnih preduzeća – kojih najviše ima u Jablaničkom okrugu (6,2odsto svih preduzeća) – ukazuje na to da je proces privatizacije u regionu uglavnom privedenkraju. Stoga ne treba očekivati dramatične promene u nivoima radne snage, zanimanjima ilisposobnostima u skorijoj budućnosti usled restruktuiranja preduzeća.Približno 64 odsto preduzeća i 74 odsto preduzetnika bavi se uslužnim delatnostima. Višeod jedne trećine preduzeća (35,6 odsto) i četvrtine preduzetnika (25,3 odsto) radi u oblastiindustrijskih delatnosti. Udeo preduzeća i preduzetnika koji posluju u primarnom privrednomsektoru gotovo da je zanemarljiv. Tabela 5 ispod pokazuje da većina preduzeća u južnojSrbiji posluje u oblastima trgovine i proizvodnje. Trgovinom na veliko i trgovinom na malobavi se 40,3 odsto preduzeća i 39,9 odsto preduzetnika, dok se proizvodnjom bavi 22,8 odstopreduzeća i 18,8 odsto preduzetnika.Tabela 5: Udeo preduzeća i preduzetnika po privrednim sektorima (južna Srbija)Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (*)RudarstvoSektor preduzećaPreduzeća(u %)0,40,3Preduzetnici(u %)0,70,7ProizvodnjaSnabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijaSnabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesauklanjanja otpadaGrađevinarstvoTrgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikalaSaobraćaj i skladištenjeUsluge smeštaja i ishraneInformisanje i komunikacijeFinansijske delatnosti i delatnost osiguranjaPoslovanje nekretninamaStručne, naučne, inovacione i tehničke delatnostiAdministrativne i pomoćne uslužne delatnostiObrazovanjeZdravstvena i socijalna zaštitaUmetnost, zabava i rekreacijaOstale uslužne delatnosti22,80,12,918,80,00,09,5 5,840,3 39,95,3 3,61,6 4,92,7 0,00,8 4,70 0,56,9 8,23,6 2,21,9 0,30,1 3,70,1 0,30,7 5,8Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o poslovnim veštinama 2011, Beograd, 2011(*) Za sektor Poljoprivreda, šumartsvo i ribarstvo anketirana su samo preduzeća sa više od 10 zaposlenih.4 Božanić, V., Anketa o potrebnim veštinama zaposlenih, projekat Međunarodne organizacije rada (MOR) u okviruPartnerstva za zapošljavanje mladih u Srbiji, Beograd, 2009.4

Podaci raščlanjeni po okruzima (tabela A.3 u statističkom aneksu) pokazuju da je u Pčinjskomokrugu najveći udeo preduzeća koja posluju u oblasti trgovine (50,2 odsto preduzeća i 44,6odsto preduzetnika), dok je u Jablaničkom okrugu veći broj preduzeća i preduzetnika kojiposluju u oblasti proizvodnje (27,7 odsto preduzeća i 28,4 odsto preduzetnika). Ovi podaci uskladu su sa podacima prikupljenim u Anketi o potrebnim veštinama zaposlenih iz 2009, kojapokazuje da je 39 odsto svih preduzeća u Republici Srbiji poslovalo u oblasti trgovine a 21,3odsto u oblasti proizvodnje.U Nišavskom i Pomoravskom okrugu značajan udeo imaju preduzeća koja posluju u oblastigrađevinarstva (10,5 odsto u Nišavskom i 10,2 odsto u Pomoravskom), dok 9,6 odstopreduzeća u Jablaničkom okrugu posluje u oblasti saobraćaja i skladištenja. U Nišavskomokrugu 9 odsto preduzeća i 12 odsto preduzetnika posluje u oblasti stručnih, naučnih, inovacionihi tehničkih delatnosti. Približno 11 odsto preduzetnika u Pčinjskom okrugu posluje uoblasti usluga smeštaja i ishrane.U pogledu broja zaposlenih (slika 1 ispod), mikro preduzeća (preduzeća sa 1 do 9 zaposlenih)čine 71,6 odsto svih preduzeća u južnoj Srbiji, što je nešto ispod nacionalnog proseka (78,8odsto), ali znatno niže od stope u Evropskoj uniji (91,8 odsto). 5 Udeo mikro preduzeća uPčinjskom i Pomoravskom okrugu veći je od regionalnog proseka (79,4 u Pčinjskom i 74,2 uPomoravskom), dok je u Jablaničkom i Nišavskom okrugu manji (67,9 odsto u Jablaničkom i68 odsto u Nišavskom). Više od 87 odsto preduzetnika pripada mikro klasi, a više od 10 odstosu mali biznisi (tabela A.2 u statističkom aneksu).Grafikon 1: Preduzeća prema veličini (procenti)100.07.37.56.290.013.780.0 24.322.03.819.34.216.91.16.970.060.050.040.030.067.968.079.474.278.891.820.010.00.0Jablanički Nišavski Pčinjski Pomoravski Srbija EU 27Mikro preduzeća (1-9) Mala preduzeća (10-49) Srednja preduzeća (50-249)Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama, 2011; V. Bozanic, Anketa o potrebnim veštinama zaposlenih 2009, op.cit.,EVROSTAT Preduzeća prema veličini: Pregled malih i srednjih preduzeća (MSP) u EU, Statistika u Fokusu, 21/2008.5 Božanić, V. Anketa o potrebnim veštinama zaposlenih 2009, op-cit5

Više od dve trećine preduzeća u južnoj Srbiji ima radnu istoriju dužu od 5 godina (75,9 odstopreduzeća i 73,3 odsto preduzetnika), u poređenju sa stopom od 57,2 odsto na teritoriji RepublikeSrbije (slika 2). 6 Veliki broj preduzeća sa radnom istorijom od pet ili više godinaukazuje na sporo otvaranje novih biznisa u regionu i, kao posledica toga, na manji broj prilikaza otvaranje novih radnih mesta. Nema značajnijih razlika u ovom obrascu po okruzima (vidisliku A.1 i A.2 u statističkom aneksu).Iako mala, najveća koncentracija preduzeća sa kraćom radnom istorijom (1-2 godine) uJablaničkom je okrugu (7,3 odsto), a preduzetnika u Pčinjskom okrugu (7,1 odsto).Grafikon 2: Preduzeća prema dužini rada i geografskim područjima (procenti)Srbija18.0 23.5 57.2Južna Srbija5.3 18.7 75.9Pomoravski2.9 19.877.4Pčinjski7.1 16.0 76.7Nišavski5.3 19.1 75.1Jablanički7.3 19.6 72.80.010.020.030.040.050.060.070.080.090.0100.01-2 godine 2-5 godine Više od 5 godinaIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.2.1 Otvaranje i zatvaranje radnih mesta2.1.1 Otvaranje i zatvaranje radnih mesta u proteklih 12 meseciPodaci koji proizilaze iz ankete grupisani su prema tome da li je bilans između broja novozaposlenihradnika i onih koji su napustili posao u istom vremenskom periodu pozitivan(otvaranje radnih mesta) ili negativan (zatvaranje radnih mesta). Svrha ovoga je da se identifikujuobrasci među klasama preduzeća i privrednim sektorima koji stvaraju radna mesta,kao i među zanimanjima koja beleže otvaranje i zatvaranje radnih mesta.Više od 7 odsto anketiranih preduzeća u četiri okruga beležilo je pozitivnu, a 4,8 odsto negativnustopu zaposlenosti. Najdinamičnije oblasti bile su trgovina na veliko i trgovina na malo,gde je broj otvorenih radnih mesta premašivao broj zatvorenih za 6,7 procentnih poena iproizvodnja, gde je broj zatvorenih radnih mesta premašivao broj otvorenih za 15,6 procentnihpoena (tabela 6 ispod).6 Božanić, V., op.cit. p. 116

Tabela 6: Preduzeća sa pozitivnom/negativnom stopom zapošljavanja po odabranimprivrednim sektorimaPoljoprivreda, šumarstvo i ribarstvoProizvodnjaPrivredni sektoriPozitivna Negativnastopa stopazaposlenosti zaposlenosti0,423,71,639,3Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijaSnabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesauklanjanja otpadaGrađevinarstvoTrgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikalaSaobraćaj i skladištenjeUsluge smeštaja i ishraneInformisanje i komunikacijeFinansijske delatnosti i delatnost osiguranjaStručne, naučne, inovacione i tehničke delatnostiUmetnost, zabava i rekreacijaAdministrativne i pomoćne uslužne delatnostiOstale uslužne delatnosti1,05,11,16,310,5 10,141,2 34,53,0 1,30,0 1,53,2 2,57,7 0,02,8 1,50,0 0,50,3 0,01,1 0,0Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Napomena: Pozitivna i negativna stopa zaposlenosti merene su razlikom u broju novozaposlenih radnika i onihkoji su napustili preduzeće u proteklih 12 meseci. Podaci u tabeli predstavljaju udeo preduzeća sa pozitivnom/negativnom stopom zaposlenosti po privrednim sektorima.Pozitivna stopa zapošljavanja u oblasti trgovine na veliko i trgovine na malo prisutna je uPčinjskom i Pomoravskom okrugu, pri čemu pozitivni bilans iznosi 16,1 procentnih poena uPčinjskom i 39,2 procentna poena u Pomoravskom okrugu (vidi tabelu A.5 i A.6 u statističkomaneksu). Pozitivna i negativna stopa zapošljavanja jednake su u Nišavskom okrugu (svakaiznosi 35,5 odsto), dok je u Jablaničkom okrugu negativna stopa zapošljavanja veća za 13,5procentnih poena. Negativna stopa zapošljavanja veća je u oblasti proizvodnje i to u svimokruzima, a najveća je u Pomoravskom (22,5 procentnih poena) i Pčinjskom okrugu (21,4procentnih poena).Oblast građevinarstva takođe je bila prilično dinamična u pogledu otvaranja i zatvaranja radnihmesta, iako je ukupni bilans bio jednak nuli (pozitivna stopa iznosila je 10,5 odsto, anegativna 10,1 odsto u proteklih dvanaest meseci). Ova oblast beležila je veliki porast zaposlenostiu Jablaničkom okrugu (pozitivna stopa od 23,8 odsto, negativna od nula odsto),bila je stabilna u Pčinjskom (pozitivna i negativna stopa zapošljavanja bile su gotovo jednakeod približno 17 odsto), dok je u preostala dva okruga broj zatvorenih radnih mesta bio veći odbroja otvorenih.Oblast finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja beležila je jaku pozitivnu stopu zaposlenostiu Nišavskom okrugu (16,8 procentnih poena), dok je Jablanički okrug zabeležio porastzaposlenosti u oblasti informaciono-komunikacione tehnologije (IKT, 10,7 odsto) i u oblastistručnih i naučnih delatnosti (8,7 odsto), bez zatvaranja radnih mesta.7

