specijalni prilog 9

SPECIJALNI PRILOG 9MIROVNE MISIJE:NADA, OBAVEZA I PRAVDARATZA MIRO ratu kao jednoj od najdestruktivnijih dru{tvenih pojava svedo~e ~ak i prve straniceistorije ~ove~anstva. Vekovima je qudski rod beleìo svekoliki napredak, ali kqu~nisvedok ~ovekovog nesavr{enstva jeste upravo wegov ukleti pratilac – rat!Jedni su i{li u osvaja~ke pohode, drugi su hteli samo minimum ìvotnog prostora,neki su, vo|eni pogubnom politikom, hteli ceo svet... Naravno, nigde nikome i nikadarat nije doneo dobro. Naprotiv. Poput bumeranga vra}ala se snaga udara namewenaprotivniku. Milionske qudske `rtve, neopisive patwe i strahovita razarawa,|avoqev su beleg ratova. I gde god progovori oru`je, zanemi pamet.Svet je umoran od ratova. Jedini rat koji ima smisla i vaqalo bi ga voditi do kraja jesterat za – mir! Trajna objava rata svim ratovima. Mo`da utopija, ali jedina nada za na{uplanetu upla{enu da moè biti uni{teno sve {to je na woj milijardama godina stvarano.Zato su neprocewivo zna~ajne mirovne misije koje decenijama {irom sveta hlade usijaneglave, u}utkuju oru`je i vra}aju veru u ìvot bez rata.B. KOPUNOVI]

M I R O V N E M I S I J E : N A DIdeja i stvarnost Ujediwenih nacijaISKU[EWAKOLEKTIVNEBEZBEDNOSTIPi{epukovnik Petar ]ornakov,ne~elnik Centra za mirovneoperacije G[ VSCGZemqe pobednice nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu,suo~avaju}i se sa posledicama dva svetska sukoba, koja su~ove~anstvu donela do tada nezabeleèna stradawa i razarawa,odu~ile su da stvore novi me|unarodni poredak kako bi seonemogu}ilo izbijawe ratova velikih razmera, a sukobi izme|udràva re{avali mirnim putem – rat bi se zabranio kao sredstvore{avawa me|udràvnih sukoba. Kqu~na uloga u sprovo|ewu teideje poverena je novoformiranoj Organizaciji Ujediwenih nacija(1945). Ona je svojim osniva~kim aktom (Poveqom UN), koji suratifikovale dràve ~lanice, dobila mandat, mehanizme iinstrumente, da u okvirima novodefinisanih principame|unarodnih odnosa ostvaruje svoju ulogu u re{avawu sukoba io~uvawu regionalnog i svetskog mira.Usvojena Poveqa Organizacije Ujediwenih nacija, kao najvi{ime|unarodni pravni akt, unela je u me|unarodne odnoseinstrumente kolektivne bezbednosti koji ukqu~ujusankcije i primenu sile (ukqu~uju}i i vojnu) radi odbranedràva od agresije, otklawawa pretwi miru i o~uvawumira. Razlaz biv{ih saveznika na dva suprotstavqenabloka, svega nekoliko godina po{to su kreirali novi me|unarodnisvetski poredak, doprineo je da sistem me|unarodne bezbednostine zaìvi na na~in kako je projektovan Poveqom UN.Upotreba veta ideolo{ki i politi~ki suprotstavqenihstalnih ~lanova u Savetu bezbednosti UN onemogu}ila je primenumehanizama sistema kolektivne bezbednosti koji su bilidefinisani u poglavqu VII Poveqe UN. Uprkos tome, UN su seve} 1948. godine suo~ile sa potrebom da posreduju u re{avawume|unarodnih sukoba. Misija UNTSO bila je prva misijaUN koja je uspostavqena radi nadgledawa procesa podele Palestinei formirawa Arapske i Jevrejske dràve na wenomprostoru. Iste godine, UN su posredovale u zaustavqawu sukobai nadgledawu primirja izme|u Pakistana i Indije u Ka{miruu okviru misije UNMOGIP. Uprkos ~iwenici da dve prvouspostavqenemisije UN jo{ uvek nisu okon~ane, UN su u perioduod 1948. do 1991. sa svojim snagama u~estvovale u 48 mirovnihoperacija, od kojih su ve}ina uspe{no ispunile svoj mandat.Prema prihva}enom modelu mirovnih operacije za o~uvawemira (Peacekeeping Operations), kako su nazvane, one su imalemandat na osnovu poglavqa VI Poveqe UN, koji predvi|a medijacijui pruàwe ”dobrih usluga” UN i me|unarodne zajednicezemqama u sukobu. Formula za ovu vrstu operacija sastojalase od saglasnosti dràva da prekinu oruàne sukobe i prihvateposredovawa UN, uz angaòvawe me|unarodnih trupa podzastavom UN do postizawa trajnog mira, odnosno politi~kogre{ewa sukoba.Govore}i o ulozi koju su vojne snage dobile u mirovnim operacijamapod mandatom UN, Dag Hamar{eld, generalni sekretarUN, najboqe je izrazio prirodu tih operacija, rekav{i: ”O~uvawemira nije vojni~ki posao, ali samo vojnik moè da ga obavi”.NOVA SLIKA SVETASa zavr{etkom ”hladnog rata” okon~ava se period relativnesvetske stabilnosti koja je po~ivala na ravnoteì mo}ii geopoliti~koj podeli sveta izme|u dva svetska bloka. Svetpostaje sigurniji jer je uklowena opasnost od svetskog rata iregionalnih sukoba. Rizici od me|udràvnih sukoba su sve mawi,jer ve}ina dràva Amerike i Evrope stremi istim vrednosnim,politi~kim i bezbednosnim ciqevima. Na svetskoj pozornicikao jedina svetska supersila ostaju SAD, koje uz podr{kuzemaqa ”zapadne demokratije” i Natoa postaju dominantanfaktor u me|unarodnim odnosima. Na me|unarodnoj sceni razvijajuse odnosi u kojima mnogi vide elemente novog me|unarodnogporetka i koji nazivaju ”PAX AMERICANA”.Istovremeno, nestanak me|unarodnih mehanizama koji suobezbe|ivali geopoliti~ku stabilnost doveo je do erupcije gra-|anskih, me|uetni~kih i verski motivisanih ratova u ”Tre}emsvetu”, koji su ostavili katastrofalne posledice na stanovni-{tvo i ekonomiju tih zemaqa. U posledwoj deceniji 20. veka zabeleènoje vi{e genocida nego u celokupnoj istoriji ~ove~anstva.Milioni poginulih i desetine miliona osaka}enih, internoraseqenih i izbeglih, tragi~an je bilans desetine ratnihsukoba u koji su obeleìli kraj drugog milenijuma.U globalizovanom svetu posledice ratova i raspada dr-àva ”Tre}eg sveta” nisu mogle da ostanu u lokalnim okvirima341. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D A”uru{enih dràva”. Razvijenisvet suo~io se sa ”novim bezbednosnimpretwama” u viduasimetri~nih pretwi, poput terorizmaili organizovanogkriminala koji su ozbiqnougrozili nacionalnu, regionalnui globalnu bezbednost.Nacionalni interesi dr-àva da se odgovori na novebezbednosne pretwe, pritiscijavnog mwewa u razvijenim zemqamada se zaustave krvavigra|anski, verski i etni~ki sukobii promeweni geopoliti~kiodnosi velikih i regionalnihsila, rezultirali su ja~awemme|unarodnog intervencionizmana po~etku 21. veka.Savet bezbednosti UN,odraàvaju}i nove odnose izme|usvojih stalnih ~lanica sapravom veta, sve ~e{}e poseèza odredbama glave VII PoveqeUN, koja dozvoqava primenusankcija i svih raspoloìvihsredstava (eufemizam koji ume|unarodnim odnosima zna~iprimenu oruàne sile) protivzemaqa koje predstavqaju pretwumiru i bezbednosti.U ovom periodu SAD, uokviru Natoa ili sa svojim saveznicima,tako|e su u nekolikonavrata preduzimale me|unarodneoperacije sa mandatomUN ili bez wega, kojima su{titile svoje nacionalne intereseizvan svoje nacionalneteritorije.MODELIOPERACIJAVelike promene u sadràjui karakteru sukoba, me|unarodno-pravnomosnovu za wihovoizvo|ewe, ciqevima imandatu koje su pojedine operacijedobijale, ja~ini i kompozicijisnaga koje u~estvuju uoperacijama, dovele su do pojavevelikog broja razli~itihmodela operacija i potrebe dase pojam ”mirovnih operacija”redefini{e u skladu sa savremenimpojavama. Pojam ”mirovnihoperacija” danas ne moè obuhvatiti sve vrste operacija ukojima se nacionalne snage mogu na}i u me|unarodnom okruèwu.Zbog toga, ve}ina zemaqa koje u~estvuju u razli~itim tipovimame|unarodnih operacija koristi pojam ”multinacionalneoperacije” kao zajedni~ki i op{ti u svom pravnom i doktrinar-ZNAÂJ UÊ[]ASrbija i Crna Gora, poput ostalih zemaqa u regionu,suo~ena je sa korenitom reformom sistema bezbednosti. Tajproces sadrì tri osnovna elementa: uspostavqawe civilne,odnosno demokratske kontrole nad sistemom bezbednosti,reformu oruànih snaga i integraciju sopstvenog sistemau sisteme kolektivne bezbednosti.U tom procesu u~e{}e zemqe u multinacionalnim operacijamapostaje dvostruko zna~ajno: kao jedan od osnovnihzahteva reforme oruànih snaga i kao “ulaznica” u sistemekolektivne bezbednosti.Suo~ene sa novim bezbednosnim izazovima u svetu, uporedosa smawewem opasnosti od me|udràvnih sukoba, zemqekoje imaju aspiraciju da postanu deo jedinstvene evropsko-atlantskebezbednosne arhitekture dobile su novu uloguda u~estvuju u aktivnostima o~uvawa mira, kontroli i re{avawukriza i borbi protiv globalnog terorizma na prostorimavan mati~ne teritorije.Iskustva drugih zemaqa u regionu jugoisto~ne Evropeveoma sna`no ilustruje ovu tezu. One su uprkos razlikama uja~ini oruànih snaga i stepenu ostvarewa reformskih zahvatapostigle zna~ajne rezultate u osavremewavawu vojneorganizacije i stvarawu novih kapaciteta oruànih snagaprema zahtevima reformskih procesa. Potvrda promena kojesu se desile u oruànim snagama najo~itije se ogleda uobrazovawu i angaòvawu snaga u multinacionalnim operacijamau svetu.Broj, vrsta i karakter misija u kojima dràve na{egregiona u~estvuju ukazuju na op{te politi~ke prilike u pojedinimzemqama, politi~ke i bezbednosne prioritete vlada,finansijske mogu}nosti zemqe i kapacitete oruànih snagada ispune ove misije. Zemqe Natoa (Bugarska, Rumunija i Ma-|arska) na putu ulaska u ovu organizaciju prihvatile su velikiteret angaòvawem brojnih snaga u najzahtevnijim operacijamaAlijanse (Irak, Avganistan i prostor biv{e Jugoslavije).Albanija, Makedonija, BiH i Hrvatska na osnovupostoje}eg op{teg politi~kog konsenzusa za {to skoriji ulazakzemaqa u Nato postiù veoma zapaène rezultate u podizawusvojih kapaciteta i pove}awu u~e{}a u multinacionalnimoperacijama u Avganistanu i Iraku.U~e{}e u multinacionalnim operacijama, prema izjavamapoliti~kih lidera ovih zemaqa, uprkos nesumwivomteretu koji je predstavqalo za te zemqe, bio faktor koji jenajvi{e doprineo wihovom pribliàvawu Natou i EU.Nema sumwe da SCG trenutno zaostaje za zemqama u regionupo obimu angaòvawa u multinacionalnim operacijama.Zaostajawe se moè nadoknaditi, jer VSCG poseduje qudskeresurse i znawe potrebno da zemqa za relativno kratkovreme zauzme mesto koje joj pripada u ovoj oblasti. Me|utim,da bi se taj ciq ostvario potrebno je {to pre shvatitida period u kome ìvimo zahteva na{e potpuno ukqu~ivaweu regionalne integracione procese, a da je u~e{}e zemqe umultinacionalnim operacijama va`na i nezaobilazna karikatog procesa.nom sistemu. ”Mirovne operacije”ostaju naziv samo za jednukategoriju ”multinacionalnihoperacija”.Ukoliko bismo danas poku{alida u okviru pojma ”multinacionalnihoperacija” defini{emoi sistematizujemosve modele operacija, suo~ilibismo smo se sa nimalo lakimzadatkom. Mo`da je najuputnijekrenuti od najop{tijeg kriterijumakoji se odnosi na wihovme|unarodno-pravni legitimitet,prepoznaju}i one kojesvoj legitimitet imaju u mandatukoji im je poveren RezolucijomSaveta bezbednosti UN ione koje su bez wega i koje legitimiteti legalitet svog angaòvawatraè u {irem tuma~ewume|unarodnog pravaili Poveqe UN. Prve misijenaj~e{}e nazivamo ”mirovnimoperacijama sa mandatom UN”,dok se u drugu kategoriju ”multinacionalnihoperacija bezmandata UN” ubrajaju ”multinacionalneoperacije koje izvoderegionalne organizacije”(kampawa Natoa na SRJ1999) i ”multinacionalneoperacije savezni~kih snaga”(Operacija savezni~kih snagana Irak 2003). Regionalnebezbednosne organizacije poputNatoa, u svojim doktrinamarazlikuju ve}i broj multinacionalnihoperacija – odonih ~iji je ciq samoodbrana(~lan 5. Atlantske poveqe),operacije: ”podr{ke miru”,”o~uvawa mira”, ”nametawamira”, ”prevencije kriza”,”uspostavqawa mira”, ”izgradwemira” i ”humanitarnihoperacija” do ”humanitarnihintervencija”.U eri koja je nastupilaposle ”hladnog rata” mirovneoperacije UN su, tako|e, doìveleizuzetnu ekspanziju: u pogledubrojnosti (broj je pove-}an za oko ~etiri puta u odnosuna period ”hladnog rata”),mandata koji im je poveren, tepo kvantitetu i kompleksnostisnaga koje imaju u svom sastavu, organizacije i komandovawa.Veliki broj razli~itih tipova ”mirovnih operacija UN”pre svega treba razlikovati na osnovu me|unarodno-pravnogosnova koji je odre|en Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, odnosnoda li misija ima mandat na osnovu poglavqa VI (postignut35

