Alchajmerova bolest - Lundbeck

Vodič za životsa bolešćuBolest koja prevazilazi staračko zaboravljanje. 7Kako prepoznati Alchajmerovu demenciju? 15Dijagnostika i lečenje 25Dodatne mere i saveti 35Važne adrese 422 23

Život znači sećati se ljudi, mesta,priča, sećati se samog sebe.Poštovani pacijenti, poštovane porodice i negovatelji,Tema Alchajmerova bolest za bolesnike i njihove porodice otvaramnoga pitanja.Verovatno ste već čuli, ili pročitali da je Alchajmerova bolest za sadaneizlečiva. Važno je da razumete koje promene na mozgu ona izaziva,po kojim se simptomima može prepoznati i koliko se može postićilekovima.Alchajmerova bolest je napredujuće oboljenje mozga, koje dovodi doodumiranja nervnih ćelija. Do gubitka kognitivnih sposobnosti dolazipostepeno. Reč je o procesu koji neprimetno napreduje. Izgubljenefunkcije više se ne mogu povratiti.Dobra informisanost naročito je važna u početnom stadijumu ovebolesti. Dijagnoza Alchajmerove bolesti često izaziva nesigurnost,bespomoćnost i strah.Osobe obolele od Alchajmerove bolesti, sve više su upućene na tuđupomoć. Uska saradnja svih uključenih, upravo je od velike važnosti.Lekar, bolesnik i članovi porodice zajedničkom saradnjom mogu doprinetilakšem savladavanju bolesti.Iz svih ovih razloga, blagovremeno prepoznavanje i lečenje od velikesu važnosti. Neophodno je što ranije početi sa lečenjem, kako bi se štoduže očuvale još postojeće veštine pacijenta. Lekovi mogu uticati na4tok Alchajmerove bolesti. Pogoršanje simptoma može se usporiti, anapredovanje bolesti odložiti. Važno je da sa lečenjem počnete štoranije, kako biste sačuvali dragoceno vreme za sebe i svoje bližnje.Pacijenti, na ovaj način, mogu duže samostalno brinuti o sebi i sačuvatidragoceno vreme.Za Alchajmerovu bolest karakterističan je neprimetan početak ipostepeno pogoršanje mentalnog stanja. U prvih nekoliko godina,bolest ne mora da daje nikakve telesne simptome. U kasnoj fazibolesti, bolesnik je sve više upućen na tuđu pomoć. Treba napomenutida se bolest ne razvija na isti način kod svih obolelih.Ova brošura pruža vam informacije o dijagnozi, lečenju i svakodnevnimproblemima u vezi sa ovom bolešću. Ona vas podstiče da uprkosbolesti, živite aktivnim životom.Mi smatramo da ovi ljudi, na taj način, ohrabruju druge. Nadamo se daće ova brošura pružiti odgovore bar na neka pitanja koja vas trenutnointeresuju.Razgovarajte sa vašim lekarom. Pričajte sa prijateljima i komšijama ovašoj novoj novonastaloj situaciji. Alchajmerova bolest nije razlog dase krijete ili povlačite u sebe. Naprotiv, što je više ljudi u vašoj okoliniupoznato sa situacijom, to ćete lakše naići na razumevanje, pomoć ipodršku.Uz najbolje želje,5

6Bolest koja prevazilaziobično zaboravljanje.

