broj 31 - DRVOtehnika

GRAĐEVINSKA IZOLACIONA PLOČAISB - P5

DRVO-tehnikaRevijalni časopis za poslovnu saradnju,marketing, tržište, ekologiju i tehnologijuu preradi drveta, proizvodnji nameštaja,šumarstvu i graditeljstvuČasopis izlazi tromesečnoOsnivač i izdavačEKO press BlagojevićNovi BeogradAntifašističke borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rsGodišnja pretplata 2.160 dinaraPretplata za inostranstvo 50 evraIzdavački savetn Dragan Bojović, UNIDAS, Beogradn Lajoš Đantar, AKE Đantar, Bačka Topolan Božo Janković, ENTERIJER Janković, Novi Sadn Vladislav Jokić, XILIA, Beogradn Stevan Kiš, EuroTehno, Sremska Kamenican Dr Vojislav Kujundžić, LKV CENTAR, Beogradn Radoš Marić, MARIĆ, Čačakn Rajko Marić, MICROTRI, Beogradn Dr Živka Meloska, Šumarski fakultet Skopljen Dr Goran Milić, Šumaski fakultet Beogradn Golub Nikolić, NIGOS elektronik, Nišn Zvonko Petković, vanr. prof. FPU Beogradn Dragan Petronijević, MOCA, Jablanican Dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet, Beogradn Tomislav Rabrenović, DRVOPROMET, Ivanjican Miroljub Radovanović, JELA JAGODINA, Jagodinan Gradimir Simijonović, TOPLICA DRVO, Beogradn Vesna Spahn, WeiNig, MW Group, Kruševacn Milić Spasojević, Fantoni ŠPIK IVERICA, Ivanjican Mr Borisav Todorović, BMSK, Beogradn Dragan Vandić, KUBIK, Raškan Milorad Žarković, SAVA, HrtkovciDirektorn Jelena MandićGlavni i odgovorni urednikn Mr Dragojlo BlagojevićStručni konsultantn Dipl. ing. Dobrivoje GavovićRedakcioni odborn Dragan Bosnić, Beogradn Marina Jovanović, Leskovacn Snežana Marjanović, AMBIENTE, Čačakn Jelena Mandić, tehnički urednikn Ivana Davčevska, novinar – producentn Aleksandar Radosavljević, BeogradUplate za pretplatu, marketinškei druge usluge na tekući račun broj160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni račun - IBAN: RS35160005010001291720Rukopisi i fotografije se ne vraćajuRedakcija se ne mora slagati sa mišljenjemautora i izjavama sagovornikaRedakcija ne preuzima odgovornostza sadržaj reklamnih porukaPriprema, štampa i distribucijaEKO press BlagojevićRegistarski broj APR: NV000356CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028Originalnost se ne sastojiu tome da kažeš ono što nikopre nije rekao, već u tome datačno kažeš ono što sam misliš.(Džems Stefan)Kudai kako daljeGRAĐEVINSKA IZOLACIONA PLOČAISB - P5Analitičari društvenog života kažu da su globalizacija i partokratija na ove prostorestigle zajedno, ruku pod ruku, a onda su u našu zemlju skoro legalno ušle sumnjive,pljačkaške privatizacije ostavljajući iza sebe armiju nezaposlenih, otpuštenih i nezaštićenihradnika koji uz bedu svakidašnjeg života sigurno imaju samo neizvesnu budućnost.Sve to se manifestovalo u prethodnoj deceniji koja se triumfalno želela odlepiti od poslednjedecenije prošlog veka, a svi pokušaji da se od nje uz pljuvanje distancira samo suih više spajali i jasno ukazivali na kontinuitet.Praksa i politika se verovatno nigde u svetu ne podudaraju, a u društvima koja obilujuproblemima, poput našeg, taj dizbalans je više izražen, više se vidi i da zlo bude veće,izgleda da sve manje smeta. Ljudi se naviknu na sve i svašta… Sve je u ovoj zemlji pretvorenou laž i simulaciju, osim ubistava i krađa – kaže D. Ćosić U tuđem vremenu.Prevara i laž postaju cenjeni, skoro uvaženi i dominantni oblici ponašanja. Samo takose mogu objasniti činjenice da u politici opstaju oni koji su koješta olako obećavali iviše puta izneverili očekivanja, oni koji su tvrdili da će naša zemlja na krilima krize profitirati,da će svi građani naše zemlje dobiti hiljadu eura besplatnih akcije… I dok nas Evropasve više ucenjuje, aktuelna vlast nas preko kontrolisanih medija zasipa pričama o borbiprotiv organizovanog kriminala, reformi sudstva, evropskoj perspektivi naše zemlje…Analitičari kažu da se kod nas očigledno i namerno kasnilo sa ozbiljnim reformama,ali se organizovano mafijaški prodavao društveni kapital i bogatila manja grupa odabranih,pri čemu su često favorizovane strane kompanije i kojekakve špekulacije u vođenjumonetarne politike. A narod je siromašio do ponižavajućeg nivoa i po većini elemenatastandarda dospeo na začelje u ovom delu sveta.Nivo industrijske proizvodnje je kod nas danas svega nešto veći od 40% proizvodnjekoju smo ostvarivali 1989. godine. U takvim uslovima je teško govoriti o konkurentnostidomaće privrede na stranom tržištu. Istina, valja istaći nekoliko časnih izuzetaka…Zbog svega toga izvoz iz naše zemlje je na niskom nivou, tek negde oko 20% od brutodruštvenog proizvoda. Ekonomisti smatraju da bi zemlja ove veličine i mogućnosti trebaloda izvozi oko 70% ili čak 80% bruto domaćeg proizvoda koliko, recimo, izvozi Mađarska.Loša konkurentnost srpske privrede proizilazi iz teških ekonomskih problema. Ekonomistismatraju da je stanje na tržištu rada u Srbiji najgore u regionu. Stopa zaposlenostije ispod 50%, a politička elita u poslednjih desetak godina jednostavno ne želi daizvede ozbiljne reforme. Dokaz za to je činjenica da je u javnom sektoru u Srbiji zaposlenoviše od pola miliona ljudi od kojih je 250.000 višak.Uprkos svemu politička elita permanentno zadužuje naš narod i one koji će tek bitirođeni. Ni jedno objašnjenje osim jasne namere da se što duže ostane na političkom vrhu,ne može opravdati takvu praksu. Kod nas je rast duga daleko veći od rasta proizvodnje,a spoljni dug Srbije je krajem proteklog proleća iznosio oko 24 milijarde eura. Kadase tome dodaju problemi veoma raširene korupcije, kao i činjenice da više nema velikihdonacija, jeftinih kredita i privatizacionih prihoda, neki ekonomisti tvrde da je naša državana ivici bankrota…Ali, kao što političari olako daju obećanja i stručnjaci, u ovoj situaciji ekonomisti, kodnas olako daju prognoze i ponekad tvrdnje koje nemaju čvrsto utemeljene dokaze. Spomenulismo već da su kod nas prevare i laži postali dominantni obaci ponašanja.I posle svega, ostaje nam pitanje kako dalje i kako pronaći parče optimizma u ovakosumornoj situaciji. Nemamo odgovor, ali se čvrsto držimo one stare mudrosti: uzdaj se use i u svoje kljuse.D. Blagojević

Da li ste znali...Međunarodna· Fizičko, duhovno i ekonomskozdravlje svakog od sedam milijardiljudi na Zemlji povezanoje sa zdravljem šumskih eko-sistema.· Tri odrasla drveta za sto godinaproizvedu kisonika koliko je potrebnoodraslom čoveku za 60godina života.· Usled seče šuma svake godinenestanu površine od 130.000km 2 šumskih oblasti.· Jedna afrička poslovica kaže:šume idu ispred čoveka, a pustinjaiza njega.· 1,6 milijardi ljudi na direktan iliindirektan način zavisi od šuma.· Preko 300 miliona ljudi živi ušumama.· Šume su dom za 80% svetskogbiodiverziteta.· Šume pokrivaju 32% ukupnepovršine kopna.· Samo 30% šuma se koristi zaproizvodnju proizvoda od drvetai drugih proizvoda.· Preko 40% kiseonika u svetuproizvedu prašume.· Više od četvrtine savremenihlekova godišnje vrednosti od108 milijardi dolara potiče iz biljakakoje rastu u tropskim šumama.· Proizvodi drvne industrije učestvujusa oko 270 milijardi dolarau svetkoj trgovini.·Jedan kilogram drveta ugrađenu dobar nameštaj skuplji jeod jednog kilograma materijalaugrađenog u najskuplji automobil.Šume su sastavni deo globalnog održivograzvoja. Prema procenama Svetske banke,egzistencija preko 1,6 milijardi stanovnikana planeti direktno ili indirektno zavisi od šuma.Proizvodi drvne industrije su važan izvorekonomskog jačanja i zapošljavanja i učestvujusa oko 270 milijardi dolara u svetskojtrgovini. Organizacija za hranu i poljoprivreduUjedinjenih nacija (FAO - United Nations Foodand Agriculture Organization) procenjujeda svake godine nestanu površine od 130.000km 2 usled seče šuma. Seča šuma zarad većihobradivih površina, drvne građe, kao i stvaranjeljudskih naselja na teritoriji šuma, glavnisu razlozi za toliko veliki gubitak šumskihoblasti.Prema podacima Svetske banke, seča šumastvara do 20% globalne emisije štetnihgasova koji doprinose globalnom zagrevanju.Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenihnacija (FAO) procenjuje da je u šumamai šumskom tlu uskladišteno više od biliontona ugljenika, dva puta veća količina od onekoja se nalazi u atmosferi.Svetska banka procenjuje da šume pružajustanište za oko dve trećine svih vrsta na Zemljii da deforestacija tropskih prašuma možedovesti do gubitka i do 100 vrsta dnevno.Prema podacima Međunarodne unije zazaštitu prirode (IUCN - International Unionfor the Conservation of Nature) i Globalnogpartnerstva za restauraciju šumskih površina(Global Partnership on Forest Landscape Restoration),širom planete postoji više od milijarduhektara uništenih šuma koje se moguobnoviti.Šume štite naše slivove i čuvaju naše tlo.One pomažu u borbi protiv klimatskih promena,apsorbuju i skladište ogromne količineugljenika, obezbeđuju hranu, građevinskimaterijal i lekove i predstavljaju dom za 80%svetskog biodiverziteta.Projekat Šume 2011, sa osnovnom porukomŠume za ljude, ima za cilj da poveća svestjavnosti o ključnoj ulozi koju imaju šume u izgradnjizelenije i održivije budućnosti. Tokomčitave godine održavaće se događaji koji imajuza cilj pokretanje niza aktivnosti i podsticanjeučešća javnosti u aktivnostima vezanim zašume, na svim nivoima.Zvanični početak obeležavanja Godinešuma održan je u januaru, u sedištu Ujedinjenihnacija u Njujorku, tokom godišnjeg sastankaForuma o šumama Ujedinjenih nacija(UNFF) koji predvodi projekat Šume 2011.Međunarodna unija za zaštitu prirode(IUCN) je bila glavni pokretač i zagovornikočuvanja šuma mnogo godina unazad. Onaće nastaviti svoj rad u podsticanju vlada, privatnogsektora i zajednica koje zavise od šuma,da preduzmu konkretne akcije koje ćepomoći u postizanju održivog upravljanja šumamaza dobrobit sadašnjih i budućih generacija.Ljudsko zdravlje je povezanosa zdravljem eko-sistemaŠume su ključni element u procesu kretanjaka zelenijoj ekonomiji, izjavila je grupazvaničnika Ujedinjenih nacija povodom zvaničnogproglašenja Međunarodne godine šumasa ciljem da se skrene pažnja na globalniznačaj šuma.Fizičko, ekonomsko i duhovno zdravlje svakogod nas, svakog od sedam milijardi ljudi naZemlji, povezano je sa zdravljem naših šumskihekosistema, izjavio je Jan Mekalpin (Jan McAlpine),direktor UN-ovog Foruma o šumama.Šume su, takođe, kamen temeljac našihekonomija, čija je prava vrednost suviše čestozanemarena u nacionalnim proračunima profitai gubitaka, dodao je Ahim Štajner (AchimSteiner), izvršni direktor UN-ovog Programaza zaštitu životne sredine.Kako bi obeležili početak Međunarodnegodine šuma, UN-ova Organizacija za hranui poljoprivredu (FAO) izdala je dvogodišnjiizveštaj pod nazivom Stanje svetskih šuma(SOFO - The State of the World’s forests) u kojemse procenjuje status globalnih šumskihresursa.Izveštaj sadrži informacije o kretanjima uupravljanju šumskim resursima, proizvodnjidrvnih proizvoda, kao i podatke o pošumljenosti.U izveštaju se ističe da se u šumarskomsektoru radi na smanjenju uticaja na okruženjeboljim upravljanjem resursima i povećanjemenergetske efikasnosti u proizvodnjidrvnih proizvoda.Međunarodna godina šuma nastupa u,moglo bi se reći, prelaznom momentu zasvetske šume. Brzina krčenja šuma polakoopada, a sve više političara i uticajnih pojedinacai grupa pokazuje interes za očuvanješuma kao strategiju za smanjenje klimatskih6 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

godina šumaUjedinjene nacije su u cilju podizanja svesti i jačanjaodrživog upravljanja šumama kao i očuvanja održivograzvoja svih tipova šuma za dobrobit svim sadašnjimi budućim generacijama 2011. godinu proglasileMeđunarodnom godinom šuma.promena. Neke vlade su donele zakone kojimase zabranjuje trgovina sirovinama dobijenimilegalnom sečom šuma, dok se drvoprerađivači,preprodavci i maloprodajni trgovcisve više interesuju za poreklo sirovine i drvnihproizvoda.Ali rizici su i dalje prisutni. Povećanja potražnjaza hranom i gorivom preti preostalimpošumljenim površinama dok klimatskepromene povećavaju ranjivost šuma na suše,požare i širenje bolesti. Loše planiranje, nedovoljnonadgledanje i snažni interesi u šu-marskom sektoru, rešeni da zadrže status kvo,mogli bi podriti napore za očuvanje šuma.Svetske šumePrema podacima Organizacije za hranui poljoprivredu (FAO) iznetim prošle godine,šume trenutno pokrivaju 32 procenta svetskepovršine (izuzimajući vodene površine), ili približno4 milijarde hektara.Podaci FAO pokazuju da je stopa krčenjašuma u 121 tropskoj državi iznosila prosečno9,34 miliona hektara godišnje u periodu između2000. i 2010. godine, dok je ranije, tokomperioda od 1990. do 2000. godine stopakrćenja šuma iznosila 11,33 miliona hektaragodišnje.Pad je izraženiji od 2005. godine zahvaljujućidrastičnoj redukciji krčenja šuma u brazilskomAmazonu, koje je dostiglo vrhunac2004. godine sa 27.772 kvadratnih kilometara,dok za 2010. godinu ono iznosi manje od8.000 kvadratnih kilometara. Ukupno smanjenjekrčenja u Brazilu od 2005. godine, koje jepalo sa 3,2 miliona hektara godišnje u perioduod 2000. do 2005. godine na 2,5 milionahektara godišnje od 2005. do 2010. godine,više nego nadomešćuje povećanje u krčenjušuma u drugim značajnim šumarskim državamatokom istog perioda uključujući Indoneziju(povećanje od 107 procenata), Peru (94procenta) i Madagaskar (36 procenata).jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 7

FAO procenjuje da je globalno uništavanješuma opalo sa 16 miliona hektara godišnjetokom devedesetih godina na 13 milionahektara godišnje u protekloj deceniji. Ukolikose uzme u obzir i pošumljavanje, nivo uništavanjašuma je opao sa 8,3 miliona hektara godišnjena 5,2 miliona hektara, što je površinapribližna veličini Kostarike.Primarne šume, najgušće i biološki najraznovrsnijevrste šuma, beleže pad od više od40 miliona hektara tokom prethodne decenije,uglavnom kao posledicu krčenja bez obnavljanja.Održivo upravljanje šumamaOdrživo upravljanje šumama predstavljaupravljanje šumskim resursima u skladu saprincipima održivog razvoja. Održivo upravljanješumama sadrži veoma široke socijalne,ekonomske i ekološke ciljeve. Niz šumarskihinstitucija danas primenjuje različite oblikeodrživog upravljanja šumama, a dostupan jei širok opseg metoda i alata koji su se u prošlostipokazali uspešnima. Principi upravljanjašumama, usvojeni na Konferenciji Ujedinjenihnacija o životnoj sredini i razvoju (UNCED) uRio de Žaneiru 1992. godine, opisuju međunarodnopoimanje održivog upravljanja šumamau to vreme.U međuvremenu je razvijen veći broj kriterijumai pokazatelja kojim se procenjuje efikasnostodrživog upravljanja šumama kakona državnom tako i na nivou jedinice upravljanja.Tako je 2007. godine, Generalna skupštinaUjedinjenih nacija usvojila pravno neobavezujućidokument o svim vrstama šuma.To je prvi dokument takve vrste i on odražavasnažnu posvećenost međunarodne zajednicepromociji i sprovođenju održivog upravljanjašumama kroz nov pristup koji okuplja sve zainteresovanestrane.DefinicijaDefinicija održivog upravljanja šumamaje razvijena na Ministarskoj konferenciji o zaštitišuma u Evropi (MCPFE), i usvojena je odstrane Organizacije za hranu i poljoprivredu(FAO). Ona definiše održivo upravljanje šumamakao: Upravljanje i korišćenje šuma išumskog zemljišta na način, i po stopi, kojaodržava njihov biodiverzitet, produktivnost,regenerativnu sposobnost, vitalnost i njihovpotencijal da ispuni, sada i u budućnosti, relevantneekološke, ekonomske i socijalne funk-KRITERIJUMII INDIKATORI ODRŽIVOGUPRAVLJANJA ŠUMAMAKriterijumi i indikatori su alati koji semogu koristiti za konceptualizaciju,procenu i primenu održivogupravljanja šumama. Kriterijumidefinišu i karakterišu bitne elementekao i skup uslova ili procesakojima se može proceniti održivoupravljanje šumama. Periodičnomereni indikatori pokazujupravac promene u odnosu nasvaki kriterijum. Postoji sedamuobičajenih tematskih oblastiodrživog upravljanja šumama. Teoblasti su:· Obim šumskih resursa· Biološka raznovrsnost· Zdravlje i vitalnost šuma· Produktivne funkcije i šumskiresursi· Zaštitne funkcije šumskih resursa· Socijalno-ekonomske funkcije· Pravni, politički i institucionalniokvir8 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

cije na lokalnom, nacionalnom i globalnomnivou, i da ne nanosi štetu drugim ekosistemima.Jednostavnije rečeno, koncept se možeopisati kao postizanje ravnoteže između povećanjapotraženje društva za šumskim proizvodimai očuvanja zdravlja šuma. Ravnotežaje ključna za očuvanje šuma kao i za razvojzajednica koje od njih zavise.Za šumarske menadžere održivo upravljanjeodređenim šumskim dobrom znači određivanje,na opipljiv način, kako ga koristiti danasa da se za budućnost obezbedi slična korist,zdravlje i produktivnost. Šumarski stručnjacii menadžeri moraju da procene i integrišuširok spektar ponekad suprotstavljenihfaktora – komercijalne i nekomercijalne vrednosti,životnu sredinu, potrebe zajednice pačak i globalni uticaj. U većini slučajeva šumarskimenadžeri razvijaju planove u dogovorusa građanima, preduzećima, organizacijamai drugim zainteresovanim stranama u i okošumskog dobra kojim se upravlja.Kako se proizvodi od drvetauklapaju u zelenu gradnjuIzbor drveta kao zelenog materijala je intuitivan.Drvo, ne samo da raste prirodno, većje obnovljivo i u potpunosti se reciklira. Drvoje efikasan izolator i pri njegovoj proizvodnjikoristi se mnogo manje energije nego priproizvodnji betona ili čelika. Takođe, može daneutralizuje klimatske promene, pošto drvećekonzumira ugljen-dioksid dok raste, a proizvodiod drveta čuvaju ugljen-dioksid vekovima.Prirodna lepota i toplota drveta ima pozitivanefekat u bilo kojoj primeni i pokazalose da utiče na bolju produktivnost u školama,preduzećima, kao i boljem oporavku pacijenatau bolnicama.Drvo je dobro - drvo je prvoDrvo je pristupačan, obnovljiv prirodniresurs koga ima dovoljno, ali ne u izobilju, ikada se dobavlja iz dobro organizovanih šumamože biti neškodljiv za okruženje. Za proizvodnjudrveta koristi se mnogo manje energijenego za proizvodnju betona ili čelika.Urođene karakteristike drveta uključuju njegovutermalnu efikasnost, vodonepropustljivost,strukturalni integritet i kvalitet obrade.Čisti otpad od drveta može se lako reciklirati.Na ovo treba dodati činjenicu da drvo možeponuditi restauraciju prirodnih habitata i ekosistema,pružiti podršku lokalnim ekonomijamai dati doprinos u izgradnji ugljenično neutralnih/pozitivnihzgrada.Drvo je poznato po svojoj sposobnostida čuva ugljenik, što mu daje prednost uodnosu na ostale materijale i njihove energetskiintenzivne proizvodne procese. Proizvodnjagrađevinskih materijala kao što je čelik,cement i staklo zahteva temperature do1.900°C. Nasuprot tome, šume sa njihovimzdravim ekosistemima su prirodni eliminatoriugljen-dioksida (CO 2) iz atmosfere. U procesufotosinteze, svaki deo drveta – stablo, grane,lišće i korenje – čuva ugljenik u formi šećera,oslobađajući kiseonik u atmosferu. Dokdrveće koje uvene i istrune u šumi oslobađaugljen-dioksid nazad u atmosferu, nijedanatom ugljenika se ne ispušta u proizvodnji icelokupnom životnom ciklusu drvenih proizvoda.Drvo koje završi kao drveni proizvodza građevinsku industriju ustvari čuva ugljeniktokom celokupnog života zgrade. Na krajusvog strukturalnog korišćenja, može biti demontirano,rekonstruisano ili se koristiti kaoenergetski izvor umesto fosilnih goriva. •www.buildmagazin.comBuje-export d.o.o. BujeIstarska 22, Buje, Hrvatskawww.buje-export.hrTel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452Kontakt osobe:Dario KozlovićTel: +385 (0)52 725 132Mob: +385 (0)98 254 193dario.kozlovic@buje-export.hrDarko MilosTel: +385 (0)52 725 134Mob: +385 (0)99 2182 678darko.milos@buje-export.hrPoslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192BUJE-EXPORT d.o.o.IMA 40 GODINAKONTINUIRANOG ISKUSTVAU TRGOVINI DRVETOM:REZANA GRAĐA, ELEMENTI,PARKET, FURNIRI UVOZ OPREME ZADRVNU INDUSTRIJU.POSEDUJEMO FSC SERTIFIKATOD 2000. GODINE I PRUŽAMOUSLUGE KONSALTINGAZA FSC SERTIFIKOVANJE.jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 9