M I R O V N E M I S I J E : N A Dje sporazum sa stranama u sukobu) ili poglavqa VII Poveqe UN(sporazum sukobqenih strana nije postignut, postoji izraènamogu}nost ponovne eskalacije sukoba zara}enih strana ili ispoqavaweneprijateqstava neke od zara}enih strana premamirovnim snagama u misiji). Na osnovu tog kriterijuma mogu}eje zakqu~iti da li snage UN imaju ulogu prihva}enog medijatorau sukobu ili UN izraàvaju svoju spremnost da u re{avawu sukobaprimene mere prinude i sile, poput sankcija i preduzimawa”operacije nametawa mira”. Uprkos ~iwenici da snage UNve} u~estvuju u operacijama definisanim u poglavqu VII PoveqeUN u Africi ili na Haitiju, uobi~ajeno je da Organizacija UN”robusne multinacionalne operacije nametawa mira”, kojezahtevaju ~vrst lanac komandovawa i angaòvawe vojnih snagavisokih borbenih mogu}nosti, poveri regionalnoj bezbednosnojorganizaciji koja ima kapacitete da obavqa ovakvu vrstu zadataka.Osnov za angaòvawe regionalnih organizacija u mirovnimoperacijama UN nalazi se u ~lanu 53. poglavqa VIII PoveqeUN.Uvode}i naziv ”tradicionalne” za ”operacije o~uvawa mira”koje su dominirale tokom ”hladnog rata”, UN su tokom re-{avawa unutra{wih oruànih sukoba u zemqama na Balkanu,Latinskoj Americi i Africi u posledwoj deceniji 20. veka razvilenovi model operacija, kome su dali naziv ”kompleksne mirovneoperacije”. “Kompleksne mirovne operacije UN” ili”Operacija UN za nacionalnu izgradwu” mogu se zasnivati napoglavqima VI ili VII Poveqe UN, u zavisnosti od toga da li jeme|unarodna zajednica sa stranama u sukobu postigla sporazumo prekidu neprijateqstava. Mandat ”kompleksnih operacija”predstavqaju zadaci o~uvawa mira i bezbednosti u zemqiposle zavr{etka oruànog sukoba, razoruàwe, demobilizacijai reintegracija pripadnika paravojnih grupacija, izgradwauru{enih dràvnih institucija i izgradwa odrìvog ekonomskograzvoja. U~e{}e u re{avawu unutra{wih sukoba i izvo|ewe”kompleksnih mirovnih operacija” predstavqalo je velikiizazov za organizaciju UN, ne samo na terenu ve} i u centralina Ist Riveru u Wujorku. Posle velikih procesa reorganizacijei dogradwe doktrine upotrebe mirovnih snaga, OUNsu krajem devedesetih 20. veka izgradile koncept ”kompleksnihmirovnih operacija”, koje su, pored tradicionalne vojne komponente(vojnih snaga i vojnih posmatra~a), dobile i veoma razvijenekomponente civilne administracije (koju naj~e{}e ~iniUN administracija) i civilnih policijskih snaga (koju ~ine me-|unarodne policijske snage).POGLED U BUDU]NOSTSloèno pitawe upravqawa ”kompleksnom mirovnom operacijom”re{eno je na dva na~ina. ”Kompleksne mirovne operacije”koje izvode snage UN u nadle`nosti su administracijeUN (misije u Africi). Operacije u kojima su pojedine komponentemisije (vojna ili policijska) date u nadle`nost regionalnihorganizacija imaju podeqenu nadle`nost u komandovawu.Naj~e{}e, UN zadràvaju upravqawe administracijom UN prekospecijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, dok se rukovo|ewevojnom i policijskom komponentom predaje regionalnojorganizaciji koja je zaduèna za sprovo|ewe mandata izsvoje nadle`nosti (Kosovo i Metohija, Avganistan).Razmi{qaju}i o budu}nosti mirovnih operacija, mogu}eje sa izvesno{}u predvideti nekoliko pravaca kretawa. Ujediwenenacije }e ostati jedina me|unarodna organizacija koja}e imati mandat da svojim rezolucijama daje nesporan legitimiteti legalitet multinacionalnim operacijama. SaradwaHumanost na prvom mestu: pomo} ugroènomafri~kom stanovni{tvu stiè i vazdu{nim putemMILION PLAVIH [LEMOVAOd svog nastanka do danas, UN su izvele 60 misija i172 pregovara~ka mirovna procesa sa sukobqenim stranama.U tim misijama je u~estvovalo oko milion qudi iz 110zemaqa. Danas u 17 mirovnih operacija pod plavim {lemovimaUN u~estvuje oko 64.200 qudi iz 108 zemaqa. Doprinosmisija UN u pronalaèwu re{ewa koje }e doneti trajnimir u zara}enim podru~jima, ublaìti patwi i stradawacivilnog stanovni{tva, svakako je nemerqiv.UN i regionalnih organizacija u o~uvawu stabilnosti, bezbednostii pruàwu humanitarne pomo}i {iri}e se na novapodru~ja sveta. Afrika, sa brojnim kriznim àri{tima, ekstremnimsiroma{tvom i bolestima koje ugroàvaju egzistencijuvelikih delova populacije, u narednoj deceniji bi}e u sredi{tunapora me|unarodne zajednice za oporavak tog kontingenta.Ne umawuju}i doprinos koje SAD daju naporima UN uoblasti mirovnih operacija (SAD obezbe|uju oko 28 odsto buxetamirovnih operacija UN) izvesno je da }e SAD, preokupiranesvojim strate{kim interesima u borbi protiv globalnogterorizma i re{avawu sukoba na Bliskom i Sredwem istoku,teì{te imati u multinacionalnim operacijama koje }e bitiizvedene u podru~jima od wenog strate{kog interesa.361. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D Ausledili, ali i wena me|unarodna izolacija, izbacili su je izkruga zemaqa koje su u~estvovale u obezbe|ewu mira i bezbednostiu svetu. Prostori biv{ih republika Jugoslavije u kojimasu besneli gra|anski ratovi postaju mesta gde me|unarodnesnage isprobavaju i usavr{avaju procedure i instrumente svogme|unarodnog anga`mana.ZNAÂJNA ULOGA JUGOSLAVIJEJugoslavija je u periodu ”hladnog rata” izgradila pozicijuzemqe koja je imala zapaèno mesto i aktivnu ulogu u me|unarodnimodnosima. Za wen me|unarodni poloàj poseban zna~ajpredstavqala je ~iwenica da je Jugoslavija bila osniva~ i jedanod lidera ”nesvrstanog pokreta”, koji je sa nesumwivim moralnimprestiòm predstavqao alternativu postoje}oj blokovskojpodeli sveta. Vaàn deo ”aktivne i miroqubive spoqnepolitike” dràve ispoqavao se u inicijativama i podr{ci naporimame|unarodne zajednice za re{avawe sukoba u svetu.Deo tih napora predstavqale su i mirovne operacije UN u kojimaje Jugoslavija imala zapaèno u~e{}e.U periodu od 1956. do 1991. godine Jugoslavija je u~estvovalau {est mirovnih operacija. Posebno je impresivno wenou~e{}e u tada najve}oj mirovnoj operaciji UN pod nazivomUNEF I na Sinaju, sa odredom ja~ine oko 600 qudi, {to je ~inilooko 23 odsto ukupnih snaga misije. U 22 rotacije odreda tokom11 godina (1956. do 1967), u misiji je u~estvovalo vi{e od14.200 pripadnika JNA i drugih dràvnih organa.O efikasnosti i moralnom prestiù koje su pripadniciJugoslovenske armije imali u svetu govori i ~iwenica da je zakomandanta misije UNIIMOG, koju je OUN uspostavila 1989.godine, posle desetogodi{weg rata izme|u Iraka i Irana, postavqenjugoslovenski general, koji je ostao na toj du`nosti douspe{nog okon~awa misije.Me|utim, raspad Jugoslavije, gra|anski ratovi koji suDRUGI POÊTAKPonovnim u~e{}em Srbije i Crne Gore u mirovnim operacijamaUN u periodu 2002. godine prvenstveno se izraàva namerazemqe da, posle svog povratka u OUN zauzme mesto zemqe~lanice UN koja aktivno izvr{ava obaveze u o~uvawu mira i bezbednostiu kriznim podru~jima sveta. U tom periodu Srbija i CrnaGora prihvatila je obavezu angaòvawa 13 vojnih posmatra~au pet misija: u Isto~nom Timoru, Liberiji, Obali Slonova~e iBurundiju, uz {esto~lani sanitetski tim angaòvan u DR Kongo.Postoje zahtevi UN za ve}e u~e{}e Srbije i Crne Gore,odnosno slawe kontingenata put mirovnih operacija u Liberiji,Haitiju, Sijera Leoneu. Tokom 2004. i 2005. godine nisu moglibiti realizovani, pre svega, zbog nedostatka zakonske regulativei pomawkawa qudskih i materijalnih resursa.Strategija odbrane, usvojena u oktobru 2004. godine, koja jeVojsci odredila misiju da u~estvuje u izgradwi i o~uvawu mira uregionu i svetu predstavqala je prvi korak u trasirawu nove ererazvoja Vojske i wenog ukqu~ivawa u multinacionalne operacije.Zakon o mirovnim operacijama koji je ubrzo nakon togausvojen pravno je regulisao pitawa koja su bila predmet izra-ènog javnog zanimawa i polemika poput onih o vrsti operacijau kojima }e Srbija i Crna Gora u~estvovati, nadle`nosti iproceduri odlu~ivawa o u~e{}u u mirovnim operacijama, statusnihpitawa lica u mirovnim operacijama i finansirawamirovnih operacija.Tekst Zakona predstavqao je kompromis politi~kih partijau Skup{tini SCG koje su imale razli~ite stavove o potrebi, obimui zna~aju u~e{}a SCG u mirovnim operacijama. Sloènost zakonskeprocedure, te sporost i neefikasnost nadle`nih organau razmatrawu tih pitawa odraàva prili~no rasprostrawenstav da u~e{}e u mirovnim operacijama ne predstavqa trenutnoprioritet dràvne zajednice, {to je rezultiralo ~iwenicom daSkup{tina SCG u toku 2005. i do maja 2006. godine nije uspelada razmotri predloge Saveta ministra o u~e{}u SCG u novimmirovnim misijama (UNMIS u Sudanu i ISAF u Avganistanu), niti jedonela odluku o produètku u~e{}a SCG u postoje}im misijama.Realizuju}i zakqu~ke Saveta ministara, Ministarstvo odbraneSCG preduzelo je niz mera radi osposobqavawa kadra ipripremi jedinica za eventualno angaòvawe u mirovnim operacijama.Nepostojawe politi~ke odluke i obezbe|ewe namenskihfinansijskih sredstava negativno se odrazilo na brzinuusvajawa sistemskih mera kojima bismo stvorili potrebne organizacijske,kadrovske i logisti~ke uslove za pripremu, anga-òvawe i zamenu jedinica u mirovnim operacijama. Postoje}istepen profesionalizacije Vojske, sadràj sistema obuke jedinica,stepen i kvalitet wihove opremqenosti, te razvijenostsistema komandovawa predstavqaju trenutna ograni~ewa zazna~ajnije u~e{}e jedinica VSCG u mirovnim operacijama.Me|utim, izraèna spremnost jednog broja razvijenih zemaqada pruè potrebnu stru~nu i logisti~ku podr{ku u pripremii angaòvawu snaga u sastavu sopstvenih nacionalnihkontingenata pruà veoma dobar okvir za razvoj te delatnosti.Ovo je ve} prili~no jasno i precizno trasiran put koji supro{le skoro sve zemqe u tranziciji.37

