pdf,1400KB - Tehnološko-metalurški fakultet - Univerzitet u Beogradu

104 НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 27.12.2012.biotehnoloških i biomedicinskih procesa. Dejstvo osmotskog napona je razmatrano na subćelijskomi ćelijskom nivou na primeru dinamike promene stanja eritrocita u hipotoničnimuslovima i opisano u radu M22.4, М51.5, M33.13 i M34.13. Dejstvo mehaničkog napona jerazmatrano na sub-ćelijskom, ćelijskom i supra-ćelijskom nivou na primeru dinamike promenestanja imobilisanih ćelijskih populacija u matriksima polimerinih hidrogelova i opisano uradovima M14.1, M21.3-4, M21.6, M23.5, M23.7, M32.1, M33.5, M33.9-13, M34.3-8, M34.10-12. Dejstvo spoljašnjeg napona izaziva: (1) promenu stanja pojedinačnih ćelija kroz procesedeformisanja i orijentisanja i (2) promenu prostorne ćelijske organizacije na koju utičepojedinačno i kolektivno kretanje ćelija. Proces deformisanja ćelija uzrokuje promene na subćelijskomnivou, tj. promenu stanja membrane što je diskutovano u radu M22.4 i M33.13 ipromenu stanja citoskeleta što je diskutovano u radu M25.1.U radovima M14.1, M21.3-4, M21.6, M23.5, M23.7, М51.6, M32.1, M33.5, M33.9-13, M34.3-8,M34.10-12, M63.1-2 je modelovan restriktivni rast ćelija pod dejstvom mikro sredine tj.mikronosača. Modelovan je rast hibridoma ćelija i ćelija kvasaca unutar Ca-alginatnih matriksa,kao i unutar alginat-poli-L-lizinskih mikrokapsula. Rast ćelija unutar mikro-nosača uzrokujeodgovarajuće promene mikro sredine. Promene mikro sredine kao što su: porast osmotskogpritiska unutar alginat-poli-L-lizinskih mikrokapsula, odnosno porast mehaničkog napona koji jeizazvan reverzibilnim i ireverziblnim lokalnim deformacijama Ca-alginatnih čestica imaju za svojuposledicu restriktivno povratno dejstvo na dalji rast ćelija. U pitanju je veoma složen mehanizamredukovanog rasta ćelija koji je izazvan različitim tipovima interakcija između ćelija međusobno iizmeđu ćelija i konstituenata sredine unutar nosača. Ove interakcije se mogu pratiti na različitimprostornim skalama. U cilju optimizacije ovog složenog procesa je razvijen nov modelni pristup sastanovišta teorije kontinuuma, opisan u radovima M14.1, M21.3-4, M21.6. Razvijeni sustohastički modeli Lanževinovskog tipa uvodeći na odgovarajući način modifikovan funkcionalslobodne energije, kao i konstitutivni reološki modeli koji uključuju frakcione izvode. Ovi modeliprate istovremeno rast ćelijske populacije i promene mikro sredine koje su ovim prouzrokovane.Rad M23.5 se bavi optimizacijom transporta nutrijenata kroz matrice bionosača do ćelija.Optimizacija transporta nutrijenata do ćelija je neophodni preduslov za dalje razmatranje različitihmehanizama dejstva sredine unutar nosača na rast ćelija.Pored optimizacije uslova mikro sredine neophodno je optimizovati i uslove macro mešanja ureaktorskim posudama za uspešno izvođenje različitih biotehnoloških procesa. U radu M21.5 jediskutovana zavisnost slip brzine od operativnih parametara air-lift bioreaktora. Diskutovana jeprimenljivost postojećih korelacija koje povezuju slip brzinu sa protokom gasa i tečnosti igeometrijskim karakteristikama reaktorskih posuda. Predložene su i nove korelacije koje su sepokazale uspešne za različite eksperimentalne uslove. Ovaj tip analize omogućava optimizacijuhidrodinamičkih uslova na makro nivou u reaktorskim posudama, što je neophodan preduslov zaoptimizaciju transporta nutrijenata do ćelija. Sledeći korak u projektovanju predstavljaoptimizacija karakteristika mikro-nosača koja uključuje minimiziranje uticaja otpora sredineunutar nosača na rast ćelija s jedne strane i obezbeđivanje optimalnog transporta nutrijenata krozmatrikse nosača s druge strane.Z A K LJ U Č A KNa osnovu pregledane priložene dokumentacije, kao i procene celokupnog naučnoistraživačkograda Dr Ivana Pajić-Lijaković mišljenja smo da kandidat ispunjava sve uslove za reizboru zvanje viši naučni saradnik.Dr Ivana Pajić-Lijaković je svojim dosadašnjim radom pokazala da posedujeinteresovanje, kreativnost i sposobnost za naučno-istraživački rad. U proteklom periodu uspešno jeorganizovala i koordinirala odredjene segmente naučnoistraživačkog rada koji su značajno