Podaci koji se odnose na neinkorporirana preduzeća pružaju dosta drugačiju sliku: pozitivnastopa veća je od negativne u oblastima administrativnih usluga (22,4 odsto pozitivna,negativna od nula odsto); proizvodnje (48,8 odsto pozitivna i 31 odsto negativna) i u trgovinina veliko i trgovini na malo (24,3 odsto pozitivna i 15,5 odsto negativna stopa zaposlenosti).Negativna stopa bila je veća u oblasti usluga smeštaja i ishrane (24,8 odsto negativna i 2,3odsto pozitivna) i u građevinarstvu (23,7 odsto negativna i 1,4 odsto pozitivna). U tabeli 7 ispodsumirani su podaci koji se odnose na preduzetnike koji posluju u odabranim privrednimsektorima.Tabela 7: Preduzetnici sa pozitivnom/negativnom stopom zapošljavanja po odabranimprivrednim sektorimaPrivredni sektorPozitivnastopaNegativnastopazaposlenosti zaposlenostiRudarstvoProizvodnja0,048,84,331,0GrađevinarstvoTrgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikalaUsluge smeštaja i ishraneAdministrativne i pomoćne uslužne delatnostiOstale uslužne delatnostiIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.1,4 23,724,3 15,52,3 24,822,4 0,00,8 0,7Podaci koji se odnose na preduzetnike raščlanjeni po okruzima (vidi tabelu A.6 u statističkomaneksu) pokazuju da je oblast administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti doživela procvatu Pomoravskom okrugu (69,8 odsto preduzetnika beležilo je pozitivnu stopu zaposlenosti,a nije bilo otpuštanja radnika), dok je u Jablaničkom i Nišavskom okrugu broj otvorenih radnihmesta bio veći od broja zatvorenih u oblasti proizvodnje.Trgovina je beležila porast zaposlenosti u Pčinjskom (75 odsto preduzetnika otvaralo je novaradna mesta, nije bilo otpuštanja radnika) i Pomoravskom okrugu (7,8 odsto otvaralo jenova radna mesta bez otpuštanja radnika), dok je skoro polovina preduzetnika koji posluju uoblasti trgovine u Jablaničkom okrugu zatvaralo radna mesta (47,8 odsto), bez zapošljavanjanovih radnika. Oblast usluga smeštaja i ishrane beležila je visoku negativnu stopu zaposlenostiu Pomoravskom (100 posto negativna i 4 odsto pozitivna) i u Nišavskom okrugu (37,5odsto negativna i 3,2 odsto pozitivna), dok preostala dva okruga nisu beležila ni pozitivnu ninegativnu stopu zaposlenosti u toj oblasti.Preduzetnici koji posluju u oblasti građevinarstva beležili su negativnu stopu zapošljavanja,naročito u Jablaničkom okrugu (42,4 odsto negativna, bez zapošljavanja novih radnika) i, unešto manjoj meri, u Nišavskom (17 odsto negativna i 2,6 odsto pozitivna). Preduzeća kojaspadaju u klasu malih imala su najveći udeo u otvaranju i zatvaranju radnih mesta (42 odstopozitivna stopa i 49,8 odsto negativna stopa zaposlenosti), sa generalnom negativnom stopomzaposlenosti od skoro 8 procentnih poena. Mala preduzeća u svim okruzima pokazuju negativneznake, osim u Jablaničkom, gde je pozitivna stopa zaposlenosti u malim preduzećimaveća od negativne za 15,9 procentnih poena. U slučaju mikro i srednjih preduzeća, pozitivna8

stopa zaposlenosti veća je od negativne za 10 procentnih poena u slučaju mikro preduzeća i8,1 procentnih poena u slučaju srednjih preduzeća (slika 3 ispod).Grafikon 3: Otvaranje radnih mesta po oblastima i klasi preduzeća (južna Srbija)mikro (1-9) mala (10-49) srednja (50-249) velika (250+)70.050.030.010.0-10.0-30.0-50.015.915.516.131.810.71.7-3.2-1.6-11.4-3.3-3.5 -7.8 -10.3-28.4-24.3-44.3-36.3Jablanički Nišavski Pčinjski Pomoravski Ukupno64.110.08.1Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Prikupljeni podaci jasno pokazuju da su mikro i mala preduzeća generisala više od dvetrećine kako pozitivne, tako i negativne stope zapošljavanja (73,8 odsto pozitivne i 71,6 odstonegativne), pri čemu je pozitivna stopa u preduzećima koja spadaju u te dve klase znatnoviša od negativne u Jablaničkom i Pomoravskom okrugu. Nasuprot tome, negativna stopazapošljavanja zabeležena je u Nišavskom okrugu među srednjim preduzećima, dok su uPčinjskom okrugu mikro preduzeća beležila samo porast zaposlenosti (31,8 odsto). Međusrednjim preduzećima u Pčinjskom okrugu, pozitivna stopa rasta premašila je negativnu za10,7 procentnih poena. Bilans u otvaranju novih radnih mesta kod velikih preduzeća bio jenegativan, pri čemu je samo 2,1 odsto preduzeća beležilo porast zaposlenosti u poređenju sa12,4 odsto onih koja su zatvarala radna mesta. Najviša negativna stopa zaposlenosti međuovim preduzećima zabeležena je u Jablaničkom okrugu, sa negativnim bilansom od 28 procentnihpoena.Slika 4 pokazuje da je među preduzetnicima u južnoj Srbiji stopa zapošljavanja uglavnombila pozitivna, osim u slučaju mikro preduzeća, čije je poslovanje obeleženo velikim brojemzatvorenih radnih mesta u Jablaničkom okrugu (slika 4).9

Grafikon 4: Otvaranje radnih mesta po oblastima i klasi preduzetnika (južna Srbija)mikro (1-9) mala (10-49) srednja (50-249)60.040.051.338.920.019.817.90.013.61.6 3.90.00.03.1-20.0-40.0-15.2-3.9-19.8-21.0-60.0-80.0-100.0-90.2Jablanički Nišavski Pčinjski Pomoravski UkupnoIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Deset zanimanja sa najvećim brojem otvorenih i zatvorenih radnih mesta u dvanaest mesecikoji su prethodili ovoj anketi prikazano je u tabeli 8 ispod.Šest od ovih deset zanimanja istovremeno je beležilo i otvaranje i zatvaranje radnih mesta.Među ovima, zanimanje prodavca i magacionera beležili su negativni bilans radne snage, tojest broj radnika koji su napustili preduzeća premašio je broj novozaposlenih. Ostala četirizanimanja (kancelarijski službenici; vozači kamiona i teških kamiona; vozači automobila,taksija i kombija i građevinski inženjeri) beležila su pozitivnu stopu zapošljavanja.Tabela 8: Prvih deset zanimanja prema broju zatvorenih i otvorenih radnih mesta(preduzeća, proteklih 12 meseci)Prvih 10 zanimanja prema brojuzatvorenih radnih mestaRadniciPrvih 10 zanimanja prema brojuotvorenih radnih mestaRadniciProdavci 302 Prodavci226Kancelarijski službenici 179 Kancelarijski službenici200Predstavnici prodaje 145 Vozači kamiona i teških kamiona155Vozači kamiona i teških kamiona 117Računovodstveni i knjigovodstveni109službeniciMagacioneri 92 Mašinski inženjeri102Vozači automobila, taksija i kombija 78 Vozači automobila, taksija i kombija 92Lica koja obavljaju privremenei povremene posloveRukovaoci mašinama zaobradu metala74 Građevinski inženjeri8764 Mesari i srodni pripremači hrane86Radnici u prodaji (ostalo) 56 Magacioneri85Građevinski inženjeri 54 Mehaničari i serviseri motornih vozila 69Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.10

Bilo je, međutim, zanimanja koja su isključivo beležila zatvaranje radnih mesta (tačnije predstavniciprodaje, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, podešavači mašina zaobradu metala i ostali radnici u prodaji), kao i onih koja su beležila samo otvaranje novihradnih mesta (računovodstveni i knjigovodstveni službenici; mašinski inženjeri; mesari,odgajivači ribe i srodni pripremači hrane i mehaničari i serviseri motornih vozila). Sve usvemu, zanimanja koja su beležila najveći broj otvorenih radnih mesta među preduzećimau prethodnom periodu jesu računovodstveni i knjigovodstveni službenici, mašinski inženjeri,mesari i srodni pripremači hrane i mehaničari motornih vozila.Među preduzetnicima, zanimanja sa negativnim bilansom zaposlenosti bila su prodavci ikelneri. Zanimanja računovodstvenih i knjigovodstvenih službenika i građevinskih inženjerabeležila su neto balans otvaranja radnih mesta (tabela 9).Za razliku od podataka koji se odnose na preduzeća, među preduzetnicima je zanimanjevozača automobila, taksija i kombija beležilo zatvaranje radnih mesta, dok je zanimanjekancelarijskog službenika pokazalo pozitivni bilans zapošljavanja. Zanimanja koja su beležilanajveći broj otvorenih radnih mesta među neinkorporiranim preduzećima bila su stručnjaciza oglašavanje i marketing, magacioneri, demonstratori u prodaji, radnici za pultom u prehrambenimprodavnicama i pomoćnici u kuhinji.Tabela 9: Prvih deset zanimanja prema broju zatvorenih i otvorenih radnih mesta(preduzetnici, proteklih 12 meseci)Prvih 10 zanimanja prema brojuzatvorenih radnih mestaRadniciPrvih 10 zanimanja prema brojuotvorenih radnih mestaRadniciProdavci 668 Prodavci120Kelneri 321 Stručnjaci za oglašavanje/marketing 156Ostali radnici u održavanju čistoće 120Računovodstveni i knjigovodstveni137službeniciRačunovodstveni i knjigovodstvenislužbenici88 Kelneri131Vozači automobila, taksija i kombija 79 Magacioneri94Monteri električne/elektronske opreme 78 Demonstratori u prodaji91Kuvari 76 Kancelarijski službenici87Jednostavna zanimanjaRadnici za pultom u prehrambenim64 68prodavnicamaMobilne ekipe nadničara i drvoseča 60 Radnici na gradilištu65Radnici na gradilištu 51 Pomoćnici u kuhinji64Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Najčešći razlozi zbog kojih su radnici napuštali preduzeća – bez obzira na tip preduzeća,geografsku lokaciju i učinak u zapošljavanju – jesu sporazumni prekid radnog odnosa (49odsto radnika) i penzija (16,6 odsto). Restruktuiranje preduzeća predstavljao je drugi najčešćirazlog samo u Nišavskom okrugu i među preduzećima sa negativnom stopom zaposlenosti.Tehnološki višak, restruktuiranje i stečaj se kao razlozi javljaju u nešto manjim procentima(u 5,4 odsto slučajeva razlog je bio tehnološki višak, a u 4,7 odsto slučajeva restruktuiranjei stečaj). Među preduzetnicima, glavni razlog bio je sporazumni prekid radnog odnosa (50,6odsto), a za njim slede drugi, neodređeni razlozi (25,9 odsto) i penzija (13,3 odsto radnika).11

2.1.2. Otvaranje i zatvaranje radnih mesta u narednih 12 meseciMeđu preduzećima u južnoj Srbiji koja posluju u oblastima građevinarstva i trgovine na velikoi trgovine na malo očekuje se pozitivna stopa zaposlenosti. Podaci koji se tiču preduzećakoja se bave proizvodnjom mešoviti su, sa 71 odsto preduzeća koja očekuju porast zaposlenostii 40 odsto onih koja očekuju da će zatvarati radna mesta. Ovo ukazuje na to da će nekapreduzeća koja se bave proizvodnjom istovremeno otvarati i zatvarati radna mesta. Nasuprottome, za preduzeća koja posluju u oblastima poljoprivrede i saobraćaja i skladištenjaočekuje se da će pretežno zatvarati radna mesta (slika 5).Podaci raščlanjeni po okruzima ukazuju na to da preduzeća koja se bave proizvodnjomočekuju pozitivnu stopu zaposlenosti u Jablaničkom (100 posto) i Pomoravskom okrugu (100posto). U Nišavskom okrugu, 57,3 odsto preduzeća koja se bave proizvodnjom očekuje da ćezaposliti nove radnike, dok 48,3 odsto očekuje da će zatvarati radna mesta. U istom okrugu,preduzeća koja se bave građevinarstvom, trgovinom i administrativnim i pomoćnim uslužnimdelatnostima očekuju da će otvarati nova radna mesta (19,7 odsto u građevinarstvu, 16,4odsto u trgovini i 6,6 odsto u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima).Sva preduzeća koja posluju u oblasti poljoprivrede i koja očekuju da će zatvarati radna mestanalaze se u Pčinjskom okrugu, dok u Nišavskom okrugu više od polovine preduzeća koja sebave saobraćajem i skladištenjem (51,7 odsto) očekuje da će otpuštati radnike.Grafikon 5: Preduzeća sa pozitivnom/negativnom stopom zapošljavanja po privrednimsektorima (narednih 12 meseci)Pozitivan rast zapošljavanjaNegativan rast zapošljavanja80.070.071.460.050.040.040.042.930.020.010.00.00.017.413.2 11.0Poljoprivreda Proizvodnja Građevinarstvo Velikoprodajai maloprodaja0.04.40.0 0.0 0.0Administrativnei podržavajućeuslugeTransport iskladištenjeIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Gotovo da ne postoje preduzetnici koji očekuju negativnu stopu zapošljavanja, pri čemu svibiznisi koji se bave uslugama smeštaja i ishrane u Pomoravskom okrugu očekuju da će otvaratinova radna mesta.12