M I R O V N E M I S I J E : N A DXulijan Harston,direktorKancelarije UNu Beogradu[IRASLIKASVETAGotovo 80.000 qudi {irom svetaukqu~eno je u mirovne operacijeUjediwenih nacija, ~iji buxet iznosipet milijardi dolara. Po re~imadirektora Kancelarije UNu Beogradu, dobrodo{licom }e sepozdraviti i brojnije u~e{}evojnih i policijskih snaga SCGu tim operacijama.Generalni sekretar Ujediwenih nacija Kofi Anan poverioje Xulijanu Harstonu stolicu direktora Kancelarije UN uBeogradu, koji na novu du`nost dolazi sa mesta direktoraOdeqewa za mirovne operacije UN za Aziju i Bliski istok.Tokom vi{e od 30 godina diplomatske slu`be gospodin Harstonje, izme|u ostalog, bio i zamenik specijalnog predstavnikageneralnog sekretara UN u Bosni i Hercegovini, ali i wegovspecijalni izaslanik na Haitiju. Obavqao je i du`nost {efaKancelarije za vezu UN u Beogradu 1996. i 1997. godine.Povod za susret s gospodinom Harstonom je Me|unarodnidan mirovnih snaga – 29. maj?– Pre dve godine na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacijapredloèno je da se obeleì taj dan. On pomaè da se qudiusredsrede na mirovne operacije u koje je danas, pod upravomOdeqewa za odràvawe mira, ukqu~eno gotovo 80.000 qudi {iromsveta i ~iji je buxet pet milijardi dolara. Dakle, dobro jepodsetiti qude, koji u medijima neprekidno ~itaju kritike na ra-~un UN i wegovih sada{wih i pro{lih aktivnosti, na odràvawemira. Dobro ih je podsetiti i na ~iwenicu da je 2005. godinau tom smislu bila dobra i uspe{na.U delu javnosti se kriti~ki sagledavaju rezultati mirovnihoperacija UN, {to se posebno odnosi na wihovu ulogu naprostoru SFRJ. Kakve rezultate morate da postignete, kojeuslove da ispunite, da biste mogli zakqu~iti da je neka misijabila uspe{na?– Pa, ne bih davao nikakva opravdawa za uspeh ili neuspehmirovnih operacija u biv{oj Jugoslaviji. Mislim da moramo ~ekatida istorija kaè svoju re~. Ali re}i }u da kada procewujetemirovnu misiju, to ~inite na osnovu mandata koji joj je dao Savetbezbednosti. Zapitajte se da li joj je postavqen razuman zadatak,zadatak koji moè biti dobro ura|en. Kada je re~ o Jugoslaviji,zapitajte se da li je razumna odluka o postavqawu 30.000”mirovwaka” sa lakim naoruàwem na mesto gde ne postoji mir.Ali ne izviwavam se za odràvawe mira u biv{oj Jugoslaviji.Neke misije su bile uspe{ne, neko ne.Mirovne operacije ~esto se poistove}uju sa plavim beretkama.Me|utim, pomo} Ujediwenih nacija ne iscrpquje se uvojnim operacijama. îni se da one s vremenom obuhvatajusve {iri spektar aktivnosti.– Ako samo pogledate {to smo uradili tokom proteklih 10godina, vide}ete da smo bili ukqu~eni i u upravqawe. Pone{tooklevaju}i, dodu{e, jer mislim da ~lanovi Generalne skup{tinene vole da UN preuzimaju ulogu vlade neke zemqe. Ali ako bacitepogled na Isto~ni Timor i, naravno, Kosovo, primeti}ete daupravqamo zemqom u krizi. Mislim da je Kamboxa bila prvamisija u kojoj smo zna~ajno pro{irili svoj mandat. Rezolucija1244 zahteva od nas da vodimo administraciju Kosova do trenutkakada }e biti odlu~eno o wegovom budu}em statusu. Re~ je oizuzetno kompleksnoj i skupoj operaciji.Kako UN odlu~uju gde }e se i na koji na~in angaòvati u mirovnojoperaciji? Kakva je pri tome uloga onih zemaqa kojesa znatnim sredstvima u~estvuju u wihovom finansirawu?Mogu li one, i koliko, da ”diktiraju pravila igre”?– Vojne snage za mirovne operacije UN obezbe|uje vi{e odstotinu zemaqa. Ne{to mawi broj obezbe|uje policijske snage. Uposledwih nekoliko godina najve}i broj vojnika dolazi iz Banglade{a.Kada Savet bezbednosti odlu~i da treba da se ide u mirovnumisiju, on izglasava i novac. Drugim re~ima, kada se odlu~i da381. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D A}e biti mirovna misija, proporcionalnosve zemqe ~laniceu~estvuju u pla}awu wenih tro-{kova. SAD pla}a 27 procenataod tog buxeta, uprkos tome{to mnogi na{i ameri~ki prijateqikritikuju UN. Stoga bezwih trenutno ne bismo mogli daradimo. Od tradicionalnihprijateqa mirovnih operacijane dobijamo pomo} kao nekada.Iako jedna od ~lanica osniva~aUjediwenih nacija iceweni u~esnik zna~ajnihmirovnih misija, na{a zemqaje posledwih desetakgodina prestala da u wimau~estvuje. Nedavno je ta vrstaizolacije prekinuta.Kako vidite budu}nost?– Qudi ~esto zaboravqajuda je Jugoslavija bila me|u osniva~imaUN i jedna od prvih zemaqa~ije su snage u~estvovale umirovnim misijama, u Kongu i naSredwem istoku. I sada vojnici,policajci i civili iz svihdelova nekada{we Jugoslavijeu~estvuju u wima, a i SCG je tako|eodlu~ila da u~estvuje savojnim i policijskim snagama.Ve} neko vreme traju dogovorio tome da va{a zemqa obezbediodgovaraju}e u~e{}e specijalnihjedinica. Sada{we u~estvovaweSCG je veoma malo, alinadam se da je budu}nost dobra.To nas ~ini veoma sre}nim. Va{doprinos se veoma ceni i dragomi je da vidim da va{e snage, posebno u Africi, rade dobar posao.Kao ”insajderima” kojima je poznato koje napore Vojska, posebnoCentar za mirovne operacije, ~ini da bi se vi{eukqu~ila u mirovne operacije, skloni smo da poverujemo da}e taj doprinos ponovo biti prepoznatqiv. Kako Vi procewujeteta nastojawa?– Mislim da je posao koji je do sada uradio Centar za mirovneoperacije izvanredan. Tu se neprekidno razmi{qa o novimna~inima pripremawa razli~itih elemenata Vojske za u~estvovaweu mirovnim operacijama, pod kapom UN ili kao delakoalicije nacija koja ne radi direktno pod UN.Problem je, ako uop{te postoji, politi~ke i ekonomske prirode.Da li imate podr{ku Skup{tine? Da li skup{tinski poslanicièle da va{i mladi mu{karci i ène sluè u mirovnimoperacijama? Ako èle, ho}e li im dati pravu podr{ku? Ako jetako, niko ne}e biti do~ekan boqom dobrodo{licom od vojnikai policajaca iz cele biv{e Jugoslavije. Jednom kada po{aqetesvoje snage u mirovnu operaciju, mogu vam obe}ati da }e se vratitiboqi. Bi}e boqi zbog ste~enog iskustva, zbog odgovornostikoja im je data, zbog {ire slike sveta i wegovih problema.Mirovne operacije se ne vode samo pod okriqem UN ve} ipod kapom drugih organizacija, kao {to je Nato. U kom suodnosu te operacije?DOBRI REZULTATIPonovi}u da uspeh, odnosno neuspeh,umnogome zavisi od postavqenogmandata i datih resursa. Pozitivnastrana ovoga jeste da postièmomnogo uspeha kada raspravqamoo pravom mandatu i resursima. Svena{e aktivnosti tokom godine jeftinijesu od tro{kova koji se napraveza nekoliko dana angaòvawa u Iraku.To potvr|uje na{u sposobnost.Naravno, moèmo da unapredimona{ rad, a to i nastojimo. U celini,sa pravim mandatom i sredstvima ipravim potezima u pravo vreme pripadnicimirovnih snaga UN postiùdobre rezultate.UTICAJNe mislim da oni koji pla}aju imaju uticaj kakav bisteo~ekivali. Ali mislim da su stalni ~lanovi Saveta bezbednostineznatno vi{e predstavqeni. No, van toga, qudi kojivi{e pla}aju nemaju vi{e qudi u mirovnim misijama. âk nekiod ve}ih plati{a, na primer Japan, tradicionalno nemajumnogo u~esnika u mirovnim operacijama.FINANSIRAWEJedna od najzna~ajnijih promena u mirovnim misijamaposledwih desetak godina jeste to {to smo napravili integralnemisije. Svi napori UN ujediweni su u jedno. Najve}arazlika, ipak, jeste finansirawe i mandat. Ako je mandatsvojom odlukom odredio Savet bezbednosti, novac dolaziautomatski. To nam daje finansijsku nezavisnost koju brojnedruge agencije nemaju, ali, naravno, blisko sara|ujemo.– U ovom trenutku mogu sesetiti dva takva mesta. Jedna je,svakako, Kosovo, gde snage Natoanisu pod komandom UN, alipostoji bliska saradwa te dveorganizacije. Druga je misija uAvganistanu, koja je komplikovanija.Tamo postoji misija UN,ali i misija koalicije. Ako èliteda ~ujete moje iskustvo,smatram da je za nas boqe akosu vojne, policijske i civilnesnage pod jednom komandom.Razumem za{to se to ne de{ava,za{to tako nije bilo na Kosovu,posebno u Avganistanu,ali je uvek boqe da postoji zajedni~kakomanda. Mogu, me|utim,re}i da na Kosovu imaju veomadobar odnos.U protekloj deceniji i popromenio se svet, mewajuse i UN, pa i wihove mirovnemisije. Kako vidite wihovubudu}nost?– Voleo bih da mogu da ka-èm da u budu}nosti ne vidimmirovne misije. To bi zna~ilo daje svet mirno mesto, u kome vi{enema rata. Ali nije tako. Sadaimamo vi{e qudi u misijama negoikada pre. Qudi po~iwu daodlu~uju da je to i efikasno i relativnojeftino. Mirovne operacijeimaju budu}nost. Osvrnemoli se po svetu, mogu}e je uo-~iti tri, ~etiri ta~ke na kojimapostoji mogu}nost za uspostavqawemirovnih misija.Mirovwaci su dobri onoliko koliko je dobar mandat misijeu kojoj u~estvuju. Kaìte nam {ta èlite od nas kada nas po{aqeteu misiju, dajte nam pravo oru|e za izvr{ewe posla, posebnovremenski limit, i odradi}emo to dobro. Naravno, potrebnoje odrediti i razumnu cenu.UN su pred velikim izazovom i izloène velikim kritikama.Prema nekim teoreti~arima, ~ak tolikim da je, bez velikihpromena, wihov opstanak neizvestan.– Kada vidite da su milioni izbeglica nahraweni, sve ono{to ste uzimali zdravo za gotovo, jer ste vi|ali u medijima, postajezapravo veliki uspeh UN. Zato kritike na koje se osvr}ete jesuone koje doti~u politi~ku stranu UN, posebno Savet bezbednostii aktivnosti UN u miru. To je vaàn deo zadataka UN, ali nijesve. Postoje mnogi poslenici UN koji rade da bi ovaj svet postaoboqe mesto za ìvot. Istina je da se razmi{qa o reformisawukako bi se prevazi{le prirodne kontradikcije koje postoje u UN.Nema sumwe da su skandali oko programa ishrane, ose}awada su UN propustile da se same reformi{u, oslabili Organizaciju...Ali, prevazi}i }emo to. Ako ~lanice nastoje da ostavepo strani svoje predrasude i odluke donose na osnovu toga{ta je dobro za budu}nost, tada }e nam biti mnogo boqe.Sneàna \OKI]Snimio D. BANDA39