Održan 6. SABORNakon jednogodišnje pauze,u Ivanjici je od 19. do 21.maja ove godine održan 6. SA-BOR DRVOPRERAĐIVAČA Srbije,informativno instruktivni iedukativni skup privrednika nakome je ponovo pokrenuti nizpitanja i problema koji pratedrvopretađivače i proizvođačenameštaja, prvenstveno pitanjaregionalne saradnje i izvoza natržište Rusije.Organizatori ovog skupa,kao i prethodnih pet, bili su izdavačkopreduzeće EKO pressBlagojević i Agencija za drvo– klaster drvoprerađivača, a organizaciju6. SABORA su pomogliOpština Ivanjica, AgencijaSIEPA, Privredna komora Srbije,Inženjerska komora Srbijei Regionalna privredna komoraUžice.Šestom SABORU DRVOPRE-RAĐIVAČA Srbije su predsedavaliprof. dr Zdravko Popović,dipl. ing. Petar Bajić i dipl. ing.Rajko Sredanović. Skup je prvo,isperd organizatora i organizacionogodbora, pozdraviomr Dragojlo Blagojević, urednikčasopisa DrvOtehnika, zahvaliose institucijama i pojedincimakoji su podržali ovajskup i obavestio prisutne o nekimizmenama programa rada.Zatim je učesnike SABORA pozdraviodipl. ing. Duško Majkić,predsednik Regionalne privrednekomore Užice, koji jepredložio osnivanje regionalnogtehnološkog centra koji bii u oblasti prerade drveta našaosvoje polje rada. Orijentaciono,potencijalni tehnološki centarbi se moga baviti poslovimasertifikacije, laboratotijskim ispitivanjima,obukom kadrova,dizajnom i slično, smatra Majkić.Skupu se nakon toga obratiodipl. ing. Miodrag Nikolić,predsednik Unije poslodavacaSrbije, koji je imao aktivno učešćei nekoliko konkretnih predlogana 6. SABORU DRVOPRE-RAĐIVAČA Srbije, a potpisanje i sporazum o saradnji Unijeposlodavaca i Agencije za drvo.Učesnike je zatim pozdravioGoran Popović iz Privrednekomore Crne Gore, a 6. SABORDRVOPRERAĐIVAČA je biranimrečima svečano otvorio ing. RadomirRistić, predsednik OpštineIvanjica.Ovogodišnji, 6. SABOR DR-VOPRERAĐIVAČA je imao 139učesnika. Važno je istaći da jei ovaj SABOR, kao i prethodni,imao međunarodni karakter jerje na njemu učestvovalo sedamdrvoprerađivača iz Slovenije, potri iz Hrvatske i BiH i dva iz CrneGore. Podsećamo, na prvomSABORU, u martu 2005. godine,učestvovalo je 216, na drugom(2006.) 230 privrednika i stručnjakaiz oblasti prerade drvetai proizvodnje nameštaja. Prvadva SABORA su održana na Zlatiboru,a naredna tri na Tari. TrećiSABOR je okupio 232 privrednikaiz oblasti prerade drveta,šumarstva, opremanja enterijera,proizvodnje nameštaja, kaoi privrednika koji se bave proizvodnjomi distribucijom mašina,alata, boje, lakova, abrazivai drugog repromaterijala zadrvnu industriju. Na četvrtomSABORU DRVOPRERAĐIVAČAučestvovalo je 209, a na petom,u maju 2009. godine 93 privrednika.Privredni tokovi, praćeniizraženom krizom, su tadaprepolovili posetu ovom skupuprivrednika. To, međutim, nijeumanjilo značaj ovog skupa kojije imao sadržajan rad i konkretnezaključke objavljene uovom časopisu (jul 2009.) i dostavljenenekim ministarstvimau Vladi RS. Konstruktivni predlozi5. SABORA DRVOPRERA-ĐIVAČA su, međutim, kako tokod nas često biva, tada ostalimrtvo slovo na papiru. Niko seiz tog glomaznog državnog sistema,od onih kojima smo seobraćali, nije javio…Takav utisak, međutim, nisumogli iz Ivanjice poneti učesnici6. SABORA DRVOPRERAĐIVAČAna kome je učestvovao i mini-14 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

DRVOPRERAĐIVAČA SrbijeTri osnovne tematske celine za rasparvu na 6. SABORU DRVOPRERAĐIVAČASrbije bile su: partnerstva i kooperacije domaćih i regionalnih drvoprerađivačai proizvođača nameštaja radi zajedničkog nastupana trećim tržištima, posebno na tržištu Rusije; zatim zelenagradnja – šansa za razvoj drvne industrije, dok se treća tematska celinebavila promocijom drveta, proizvoda od drveta i drvne industrije u celini.U svom izlaganju ministar Dušan Petrović je istakao da nije slučajnošto se drvoprerađivači okupljaju upravo u Ivanjici koja je kroz Konzorcijumproizvođača montažnih kuća pokazala da u drvoprerađivačkoj industrijiimamo dovoljno kapaciteta i da se takva praksa može primeniti u svimoblastima prerade drveta i proizvodnje nameštaja. Zato i zbog svegašto je čuo u izlaganjima drvoprerađivača na ovom skupu, ministarće podržati preporuke i zaključke ovog skupa uz obećanje da će ubrzoprimiti relevantnu delegaciju drvoprerađivača i proizvođača nameštajasa ciljem da zajedno tražimo rešenja za niz problema koji prate privrednikeu oblasti prerade drveta i proizvodnje nameštaja.star u Vladi RS Dušan Petrović.On je sa razumevanjem saslušaoizlaganja prof. dr ZdravkaPopovića o mestu i ulozi drvneindustrije i industrije nameštajau privredi Srbije i o problemimasa kojma se drvoprerađivači susrećuu praksi o čemu je govoriodipl. ecc Tomislav Rabrenović-Rajso,vlasnik firme DRVO-PROMET iz Ivanjice. Treba istaćida su u ovom bloku još govorilidipl. ing. Miodrag Nikolić,predsednik Unije poslodavacaSrbije, dipl. ing. Gradimir Simjonović,TOPLICA DRVO Beogradi dipl. ing. Vladimir Burda,sekretar za šumarstvo i preradudrveta u PKS.U svom izlaganju ministarDušan Petrović je istakao danije slučajno što se drvoprerađivačiokupljaju upravo u Ivanjicikoja je kroz Konzorcijumproizvođača montažnih kućapokazala da u drvoprerađivačkojindustriji imamo dovoljnokapaciteta i da se takva praksamože primeniti u svim oblastimaprerade drveta i proizvodnjenameštaja. Zato i zbog svegašto je čuo u izlaganjima drvoprerađivačana ovom skupu,ministar će podržati preporukei zaključke ovog skupa uz obećanjeda će ubrzo primiti relevantnudelegaciju drvoprerađivačai proizvođača nameštajasa ciljem da zajedno tražimo rešenjaza niz problema koji prateprivrednike u oblasti preradedrveta i proizvodnje nameštaja.Spomenimo da su triosnovne tematske celine zarasparvu na 6. SABORU DRVO-PRERAĐIVAČA bile: partnerstvai kooperacije domaćih i regionalnihdrvoprerađivača i proizvođačanameštaja radi zajedničkognastupa na trećim tržištimaposebno na tržištu Rusije,zatim zelena gradnja – šansaza razvoj drvne industrije i tre-ća, promocija drveta, proizvodaod drveta i drvne industrijeu celini.O strateškom partnerstvudrvoprerađivača Srbije i Slovenijeradi zajedničkog nastupana trećim tržištima govorio jedipl. ing. Bernard Likar iz Lesarskoggrozda iz Ljubljane, ao potrebi i mogućnostima regionalnesaradnje drvoprerađivačai proizvođača nameštajagovorio je Marijan Kavran izDrvnog klastera, Delnice, Hrvatska.Kako i koliko infrastrukturaPKS može biti u funkciji povećanjaizvoza proizvoda drvneindustrije i industrije nameštajagovorio je dipl. ing. VladimirBurda iz PKS, a o tržištu vrata,prozora i nameštaja u Rusiji ipodršci izvozu srpske privredegovorile su Anastasija Akimovai Katarina Momčilović Matićiz SIEPE. O mogućnostimaudruživanja i plasmana proizvodadrvoprerađivačke industrijei industrije nameštaja natržište Ruske federacije i takvojpraksi govorila je dipl. ing. ZlataTica, Triumph Company izBeograda, a tezu da je klasterskoudruživanje jedan od lakšihputeva do novih tržišta slikovitoje razradio prof. dr ZdravkoPopović. Da su konkurentnostproizvodnje i kvalitet proizvodaključni uslovi povećanja izvozadokazao je u svom izlaganjudipl. ing. Rašo Milić, a da je saradnjaUnije poslodavaca Srbijesa drvoprerađivačima i proizvođačimanameštaja imperativ, dajul 2011. DRVOtehnika 31/2011 15

Ministar Dušan Petrovićna 6. SABORU DRVOPRERAĐIVAČA SrbijeSamo je u domenunaše sposobnosti,na svakom nivou,da se boljeorganizujemo,ocenio jePetrović, posebnoukazujući da jerealno zajedničkonastupanjedrvoprerađivačaiz Srbije i regionana ruskomi drugim tržištima.Ministar trgovine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RepublikeSrbije, Dušan Petrović je, na 6. SABORU DRVOPRERAĐIVAČA Srbijerekao da je skoro trećina Srbije pod šumom, ali da je čak 70 odsto šumalošeg kvaliteta, da su to panjače i šikare i da je neophodno loše šumeprevesti u kvalitetne. To je dug proces, ali to bi moglo da preporodi Srbiju.Tempo pošumljavanja, međutim, nije dovoljno ekspanzivan, kazaoje ministar Petrović. Ukazujući da biomasa postaje dragoceni energent,Petrović je rekao da Srbija poseduje 180 miliona tona biomase u lošimšumama, što je ravno 60 miliona tona nafte, a naša država godišnje trošioko četiri miliona tona “tečnog zlata.” To je, bez sumnje, izazov.Ministar je naglasio da, već za nekoliko godina, iskorišćavanjempotencijala biomase Srbija može drastično da smanji uvoz nafte i gasai da postigne ekološki prihvatljive rezultate u grejanju i potrošnji električneenergije.Ministar Dušan Petrović je istakao da je drvo u Srbiji skuplje nego uokruženju i da je to trošak koji opterećuje drvoprerađivače. Oni koji učestvujuu tom procesu moraju da smanje svoje troškove i budu efikasniji,rekao je Petrović i dodao da u tom pravcu razgovara sa predstavnicimaUprave za šume i da će razgovarati sa predstavnicima javnih preduzećašumarstva. Novi program Uprave za šume i JP Srbijašume predviđaznatno više ulaganja u šumske puteve nego prethodnih godina, što jeelementarni infrastrukturni pomak, rekao je ministar.Prema rečima ministra Petrovića, drvoprerađivačka industrija je dobarpotencijal za izvoz i kao što raste cena hrane svuda u svetu tako idrvo dobija na vrednosti. Zato Srbija ima potencijal čija je vrednost većanego pre nekoliko godina.Samo je u domenu naše sposobnosti, na svakom nivou, da se boljeorganizujemo, ocenio je Petrović, posebno ukazujući da je realnozajedničko nastupanje drvoprerađivača iz Srbije i regiona na ruskom idrugim tržištima.Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, dr Zdravko Popovićukazao je da je izvoz drvne industrije u ukupnoj prodaji iz Srbije u inostranstvutokom 2010. godine iznosio oko 3,2 odsto, odnosno, oko 400miliona dolara i da 3,2% izvoza iz Srbije ostvaruje 1,5% zaposlenih.Profesor Popović je, takođe, kazao da je izvoz drvne industrije u prvatri meseca 2011. godine dostigao 92 miliona dolara, a uvoz oko 82miliona. Dr Zdravko Popović je naveo da u Srbiji ima oko 1.600 privrednihsubjekata koji se bave preradom drveta od čega je oko 600 u segmentuprimarne prerade drveta, a 1.000 u sektoru finalne prerade, teda je u drvnoj industriji zaposleno oko 25.000 ljudi.Prema rečima dr Popovića, ukupni godišnji prirast drveta u šumamaSrbije iznosi devet miliona kubnih metara, što je povećanje u odnosu naprethodnih nekoliko godina dok se godišnje bruto poseče 2,6 milionakubnih metara drveta. Po strukturi vlasništvu 50 odsto šuma je u državnomvlasništvu, a 50 odsto u privatnom.Dr Popović je predložio da drvna industrija uđe u nadležnost Ministarstvapoljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i napomenuo da bimogla da bude formirana Uprava za drvnu industriju ili da se postojećaUprava za šume preimenuje u Upravu za šume i drvnu industriju. Takavkoncept bi imao logičan smisao jer su šumarstvo i drvna industrije prirodnoi blisko povezane delatnosti smatraju drvoprerađivači.Za ovakav predlog ministar Dušan Petrović je imao puno razumevanje,ali je napomenuo postojanje nekih administrativnih prepreka kojeprvenstveno dolaze iz odredbi zakona o ministarstvima. Drvoprerađivači,međutim, smatraju da bi vlada i druge državne institucije trebaloviše da slušaju glas privrednika i da ni jedan zakon ne bi trebalo usvojitibez sugestija iz privrede, što je, praktično, jedna od osnovnih teza Unijeposlodavaca Srbije. •je potreba i perspektiva, govorioje dipl. ing. Miodrag Nikolić,predsednik Unije poslodavacaSrbije.Važno je još istaći da suu okviru proteklog SABORAAgencija za drvo i Unija poslodavacaSrbije potpisale sporazumo saradnji. Ispred UPS sporazumje potpisao dipl. ing. MiodragNikolić, predsednik Unijeposlodavaca Srbije, a u imeAgencije za drvo, predsednikdipl. ing. Rajko Sredanović.U tematskom bloku o zelenojgradnji i mogućnostimaza veću proizvodnju u preradidrveta prvo je govorio MladenBogićević iz Saveta zelenegradnje Srbije. Zatim je odrvenim montažnim kućamasa aspekta seizmički opravdanegradnje govorila dr TanjaKočetov Mišulić, Fakultet tehničkihnauka – građevinarstvoNovi Sad, a o primeru dobrogudruživanja drvoprerađivača ikonzorcijumu za izgradnju 500montažnih kuća u Kraljevu nakonzemljotresa, govorio je dipl.ing.Milić Spasojević, ŠPIKFantoni Ivanjica.Tematski blok o promocijidrveta, proizvoda od drvetai drvne industrije u celini otvorioje Milan Milinković, MAGSI-STEM Beograd, a o metodologiji,teškoćama izrade i velikomznačaju baze podataka drvoprerađivačaSrbije govorio jedipl.ing. Miloš Tica, TriumphCompani, posebno naglasivšida je baza podataka primarno ufunkciji promocije i kooperacijedrvoprerađivača. O novim trendovimau drvnoj industriji kaofaktoru promocije, zatim o FSCsertifikaciji i uvođenju C znakau građevinsku stolariju govorilisu dipl. ing. Ivana Dimitrijevići dipl. ing. Vladimir Todorovićiz firme TUV SUD Serbija, a dipl.ing. Petar Jeknić iz Šumarskeškole u Kraljevu promovisaoje projekat o unapređenjukonkurentnosti drvne industri-16 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

je. U ovom tematskom blokusu još govorili dipl. ing JovanBabić i dipl. ing. Stevo Sekulić,SGS Beograd o kontrolisanjuproizvoda i sertifikaciji sistemaupravljanja kao faktoru potvrdekvaliteta i povećanja konkurentnostipreduzeća iz oblasti preradedrveta.Treba još istaći da je u okviru6. SABORA DRVOPRERAĐI-VAČA održano vrlo posećenoi uspešno WEINIG VEČE gde jeVesna Spahn, MW-GROUP Kruševac,imala kratak osvrt na sloganlidera u proizvodnji mašinaza drvnu industriju: MAKINGMOREOUT OF WOOD, povodomsvetskog sajma drvne industrijeLIGNA u Hanoveru i nastupa firmeWEINIG na ovom sajmu.Predloge i zaključke 6. SA-BORA DRVOPRERAĐIVAČA Srbijeje, na osnovu saborskih dešavanja,pripremio ORGANIZACI-ONI ODBOR ovog skupa.Rad 6. SABORA DRVOPRE-RAĐIVAČA su propratile četirinovinarske ekipe od čega su tribile u pratnji ministra Petrovića.Organizator posebno zahvalju-SVE ZA OBRADUMASIVNOG DRVETA.SVE IZ JEDNE RUKESVE 100 PROCENTNO!WEINIG znači tehnološki napredak. I to već preko100 godina. Kada je u pitanju konkurencija,WEINIG kvalitet svoje partnere iz zanatstvai industrije širom sveta čini pobednicima.Sa mašinama i sistemima koji postavljaju merilakada su u pitanju kapacitet i ekonomičnost. Sainteligentnim konceptima proizvodnje za maksimalnovrednosno iskorišćenje. I sa idealnim rešenjima,od primene do pružanja usluga.jul 2011.je televiziji PALMAplus koja jedva dana pratila rad 6. SABORADRVOPRERAĐIVAČA i koja namje za našu arhivu ustupila snimljenimaterijal. Nije nam, međutim,poznato da li su, kako ikoliko ostala sredstva informisanja,gde prvenstveno mislimona televizijske stanice, preneladešavanja sa ovog skupa, alismo na internetu pronašli velikibroj afirmativnih informacijao ovom skupu drvoprerađivačaregije. •RASECANJE · KRAĆENJE · OPTIMIRANJE · DUŽINSKONASTAVLJANJE · LEPLJENJE · BLANJANJE I PROFILISANJEOPREMA ZA STOLARIJU · OBRADA POJEDINAČNIHKOMADA · AUTOMATIZACIJAMW GROUPČupićeva 1/1, 37000 Kruševac, S r b i j aTel: +381 37 445 070, 075, 077Fax: +381 37 445 070,071E-mail: mwgroup@open.telekom.rsWWW.WEinig.cOMWEINIG NUDI VIŠE

Unija poslodavaca Srbije ipotpisale sporazumUnija poslodavaca Srbije jeformirana i registrovana 1994.godine kao poslodavačka, nestranačka,nevladina organizacijasocijalnog i ekonomskogkaraktera, zasnovana na dobrovoljnomčlanstvu i organizovanau skladu sa međunarodnimkonvencijama i standardima,kao i pozitivnim domaćim propisima.Unija danas okuplja višeod 70.000 poslodavaca organizovanihna teritorijalnom, granskomi strukovnom principu, a unjihovim firmama je zaposlenooko 380.000 radnika – rekao jena 6. SABORU DRVOPRERAĐI-VAČA Srbije dipl. ing. MiodragNikolić, predsednik Unije poslodavacaSrbije.UPS danas predstavlja i promovišeinterese poslodavacavezane za njihove ekonomske,socijalne i druge potrebe; informišejavnost u cilju boljeg razumevanjapozicije poslodavaca ijača njihove međusobne veze;pregovara o svim specifičnimproblemeima poslodavaca i zaključujesporazume radi zaštitenjihovih interesa; kritički analizirastanje u privredi i preduzetništvu,socijalnoj politici i sveukupnojproblematici vezanoj zarad. Na osnovu kritičke analizeUPS predlaže izmene i rešenjakoja obezbeđuju sigurnije poslovanje,veću konkurentnost ipovoljniji privredni ambijent zaposlovanje, naglasio je Nikolić.U svom izlaganju na 6. SA-BORU DRVOPRERAĐIVAČA Srbijepredsednik Unije poslodavacaSrbije gospodin MiodragNikolić je rekao da bez poslodavcanema posloprimca i daonekoliko predloga koji su odizuzetne koristi poslodavcimajul 2011.

Agencija za drvoo saradnjiUnija poslodavaca Srbije jeorganizacija koja okupljaposlodavce, kompanije svihvlasničkih oblika i veličina,u cilju koordinacije njihovihzajedničkih ciljevai interesa, a sanamerom da se krozsocijalni i ekonomski dijalog,što bolje pozicionira uodnosu na državu i sindikat,istakao je dipl.ing. MiodragNikolić, predsednik Unijeposlodavaca Srbije.odnosno privrednicima: prvokako se približiti kupcima, kakopovećati poreske olakšice poslodavcimakao predlog VladiSrbije, o tržištu Rusije i kako sepribližiti Rusiji i predlog o otvaranju– izgradnji Srpsko – Ruskogtrgovačkog centra u Rusiji.Nikolić je skup informisao opredlogu Unije poslodavaca Srbijeda se deo Ambasade RepublikeSrbije u Moskvi adaptira zastalnu izložbu proizvoda srpskeprivrede, a SABOR se pridružujeovom predlogu.U drugom radnom danuSABORA potpisan je sporazumizmeđu Unije Poslodavaca Srbijekoju zastupa predsednik MiodragNikolić i Agencije za drvokoju zastupa Rajko Sredanović.Potpisnici sporazuma se nadajuda će ostvariti buduću saradnjuu daljem radu na svimpredlozima i projektima kojeposlodavci mogu ponuditi, akoji su u skladu sa programomrada Unije poslodavaca Srbije iAgencije za drvo – klastera drvoprerađivača.•jul 2011.Konstatacije, preporuke i zaključci6. SABORA DRVOPRERAĐIVAČA SrbijeU hotelu PARK u Ivanjici od 19. do 21. maja 2011. godine održan je, 6. SABORDRVOPRERAĐIVAČA Srbije. Organizatori ovog skupa, kao i prethodnih pet, bili suizdavačko preduzeće EKO press Blagojević i Agencija za drvo-klaster drvoprerađivača.Zadužen je organizacioni odbor ovog skupa da u svojstvu komisije za zaključke,na osnovu diskusije i predloga, formuliše preporuke i zaključke 6.SABORADRVOPRERAĐIVAČA Srbije, da ih objavi i dostavi odgovarajućim institucijama iministarstvima u Vladi Republike Srbije.• Učesnici 6.SABORA DRVOPRERAĐIVAČA Srbije predlažu da se u okviru Ministarstva za trgovinu,poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu osnuje Uprava za drvnu industriju ili da se Uprava zašumarstvo preimenuje u Upravu za šumarstvo i drvnu industriju. Ovakav predlog je utemeljenna prirodnoj i logičnoj vezi šumarstva i prerade drveta, kao i činjenici da drvoprerađivači tražejednu adresu u komunikaciji sa državom.• Učesnici SABORA predlažu da se izradi strategija razvoja drvne industrije Srbije do 2020. godinei da se u tom pravcu što pre angažuju odgovarajuće državne institucije da u saradnji sa svimrelevantnim činiocima struke što hitnije izradi strategiju razvoja drvne industrije.• Učesnici SABORA traže stimulaciju izvoznika koja bi zavisila od stepena finalizacije, učešćadomaće sirovine i repromaterijala u izvoznom proizvodu, kao i od stepena dodatnevrednosti proizvoda.• Da bi se podstakla proizvodnja u sektoru drvene građevinske stolarije, ali pre svega u cilju uštedepreko 150 miliona eura godišnje u potrošnji energije za grejanje, SABOR predlaže da se državaobezbedi podsticaj zamene dotrajale građevinske stolarije, a po uzoru i u skladu sa praksomi normana EU. Primera radi, Slovenija zamenu dotrajale spoljne stolarije novom, energetski efikasnijom,drvenom stolarijom, stimuliše sa 100 eura po metru kvadratnom.• Učesnici SABORA traže da se prostor ambasade Republike Srbije u Moskvi većim delompreuredi za stalnu postavku proizvoda srpske privrede gde bi i drvna industrija Srbije moglaizložiti svoje proizvode.• Drvoprerađivači su prepoznali, kako na ovom saboru, tako i na više sastanaka grupacije uPrivrednoj komori Srbije da država štiti JP Srbijašume, tako što, preko Uprava prihoda,kažnjava drvoprerađivače iz primarne prerade za otkup trupaca iz privatnih šuma. Zahtevase da država donese jasna pravila za otkup trupaca i ostalih poljoprivrednih proizvoda, jerdrvoprerađivači nisu nadležni, niti su u mogućnosti da kontrolišu da li su Uprave prihoda izdaleporesko rešenje umrlim licima i da li je neko rešio imovinsko nasleđe ili ne. Rešavanjem ovogproblema, drvoprerađivači primarne prerade dobili bi još jednog dobavljača – privatne šume.• SABOR preporučuje drvoprerađivačima i proizvođačima nameštaja da međusobno više komunicirajui sarađuju. To može rezultirati većim nivoom identifikacija sa strukom, različitim oblicimaposlovnog povezivanja, boljim korišćenjem sirovine i višim nivoom finalizacije, većom proizvodnjomi produktivnošću, drugačijim socijalnim položajem…ORGANIZACIONI ODBOR i KOMISIJA ZA ZAKLJUČKEProf. dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet Beograd, predsednikDipl.ing. Rajko Sredanović, INTERHOLZ BeogradDipl.ing. Gradimir Simjonović, TOPLICA DRVO BeogradDipl.ecc. Tomislav Rabrenović-Rajso, DRVOPROMET IvanjicaDipl.ing. Milić Spasojević, ŠPIK FANTONI IvanjivaDragan Lazović, MATIS IvanjicaMilovan Vučićević, VUČIĆEVIĆI AriljeDopl.ing. Petar Bajić. ESTIA ZemunDipl.ing. Čedo Andrić, PIRAMIDA, Sremska MitrovicaDipl.ing. Milan Latas, SAVA HrtkovciMr Dragojlo Blagojević, DRVOtehnika Beograd