Što se tiče klase preduzeća, pozitivna stopa zaposlenosti se, najvećim delom, očekuje međumalim preduzećima, dok će veliki broj srednjih i velikih preduzeća (60 odsto srednjih i 40 odstovelikih) beležiti negativnu stopu zaposlenosti (slika 6). 7 Takvi podaci ukazuju na to da će ukratkoročnom periodu mala preduzeća biti vodeća u otvaranju novih radnih mesta u regionu.Grafikon 6: Preduzeća sa pozitivnom/negativnom stopom zapošljavanja prema klasi(narednih 12 meseci)Pozitivan rast zapošljavanjaNegativan rast zapošljavanja90.080.079.770.060.050.040.030.060.040.020.010.00.011.09.30.0Mala preduzeća Srednja preduzeća Velika preduzećaIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Mala preduzeća u Jablaničkom (100 posto), Nišavskom (77 odsto) i Pomoravskom okrugu(79,2 odsto) predviđaju pozitivnu stopu zaposlenosti. Među srednjim preduzećima, samo uNišavskom okrugu očekuju neki porast zaposlenosti (16,4 odsto), što je, međutim, značajnoneutralisano procentom srednjih preduzeća u istom okrugu koja očekuju da će zatvaratiradna mesta (51,7 odsto).Mali procenat velikih preduzeća planira da poveća broj zaposlenih u narednom periodu (6,6odsto u Nišavskom i 20,8 odsto u Pomoravskom okrugu). Sva srednja preduzeća u Pčinjskomokrugu očekuju smanjenje zaposlenosti (tabela A.7 u statističkom aneksu). Samo u Pomoravskomokrugu mala neinkorporirana preduzeća predviđaju pozitivnu stopu zaposlenosti(u oblasti usluga smeštaja i ishrane).Zanimanja koja će beležiti otvaranje i zatvaranje radnih mesta u narednih dvanaest meseciprikazana su u tabeli 10. Za samo jedno zanimanje se očekuje da će beležiti i otvaranje i zatvaranjeradnih mesta (zanimanje prodavca), ali sa generalno pozitivnim bilansom. Za ostalazanimanja vezana za trgovinu se, međutim, očekuje da će nastaviti da beleže zatvaranjeradnih mesta (predstavnici u prodaji i ostali radnici u prodaji). Zanimanje kancelarijskogslužbenika, koje je takođe beležilo otvaranje radnih mesta u prethodnom periodu, jedino jezanimanje za koje se očekuje da će nastaviti pozitivni trend.7 Mikro preduzeća nisu uspela da odgovore na pitanje u vezi otvaranja/zatvaranja radnih mesta u narednomperiodu.13

Tabela 10: Prvih deset zanimanja prema broju zatvorenih i otvorenih radnih mesta(preduzeća, narednih 12 meseci)Prvih 10 zanimanja prema brojuzatvorenih radnih mestaRadniciPrvih 10 zanimanja prema brojuotvorenih radnih mestaRadniciPredstavnici prodaje 39 Prodavci164Jednostavna zanimanja 38 Kancelarijski službenici81Radnici u prodaji (ostalo) 28 Vozači automobila, taksija i kombija 75Vozači kamiona i teških kamiona 15 Arhitekte58Prodavci 12 Krojači i srodna zanimanja54Rukovaoci mašinama za proizvodnjuprehrambenih proizvodaRačunovodstveni iknjigovodstveni službenici7 Menadžeri prodaje i marketinga536 Varioci i rezači plamenom oksižena 42Radnici u obezbeđenju 6 Putujući trgovci40Betonirci i građevinski finalisti 5 Radnici u fabrikama za preradu drveta 40Menadžeri proizvodnje 5 Proizvođači mlečnih proizvoda39Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Podaci u anketi ukazuju na to da će zanimanja vezana za trgovinu zadržati svoju dinamiku uotvaranju/zatvaranju radnih mesta i u narednih dvanaest meseci, ali sa pomakom u pravcuvećeg broja veština koje zanimanja obuhvataju. Očekuje se ponovna potražnja za arhitektama,za kojima nije bilo potražnje u prethodnom periodu. Međutim, nedostatak drugih zanimanjavezanih za građevinarstvo u grupi zanimanja koja će beležiti otvaranje radnih mestau narednom periodu ukazuje na to da ovaj privredni sektor i dalje trpi posledice ekonomskekrize.Među neinkorporiranim preduzećima, za zanimanja prodavca i kuvara očekuje se da ćeistovremeno beležiti i otvaranje i zatvaranje radnih mesta, ali sa neznatnim pozitivnim bilansom(tabela 11 ispod), dok će zanimanja računovodstvenih i knjigovodstvenih službenikanastaviti da beleže otvaranje novih radnih mesta.14

Tabela 11: Prvih deset zanimanja prema broju zatvorenih i otvorenih radnih mesta(preduzetnici, narednih 12 meseci)Prvih 10 zanimanja prema brojuzatvorenih radnih mestaRadniciPrvih 10 zanimanja prema brojuotvorenih radnih mestaRadniciKuvari 39 Predstavnici prodaje164Menadžeri prodaje na veliko i prodajena maloRukovaoci stabilnim mašinama ipostrojenjima38 Prodavci8128 Računovodstveni i knjigovodstveni75službeniciProdavci 15Pekari, poslastičari i proizvođači58konditorskih proizvodaRadnici na gradilištu 12 Kuvari54Moleri i srodna zanimanja 7 Vozači automobila, taksija i kombija 53Lekari specijalisti 6 Jednostavna zanimanja42Radnici na preradi drveta 6 Demonstratori u prodaji40Vozači kamiona i teških kamionaFrizeri4039Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Da rezimiramo, u narednih dvanaest meseci će do otvaranja novih radnih mesta u južnojSrbiji uglavnom doći među malim preduzećima koja se bave trgovinom, proizvodnjom igrađevinarstvom. Zanimanja za kojima će biti najveća potražnja biće vezana za trgovinu (prodavci,predstavnici prodaje, menadžeri prodaje i marketinga); kancelarijske poslove (kancelarijski,računovodstveni i knjigovodstveni službenici) i proizvodnju (naročito prehrambenih, iproizvoda od metala i drveta).15

3. Trendovi u zapošljavanju radne snageAnketom o poslovnim veštinama iz 2011. istraživani su pristupi zapošljavanju koje koristepreduzeća u južnoj Srbiji, kao i prednosti koje se daju određenim radnicima prilikomzapošljavanja u pogledu godina i nivoa obrazovanja. Isti odeljak u anketi bavio se brojemslobodnih radnih mesta i teškoćama sa kojima se susreću preduzeća prilikom popunjavanjaradnih mesta. Preduzeća su takođe zamoljena da kažu za koja zanimanja smatrajuda će najverovatnije biti u potražnji u srednjoročnom periodu (3-5 godina). Ove informacijeupoređene su sa podacima vezanim za zanimanja koja beleže otvaranje i zatvaranje radnihmesta u prethodnom i narednom periodu u cilju identifikacije budućih neophodnih poslovnihveština u regionu.Preduzeća se, bez obzira na njihov učinak u zapošljavanju u prethodnoj godini, uglavnomoslanjaju na javne službe za zapošljavanje (JSZ) i oglašavanje prilikom zapošljavanja radnika(41,4 odsto preduzeća na JSZ, a 30,4 odsto njih na oglašavanje). Ovo je naročito slučaj zapreduzeća koja posluju u oblastima proizvodnje i trgovine. Treći najčešći metod zapošljavanjaradnika od strane preduzeća jesu preporuke rodbine i prijatelja (21 odsto preduzeća). Kaošto se da očekivati, među preduzećima koja su beležila negativnu stopu zaposlenosti u prethodnomperiodu, treći najčešći način zapošljavanja radnika jesu interna unapređenja.Oglašavanje, javne službe za zapošljavanje i preporuke rodbine i prijatelja jesu metode kojimase najčešće koriste mikro, mala i srednja preduzeća koja otvaraju nova radna mesta, naročitoona koja se bave proizvodnjom, građevinarstvom i trgovinom. Među mikro preduzećima kojasu zatvarala radna mesta u prethodnom periodu, glavni metod zapošljavanja bile su javneslužbe za zapošljavanje. Slično preduzećima, neinkorporirana preduzeća – naročito mikroi mali preduzetnici koji se bave proizvodnjom, trgovinom i administrativnim i pomoćnimuslužnim delatnostima – koriste javne službe za zapošljavanje, oglašavanje i preporuke rodbinei prijatelja za zapošljavanje nove radne snage.Preduzeća – bez obzira na njihov prethodni učinak u zapošljavanju – više vole da zapošljavajuradnike sa srednjim obrazovanjem, a zatim i sa obrazovanjem višim od srednjeg (radnike savišom ili visokom stručnom spremom). Takva tendencija ostaje dosledna u više privrednihsektora (u trgovini, proizvodnji i građevinarstvu) i među preduzećima koja očekuju da će otvaratinova radna mesta u narednih dvanaest meseci.Većina preduzeća ne daje posebnu prednost radnicima u pogledu njihovih godina. Međutim,podaci pokazuju da preduzeća koja očekuju da će otvarati nova radna mesta više vole dazaposle radnike koji pripadaju starosnoj grupi od 25 do 44 godine. Broj preduzeća koja dajuprednost mlađim radnicima (od 15 do 24 godine) prilično je mali i uglavnom ga čine preduzećakoja se bave trgovinom i koja su zatvarala radna mesta u prethodnom periodu (tabela A.11 ustatističkom aneksu).Neinkorporirana preduzeća uglavnom daju prednost radnicima sa srednjim obrazovanjem(naročito ona koja se bave trgovinom i administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima).Međutim, za razliku od situacije među korporativnim preduzećima, mali broj neinkorporiranihpreduzeća daje prednost radnicima sa višim ili visokim obrazovanjem, što ukazuje na toda ova preduzeća traže niže nivoe neophodnih veština. Situacija je slična u svim privrednimsektorima, pri čemu jedino preduzeća koja posluju u oblasti usluga smeštaja i ishrane dajuprednost radnicima sa višom ili visokom stručnom spremom. Samo neka preduzeća kojase bave građevinarstvom traže nekvalifikovane radnike, što verovatno ima veze sa prirodomradnih mesta slobodnih u trenutku kad se sprovodila ova anketa.16