M I R O V N E M I S I J E : N A DMISIJE ÛVAWAMIRABLISKI ISTOKUNTSO (United Nations Truce Supervision Organization)Misija je ustanovqena 1948. godine. Vojni posmatra~irazme{teni su na Bliskom istoku. Logisti~ka baza nalazise u Brndiziju (Italija). Sastav: 150 vojnih posmatra~a,104 civilna posmatra~a, 119 lokalnih civila. Do sadastradalo 44 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 29,04milona dolara.INDIJA I PAKISTANUNMOGIP (United Nations Military Observer Group in Indijaand Pakistan)Misija ustanovqena 1949. godine na liniji razdvajawa Indijei Pakistana. Sastav: 42 vojna posmatra~a, 22 civilnaposmatra~a, 47 lokalnih civila. Do sada stradalo 11pripadnika misije. Godini{wi buxet: 8,37 miliona dolara.KIPARUNFICYP (United Nation Peacekeeping Force Cyprus)Misija je ustanovqena 1964. godine na liniji razdvajawasukobqenih strana Grka i Turaka. Sastav: 69 policajaca, 37civilnih posmatra~a, 110 lokalnih civila. Do sada jestradalo 175 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 46,51milion dolara.BLISKI ISTOKUNDOF (Inited Nations Disengagement Observer Force)Misija uspostavqena 1974. za ~uvawe mira na Bliskomistoku. Sastav: 37 me|unarodnih civilnihposmatra~a, 105 lokalnih civila. Do sada jestradalo 42 pripadnika misije. Godi{wi buxet:43,71 milion dolara.401. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D ALIBANUNIFIL (United Nations Interim Force inLebanon)Misija uspostavqena 1978. godine.Sastav: 100 me|unardnihcivilnih posmatra~a, 297 lokalnihcivila. Do sada stradalo 256pripadnika misije. Buxetza pro{lu i ovu godinu:99,23 miliona dolara.ZAPADNA SAHARAMINURSO (United Nations Mission for theReferendum in Western Sahara)Misija za sprovo|ewe i nadgledawereferenduma u Zapadnoj Sahari uspostavqenamaja 1991. godine. Sastav: 195 vojnih posmatra~a,{est policajaca, 120 me|unarodnih civila, 96 lokalnihcivila. Do sada je stradalo 14 pripadnika misije. Godi{wibuxet: 47,95 milona dolara.GRUZIJAUNOMIG (United Nations Observer Mission in Georgia)Posmatra~ka misija u Gruziji ustanovqena je avgusta 1993.godine. Sastav: 122 vojna posmatra~a, 12 policajaca, 107me|unarodnih civilnih posmatra~a, 187 lokalnih civila,dva volontera UN. Do sada je stradalo deset pripadnikamisije. Godi{wi buxet: 36,38 milona dolara.SRBIJAUNMIK (United Nations Interim Amdinistration Mission in Kosovo)Misija uspostavqena juna 1999. godine. Sastav: 37 vojnihposmatra~a, 2.146 policajaca, 623 me|unarodnih civilnihposmatra~a, 2.289 lokalnih civila i 202 volontera UN. Dosada je stradalo 42 pripadnika misije. Godin{wi buxet:252,22 milona dolara.DEMOKRATSKA REPUBLIKA KONGOMONUC (United Nation Organization in the Democratic Republicof the Congo)Misija radi spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqenaje novembra 1999. godine. Sastav: 707 vojnih posmatra~a,1.038 policajaca, 828 me|unarodnih civilnih posmatra~a,1.388 lokalnih civila i 491 volonter UN. Do sada jestradalo 75 pripadnika misije. Godi{wi buxet 1,153,89miliona dolara.ETIOPIJA I ERITREJAUMEE (United Nations in Ethiopia and Eritrea)Misija radi razdvajawa zara}enih strana i spre~avawame|uetni~kih sukoba uspostavqena jula 2000. godine.Sastav misije: 202 vojna posmatra~a, 191 me|unarodnicivil, 228 lokalnih civila i 75 volontera UN.Do sada je stradalo 13 pripadnika misije.Godi{wi buxet: 185,99 miliona dolara.LIBERIJAUNMIL (United Nations Mission in Liberia)Misija zbog spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqenaseptembra 2003. godine. U sastavu se nalazi197 vojnih posmatra~a, 1.091 policajac,552 me|unarodna posmatra~a, 828lokalnih civila i 286 volontera UN.Do sada je stradalo 67 pripadnikamisije. Godi{wi buxet: 760,57miliona dolara.OBALA SLONOVAÊUNOCI (United Nations Operation inCote d` Ivoire)Misija radi spre~avawaunutarnacionalnih sukobauspostavqena aprila 2004. godine naObali Slonova~e. U misiji se nalazi195 vojnih posmatra~a, 696 policajaca,358 me|unarodnih civilnih posmatra~a, 424lokalna civila i 205 volontera UN. Do sada jestradalo 14 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 438,17miliona dolara.HAITIMINUSTAH (United Nations Stabilization Mission in Haiti)Misija zbog zaustavqawa sukoba uspostavqena juna 2004.godine na Haitiju. Sastav misije: 7.286 policajaca, 1.748me|unarodnih civila, 512 lokalnih civila, 171 volonterUN. Do sada stradalo 13 pripadnika misije. Godi{wi buxet:541,30 miliona dolara.BURUNDIONUB (United Nations Operation in Burundi)Misija radi spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqenajuna 2004. godine. Sastav misije: 187 vojnih posmatra~a,5.170 policajaca, 82 me|unarodna civila, 388 lokalnihcivila, 146 volontera UN. Do sada stradalo 20 pripadnikamisije. Godi{wi buxet: 307,69 miliona dolara.SUDANUNMIS (United Nations Mission in the Sudan)Misija radi zaustavqawa unutra{wih sukoba uspostavqenamarta 2005. godine. Sastav misije: 715 policajaca, 289me|unarodnih civila, 526 lokalnih civila i 71 volonterUN. Godi{wi buxet: 969,47 miliona dolara.SIJERA LEONEUNAMSIL (United Nations Mission in Sierra Leone)Misija zbog spre~avawa nacionalnih i me|uetni~kih sukobaustanovqena je oktobra 1999, a kompletirana decembra2005. godine. Sastav misije: 17.368 vojnika, 87 policajaca,322 me|unarodna civila i 552 lokana civila. Do sadastradalo 188 pripadnika misije. Dosada{wi tro{kovi: 2,8milijarde dolara.ISTO^NI TIMORUNMISET (United Nations of Suport in East Timor)Misija radi spre~avawa {irokih unutarnacionalnih sukobaformirana od maja 2002. do maja 2005. godine. Po~etnisastav misije: 4.776 vojnika, 771 policajaca UN, 465me|unarodnih civila, 856 lokalnih civila. Broj stradalihpripadnika misije je 25. Dosada{wi ukupni tro{kovi: 565miliona dolara.41

M I R O V N E M I S I J E : N A DMISIJE IZGRADWEMIRASOMALIJAUNPOS (United Nations Political Office for Somalia)Misija za trajnu izgradwu mira u ratovima opusto{enojSomaliji formirana je aprila 1995. godine. Specijalnipredstvanik generalnog sekretara UN za tu misiju je FransoaLonseni Fal iz Gvineje. Misiju ~ine pet me|unarodnih i tridoma}a civila.GVINEJA BISAOUNOGBIS (United Nations Peacebulding Support Officein Gvinea-Bissau)Kao podr{ka izgradwi trajnog mira i kona~nogme|uetni~kog razumevawa u Gvineji Bisao, misija jeuspostavqena marta 1999. godine. Specijalni izaslanikgeneralnog sekretara UN i {ef misije je @oao BernandoHonvana iz Mozambika. Sastav misije: 11 me|unarodnihcivila, dva vojna savetnika, jedan policijski savetnik i13 lokalnih civila.SREDWI ISTOKUNSCO (United Nations Peacebulding Support Coordinatorfor the Middle East)Misija namewena izgradwi mirovnog procesa i poverewa uneuralgi~nom pojasu Sredweg Istoka formirana je oktobra1999. godine. Specijalni koordinator za mirovni proces naSredwem istoku i li~ni predstavnik Generalnog sekretera UN421. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D Aza Palestinsku oslobodila~ku organizacijuje Alvaro de Soto iz Perua. Sastavmisije: 27 me|unarodnih i 23 lokalnacivila.JU@NA AFRIKAOffice of the Special RepresentativeGenerale for the Grat Lakes RegionMisija koja ima za ciq izgradwumira i ostvarivawa demokratskihprava naroda u regionu Velikog jezera(Ju`na Afrika) formirana je decembra1999. godine. Specijalni izaslanikgeneralnog sekretara UN je Ibrahima Faliz Senegala. U sastavu misije nalaze se poosam me|unarodnih i lokalnih civila.TAXEKISTANUNTOP (United Nations Tajikistan Office of Peacebulding)Misija za izgradwu mira i me|uetni~kog poverewa uTaxekistanu formirana je juna 2000. godine. Predstavnikgeneralnog sekretara UN je Vladimir Sotirov iz Bugarske.U sastavu misije nalazi se: jedan politi~ki savetnik, desetme|unarodnih civila i 18 lokalnih civila.ZAPADNA AFRIKAOffice of the Special Representative of the Secretary Generalfor West AfricaKancelarija specijalnog izaslanika generalnog sekretara UNza Zapadnu Afriku otvorena je novembra 2001. godine radisagledavawa i podsticaja inicijativa koje doprinose izgradwutrajnog mira u Zapadnoj Africi. Na funkciji specijalnogizaslanika nalazi se Ahmed Ould Abdalah iz Mauritanije.U sastavu kancelarije je po sedam me|unarodnih i lokalnihcivilnih lica.CENTRALNA AFRI^KAREPUBLIKABONUCA (United NationsPeacebulding Office in theCentral African Republic Republic)Misija formirana radiizgradwe trajnog mira, povratkanacionalnog i me|uetni~kogpoverewa u Centralnoj Afri~kojRepublici formirana jefebruara 2002. godine.Specijalni izaslanikgeneralnog sekretara UN jeLamin Sise iz Senegala. Sastavmisije: 25 me|unarodnih civila,pet vojnih savetnika, {estpolicajaca, 44 lokalna civila idva volontera UN.AVGANISTANUNAMA (United Nations Assistanccin Afganistan)Misija radi izgradweunutarnacionalnog poverewaformirana je marta 2002. godine uAvganistanu. Specijalni izaslanikgeneralnog sekretara UN je @an Arnauliz Fancuske. Sastav misije:185 me|unarodnih civila, 751lokalni civil, 11 vojnih posmatra~a,sedam civilnih policajaca i42 volontera UN.IRAKUNAMI (United Nations AssistenceMission for Iraq)Jedna od najteìh misija za izgradwu miraformirana je u Iraku 2003. godine kako bise povratilo unutarnacionalno poverewe,izgradili novi demokratski odnosi i sanirale te{keposledice rata. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UNza tu misiju je A{raf Xehanzir Kuazi iz Pakistana. U sastavuse nalaze 344 pripadnika me|unarodnih, 472 pripadnikalokalnih snaga, 222 me|unarodna, 365 lokalna civila i petvojnih posmatra~a. Glavnina snaga bazirana je u Iraku,Jordanu i Kuvajtu.ISTO^NI TIMORUNOTIL (United Nations Office in Timor-Leste)Kancelarija za nadgledawe i pruàwe raznih vrsta pomo}itokom procesa izgradwe mira u Timoru formirana je maja2005. godine. Specijalni izaslanik generalnog sekretera UNi {ef kancelarije je Sukehiro Hasagava iz Japana. U sastavukancelarije nalazi se 158 me|unarodnih civila, 281 lokalnicivil, 15 vojnih savetnika, 57 policajaca i 36 volontera UN.SIERA LEONEUNOMB (United Nations Observer Mission in Bougainville)Posmatra~ka misija je kompletirana 2005. godine u dràviSijera Leone, a wen rad jekomplementaran tamo{wojkancelariji.SIERA LEONEUNOSIL (United NationsIntegrate Office inSiera Leone)Kancelarija ~iji je zadatakpruàwe pomo}i na trajnojizgradwi mira u dràviSijera Leone formirana jejanuara 2006. godine.Specijalni izaslanikgeneralnog sekretera UNte kancelarije je Viktorda Silva Angelo izPortugalije. U sastavukancelarije angaòvano je159 me|unarodnih i228 lokalnih civila,deset vojnih posmatra~a,20 policajaca i 83volontera UN.43