Konkurentnost proizvodnjeAko posmatramo segment spoljnotrgovinskerazmene drvne industrije za duži nizgodina, od 1988. godine, dolazimo do zaključkada je izvoz proizvoda od drvete 2010.godine, veći za preko 70% od ostvarenog krajemosamdesetih, dok je proizvoda finalneprerade izvezeno za preko 150% više, a posebnoje pozitivno to što je izvoz proizvodaod drveta sa višim stepenom obrade, mnogobrže rastao od prosečnog rasta izvoza privredeSrbije.Drvna industrija Srbije je prvi put zabeležiladeficit u spoljnotrgovinskoj razmeni 2002.godine i to zbog ogromnog uvoza ploča oddrveta i četinarske rezane građe, kao i velikeapresijacije dinara (od 2000. do 2005. preko62%; 2006. oko 13,2%; 2007. preko 6,5%, dabi se 2009. i 2010. godine situacija nešto popravila,a početak 2011. do danas takođe idena štetu izvoza).No i pored toga, izvoz proizvoda od drveta,ostvaren u 2010. godini je znatno veći oduvoza i ponovo beležimo suficit u spoljnotrgovinskojrazmeni.Izvoz proizvoda od drveta je 2008. godine,iznosio 357 miliona USD, da bi 2009. godinepao na 273 miliona dolara, odnosno 24%manje nego 2008. godina, a 2010. godine,bio je 310 miliona dolara, što je 13% više od2009. godine, ali i 13% manje od ostvarenog2008. godine.Iz tabele o spoljnotrgovinskoj razmenidrvne industrije, može se izvući zaključakda je u 2010. godini ostvaren suficit, poseb-i kvalitet proizvodakao uslovi povećanja izvozaPIŠE: dipl.ing. Rašo MilićU drvnoj industriji je neophodnoda se ostvari maksimalnasaradnja i kooperacija što bidoprinelo ozbiljnijem povećanjukonkurentnosti, smanjenjuinvesticionih ulaganja, povećanjukorišćenja kapaciteta, povećanjuproduktivnosti i boljem kvalitetuproizvoda kroz specijalizacijuproizvodnje i smanjenje troškova,a preko formiranja klasteraobezbedila bi se međusobnapodrška i veći izvoz, a nekonkurencija na ino tržištu.Podaci o sposobnostima domaće industrije,koja je preduslov za jači izvoz, priličnosu poražavajući. Industrijska proizvodnja jošuvek nije prešla 50% proizvodnje ostvarenekrajem osamdesetih godina prošlog veka ikada se izuzmu 2009. i 2010. godina, kao izuzetnoteške krizne godine. Ako posmatramoučešće industrije u BDP Srbije, prema podacimaSvetske banke, u godini pre krize, iznosiloje 21% ili za 27% manje nego 2000. godine.Sa globalizacijom svetske privrede, posebnodo izražaja dolazi koncept konkurentnostikoji je naročito značajan za male zemlje,koje su, zbog nedovoljnih resursa, odnosnosredstava za razvoj, upućene na međunarodnatržišta.Prema indeksu globalne konkurentnostiSvetskog ekonomskog foruma, Srbija je na96. mestu od 133 posmatrane zemlje (2009.zauzimala je 85. mesto), a od 16 tranzicionihzemalja, nalazimo se na 14. mestu, ispred BiHi Albanije.Po kvalitetu infrastrukture, Srbija je na122. mestu (iza Albanije koja je na 78. mestu,Jermenija na 76. i Ruanda 67.), a po odlivu„mozgova“, je na 136. mestu od 139 zemalja urangu sa Kirgizijom.Vlada je formirala Nacionalni savet zakonkurentnost Republike Srbije, čija misija jerazvoj konkurentskih prednosti, koje će rezultiratiunapređenjem poslovnog okruženja,povećanjem privlačnosti stranih ulaganja,kao i povećanjem izvoza, čime bi se stvorileosnovne pretpostavke za održiv dugoročniprivredni razvoj zemlje.Najznačajnija preporuka za unapređenjekonkurentnosti Srbije, vezana je za poboljšanjefaktorskih uslova, a među njima, pre svega,infrastrukture i institucija, zatim antimonopolskepolitike, tržne dominacije i intenzitetalokalne konkurencije u čemu je opet dominantnauloga države.Nivo konkurentnosti svake zemlje, određenje sa tri faktora: nasleđe (prirodni resursi,geografska lokacija, veličina tržišta i broj stanovnika),makroekonomska konkurentnost(makroekonomska politika, socijalna infrastrukturai političke institucije) i mikroekonomskakonkurentnost (osmišljenost poslovanjai strategija kompanija, kvalitet nacionalnogposlovnog okruženja i stanje razvojaklastera).Izvoz počinje da raste kada proizvodi dostignukvalitet i efikasnu proizvodnju.Spoljnotrgovinska razmena drvne industrije Srbije u USD – podaci za 2010. godinuRezana građaImpregnacija drvetaPloče i table od drvetaGrađevinski elementiAmbalaža od drvetaOstali proizvodi od drvetaNameštajUKUPNO:IZVOZ40.083.921682.15527.020.64169.441.67710.975.90117.834.80143.480.416309.519.512UVOZ64.214.580708.657108.588.22823.732.3744.022.5595.327.65656.494.758263.088.812- 24.130.659- 26.502- 81.567.58745.709.3036.953.34212.507.14586.985.65846.430.70020 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

no izražen kod svih proizvoda finalne preradedrveta, dok je deficit zabeležen samo kod repromaterijala(rezana građa i ploče).Uz realan kurs, povećanje konkurentnostii kvaliteta proizvoda od drveta može seočekivati da se u naredim godinama suficitu spoljnotrgovinskoj razmeni povećava i daizvoz već u 2012. godini ostvari iznad 500 milionadolara.Iz podataka spoljnotrgovinske razmenevidimo da je drvna industrija Srbije izvoznoorijentisana što podrazumeva i razvojnu orijentaciju,jer je izvoz generator razvoja pogotovuako se ima u vidu da se ogroman deouvoza građe i ploča koristi u sektoru građevinarstva.Drvno prerađivačka industrija u Evropipredstavlja jedan od najvećih sektora sa preko200.000 malih i srednjih preduzeća dok sadruge strane u oblasti proizvodnje ploča i pilanskojpreradi srećemo veoma velika preduzećasa strukturom koncerna koja su kako naevropskom prostoru tako i na svetskom nivouinternacionalno povezana i obavljaju proizvodnjuna više lokacija. Ako posmatramopromet proizvoda od drveta dvehiljaditih godinadoći ćemo do podataka da od ukupnogprometa na promet nameštaja otpada oko55%. Učešće građevinskih elemenata je preko15% dok na prvi stepen obrade otpada oko22% i to na proizvodnju ploča 10% i pilanskupreradu 12%. Ako se pogleda razvoj pilanskeprerade u Evropi dolazimo do zaključaka dasu pilanski kapaciteti koji su sedamdesetih godinabili od 5.000 do 20.000 m 3 godišnje prevaziđenii da su sadašnji sa minimalnih 50.000m 3 godišnje, dok u Austriji za preradu četinaraimamo pilana čak i sa preko 500.000 m 3 godišnješto je dovelo do gašenja malih pilana. Ovoje praćeno i boljom tehnološkom opremljenošćui povećanjem brzine pomera sa 25-50 m/min sedamdesetih godina na čak preko 200m/min dvehiljaditih godina sa posebnim akcentomna nove tehnike rezanja koje omogućavajudositnjavanje krupnijih otpadakaza koje je nastala konkurencija tražnje kako uproizvodnji ploča tako i za industriju celuloze ipapira, a posebno u zadnje vreme sa preduzećimau oblasti energetike za proizvodnju briketai peleta, odnosno ekološkog goriva.U svim proizvodnjama u oblasti drvneindustrije Srbije došlo je do ulaganja privatnogkapitala, posebno u pilanskoj preradi čijisu kapaciteti tri puta veći od raspoloživih sirovina,čime je nadomeštena proizvodnja izdruštvenog sektora, ali se to nije desilo u proizvodnjiploča i furnira jer se radi o velikim investicijamai procesnoj industriji, a u Evropikapaciteti proizvodnje ploča idu od 1.000 m 3pa čak i 2.000 m 3 dnevno, pa je to razlog ogromnomuvozu ploča.Kada govorimo o tehničkoj opremljenostii tehnološkoj zastarelosti u drvnoj industrijimožemo reći da je najgora situacija u proizvodnjiploča i furnira što se može zaključiti izpodataka da furnir sečemo na mašini iz 1936.i 1954. godine.Ako posmatramo pilane možemo reći dasu im kapaciteti višestruko veći od raspoloživihsirovina, ali su isti usitnjeni sa zastarelomopremom, a za preradu tanke oblovine i tehničkecepanice, tehnologije kod nas i ne postoje.Kod proizvodnje nameštaja od masivaimamo opremljenost kao ograničavajući faktorrazvoja koji je posebno izražen u opremiza površinsku obradu drveta.Jedino možemo biti donekle zadovoljnisa tehnološkom opremljenošću i tehnologijomu proizvodnji pločastog nameštaja.Moramo obezbediti da se u drvnoj industrijiostvari maksimalna saradnja i kooperacijašto bi doprinelo ozbiljnijem povećanjukonkurentnosti, smanjenim investicionim ulaganjima,povećanim korišćenjem kapaciteta,povećanjem produktivnosti i boljim kvalitetomkroz specijalizaciju proizvodnje i smanjenjetroškova, a preko formiranja klasteraobezbedila bi se međusobna podrška i većiizvoz, a ne konkurencije na ino tržištu.Da bi se razvila konkurentnost mora se upreduzećima povećati produktivnost, sa posebnimnaglaskom na unapređenje kvaliteta ijedinstvenih sposobnosti, umesto konkurencijena bazi niskih cena (nema konkurencijecenama azijskih zemalja).Da bismo postali konkurentni moramo sebrzo u tehnološkom smislu izjednačiti sa konkurentskimnacijama, a posebno u upotre-bi i primeni komunikacionih i informacionihtehnologija, posebnu pažnju treba posvetitistručnosti i znanju kao i praktičnoj primeniznanja i veština koji se steknu prilikom školovanja.Informaciono komunikacijska tehnologijaje najvažnija infrastruktura 21. veka i zajednosa obrazovanjem postaće najveći faktorrasta i prosperiteta.Da bi drvna industrija bila uspešnija morase pribeći izradi strategije razvoja, strategijeizvoza, strategije dizajna, poboljšati obrazovnisistem, posvetiti posebnu pažnju povećanjukonkurentnosti i marketingu sa posebnimakcentom na modernizaciju postojećih tehnologijašto podrazumeva i ukidanje carinena svu opremu koja se ne proizvodi u zemlji,a državu i njene institucije učiniti znatno efikasnijim.Veća efikasnost države znači automatskiveću konkurentnost, veći izvoz i privrednirazvoj.Strategija dizajna treba da ima za ciljosnaživanje ekonomije, kulturnog identitetai nacionalnog imidža, promocije nacionalnodobrog dizajna, poboljšanje kvaliteta života,edukaciju šire zajednice o značaju dizajna.Efekti strategije dizajna bili bi: povećanjekonkurentnosti, povećanje vrednosti proizvoda,povećanje izvoza, povećanje zaposlenostii poslovnih mogućnosti na globalnom tržištu.Pored ovog pozitivnog pokazatelja moramoi dalje posebnu pažnju posvećivati izvozufinalnih proizvoda, a posebno izvozu stolica,stolova, dečijeg nameštaja od masiva,komadnog nameštaja, drvne galanterije kaoi opremanju objekata u saradnji sa građevinskomoperativom koja izvodi radove u inostranstvu.Ključ uspeha industrije nameštaja u budućnostije u izvozu i da bi se uspelo moramopoznavati ino tržište, unapređivati proces proizvodnjekako bi se odgovorilo zahtevima inotražnje kroz dobar dizajn, površinsku obradu,fleksibilnu proizvodnju, međusobnu saradnjuu cilju jačanja konkurentnosti kao i formiranjeadekvatnog marketing miksa.Marketing miks nije moguć, ako se sa ekstenzivnognačina poslovanja (postoji prozvod,traži se kupac i prodaje po niskoj ceni)jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 21

ne pređe na intenzivnu proizvodnju baziranuna težnji da se maksimalno zadovolje želje(kupaca) inopotrošača.Zna se da na potrošnju nameštaja utičebruto domaći proizvod, stambena izgradnja,demografski rast, kreditiranje prodaje nameštajapod povoljnim uslovima i drugo. To suuglavnom opšti faktori, a posebno bitni suunutrašnji dizajn, površinska obrada i kvalitetizrade proizvoda čime bi se postigla znatnoveća cena proizvoda i povećao obim prodaje,pa nam u razvojnim opredeljenjima dizajnmora biti strateški faktor.Za povećanje konkurentnosti proizvodaod drveta neophodno je pristupiti istraživanjui marketingu kao i razvoju kvaliteta proizvoda,dizajna i proizvodnih procesa.Brži razvoj koče nedovoljno razvijena preduzetničkaklima, nedovršeni procesi privatizacijekao i nedovršena transformacija državeu servis preduzetnika i građana. Sinergijanapretka zahteva: makroekonomsku stabilnost,otvorenost, efikasno finansijsko tržište,dugoročnu održivost rasta, obrazovanje, inovacije,fleksibilnost, infrastrukturu i informacionupovezanost. Obrazovanje ima jak uticajna konkurentnost, a Srbija ima svega 6% visokoobrazovanihljudi i time znatno zaostaje zarazvijenim zemljama, a poseban problem jeodliv kadrova.Kad se tiče kvaliteta nameštaja, trebakontrolisati funkcionalne mere, stabilnost, izdržljivost,otpornost površina, kvalitet materijalai tačnost izrade, a posebnu pažnju obratitina kvalitet dečjeg nameštaja i voditi računada svi proizvodi budu u skladu sa evropskimdirektivama i standardima.Propise, standarde i programe međunarodnihorganizacija treba zadovoljiti u ciljupromovisanja ekološki odgovornog, ekonomskiodrživog i društveno korisnog gazdovanjašumama u svetu, u skladu sa načelom odgovornogšumarstva – sertifikacija šuma.Sertifikacija šuma je završena u JP Vojvodinašumei u šest šumskih gazdinstava JP Srbijašumakod kojih će kompletna sertifikacijabiti završena do kraja godine, čime će biti sertifikovanoskoro 50% površina šuma Srbije.Pored sertifikacije šuma neophodno jeobezbediti lanac nadzora sledljivosti drvetaod sertifikovane šume do označenog gotovogproizvoda, odnosno krajnjeg potrošača –COC sertifikscija (chain of custody – COC).Dva elementa čine potpunu COC sertifikaciju,a to su sledljivost materijala u okviruorganizacije i sledljivost materijala između organizacija.Pored ove sertifikacije potrebne za izvozna tržište EU, neophodno je, za tržište RuskeFederacije uraditi GOSTR sertifikaciju, koja jeregulisana zakonskim propisima (sa preko 60zakona) i odnosi se i na domaće i na uvozneproizvode.Ovaj sertifikacioni sistem se bazira na vezinomenklature proizvoda koji podležu obaveznojsertifikaciji i carinskih kodova, a osnovnakarakteristika proizvoda, koja opredeljuje šemusertifikacije, je OKP kod (interni ruski kodza proizvode). Sertifikati o usaglašenosti semoraju prezentirati na carini pri izvozu.Razvojna uloga drvne industrije u privrediSrbije je trajno povećanje izvoza proizvodaod drveta posebno sa većim stepenom obradeu cilju smanjenja spoljnotrgovinskog deficita.Drvna industrija Srbije ima velike potencijalei uz dobru razvojnu strategiju baziranuna znanju, istraživanju, inovacijama i dizajnumože osigurati važno mesto u razvojnoj strategijiRepublike Srbije i Evrope. •22 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

Rušanj, Oslobođenja 1g, tel. 011 800 14 44, 063 23 20 38www.km-san.co.rs, e-mail: office@km-san.co.rsA.D. “Nišauto” Holding kompanija osnovana je1975. godine. U selu Prva Kutina u opštini NiškaBanja na 12-tom km udaljena od sedišta firme i5-tom km od koridora X poseduje pogon za preradudrveta, gde se već 8 godina vrši prerada bukovihtrupaca.U početku pogon je prerađivao skromne količinetrupaca da bi sada postigao preradu od 25m 3 trupacabukve u jednoj smeni, sa 270m 3 sušarskihkapaciteta i 50m 3 parioničkih kapaciteta.Glavni asortiman proizvoda je bukova rezanagrađa, dok deo proizvoda rezane građe se prerađujeu blanjane elemente po zahtevu kupca.U svom proizvodnom pogonu za preradu drvetaNIŠAUTO ima kvalitetan bukov masivni parket.

Zelena gradnjaPIŠE: Mladen Bogićević,Savet zelene gradnje SrbijeAko se već mora graditi, graditi zelenoznači da se projektuje do poslednjeg detalja,da se radovi izvode uz poštovanje najboljihprimera i metoda prakse za neki sistem, materijalili uređaj, zatim, da se koriste materijalikoji će u što manjoj meri dalje rabiti resurseplanete, uz analizu uticaja objekata na povećanjesaobraćaja i transporta, zagrevanje ugradovima, kapacitet infrastrukture, stvaranjeotpada, odliv atmosferskih i kanalizacionihvoda, zauzimanje zemljišta, itd.Dakle, jednostavno je kada se zelenagradnja posmatra kao pristup građenju kojise zasniva na krilatici »uradi svoj posao najbolješto možeš«, i naravno, uz poštovanje svevažećegprincipa »čojstva i junaštva«. Šta toznači u savremenom građevinarstvu? Značibaš isto ono što je značilo i za vojvodu MarkaMiljanova:· junaštvom čuvaš sebe od drugih - za jedanobjekat to su računi za energiju, vodu ikomunalije, popravke, nepotrebni izdaci zanovi materijal pre nego što se iskoristi sve štose može, preterana zavisnost od sopstvenogprevoza, cene goriva, itd.· čojstvom čuvaš druge od sebe - jedanobjekat uvek, a često i znatno, utiče na zagađenjevazduha bukom, gasovima, veštačkimsvetlom, toplotom, senkom, itd.Zato zelena gradnja nije nikakav novi pristupgrađenju, ogranak, paralelna grana građevinarstva.Zelena gradnja nije građevinskaegzotika, estetika, NLO. Ona nije delo građevinskihhipija, vegeterijanaca, ili ekologa kojibi želeli da grade isključivo po principimasvoje nauke. Na skali kvaliteta građenja, zelenagradnja je ona poslednja lestvica koju da-nas imamo. Jedna zgrada izgrađena po svimstandardima klasične građevinske prakse, pajoš malo bolje - to je zelena zgrada.Ekologijai građevinska industrijaNa početku sam pomenuo da je u svetunajrasprostranjeniji pojam - zelena gradnja.Kod nas se verovatno češće čuje pojam ekološka,i uglavnom, za razliku od svetske građevinskeindustrije gde je najčešće reč o zelenimzgradama, mi govorimo o ekološkimkućama. Problem je u obe reči: »ekološka« i»kuća«.O održivosti i ekologiji kuća posebno samgovorio u tekstu objavljenom na portalu Gradjevinarstvo.rs(Srpska ekološka kuća - šansaza našu građevinu ili uobičajena domaća mitomanija,januar 2011.) Zaključak tog tekstaponoviću ovde:»Ekološka kuća može biti samo ona kojaje uporediva sa ptičjim gnezdom, jazbinom,mravinjakom – napravljena je od materijalakoji se nalaze u neposrednoj blizini i isključivoradom onih koji u njoj žive. To otprilike značida ne može imati ni ekser ni šarku na vratimani staklo na prozorima. Za koliko takvihkuća znate?«Uopšte, ukoliko bilo koju svoju građevinunazovemo »ekološkom«, da li to znači da našegradove smatramo »ekosistemima«? Ako potpunoprirodnom okruženju oduzmemo ovajtermin i dodelimo ga urbanoj sredini, da li ćemoizmislitii novi pojam za netaknute prirodnerezervate?Drugi razlog zašto su zelene zgrade zastupljenijatema od kuća kod svih relevantnihsvetskih izvora leži u tome što su kuće, i urbanističkikoncept koji ih prati, daleko od održivostiu savremenom svetu. Zašto je to tako?Jednostavno, napravite grubo poređenje: sajedne strane 100 kuća, i sa druge 100 stanova.Površine korisnog prostora mogu da buduiste, a zatim izračunajte: površinu fasadnih zidova,površinu krovova, površinu pristupnihsaobraćajnica, površinu neizgrađenog zemljišta,površinu pešačkih staza, dužinu kablova,cevi, itd.Zelena rekonstrukcijaZelene zgrade predstavljaju ključnu temuodrživosti iz još jednog razloga - rekonstrukcija.Drugu polovinu 20. veka obeležila je masovnaizgradnja, a početak 21. veka realnostnedovoljnih resursa, energije i investicija. Izlazse nalazi u rekonstrukcijama postojećeg fondazgrada: javnih, poslovnih, industrijskih istambenih.U tom smeru »stara« parola EU –20/20/20 (20% smanjenja emisije CO 2 uz 20%energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine),već dobija naslednika 90/90/50: rekonstrukcija90% postojećeg zgradarskog fondauz 90% smanjenja potrošnje energije u zgradarstvudo 2050. godine. U skladu sa tim, procenjujese da će u narednim decenijama samou Evropi ovaj poduhvat obezbediti okopola miliona radnih mesta.Čak i da ove brojke nisu previše optimistične,one pokazuju još jedan nedostatak: idalje se govori samo o rekonstrukciji posvećenojunapređenju energetske efikasnostizgrada. Međutim, to neće biti dovoljno. Recimoda potrošnju energije u zgradama smanjimoza 50%, u vremenskom intervalu odnekoliko decenija, uz velika ulaganja u omotače,instalacije i sisteme kontrole. Time nismorešili:· zagađenje vodotokova - atmosferske vodespiraju sa poljoprivrednih površina i vrtovaveštačka đubriva koja hrane neke vodenebiljke koje zatim oduzimaju kiseonik iz vodei desetkuju sve druge biljne i životinjske vrste;atmosferske vode slivaju se u kanalizaciju,a zatim u vodotokove, spiraju ulja, naftu idruge nečistoće sa parkinga, saobraćajnica,pruga, itd; kanalizacione vode nose toksineiz našeg organizma, hemikalije za održavanjehigijene, itd;· transport - raspored urbanih funkcija irešenje saobraćaja u gradovima uzrok su svakodnevnihmigracija stanovništva· komfor i zaštita zdravlja korisnika - mnogiproizvodi za završnu obradu i opremanjeenterijera izvor su kancerogenih i drugih26 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