3.1. Slobodna radna mestaVećina anketiranih preduzeća (83,2 odsto od ukupnog uzorka) imala su slobodna radna mestau trenutku sprovođenja ankete (ukupni broj od 554 slobodna radna mesta zabeležen jemeđu preduzećima). 8 Privredni sektori sa najvećim brojem slobodnih radnih mesta bili sutrgovina (28 odsto od ukupnog broja slobodnih radnih mesta) i proizvodnja (22,7 odsto odukupnog broja). Međutim, dok je u oblasti trgovine broj slobodnih radnih mesta podeljen naveliki broj preduzeća (to jest, većina preduzeća imala je po jedno slobodno radno mesto),dotle je 90 odsto preduzeća koja posluju u oblasti proizvodnje prijavilo više od jednog radnogmesta (slika 7 ispod).Grafikon 7: Otvorena nova radna mesta po privrednim sektorima (preduzeća)Trgovina naveliko i maloProizvodnjaGrađevinarstvoTransport iskladištenjeInformacije ikomunikacijeStručne aktivnosti0.05.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.028.022.714.311.96.05.8FInansije iosiguranje5.2Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Kao što se očekivalo, preduzeća koja prijavljuju slobodna radna mesta većinom su ona kojasu otvarala nova radna mesta u prethodnih dvanaest meseci (14,4 odsto od ukupnog uzorka).Među ovima, dinamičniji sektori su finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, trgovina igrađevinarstvo. Među preduzećima koja su zatvarala radna mesta, samo šest njih je prijaviloda ima slobodna radna mesta (čineći 3,8 odsto svih zabeleženih slobodnih radnih mesta). Interesantnoje da su od svih preduzeća koja očekuju da će otvarati nova radna mesta u narednihdvanaest meseci, jedino preduzeća koja posluju u oblasti proizvodnje imala slobodna radnamesta u trenutku sprovođenja ankete. Neinkorporirana preduzeća takođe su imala veliki brojslobodnih radnih mesta, uglavnom ona koja se bave trgovinom (23,2 odsto od ukupnog broja8 Instrumentom istraživanja jednostavno je postavljeno pitanje da li preduzeće ima slobodna radna mesta, bezistraživanja da li su već preduzeti neophodni koraci kako bi se ta mesta popunila.17

slobodnih radnih mesta prijavljenih od strane preduzetnika) i proizvodnjom (22,5 odsto).Većina preduzetnika prijavilo je između jednog i četiri slobodna radna mesta u trenutkusprovođenja ankete.Grafikon 8: Otvorena nova radna mesta po privrednim sektorima (preduzetnici)Trgovina naveliko i maloProizvodnjaAktivnosti drugihslužbiStručne aktivnosti0.05.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.023.222.512.912.7Građevinarstvo8.6Transport iskladištenjeAdministrativneaktivnostiZdravstvo isocijalni rad4.36.17.8Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Nasuprot situaciji među preduzećima, postoji veliki broj slobodnih radnih mesta među preduzetnicimakoji se bave stručnim i ostalim uslužnim delatnostima (25,6 odsto od ukupnogbroja slobodnih radnih mesta). Većina preduzetnika koji otvaraju i imaju slobodna radnamesta bave se proizvodnjom i administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima. Poredtoga, čini se da preduzetnici koji se bave građevinarstvom, koji su uglavnom zatvarali radnamesta u prethodnom periodu, pokazuju znake oporavka (8,6 odsto od ukupnog broja prijavljenihslobodnih radnih mesta).Zanimanja koja se najčešće traže za slobodna radna mesta prikazana su u tabeli 12 ispod.Preduzeća koja otvaraju nova radna mesta većinom traže kancelarijske službenike, finansijskedilere i rukovaoce mašinama za proizvodnju prehrambenih proizvoda. Preduzeća koja suzatvarala radna mesta u prethodnom periodu uglavnom su tražila tehničare informacionokomunikacionihtehnologija (IKT) i tehničare u oblasti prirodnih i tehničkih nauka.18

Tabela 12: Zanimanja koja su u samom vrhu prema broju radnih mesta (preduzeća)Preduzeća koja otvaraju radna mestaPreduzeća koja otvaraju radna mestaZanimanjaUkupnoZanimanjaUkupnoKancelarijski službenici 30 Tehničari za IKT i korisničku podršku 4Finansijski dileri i brokeri 29 Tehničari u oblasti fizike i hemije 2Rukovaoci mašinama za proizvodnjuprehrambenih proizvodaInženjeri telekomunikacija 8Instalateri i serviseri IKT opreme 8Građevinski inženjeri 8Pekari, poslastičari i proizvođačikonditorskih proizvodaFrizeri 4Veterinari 423 Rudari i kopači kamena 25Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.U slučaju neinkorporiranih preduzeća, perspektiva zanimanja prilično je drugačija, pričemu većina preduzeća traži pekare, poslastičare i proizvođače konditorskih proizvoda(u Pčinjskom), kuvare (u Pomoravskom) i varioce (u Nišavskom okrugu). Kao što se daloočekivati, zanimanja vezana za građevinarstvo takođe su prilično tražena (iako među preduzetnicimakoji su zatvarali radna mesta u prethodnom periodu), s obzirom na broj slobodnihradnih mesta zabeležen u ovom sektoru.Tabela 13: Zanimanja koja su u samom vrhu prema broju radnih mesta (preduzetnici)Preduzeća koja otvaraju radna mestaPreduzeća koja otvaraju radna mestaZanimanjaUkupnoZanimanjaUkupnoPekari, poslastičari i proizvođačikonditorskih proizvodaKuvari 5Varioci i rezači plamenom oksižena 4Kelneri 2Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.14 Radnici na gradilištu 2519

Sve u svemu, 30 odsto anketiranih preduzeća – i to većinom ona koja su otvarala radnamesta u prethodnom periodu – prijavljuje probleme u popunjavanju slobodnih radnih mesta.Privredni sektori koji su najviše pogođeni jesu finansijske delatnosti i delatnost osiguranja,trgovina i proizvodnja među korporativnim preduzećima i proizvodnja, građevinarstvoi usluge smeštaja i ishrane među preduzetnicima. Ovo su, takođe, najdinamičniji sektori upogledu otvaranja i zatvaranja radnih mesta.Problem radnih mesta koja je teško popuniti javlja se u svim klasama preduzeća, ali se čini danajviše pogađa mikro i srednja preduzeća. Interesantno je da se strategije za rešavanje ovogproblema razlikuju po preduzećima koja otvaraju i preduzećima koja zatvaraju radna mestai po privrednim sektorima. Plan preduzeća koja otvaraju radna mesta jeste da radnicimapruže više obuke ili da se prijave za neki od Vladinih programa (preduzeća koja se bave finansijskimdelatnostima, delatnostima osiguranja i stručnim delatnostima); ili da povećaju platekako bi radna mesta učinila primamljivijim (preduzeća koja se bave tgovinom). Preduzećakoja zatvaraju radna mesta uglavnom planiraju da se prijave za neki od Vladinih programa ilida prošire kanale za zapošljavanje nove radne snage (preduzeća koja se bave proizvodnjom).3.2. Perspektiva različitih zanimanja (narednih 3-5 godina)Anketirana preduzeća takođe su zamoljena da kažu za koja zanimanja smatraju da ćenajverovatnije biti u potražnji u srednjoročnom periodu (3 do 5 godina). Većina zanimanjakoja su dospela među prvih deset i koja su identifikovala preduzeća koja otvaraju radnaTabela 14: Perspektiva različitih zanimanja (preduzeća koja otvaraju nova radna mesta,narednih 3-5 godina)Menadžeri u sportu i sportskoj rekreacijiProdavciZanimanjeRukovaoci mašinama za obradu metalaFinansijski brokeri i dileriGrađevinski inženjeriTehničari u oblasti hemijskog inženjeringaMehaničari i serviseri elektronske opremeMenadžeri za nabavku i distribuciju i srodnimenadžeriEkonomistiMašinski inženjeriMenadžeri prodaje i marketingaPrivredni sektoriTrgovina na veliko i trgovina na maloTrgovina na veliko i trgovina na maloProizvodnjaFinansijske delatnosti i delatnost osiguranjaGrađevinarstvoStručne, naučne i tehničke delatnostiTrgovina na veliko i trgovina na maloTrgovina na veliko i trgovina na maloProizvodnjaTrgovina na veliko i trgovina na maloTrgovina na veliko i trgovina na maloUpravljanje otpadnim vodama i procesomuklanjanja otpadaUpravljanje otpadnim vodama i procesomuklanjanja otpadaStručne, naučne i tehničke delatnostiTrgovina na veliko i trgovina na maloProizvodnjaIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.20

mesta spadaju u oblasti trgovine (menadžeri sportskih, rekreativnih i slobodnih aktivnostii prodavci); proizvodnje (rukovaoci i podešavači mašina za obradu metala), građevinarstva(građevinski inženjeri); stručnih i naučnih delatnosti (građevinski i mašinski inženjeri), kao iu oblast snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (mašinski inženjeri).Preduzeća koja su zatvarala radna mesta i koja očekuju da će zapošljavati nove radnike uglavnomposluju u oblastima proizvodnje, trgovine i građevinarstva. Međutim, preduzeća kojase bave upravljanjem otpadnim vodama i kontrolisanjem procesa uklanjanja otpada takođepredviđaju porast zaposlenosti. Većina zanimanja koja su preduzeća identifikovala spadaju utehnička zanimanja (rukovaoci mašinama, inženjeri, vodoinstalateri).Jednostavno poređenje zanimanja koja proizilaze iz trenutnih slobodnih radnih mesta sa onimkoja preduzeća navode kao najbitnija u srednjoročnim projekcijama ukazuje na promenu uzahtevima za radnom snagom ka radnicima koji poseduju viši nivo stručnosti.21

4. Veštine radne snage i prakse u pružanju obukePreduzeća i preduzetnici smatraju da su radnici trenutno zaposleni kod njih pretežno kvalifikovaniza posao koji obavljaju (Tabela 18). Samo je dvadeset firmi smatralo da radnici nisukompetentni i to uglavnom u sektorima kancelarijskih poslova (Nišavski), stručnih poljoprivrednihaktivnosti, zanata, upravljanja fabričkim mašinama i jednostavnih zanimanja(Nišavski i Pomoravski). Strategija koju firme planiraju da primene da bi se nadomestio ovajdeficit u veštinama sastoji se uglavnom od pojačane obuke i većeg zapošljavanja.Tabela 15: Raspodela stručne radne snage po ekonomskim sektorimaKompetentna radna snagaEkonomski sektorMenadžeri:Stručnjaci:Tehničari istručnjaciKancelarijskislužbenici:Radnici u prodaji iuslužnimdelatnostima:Obučenipoljoprivredniradnici:Zanatlije imajstori:Mašinski i fabričkioperateri:Jednostavnazanimanja:Preduzeća koja otvaraju radna mesta (poslednjih 12 meseci)Proizvodnja 29,6 30,9 33,8 28,3 41,3 8,7 18,8 67,7 65,4Građevinarstvo 15,2 10,4 7,9 9,3 2,0 0,0 37,2 3,3 5Velikoprodaja i maloprodaja 25,9 17,7 18,9 28,7 30,5 67,2 12,3 4,9 12,8Svi drugi sektori 29,3 41,0 39,4 33,7 26,2 24,1 31,7 24,1 16,8Preduzeća koja zatvaraju radna mesta (poslednjih 12 meseci)Proizvodnja 28,1 48,9 48,2 36,1 35,7 0 42,1 42,1 33,2Velikoprodaja i maloprodaja 38,0 23,2 26,1 42 45 55,6 22,7 33,6 37,6Transport, skladištenje 1,2 1,2 2,1 0,0 0,0 44,4 3,8 0,0 2,0Svi drugi sektori 32,7 26,7 23,6 21,9 19,3 0 31,4 24,3 27,2Preduzetnici koji otvaraju radna mesta (poslednjih 12 meseci)Proizvodnja 18,2 92,6 21,5 36,5 72,6 0,0 51,2 37,5 1,3Velikoprodaja i maloprodaja 69,0 0,0 17,4 22,3 23,9 0,0 37,4 0,0 37,0Administrativna podrška 0,0 0,0 53,4 34,3 0,0 0,0 0,0 57,8 56,9Svi drugi sektori 12,8 7,4 7,7 6,9 3,5 0,0 11,4 4,7 4,8Preduzetnici koji uništavaju radna mesta (poslednjih 12 meseci)Rudarstvo i rad ukamenolomima 0,0 54,6 11,8 0,0 0,0 0,0 18,0 0,0 0,0Proizvodnja0,0 12,7 80,7 32,8 42,5 0,0 10,9 63,5 4,3Građevinarstvo0,0 23,2 7,5 25,1 1,3 0,0 65,3 36,5 0,0Velikoprodaja i maloprodaja 37,7 0,0 0,0 16,4 21,9 0,0 0,0 0,0 0,0Smeštaj, prehrambeneusluge 60,5 0,0 0,0 24,9 33,2 0,0 5,7 0,0 95,7Svi drugi sektori1,8 9,5 0,0 0,8 1,1 0,0 0,0 0,0 0,0Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.22