M I R O V N E M I S I J E : N A DSa stranica istorijeNA[E ÂSNEZASLUGETe`wa me|unarodne zajednice da se nesporazumi i problemi re{avajumirnim putem i uz dobre usluge neutralnih snaga ima dugu tradiciju. U tomduhu je bilo i angaòvawe crnogorskog odreda tokom gr~ko-turskog rata1897. do 1899. godine. Odred je, zajedno sa kopnenim i pomorskimsnagama Engleske, Rusije, Francuske, Italije i Austrougarske, dva mesecana Kritu nadgledao primirje izme|u zara}enih strana. Ovakvo delovawemoèmo smatrati prvim u~e{}em oficira sa podru~ja Srbije i Crne Goreu mirovnim operacijama. Odred je brojao 84 lica. Komandu su ~inila dvaoficira i deset podoficira.Aktivna ali miroqubiva spoqnopoliti~ka orijentacija bilaje jedna od prepoznatqivih karakteristika SFRJ. Siroma-{na, ratom opusto{ena zemqa, izloèna na hladnoratovskojvetrometini, traìla je svoj oslonac u Organizacijiujediwenih nacija u ~ijem je delovawu prepoznavala i svojeciqeve. Jedan od najva`nijih postulata UN da rat i nasiqeni u kom slu~aju ne mogu biti na~in regulisawa odnosa izme|u zemaqa,verovatno je pre pola veka izgledao jednako utopisti~kikao i danas. Ipak, Ujediwene nacije su, vi{e ili mawe uspe{no,transformi{u}i oblike i na~ine delovawa, poku{avale da konfliktespre~e ili zaustave. U tome su imale punu podr{ku SFRJ(FNRJ), i politi~ku i vojnu.Prvo angaòvawe JNA u mirovnim operacijama bilo je naSinaju od 1956. do 1967. godine. Operacija je poznata pod nazivomUNEF I.ISKU[EWA NA SINAJUEgipat je nacionalizovao Suecki kanal i potpuno ga staviopod svoju kontrolu. Taj potez je podstakao vojnu intervenciju VelikeBritanije, Francuske i Izraela, iskrcavawa ekspedicionihtrupa i velikih razarawa. Politi~ki odnosi velikih sila,optere}eni ratom u Koreji, delovawem antikolonijalnih pokretau Africi i Aziji i hladnim ratom u Evropi, doveli su do blokadeSaveta bezbednosti UN. Velika Britanija i Francuska sustavile veto na rezoluciju SB UN kojom se traìlo obustavqaweneprijateqstava i mirno re{ewe problema. Zbog toga je Generalnaskup{tina UN donela odluku o formirawu mirovnihsnaga iz zemaqa koje nisu ~lanice Saveta bezbednosti UN. Mandatsnaga je bio da osiguraju i nadgledaju prestanak neprijateqstava,ukqu~uju}i povla~ewe stranih trupa sa teritorije Egipta.Po wihovom povla~ewu, mirovne snage su imale zadatak da razdvajajuegipatske i izraelske snage i obezbede nepristrasnonadgledawe primirja. Ova operacija je trajala od novembra1956. godine do juna 1967. godine, kada je na zahtev Egipta povu-~ena. Svoj maksimum operacija je imala u februaru 1957. godinekada je brojala 6.073 vojnika, pri povla~ewu one su brojale3.378 vojnika.Pored SFRJ, snage su dali Brazil, Kanada, Kolumbija, Danska,Finska, Indija, Indonezija, Norve{ka i [vedska.Vlada SFRJ je, na poziv UN, donela odluku o u~e{}u u ovoj operacijiposle ~ega je zapo~eto grupisawe snaga i wihova priprema. Usastavu Odreda bila su 84 oficira, 109 podoficira i 572 vojnika.Odred je raspolagao sa 132 vozila razli~ite namene. PrethodnicaOdreda, koju su ~inila 44 pripadnika vojske, odletela je 17.novembra sa Aerodroma Batajnica u Egipat. Glavnina Odreda je okupqenau Zagrebu, gde su po~ele kratkotrajne, intenzivne pripreme.Na{a vojska je znatno doprinela ovoj operaciji. U 22 smenepro{lo je 1.178 oficira, 2.014 podoficira, 92 vojna slu`benika,10.892 vojnika i 92 civilna lica. Sa ukupno 14.265 angaòvanihlica, SFRJ je dala oko 22 odsto snaga UNEF I. Va`no je pomenutida je pukovnik Lazar Mu{icki od avgusta 1964. do januara 1965.godine bio vr{ilac du`nosti komandanta mirovnih snaga. To zna~ida je JNA u ovu operaciju bila ukqu~ena na svim nivoima, od vojnikau pustiwskom pesku do oficira u komandi mirovnih snaga.Pod te{kim klimatskim uslovima, bez osnovne infrastrukture,nedovoqno opremqeni i snabdeveni ali disciplinovani i moralnojaki, jugoslovenski vojnici ispuwavali su svoje obaveze. Analizekoje su ura|ene tokom i posle ove operacije pokazale su daobuka vojnika i stare{ina mora biti kompleksnija. To se posebnoodnosilo na poboq{awe znawa engleskog jezika i pripreme za zemqi{nei klimatske uslove. Pored toga, zakqu~eno je da je veomava`no da se u Vladi i General{tabu formiraju neophodne institucijeradi podr{ke Odredu. Preporuke su bile da izbor adekvatnogkadra, psiholo{ke pripreme i obuku treba sprovoditi organizovanoi centralizovano, te da obuka u vreme mirovne operacije morabiti dobro organizovana i planska. Predlagano je da iskusnikadar prenese znawe i da se ponovo angaùju u operaciji.Odred JNA na Sinaju je pod vatrom do~ekao nare|ewe za povla~ewe.Vojnici i oficiri su hrabro branili svoje poloàje isa punim vojni~kim dostojanstvom se vratili u zemqu. Naàlost,tokom izvr{ewa ovog te{kog i odgovornog zadatka, ìvote je izgubiloosam, a raweno je i povre|eno 56 pripadnika Odreda.Odred je predstavqao SFRJ u najboqem svetlu. Sastavqenod dobrovoqaca iz svih socijalnih slojeva, sna`nim patriotizmomi spremno{}u na odricawe, prevazilazio je probleme iograni~ewa i uspe{no je ispunio postavqeni zadatak.Na{a vojska je pored UNEF I u~estvovala i u nekoliko, pobroju u~esnika, mawih mirovnih operacija.441. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D APripadnici na{egOdreda na SinajuODRED ZA JEMENSavet bezbednosti UN uspostavio je mirovnu operaciju UNY-OM (Posmatra~ka misija UN u Jemenu) juna 1963. godine. Povodza uspostavqawe ove misije bio je gra|anski rat u koji su se ume-{ali Saudijska Arabija i Egipat. Posmatra~ke snage UN dobilesu mandat da nadgledaju prekid vatre i povla~ewe snaga susednihzemaqa. Snage UN su brojale 189 qudi (25 vojnih posmatra~a,114 stare{ina i vojnika izvi|a~ke jedinice i 50 stare{ina i vojnikavazduhoplovne jedinice). Svoje vojnike dale su Australija,Kanada, Danska, Gana, Indija, Italija, Holandija, Norve{ka, Pakistan,[vedska i SFRJ. Posmatra~ka misija je zatvorena u septembru1964. godine po delimi~nom ispuwewu mandata.Odred JNA za Jemen formiran je 24. juna 1963, jednim delomod pripadnika Odreda na Sinaju a drugi deo je stigao iz zemqe.U ovom odredu angaòvana su 22 oficira, zatim 17 podoficirai 79 vojnika. Jedinica je bila opremqena sa 35 terenskihvozila AR-55. Novi odred je poseo predvi|ene lokacije zadeset dana. Zadaci su izvr{avani intenzivnim patrolirawem.Patrole su na~elno u svom sastavu imale dva oficira, izvi|a~koodeqewe (10 vojnika), radio veziste sa ure|ajem, inìwercaza otvarawe prolaza u minskim poqima i bolni~ara. Koordiniranesu izvi|awem iz vazduha, ~ime je postignuta visoka bezbednosti sposobnost prikupqawa velikog broja informacija.Pukovnik Branko Pavlovi} je bio vr{ilac du`nosti komandantavojnog dela misije avgusta i septembra 1963. godine. U tojmisiji nije bilo smrtnih slu~ajeva.Operacija UN u Kongu (ONUC) uspostavqena je jula 1960. itrajala je do juna 1964. godine. Zadatak je bio da se osigura povla~ewebelgijskih snaga i da se pomogne vladi Konga da odrìred u zemqi. Mandat je postepeno mewan i ukqu~io je odràvaweteritorijalnog integriteta i spre~avawe gra|anskog rata, te odstrawivawestranih trupa, paravojnih jedinica i pla}enika. Uovoj operaciji, oko 20.000 vojnika iz 30 zemaqa, kratkotrajno jeu~estvovala vazduhoplovna tehni~ka jedinica JNA, sastava 21oficir i podoficir. Neslagawe sa promenom mandata misijeSFRJ izrazila je povla~ewem svog kontingenta decembra 1960.godine.IRAN PROTIV IRAKAGrupa vojnih posmatra~a UN Iran–Irak (UNIMOG) uspostavqenaje 9. avgusta 1988. i trajala do februara 1991. godine.Wen zadatak je bio da verifikuje, potvrdi i nadgleda prekid vatrei povla~ewe svih trupa na me|unarodno priznate granice{to je uspe{no izvr{eno. Maksimalno brojno stawe je bilo 400vojnih posmatra~a iz 26 zemaqa.Komandant misije od 12. avgusta 1988. do 12. avgusta 1990.bio je general-major Slavko Jovi}.Prva grupa od 10 vojnih posmatra~a iz JNA po~ela je sa radomve} 20. avgusta 1988. godine, prvog dana primirja izme|u zara}enihsnaga. U misiji je bilo ukupno 30 vojnih posmatra~a izSFRJ. Zadatke postavqene mandatom pripadnici JNA su teì-{no izvr{avali sa teritorije Irana.Misija je bila izuzetno zahtevna i naporna. Linija razgrani-~ewa je obuhvatale raznolik reqef – od planinskih venaca prekrivenihsnegom do àrkih pustiwa. Slabo razvijena putna mreà jeznatno oteàvala patrolirawe. Ratom razoren prostor sa oskudnominfrastrukturom oteàvao je sme{taj i rad vojnih posmatra~a.U ovako te{kim uslovima na proveru su stavqane fizi~ke, moralnei profesionalne osobine oficira JNA. Ovde nije bilo `rtava me-|u vojnim posmatra~ima iz JNA, ali je situacija kojoj su bili izloènipojedincima predstavqala trajni izvor frustracije i stresa.Septembra 1978. godine SB UN doneo je Rezoluciju kojom jeformirao Grupu UN za pruàwe pomo}i prilikom preno{ewavlasti u Namibiji – UNTAG. Do prvog aprila 1989. godine preduzimanesu samo politi~ke mere, a od posle toga je po~ela i vojnaoperacija koja je trajala do marta 1990. godine. Maksimalnobrojno stawe vojnog dela misije bilo je 4.500 qudi iz 50 zemaqa.NAMIBIJA I ANGOLAVlada SFRJ je razmatrala mogu}nost slawa jednog motorizovanogbataqona, ali to se nije realizovalo zbog niza nepovoqnihokolnosti na unutra{wem i spoqnom planu. Ipak, Predsedni{tvoSFRJ donelo je odluku da uputi 25 oficira u svojstvuvojnih posmatra~a UN. Ovi oficiri su po~eli sa radom u misiji2. aprila 1989. Wihov osnovni zadatak bio je da kontroli{uprekid vatre i povla~ewe vojnih i policijskih snaga Ju`noafri~keRepublike, pomognu organizaciju i sprovo|ewe izbora u Namibijii da asistiraju u prihvatu izbeglica.Posebno priznawe ovoj grupi oficira JNA odao je komandantUNTAG tokom posete delegacije SSNO svojom izjavom da sujugoslovenski oficiri pokazali najvi{i stepen osposobqenostiu izvr{avawu vojni~kih zadataka i da je to bio jedini kontingentsa kojim nije bilo ba{ nikakvih problema.Decembra 1988. godine Savet bezbednosti je uspostavio verifikacionumisiju UN u Angoli – UNAVEM I. Zadatak misije jebio da verifikuje povla~ewe kubanskih snaga sa teritorije Angole.Povla~ewe je u potpunosti zavr{eno 25. maja 1991. ~ime jeispuwen mandat misije. Savet bezbednosti doneo je odluku da uspostavimisiju UNAVEM II sa zadatkom da nadgleda prekid vatre iizbore prema sporazumu vlade Angole i pokreta UNITA. Misija jezavr{ena februara 1995. godine. Brojala je 70 vojnih posmatra~aiz 10 zemaqa. Iz SFRJ je ukupno u~estvovalo 14 oficira.U misija UNAVEM II je bilo 350 vojnih posmatra~a, od toga11 jugoslovenskih oficira. Izbijawem gra|anskog rata u SFRJ,po~etkom 1993. godine vojni posmatra~i iz JNA su povu~eni.Odnos oficira JNA prema postavqenim zadacima bio je navisokom profesionalnom nivou. Najve}e probleme su im predstavqaliklimatski uslovi i tropske i zarazne bolesti. Obavqalisu du`nosti vojnih posmatra~a, {efova timova u regionalnimkomandama UN, na~elnika operativnog i personalnog organa,oficira za vezu i druge.Predrag VLAISAVQEVI]45