u SrbijiSvedoci smo da se i u srpskojgrađevinskoj industriji svečešće koriste pojmovi kaošto su ekološka, održiva ili,najčešće, zelena gradnja.Iako ovo pokazuje da sena neki način približavamosvetskim trendovima, važnoje da se zna ko, kada i zaštoove pojmove može koristitisa punim pravom, a kada jereč o marketinškom triku. Napočetku želim da naglasimda niko nema monopolnad terminom „zelenagradnja“, niti treba da ga ima.Jednostavno, ovaj pojamusvojio je čitav svet da njimeopiše koncept projektovanja,građenja, završne obrade,opremanja i korišćenjazgrada koji se bazira naprincipu održivosti. Nije nijednostavnije ni složenijenego što zvuči...štetnih materija koje u velikoj meri utiču nazdravlje, produktivnost i opšte psiho-fizičkostanje ljudi· nedovoljno efikasne i štetne proizvode –od uređaja za grejanje i hlađenje prostora, dosredstava za održavanje higijene... proizvođačivođeni isključivo imperativom zarade nećesamostalno implementirati tehnologije kojesu nam danas dostupne i to uz ispunjenjeprincipa ekonomije, zdravlja i održivosti· potrošačko društvo - reciklaža, onakvakakvu je danas koristimo, ne može da nadomestipreterano i prebrzo trošenje resursaplanete koje pokreću naše navike; hrana sepakuje u nekoliko slojeva ambalaže jer trebada izdrži u jestivom stanju magacine, prekookeanskebrodove, kamione, kombije, rafove,frižidere; čak i kada se iz otpada domaćinstavaodvoje staklo, papir, plastika i metal, i daljeKada je reč o ispunjavanju zelenih standardai sertifikaciji zelenih zgrada, naši profesionalcidonekle su u prednosti u odnosu namnoge druge u svetu, čak i u onim zemljamaodakle zeleni standardi potiču. Ovo moždazvuči kao još jedno pozivanje na legendu onašoj građevinskoj industriji koje više nema,ali, istina je. Naime, zeleni standardi dodeljujupoene, na primer, za održavanje dobrih uslovaza rad na gradilištu. Jedna od mera koje seprimenjuju tim povodom jeste i pranje točkovakamiona koji na gradilište dovoze materijal– mera koju je svojevremeno Trudbenik sprovodiona svojim gradilištima.Zatim, ekonomski i graditeljski bum presecankrizama ranih i kasnih devedesetih,prekinut pre četiri godine, uveo je jednu lošupraksu u građevinskoj industriji sveta - nepotpuneprojekte. Projekti su i inače često prolazilirevizije i dopune za vreme gradnje, ali,brzina kojom se gradilo poslednjih decenija,kao i velika količina kapitala na tržištu, unazadilisu izvođačke projekte ispod svake iole razumnemere. Na primer, u svetu su zabeleženimnogi slučajevi da se gradilo po projektimabez rešenog mokrog čvora, pa su instalacije,opremanje, pa čak i pregradne zidove, naknadno»projektovali« izvođači, odnosno poostajevelika količina otpada koja dospeva nadeponije tamo stvarajući još uvek neistraženahemijska jedinjenja i gasove; povećanjembroja stanovnika i gradova deponije su svedalje od naselja, zauzimaju potencijalno obradivotlo, ugrožavaju ekosisteme, prirodne sistemeza čuvanje i filtraciju voda, iziskuju većupotrošnju energije za transport, itd.Ukratko, energetska efikasnost nije dovoljna.Potrebne su nam zelene zgrade, i tone samo u smislu novih investicija i novegradnje, već pre svega u smislu rekonstrukcijeogromnog dela postojećeg fonda objekata.Zeleni standardiZelenu zgradu može napraviti bilo ko,kao što i bezbedan auto ili zdravu hranu moženapraviti bilo ko. Međutim, isto što važi zahranu, važi i za zelene zgrade, jer nije dovoljnoreći da je hrana zdrava, neko to mora i dapotvrdi... U građevinarstvu to se radi sertifikacijomprema zelenim standardima. Zelenistandard nije ništa drugo nego građevinskistandard koji definiše sve ono što obaveznistandardi, slučajno ili namerno, ne regulišu, tj.gore navedene probleme za koje su odgovornezgrade (problemi se umnožavaju kada jereč o kućama).Postoje različiti zeleni standardi, pa i različitinivoi sertifikacije za svaki od tih standarda.Oni se pozivaju na najbolje standarde kojiregulišu neku oblast (KGH sisteme, projektovanjei održavanje zelenih površina, itd). Zelenistandardi strožije definišu uslove za rad nagradilištu. Zatim, u jednom delu traže poštovanjelokalnih urbanističkih ili standarda efikasnosti,dok u drugom delu traže stvari kojese na prvi pogled čine smešne, kao što jerešetka za bicikle, tuš-kabine i svlačionice zaone koji u zgradu dolaze biciklom... Zapravo,zeleni standardi u svom najvećem delu jednostavnočine dodatak standardima koji važena nekoj lokaciji.Loša vest je to što Srbija nema zelenistandard. Dobra vest je to što i većina zemaljane poseduje ovakvu regulativu, ali nezavisnistandardi koji su razvijeni u nekim zemljamamogu se primenjivati bilo gde u svetu. S obziromda se u najvećem delu zasnivaju na nadgradnjiuobičajenih standarda, oni su relativnolako primenljivi i kod nas.Građevinarstvo Srbijepred izazovom sertifikacijezelenih zgradajul 2011. DRVOtehnika 31/2011 27

dizvođači radova. Bilo nam je jeftinije da bacimovišak ili da prepravljamo i dorađujemodok ne bude dovoljno za upotrebnu dozvolu.»Bilo nam je, sada više nije…«Bez obzira na mnoge stvari koje nedostajunašem stručnom obrazovanju, kod nas nijebilo moguće dobiti prelaznu ocenu čak ni zaprojekat u srednjoj tehničkoj školi, a kamolina fakultetu, ukoliko on ne sadrži sve neophodnekote po izvođačkim standardima, uzprikaz svih karakterističnih detalja.Kada je reč o našim mašincima, nije potrebnomnogo govoriti o njihovom poznavanjunajviših svetskih standarda, ili poznavanjui projektovanju uređaja i sistema za klimatizaciju,grejanje, hlađenje i ventilaciju koji predstavljajusam vrh svetske klase. Pored toga,Srbija ima veliki broj mašinskih inženjera ispecijalizovanih kompanija koje veoma uspešnorade sa najsavremenijim softverima za3D modeliranje objekata u cilju analize energetskeefikasnosti, kvaliteta vazduha, potrošnjevode i ukupnog komfora u zgradama.Pored toga, naši stručnjaci na drugim poljima,osim građevine, arhitekture i mašinstva,veoma dobro su upoznati, ne samo sa pojmovimai principima, već i sa standardima, rešenjima,proračunima i metodama izrade dokumentacijeu oblastima koje su važne za gradnjui sertifikaciju zelenih zgrada. Zato je zanašu građevinsku industriju u narednom perioduvažno povezati struke i biznise koji se baveatmosferskim, odlivnim i otpadnim vodama,ekologijom, meteorologijom, pejzažnomarhitekturom, razvojem tehnologije materijala,hemijom, itd.Zelena gradnjakao šansa za biznisJedna od čestih primedbi, kada je reč ozelenim zgradama, jeste i ona: gde u Srbijida nađem to što mi treba? Ma kako to čudnozvučalo, situacija je bolja nego što se običnosmatra. Veliki broj proizvoda, materijala, građevinskihmetoda i praksi komplementarnihsa protokolima zelene gradnje već postoje uSrbiji. Međutim, ponavljam, nije dovoljno reći:moje je zeleno. Svaka tvrdnja, pa i ova, morada bude potkrepljena odgovarajućim sertifikatimakoji su međunarodno priznati. Za građevinskeproizvode to mogu biti sertifikatikoji potvrđuju:· nizak sadržaj štetnih hemikalija u bojama,lakovima, lepkovima, sredstvima za rashladneuređaje, podnim oblogama, pločastommaterijalu za izradu nameštaja i oblaganjeunutrašnjeg prostora· sposobnost krovnog pokrivača da reflektujesunčevo zračenje i umanji efekat»vrelih ostrva« (povećanog zagrevanja gradovausled akumulacije toplote)· sastav recikliranih materijala u nekomproizvodu ili materijalu· efikasnost uređaja i sistema vodovodnihinstalacija: štedljive slavine, efikasniji vodokotlići,itd.Takođe, kod nas postoje brojni uvoznici,distributeri i predstavnici kompanija koje većimaju svu potrebnu dokumentaciju za svojeproizvode koja se koristi za pripremu dokumentacijeza sertifikaciju projekata po zelenimstandardima. Još jedna dobra vest je tada zeleni sertifikati nagrađuju poenima projektečije specifikacije sadrže proizvode iz28 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

kruga od nekoliko stotina kilometara. To značida podstiču projektante da se oslone na onošto imaju na raspolaganju u neposrednomokruženju da bi se umanjio negativan uticajtransporta, ali takođe predstavljaju i šansu zadomaću industriju, pa i za izvoz u okruženje.Domaći standardzelene gradnjeOpet slede pitanja... Zašto koristimo stranestandarde? Da li oni odgovaraju našojpraksi? Da li možemo da napravimo svoj standardzelene gradnje?... Sertifikacija zelenihzgrada jeste dobrovoljan proces i njen razvojzavisi od spremnosti industrije da ispuni višeciljeve, ali i od sluha da čuje potrebe tržišta.To znači da je za izradu domaćeg standardazelene gradnje potreban veliki angažmansvih raspoloživih domaćih resursa, znanja,iskustava, itd. Zatim je potreban dug periodjavne rasprave, borba sa lobijima i spinovanjem,kao i politička volja da se različitim meramapodstakne razvoj industrije zelene gradnje…Sve u svemu, svi bismo želeli da u tomeuspemo, ali, pitanje je koliko će to trajati i kolikoćemo prilika u međuvremenu propustiti.Zato je sasvim opravdano da za početak primenjujemostrane standarde, pre svega dabismo se upoznali sa celim konceptom zelenegradnje, a odatle ćemo mnogo lakše ići dalje.Kada je reč o kompetentnosti zelenihstandarda da se na pravi način obrate problemimarazličitih zemalja i gradova sveta podsetićuda se oni bave uštedom vode i energije,Stav Saveta zelene gradnje Srbijejeste da je domaća građevinska industrijaspremna da, uz odgovarajućuobuku, primenjuje LEED standardi priprema sertifikaciju zgrada bilokog tipa: postojećih zgrada ili novihprojekata, javnih, poslovnih i stambenihzgrada, itd. Prvi projekti kodnas već su u toku i nalaze se u različitimfazama realizacije, a sve više preduzećai profesionalaca priključujese zelenom talasu koji će, uz dobruvolju drugih, sa otporom ili bez, ipakpreplaviti Srbiju.racionalnim korišćenjem materijala i resursa,unutrašnjim komforom, zdravljem ljudi tokomgradnje i korišćenja zgrade, primenom praksereciklaže, javnog prevoza... To jest, štedljivaslavina podjednako uspešno radi kada je priključenana beogradski ili londonski vodovod,na zdravlje korisnika zgrada formaldehid jednakološe utiče u Srbiji, Nemačkoj, Kini ili Brazilu,đubre koje ostavljamo za sobom, bio topapir, konzerva ili plastična boca, ima jednakikapacitet za reciklažu kod nas i u SAD, itd.LEED u SrbijiDakle, zeleni standardi u svom najvećemdelu jesu primenljivi i smisleni, bilo gde.Naravno, oni sadrže klauzule kojima se prilagođavajulokalnim okolnostima. Pored toga,ukoliko dokumentujete da ste u projekatuključili pristup koji na odgovoran način rešavaakutne lokalne probleme, instituti kojivrše sertifikaciju mogu imati sluha i nagraditivaš napor.Pored zelenih standarda iza kojih stojeneke organizacije, udruženja, itd, kao i pojedinihinstitucija i gradova koji ove standardeimplementiraju u sopstvenu regulativu, usvetu sve češće možemo sresti primere da lokalnesamouprave i državne institucije sameformiraju standarde prema zahtevima zelenegradnje i postavljaju ih kao osnovnu regulativuna lokalnom ili nacionalnom nivou. I poredorganizacionih i drugih problema koje samnaveo, smatram da Srbija može uspešno daide upravo ka ovom cilju.Ipak, prvi korak jeste primena međunarodnopriznatih standarda koja je već započelau Srbiji. Savet zelene gradnje Srbije, član Svetskogsaveta zelene gradnje (WorldGBC), odnekoliko svetskih standarda zelene gradnje, zapromociju u Srbiji odabrao je LEED (Leadershipin Energy and Environmental Design).LEED standard formirao je Savet zelenegradnje SAD-a (USGBC), a njegovo posebnotelo, GBCI (Green Building Certification Institute)zaduženo je za sertifikaciju projekata,kao i programe profesionalne obuke i održavanjakontinuiteta znanja iz oblasti zelenegradnje. S obzirom da su američki i srpski savetizelene gradnje članovi Svetskog saveta,kroz neposrednu saradnju Savet zelene gradnjeSrbije omogućava svim zainteresovanimada se upoznaju sa LEED standardom, ali i pružauskostručnu edukaciju za profesionalce,pre svega za projektante i izvođače radova.ZaključakNaši inženjeri, korisnici, investitori iizvođači radova sada još uvek postavljajuista pitanja, imaju iste stavove i reakcijekoje dočekuju bilo koju novinu, ne samo ugrađevinarstvu: koliko to košta, da li je skuplje,ko će još i to da radi, što bi to neko plaćao,njima pomaže država, ko da će to spasitisvet, suviše smo mi mali, ako veliki uradesvoje, to će biti dovoljno za sve, itd.Više-manje isto tako dočekali smo telefon,električnu energiju, mašine za pranje posuđai veša, ABS, zemljotresne i protivpožarnezahteve, vazdušne jastuke, obavezno zdravstvenoosiguranje, zamenu prozora, električnepodizače i centralne brave, kontaktna sočiva,ugradne kuhinje, staklene fasade, fiksne zubneproteze, kanale za kablove, toalete u kućama,silikonske implante, McDonald’s, uklanjanjeazbesta, zakone o zabrani pušenja…Možemo detaljno analizirati svako odovih pitanja. Ako to uradimo dovoljno pažljivoi podrobno, a zatim izvedemo prave zaključkena osnovu stavova svih relevantnihstručnjaka, taman ćemo dati vremena da projektovanje,rekonstrukcije, izgradnju, i naravno,sertifikaciju zelenih zgrada u Srbiji po »tuđim«standardima vrše konsultantske, projektnei izvođačke tuđe firme.Za isto to vreme ostaće nam anonimnezgrade koje smo već izgradili i koje relativnolako mogu dobiti zeleni sertifikat, a da to i neznamo. Za isto to vreme u Srbiji već postojezgrade koje su u procesu sertifikacije, zgradekoje se trenutno grade uz pripremu za sertifikaciju,zgrade koje se projektuju tako da dobijuzeleni sertifikat. Dakle, za isto to vreme uSrbiji postoje investitori koji insistiraju da njihovprojekat zasluži sertifikat zelene gradnje.A mi, za isto to vreme, možemo da napravimosvoju računicu po kojoj se jednomtakvom investitoru u Srbiji ne isplati da platipojedinačnu sertifikaciju svojih pet zgradana jednoj parceli. Možemo da kažemo da jeprosto lud, da ne ume da napravi finansijskukonstrukciju, »da mu taj avion nikada nećepoleteti«…U ovom tekstu nisam želeo da vodimouobičajen dijalog, da odgovaram na obaveznapitanja i pokušavam da razbijem predrasudekoje zvuče veoma smisleno sve dok ihtržište ne demantuje. To je prosto stepenikkoji mirne duše možemo preskočiti da bismošto pre postavili korisna pitanja…Ko u Srbiji sprovodi obuku profesionalacaza upoznavanje sa zelenim standardima iprocesom sertifikacije objekata? Gde moguda nađem licencirane i autorizovane kurseveUSGBC-a? Ko u Srbiji proizvodi boje ili nameštajkoji mogu doneti poene prilikom sertifikacijeobjekata? Gde mogu da proverim da limoj proizvod ispunjava zahteve za LEED? Koovde zna da uradi 3D modelovanje energetskeefikasnosti i komfora prema LEED standardu?Gde je najbliža fabrika čiji su proizvodiod recikliranih materijala? Gde mogu da saznamkako se priprema dokumentacija za sertifikacijuzelenih zgrada? I još puno drugih pitanjaza čijim odgovorima ima smisla tragati.Ne danas, bilo bi dobro da je to traganje počelojuče. •www.buildmagazin.comjul 2011. DRVOtehnika 31/2011 29

Drvo u zelenojPIŠE: Mladen Bogićević,Savet zelene gradnje SrbijeRazvoj novih tehnologija i materijala, moćni industrijskilobiji, promene u obrazovanju mladih generacijaprojektanata, trend upotrebe „industrijskih” materijala udizajnu enterijera i nameštaja, ili, na primer, deforestacijačitavih oblasti planete koja je duboko urezana u svestljudi, učinili su da pod „zelenim“ ne podrazumevamo uvekmaterijal od koga je izraz „zelena gradnja” i nastao – drvo.Zato se danas moramo zapitati: koje je mesto drveta uzelenoj gradnji i kako ga zauzeti? Jedino tako će ova pitanjajednog dana ponovo biti apsurdna.Ne tako davno, čak i u decenijama čelika,betona i stakla, drvo je kod nas uspevaloda zadrži svoje mesto u građevinarstvu, ito ne samo u vidu stolarije, podova, nameštaja,krovnih nosača za manje objekte i posebnihelemenata (ograde, dekoracije, zidneobloge, itd), već i za gradnju velikih drvenihkonstrukcija (poput SC „11. april“ na NovomBeogradu, itd).Razvoj zelene gradnjei drvna industrijaMeđutim, od devedesetih godina 20.veka, pozicija drveta u građevinarstvu dodatnoje oslabljena. Ne samo da su noviprojekti bili daleko manje ambiciozni u smislu„smelih” rešenja i materijala, već je istasituacija nastala i na manjim. Kose armirano-betonskeploče zamenile su drvenu konstrukciju,laminatni podovi od kompozitazamenili su parket od punog drveta, stolicese izrađuju od metalnih profila, furniri seproizvode od polimernih materijala, PVC ialu-stolarija su, nažalost, sve češće zamenjivalidrvene prozore, itd.Ovo nije karaktekteristično samo za Srbiju.Slična situacija sreće se širom svetapred kraj 20. veka, baš u trenutku kada nascenu stupaju prvi standardi zelene gradnje.Drvna industrija nije se sasvim snašlau ovom periodu velike tranzicije građevinskeindustrije. Možda je očekivala da se, poprirodi stvari, njeno mesto podrazumeva uokviru nečega što kao prirodno dolazi na tržištepod imenom zelena gradnja…Ali, nije bilo podrazumevanja. Pitanje jebilo ko šta ima da ponudi i oni drugi su bilimnogo glasniji od drvne industrije. Dodatniproblem bio je u tome što je nastalo sasvimnovo tržište – tržište koje se okreće energetskojefikasnosti. Ono nije biralo samo izmeđukonkurentskih materijala, već je pre svegadefinisalo značaj različitih strategija zadostizanje željenog cilja.Energija je prevagnula nad materijalima,u suženoj oblasti materijala najisplativijireciklažni materijali dobili su svoje mesto,novi materijali pokazali su svoje „ekološkelične karte”, i drvo je potisnuto u drugi, čaki treći plan. Razvoj računarskih tehnologija isoftvera ponudio je precizne dinamičke simulacijepotrošnje, industrija podova ponudilaje samolivene betone i polimere ili novekompozite sa odličnim karakteristikama, instalacijepodnog grejanja i hlađenja otreslesu sa sebe početničku grešku u vidu drvenihpodova – izolatora, industrija PVC i aluprofilaponudila je brzo rešenje za poboljšanjeenergetske efikasnosti zamenom starestolarije uz kratak period otplate, itd. Drvnaindustrija je nudila manje-više isto što je nudilai pre. Manje je, na primer i lošije, sirovinedovoljno osušen parket i podovi koji sepodižu ubrzo nakon instalacije, više je, naprimer, termodrvo i furniri za završnu obradulaminata.Stvari su uskoro postale još nepovoljnije.Jedan od primera je tvrdnja da se sečomdrveta uništavaju „pluća Zemlje” i ozonskiomotač, te da je PVC prozor, tobože logičnoekološko rešenje. Razumljivo je kako ovomože da zvuči šumarskoj struci i drvnoj industriji,ali je činjenica da drvna industrijanije dovoljno razumela da nekim nedovoljnoinformisanim potrošačima ovo zvuči razumno:plastičnim prozorom, pored togašto se štedi energija, takođe se čuva drvo…Gledajući samo taj primer, dobili smo situacijuda su se kao jedini „protivargumenti“u narodu pojavile „informacije“ da je „PVCzabranjen u Evropi jer je otrovan“ i da „nemože da se diše u prostorijama sa prozorimaod PVC profila“. Rezultat ovakve „kampanje“vidi se na tržištu.Sa tim se problemi imidža drveta i drvneindustrije ne završavaju. Danas imamo situacijuda prosečan stanovnik Republike Srbijedomaću drvnu industriju vidi kroz prizmunovogodišnjih jelki, montažnih kuća,trupaca koji auto-putem odlaze u inostranstvokao sirovina, drveta za ogrev koje seprodaje sa kamiona po obodima gradova, iponekog proizvođača nameštaja.Imidž drvne industrije dodatno se narušavasvaki put kad se uništavanje prirodeprikazuje scenom sa motornom testeromkoja seče šumu, informisanost stanovništvao održivom upravljanju šumama zanemarljivaje i tu se ne čini ništa sistematično i ozbiljnona edukaciji, dizajn komada od punogdrveta često je takav da srednje platežnii obrazovan stanovnik na takav nameštajgleda kao statusni simbol onih sa kojima neželi da ima ništa zajedničko u životu, itd.Pa čak i kada bi se drvna industrija organizovala,kada bi imala više sluha za pojedineizuzetne inicijative, naročito one kojese javljaju poslednjih godina u oblasti dizajna,načina udruživanja i povremenih edukacija,ipak će biti potrebno izaći dalje vangranskih okvira i uključiti se u širi front. Taj30 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

gradnjišiti front bi mogao biti upravo front zelenegradnje.Treba međutim istaći da su neke porukeveć razumeli proizvođači PVC stolarije inastavljaju da grade svoj uspeh i u okvirimazelene gradnje. Reciklažni materijali uvelikosu uvedeni u proces proizvodnje, dok i daljepronalaze nova, bolja, efikasnija rešenja zasvoje proizvode. Oni nastavljaju vredno darade, da istražuju i da potvrđuju da zaslužujusvoje mesto u zelenom građevinarstvu uzaktivno učešće u radu saveta zelene gradnjeu svojim zemljama i u okviru Svetskog saveta.Može li drvna industrija pratiti njihov, ilidruge uspešne primere?Zelena gradnja kaošansa drvne industrije SrbijeZelena gradnja nije ono što se nazove„zelenim“ već projekti koji su sertifikovanikao takvi po tačno definisanim standardimakoji mere stepen održivosti nekog objekta.Tačno je da standardi zelene gradnje uključujusertifikovano drvo, obnovljive materijalei primenu zdravih materijala u enterijeru.Međutim, ovde se opcije za drvo u zelenimzgradama ne završavaju i potrebno je ispitatii iskoristiti svaku šansu.Mogućnosti za primenu drveta u projektimakoji teže sertifikaciji po zelenimstandardima Savet zelene gradnje Srbijepredstavio je detaljnije na 6. SABORU DR-VOPRERAĐIVAČA u Ivanjici. Na Saboru suizneseni i mnogi drugi problemi sa kojimase drvna industrija suočava danas. Takođe,pokrenute su i neke inicijative, ali paralelnosa rešavanjem sistemskih i unutrašnjih problema,drvna industrija Srbije trebalo bi daiskoristi šansu koja se otvara u zelenoj gradnjikao novom pravcu građevinarstva u 21.veku. Ta šansa nalazi se u nacionalnim savetimazelene gradnje.Saveti zelene gradnje najveća su mrežagrađevinske industrije na svetu i danas okupljajukompanije koje čine preko 50% globalnegrađevinske aktivnosti. Pored kompanija,u nacionalne savete zelene gradnje kojisu ujedinjeni u Regionalne mreže i Svetskisavet, učlanjuju se i državne i obrazovne institucije,strukovna udruženja i laboratorije,druge organizacije, projektantski biroi, itd.Zašto?Tržište traži kvalitetnu gradnju i zdravookruženje, želi da bude odgovorno premaresursima planete i želi to da pokaže. Jednomrečju – tržište traži zelenu gradnju. Savetzelene gradnje nameće se kao mestogde ambiciozni akteri različitih profila i ulogau okviru građevinske industrije sreću jednidruge, ne samo u domaćim i regionalnimokvirima, već i na međunarodnoj sceni.U savetima zelene gradnje projektantipronalaze proizvode koji ispunjavaju zahteveklijenata, proizvođači i distributeriupoznaju konsultante investitora i one kojisastavljaju specifikacije za projekte, državneinstitucije dobijaju prave informacije opotrebnim inicijativama za aktiviranje zelenihbiznisa i otvaranje zelenih radnih mesta,izvođači saznaju šta je to što treba da uradeda bi dobili posao na gradilištima koja trebada ispune standarde zelene gradnje… Klijentidolaze da saznaju ko je posvećen njihovomzdravlju i dobrobiti životne sredine.Da li je ovo idealizovana slika? Da li suveliki projekti, zgrade, poslovni kompleksi,preveliki zalogaj za domaću drvnu industriju?Da li njene ambicije ne izlaze iz okvirau kojima se trenutno nalazi i samo u njimapokušava da uredi svoje poslovanje, ili boljereći, svoj opstanak?Ulazimo u eru rekonstrukcije u cilju drastičnogpovećanja energetske efikasnostizgradarskog fonda. Energetski efikasnezgrade podrazumevaju dobro izolovaneprostore sa minimalnim gubicima energijeputem konvekcije i kondukcije. Ovakviprostori podrazumevaju materijale koji neugrožavaju zdravlje korisnika.Da li će ovaj veliki posao u narednimdecenijama u drugom planu ostaviti obnovljivostmaterijala ili uticaj transporta, ili će seokrenuti održivim i lokalnim resursima? Imali drvna industrija neke predloge po ovompitanju?Savet zelene gradnje Srbije, kao deoglobalne mreže Svetskog saveta zelenegradnje, ima predloge. Zelena gradnja okupljaone koji imaju potencijal da ispune njenezahteve i to ne u „budućnosti”, već sada iovde. Prvih nekoliko ovakvih projekata većje u toku i u Republici Srbiji. Nema sumnjeda će ih u narednom periodu biti i više. Drvoprerađivačimogu ponovo sedeti i čekatida tržište „podrazumeva” da je drvo zeleno…Ali, čekanje nikad nije rešenje, pa sevalja zapitati: šta je potrebno uraditi da bidrvna industrija postala deo istinski zelenihprojekata?Savet zelene gradnje Srbije ima odgovorna ovo pitanje jer predstavlja, ne samomesto za obuku, edukaciju i dobijanje informacija,već i najkraći put za komunikacijudomaće drvne industrije sa svojim najvećimklijentima – građevinskom industrijom i tržištemnameštaja koje je prati. •jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 31