Menadžeri i visoko obrazovani radnici su kadrovi za koje se smatra da su u potpunosti kompetentni(uglavnom u proizvodnim i trgovinskim sektorima). Visoko obrazovani radnici itehničari su takođe stručni u svojim poslovima (posebno u proizvodnom sektoru). Najvećibroj kompetentnih radnika na kancelarijskim poslovima i prodaji zaposlen je u proizvodnimi trgovinskim sektorima. Neinkorporirane firme imaju sličan obrazac raspodele kompetencija:najkompetentnija radna snaga se nalazi u proizvodnji i trgovini (skoro sve kategorijeradnika, ali posebno menadžeri, visoko obrazovani radnici i tehničari).4.1. Mapiranje potreba za profesionalnim veštinamaNalazi istraživanja omogućuju da se sa određenom preciznošću mapiraju poslovi za koje ćese otvarati najviše novih radnih mesta u južnoj Srbiji kratkoročno i srednjoročno posmatrano.Poređenjem brojki o poslovima za koja su se otvarala radna mesta u proteklih dvanaest mesecisa onim o trenutno slobodnim mestima i sa onima koja se predviđaju (u narednih dvanaestmeseci i sledećih 3-5 godina), javljaju se četiri grupe zanimanja od posebnog interesa.Prva grupa sastoji se od prodajnih poslova (pre svega prodavaca, ali takođe i menadžera idemonstratora u prodaji). Druga kategorija uključuje kancelarijske poslove (administrativne,akcijske, računovodstvene i knjigovodstvene službenike). Treća grupa uključuje poslove upripremi hrane (kuvari, mesari, pekari, poslastičari), dok četvrta grupa uključuje mašinskeoperatere i montere u različitim tipovima industrija (priprema hrane, metaloprerađivačka idrvnoprerađivačka).Koristeći opise Međunarodne standardne klasifikacije zanimanja iz 2008, radni zadaci zasvaku od ovih kategorija zanimanja za koju se otvaraju radna mesta objedinjeni su u konkretnegrupe stručnih veština na sledeći način:1. Prodajne veštine: (na osnovnom nivou) predstavljanje proizvoda i usluga,utvrđivanje potreba klijenata i pružanje objašnjenja, pomaganje kupcima u izboru i primanjenarudžbina; (na višem nivou) veštine u komercijalnoj prodaji, prezentacija ponuda,pravljenje narudžbina, pregovaranje, prezentacija proizvoda i usluga, upravljanjeljudskim resursima u prodaji; planiranje i organizovanje prodaje i marketinških programa,upravljanje maloprodajom i velikoprodajom.2. Veštine u administraciji, računovodstvu i kompjuterskoj pismenosti: osnovnoprikupljanje podataka i informacija, veštine u održavanju evidencije, priprema, podela,klasifikacija podataka i popunjavanje baze podataka (finansijskim podacima, kao ionim o zalihama proizvoda). Računanje, klasifikacija i beleženje numeričih podataka uodržavanju finansijske evidencije. Osnovne veštine planiranja, upotrebe osnovnog softvera,administracije podataka, beleženja, čuvanja, klasifikacije i upotrebe podataka, osnovnaanaliza podataka, veštine zapisivanja (održavanje evidencije, pisanje izveštaja, poslovnakorespodencija), fotokopiranje i slanje dokumenata faksom.3. Manuelne veštine (priprema hrane): mešenje hleba i ručno pravljenje konditorskihproizvoda; ljušćenje, seckanje i druge veštine u pripremi hrane; klanje životinja, čišćenje,sečenje i mariniranje mesa i ribe, uklanjanje kostiju i pripremanje sličnih prehrambenihproizvoda.23

4. Manuelne veštine (proizvodnja): upravljanje i nadzor nad mašinama u proizvodnjii obradi hrane, metala i drveta, postavljanje mašina i upravljanje njima; korišćenje iodržavanje mašinskog alata i opreme, kao i nadzor nad njima, sastavljanje delova, sitnepopravke i zamena neispravnih delova.U svojim prognozama budućeg poslovanja firme su takođe ukazale na važnost poslova savišim stepenom stručnosti kao što su inženjerstvo i menadžment. Veštine koje potpadaju podove poslovne grupe uključuju:5. Inženjerske veštine: dizajniranje, planiranje i organizovanje testiranja, izgradnje iodržavanja konstrukcija, mašina i njihovih delova i proizvodnja sistema i postrojenja;dizajniranje i direktna izgradnja; upravljanje, upotreba i održavanje javnih građevinskihkonstrukcija, dizajn i direktna proizvodnja mašina, aviona, brodova, mašinerija i industrijskihpostrojenja, opreme i sistema.6. Menadžerske veštine: planiranje, usmeravanje, koordinisanje i evaluacija aktivnostipreduzeća ili organizacija uključujući i razvoj i upravljanje kadrovima.Nalazi istraživanja pokazuju da se potrebe firmi za poslovnim veštinama nisu u velikoj meripromenile u protekloj godini, niti će se mnogo menjati u predstojećem periodu. Određen brojposlova pokazuje visok nivo dinamičnosti, za njih se istovremeno zatvaraju radna mesta iotvaraju nova u zavisnosti od obrazaca rasta i karakteristika ekonomskih sektora u kojimapreovlađuju. Na primer, izgleda da su poslovi u vezi sa prodajom, posebno u velikoprodajii maloprodaji, veoma osetljivi na potražnju potrošača, radnici na ovim poslovima se brzootpuštaju kada potražnja opadne, ali brzo se i zapošljavaju kada se potražnja poveća. Deoovog uticaja može da bude rezultat i tipa ugovora o zapošljavanju koji preovladava u ovojindustrijskoj grani. Pošto su mnogi prodajni poslovi po prirodi privremeni, za preduzeća jelakše da otpuštaju i zapošljavaju radnike po potrebi.Obrazac otvaranja i zatvaranja radnih mesta u južnoj Srbiji izgleda da prati nacionalne trendovena šta ukazuje činjenica da su sektori koji su najviše pretrpeli usled krize 2009. godinebili proizvodnja, trgovina i građevinarstvo. Međutim, brojke o trenutno slobodnim radnimmestima, kao i prognoze preduzeća pokazuju da postoje znaci oporavka, brži u proizvodnji itrgovini i nešto sporiji u građevinarstvu.Srednjoročno posmatrano, može se zapaziti umereni pomak ka poslovima sa većimveštinama, posebno u korporativnom sektoru. Shodno tome, sadržaj veština u poslovimakoji preovlađuju u neinkorporiranim firmama će ostati uglavnom nepromenjen sa tim da ćeove firme verovatno primiti deo radne snage koju će korporativna preduzeća otpustiti.4.2 Prakse poslodavaca u pružanju obukeVećina preduzeća u regionu je pružala obuku svojim radnicima u dvanaest meseci koji suprethodili istraživanju. Obuka je uglavnom kratka (između jedne i četiri nedelje) i uglavnomorganizovana i finansirana od strane preduzeća.Većina preduzeća koja su otvarala radna mesta u prošlom periodu sama su pružila obukuradnicima (57 posto), ili su se oslonila na privatne organizacije za obuku (30,9 postopreduzeća). Ovaj obrazac se ne menja kroz četiri okruga sa izuzetkom Pčinjskog okruga gde24

se privatne organizacije za obuku koriste više nego drugi načini. Isto važi i za preduzeća kojasu zatvarala radna mesta u proteklih dvanaest meseci: preko 58 posto ih je samo pružiloobuku, dok se trećina oslonila na usluge privatnih institucija za obuku. Jedini izuzeci su senašli u Jablaničkom okrugu, gde su obuku pružale samo privatne institucije za obuku i uPčinjskom okrugu, gde su obuku pružala samo preduzeća (Grafikoni 9 i 10 ispod).Grafikon 9: Organizatori obuke (preduzeća koja otvaraju radna mesta)PreduzećePrivatna institucija za obukuJavna obrazovna institucijaNeki drugi organizator obuke90.080.078.670.060.050.048.647.051.353.257.140.030.020.010.00.031.417.38.66.4 6.44.4Jablanički Nišavski Pčinjski okrug33.230.913.69.92.2Pomoravski Ukupno %Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Grafikon 10: Organizatori obuke (preduzeća koja zatvaraju radna mesta)PreduzećePrivatna institucija za obukuJavna obrazovna institucija120.0100.080.060.040.020.00.0100.0 100.063.820.915.3Jablanički Nišavski Pčinjski okrug51.9 58.348.130.211.5Pomoravski Ukupno %Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.25

Kao što je gore spomenuto obuka uglavnom traje od jedne do četiri nedelja, jedini izuzetak sesreće u Jablaničkim preduzećima gde je preko 34% preduzeća pružalo obuku koja je trajalaviše od tri meseca.Obuku su uglavnom finansirale same firme ili su imale pomoć vladinih programa. Samomali broj preduzeća u Pčinjskom okrugu prijavljuje kurseve za obuku koje finansiraju radnici(Grafikon11).Grafikon 11: Finansiranje obuke za radnike (preduzeća)PreduzećeRadniciVladaDrugi100.090.080.086.097.176.083.670.060.050.040.030.020.010.00.00.8 2.1 3.22.714.510.3 6.8Jablanički Nišavski Pčinjski okrug15.7PomoravskiIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Za razliku od preduzeća, preduzetnici su obuku uglavnom organizovali angažujući privatne ilijavne organizacije za pružanje obuke. Izbor javnih organizacija preovladava u Pčinjskom okrugu(100 posto preduzetnika) i Pomoravskom (72,2 posto), dok preduzetnici u Jablaničkomokrugu koriste samo privatne organizacije. Slično kao i kod preduzeća, obuka traje od jednedo četiri nedelje i finansira je poslodavac. Oslanjanje na vladine programe je malo u svimokruzima osim u Pčinjskom. Veća je verovatnoća da će radnici koje zapošljavaju neinkorporiranefirme sami finansirati obuku u poređenju sa drugim radnicima: ovo se dešava u svimokruzima osim u Nišavskom, gde druge izvore finansiranja koristi 40 posto preduzetnika(Grafikoni 12 i 13).26

Grafikon 12: Organizacije koje pružaju obuku (preduzetnici)PreduzetniciPrivatna institucija za obukuJavna obrazovna institucija120.0100.0100.0100.080.060.040.020.027.872.250.0 50.023.717.259.10.0Pomoravski Nišavski Jablanički Pčinjski okrug Ukupno %Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Grafikon 13: Finansiranje obuke (preduzetnici)PreduzetniciRadniciVladaDrugi100.090.080.082.276.290.170.060.055.150.040.030.020.010.00.041.411.317.46.4 3.84.71.7Jablanički Nišavski Pčinjski okrug3.2 6.7PomoravskiIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.27