M I R O V N E M I S I J E : N A DPogled na PlanetuKROZDVOGLED VOJNOGPOSMATRAÂKada se pomenu aktuelna ratna de{avawa, o~i javnosti su prete`no uprteu Irak gde se, naàlost, skoro svakodnevno gube qudski ìvoti i odnoseu nepovrat ogromna materijalna dobra. Me|utim, {irom na{e planetetiwaju sukobi ~ija se varnica za~as moè pretvoriti u ratni poàr.Evo kako izgleda pogled na mapu sveta, gde i pripadnici Vojske iMinistarstva odbrane daju doprinos u~vr{}ivawu mira.Ogromni resursi sandalovog drveta u Isto~nom Timoru i wegovavisoka cena na tada{wem svetskom trì{tu bili sudovoqan mamac za kolonijalnu silu poput Portugala, ~ijaje vladavina trajala sve do 1975. godine. Izuzetak je prekidtokom Drugog svetskog rata, kada je Japan okupirao Timori koristio ga kao vazduhoplovnu bazu za napade naAustraliju. Jednostranim aktom vlade 1974. godine kojim sePortugal odrekao svih svojih kolonija, stekli su se uslovi dadecembra 1975. godine Isto~ni Timor objavi nezavisnost.ISTO^NI TIMORDa sloboda ne potraje duè pobrinula se Indonezija, kojaje i ranije isticala teritorijalne pretenzije. Samo devetdana posle objavqivawa nezavisnosti vr{i invaziju na Isto~niTimor i juna 1976. progla{ava ga svojom 27. provincijom.Borba za nezavisnost traje od same invazije i kona~no avgusta1999. dovodi do referenduma na kojem se 78 odsto glasa~a izjasniloza nezavisnost. Indonezija prihvata odluku stanovni-{tva i zapo~iwe povla~ewe u krvi i dimu, uz masakre stanovni{tvai kompletno uni{tavawe infrastrukture.Rezolucijom Saveta bezbednosti 1246 od 1999. godineustanovqena je misija UNAMET ~iji je zadatak bio da pripremireferendum o statusu provincije Isto~ni Timor. Misija se sastojalaod 250 civilnih policajaca ~iji su zadaci bili obuka iasistencija indoneànskoj policiji u provo|ewu referenduma,a doveli su i 50 oficira za vezu koji su sara|ivali sa indone-ànskom vojskom po istom pitawu.Nakon na referendumu izglasane nezavisnosti, izbijajusukobi velikih razmera tokom kojih je 250.000 stanovnika predmasakrom proindoneànske milicije izbeglo u Zapadni Timor.Pod pritiskom me|unarodne zajednice, Indonezija prihvataanga`man me|unarodnih snaga sa mandatom UN da uspostavered i poredak. Snage su imale naziv INTERFET i sastojale su seod vojnih snaga Australije, Filipina, Malezije i Novog Zelanda.U sukobima sa proindoneànskom milicijom INTERFET uz odre|enegubitke ubrzo zaposeda teritoriju Isto~nog Timora.Indonezija formalno predaje ingerencije nad teritorijomUN i 25. oktobra 1999. rezolucijom SB 1272 osniva se mi-sija UN u Isto~nom Timoru UNTAET (United Nations TransitionalAdministration in East Timor). Wen mandat je izgradwa administracijei vlasti, humanitarna pomo} i vojna za{tita UN i stanovni{tva,te pomo} u izgradwi vlastitih oruànih snaga.Odobren je vojni personal od 8.950 vojnika i 200 vojnih posmatra~a.Misija je imala uspe{an tok sa velikim donacijamai ulagawem svetske zajednice. A 20. maja 2002. formalno jeprogla{ena nezavisnost Isto~nog Timora i UNTAET prestajeda postoji. @rtve tokom rada UNTAET su bile: 15 vojnika, jedanvojni posmatra~ i jedan civilni policajac.Angaòvawe SCG u Isto~nom Timoru je zapo~elo 26. juna2002. kada su, nakon zavr{enog Kursa za vojne posmatra~e UNu Teheranu aprila 2002, majori Zvonimir Stankovi} i PredragVlaisavqevi} po~eli jednogodi{wi mandat vojnih posmatra~a.Tome je prethodilo povla~ewe trojice ameri~kih vojnihposmatra~a iz misije zbog neslagawa Vlade SAD sa osnivawemMe|unarodnog suda za ratne zlo~ine u Hagu (ICC) i neprihvatawewegove jurisdikcije. Mesec dana kasnije, u misiju je upu}en ikapetan prve klase Igor [}epanovi}.Misija u Isto~nom Timoru je u vreme ukqu~ivawa vojnihposmatra~a iz SCG bila potpuno oformqena, {to je povoqnouticalo na brzo angaòvawe na{ih oficira. Vojni posmatra~iiz VSCG su posle po~etnih du`nosti u timu, vrlo brzo bili postavqenina vi{e funkcije: vo|e tima, oficira za logistiku usektoru i glavnog oficira za logistiku u komandi snaga. Zbogsmawewa broja vojnih posmatra~a u sklopu ukupnog smawewamisije, kao wihova zamena, slede}e godine upu}ena su samo dvojicaoficira VSCG: major Ivan Lazarevi} i kapetan prve klaseSlavimir Nikoli}. Oni su svoj mandat zavr{ili mesec danapre redovnog roka, krajem maja 2004. godine i time je angaòvaweSCG u misiji UNMISET okon~ano. Do zatvarawa misijeukupno je angaòvano pet pripadnika MO i VSCG.LIBERIJA – NOVI IZAZOVDugotrajni gra|anski rat uni{tio je znatan deo liberijskeprivrede i infrastrukture a ve}ina stranih investitora je napustilaLiberiju. Mno{tvo radnika ostaje bez posla i u zemqije zavladala beda i siroma{tvo. Ose}aj besperspektivnosti461. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D Avlada zemqom. Biv{i borci, nenavikli na rad, te{ko se uklapajuu zajednicu. I daqe postoje problemi sa povratkom izbeglicai interno raseqenih lica jer im je imovina uni{tena iopqa~kana a sredina iz koje poti~u vrlo nenaklowena. Uni-{tena pirin~ana poqa, nedostatak semena i osnovnih sredstavaza poqoprivrednu proizvodwu, doveli su do nesta{ice hranei zavisnosti od humanitarne pomo}i.Posmatra~ka misija UN u Liberiji (United Nations ObserverMission in Liberia – UNOMIL) osnovana je jo{ 1990, sa mandatomkoji je zavr{en septembra 1997. godine. Sa povla~ewem ovemisije osetila se potreba za produènim prisustvom UN u Liberiji,pa je tako ve} u novembru iste godine osnovana kancelarijaUN (UN Peace-Building Support Office in Liberia – UNOL), sazadatkom da pomogne Vladi Liberije u konsolidaciji mira nakonpredsedni~kih izbora. Formirawe me|unarodne Kontaktgrupe (sa Evropskom unijom i Ekonomskom zajednicom zapadnoafri~kihzemaqa kao kopredsedavaju}ima grupe) tako|e su pokrenuleUjediwene nacije. Na inicijativu predsednika Tejlora,maja 2003. godine, generalni sekretar UN {aqe multidisciplinarnumisiju za procenu situacije, sa zadatkom da proceniuslove za odràvawe slobodnih i po{tenih izbora i izna|ena~in na koji me|unarodna zajednica moè da pomogne u pronalaèwutrajnog mirovnog re{ewa.U mukotrpnom procesu ponovne izgradwe mira i uzajamnogpoverewa, organizovani su i izbori koji su uspe{no sprovedenitokom oktobra i novembra 2005. godine. U drugom krugupredsedni~kih izbora pobedila je gospo|a Elen Xonson-Sirlif iz Partije jedinstva. Svoje u~e{}e u misiji u RepubliciLiberiji, Srbija i Crna Gora je po~ela nakon pozivaiz departmana UN za mirovne operacije u decembru 2003. godine.Tada su upu}ena dva vojna posmatra~a iz VSCG. Kontingentje sukcesivno uve}avan do broja od {est oficira, koji seu redovnim jednogodi{wim ciklusima (decembar, mart, maj)smewuju. Vojni posmatra~i se smewuju nakon isteka mandataod godinu dana i do sada je u misiji u~estvovalo 17 pripadnikaMO i VSCG.HITNA POMO] ZA DR KONGODemokratska Republika Kongo (Zair u periodu1971–1997) je centralno-afri~ka dràva, tre}a po veli~ini uAfrici, ~ija povr{ina iznosi 2.344.885 km 2 , sa oko 57 milionastanovnika. Glavni grad je Kin{asa. U DR Kongu ìvi vi{eod 200 etni~kih grupacija, ~ija je afirmacija i borba za vlastkroz burnu istoriju ~esto pra}ena krvavim sukobima i masovnimmigracijama. Od kraja 19. veka do sticawa nezavisnosti1960. godine, Kongo je bio belgijska kolonija, {to je znatnouticalo na na~in ìvota u ve}im gradovima, koji se mnogo razlikujeod tradicionalnog u ruralnim sredinama.Po ekonomskom potencijalu DR Kongo je jedna od najbogatijihafri~kih zemaqa, sa ogromnim rudnim blagom, posebno plemenitimmetalima, uranijumom i dijamantima. Oko 60 odstopovr{ine zemqe je pod {umama sa retkim i veoma cewenimbiqnim i ìvotiwskim vrstama, te ogromnim vodenim potencijalomreka i jezera, posebno reke Kongo.Posle kolonijalnog osloba|awa i sticawa nezavisnosti,nemiri izazvani me|uetni~kim sukobima su nastavqeni u zemqi,{to je uzrokovalo da Belgijainterveni{e svojim oruànim snagamaradi zavo|ewa reda i za{titestanovni{tva evropskog porekla uzistovremeni poku{aj restauracijesvoje vladavine. To je dovelo do jo{ve}ih nemira, prvenstveno usmerenihprotiv Evropqana, koji napu-{taju zemqu ostavqaju}i je bez administracijei stru~waka u svimoblastima bitnim za funkcionisaweìvota i ekonomije.Poku{aj dve vode}e partije daformiraju novu kongoansku vlast nijeuspeo ni uz pomo} UN, koje od po-~etka {ezdesetih deluju na ovom prostorui pod ~ijim patronatom su koalicionesnage, vo|ene interesimavelikih sila, spre~ile secesiju rudamanajbogatije kongoanske provincijeKatange, ali nisu donele mir uzemqu. Uz podr{ku SAD, 1965. godinena vlast dolazi Mobutu Sese Seko,koji zavodi apsolutisti~ki re-Doprinos ~uvawu mira:ìm, gu{e}i sve napredne snage ipatrola UN u Liberijipoku{aje demokratizacije Konga.Sredinom devedesetih DR Kongo(tada Zair) postaje uto~i{te za vi{e od 1,3 miliona izbeglicaiz Ruande, u kojoj je besneo sukob plemena Huta i Tutsa. Toje dodatno zakomplikovalo ionako te{ku situaciju u DR Kongo.Problem wihove repatrijacije i do tada nezapam}eni primerigenocida koji su po~inili pripadnici Mobutuove armije i razneodmetni~ke oruàne grupacije formirane na etni~kim iinteresnim osnovama, produbili su krizu u regionu, {to je dovelodo oruànog sukoba izme|u DR Kongo i Ruande.Dugo godina UN poku{avaju da na prostorima ovog delaAfrike i samog DR Konga posreduju u iznalaèwu mogu}nosti zauspostavqawe mira, sa promenqivim uspehom. Sredinom 1999.47

M I R O V N E M I S I J E : N A DRepublika Burundi je po povr{ini (27.834 kvadratnih kilometara)mala isto~noafri~ka dràva koja se na severu grani~isa Ruandom, ju`no sa Tanzanijom i zapadno sa jezerom Tangawikai Kongom, a ima oko {est miliona stanovnika. Glavnigrad Burundija je Bu|umbura. Dve najrasprostrawenije etni~kegrupacije u Burundiju su Huti i Tutsi, koje su zbog me|usobnih neprijateqstavatokom posledwih decenija bile u stalnim masovnimmigracijama, kako unutar Burundija, tako i na teritorijiRuande. Iako malobrojniji, Tutsi su politi~ki dominantniji.Oni su znatnim delom imigrirali iz Ruande i ~ine oko 20 postoukupnog stanovni{tva Burundija. Oko dve tre}ine stanovnigodinepotpisan je Sporazum o prekidu vatre i neprijateqstavasvih zara}enih strana u DR Kongu, uz podr{ku pet zemaqaregiona, na bazi ~ega SB UN krajem novembra donosi Rezoluciju1291 kojom se mirovna operacija MONUC pro{iruje napreko 5.500 vojnika, ukqu~uju}i i 724 vojnih posmatra~a, uzcivilnu logisti~ku i me|unarodnu humanitarnu podr{ku.Na{a misija traje od 7. marta 2003, kada je upu}en prvi sanitetskitim u DR Kongo. Tim ~ine dva lekara i ~etiri medicinskatehni~ara koji u misiji obrazuju dva tima za medicinsku evakuacijuvazdu{nim putem (AMET) i baziraju u Kin{asi, u sastavu mirovnihsnaga. Do sada je angaòvano 40 pripadnika MO i VSCG u sedamsanitetskih timova sa mandatom od {est meseci i to: 13 oficira,19 podoficira i osam civilnih lica ({est èna).Trenutno se u misiji nalazi sedmi tim. Osnovni zadataktima je da prati te{ko povre|ene ili bolesne pacijente vazdu-{nim putem unutar DR Kongo i prema bolnicama tre}eg stepenau okruèwu (Kenija i Ju`noafri~ka Republika). U toku meseca,na{ tim ima u proseku i preko 20 intervencija od kojih i dodeset vazdu{nim putem, ~esto van zone misije.POZIV SA OBALE SLONOVAÊObala Slonova~e je zapadno-afri~ka zemqa ~ija je povr-{ina 322.462 km 2 sa oko 18 miliona stanovnika. Glavni gradje Jamasukro sa 120.000, dok najve}i grad Abixan ima 3,5 milionastanovnika. U Obali Slonova~e ìvi vi{e od 60 etni~kihgrupa, od kojih su najve}i Akani. Najve}i deo stanovni{tvasu hri{}anske (34 odsto) i muslimanske (27 odsto) veroispovesti.Hri{}ani su ve}inom naseqeni u ju`nom, razvijenijem deluzemqe.Obala Slonova~e je pre po~etka sukoba imala jednu odnajrazvijenijih privreda u Africi. Zbog izuzetnog prirodnogbogatstva skoro sve svoje potrebe podmiruje iz mesnih izvora.Veliki je izvoznik prirodnog