Kolika je cenaizgradnje zelene ekonomije?Izveštaj Towards a Green Economy: Pathwaysto Sustainable Development and Poverty Eradication(Prema zelenoj ekonomiji: putevi kaodrživom razvoju i iskorenjivanju siromaštva)tvrdi da investiranje 1,3 triliona dolara svakegodine jeste magična cifra koja bi stvarala nove,tehnološki čiste industrije, smanjila nezaposlenost,smanjila emisiju ugljen-dioksidai povećala uštedu energenata. Ali, da li je tomoguće? I ako jeste, šta to praktično znači?»Sa obzirom da dve i po milijarde ljudi živi samanje od 2 dolara dnevno i da će do 2050.godine svetska populacija porasti za još okodve milijarde ljudi, jasno je da moramo da nastavimorazvoj naših ekonomija«, kaže AchimSteiner, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenihnacija i izvršni direktor UNEP-a (UnitedNations Enviroment Programme). »Ali ovaj razvojse ne sme postići po svaku cenu, i morapoštovati životne sisteme na kopnu, vodi iatmosferi koji održavaju naše ekonomije, i samimtim, živote svakoga od nas«.Po sceneriju zelene ekonomije Ujedinjenihnacija, globalna investicija od 2% svetskogbruto društvenog proizvoda u poljoprivredu,građevinu, energetiku, ribolovstvo, šume,proizvodnju, turizam, transport, upravljenjevodom i otpadom stabilizovala bi globalnepotrebe za energijom na sadašnjim nivoimado 2050. godine (40% manje nego što se sadapredviđa), smanjila bi emisiju ugljen-dioksidaza trećinu, povećala bi svetsku žetvu za10% i smanjila bi potražnju vode za petinu.Izveštaj o zelenoj ekonomiji UN kaže da ćeubrzo gubici posla u nekim sektorima, na primerribarstvo, biti neizbežni ukoliko oni nenaprave tranziciju ka održivosti.Investiranje dva procenta od svetskog BDP-a moglo bi datransformiše planetu iz braon - neodržive ekonomije,u planetu koja ima niske emisije ugljenika,bogatu resursima, kaže se u izveštaju Ujedinjenih nacija.Ušteda u proizvodnji i distribuciji fosilnih gorivabi prema scenariju zelene ekonomije bilau proseku 760 milijardi dolara godišnje u perioduod 2010. do 2050. godine.Prema ovom scenariju, čovečanstvo bi polakostvorilo, kakvu-takvu, održivu ekonomiju.Ali ubeđivanje svetskih moćnika da investirajutoliko novca u zelenu ekonomiju neće bitilako. Američki predsednik Obama i kineskipresednik Hu Jintao, ipak, saopštavaju da ćepodržati ovaj plan. To ne iznenađuje, s obziromda su Sjedinjene Američke Države potrošile211 milijardu dolara poslednjih pet godinaza zeleni sektor, dok je Kina potrošila 468milijardi dolara.Ipak, to nije dovoljno. Ali kako se klimatskepromene u kombinaciji sa rastućim cenamagoriva predviđaju u predstojećim godinama,bogate zemlje će možda najzad shvatiti da suinvesticije u zelenu ekonomiju ujedno i najmudrije.Cilj zelene ekonomije nije sprečavanje rastai prosperiteta, već spajanje sa pravim bogatstvom,reinvestiranjem radije nego korišćenjemograničenog prirodnog kapitala i favorizovanjesvih umesto nekih. Njen cilj je da globalnaekonomija prepozna međugeneracijskeobaveze koja svaka nacija ima, u cilju predajezdravog, funkcionalnog i produktivnog svetamladim ljudima današnjice i onima koji ćese tek roditi.Od predviđenih 2% BDP-a predloženih u izveštaju,sume koje bi bile uložene u određenesektore prema današnjem BDP-u bile bi:· Poljoprivreda - 108 milijardi dolara za efiksanijuproizvodnju, uključujući i finansiranjemalih farmi· Građevinarstvo - 134 milijarde dolara zapoboljšanje energetske efikasnosti· Energetika - preko 360 milijardi dolara zazelenije energetsko snabdevanje· Ribolovstvo - oko 110 milijardi dolara za zelenijeribnjake, uključujući i smanjenje kapacitetasvetske flote· Šumarstvo - 15 milijardi dolara za održivuseču šuma· Proizvodnja - preko 75 milijardi dolara zaefikasnije i zelenije proizvode· Turizam - blizu 135 milijardi dolara· Transport - preko 190 milijardi dolara· Upravljanje otpadom - oko 110 milijardidolara za efikasnije otklanjanje i recikliranjeotpada· Upravljanje vodom - oko 110 milijardi dolaraza efikasnije upravljanje vodom i poboljšanjekvaliteta. •www.buildmagazin.com32 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

Građevinska izolaciona ISB ploča je vlagootporna pločanapravljena od prirodnih pažljivo selektovanih materijala u debljinamaod 10 - 25 mm sa poboljšanim fizičko-mehaničkim karakteristikama.Ploča je proizvedena u razredu E1, a namenjena je za upotrebu ugrađevinarstvu kao izolacioni i konstruktivni elementili kao sastavni deo u kombinaciji sa drugim materijalima.Građevinska izolaciona ISB ploča poseduje sertifikat o usaglašenosti kvalitetaza tehnički razred P5. U uslovima korišćenja koji su usaglašeni sa standardimaproizvođač garantuje za svojstva definisana sertifikatom o usaglašenosti kvaliteta.Prednosti ISB ploča:• Dobra fizičko mehanička svojstva u svim smerovima• Vlagootporna ploča za primenu u uslovima povećane vlage• Ploča se odlično obrađuje poput prirodnog drveta• Bez dodatnih obrada se boji i lepi• Atraktivan izgled prirodnog drvetaSpektar primene:• Kod sanacije starih podova• Kao nosivi element krovnih konstrukcija• Za oblaganje potkrovlja• Za sve vrste zidnih obloga• Za sve vrste plafonskih obloga• Za izradu panoa montažnih kuća• Za podne i zidne obloge boravišnih kontejnera• U brodogradnji za unutrašnje opremanje• Izrada oplata u građevinarstvu• Izrada paleta• Za sve tipove ambalažnih sanduka• Na svim mestima sa povećanom vlagom

GRAĐEVINSKA IZOLACIONA PLOČAISB - P5

Opatija 6. i 7. jun 2011. godineSpremnostdrvne industrijeHrvatske zaskori ulazak uEU razmatranaje na 8. drvno–tehnološkojkonferenciji,a dati supredlozi ismerniceza razvojovog sektoraprimereninjegovimmogućnostima.Održana 8. drvno-tehnološkakonferencijaPočetkom juna ove godineu organizaciji časopisa Drvo& Namještaj i Drvnog klasteraDelnice u Opatiji je održana8.drvno-tehnološka konferencijacentralni sektorski skup hrvatskedrvne industrije. Tradicionalno,ovaj skup je imao prekodve stotine učesnika drvoprerađivača,šumara, proizvođačaparketa, građevinske stolarije inameštaja, prerađivača biomase,trgovaca drvetom i nameštajem,dobavljača tehnologija i repromaterijala,predstavnika sektorskihsajmova, univerzitetskihi srednjoškolskih profesora kao ipredstavnika nadležnih institucija.Takođe ovom skupu su prisustvovalipredstavnici strukovnihudruženja iz Italije, Austrije,Nemačke, BiH, Srbije i Slovenije.Drvno-tehnološka konferencijaje centralni skup drvoprerađivačkeindustrije i šumarstvau Hrvatskoj, održava se redovno,svake godine, a prva jeodržana 2004. godine. Tada pai danas, cilj konferencije je daokupi predstavnike iz proizvodnog,trgovačkog, akademskogi institucionalnog okruženja usektoru šumarstva, prerade dr-veta i proizvodnje nameštaja.Kao pokretač značajnih sektorskihprocesa, konferencija svakegodine donosi širok raspon aktualnihpodataka i tržišnih kretanjaovih sektora u Hrvatskoj izemljama regije.Konferencija je također poznatapo interaktivnim i inovativnimoblicima rada pri čemusvi učesnici aktivno sudeluju uradu skupa, bez obzira radi li seo plenarnim izlaganjima, panelraspravamaili stručnim radionicama.Stoga je drvno-tehnološkakonferencija najbolji načinda svaki pojedinac direktnopridonese kreiranju sektorskepolitike.Ovogodišnja konferencijapod nazivom Spremnost drvneindustrije za EU? najvećim delomje bila posvećena aktuelnojekonomskoj situaciji i još uveknegativnim efektima svetskeekonomske krize kao i makroekonomskojmoneternoj politicikoja je, čulo se na konferenciji,destimulativna i pogubno jedelovala na izvozno orijentisanudrvnu industriju Hrvatske.Upravo radi daleko većih mogućnostidrvne industrije, koja65% svoje proizvodnje izvozi, uovom sektoru se očekuje snažnijaintervencija države. Prošlegodine izvoz drvnog sektora jeiznosio 814 miliona dolara i bioje za 8% veći nego prethodnegodine, a u prva četiri mesecaove godine izvoz je, takođe, zabeležiorast od 8%.Među predlozima i zaključcima8.drvno-tehnolpške konferencijekoji će biti upućeni državiističemo zahtev za primerenijisistem podrške proporcionalanznačaju, potencijalu stvaranjaproizvoda visoke dodatne vrednostii već postignutim rezultatimadrvnog sektora.Za preduzeća u teškoćamaizazvanim krizom potrebno jepronaći odgovarajuće konsolidacijskemodele i orjentisati sena zaustavljanje otpuštanja radnikai zadržavanje radnih mesta.Vlada bi trebalo da šumarstvoi preradu drveta posmatrakroz zajedničku prizmu, takođetreba predlagati i provoditi merekoje će stabilizovati sektorskeprilike i jačati međusobne odnosei zajednički nastup premadržavi, rečeno je na konferencijiu Opatiji.Vlada mora u poslovimajavne nabavke drvnoj industrijipružiti mogućnost ravnopravnognadmatanja, a edukacijomslužbenika odgovornih za javnunabavku treba omogućiti boljepoznavanje prednosti domaćihproizvoda i time se zalagatiza društveno odgovorno poslovanje.Izvoznim rezultatima i daljimmogućnostima rasta izvoznogpotencijala treba dati značajnijupažnju, a posebnim meramakompenzirati gubitke nakursnim razlikama, što će dovestido povoljnijih izvoznih rezultata.Postojeću regulativu u područjuprerade drveta potrebnoje što pre prilagoditi normamaEU kao i edukovati preduzećao pravima i obvezama na zajedničkomtržištu, kao i ojačatiapsorpcijski potencijal za uključivanjeu finasiranje iz EU fondova.Potrebno je stvaranje političkogi strukovnog lobija uparlamentu, vladi, finansijskimi obrazovnim institucijama, teformiranje operativnih tela kojaće provoditi i nadzirati realizaci-42 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

ju višegodišnjih strategija lobiranjabez obzira na trenutne pozicijevlasti i politike.Drvna industrija bi trebaloda definiše svoje mesto i uloguu kontekstu skorog ulaska Hrvatskeu EU, izradom marketinškihstrategija, proizvodnih orjentacijai regionalnih politika.Potrebna je jaka medijskakampanja i stvaranje mreže sektorskihprijatelja u sferi javnihopinion makera koji promovišu ikoriste proizvode od drveta.Obrazovanju kadrova trebapristupiti kao najvažnijem strakonkurentnostna domaćem iinostranom tržištu.Uz sve teškoće prerada drvetaHrvatske ima razvojni potencijal,kvalitetne kadrove ikonkurentne proizvode čija jeosnova kvalitetna domaća sirovina.Zaključci i preporuke konferencijeće, prema dosadašnjojpraksi, biti upućeni nadležniminstitucijama i biće javno objavljeni,pa će se šira poslovna javnostupoznati sa tokom konferencije,problemima drvnogsektora i pokušajem struke dakroz konkretne predloge uputeškompitanju te pronaći sredstvaza unapređenje postojećegsistema školovanja, kao i razvitidodatne modele edukacije svihproizvodnih, tehničkih i komercijalnihnivoa prerade drveta iproizvodnje nameštaja.Ojačavanjem sektorske scenekroz uključivanje novih ljudiu rad stručnih tela, a u saradnjisa naučnim institucijama i univerzitetomtreba pokrenuti razvojnei istraživačke procesekojima će se ojačati dugoročnaćene državi utiče na veću proizvodnjuu drvnom sektoru.Na kraju treba posebno pohvalitiorganizatore ovog skupa,njihov sluh za društvene tokove,kreativnost i trasiranje zaključakakoji su, bez sumnje, u funkcijirazvoja ovog sektora. Zato jedrvno-tahnološka konferencijazadržala poziciju najznačajnije inajbolje organizovane manifestacijenamenjene šumarstvu,preradi drveta i proizvodnji nameštajau ovom regionu. •jul 2011.

euroinspekt - drvokontrola d.o.o.Zagreb, Preradovićeva 31 atel.: +385 1 4819 649; tel./fax: +385 1 4817 187drvokontrola@euroinspekt-drvokontrola.hrwww.euroinspekt-drvokontrola.hr· atestiranja, sertifikacija,laboratorijska ispitivanjai određivanje kvaliteta:nameštaja i delova za nameštaj,građevinske stolarije – prozori i vrata,podnih obloga – parketa,drvenih elemenata konstrukcija,drveta i drvenih proizvoda za:– industriju nameštaja,– građevinarstvo,– brodogradnju,– trgovinu· laboratorijska ispitivanjai sertifikacija proizvoda u skladus evropskim i nacionalnim normamau akreditovanoj laboratoriji premanormi HRN EN ISO/IEC 17025:2007· sertifikacija sistemai proizvoda premaHRN EN 45011:1998· utvrđivanje svojstava proizvoda iocenjivanje usklađenosti upostupku C i CE označavanja· organizovanje ulazne, međufaznei završne kontrole u procesimaproizvodnje· RTC – edukacija kadrova iorganizovanje stručnih skupovau području primene evropskogtehničkog zakonodavstva· firma je sertifikovana premanormi EN ISO 9001:2000

Tržište vrata, prozoraU 2010. godini u sektoru drvne industrije na teritoriji Ruske Federacijeregistrovano je 51.208 aktivnih privrednih društava, što jeza 3,8% više nego u prethodnoj godini.Anastasija AkimovaAgencija za strana ulaganja i promocijeizvoza Republike Srbije – SIEPAŠto se tiče izvoza drvenih prozora za Rusiju u 2009. godini, Srbijase nalazi na devetom mestu, a vodeću poziciju zauzimaju Finska,Ukrajina, Nemačka, Danska, Mađarska, Poljska, Litvanija i Slovenija.I pored toga što proizvodnja nameštaja u Rusiji raste, uvoz nameštajase ne smanjuje, već se u prvoj polovini 2010. godine povećao za 18,1%.U 2010. godini u sektoru drvne industrijena teritoriji Ruske Federacije registrovanoje 51.208 aktivnih privrednih društava, što jeza 3,8% više nego u prethodnoj godini. Prometlokalnih proizvođača po sektorima odukupnog prometa iznosio je: 47,4% – proizvodnjaiverice; 33,6% - primarna preradadrveta; 16,8% - proizvodnja građevinskestolarije; 1,5% - proizvodnja drvenih kontejnera;0,6% - drugi proizvodi.Analizirujući izvoz srpske stolarije od drvetau Rusiju, iz robne grupe tarifne oznake44 izdvojili smo tri vrste proizvoda: parket,vrata od drveta i prozore od drveta.U 2009. godini Srbija je izvezla za Rusijuparket u iznosu od 23,405 mil.dolara, najvišezahvaljući fabrici Tarkett, ali taj iznos jeoko trećine ukupnog uvoza parketa u Rusiju,kao i 67% od ukupnog izvoza parketa izSrbije. I ako srpski prozori i vrata učestvujusamo sa 4,2%, odnosno 2,2% u ukupnomBitno je znati da se u Rusiji povećava uvoz skupljeg nameštaja.To objašnjava da uvoz nameštaja po ceni manjoj od 1,8 evraza kilogram nije profitabilan. Uvoz jeftinog nameštajaiznozi samo 10% od ukupnog uvoza nameštaja u Rusiji. U grupiskupljeg nameštaja u prvoj polovini 2010. godine jezabeležen rast za 36,6% u odnosu na prvu polovinu 2009. godine,a cene su u istom periodu porasle za 11%.Izvoz srpske stolarije od drveta u Rusiju, izvor: International Trade Center70,00060,00050,00040,00030,00020,00010,0000HTSC: 441830ParketHTSC: 441820Vrata od drvetaHTSC: 441810Prozori od drvetaUvoz Rusije iz Srbije, mil. $Ukupan izvoz Srbije, mil $Ukupan uvoz RF, mil $•••uvozu Rusije, ona se nalazi na šestom mestukada je u pitanju međusobna trgovinska saradnjasa Srbijom.Prema podacima Međunarodnog TrgovinskogCentra (ITC), u 2009. godini Rusijaje najviše uvozila parket iz Srbije, zatimiz Ukrajine, Finske, Nemačke, Kine i drugihzemalja. Italjanski, nemački, finski, turski ina petom mestu srpski proizvođači vrataod drveta u 2009. godini su ostvarili najvećiizvoz svojih proizvoda u Rusiju. Što se tičeizvoza drvenih prozora za Rusiju u 2009.godini, Srbija se nalazi na devetom mestu, avodeću poziciju zauzimaju Finska, Ukrajina,Nemačka, Danska, Mađarska, Poljska, Litvanijai Slovenija.Od nekoliko velikih proizvođača vratai prozora na tržištu Rusije prisutne sudomaće kompanije “Русские окна“, “ОкнаХоббит“, “Бамо“, “Баварский дом“, a od stranih:italjanske firme „Albertini“, „Panto“, „Legnoform“;finske „Fenestra“ i „Alavus“; nemačka„Bayerwald“, slovačka „Internorma“ idruge.Tržište nameštaja u RusijiPosle recesije u 2009. godine koja jeiznosila 23%, u 2010. godine na tržištu nameštajaRusije primećuje se rast proizvodnje,kao na primer porast proizvodnje drvenihormana za 52%, a iste godine premapodacima Zavoda za statistiku Ruske Federacijeprodaja nameštaja je rasla u RepubliciAdigeja, Baškorstanu, Tatarstanu, Habarovsku,Moskovskoj i Tjumenskoj oblasti, a padalau Čeljabinskoj, Kemerovskoj i Saratovskojoblastima i u Moskvi. Interesantno jeprimetiti da je u Moskvi prodaja nameštajapala za 13%, a u Moskovskoj oblasti se povećalase za 23%. Pri tome segment name-46 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

i nameštaja u Rusijipodrška izvozu srpske privredeštaja za kuhinje doživljava rast prodaje, doktapacirani nameštaj doživljava pad prodaje.Inače, godišnja potrošnja nameštaja po glavistanovnika u Rusiji je 55 dolara.I pored toga što proizvodnja nameštajau Rusiji raste, uvoz nameštaja se ne smanjuje,već se u prvoj polovini 2010. godine povećaoza 18,1%. Rast uvoza iz Kine je iznosio76,3%, uglavnom zbog uvoza robe tarifneoznake 9401 – nameštaj za sedenje, 9402 –medicinski nameštaj i 9403 – ostali nameštaj.Zabeležen je rast uvoza beloruskog nameštajaza 22,8%, uglavnom na račun nameštajaza sedenje. Pored toga, interesantnoje napomenuti da je cena beloruskognameštaja niža nego cena kineskog.Najveće firmena ruskom tržištu nameštajaBitno je znati da se u Rusiji povećavauvoz skupljeg nameštaja. To objašnjava dauvoz nameštaja po ceni manjoj od 1,8 evraza kilogram nije profitabilan. Uvoz jeftinognameštaja iznozi samo 10% od ukupnoguvoza nameštaja u Rusiji. U grupi skupljegnameštaja u prvoj polovini 2010. godine jezabeležen rast za 36,6% u odnosu na prvupolovinu 2009. godine, a cene su u istomperiodu porasle za 11%.Svetski vodeći lider, kompanija IKEA zauzima16,5% od vrednosti ruskog tržišta nameštajai kućnih stvari. U vlasništvu IKEA senalazi 12 tržnih centara u Rusiji i još dva, ugradovima Samara i Ufa, koji čekaju svojeotvaranje.Kompanija Šatura zauzima 10% sa obimomrealizacije svog asortimana i nalazi sena drugom mestu najvećih firmi koje se bavenameštajem na tržištu Rusije posle IKEA.Koncern nameštaja Katjuša, koji se baviproizvodnjom nameštaja Djatjkovo, zastupljenje u svakom regionu Rusije, a samo uMoskvi ima 20 salona na 20 lokacija u gradu.Nešto manji je proizvođač kuhinskognameštaja Kuhnistroj, ali se vrlo uspešnobavi svojom proizvodnjom i ima 4 velikeprodajne lokacije u Moskvi.Ovde bi valjalo skrenuti pažnju na podatakda je ukupna kvadratura zgrada uupotrebi u Rusiji u 2010. godini iznosila:stambene zgrade– 70.287.500 m 2 , a nestambenezgrade – 21.167.600 m 2 . Pri tomeprosečna kvadratura jednogo stana iznosi83,4 m 2 .Ovde ćemo citiram Lennarta Daljgrena,prvog generalnog direktora IKEA u Rusiji,koji na osnovu iskustva svoje kompanijeu Rusiji u svojoj knjizi “Kako sam osvajaoRusiju, a ona mene”, rekao: “Da smo tačnoznali šta nas čeka na ovom tržištu, verujemda ne bismo ovde bili… Ali bilo bi nam jakožao, jel tako?”O promociji izvozau okviru Agencije SIEPAAgencija za strana ulaganja i promocijuizvoza Republike Srbije (SIEPA) proteklihšest godina finansijski pomaže privrednimdruštvima, od ove godine i udruženjima,dodelom bezpovratnih sredstava za aktivnostikoje doprinose povećanju izvoza. Dosada je objavljeno deset poziva i sredstvasu odobrena za više od 820 preduzeća kojasu ispunila sve tehničke zahteve, odnosnododeljeno je 375 miliona dinara.Pored toga, na 150 međunarodnih sajamskihmanifistacija koje je SIEPA do sadaorganizovala i finansijski podržavala, domaćekompanije imale su priliku da na nacionalnimštandovima plasiraju svoje proizvodei usluge, ali i da se upoznaju sa stranimpartnerima i informišu o najnovijim dostignućimaiz oblasti svog poslovanja. Više informacijasaznate na www.siepa.gov.rs •jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 47