Postoji veća verovatnoća da će preduzeća iz proizvodnog i trgovinskog sektora pružiti obukuzaposlenim u menadžmentu i proizvodnji, dok je u transportnim i administrativnim službamanajmanja verovatnoća ulaganja u razvoj kadrova.Što se menadžerske kategorije tiče, preduzeća uglavnom pružaju obuku radnicima sa srednjomili višom stručnom spremom, dok je za zaposlene u proizvodnji veća verovatnoća da ćedobiti obuku ako imaju završenu srednju školu. Ovi nalazi potvrđuju trendove koji su zapaženiu okolnim zemljama kao i u zemljama Evropske Unije da preduzeća radije investiraju u radnikesa višim početnim nivoom stručnosti nego u radnike sa nižim nivoom.Većina radnika koji dobijaju obuku pripadaju starosnoj grupi od 25 do 44 godina. Ovopotvrđuje nalaze Istraživanja o poslovnim veštinama iz 2009, koji su otkrili da ne samo da jemanja verovatnoća da će mlađi i stariji radnici dobiti posao u poređenju sa radnicima u najproduktivnijimgodinama, već da je i manje verovatno da će dobiti obuku.28

5. Saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanjePreduzeća sa već uspostavljenom saradnjom sa Nacionalnom službom za zapošljavanjeSrbije posluju uglavnom u trgovinskim (33,4 posto), proizvodnom (24,5 posto) i građevinskomsektoru (11,6 posto). Ovaj obrazac se sreće u sva četiri okruga i važi za sve tipove poslovau preduzećima. Kada se ove brojke uporede sa pretežnom strukturom ekonomskih sektorakojima pripadaju ispitana preduzeća, trgovinski sektor (koji sačinjava 40 posto ispitanihpreduzeća) je nešto slabije zastupljen.Grafikon 14: Preduzeća koja sarađuju sa NSZ (proteklih 12 meseci, ukupno)Trgovina naveliko i maloProizvodnjaGrađevinarstvoStručne aktivnostiTransport iskladištenjeAktivnosti administrativnepodrškeVodosnabdevanje,upravljanjeotpadom0.05.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.024.511.66.75.54.64.335.0 40.033.4Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Klasa mikro preduzeća ima najveći udeo saradnje sa službom za zapošljavanje (65,3 posto) aprate ih mala preduzeća (24,6 posto). Samo Pčinjski okrug pokazuje natprosečan nivo saradnjemikro preduzeća sa službama za zapošljavanje (preko 73 posto). 9Dole prikazani grafikon 15 pokazuje da preko polovine upitanih preduzeća sarađuju sa NSZna polju subvencija za zapošljavanje, na drugom mestu je posredovanje za posao. Subvencijeza zapošljavanje najviše koriste preduzeća u Jablaničkom okrugu, dok je posredovanje zaposao najčešće među preduzećima koja posluju u Pčinjskom okrugu.9 Tako visok udeo mikro preduzeća u saradnji sa NSZ je delimično rezultat uzorkovanog okvira, a što je opet posledicazastupljenosti veličine preduzeća u Srbiji.29

Grafikon 15: Oblasti saradnje sa NSZ (preduzeća)Subvencije za zapošljavanjePosredovanje pri zapošljavanjuObuka70.060.058.953.0 56.254.351.650.040.030.032.537.237.536.239.420.010.00.06.77.63.9Jablanički Nišavski Pčinjski okrug2.0Pomoravski5.6Južna SrbijaIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Kada se u obzir uzmu brojke samo onih preduzeća koja očekuju da otvaraju radna mesta unarednom periodu, ekonomska struktura onih koja sarađuju sa NSZ se menja, preovlađujupreduzeća koja posluju u proizvodnji, a za njima ona iz građevinskog sektora.Obrazac saradnje između preduzetnika i NSZ prati onaj ustanovljen za preduzeća. Većinapreduzetnika sa ustanovljenom saradnjom sa NSZ posluju u proizvodnom i trgovinskom sektoru;većina pripada mikro i malim klasama veličine preduzetnika; a usluge se koriste presvega za posredovanje za posao i subvencije za zapošljavanje. Ključne razlike između korporativnihi neinkorporiranih firmi koje sarađuju sa NSZ je u trećem ekonomskom sektoru(stručne i tehničke aktivnosti u slučaju preduzetnika, građevinarstvo u slučaju preduzeća) ičinjenice da preduzetnici podjednako koriste usluge posredovanja za posao kao i subvencijeza zapošljavanje u svim okruzima, dok preduzeća uglavnom prilaze NSZ da bi imala pristuppodsticajima za zapošljavanje (vidi Grafikon 16 ispod).Grafikon 16 : Oblasti saradnje sa NSZ (preduzetnici)Subvencije za zapošljavanjePosredovanje pri zapošljavanjuObuka70.060.050.046.546.250.746.6 45.846.345.344.446.646.040.030.020.010.00.06.3 6.46.32.1Jablanički Nišavski Pčinjski okrug Pomoravski5.7Južna SrbijaIzvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.30

Brojke koje proizilaze iz istraživanja pokazuju da će saradnja između firmi i NSZ u narednomperiodu pratiti postojeće obrasce, takođe u svim okruzima. Dakle, NSZ će uglavnom prilazitipreduzeća i preduzetnici mikro i male klase veličine koji posluju u trgovini, proizvodnji,građevinastvu i stručnim aktivnostima. Više od polovine ovih firmi obraća će se NSZ da biimale pristup subvencijama za zapošljavanje, a više od trećine će imati potrebu za uslugamaposredovanja (Tabela 20 ispod).Tabela 16: Buduća saradnja između preduzeća i NSZPomoravskiNišavskiJablaničkiPčinjskiJužna SrbijaKlasa veličineMikro preduzeća93,482,587,389,687,2Mala preduzeća6,617,39,610,412,1Preduzeća srednje veličine0,00,21,20,00,4Velika preduzeća 0,0 0,0 1,8 0,0 0,4Ekonomski sektorVelikoprodajna i maloprodajnatrgovina 31,634,433,431,638,7Proizvodnja16,631,135,419,727,3Finansije i osiguranje0,017,30,00,08,9Građevinarstvo 6,0 4,6 20,9 2,1 6,9IKT13,52,30,00,03,7Transport i skladištenje10,40,07,72,63,5Stručne aktivnosti 11,0 2,3 0,0 0,0 3,2Tipologija uslugaSubvencije za zapošljavanje 43,159,546,051,751,2Posredovanje za posao36,030,544,331,135,0Obuka16,210,09,710,211,5Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Ako se posmatraju samo preduzeća koja očekuju da otvaraju radna mesta u narednom periodu,ekonomska struktura preduzeća je obrnuta tako da preduzeća koja posluju u sektoruproizvodnje uglavnom preovlađuju (71,4 posto) u odnosu na trgovinska (11 posto). Preduzetniciuglavnom prate ovaj poslednji trend tako da će preduzetnici u proizvodnji pre prilaziti NSZu predstojećem periodu (52,4 posto ispitanih preduzetnika), prate ih firme u službama zaadministrativnu podršku (24,7 posto) i na kraju su trgovinske firme (18,8 posto).31

6. Zaključci i implikacije po strategiju6.1. Zaključni komentariKljučni nalazi Istraživanja o potrebnim poslovnim veštinama iz 2011. ukazuju na to da će južnaSrbija u budućnosti biti suočena sa izazovima na tržištu rada. Jasno se javljaju dve grupeproblema. Sa jedne strane, region ima udeo mikro i malih firmi koji je ispod proseka, kao inizak broj novoosnovanih firmi. Dok se ovo može delom pripisati uticaju ekonomske krize iz2009. - koja je negativno uticala na planove za nova poslovna ulaganja i poslovne poduhvate- brojke pokazuju da je udeo novih firmi (1-2 godine poslovanja) tri puta niži u južnoj Srbiji odnacionalnog proseka. Sa druge strane, dinamiku zapošljavanja koja je zabeležena u regionupodstiču samo dva ekonomska sektora, naime trgovina i proizvodnja dok su inovativniji sektori(kao što su informacioni i komunikacioni, stručne i naučne službe) slabije predstavljeni.Ovo utiče na raspodelu poslova na lokalnom tržištu rada tako da preovlađuju poslovi sa niskimi srednjim nivoom stručnosti.Imajući ovo u vidu, strateške mere za region bi trebalo pre svega da se usmere na poslovnaograničenja koja utiču na osnivanje mikro i malih firmi (razvoj infrastrukture, administracija,procedure određivanja poreza, manjak kvalitetnih finansijskih i nefinansijskih usluga) i izazoverazvoja radne snage.Posebno je važno da prioritet bude poboljšanje baze veština radne snage. Obrazovna strukturaregiona pokazuje nižu bazu veština u odnosu na ostatak zemlje - sa visokim procentomlica sa samo osnovnim obrazovanjem. Shodno tome preduzeća u regionu uglavnomzapošljavaju i obučavaju pojedince sa srednjoškolskim i višim obrazovanjem. Ove je delimičnoposledica nesavršene signalizacije obrazovnog sistema: u stvari, viši obrazovni nivo, komese daje prednost, često nije uklađen sa zadacima na poslu. Ovakva situacija traži više i boljeprograme obuke na tržištu rada koje bi Nacionalna služba za zapošljavanje nudila kao deopaketa aktivnih mera za region. Ovo bi takođe pružilo podršku preduzećima i preduzetnicimau poboljšanju pristupa razvoju ljudskih resursa. Poslovna obuka koju su pružala preduzećaje bila veoma kratka i malo se oslanjala na spoljne organizacije koje pružaju obuku. Uprkosčinjenici da se obuka smatra ključnom strategijom za prevazilaženje problema teško popunjivihradnih mesta, samo je 6 posto firmi koristilo usluge obuke koje su dostupne u službi zazapošljavanje i manje od 12 posto preduzeća je zainteresovano da koristi ove usluge.Nalazi istraživanja pružaju jasne indikacije za dizajn i targetiranje programa zapošljavanjapo pitanju veličine preduzeća (mikro i mala preduzeća), ekonomskog sektora (trgovina,proizvodnja i u manjoj meri građevinarstvo i stručne usluge), poslova (prodavci; kancelarijskii knjigovodstveni službenici; pekari, mesari i pripremači hrane; operateri mašinskog alata)kao i veština za koje će se najverovatnije otvarati radna mesta u kraćem i srednjem roku.Pažnja takođe mora da se posveti sektorima koji, iako su u poslednje vreme otpuštali radnike,pokazuju znake oporavka (građevinarstvo; transport i skladištenje; finansije i osiguranje;smeštajne i prehrambene aktivnosti) kao i rastućem informacionom i komunikacijskomsektoru i sektoru stručnih usluga.Što se tiče starosne grupe radnika, prednost koju poslodavci daju pri zapošljavanju potvđujenalaze prethodnog istraživanja. Firme su sklone da zapošljavaju radnike od 25 do 44 godinastarosti, odnosno radnike u najproduktivnijem dobu, za koje je verovatnije da imaju savremenijeveštine i prethodno radno iskustvo. Biti mlad ili star radnik - posebno kada se tome32