gasa, zlata, dijamanata i kafe ivode}i je proizvo|a~ kakaoa na svetu. Realni bruto nacionalnidohodak zemqe je posledwih godinabio u blagom opadawu, takoda se makroekonomske prilike uzemqi mogu opisati kao povoqne uodnosu na okolne zemqe.Na izborima 1995. godine,koje je bojkotovala opozicija, Bedije pobedio sa velikom ve}inom.Wegova vladavina je obeleènakonstantnim kr{ewem qudskih igra|anskih prava, te velikim pritiscimana pripadnike opozicije.Nezadovoqstvo u narodu je raslo,naro~ito u nerazvijenim severnimdelovima zemqe.Misija Ujediwenih nacija uObali Slonova~e (MINUCI) uspostavqenaje Rezolucijom SB UN1479 od 13. maja 2003, sa zadatkomda obezbedi po{tovawe sporazumao prekidu neprijateqstava izme|usukobqenih snaga i da uspostavi koordinacijusa francuskim snagamakoje su se nalazile u zoni poverewaod 2002. godine. Pomenutom rezolucijombilo je predvi|eno damandat misije traje jednu godinu.Kad oru`je utihne:misija u BurundijuSvoje u~e{}e u misiji u Obali Slonova~e (tada misija MI-NUCI) Srbija i Crna Gora je po~ela 1. maja 2004. odlaskomprve grupe od tri vojna posmatra~a. Pripadnici MO i VSCG suu misiji angaòvani na zadacima: nadgledawe primene postignutogsporazuma i pokreta vojnih jedinica, sprovo|ewe procesarazoruàwa, demobilizacije, reintegracije, repatrijacijei povratka raseqenih lica, podr{ka u pruàwu humanitarnepomo}i i u oblasti qudskih prava i koordinacija aktivnostisa posmatra~ima u susednim zemqama u vezi sa krijum~arewemoru`ja.Do sada je u misiji u~estvovalo devet pripadnika MO iVSCG. Planirana dinamika zamene vojno-posmatra~kih timova je12 meseci. Tokom posledwih nemira u Obali Slonova~e, vojniposmatra~ iz SCG, major Dejan Manojlovi} ostao je u Obali Slonova~epo{to je postavqen na listu osobqa neophodnog za funkcionisawe{taba misije. Drugi na{ oficir, kapetan Branko Mari}je evakuisan u Banxul, Gambija, 28. januara 2006, kako jepredvi|eno planom evakuacije misije, dok je major Dragan Nikoli},koji se u momentu izbijawa sukoba nalazio u SCG na osnovuuputstva iz {taba misije, tu i ostao do smirivawa situacije.RATNI PO@AR U BURUNDIJU481. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D ADogovor mir gradi:pripadnici misije UNOCIu Obali Slonova~e{tva su hri{}ani, uglavnom rimokatoli~ke vere, dok preostalatre}ina neguje tradicionalnu lokalnu religiju. Prose~anìvotni vek ìteqa Burundija iznosi 43 godine, {to je me|unajkra}im u svetu. To je posledica siroma{tva, etni~kih sukoba,brojnih bolesti i primitivnog ruralnog na~ina ìvota ve-}ine stanovnika. Zvani~ni jezici u Burundiju su kirundi i francuski,dok je svahili najrasprostraweniji u lokalnoj upotrebi,posebno du` jezera Tangawika.Burundi je 1890. godine postao nema~ka kolonija, a nakonporaza Nema~ke u Prvom svetskom ratu, postaje belgijski protektorat.Nakon Drugog svetskog rata Burundi postaje zemqapod direktnom za{titom UN, ali se u dràvi i daqe ose}a izuzetnojak uticaj Kraqevine Belgije, koja je podràvala vladavinupoglavara iz redova Tutsa. Kada su 1959. godine antagonizmiu Ruandi eskalirali u nasiqe, ruandski kraq iz redovaTutsa napu{ta zemqu. Nastaje egzodus oko 200.000 wegovih sunarodnika,koji ve}inom odlaze u Burundi. Na insistiraweStarateqskog saveta UN Burundi 1962. godine dobija nezavisnost,postaje monarhija i biva primqena u ~lanstvo UN. Me-|utim, politi~ki rivalitet Tutsa i Huta se nastavqa. Na poku-{aj revolucije ve}inskih Huta, Tutsi su reagovali brutalno,{to je izazvalo hiqade `rtava me|u Hutima koji masovno beèu Ruandu. Dràvnim udarom 1966. godine Burundi postaje republika,formira se Nacionalni revolucionarni komitet sa zadatkomda obezbedi stabilizaciju reìma i razvoj ekonomije.Huti i daqe nezadovoqni svojim poloàjem 1972. godine podi-ù ustanak koji prerasta u masovni masakr najmawe 100.000qudi, ve}inom Huta. Ustanak je ugu{en, ali su se nemiri nastavilii hiqade Hutu izbeglica uto~i{te nalazi u susednim zemqama.U traèwu mogu}ih re{ewa 2001. godine Nacionalnaskup{tina usvaja tzv. Prelazni ustav koji kroz trogodi{witranzicioni period treba da obezbedi ravnopravno u~e{}e ipodelu vlasti izme|uTutsa i Huta, ozvani~enume|usobnim sporazumom.Uprkos tome neprijateqstvasu nastavqena,tako da su etni~kisukobi u Burundiju,po~ev{i od 1993. godine,odneli vi{e od150.000 ìvota i prouzrokovaliraseqavaweoko 800.000 qudi.Mirovna misijaUN u Burundiju je uspostavqenaRezolucijomSaveta bezbednosti br.1545 od 21. maja 2004.sa po~etnim {estomese~nimmandatom da:obezbedi implementacijui po{tovawe sporazumao prekidu vatre,omogu}i reafirmacijupoverewa me|usukobqenim snagama uBurundiju, razoruà,demobili{e i reintegri{eborce u civilnodru{tvo, prati realizaciju dogovorenog smawewa armije Burundija,posebno te{kog naoruàwa, prati i spre~ava ilegalnetokove naoruàwa preko nacionalnih granica, u saradwisa misijom UN u Kongu, obezbedi uspostavqawe potrebnih bezbednosnihuslova za distribuciju humanitarne pomo}i, povratakizbeglica i raseqenih lica.Na{a zemqa u~estvuje u mirovnoj operaciji u Burundiju sajednim vojnim posmatra~em od 11. septembra 2004. Do sada suu misiji u~estvovala tri pripadnika MO i VSCG, od kojih jemajor Predrag Prli} trenutno u Burundiju. Teì{te u~e{}a vojnihposmatra~a obuhvata pra}ewe izbornog procesa i bezbednosnei humanitarne situacije u zemqi.POVRATAKPosle vi{e od decenije diskontinuiteta, usled sankcija ime|unarodne izolacije, na{a zemqa je nakon ponovnog prijemau Organizaciju ujediwenih nacija, zapo~ela novu eru u~e{}a uoperacijama o~uvawa mira i bezbednosti, juna 2002. upu}ivawemtri vojna posmatra~a u Isto~ni Timor. Odlaskom vojnihposmatra~a u Liberiju i sanitetskog tima u DR Kongo tokom2003. godine, te vojnih posmatra~a u Obalu Slonova~e i Burunditokom 2004. godine, postepeno se pove}ava obim na{egu~e{}a u mirovnim operacijama UN.U pet pomenutih misija do sada je ukupno angaòvano 40oficira na du`nosti vojnih posmatra~a i 40 pripadnika MO iVSCG u sastavu sanitetskog tima (13 oficira, 19 podoficirai osam civilnih lica, me|u kojima i {est èna).Trenutno se u misijama UN nalazi 16 pripadnika MO iVSCG: {est vojnih posmatra~a u Liberiji, tri u Obali Slonova~e,jedan u Burundiju i {esto~lani sanitetski tim u DR Kongo.Prema zvani~nom izvoru UN, na{a zemqa se po broju ”mirovwaka”trenutno nalazi na 85. mestu u svetu.Robert SRE]KOVI]49

M I R O V N E M I S I J E : N A DCentar za mirovne operacije G[ VSCGPO[TOVAWENAJVI[IHSTANDARDACentar za mirovne operacije formiran je 14. oktobra 2003. godineNaredbom na~elnika General{taba VSCG, na osnovu zakqu~aka Saveznevlade o preduzimawu mera i aktivnosti na angaòvawu Srbije i Crne Goreu mirovnim operacijama. Osniva~kim aktom Centar je definisan kaoustanova od posebnog zna~aja za dràvnu zajednicu i Vojsku SCG, namewenza pripreme pojedinaca, komandi, jedinica i ustanova radi angaòvawa umirovnim misijama, pra}ewa wihovog angaòvawa i uop{tavawa iskustava.Kada su doneti Strategija odbrane (oktobar 2004. godine)i Zakon o mirovnim operacijama (decembar 2004. godine)stvoreni su novi doktrinarni i pravni okviri za u~e{}eVSCG u mirovnim operacijama. U Strategiji odbrane Vojskadobija novu misiju – u~e{}e u svetskim i regionalnimprocesima izgradwe i o~uvawa mira. Prvobitna namenaCentra ovim dokumentima je pro{irena. OsposobqavaweVSCG za novu misiju postaje jedan od ciqeva op{tih reformskihprocesa sistema odbrane i Vojske SCG.Zakon o mirovnim operacijama, pored ostalog, predvi|apostojawe Centra za mirovne operacije, koji treba da obrazujeSavet ministara svojom odlukom. Kako odluka Saveta ministarao formirawu Centra nije jo{ doneta (zakonski rok je bio april2005. godine), organizacija Centra ostala je onakva kakva jeuspostavqena aktom o formirawu Centra za mirovne operacije(CMO) u oktobru 2003. godine. Centar je ustanova General-{taba VSCG pot~iwena zameniku na~elnika G[ VSCG.ZADACITeì{ni zadaci CMO jesu: obuka pojedinaca i jedinica zamirovne operacije, upravqawe materijalnim i qudskim resursima(selekcija kadra za u~e{}e u mirovnim operacijama, formirawebaze podataka, opremawe lica), pra}ewe angaòvawapojedinaca i jedinica VSCG u mirovnim misijama, koordinacijaplanirawa priprema snaga za mirovne misije sa organizacijskimjedinicama Ministarstva odbrane, G[ VSCG i organimadràvne zajednice, procena i evaluacija angaòvawa SCG u mirovnimoperacijama, pra}ewe i prou~avawe iskustva iz obukeoruànih snaga stranih zemaqa iz oblasti mirovnih operacija.Centar je od svog formirawa ostvario zna~ajne rezultatena uspostavqawu sistema selekcije, evidencije i obuke lica zamirovne operacije. Jedan od problema sa kojima se suo~io prilikomizbora kadra za obuku pojedinaca bilo je utvr|ivawekriterijuma za izbor kandidata za obuku i selekciju na osnovuzahteva me|unarodnih organizacija i Centara za obuku kadraza mirovne operacije. Do po~etka 2004. godine bila je ras-prostrawena pojava da se na obuku u inostranstvo {aqu licakoja ne ispuwavaju sve potrebne uslove za u~e{}e na razli~itimvidovima osposobqavawa (kursevima, seminarima, posetamai ve`bama) iz oblasti mirovnih operacija.Dono{ewem Pravilnika o kriterijumima za izbor i pripremaweprofesionalnih pripadnika VSCG za mirovne operacijepropisani su op{ti i posebni kriterijumi za izbor kadra,koji su uskla|eni sa kriterijumima UN, odnosno Natoa. Pravilnikomsu propisani nadle`nost Centra i koordinacija saorganizacijskim jedinicama MO i G[ VSCG iz oblasti selekcijei izbora kadra. Usvajawe kriterijuma u procesu selekcijeznatno je unapredilo izbor motivisanog i kvalitetnog kadra zaobuku radi u~e{}a u mirovnim operacijama, {to su u vi{e navrataisticali predstavnici zemaqa u koje su na{i oficiri ipodoficiri upu}ivani na obuku.Sopstvenim znawem kreiran je softver za bazu podatakau CMO, ~ime je stvoren efikasan instrument za preciznu evidencijulica koja su zavr{ila odre|enu vrstu obuke. Uspostavqenaje baza wihovih personalnih podataka, koja je relevantnaza u~e{}e u mirovnim operacijama, i omogu}ena je brà selekcijakadra za upu}ivawe na obuku ili u mirovne misije. Centar,ina~e, ulaè znatne napore da postoje}u bazu podatakauveè u programski paket KAIS MO. Preduzeti su prakti~nikoraci u koordinaciji sa Upravom za vezu i informatiku G[VSCG da se ta aktivnost realizuje.OBUKA U INOSTRANSTVUObuka pojedinaca realizuje se u zemqi i centrima za obukuu inostranstvu. Prema Zakonu o mirovnim operacijama,CMO ima va`nu ulogu u realizaciji obuke u inostranstvu i urealizaciji kurseva ~iji je ciq da osposobe pripadnike VSCGza du`nosti u multinacionalnim operacijama.Centar je izvr{io kategorizaciju kurseva za mirovneoperacije u inostranstvu i u saradwi sa Upravom za kadroveMO po~eo namenski izbor lica u skladu sa zahtevanim kriterijumimai potrebama Vojske.501. jun 2006.