Pasoš energetskePIŠE: Isidora GordićStanovnici Srbije troše više od40% energije od prosečnogstanovnika u Evropi, a našazemlja je 2010. proglašena zanajveću rasipnicu energije uEvropi. Priključivši se svetskim ievropskim akcijama za ušteduenergije, Vlada RS je 2011. godinuproglasila za Godinu energetskeefikasnosti.Energetske pasoše moći će daizdaju licencirana preduzećakoja se bave projektovanjemili izvođenjem radova, a čijizaposleni imaju sertifikatInženjerske komore Srbije. Ovistručnjaci će raditi elaborate oenergetskoj efikasnosti objekata,a podatke će ubacivati uspecijalno izrađen softver da bise dobila kategorija energetskogpasoša za svaki objekat.50%Srbija je 2010. proglašena za najvećurasipnicu energije u Evropi, a prema podacimastanovnici naše zemlje troše više od40% energije od prosečnog stanovnika uEvropi. Priključivši se svetskim i evropskimakcijama za uštedu energije, Vlada RepublikeSrbije proglasila je 2011. godinu za Godinuenergetske efikasnosti.Prema izjavi Olivera Dulića, ministra zazaštitu životne sredine, rudarstva i prostornogplaniranja, od 15. marta ove godine,najkasnije tokom aprila Vlada RS bi trebaloda donese set podzakonskih akata o energetskojefekisanosti u skladu sa direktivom2002/91/EC Evropskog parlamenta i saveta,prema kojima će svaka zgrada morati daima pasoš energetske efikasnosti. Nismoistraživali da li je pomenuti set podzakonskihakata usvojen proteklog proleća...Pasoš energetske efikasnosti ili energetskipasoš predstavlja sertifikat o energetskojefikasnosti zgrade. Zašto je on važani čemu služi? Prema pomenutoj direktivi,utvrđeno je da stambeni i tercijalni sektor,čiji najveći deo čine zgrade, učestvujusa oko 40% u finalnoj potrošnji energije ida proizvode skoro polovinu emisije štetnogugljen-dioksida (CO 2), što je duplo višenego što prozvode motorna vozila i avioni.Energetska efikasnost zgrade je stvarnopotrošena ili ocenjena količina energije kojazadovoljava različite potrebe koje su u vezisa standardizovanim korišćenjem zgrade,što može da uključi, između ostalog, grejanje,pripremu tople vode, hlađenje, ventilacijui osvetljenje. Ova količina će se iskazati krozjedan ili više numeričkih pokazatelja koji su14%izračunati, uzimajući u obzir izolaciju, tehničkei ugradbene karakteristike, projektovanje ipozicioniranje prema klimatskim aspektima,izloženosti suncu i uticaju susednih objekata,sopstvenu proizvodnju energije i druge faktore,uključujući unutrašnju klimu, koji utiču naenergetske potrebe, kaže se u navedenomdokumentu. Obaveza je da se energetskaefikasnost iskazuje na transparentan način,kroz energetski pasoš, a on može sadržati ipokazatelj emisije ugljen-dioksida.Ubuduće će obavezan element građevinskedokumentacije biti energetski pasoši ni jedan objekat neće moći da dobijeupotrebnu dozvolu bez njega. Sem toga, ipostojeće, već izgrađene stambene jedinice(procenjuje se da ih ima oko milion u Srbijikojima je potrebno renoviranje) moraćetakođe da imaju energetski pasoš. Ovajdokument će biti zakonska obaveza za svekoji grade, prodaju ili rentiraju nekretnine icilj njegovog uvođenja je povećanje ener-Pasoši energetske efikasnostibiće odličan podsticaj za proizvođačesvih vrsta izolacionihmaterijala jer će svi, pa i objektiizgrađeni pre donošenja novezakonske regulative morati daih imaju. Država razmatra sufinansiranjeizolacije pri gradnjiili rekonstrukciji objekata. Procenjujese da će izolaciju stambenogobjekta od 100 m 2 bitipotrebno oko 2.500 evra.12%10%14%• Čvrsta goriva u lokalnim pećima - 50%• Daljinsko grejanje - 14%• Lokalne kotlarnice - 12%• Električna energija - 14%• Prirodni gas - 10%Način zagrevanja zgrada u RSStruktura potrošnje električne energije u domaćinstvima*podaci Ministarstva za zaštitnu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje48 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

efikasnostigetske efikasnosti. Za vlasnika objekta onće pružati uvid u mogućnost poboljšanjaenergetske efikasnosti, a za kupce i zakupcepotencijalne troškove za energiju, što usvakom slučaju kao krajnji ishod ima ušteduenergije.I svi javni i državni objekti (škole, obdaništa,bolnice i slično) biće u obavezi daimaju energetske pasoše, a svi objekti čijapovršina premašuje 1000 m 2 moraće da ihistaknu na vidljivom mestu.Energetske pasoše moći će da izdaju licenciranapreduzeća koja se bave projektovanjemili izvođenjem radova, a čiji zaposleniimaju sertifikat Inženjerske komoreSrbije. Ovi stručnjaci će raditi elaborate oenergetskoj efikasnosti objekata, a podatkeće ubacivati u specijalno izrađen softverda bi se dobila kategorija energetskog pasošaza svaki objekat. U zavisnosti od ukupnepotrošnje energije, pasoši će biti rangiraniod A+ kategorije, za objekte koji trošenajmanje energije, pa do G kategorije,za objekte koji su ostvarili najmanju uštedu.Pored toga, u pasošima će biti navedeneinformacije o karakteristikama objekta,lokaciji, uštedi energije, gubicima, mogućimuštedama, troškovima grejanja i hlađenja.Dakle, što bude veća energetska efikasnostobjekta, biće veća i ušteda energije,što će direktno uticati na ukupnu vrednostsamog objekta. •

KUDA STREMIPIŠE: dr Dragan ŠkobaljSredinom prošle godine u Montrealu(Kanada) je održan 21. svetski energetskikongres koji je okupio stručnjake i naučnikeiz 130 zemalja sveta. Bio je to odličan povodza razmenu ideja, mišljenja i iskustava,naročito iz područja energetske politike kaoi mogućnostima snadbevanja energijom ubudućnosti uz posebno naglašavanje za zemljeu razvoju.Svetski energetski kongres koji organizujeSvetski energetski savet (WEC) održavase svake tri godine. Radi se o jednom odnajvažnijih svetskih skupova koji pokriva temeiz energetike i srodnih područja. Glavniakcenat na Kongresu je stavljen na energetskupolitiku i mogućnosti snabdevanja energijomu godinama koje dolaze, uz posebanosvrt na probleme snabdevanja u zemljamau razvoju. O savremenoj energetici se nemože raspravljati bez pominjanja klimatskihpromena. Velika pažnja je bila posvećenausklađivanju težnji za istovremenim zadovoljavanjemzahteva za zaštitu životne sredine irastućih potreba za energijom, naročito u zemljamakao što su Brazil, Indija, Južna Amerika,Kina, Meksiko itd. Saglasno tome izdvojićemonajvažnije referate nekoliko vodećihsvetskih energetskih stručnjaka, naučnika,privrednika.Efikasnost tehnika skladištenja CO 2Philippe Paelinck, direktor razvoja čuvenefrancuske firme ALSTOM Power koja sebavi sistemima za upravljanje CO 2 kao i proizvodnjomenergetske opreme i postrojenja,izneo je procene o očekivanim najmanjimmogućim stopama smanjenja efikasnostizbog primene tehnika za izdvajanje i skladištenjeCO 2 (engl. CCS – carbon capture andstorage) koji nastaje sagorevanjem fosilnihgoriva u energteskim i procesnim postrojenjima.Kako je pri tome istaknuto, uz primenuCCS tehnika koje se trenutno razvijaju u AL-STOM–u, može se očekivati stopa smanjenjaefikasnosti od 25%, na 20% nakon što prvikomercijalni CCS sistemi budu pušteni u pogon.Vremenom ona bi mogla pasti na 15%,što se istovremeno smatra krajnjom praktičnomgranicom. Teoretska granica smanjenjaod 10 procenata verovatno nikada neće bitidostignuta.Gas iz škrljacaNekoliko izlaganja je bilo posvećeno prirodnomgasu iz škriljaca. Na tu problematikuposebno se osvrnuo Dr Daniel Yergin, predsednikspecijalizovane konsultantske firmeCambridge Energy Researcs Associates. Tomprilikom je naglašeno da je razvoj proizvodnjegasa iz škriljaca najveća inovacija od početka21. veka.Dr Fatih Barol, glavni ekonomista Međunarodneagencije za energiju (IEA), pitao jekoliko vremena treba da se obezbedi komercijalnaisporuka tržištu ovog vrednog energenta.Istraživanja vezana za ovaj energentse naročito izvode u SAD. Veliko zanimanjeza gas iz škriljaca se pokazuje u Kanadi, alii azijskim i evropskim zemljama. Značajnaistraživanja u ovoj oblasti je obavila Poljska.Može se očekivati da će proizvodnja gasaiz škriljaca značajno uticati na tržišne udelenekih od glavnih zemalja izvoznica gasa. Tomože ugroziti i njihova ulaganja u dalji razvojistraživanja proizvodnje.Kako se reguliše cena nafte?Dr Birol je takođe naglasio da rastućapotražnja za naftom ne utiče na cenu nafte.Cene nafte bi morale biti mnogo više negošto su do sada, smatra dr Birol. U prošlosti senafta koristila u gotovo svim područjima privrede,a prelazak na drugo gorivo je značiomogućnost primene drugih, alternativnihoblika energije neposredno nakon što cenanafte poraste. Danas se alternativna gorivaredovno koriste u industrijskim pogonimakao i u proizvodnji toplotne i električneenergije. Takve mogućnosti prelaska na drugagorivo još nisu široko prihvaćene u domenusaobraćaja. Posledica toga je da 90%porasta potražnje za naftom potiče iz saobraćaja,a u tome najviše učestvuje Kina, Indijai zemlje Bliskog istoka, gde se cene naftei derivata subvencionišu u sklopu politikevlada tih zemalja. Zbog toga signali o cenamane dolaze do krajnjih potrošača, čime jeonemogućeno glavno sredstvo za prigušivanjeporasta potražnje.Kakvi su efekti primeneobnovljivih izvora energije?Leonhard Birbaum, prvi čovek nemačkeenergetske grupe RWE zadužen za strategijuje izneo podatak da svetski političari ozbiljnomisle da se do 2050. godine može ostvaritistopostotna proizvodnja električne energijeiz obnovljivih izvora energije. Glavni razlogzašto se to neće ostvariti je nedovoljan kapacitetprenosnih elektroenergetskih sistema.Dobar primer raskoraka između postavljenihciljeva i želja su vetroelektrane na morima(pučinama) za koje je postavljen izuzetnoambiciozan cilj – dostizanje snage od 140GW. Do sada nije još postignuta snaga ni od100 GW. Dr Birbaum se osvrnuo i na sve većezahteve za smanjivanje (pravne i ekonomske)regulative u elektroenergetici, te naglasioda ona može postojati i bez regulacije, alida to onda neće biti ni efikasno ni održivo.Kakva može biti uloga uglja?Veliku ulogu Konferencije Ujedinjenihnacija o klimatskim promenama koja jeodržana 2009. godine u Kopenhagenu je usvom izlaganju istakao Gregory H. Boyce,ugledni američki predsednik i vlasnik firmePeabody Energy. On je istovremeno naglasioda je Konferencija malo učinila na rešavanjuproblema osiguravanja pristupa energijii energetskog siromaštva. U skladu sa timrazvijen je Peabordyiev plan koji se sastoji odpet tačaka:• uklanjanje energetskog siromaštvatako što bi se najmanje 50% novihtermoenergetskih postrojenja izveloprimenom uglja kao energenta• zamena zastarelih termoenergetskihpostrojenja na ugalj ukupnesnage 1000 GW onima koji koristesuperkritične i ultra superkritičneprocese• razvoj najmanje 100 projekata zaCCS u sledećih 10 godina• primena novih tehnika pretvaranjauglja u gas, petrohemijske proizvodei tečna goriva, kako bi se smanjilazavisnost od nafte i prirodnoggasa• primena čistih tehnologija sagorevanjauglja "nove generacija"Raskorak između ciljeva zasmanjivanje emisija i realnostiNa Konferenciju u Kopenhagenu osvrnuose i Yvo De Boer, savetnik za globalnepromene i održivi razvoj konsultantske firmeKPMG i nekadašnji izvršni sekretar Okvirne50 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

ENERGETIKA u svetukonvencije Ujedinjenih nacija o klimatskimpromenama (UNFCCC) koji je izjavio da sunakon nje sve industrijalizovane zemlje i tridesetpetzemalja u razvoju, donele ciljeve zasmanjivanje emisije CO 2. Ti ciljevi se odnosena 80% svetskih emisija. Sledeća faza je prevođenjezaključaka iz Kopenhagena u praksu.To prevođenje treba započeti na osnovupostignutih dogovora sa prošlogodišnjeKonferencije UN o klimatskim promenamakoja je prošle godine održana u meksičkomletovalištu Kankunu.Pri tome se nameće fundamentalno pitanje,kako meriti postignute rezultate nasmanjivanju emisije i kako pojedine zemljeučiniti odgovornim za ostvarivanje ciljeva.U skladu s tim, mora se uzeti u obzir ulogafosilnih goriva, pri čemu se ne sme zaboravitida neće doći do pada potražnje, većsamo do smanjivanja stope rasta potražnjeza njima. Da bi se ostvarili ciljevi vezani zasmanjivanje emisija, treba postaviti ključnapitanja vezana za fosilna goriva, a najviše onačinima njihove primene, ulozi čistih tehnologijaza sagorevanje uglja i CCS–tehnika.Uprkos svemu na međunarodnom nivou postojisaglasnost o tome da do sredine vekatreba smanjiti emisije CO 2 za čak 80%. Potrebnesu svetske smernice za ostvarivanjeprelaska na neka druga rešenja, a koja će takođebiti održiva.Prepreke na tržištu energijeJohn Krenicki, vlasnik američkog proizvođačaenergetske opreme GE Energy naglasioje da je od velikog značaja rešavanjeproblematike netarifnih prepreka na tržištuenergije. Kao primer za to istakao je nebrojenalokalna pravila o kvotama u mnogim zemljamaširom sveta pa i u SAD–u. Izjavio jeda je zamena intelektualnog vlasništva apsolutnokritična za ispravno delovanje svetskogtržišta.Obnovljivi izvori – zemlje u razvojuO primeni obnovljivih izvora za pokrivanjerastućih potreba za energijom u zemljamau razvoju govorio je Pierre Duhame, vlasnikkanadske inženjerske firme INC – Lavelin,koji je pri tome izjavio da čak 1,5 milijardiljudi na svetu zahteva pouzdano snabdevanjeelektričnom energijom, što im za sadajoš nije dostupno. Da bi se to ostvarilo potrebnisu nafta i fosilna goriva, dok obnovljiviizvori u tome ne znače mnogo. Isto tako,naglasio je da u vezi sa nuklearnom energijompostoji kratak spoj između onoga štojavnost želi i onoga što je ostvarivo.Indijski ministar za električnu energijuShri P. Uma Shanker izjavio je da na Indijuotpada 17% svetskog stanovništva, ali daoko 40% tog stanovništva nema osiguranpristup električnoj energiji. Kako bi poboljšalataj “neizdrživi” životni standard velikogdela svojih građana, Indija će morati povećatipotrošnju energije šest puta. Problem jeu tome što indijske emisije štetnih gasova uživotnu sredinu danas iznose 1 t po stanovnikudok bi one na svetskom nivou do 2035.godine, kako se predviđa trebale iznositisvega 3 t po stanovniku. To znači da bi potrošnjaenergije u Indiji trebala porasti šestputa, dok štetne emisije koje nastaju proizvodnjomte energije ne bi smele porasti višeod tri puta. Raskorak je očito veliki. •

Dopremljeni kamionskimprevozom, trupci se u preduzećuodlažu na skladište (poz 1 i poz2). Zatim se utovarivačem dopremedo transportera za prihvattrupaca (poz 1.1.). Ako je trupaczakrivljen poprečnom pilom (poz1.3.) se reže, kako bi se omogućioulaz u otvor seckalice (poz 1.9.).Ravan trupac samo prolazi transporterom(poz 1.2.), a pre ulazau seckalicu prolazi kroz detektormetala (poz 1.10) radi zaštite noževaseckalice. Konačni granulatsečke je dimenzija 5 x 25 x 25mm i vlažnosti od 55 % (atro). Sirovasečka se transportira elevatorom(poz 1.12.) u silos, gdje sepomoću gurača (poz. 1.15.) i dozirnogpuža (poz 1.14.) transportujena elevator (poz 2.1.) i ulaziu trakastu kanalnu sušaru (poz2.3.). Topli vazduh u sušaru stižepreko izmjenjivača (poz 2.4.) sistemomvruća voda-vazduh, snage2 x 1.850 kW. U kanalnoj sušarina tempraturi od cca 80 oCTEHNOLOGIJA PROIZVODNJE DRVENOG PELETAI ELEKTRIČNE ENERGIJEsečka se suši na konačnu vlaguod 10 +/- 2 %. Protok vazduhaodređuje radijalni ventilatori (poz2.5.). Tako osušena sečka odlazina sto za separaciju (poz 2.14.),gdje se odvaja drvena kora i čistasečka. Drvena kora se transportuje(poz. 1.6.) do ložišta, a čistasečka odlazi u silos.Osušena sečka se iz silosatransportuje u dozirni sud (poz3.4.). odatle se izuzimačem (poz3.5.) transportuje kroz separator(poz 3.6.) u mlin čekičar (poz 3.7.)koji usitnjava sečku na konačnudebljinu od 0,1 do 1 mm.Adekvatno granulirani drveniostatak se transportuje pneumatskipreko ciklona i filtera (poz3.9.) zatim pužnim izuzimačemdozira u mešalicu (poz 4.1.). gdese po potrebi navlažuje i pohranjujeu dozirni silos (poz 4.2.) peletirke.Lopatica u dozirnom silosuse okreće tako da je doziranjepiljevine uvek konstantno bezosciliranja što je važno za kvalitetanpelet. Iz dozirnog silosa piljevinase preko pužnog dozatora(poz 4.3.) prenosi u otvor peletirke(poz 4.4.). Piljevina slobodnimpadom pada na matricu peletirkepo kojoj kruže valjci peletirkei piljevinu potiskuju kroz otvo-

e na matrici promjera 6 mm. Uotvorima matrice pelet se plastificirazbog utjecaja temperature(90 oC) i pritiska valjka, a drvenamasa se „zgušnjava“ do specifičnetežine do 1kg/dm3. Na donjemdelu matrice nalaze se noževi kojidimenzioniraju dužinu peleta.Takav pelet odlazi na trakastitransporter (poz 4.7.) pa do hladnjaka(poz 4.9.) gdje se hladi nasobnu temperaturu. Odatle peletpada na vibraciono sito (poz4.13.), a prašina se preko filtera(poz 4.10.) putem pužnog dozatora(poz 4.11.) vraća natrag u peletirku.Dimenzioniranpelet odlazina kosi trakasti transporter (poz4.15.) do linije za pakovanje (poz5.). Na pužnom dozatoru se nalazidozator štirke koja se po potrebidozira za bolji kvalitet peleta. Timese postiže veća otpornost natrošenje. Gotov pelet se automatskipakuje u pvc vreće od 15 kgkoje se zatvaraju sistemom varenjai automatski stavljaju na paletui omotaju strech folijom. Takođe,pelet se pohranjuje u silosza rastresiti kamionski transport(cisterna).Sistem ORC za pogon turbinekoristi organske ugljikovodike.Kao izvor toplote za isparavanjeugljikovodika korisi se termoulje(silikonsko ulje sa većim udelomorganske materije), zagrejano natemperaturu od cca 300°C. OrganskiRankinov ciklus ORC (OrganicRankine Cycle) koristi smesuorganskih spojeva (silikonskoulje sa većim udelom organskihspojeva), koje su svojim termodinamičkimosobinama pogodneza iskorišćenje u toplotnomprocesu. Termoulje, temperatureT1(cca 320°C) dovodi se u dvostepeniisparivač gdje prevodi toplinuulja u sekundarni okrug. Nastalesilikonske pare radnog medijase nakon toga razvlače svedo vakuma u sporohodnoj dvostepenojaksijalnoj turbini, koja jedirektno spojena sa generatoromelektrične energije. Nakon hlađenjau predgrejaču ili rekuperacijipare odlaze u kondenzator. Unutarkondenzatora se kondenzacijskatoplota predaje u vodu za zagrevanjetrakaste kanalne sušareu potpunosti na čemu se i temeljiova tehnologija, optimalne kogeneracijes faktorom ENERGETSKEEFIKASNOSTI η = 0,9.MravJednom davno živeo je srećan i vredanmrav koji je svakog dana prvi, rano dolazio naposao. Ceo radni dan bio je veseo i voljan. Čestoje, uz rad, pevušio vesele pesme. Bio je srećani njegovi rezultati su bili odlični. Radio jesavesno i odgovorno, bez usmerenja i nadređenogšefa… Zato je gospodin stršljen, direktorfirme, odlučio da takva situacija ne možeda potraje i zaposlio je bubamaru koja je imalaveliko iskustvo sa upravljanjem.Prva briga bubamare bila je da organizujepraćenje dolazaka i odlazaka mrava na posaoi sa posla. Uspostavila je u tu svrhu i sistemprijemnih i odlaznih dokumenata. Zbogpovećanog obima posla oko papira su moralizaposliti sekretaricu koja bi pripremala papirei izveštaje.Pauk, kojeg su za tu funkciju zaposlili, jeodmah uspostavio sistem arhiviranja i postaoje odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.U međuvremenu je srećni i vredni mravsamo radio, radio, radio. Direktor, stršljen jebio oduševljen izveštajima koje je dobijao odbubamare i uskoro je počeo da zahteva uporedneanalize i studije sa grafikonima i drugimpokazateljima trendova razvoja. Zbog povećanogobima posla bilo je nužno zaposliti hrčkakoji bi bio direktna pomoć direktoru. Odmahsu mu kupili nov računar sa štampačem.Ubrzo je srećni i vredni mrav počeo da sežali na svu tu papirnu vojsku sa kojom je moraoda se bori. Direktor, stršljen je uvideo damora hitno reagovati. Kreirao je novo radnomesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog ivrednog mrava.Godišnja pretplataza časopis DRVOtehnikaiznosi 2.160 dinara.Za inostranstvo 50 eura.tel. 011 311 06 39, tel/fax. 011 213 95 84www.drvotehnika.com, e-mail: drvotehnika@eunet.rsNa novo radno mesto je zaposlio cvrčkakoji je odmah po svom dolasku zamenio celokupninameštaj u svojoj kancelariji i na zahtevdobio ergonomski oblikovanu stolicu i novračunar.Pošto je broj računara narastao, kupljenje i instaliran mrežni server. Novi šef službe jeshvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgredbio njegov pomoćnik i u prethodnoj firmi)za pripremanje strateškog nacrta upravljanjai proračuna službe.U pozadini cele priče mrav je postajao svećutljiviji, manje srećan i produktivan.Šef, cvrčak je oduševljeno zaključio da moranaručiti studiju o socijalnom raspoloženjui zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Kada je direktorstršljen pogledao cifre i na osnovu njihshvatio da firma, u kojoj je radio srećni i vrednimrav, nije više tako rentabilna kao pre, dubokose zamislio. Unajmio je najelitnijeg savetodavca,gospođu sovu, od koje je zahtevao daizvrši potpunu dijagnostiku firme i da predložirešenja za poboljšanje rentabilnosti, sa ciljemda firma posluje rentabilno, kao pre. Gospođasova je nakon tromesečne detaljne analize odnosau preduzeću, direktoru predala sledeći,kratak izveštaj: „U firmi je previše zaposlenih!”Direktor stršljen je prihvatio stručnu analizui odmah otpustio mrava.NaravoučenijeAko ipak želiš da si mrav, osnuj svoju firmu itako nećeš morati da radiš za stršljena, bubamaru,pauka, hrčka, cvrčka, sovu…