dodaju lične karakteristike kao što su stepen obrazovanja, prethodno radno iskustvo, poli etnička pripadnost - može biti faktor rizika na tržištu rada. Mladi ljudi, usled nedostatkaradnih veština i radnog iskustva, verovatno će naći posao u preduzećima sa velikim obrtomradnika i nestalnim radnim mestima (uglavnom u uslužnom sektoru). Na drugom kraju starosnogspektra, stariji radnici imaju probleme u nalaženju posla, jer poslodavci uviđaju dasu njihove veštine zastarele i da im je manja sposobnost adaptacije na nove organizacione itehnološke prakse. Programi za zapošljavanje usmereni na mlade koji obuhvataju stručnuobuku, radno iskustvo i veštine spremnosti za posao sa jedne strane, a sa druge straneprekvalifikacija starijih radnika i subvencije za njihovo zapošljavanje mogli bi da budu delotvorninačini za smanjenje rizika starosne grupe.6.2. Strateške implikacijeAko se ostave po strani preporuke date u prethodnim pasusima, nalazi istraživanja ukazujuna nekoliko određenih mera koje mogu da se uzmu u razmatranje da bi se poslovnabudućnost u regionu popravila.- Podsticanje razvoja mikro i malih firmi kroz usmerene intervencije. Pružanje poreskihpodsticaja, garantovani krediti i drugi tipovi subvencija mogli bi da poprave stopupreduzetništva u regionu. 10 Ove mere bi mogle biti dopunjene ekspanzijom aktivnihmera za tržište rada koje sprovodi služba za zapošljavanje, pre svega stručnu obukui subvencije za zapošljavanje usmereni na ekonomske sektore i zanimanja zakoje se smatra da će se najverovatnije otvarati radna mesta u bliskoj budućnosti.--Podrška rastućim i ekonomskim sektorima u povoju. Proizvodni i trgovinski sektori,u kojima će se najverovatnije otvarati radna mesta u bliskoj budućnosti, morajuda budu podržani posebno u sferi razvoja ljudskih resursa. Ovo bi moglo da budeu obliku subvencionisane obuke na radnom mestu koja bi povećala nivo veštinapostojeće radne snage i novo zaposlenih radnika. Time bi se uvećali resursi kojefirme trenutno ulažu u obuku radne snage. Isto bi važilo i za one ekonomske sektorekoji pokazuju znake oporavka (finansije i osiguranje, stručne uluge, IKT) i onekoje su u povoju. Nacionalni program za ruralni razvoj (2011-2013) identifikovao je industrijeza preradu hrane i marketing hrane kao ključne sektore za razvoj ruralnihpodručja. Stoga bi valjalo razmotriti mere za jačanje ovog sektora, posebno sektorproizvodnje, trgovine i marketing hrane sa geografskim poreklom.Povećanje obima i relevantnosti programa za poslovnu obuku odraslih u odnosu napotrebe lokalnog tržišta rada. Nalazi istraživanja ukazuju na povećanje zainteresovanostifirmi za programe obuke koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje.Međutim, neke odlike dizajna ovih programa mogu da obeshrabe mikro i malapreduzeća i preduzetnike od učestvovanja (na primer, zahtevi za prihvatljivost kojise tiču veličine i zanimanja, obaveza da se zapošljava posle perioda obuke, rigidniprogrami obuke neprimereni potrebama sitnijih poslodavaca, nedostatak mehanizamapotvrde). Ovo bi moglo da se savlada primenom fleksibilnijeg pristupa koji10 Stopa preduzetništva se odnosi na broj biznisa koji se registrovani u određenom referentnom periodu. Madaovaj način merenja ne uključuje preduzeća i preduzetnike u neformalnoj ekonomiji, ono može da posluži kaostandard u odnosu na koji se meri napredak.33

--nudi kombinacija obuke na radnom mestu i van njega različitog trajanja dopunjenogdodatnim podsticajima za zapošljavanje (kao što su radno iskustvo i programipraksi za mlađe radnike i subvencionisane plate za starije). Ovakav pristupbi takođe pomogao da se programi obuke na tržištu rada adaptiraju potrebamapojedinaca kojima preti rizik da budu izopšteni sa tržišta rada, kao što su mlađi istariji radnici, kao i dugoročno nezaposleni. Proširivanje obima programa obukeza radnike kao i za nezaposlene znači da će služba za zapošljavanje morati dase sve više oslanja na privatne ili javne organizacije koje pružaju obuku. Saradnjakoju su uspostavile NSZ i Regionalni centri za obrazovanje odraslih i obuku priMinistarstvu obrazovanja, predstavlja prvi korak napred. Uz ovo, lokalne (javne iprivatne) obrazovne institucije, čije su usluge dugo koristili lokalni poslodavci, trebalobi da postanu deo mreže eksternih organizacija koje pružaju obuku NSZ u regionu.11Ovo bi službi za zapošljavanje ponudilo dodatne načine da prošire pružanjeobuke odraslima.Unapređivanje mobilnosti tržišta kroz sve okruge u regionu. Jedan od ključnih izazovasa kojima je region suočen jeste gubitak populacije radnog doba zbog manjka prilikaza zapošljavanje. Međutim, podaci pokazuju da zapravo postoje slobodna radnamesta u svim okruzima. Postoje dva glavna faktora koja su verovatno u osnovi ovenepodudarnosti: i) informacije o slobodnim mestima kao i o radnicima sa potrebnimveštinama nisu blagovremeno dostupne po celom regionu i/ili informacije nestižu do zainteresovanih stranaka; i ii) postoje okolnosti koje sputavaju mobilnostradnika (prevoz, porodične obaveze). Sputavajuće okolnosti kao što su mobilnost iporodične okolnosti mogu da se prevaziđu ponudom podsticaja radnicima koji prihvateposao daleko od mesta stanovanja (takvi podsticaju će mnogima pokazati dase ,,posao isplati“, s obzirom na nisku prosečnu platu). Nedostatak blagovremenihinformacija na tržištu rada može se nadomestiti tako što će se proširiti sistem ITsamousluge koji je već dostupan u kancelarijama službe za zapošljavanje kao ipostavljanjem kioska sa informacijama o tržištu rada na netradicionalnim lokacijama(robne kuće, autobuske i železničke stanice, centri za sport i odmor itd.).Jačanje sposobnosti Nacionalne službe za zapošljavanje da reaguje na potrebe radnikai poslodavaca. Nalazi istraživanja pokazuju da postoji primetan napredak uprodoru NSZ na tržište, sa sve većim brojem poslodavaca koji su zainteresovaniza dostupne usluge. Međutim, usled raznolikosti okruga u regionu, postoji potrebada se odlučivanje decentralizuje posebno po pitanju dizajna i ciljne grupe službiza zapošljavanje kao i programa za aktivno tržište rada. Još je bitnije da lokalnekancelarije za zapošljavanje igraju aktivniju ulogu u identifikovanju sa jedne strane,potreba za zanimanjima i veštinama lokalnih poslodavaca i njihovom zadovoljavanju,a sa druge strane, individualnih faktora nezaposlenih lica koji će najverovatnijeda dovedu do nepovoljnih ishoda na tržištu rada. Ovo kasnije može da vodi ka implementacijiprograma pozitivne diskriminacije da bi se odgovorilo na specifične potrebegrupa kojima preti najveći rizik na lokalnom tržištu rada (na primer, grupe populacijeRoma, izbeglice, osobe koje su rano napustile školu i osobe sa invaliditetima).11 U Pčinjskom, Narodni univezitet Vranje, Viša ekonomska škola (Vranje), Viša hemijsko tehnološka škola,Viša tehnička škola (Vranje), Viša medicinska škola, Viša poljoprivredna i veterinarska škola u Vranju i Surdulici,Viša tehnička u Bujanovcu, Obrazovna agencija “Milenijum III” i “Omega sistemi”. U Jablaničkom, Centarza domaćinstvo “Danica Vuksanović”, Viša tehnička škola “Rade Metalac”, Viša dizajnersko tekstilna, Višaugostiteljska i trgovačka škola, Viša hemijsko tehnološka škola, Viša poljoprivredna, Viša drvno prerađivačkatehnička škola u Grdelici i Viša građevinsko škola u Crnoj Travi.34

STATISTIČKI ANEKS

Metodološka napomenaIstraživanje o potrebnim poslovnim veštinama je izvršio Republički statistički zavod Srbije ufebruaru 2011. Istraživanje - koje je uključivalo četiri okruga u južnoj Srbiji, naime Pčinjski,Jablanički, Nišavski i Pomoravski – izvršeno je nad ukupno 666 preduzeća i 487 preduzetnika(tj. neinkorporirane firme). Cilj je bio da se odrede preduzeća, zanimanja i veštine za koje ćese najverovatnije otvarati radna mesta u kratkom i srednjem roku.U poređenju sa prvim istraživanjem koje je Statistički zavod sproveo 2009, poslednjeistraživanje pokazuje nekoliko poboljšanja.Prvo, poslednje istraživanje je izgrađeno na uzoračnom okviru od 5.267 preduzeća i 8.073neinkorporiranih firmi koji je generisan na nacionalnom nivou unakrsnim referenciranjemevidencija privrednog registra i poreske administracije. Jedinice uključene u uzorak odabranesu prema slojevitoj nasumičnoj proceduri uzorkovanja (prema okrugu, klasi veličinepreduzeća i ekonomskom sektoru). Pošto je početni stepen odziva bio relativno nizak (62posto preduzeća i 54 posto neinkorporiranih firmi), nasumično je odabrano još 400 jedinica.Drugo, instrument istraživanja je bio redizajniran da bi se prevazišla ograničenja koja suidentifikovana u prošlom istraživanju. Novi upitnik: i) dozvoljava analizu podataka po okviruotvaranja/zatvaranja radnih mesta; ii) klasifikuje zanimanja prema Međunarodnoj standardnojklasifikaciji zanimanja iz 2008; i iii) izvodi veštine zanimanja iz međunarodne klasifikacije,umesto iz odgovora preduzeća. Ovo omogućava preciznije predviđanje potreba za veštinamaposlovnih ustanova.Na kraju, instrument je usavršen kako bi se omogućilo njegovo sprovođenje telefonom,umesto razgovorom jedan na jedan, čime se smanjuju troškovi i omogućava korišćenje istogmetoda prikupljanja podataka u sprovođenju nacionalnih istraživanja o slobodnim radnimmestima. 1212 Od 2011. u Srbiji će se sprovoditi ankete o slobodnim radnim mestima koje su usklađene sa relevantnim propisimai standardima Evropske Unije (EU) (Propis No 453/2008 od 23. aprila 2008;Propisi Komisije No 1062/2008od 28. oktobra 2008. i No 19/2009 od 13. januara 2009.).36

Tabela A.1. Preduzeća i preduzetnici prema tipu vlasništva (južna Srbija, %)Tip vlasništvaJužna SrbijaJablaničkiNišavskiPčinjskiPomoravskiPreduzećaPrivatno vlasništvo95,593,095,593,695,5Društveno vlasništvo0,81,30,81,00,5Javno i državno vlasništvoZajedničko ili mešovitovlasništvoOstalo vlasništvo2,14,91,82,11,01,4 0,9 0,6 3,3 1,70,30,00,00,01,1Ukupno100,0100,0100,0100,0100,0PreduzetniciPrivatno vlasništvo 99,898,9100,0100,0100,0Društveno vlasništvo0,00,00,00,00,0Javno i državno vlasništvoZajedničko ili mešovitovlasništvoOstalo vlasništvo0,00,00,00,00,00,2 0,2 0,0 0,0 0,00,00,00,00,00,0Ukupno100,0100,0100,0100,0100,0Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.Tabela A.2. Preduzeća i preduzetnici prema klasi veličine (južna Srbija%)Klasa veličineJužna SrbijaJablaničkiNišavskiPčinjskiPomoravskiPreduzećaMikro (1-9 zaposlenih)67,968,079,474,271,6Malo (10-49 zaposlenih)24,322,013,719,320,1Srednje (50-249zaposlenih)7,37,56,23,86,3Veliko (250+ zaposlenih)0,62,50,82,62,0Ukupno100,0100,0100,0100,0100,0PreduzetniciMikro (1-9 zaposlenih) 87,689,893,595,591,3Malo (10-49 zaposlenih)10,610,16,54,58,2Srednje (50-249zaposlenih)0,70,11,10,00,2Veliko (250+ zaposlenih)1,10,01,10,00,2Ukupno100,0100,0100,0100,0100,0Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.37