A , O B A V E Z A I P R A V D ANa bilateralnoj osnovi izabranesu zemqe sa kojima se razvija saradwau osposobqavawu pojedinih profilaprofesionalnih pripadnika VSCG.Da bi Vojska SCG dostigla potrebnestandarde za obuku pojedinaca zamirovne operacije i mogla samostalnoda osposobqava svoje oficire za du-`nosti u mirovnim operacijama, Centarnastoji da dobije licencu UN zakurs vojnih posmatra~a i licence zadruge kurseve (odnosno da postane regionalniCentar za obuku). Uslov da bise dobila me|unarodna licenca jesteda Centar postane me|unarodni, {tozna~i da se obuka izvodi na engleskomjeziku, da oko 50 odsto slu{alaca budustranci i da se nastava odvija premaprihva}enim standardima UN, odnosnoPartnerstva za mir i Natoa.U ovoj godini Centar }e uz pomo}stranih partnera organizovati dva takvakursa: {tabni kurs i kurs za vojneposmatra~e. Pripreme za po~etak {tabnogkursa privedene su kraju.U svakom trenutku spremni da pomognu: pripadnici misije MONUCu Demokratskoj Republici KongoNACIONALNI KURSEVIPlanirano je da se {tabni kurs za mirovne operacije realizujeu saradwi sa oruànim snagama Kraqevine [vedskeod 29. maja do 15. juna 2006. godine, uz pomo} wihovih instruktorai predava~a. Kurs }e se realizovati na engleskom jezikuprema Programu Partnerstva za mir. U ulozi dublera rukovodilacakursa i vo|a grupa bi}e ~etiri oficira VSCG koja suzavr{ila pripreme u Me|unarodnom centru za obuku (SWE-DINT) u [vedskoj.Kurs za vojne posmatra~e organizova}e se u saradwisa Finskom. Bi}e izveden na engleskom jeziku, prema ProgramuUjediwenih nacija, a realizova}e ga finski instruktoriuz asistenciju instruktora iz VSCG. Kurs }e biti internacionalan,a namewen je za oficire iz zemaqa zapadnogBalkana.Pored navedenih kurseva, Centar je planirao da u ovojgodini izvede nekoliko nacionalnih kurseva sa stranim instruktorima:kurs iz MHP, u saradwi sa Institutom iz Sanrema,i kurs MHP sa MKCK. Od nacionalnih kurseva sa sopstveniminstruktorima, CMO je planirao realizacijuosnovnog kursa za mirovne operacije i kursa za komandirejedinica.Centar je u~inio zna~ajne napore da sakupi i sistematizujevojnostru~nu literaturu iz oblasti mirovnih operacija, i u elektronskom,i u {tampanom obliku. Ta literatura se ne koristi samou Centru ve} i u Vojnoj akademiji, posebno na poslediplomskimstudijama za izradu seminarskih i diplomskih radova. Centarje veliki deo literature preveo sa engleskog na srpski jezik.Pored toga, tokom 2004. i 2005. godine Centar je radiona priru~niku za pripreme, koji sadrì zahtevane tematske sadràjei teme za obuku pojedinaca i jedinica za MO. Priru~nikkoji }e imati nekoliko stotina stranica je u zavr{noj faziizrade.Centar poklawa izuzetnu pa`wu osposobqavawu sopstvenogsastava, u ~emu je postigao zapaène rezultate. S obziromna ~iwenicu da nema prioritet u {kolovawu kadra, teì{tenapora u oblasti {kolovawa bile su poslediplomske studije uobliku magisterijuma ili specijalisti~kih studija.Adaptirawem prostorija Centra i opremawem savremenominformati~kom opremom uz pomo} Kraqevine Holandije,stvoreni su povoqni uslovi za rad. Radna mesta su uvezana uglobalnu i internu mreù i obezbe|eni su prostorni usloviza kvalitetan rad. U fazi je izrada projekta za sme{taj stranihstudenata i instruktora u Kasarni ”Bawica II” (CMO je dobiozadatak da uradi projekat adaptacije Malog internata, aHolandija i Norve{ka su nagovestile spremnost da obezbedefinansijska sredstva).KVALITET KADRAZnatnom broju pripadnika Centra pruèna je prilika dase osposobqava u inostranstvu. U periodu od 2003. do krajamaja 2006. godine stare{ine i civilna lica iz Centra u~estvovalisu na 38 kurseva iz oblasti mirovnih operacija uinostranstvu. U toku 2005. godine bilo je upu}eno 19 lica.Upu}ivawe na kurseve bilo je u funkciji osposobqavawa pripadnikaCentra za obavqawe funkcionalne du`nosti. Poredtoga, jedno lice iz sastava Centra je u {kolskoj 2005/2006.godini upu}eno na Balti~ki kolex odbrane u Estoniju.Ova okolnost uslovqena je potrebom prihvatawa i ujedna~avawastandarda i kriterijuma obuke, razmene znawa i iskustavai potrebom wihove primene u radu. Oko 70 odsto pripadnikaCentra te~no govori engleski jezik, dok je na kursevejezika u posledwe dve godine upu}eno jo{ {est lica.Vaàn oblik osposobqavawa predstavqa i neposrednoiskustvo u mirovnim operacijama. Iz sastava Centra {est licaje u~estvovalo u mirovnim operacijama. Taj broj tokom 2006.godine verovatno }e se pove}ati dovo|ewem qudi sa iskustvomiz mirovnih operacija i slawem oficira iz sastava Centra umirovne operacije (Avganistan).Ranko MA^KI]51

MIROVNE MISIJE: NADA, OBAVEZAI PRAVDAZa sada{we i budu}e kandidateSTATUSNAPITAWAPostoji veliko zanimawe pripadnika VSCGza odlazak u mirovne misije. Ali dobravoqa nije dovoqna. Postoji slovo Zakona,zatim pravilnici, odredbe... U redovimakoji slede zainteresovani }e mo}i da steknupravu sliku o tome {to se od wih traì.Ou~e{}u profesionalnih pripadnika Vojske u mirovnimoperacijama u inostranstvu odlu~uje Skup{tina Srbije iCrne Gore na predlog Saveta ministara, uz prethodnu saglasnostnadle`nih organa dràva ~lanica. Posle dono-{ewa odluke Skup{tine Srbije i Crne Gore Vrhovni savetodbrane donosi odluku o upu}ivawu pripadnika Vojske u mirovneoperacije, na osnovu koje ministar odbrane donosi naredbuo privremenom upu}ivawu u mirovnu operaciju.Prava i du`nosti profesionalnih pripadnika Vojske zavreme u~e{}a u mirovnim operacijama ure|uju se ugovorom.Profesionalni pripadnici Vojske za vreme u~e{}a u mirovnimoperacijama imaju pravo na naknadu plate i druga nov-~ana primawa u zemqi, u iznosu koji bi ostvarili da su na slu-`bi u Vojsci. Pored prava na platu i druga nov~ana primawa uzemqi, profesionalni pripadnici Vojske u mirovnim operacijamaimaju pravo i na platu i druga nov~ana primawa po osnovamai merilima koji su propisaniUredbom o platama i drugimnov~anim primawima profesionalnihpripadnika VojskeSrbije i Crne Gore, osobqa civilneza{tite i zaposlenih uorganima uprave Saveta ministara,za vreme u~e{}a u mirovnimoperacijama i drugim aktivnostimau inostranstvu (Slu-`beni vojni list br. 29/2005).Plata u~esnika u mirovnojoperaciji sastoji se iz:– osnovne plate utvr|ene ukoeficijentu u zavisnosti od~ina;– dodataka za komandnu i{tabnu du`nost u koeficijentukoji zavisi od du`nosti (komandant,komandir, zamenik ili akoobavqa {tabne du`nosti u multinacionalnimsastavima i komandama);– dodataka za specifi~nudu`nost u koeficijentu koji zavisiod du`nosti (pilotu, pado-Visoka stru~nost na{ih stare{ina potvr|ena je i u Angoli:pukovnik @ivan Ne{i} (prvi sdesna), misija UNAVMUrednik priloga Branko KOPUNOVI],autori tekstova: pripadnici Centra za mirovne operacijeG[ VSCG, lektor Mira POPADI],likovno-grafi~ki uredio Branko SIQEVSKI,korektura Sla|ana GRBAbrancu, ostalom leta~kom osobqu i sanitetskoj ekipi za aeromedicinskuevakuaciju, komandantu broda, ostalim licima ukrcanimna brod, licima koja vr{e deminirawe, roniocu, lekaru,licima koja vr{e izvi|a~ka i protivteroristi~ka dejstva,licima koja vr{e RHB izvi|awe i dekontaminaciju);– dodataka za rizik u slu`bi u koeficijentu koji zavisi oduslova koji vladaju na podru~ju mirovne operacije (~esti ilipovremeni oruàni incidenti, podru~ja pogo|ena prirodnim idrugim katastrofama, podru~ja povremenih incidenata, gde postojipove}ana opasnost od skrivenih ili napu{tenih ubojnihsredstava, podru~ja gde vladaju zarazne bolesti);– dodataka za geografske i klimatske uslove u koeficijentukoji zavisi od geografskog podru~ja i klimatskih specifi~nostikoji uti~u na uslove rada i izvr{avawa zadataka(podru~je visokih planina, pustiwsko, tropsko ili polarnopodru~je).Za vreme u~e{}a u mirovnoj operaciji profesionalnipripadnici Vojske imaju pravo i na:– besplatan prevoz, sme{taj i ishranu u skladu sa me|unarodnimugovorom, drugim me|unarodnim aktom ili odlukom ministrai za to ne pripada naknada;– naknadu tro{kova prevoza u posebnim slu~ajevima, uzsaglasnost na~elnika CMO, kada putuju u vezi sa kori{}ewem:odsustva radi obilaska bra~nog druga ili dece – jednomgodi{we tek nakon {est meseci neprekidnog boravka u mirovnojoperaciji i odsustva zbog smrti bra~nog druga ili deteta.Naknada tro{kova prevoza ispla}uje se u iznosu stvarnecene karte, odnosno tro{kova za prevozno sredstvo kojese koristi.Vreme provedeno u mirovnim operacijama profesionalnimpripadnicima Vojske, osobqu civilne za{tite i zaposlenimara~una se u sta` osigurawa u dvostrukom trajawu. Podvremenom provedenim u mirovnim operacijama ra~una se ivreme provedeno u zarobqeni{tvu i na le~ewu.Profesionalni pripadnici Vojske za vreme u~e{}a u mirovnimoperacijama i drugim aktivnostimau inostranstvu osiguranisu u slu~aju rawavawa, povredaili smrti.U slu~ajevima povrede, rawavawa,bolesti ili smrti, profesionalnipripadnici Vojske zavreme u~e{}a u mirovnim operacijamaostvaruju pravo na naknadu{tete i druga prava, u skladu sapropisima o naknadi {tete me|unarodneorganizacije pod ~ijim sepokroviteqstvom sprovodi mirovnaoperacija ili druga aktivnost uinostranstvu.Za vreme u~e{}a u mirovnimoperacijama profesionalni pripadniciVojske obavqaju slu`bu uskladu sa propisima kojima je ure-|ena slu`ba u Vojsci i du`ni su dapostupaju i u skladu sa propisimaOrganizacije ujediwenih nacija zaizvo|ewe mirovnih operacija ipropisima za izvo|ewe konkretnihoperacija i drugih aktivnosti.Mate MARTINI]521. jun 2006.

specijalni prilog 9

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?