Furniri, unikatnaPIŠE: dipl.ing. Magdalena FrancPosebne privlačnosti, sa slikom žive prirodeu svojoj osnovi, furnir je svakako jedanod najvrednijih materijala za oblaganje površina.Njegova lepota i jedinstvena strukturase na poseban način ističe odgovarajućimtehnikama krojenja odnosno prerade. Kaomaterijal za oblaganje, uglavnom substitutamasiva, nalazi primenu u industriji nameštaja,vrata, podnih i zidnih obloga, opremanjui proizvodnji ekskluzivnih proizvoda kao štosu VIP avioni, brodovi, jahte i automobili luksuzneklase. U svim ovim oblastima furnir senalazi u poziciji vrhunskog ranga materijala.Najveće iskorišćavanje drvne mase postiže seupravo proizvodnjom furnira. U eri tzv. drvnihimitacija kada oplemenjivanje folijamazauzima značajan tržišni udeo u oblastimaprimene koje su tradicionalno zauzimali furniri,mlađe generacije skoro po pravilu imajumalo saznanja o ovom visokovrednom materijalu.Israživanja su pokazala da deca znajušta je prirodna koža i masivno drvo ali ne i štaje furnir. Stoga se ukazuje potreba za utvrđivanjemuzroka koji su doveli do toga da danasfurnir nije dovoljno vrednovan odnosnoprepoznatljiv. Folije jesu higijenski besprekornei lako se održavaju ali isto tako najsavremenijemetode površinske obrade omogućavajuefikasnu zaštitu prirodnog materijala odspoljnih uticaja. U ponudi nameštaja tretiranapovršina je veoma bitan faktor jer se njome sjedne strane ističe prirodna lepota drveta, asa druge krajnjeg korisnika uverava u neosetljivostna spoljne uticaje. Tretirana površina jei faktor dizajna koji je usko vezan za kulturu inačin opremanja.Pored osnovnih odrednica dizajna kaošto su forma, funkcionalnost i kvalitet u novijevreme se javljaju i zahtevi u odnosu naprilagođenost spoljašnjim uticajima i ekološkutolerantnost. Furnirana površina najboljedolazi do izražaja kada je forma svedena i nenametljiva.Harmonija odnos i potpuni doživljajunikatne lepote drveta ostvaruju se prekootvorenih površina uvećanih dimenzija. Istovremenofurnir asocira i na očuvanje prirodejer se njegovom proizvodnjom i primenomracionalno postupa sa resursima i projektiusaglašavaju sa opštim načelom održivograzvoja. Pri tome ostaje očuvana vernost drvetui njegovim izvornim vrednostima. Pričao furnirima fascinantna i jedinstvena započinjeveć u fazi sečenja kod izlaska furnirskoglista ispod noža; svaki odsečeni list je drugačijii razlikuje se od onog prethodnog. Prirodnaunikatna lepota drveta u najvećoj meri iodređuje visoku vrednost furnira kao materijala.Uticaj na furnirsku sliku između ostalogima i način odnosno tehnika izrade; tehnikomsečenja ili rezanja dobijaju se visokokvalitetniplemeniti furniri najmanjih debljinakoji se koriste za oblaganje vidljivih površina.Struktura je trakasta ili kombinovana sa središnjomnepravilnom strukturom. Ako je rezradijalni sa prosečenim trakama onda su furnirisa specifičnim sjajem (Spiegelholz). Ljuštenjemse dobijaju furniri većih debljina sanepravilnom teksturom (mazer). Furniri kojise koriste za unutrašnje oblaganje, kao što jebukva koja je bez strukture se nazivaju blind.U ponudi na sajmovima nameštaja semože zapaziti da na prvi pogled 80% svihpovršina predstavljaju drvni materijal no ustvarnosti svega 5% površina u svojoj osnovizaista ima drvo. Činjenica je da danas postojitzv. tržište imitata i da se to mora akceptirati.Konkurencija ovih znatno jeftinijih materijalaza oblaganje je sve veća a sofisticirani novitetina ovom području su skoro svakodnevni.Nameće se stoga pitanje na koji način dovestivrednost furnira na tržišnu poziciju koja muje nekad pripadala.Pojam furnira danas više nije prisutan upodsvesti segmenta korisnika koji se odnosina mlađu pa i srednju generaciju. Furniri susvakako bitni za kulturu stanovanja koja u velikojmeri može doprineti njihovoj popularizaciji.Ipak, najvažniju ulogu pri tome će imatisami ponuđači ili proizvođači i njihova strategijatržišnog nastupa. Renomirani proizvođači,već danas rukovodeći se logikom kulturestanovanja nastupaju sa celokupnom ponudomnajraznovrsnijih proizvoda, koja omogućavaotvorenu konfrontaciju imitata i furnira.Jasnim pozicioniranjem u ponudi jeftinih alternativnihpovršina s jedne strane, i furnirai masiva uz znatno višu cenu, s druge strane,54 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

lepota drvetakrajnjem korisniku se razjašnjava lažna vrednostimitata i prava vrednost furnira. Kolikoprincip konfrontacije može biti uspešan pokazujesvojim nastupom švedska IKEA koja jemeđu proizvođačima nameštaja najveći potrošačfurnira na svetskom nivou.Isto tako istraživanja tržišta su pokazalada potrošači pokazuju veći interes za proizvodesa robnim znakom koji garantuje prirodnoporeklo materijala. Robni znak za prirodnodrvo, kada su u pitanju furniri, doprineo bisvakako lakšoj odluci o kupovini.Potencijal za primenu nalazimo u savremenojindustriji vrata. Vrata kao sastavni deoopremanja u savremenim uslovima dobijajunovu dimenziju. Trend harmonije ih u najnovijevreme više ističe ili čak stavlja u dominantnupoziciju u odnosu na ostale elementeprostora. Nasuprot nekad uniformnim furnirskimoblogama, na vratnim krilima nalazimokompoziciju od raznovrsnih materijala kaošto su lak, staklo, metal i furnirske aplikacije,najčešće geometrijskog oblika. To su tzv.dizajn vrata koja često mogu biti i unikatneizrade u skladu sa danas prisutnim Feng - šuitrendom.Mogućnost likovnog predstavljanja odnosnotehnike ukrašavanja površine furnirimasu razne. Tako govorimo o sučeljavanjukada se slažu specijalno iskrojeni furniritrakaste strukture od iste vrste drveta. Maketarijapodrazumeva mozaik-tehniku primenjenuna furnirski materijal, dok intarzijakao najkomplikovanija tehnika predstavljaizradu ornamenata u furniranoj površini tehnikomisecanja i umetanja drugačije obojenogfurnira. Intarzijom se postiže posebnavrednost i atraktivnost koja uvek nalazi svojekupce i kao takva je trajni potencijal za primenufurnira.Ukrašavanje površine furnira je specifičnoi zahteva veliko iskustvo. Može se slobodnoreći da su stručnjaci koji se bave furnirom uizvesnom smislu i umetnici. Vrhunski majstorisu veoma traženi jer su malobrojni. Tu se presvega radi o umetnicima koji se bave intarzijom.Proces ukrašavanja i oblaganja furnirimau industriji nameštaja je jedina faza proizvodnjekoja nije automatizovana i podrazumevamanuelni rad, no u najnovije vreme i tu postojenoviteti koji olakšavaju rad. Kod intarzijeto je primena lasera koji poboljšava kvalitet ibrzinu izrade. I na kraju apsurdna je činjenicada iako je u pitanju rad sa visokovrednim materijalomosim iskustvenog faktora ne postojei određeni standardi stručnog osposobljavanjauvedeni u nastavne programe. •jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 55

Tržište parketa uPIŠE: Isidora GordićIzbor parketa na domaćemtržištu nikada nije bio boljii moglo bi se sigurnošću tvrditida u ovom segmentu privredeSrbija sada uveliko prati najboljeevropske i svetske trendove.Od vrsta drveta i dalje je nasrpskom tržišitu najpoželjnijihrast, a slede ga bukva i jasen,mada se u poslednje vremeuvoze i parketi od egzotičnihvrsta drveta.Prema podacima Republičkog zavodaza statistiku za istu, 2008. godinu u RepubliciSrbiji je ukupno ugrađeno 194.842 m 2klasičnog parketa i 99.819 m 2 višeslojnogparketa. Ipak, budući da brojni objekti, i izsfere porodične, ali i masovne stanogradnjenisu građeni sa potrebnim građevinskimdozvolama, a samim tim nisu ni deo zvaničnestatistike, nezvanične procene su da suove količine bar dva, pa čak i tri puta veće ugodini u kojoj je stanogradnja u poslednjojdeceniji dostigla svoj zenit, a cene izgrađenogkvadrata dostigle astronomske vrednosti,naročito u najvećim urbanim centrimapoput Beograda i Novog Sada.Za godinu koju je svom snagom zahvatilasvetska ekonomska kriza, za 2009. godinu,još nema zvaničnih statističkih podata-Uvoz i izvoz parketa za 2008. godinu (u m 2 )Masivni gotovi parket Galeković,Termo Rex, termo jasenPoslednjih nekoliko godina tržište parketau Srbiji je počelo značajno da se menjašto je uslovljeno pojavom višeslojnih parketa,kako iz uvoza tako i iz domaće proizvodnje.Ranije neprikosnoveni klasični parketdobio je konkurenciju koja uzima sveznačajniji udeo na tržištu. I dok zvaničinicidecenijama lamentiraju nad izvoznim deficitom,pomalo nestvarno deluje podatakPrivredne komore Srbije iz 2008. godine daje ukupan uvoz parketa (i masivnog i višeslojnog,kao i sirovina za njihovu proizvodnju)iznosio 7.37 miliona USD, dok je izvozbio gotovo šest puta veći i iznosio 43.35 milionaUSD ili, mereno u m 2 , uvoz je iznosio377.412 m 2 , a izvoz 1.794.088 m 2 . Od togaje više od 97% udeo višeslojnog parketa.Značajan podatak je da je čak 70.56% ukupnekoličine izvezeno u Rusku Federaciju,odnosno, 29.75 miliona USD, a 16.4% u zemljeCentralne i Istočne Evrope (6.45 milionaUSD), 8.37% u zemlje Evropske unije(3.18 miliona USD), a 6.55% u bivše republikeSFRJ (2.77 miliona USD).Uvoz i izvoz parketa za 2008. godinu (u milionima USD)* podaci Privredne komore SrbijeParket ugrađen u objektima u Srbiji 2008. godine (u m 2 )* Podaci Republičkog zavoda za statistikuMasivni gotovi parket Galeković, Rex, hrast country56 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

SrbijiTroslojni gotovi parket Tango jatobaka pa se može govoriti samo o nezvaničnimprocenama koje kažu da se proizvodnja parketa,usko povezana sa građevinarstvom,prepolovila u odnosu na 2008. godinu. Za2010. procene su da je usledio blagi oporavaki da se je došlo do rasta proizvodnje kojiće imati trend rasta i u 2011. godini, te seočekuje prodaja i ugradnja oko 100.000 m 2višeslojnog parketa i oko 400.000 m 2 klasičnogparketa ove godine.Za velike projekte namenjene masovnojstanogradnji u Srbiji se i dalje uglavnom biraklasičan parket, površinski neobrađen, prvenstvenozbog cene. Naime, cena najtraženijegparketa u S-klasi ili standardu kreće se oko20-22 EUR/m 2 . Ipak, pošto se parket uvek postavljau završnoj fazi enterijerskih radova kadasu finansije investitora na izmaku, veomačesto se dešava da se, iakoje početni zahtev bio standarad, ugradi rustik(R-klasa) čija se cena kreće oko 16-19 EUR/m 2 . Naravno, postoje investitori koji u svojeobjekte ugrađuju i parket u ekstra klasi čijacena se kreće od 30 EUR/m 2 pa naviše. Od vrstadrveta i dalje je na srpskom tržišitu najpoželjnijihrast, a slede ga bukva i jasen, madase u poslednje vreme uvoze i parketi od egzotičnihvrsta drveta. Od višeslojnih parketatakođe je najtraženiji hrast i to u natur selekciji(ekvivalent standardu kod klasičnog) i njegovacena se kreće oko 30 EUR/m 2 . Višeslojniparketi su već završno obrađeni, pa otudapočetna razlika u ceni koja se u krajnjem rezultatu,nakon troškova ugradnje, manje-višeizjednači. (Ključna prednost višeslojnih parketaje i dalje brzina ugradnje, uz veću stabilnost.)Investitori sa nešto dubljim džepom češćese odlučuju za višeslojne parkete, ali sadase pored hrasta traže i druge vrste drveta,naročito egzotične. Za veće projekte seuglavom traže kempas, merbau, mahagoni…čija se cena u trolamelnoj izvedbi krećeod 35 do 50 EUR/m 2 .Oni koji žele posebno dizajnirane prostorei najčešće angažuju arhitekte ili enterijeristeza uređenje svog rezidencijalnog ilikomercijalnog prostora, mogu da biraju uveoma bogatoj i raznovrsnoj ponudi koja setrenutno može naći na našem tržištu. Rasponcena je prilično veliki i kreće već od 50EUR/m 2 za visoko kvalitetne parkete manjihformata do luksuznih parketa čija cena možeda dostigne 250 EUR/m 2 , pa i više, u zavisnostiod formata i vrste drveta. U ovim kategorijamaparketa i dalje primat drži hrast,ali su veoma traženi i burmanski tik, američkiorah, wenge, jatoba, lapacho/ipe, doussie,cumaru, tiger wood, kempas, merbau,mahagoni itd.Pomalo paradoksalno za naše tržište,mada je to u svetu odavno trend, u ekskluzivnijimkolekcijama često se nalazi hrast,ali u rustičnim selekcijama, sa najrazličitijimmogućim obradama: brušen, četkan, beljen,belo pran, crno pran, bajcovan, patiniran,dimljen, uljen ili lakiran itd. Ovakvi parketizbog velikog formata (dužina daske je oko2m) i specifičnih obrada kreću se između 60i 130 EUR/m 2 .Treba skrenuti pažnju da je sve traženijii parket od termički obrađenog drveta kojise do skora mogao dobiti isključivo iz uvozapo cenama koje su se u zavisnosti od formatakretale od 70 do 120 EUR/m 2 , a od 2008.termotretiranje se radi i u Srbiji i cene domaćegse kreću od 40 do 100 EUR/m 2 .Pored domaćih proizvođača klasičnih igotovih parketa, na tržište je ušlo i nekolikovelikih stranih kompanija, ali se i broj malihkoje traže svoje mesto iz dana u dan povećava.Konkurencija je sve oštrija i veća štoza krajnje korisnike, ali i arhitekte i investitore,može biti samo od koristi. Izbor parketana domaćem tržištu nikada nije bio boljii moglo bi se sigurnošću tvrditi da u ovomsegmentu privrede Srbija sada uveliko pratinajbolje evropske i svetske trendove. •jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 57

Zaštita drveta u spoljašnjem prostoruPIŠU: prof dr Milan JaićMiljana Nikolić, dipl. inž. arh.PovršinskaIzbor premaza za drvo u spoljašnjoj upotrebizavisi od svojstava drveta, odnosno njegoveprirodne otpornosti na različite faktoresredine, i obrnuto, količina zaštite koja se pružadrvetu zavisi od vrste premaza. Površinskiobrađeno drvo je veza između dva veomarazličita materijala i karakteristike oba se morajuuzeti u obzir da bi se postigao najtrajnijidrvo/premaz sistem.Premazi se generalno mogu podeliti udve kategorije: 1. netransparentni premazi,kao što su pigmentirani premazi (boje) i netransparentnelazure i 2. transparentni premazi,kao što su vodoodbojna sredstva, vodoodbojnazaštitna sredstva, ulja i polutransparentnepenetrirajuće lazure. Zaštitna sredstva zadrvo i vatrootporne prevlake se takođe moguna neki način smatrati premazima. Mnogi premazikoji su se tradicionalno koristili za drvosu sadržali isparljiva organska jedinjenja, pa suse njihove formule menjale da bi se ispoštovalesavremene regulative. Isparljiva organskajedinjenja su organski materijali u premazimakoji isparavaju kako se premaz suši. Ovi materijalise smatraju zagađivačima vazduha i količinakoja se može osloboditi za datu količinučvrste materije (vezujućeg sredstva, pigmenta,i dr.) u premazu je sada regulisana u mnogimoblastima.UTICAJ PREMAZANA APSORPCIJU VLAGEDimenzije drveta i materijala na bazi drvetase stalno menjaju zbog promene sadržajavlage, koje su izazvane kolebanjima u relativnojvlažnosti vazduha, kao i zbog vode utečnom stanju. Vodoodbojna sredstva obezbeđujuzaštitu od vode u tečnom stanju ali suneefikasna protiv vodene pare, dok se premazikoji formiraju film, kao što su boje i bajčevi,oslobađaju vode i usporavaju apsorpciju vodenepare, ukoliko je sloj filma dovoljno debeo.Zaštita drveta od vlage kroz nanošenjepremaza zavisi od mnogo faktora. Neki od njihsu debljina premaza, odsustvo grešaka i rupau filmu, vrsta pigmenta (ako se upotrebljava),hemijski sastav razređivača ili smole, zapreminskiodnos pigmenta i razređivača, stepenpritiska pare na film, i dužina perioda izlaganja.Bez obzira na broj slojeva, premaz ne moženikad biti potpuno otporan na vlagu, većmože samo da smanji brzinu kojom drvo menjasadržaj vlage.Premazi koji formiraju film usporavaju kakoapsorpciju vodene pare tako i sušenje drveta.U ciklusima visoke i niske relativne vlažnostisadržaj vlage u drvetu raste sa vremenom.Ovo usporavanje sušenja može da imadrastične posledice na trajnost tretiranog drvetapotpuno izloženog vremenskim uslovima.Svi najčešće korišćeni premazi koji formirajufilm, i uljani i vodorazredivi, pokazujuiste karakteristike po pitanju apsorpcije i desorpcije.Pored apsorpcije i desorpcije vodene pare,slojevi premaza obično pucaju na spoju izmeđudva komada drveta, posebno ako oviimaju drugačiju orijentaciju vlakana (drugačijudimenzionalnu stabilnost). Voda ulazi udrvo kroz ove pukotine i zarobljena je premazom.Vlažnost drveta može brzo dostići tačkukada se gljivice koje izazivaju truljenje mogurazvijati. Pred tretman vodoodbojnim zaštitinimsredstvom, može da uspori apsorpcijuvode ako sloj filma popuca. Da bi površinskisloj bio efikasan u smanjivanju promena u sadržajuvlage, mora se naneti na sve površinedrveta, posebno na čela dasaka. Čela apsorbujuvlagu mnogo brže od drugih strana dasakai premazi obično propadaju prvo na ovimdelovima.NETRANSPARENTNI PREMAZIPigmentirani premaziPigmentirani premazi obezbeđuju najvećuzaštitu drvetu protiv vederinga i kvašenjaod vode, prekrivaju neke defekte na površinii daju boju, a pigmenti eliminišu degradacijuod ultraljubičastog zračenja površine drveta.Pigmentirani premazi mogu biti uljani ili alkidnii vodorazredivi. Iako će boja sprečiti vlaguda uđe u drvo, boja nije zaštitno sredstvo i nećesprečiti pojavu buđi ako su uslovi pogodniza njen razvoj. Iako boje na bazi ulja običnopružaju najbolju zaštitu od vode, vodene pare,i diskoloracije od ekstraktiva, one postaju krtetokom vremena. Sa druge strane, vodorazredivipremazi ostaju fleksibilnijI tokom vremenai iako su porozniji i za vodu i za vodenu paru,oni se bolje prilagođavaju dimenzionalnimpromenama u drvetu i lakši su za upotrebu.Ipak, osim ako nisu posebno formulasani dablokiraju curenje ekstraktiva, slojevi vodorazrediveboje su skloni da pokažu diskoloraciju.Kvalite boje zavisi od procenta čvrste materije,količine i vrste pigmenta, koji određuje moćprekrivanja koju premaz ima i vrste i količinevezujućeg sredstva.Netransparentne lazureNetransparentne lazure su netransparentnipremazi koji, kao i pigmentirani premazi,štite drvo od degradacije usled ultraljubičastogzračenja, ali imaju nešto manju količinupigmenata. Kao rezulltat toga, netransparentnelazure prekrivaju prirodnu boju i teksturudrveta ali je nešto od površinske teksture ipakvidljivo. Kao i boje, netransparentne lazureformiraju film i ne bi ih trebalo nanositi na drvoprethodno premazano penetrirajućim premazimabez posebne pripreme podloge. Netransparentnelazure su dostupne i u vodenoji u uljanoj formulaciji. Akrilne lazure imaju najboljuotpornost na sunčevu svetlost, ali uljanelazure zahtevaju nižu minimalnu temperaturuza sušenje.TRANSPARENTNI PREMAZINajprirodniji izgled drveta se postiže beznanošenja premaza. Ipak, u normalnom procesuvederinga, izgled nezaštićenog drvetaizloženog spoljnom uticaju se brzo menjausled nepovoljnog delovanja svetlosti, vlage iLakovi pucaju i ljušte se za manje od dve godineako nisu zaštićeni od delovanja sunca i kišePropadanje pigmentiranih premazazbog spoljašnjeg vlaženja62 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

II deozaštita drvetaPigmentirani premazi inicijalno propadaju na krajevimadasaka, zbog čega je neophodna njihova zaštitausled rasta mikroorganizama na površini. Površinapostaje hrapava jer se vlakna podižu idrvo puca. Na mnogim vlažnim lokacijama,vederingu se obično pridružuje razvoj tamnosive ili crne buđi tako da drvo ima neujednačenizgled sve dok cela površina ne podlegnevederingu kroz mnogo godina. Transparentnipremazi se mogu podeliti u dve kategorije: 1)penetrirajući, kao što su transparentna vodoodbojnasredstva, vodoodbojna zaštitna sredstva,ulja, i polutransparentne lazure na uljanojbazi i 2) oni koji formiraju film, kao što sulakovi. Šelak i firnajz, koji formiraju film, se nepreporučuju za spoljnu upotrebu zato što selako oštete od vlage.Vodoodbojna zaštitna sredstvaVodoodbojna zaštitna sredstva smanjujuapsorpciju vlage u drvetu, sprečavaju tamnjenje(sivljenje) drveta sprečavanjem razvoja buđii odbijaju truljenje u upotrebi iznad terena,a ukoliko sadrže stabilizatore pomažu smanjenjudegradacije od UV zračenja. Vodoodbojnipremazi nisu namenjeni za drvo koje se koristiu kontaktu sa terenom i ne treba ih koristiti napovršinama gde je truljenje ozbiljan problem.Vodoodbojna zaštitna sredstva usporavaju vederingsmanjujući uticaj vode i daju određenuzaštitu od ultraljubičastog zračenja, ali ne takoSmola koja je iscurela iz smolne vrećicena građi tretiranoj polutransparentnom lazuromdobru kao pigmentirani premazi. Ultraljubičastozračenje sporo degradira površinu drveta ikao rezultat toga premaz varira u boji, u zavisnostiod same boje drveta, ali obično ide kazlatnoj nijansi. Vodoodbojnim zaštitnim sredstvimamogu da se dodaju male količine bojenihmaterija koje daju dodatnu zaštitu protivultraljubičastog zračenja. Vodoodbojni zaštitnipremazi koji sadrže manje voska nego običnise mogu koristiti kao predtretman za pigmentiranepremaze. Ovaj tretman sprečava prodiranjekiše ili rose u drvo, posebno u poprečnepreseke dasaka, i tako smanjuje bubrenje iutezanje drveta. Kada se cela daska tretira, vosaktakođe smanjuje kapilarno kretanje vode,a fungicid sprečava truljenje i razvoj buđi.Postoje i vodoodbojna sredstva koja se razlikujuod vodoodbojnih zaštitnih sredstavapo tome što nemaju zaštitno sredstvo protivbuđi. Ona pružaju lošiju zaštitu od vodoodbojnihzaštitnih sredstava, posebno u regijamasa toplom i vlažnom klimom.UljaNajčešća ulja su laneno i tungovo ulje.Ipak, prirodna ulja su izvor hrane za plesan imogu da potpomognu njihov razvoj, ako sekoriste bez sredstva protiv buđi. Ulja štite drvo,ali im je vek trajanja kratak.Polutransparentnepenetrirajuće lazureOve lazure su slične vodoodbojnim zaštitnimsredstvima i vodoodbojnim sredstvima,ali su pigmentirane. Prodiru u površinu drveta,porozne su i ne formiraju film i ne pokrivajupotpuno drvna vlakna kao boje. Ove lazuredozvoljavaju drvetu da diše i ne zarobljavajuvlagu koja može da pospeši truljenje, pa suiz tog razloga pogodne za upotrebu u veomavlažnim sredinama. Lazure se neće potklobučitiili ljuštiti čak i ako vlaga uđe u drvo.Penetrirajuće lazure mogu biti na bazi ulja ilina alkidnoj bazi i obično sadrže fungicid, stabilizatorza ultraljubičasto zračenje i vodoodbojnosredstvo, ili na vodenoj bazi, ali one neprodiru u površinu drveta tako dobro. Što višepigmenta sadrže, duže traju, ali i više sakrivajuboju i teksturu drveta. Polutransparentnepenetrirajuće lazure su najefikasnije na hrapavoji građi zahvaćenoj vederingom zato što seviše premaza može naneti. Mogu se koristitina tangencijalnoj građi ili gustim drvnim vrstama,koje ne drže boje dobro. Polutransparentnepenetrirajuće lazure se mogu nanositisamo preko drugih penetrirajućih premaza,kao što su ulja ili vodoodbojna zaštitna sredstvaa ne smeju se nanositi preko premaza kojiformiraju film kao što su lakovi, boje ili netransparentnelazure. Čak i kada se ovi filmoviuklone sa drveta, apsorpcija lazure može bitiometena ostacima premaza na drvetu.Transparentni premazi kojiformiraju film - lakoviLakovi se ne preporučuju za upotrebu nadrvetu u eksterijeru jer ultraljubičasto zračenjeprodire kroz transparentni film i degradira drvo.Premaz postaje krt kao rezultat izloženostisunčevoj svetlosti, pojavljuju se ozbiljne pukotine,i ljušti se, često za manje od dve godine.Providni premazi se mogu koristiti u nekolikospecijalnih slučajeva, na drvetu koje je zaštićenood direktnog uticaja, ali čak i tad zahtevajuminimum tri sloja premaza i drvo treba prvotretirati vodoodbojnim zaštitnim sredstvomkoje prima boje. U lakovima se mogu koristitipigmenti koji su transparentni na vidljivoj svetlosti,a koji se ponašaju kao i neprovidni pigmentii daju određenu zaštitu drvetu i takopovećavaju trajnost premaza.Posebna vrsta premaza koji delimično prodireu drvo a delimično formira film se nazivalak lazura. On sadrži vodoodbojna sredstva,providne pigmente, i zaštitu od buđi, a površinskisloj mu sporo erodira i može se ponovonanositi lakše od konvencionalnih lakova.Postoje još dve vrste premaza koji formirajufilm, dvokomponentni poliuretani iliepoksidi i firnajz i šelak lakovi, ali nijedan nefunkcioniše dobro u spoljnim uslovima. •jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 63