Tabela A.3. Preduzeća i preduzetnici prema glavnim ekonomskim sektorima (južna Srbija %)Ekonomski sektorJablaničkiNišavskiPčinjskiPomoravskiPreduzećaProizvodnjaVodosnabdevanje, uklanjanje otpadaGrađevinarstvoVelikoprodajna i maloprodajna trgovinaTransport i skladištenjeSmeštaj i prehrambene uslugeIKTFinansije i osiguranjeStručne aktivnostiAktivnosti u administrativnoj podršciObrazovanje27,72,58,535,89,60,31,91,56,52,421,54,210,537,35,61,62,41,39,03,323,20,86,750,24,84,02,60,03,61,022,22,310,240,73,00,63,90,06,06,61,3 3,0 1,2 0,8PreduzetniciProizvodnjaGrađevinarstvo28,41119,43,714,65,912,95,0Velikoprodajna i maloprodajna trgovina37,136,344,645,3Transport i skladištenje2,51,63,78,4Smeštaj i prehrambene usluge2,74,211,44,4Finansije i osiguranjeStručne aktivnosti3,36,17,212,01,21,73,67,3Aktivnosti u administrativnoj podršci3,52,01,22,2Zdravstvene i socijalne službe3,73,03,54,8Ostale službe2,87,98,23,7Grafikon A.1.: Preduzeća prema dužini poslovanja (%)1-2 godine 2-5 godina>5 godina90.080.070.072.875.776.777.475.960.050.040.030.020.010.00.019.619.116.05.37.11.3Jablanički Nišavski Pčinjski okrug2.919.8Pomoravski5.318.7Južna Srbija38

Grafikon A.2.: Preduzetnici prema dužini poslovanja (%)1-2 godine 2-5 godina>5 godina90.080.081.470.969.972.573.370.060.050.040.030.020.015.627.124.422.723.310.01.32.05.74.83.10.0Jablanički Nišavski Pčinjski okrugPomoravskiJužna SrbijaTabela A.4: Preduzeća i preduzetnici sa pozitivnim/negativnim rastom zapošljavanja po klasiveličineKlasa veličineJablanički Nišavski Pčinjski PomoravskiPoz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg.Južna SrbijaPoz. Neg.PreduzećaMikro (1-9)18,5 21,7 24,8 26,4 31,8 0,0 64,1 0,0Mala (10-49)Srednja (50-249)54,625,138,79,641,431,852,815,743,522,987,812,228,04,752,341,0Velika (250+)1,7 30,1 1,9 5,2 1,7 0,0 3,2 6,7PreduzetniciMikro (1-9) 0,0 90,2 80,2 95,4 75,0 71,1 69,8 50,0Mala (10-49)61,1 9,8 18,2 4,6 25,0 28,9 30,2 50,0Srednja (50-249) 38,9 0,0 1,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,031,8 21,842,0 49,824,1 16,02,1 12,470,0 91,026,9 9,03,1 0,0Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama 2011.39

Tabela A.5: Preduzeća sa pozitivnim/negativnim rastom zapošljavanja po ekonomskimsektorima (poslednjih 12 meseci)Ekonomski sektorPoljoprivreda, šumarsto i ribolovProizvodnjaElektroprivreda i gasVodosnabdevanje, uklanjanje otpadaGrađevinarstvoVeleprodajna i maloprodajna trgovinaTransport i skladištenjeFinansijske aktivnosti i osiguranjeStručne aktivnostiAktivnosti administrativne podrškeAktivnosti drugih službiJužna Srbija Jablanički Nišavski PčinjskiPoz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg.0,4 1,6 1,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,023,7 39,3 13,1 20,3 30,2 39,8 30,1 51,51,0 1,1 0,0 0,0 0,0 1,8 0,0 0,05,1 6,3 6,9 39,1 7,3 7,7 2,2 5,510,5 10,1 23,8 0,0 5,2 9,6 17,7 17,141,2 34,5 27,1 40,6 35,5 35,5 36,4 20,33,0 1,3 8,2 0,0 0,0 1,3 6,6 0,07,7 1,5 0,0 0,0 16,8 0,0 0,0 0,02,8 0,5 8,7 0,0 2,2 0,0 0,0 5,50,3 1,6 0,0 0,0 0,6 0,0 0,0 0,01,1 39,3 0,0 20,3 0,0 39,8 7,0 51,5PomoravskiPoz. Neg.0,0 5,514,0 36,55,7 0,00,0 0,02,9 10,075,5 36,31,8 1,70,0 5,00,0 0,00,0 5,50,0 36,5Tabela A.6: Preduzetnici sa pozitivnim/negativnim rastom zapošljavanja premaekonomskom sektoru (poslednjih 12 meseci)Ekonomski sektorJužna Srbija Jablanički Nišavski PčinjskiPoz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg.Proizvodnja48,8 31,0 100,0 9,8 91,5 45,5 25,0 16,6Građevinarstvo1,4 23,7 0,0 42,4 2,6 17,0 0,0 0,0Velikoprodajna i maloprodajna trgovina 24,3 15,5 0,0 47,8 0,0 0,0 75,0 0,0Smeštaj i prehrambene usluge2,3 24,8 0,0 0,0 3,2 37,5 0,0 0,0Aktivnosti u administrativnoj podršci 22,4 … 0,0 … 0,0 … 0,0 …Aktivnosti drugih službi0,8 0,7 0,0 0,0 2,6 0,0 0,0 12,3PomoravskiPoz. Neg.16,8 0,01,6 0,07,8 0,04,0 100,069,8 …0,0 0,0Tabela A.7.:Preduzeća koja očekuju pozitivan/negativan rast zapošljavanja po klasiveličine (sledećih 12 meseci)Klasa veličineMikro (1-9)Mala (10-49)Srednje (50-249)Velika (250+)Jablanički Nišavski Pčinjski PomoravskiPoz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg.0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0100,0 0,0 77,0 0,0 79,2 0,0 0,0 0,00,0 0,0 16,4 51,7 0,0 0,0 0,0 100,00,0 0,0 6,6 48,3 20,8 0,0 0,0 0,0Južna SrbijaPoz. Neg.0,0 0,079,7 0,011,0 60,09,3 40,040

Tabela A.8.: Preduzeća koja očekuju pozitivan/negativan rast zapošljavanja po glavnimekonomskim sektorima (sledećih 12 meseci)Ekonomski sektorJužna Srbija Jablanički Nišavski Pčinjski PomoravskiPoz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg. Poz. Neg.Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov 0,0 17,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 100,0 0,0 0,0Proizvodnja71,4 40,0 100,0 0,0 57,3 48,3 0,0 0,0 100,0 0,0Građevinarstvo13,2 0,0 0,0 0,0 19,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Velikoprodajna i maloprodajna trgovina 11,0 0,0 0,0 0,0 16,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Transport i skladištenje 0,0 42,9 0,0 0,0 0,0 51,7 0,0 0,0 0,0 0,0Tabela A.9.: Metodi zapošljavanjaOglašavanjeObrazovne institucijeza obukuNacionalna službaza zapošljavanjeRođaci, prijateljiUnapređivanjezaposlenihOstaloKoja primaju radnike (poslednjih 12 meseci)Koja otpuštaju radnike (poslednji 12 meseci)Koja primaju radnike (sledećih 12 meseci)Koji primaju radnike (poslednjih 12 meseci)Koji otpuštaju radnike (poslednjih 12 meseci)Preduzeća42,5 1,7 41,6 21,0 0,6 4,736,2 1,31 47,2 1,6 12,9 0,832,5 7,5 45,0 0,0 10,0 5,0Preduzetnici32,4 0,0 33,1 0,0 32,4 2,06,1 0,0 57,1 26,9 6,1 3,8Tabela A.10: Poželjni nivo obrazovanjaOsnovnoSrednjeVisokoškolskoFakultetskoDrugoKoja primaju radnike (poslednjih 12 meseci)Koja otpuštaju radnike (poslednji 12 meseci)Koja primaju radnike (sledećih 12 meseci)Koji primaju radnike (poslednjih 12 meseci)Koji otpuštaju radnike (poslednjih 12 meseci)Preduzeća4,3 49,8 22,8 21,1 1,52,5 53,6 18,3 20,3 5,30,0 58,5 29,3 7,3 7,3Preduzetnici0,0 38,3 23,4 1,7 36,69,1 50,9 4,7 17,8 17,441

Tabela A.11: Poželjna starosna grupa15-24 24-45 45 +BezpreferencijaKoja primaju radnike (poslednjih 12 meseci)Koja otpuštaju radnike (poslednji 12 meseci)Koja primaju radnike (sledećih 12 meseci)Koji primaju radnike (poslednjih 12 meseci)Koji otpuštaju radnike (poslednjih 12 meseci)Preduzeća9,8 26,7 0,0 63,521,9 65,8 0,0 14,6Preduzetnici0,0 12,6 15,1 72,30,0 12,5 15,1 72,3Tabela A.12.: Preduzeća i preduzetnici koji sarađuju sa NSZ po klasi veličine (južna Srbija, %)Klasa veličineJužna SrbijaJablaničkiNišavskiPčinjskiPomoravskiPreduzećaMikro (1-9 zaposlenih)63,562,459,873,365,3Malo (10-49 zaposlenih) 24,6 26,826,7 15,6 24,9Srednje (50-249zaposlenih)8,910,010,09,85,3Veliko (250+ zaposlenih) 3,0 0,8 3,5 1,2 4,5PreduzetniciMikro (1-9 zaposlenih) 86,688,281,189,692,7Malo (10-49 zaposlenih)12,68,218,710,47,342

Tabela A.13.: Preduzeća i preduzetnici koji sarađuju sa NSZ prema glavnom ekonomskomsektoru (%)JablaničkiNišavskiPčinjskiPomoravskiJužna SrbijaPreduzećaProizvodnja 29,4Vodosnabdavanje,uklanjanje otpadaGrađevinarstvoVelikoprodajna imaloprodajna trgovina3,38,025,25,711,222,21,49,921,33,815,824,54,311,633,0 29,9 44,3 33,8 33,4Transport i skladištenje 6,0 5,7 6,3 4,2 5,5Stručne aktivnosti 8,5 9,2 3,1 2,7 6,7Aktivnosti uadministrativnoj podršci 3,4 4,3 0,0 8,9 4,6Proizvodnja 25,6GrađevinarstvoVelikoprodajna imaloprodajna trgovinaSmeštaj i prehrambeneuslugeStručne aktivnostiAktivnosti uadministrativnoj podršciVodosnabdavanje,Zdravstvene i socijalneuklanjanje službe otpadaOstale službe4,231,2Preduzetnici32,63,224,116,42,739,015,45,944,524,74,032,65,0 5,6 14,5 4,1 6,59,8 14,1 3,2 11,4 10,96,5 4,1 2,3 4,8 4,56,5 5,0 4,2 5,3 5,32,0 7,3 8,1 7,1 6,3Tabela A.14. Preduzeća koja su zainteresovana za saradnju sa NSZ po glavnim ekonomskimsektorima (južna Srbija, %)JablaničkiNišavskiPčinjskiPomoravskiJužna SrbijaPreduzećaProizvodnja 17,7GrađevinarstvoVelikoprodajna imaloprodajna trgovinaTransport i skladištenjeSmeštaj i prehrambeneusluge3,748,730,15,531,128,16,434,513,76,441,424,44,337,52,5 0,8 1,8 4,8 2,03,7 3,1 2,4 12,1 4,3Stručne aktivnosti 12,7 15,5 8,3 2,3 11,4Aktivnosti uadministrativnoj podršci 4,3 0,2 5,8 2,3 2,7Zdravstvene i socijalneslužbe3,4 4,6 5,0 4,2 4,3Ostale službe2,0 6,2 1,7 8,1 4,443