KIMEL FILTRI d.o.o.SISTEM OTPRAŠIVANJA I LAKIRANJASiget 18 b – 100020 Zagreb, T-+385 1 655 4023 F- +385 1 6523 275www.kimel-filtri.hrZa zaštitu čoveka, tehnologije i okoline uz uštedu energijeVODEĆI SMO PROIZVOĐAČ SISTEMA OTPRAŠIVANJA I LAKIRANJA U REGIJIVITOROG, Novi Sadosiguran servis i dolazak na teren u kratkom rokuNEKE OD NAŠIH IZVOZNIH REFERENCISVA PRATEĆE OPREMA I REZERVNI DELOVIUKLJUČUJUĆI I ZA SOP-MOLDOW FILTERVITOROG-Novi SadKIS PRODUKT-LaktašiVIZUS-Niš PantelejREZBOS-BeogradJASEN-LebaneOMEGA PROMET-ŠabacBUMERANG-TuzlaMC MILAN-Banja LukaSTANDARD PRNJAVOR-PrnjavorVEKTRA-PodgoricaJAVORAK NIKŠIĆ-NikšićJAVORAK PRNJAVOR-PrijedorARTISAN-Doboj JugVIOLETA-GrudeMOLIKA TETOVO-TetovoAM MEĐUGORJE DI BOR-LaktašiMIZARSTVO JUDEŽ-BoštanjINTERCET-ŠenčurECONOMIC VITEZ-VitezDEKOR IVA-NikšićMOZAIK TRADE-Banja LukaMASTER WOOD-BrčkoBOSNA WOOD-Vizusgde se PraŠi tu smo miVEKTRA, Podgorica

ERUPCIJAMikser je tokom pet dana održavanja učinioda Beograd postane evropski epicentar kreativnosti.Blizu 1.500 učesnika koji su svojeumeće iskazali kroz programe 14 programskihzona, od toga više od 50 muzičkih izvođača,60 izvrsnih govornika u Kontak zoni,blizu 100 izlagača iz domena vizuelne umetnostii industrijskog dizajna i 60.000 posetilacaiz regiona i Evrope, opravdali su „titulu“koju manifestacija nosi već treću godinu zaredom, a Mikser je i ovoga puta pokazao daje najveći regionalni festival kreativnosti iinovativnosti.Mikser festival 2011 je kao polaznu tačkuza koncepciju ključnih programskih celinauzeo jubilej – 20 godina od raspada SFRJ, saidejom da ponudi mogućnost za paralelnočitanje istorije naroda sa ovih prostora. U VisualArt zoni kustosi su suočili predstavnikenajmlađe generacije umetnika i njihovo poimanjenekadašnje zajedničke države, sa većetabliranim imenima u svetu vizuelne umetnostipoput Marine Abramović, Mrđana Bajićai Vladimira Perića, stvarajući specifičanumetnički doživljaj koji ni jednog posetiocanije ostavio ravnodušnim. Na ovaj jubilej senadovezala još jedna značajna godišnjica –30 godina od Novog talasa, koja je satkalajedinstven muzički program i „oživela“ nekeod najdražih ploča prethodnih decenija,a sve to uz podršku domaćih sastava - Darkwooddub, Svi na pod!, Jarboli, Zemlja gruva,Petrol, Neočekivana sila, Vroom i Velikiprezir. Muzičko putovanje simboličnog naziva„Povratak u budućnost“ upotpunili suLeo Martin u pratnji vojnog orkestra i vanvremenskikantautor Arsen Dedić.Kontakt zona je ugostila brojne istaknutepojedince iz različitih oblasti delovanjau rasponu od umetnosti do ekologije, međukojima su se našli Aron Kenedi, uredniknajuglednijeg magazina u domenu dizajna– „Print“, Bernard Kuri, ekscentrični libanskiarhitekta svetske reputacije, koji inspiracijupronalazi u razaranim gradovima poputBejruta i Beograda, Zak Liberman, premaoceni magazina „Tajm“ jedan od najkreativnijihumova današnjice, inovator koji uspostavljanove kriterijume u oblasti novih medijai Rajner Nolvak, idejni tvorac ekološkogpokreta „Let’s do it“, koji je inspirisao volonterskeakcije širom Evrope. Nolvak je pružiopodršku i volonterskoj akciji „Zajedno za reke“koja je u okviru Zelene zone realizovanakroz saradnju Miksera i Alpha Bank, koja jeprepoznala težnju organizatora da priobaljeDunava vrati Beograđanima i svoju velikugodišnju akciju pridružila aktivnostima„Zelenog tima“ Mikser festivala. Pored oveakcije Zelena zona je posetiocima donela ibrojna angažovana predavanja na temu zaštiteživotne sredine, a poslednjeg festivalskogdana učesnicima festivala dodeljenesu „Zelene nagrade“, kao podsticaj da svojeaktivnosti i nadalje usmere u pravcu održivograzvoja.U prostoru Žitomlina, Mikser je spojio mladekreativne potencijele iz Talent zone sakomercijalnim izlagačima u Expo zoni, predstavnicimanajinovativnijih kompanija iz regionai Evrope, stvarajući šanse za razvojnovih ideja i različite oblike saradnje. Dizajnerskikonkurs za nemačkog proizvođačanameštaja Kare, Ceresitova radionica zamlade arhitekte, raspisivanje novog konkursaza domaćeg giganta Simpo, Corianovamajstorska radionica otvorena za dizajnersketalente, promocija novog ciklusa takmičenjaza prestižnu umetničku nagradu HenkelArt Award predstavljaju neke od značajnijihvidova saradnje Miksera sa inovativnimkompanijama koje svoj dalji razvoj vezujuza angažovanje domaćih talenata. Kroz ovakveprojekte koje Mikser inicira u saradnji sapartnerima festivala, mladi talenti dobijajušansu da svoje ideje pretoče u konkretneproizvode koji će ući u proizvodnju, a samimtim i da promovišu domaću i regionalnu dizajnerskescenu širom Evrope. U tom duhunajbolji radovi Mikserovog konkursa YoungBalkan Designers će, nakon svetske premijerena prestižnom sajmu dizajna u Milanui izložbe na Mikser festivalu, nastaviti svojuevropsku turneju – prva naredna destinacijaje Sofia Design Week, a sledi Zagrebački Dan

KREATIVNOSTIDIZajn. UMETNOST. KOMUNIKACIJE. ARHITEKTURA.EKoloGIJA. BIZNIS. MUZIKA. teatar. FILM.KULTURNI DOGAĐaji. predavanja. IZLOŽBE.KONKURSI. radioniCE. KURSEVI. PUBLIKACIJE. WEB.D(izajna), zatim Vienna Design Week, i drugemanifestacije.Uprkos ekonomskoj krizi, mnogobrojne sadržajeMikser festivala 2011 godine, potpunobesplatne za sve posetioce, bilo je mogućerealizovati jedino uz nesebičnu podrškuvizionarskih kompanija i institucija: Radiotelevizije Srbije, Skupštine Grada Beograda,Ministarstva životne sredine, Sekretarijataza zaštitu životne sredine, UNDP, kompanijaAlpha Bank, Becks, Coca-Cola, Henkel, DeltaGenerali, Alma Quatro, i mnogih drugih.Mikser tim ne miruje tokom ostatka godine.Pored upravo objavljene monografije o MirkuIliću, u pripremi je nekoliko novih izdanjaplatforme Mikser Books. Mlade talente očekujunovi konkursi i izložbe, a nekoliko kompanijaiz zemlje i regiona će u saradnji saMikserom razviti nove proizvode za domaćei svetsko tržište. Sve nove projekte Mikserapratite na www.mikser.rsMIKSER je multidisciplinarna, multikulturalnaplatforma koja se bavi afirmacijom kulturneindustrije regiona i organizacijomnajvećeg regionalnog festivala kreativnosti.MIKSER FESTIVAL se odvija u poslednjoj nedeljimaja u industrijskoj zoni Beograda. Festivalje za samo dve godine postao najvećai najznačajnija smotra kreativnog potencijalaJugoistočne Evrope.Kontakt osoba za sve dodatne informacijeTamara Marković, tamara@mikser.rs062/ 80 40 137

Agencija za drvo –PIŠU: dipl.ing.Rajko Sredanovići prof dr.Zdravko PopovićU drugom kvartalu ove godine Agencijaza drvo - klaster drvoprerađivača je nastavilasa planiranim aktvnostima od kojih je najvažnijepomenuti sledeće:1) Udruženje proHolz iz Austrije je 12.maja 2011. godine u Sava Centru, uz podrškuAgencije za drvo, Inženjerske komore Srbije,Trgovinskog odeljena ambasade Austrijei Šumarskog fakulteta organizovalo trećikongres za arhitekte i građevinske inženjerepod nazivom Nove tehnologije u gradnji drvetom.Ove godine se prijavilo preko 500 zainteresovanih,dok je nešto više od 300 osobaposetilo sam kongres. Dobar odziv i posećenostkongresa pokazatelj su da interesovanjeza modernu gradnju drvetom u Srbiji svakegodine dobija na popularnosti. U okviru kongresaobrađene su teme koje su prisutnimapružile priliku da se informišu o najnovijiminovativnim drvnim proizvodima, kao i mogućnostisanacije i izgradnje novih objekataupotrebom drvenih elemenata. Tokom kongresasvi učesnici su imali priliku da poseteizložbu preduzeća koja su svojom delatnošćudirektno ili indirektno vezana za teme kongresa.Izložbu su činili predstavnici 15 preduzeća,kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Ciljove izložbe je bio da se omogući učesnicimakongresa direktan kontakt s preduzećima kojamogu ponuditi proizvode predstavljene uokviru predavanja. Više informacija na www.gradimo-drvetom.rs.2) U Privrednoj komori Srbije je osnovanSavet za klastere u koji je izabran i predstavnikAgencije za drvo. Program rada Savetaza klastere obuhvata aktivnosti usmerene kaunapređenju privrede putem klastera, sa posebnimnaglaskom na mikro, mala i srednjapreduzeća kroz poboljšanje uslova njihovogposlovanja. Vizija Saveta je da bude ključniakter u oblasti zastupanja klastera u Srbiji,regionu i EU.3) Početkom maja je obavljena studijskaposeta Italiji koja je inicirana od strane italijanskogpartnera - udruženja Confindustria izUdina sa kojim je Agencija za drvo potpisalasporazum o bilateralnoj saradnji početkom2011. godine. Delegaciju su činili predstavniciŠumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,kao i predstavnici nekoliko preduzećačlanica AD: Gaj inženjering Beograd, XILIAZemun, INTERhOLz Beograd. Domaćini su sepotrudili i na najvišem nivou organizovali posetuinstitucijama kao što su Asdi Sedia, ConfindustriaUdine, Institut Catas, UniverzitetUdine. Od firmi koje su posećene treba istaći„Caligaris“, „Tonon“, „Gervasoni“, „Ital Svenska“

Aktivnosti u drugom kvartalu 2011. godineDRVNOINDUSTRIJSKI KLASTERKlaster je grupa srodnih preduzeća ili udruženja proizvođača iz jedne grane,uključujući i proizvođače sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacijai naučnih i obrazovnih institucija koje udružene rešavaju zajedničke probleme,unapređuju poslovanje, postižu uspeh u određenom segmentu delatnosti inatprosečnu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.Agencija za drvoVisokog Stevana 43a11000 Beogradtel: +381 11 2634 264+381 11 2928 600office@agencijazadrvo.rswww.agencijazadrvo.rspoznat po velikom broju drvoprerađivača.Sabor je od većine učesnika ocenjen kao jedanod najuspešnijih do sada.5) Predsednik Unije poslodavaca Srbijegospodin Miodrag Nikolić i Predsednik UOAD dipl.ing. Rajko Sredanović su potpisalisporazum o saradnji i kolektivnom pristupanjuUniji poslodavaca Srbije, koja će zastupatiinterese privatnih preduzetnika u Vladi RSi resornim ministarstvima. Izabrana su i dvapredstavnika AD koji će biti članovi izvršnogodbora Unije poslodavaca Srbije u kome ćezastupati interese drvnoindustrijskog sektoraSrbije: dipl.ing. Dragan Bojović i dipl.ing.Gradimir Simijonović.6) Održana je i V redovna godišnja SkupštinaAgencije za drvo na kojoj su, poredostalog, obavljeni i izbori za organe upraveza naredni period. Najpre je odato zasluženopriznanje i zahvalnost prvom predsednikuSkupštine Agencije za drvo, dipl.ing. PetruBajiću, na dosadašnjem izvanrednom reprezentovanjune samo interesa AD i klastera,nego i struke kao celine. Za novog predsednikaSkupštine AD jednoglasno je izabran dipl.ing.Milan Latas, direktor preduzeća SAVAHrtkovaci, a za podpredsednika dipl.ecc. TomislavRabrenović - Rajso vlasnik preduzećaDRVOPROMET iz Ivanjice. Takođe je izabrani novi Upravni odbor Agencije za drvoi njegov sastav čine: dipl.ing. Gradimir Simijonović,Aleksandar Đorđević, mr DragojloBlagojević, dipl.ing. Mićo Simikić, dipl.ing.Vladislav Jokić, prof. dr Zdravko Popovići dipl.ing. Rajko Sredanović. Na konstitutivnojsednici UO održanoj 02. 06. 2011. godinejednoglasno je za novog predsednika UO ADizabran dipl.ing. Gradimir Simijonović.itd, jer su najreprezentativnije u oblasti proizvodnjenameštaja i najnovijih italijanskih, atime i svetskih, dizajnerskih trendova. Ovomposetom je, za sve članove Agencije za drvo,kao i za ostale drvoprerađivače i proizvođačenameštaja iz Srbije, otvoren poziv na stalnusaradnju i stvaranje partnerskih odnosa.4) Agencija za drvo je bila i suorganizator6. SABORA DRVOPRERAđIVAČA Srbije koji jeodržan u Ivanjici, gradu koji je tradicionalno7) Krajem juna 2011. godine završen jejednogodišnji bilateralni projekat razvojneslovenačko – srpske saradnje: Pomoć srpskojdrvnoprerađivačkoj industriji za lakši izlazakna međunarodno tržište, čiji su realizatoribili: Lesarski Grozd – slovenački klaster,Gospodarska zbornica Slovenije i Agencija zadrvo – srpski klaster. Sve planirane aktivnostiunutar projekta su uspešno realizovane. Ciljeviprojekta su najvećim delom dostignuti,s tim da se nešto više očekivalo u domenustvaranja proizvodnih kooperacija sa ciljemzajedničkog nastupa na trećim tržištima, pogotovuruskom. Napravljen je predlog za produženjeovog projekta na još godinu dana, ukom periodu bi se, smatramo, dostigli mnogiviši ciljevi. •jul 2011.DRVOtehnika 31/2011 71

Kancelarijskienterijerod drvenihpaletaZaštita srcaHolandski biro Most Architecture dizajniraoje privremeni enterijer za novikancelarijski prostor kompanije Brandbaseu Amsterdamu.Klijent je izričito zahtevao da budu primenjenimaterijali koji se mogu recikliratišto je projektantima dalo ideju daprimene drvene palete. U odnosu namaterijale koji se mogu samo reciklirati,u ekološkom smislu prvenstvo imajuoni koji se, u celini ili u delovima, moguponovo upotrebiti za istu ili drugu svrhu.Ponovna upotreba ne zahteva noveindustrijske procese koje podrazumevareciklaža.Reciklaža tako štedi samo sirovine aline i energiju za njihovu preradu, dokponovna upotreba štedi i sirovinu,energiju za preradu, a često i energijupotrebnu za transport jer se ponovnaupotreba materijala obično odnosi nalokalne resurse.IZVOR: gradjevinarstvo.rs, portal građevinske industrijePočetkom devedesetih godina je postaloopštepoznato otkriće, da su lipidni statuskrvi i nivo holesterola tesno povezani sa nastankombolesti srca i vaskularnog sistema.Međutim, u toku naučnih ispitivanja opštegzdravstvenog stanja stanovništva tzv. industrijskihzemalja, ispostavilo se sledeće: madaje ova povezanost u najvećem broju slučajevavalidna, to se ipak ne može reći za Francuze.Uprkos tome što su se i kod njih u sličnojmeri povećale proporcije lipidnog statusa,kao i nivo holesterola u krvi, i što se u njihovojishrani nalaze adekvatne količine zasićenihmasnih kiselina, odnosno što i oni vodenačin života koji odgovara razvijenim zemljama,u njihovom slučaju je frekvencija pojavljivanjabolesti srca i krvnih sudova ipak uznatnoj meri niža, nego u ostalim ispitanimzemljama. Ovu pojavu naučnici nazivaju francuskimparadoksom.Ubrzo se razjasnilo da objašnjenje ovepojave ne leži primarno u genetskoj predispozicijiFrancuza, već da se u znatno većojmeri može pripisati redovnom konzumiranjukvalitetnih vina. Naime, vino je – i to naročitocrno vino – bogato polifenolima, koji veomablagotvorno utiču na organizam. Reč polifenolje zbirno ime za grupu jedinjenja. Tuspadaju tzv. flavonoidi, lingnani, kumarini itd.Danas je poznato već više od 4000 polifenola,čija fiziološka dejstva zavise od strukturemolekula.Biljni polifenoli su snažni antioksidanti,koji štite naše ćelije i organizam putem neutralizaciještetnog uticaja slobodnih radikalanastalih u toku fizioloških procesa, odnosnousled spoljnih uticaja, a na taj način pružaju72 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011

Resveratrol PLUSi krvnih sudovaOd davnina je poznata narodna mudrost po kojojčašica crnog vina u velikoj meri koristi zdravlju.Možda je upravo to razlog što ni jednom drugompiću nije posvećeno toliko pažnje u književnosti,umetnosti, a u poslednje vreme i u svetu nauke.ke ga proizvode u cilju odbrane od infekcija.Njegove količine zavise od vrste grožđa, odklimatskih uslova, odnosno od načina uzgoja(npr. kod grožđa koje se redovno prska, poštose odbrana biljke pomaže i spoljnim uplivom,nivo resveratrola je niži). Jedinjenje se u prirodimože naći u četiri oblika, od kojih se tzv.trans-resveratrol čini biološki najaktivnijim.Ime jednog profesora sa Harvarda, doktoraDejvida Sinklera (David Sinclair) se zauvekpovezalo sa ovim jedinjenjem. Dr SinklerCaliVita u svom programu ima preko sto preparata – dodataka ishrani na baziprirodnih materijala.Resveratrol PLus je najnoviji član u porodici antioksidanata čiji sastojci imaju važnuulogu u zaštiti srca i krvnih sudova.Kako doći do CaliVita dodataka ishrani i kako učestvovati u njihovoj distribuciji možetesaznati putem telefona 063/289-611.potporu imunom sistemu organizma, odnosnoodlažu početak procesa starenja.Najkarakterističniji polifenol koji se nalaziu crnom vinu jeste resveratrol. Ovo jedinjenjese u većim količinama nalazi u vinovojlozi, i to u omotaču ploda, odnosno u hvatalicama,ali u manjim količinama se može naćii u gorkoj travi, u kikirikiju i u brusnici. Biljjepostigao istaknute rezultate u istraživanjuprocesa starenja, zahvaljujući prvenstvenoispitivanjima vršenim sa resveratrolom. Jednimtakvim opitom je naime dokazao, da miševitretirani resveratrolom žive znatno dužeod očekivanog. Pored toga, primetio je i to dasu gojazni miševi, koje je tretirao resveratrolom,uprkos višku telesne mase ostali uglavnomu istoj kondiciji i zdravstvenom stanju,kao miševi normalne telesne građe. I mada tone znači da se pomoću resveratrola mogu eliminisatinegativni efekti prekomerne težine,ipak se nad tim rezultatima možemo zamisliti,pošto se čini da mogu poslužiti kao motivacijai za jedno eventualno sveobuhvatno humanoispitivanje u budućnosti o uticaju resveratrolana telesnu masu.U toku jednog drugog istraživanja resveratrolje upoređen sa E-vitaminom i jednimsintetičkim antioksidantom. Iako se svaka odispitanih materija pokazala kao efikasna u neutralisanjuslobodnih radikala, u odnosu naneke tipove slobodnih radikala je upravo resveratrolpružio najjaču zaštitu. A iz toga sevidi da se uprkos tome što se u svakodnevnomživotu antioksidanti stavljaju uglavnompod istu kapu, među njima ipak postoje razlike,i nije svejedno u kojim relacijama se onipominju.Polazeći od toga, CaliVita je razradilasvoj preparat Resveratrol PLUS, koji je najnovijičlan u porodici antioksidanata. Njegovaglavna aktivna komponenta je, kaošto i samo ime kazuje, resveratrol, koji jedopunjen i vrednim ekstraktom semenagrožđa, kao i koenzimom Q10. Najpoznatijesastojke ekstrakta semena grožđa čineflavonoidi sa antioksidativnim delovanjem,zvani oligomerički proantocijani(OPC), koji igraju poznatu ulogu u zaštitisistema krvnih sudova. Koenzim Q10 odgovaraza energetsko snabdevanje ćelija,uz njegovu pomoć se naime hranljive materijepretvaraju u energiju. Kombinacijakoenzima Q10 i resveratrola osim što sprečavastarenje, istovremeno vrši i energizujućedejstvo, da bi lakše savladavali preprekesvakodnevnica punih žurbi.Resveratrol je jedan od najtraženijih inajpopularnijih antioksidanata na tržištudodataka ishrani. Prema nedavno sprovedenojproceni američke firme ConsumerLab, kojavrši nezavisna istraživanja i testiranje proizvoda,među najpopularnijih top 5 aktivnihsastojaka u suplementima, u najvećoj merije poraslo interesovanje za resveratrol. Dokje u prethodnoj godini tek 11,7% potrošačakoristilo neki preparat sa sadržajem resveratrola,u posmatranoj godini je to činilo već19,4% ispitanika, što predstavlja rast od punih65,8%(!).Vreme je da i naše potrošače upoznamosa ovim perspektivnim antioksidantom, kojine samo da predstavlja novost, već sudeći porastu njegove traženosti i popularnosti, sa velikomverovatnoćom može postati i jedan odnajomiljenijih proizvoda u budućnosti. •jul 2011. DRVOtehnika 31/2011 73