Šta je Alchajmerova demencija?toga da obolela osoba više nije u stanju da samostalno obavljasvakodnevne aktivnosti.••••Zaboravljanje skorašnjih događaja može biti jedan od prvihpokazatelja Alchajmerove demencije.Što je osoba starija, to je rizik od oboljevanja veći.Karakteristika Alchajmerove bolesti je postepeno odumiranjenervnih ćelija u mozgu.Bolest je neizlečiva, lečenje simptoma dovodi do ublažavanjabolesti.Koji su uzroci demencije?Tačni uzroci Alchajmerove bolesti nisu poznati. Pretpostavlja se da jevećina slučajeva uslovljena dejstvom više udruženih faktora rizika.••Što je osoba starija, to je rizik od obolevanja veći.Neurodegenerativne promene mozga.•Uska saradnja svih uključenih je od velikog značaja.•Cirkulatorni poremećaji.Problemi sa pamćenjem javljaju se kod mnogih osoba. Često je rečsamo o uobičajenim propratnim pojavama u procesu starenja. Uodređenim slučajevima, gubitak pamćenja može biti ozbiljan pokazateljdemencije. Obolela osoba teško pamti skorašnje događaje, imapoteškoće sa snalaženjem u prostoru, moć rasuđivanja i mišljenjaslabi. U ovim slučajevima, obavezno treba potražiti savet lekara iuspostaviti tačnu dijagnozu.Nemački neurolog Alojz Alchajmer (Alois Alzheimer, 1864–1915) prviput je opisao sindrom demencije koji je po njemu dobio ime Alchajmerovabolest, odnosno Alzhajmerova demencija. Karakteristike ovogoboljenja jesu promene u mozgu, usled kojih u postepenom procesudolazi do odumiranja sinaptičkih veza i nervnih ćelija. Posledica jepostepeni gubitak mentalnih sposobnosti, što s vremenom dovodi do•Prethodne povrede mozga.• U većini slučajeva, Alchajmerova demencija uslovljena jedejstvom više udruženih činilaca, kao što su: genetski faktori,uticaji životne sredine, prethodna oboljenja i promene u mozguusled procesa starenja.• Alchajmerova demencija se samo u izuzetno retkim slučajevimamože smatrati naslednom bolešću u užem smislu.• Simptomi oboljenja mogu se objasniti promenama u mozgu,usled kojih dolazi do poremećaja pri prenosu i obradi informacija.Alchajmerova bolest može pogoditi svakoga. Tačni uzroci bolesti zamedicinu i dalje predstavljaju zagonetku. Iako postoje faktori rizika,ne zna se uzrok i dalje je nejasno, zašto neka osoba oboleva, a drugane.8 9

Faktori rizikaStarije životno doba predstavlja najveći faktor rizika. Što je osobastarija, to je rizik od obolevanja veći. Alchajmerova demencija običnose javlja kod osoba starijih od 65 godina, međutim može se manifestovatii pre 50-te godine. Među osobama preko 90 godina, 1/2 jepogođena ovom bolešću. U 2009. godini širom sveta živelo je oko 35miliona osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. S obzirom na to da seživotni vek konstantno produžava, stručnjaci predviđaju drastičanporast oboljenja. Postoji pretpostavka da će se broj obolelih osoba nasvakih 20 godina udvostručavati. Tako bi 2030. godine oko 66 milionaljudi patilo od Alchajmerove demencije.U svetu postoji veoma mali broj porodica kod kojih se demencijagenetski nasleđuje i u takvim slučajevima može se javiti i u ranojživotnoj dobi. Alchajmerova bolest, kao nasledno oboljenje, veoma jeretka. Genetski faktori su, pored ostalih faktora, takođe presudni zato da li će i u kojoj životnoj dobi doći do demencije.Da li postojepreventivne mere?Odgovor je svakako da! Sve ono što šteti mozgu, odnosno što nedoprinosi tome da se kapaciteti mozga koriste i treniraju utičenegativno. Najvažnije je blagovremeno i dosledno lečenje svihoboljenja u ranoj i srednjoj životnoj dobi, koja kasnije direktno iliindirektno mogu da dovedu do oštećenja mozga: visok krvni pritisak,dijabetes (šećerna bolest), povišene masnoće u krvi, višak telesnetežine, fizička neaktivnost, nikotinska zavisnost, itd..Alchajmerova bolest:Šta se dešava u mozgu?Ljudski mozak je veoma kompleksan organ. Kod zdrave osobe je zaprijem i obradu utisaka i informacija odgovorno 100 milijardi nervnihćelija. Kako bi mozak funkcionisao, nervne ćelije moraju biti veomaaktivne. One neprestano šalju i primaju informacije.Zdravim nervnim ćelijamapotrebni su transmiteri.Pri razmeni signala među nervnim ćelijama, važnu ulogu igraju tzv.neurotransmiteri. Drugim rečima, neurotransmitere možemozamisliti kao poseban jezik kojim se nervne ćelije služe da bimeđusobno komunicirale. Od svih nervnih ćelija, razmenu informacijaobavlja 70%, pomoću neurotransmitera glutamata. Drugi važanneurotransmiter je acetil-holin.Ovako funckionišu svi procesi u organizmu, od jednostavnih čulnihpercepcija, sve do kompleksnih sposobnosti memorije.1011

Poremećaj razmene signalameđu nervnim ćelijama.Prema amiloidnoj hipotezi, teoriji koja verovatno najbolje objašnjavakako se razvija AB, u mozgu pacijenata dolazi do prekomernogstvaranja i taloženja patološki promenjenog molekula belančevine– beta amiloida između ćelija, u obliku plakova i tako se narušavapovezanost između ćelija, prekidaju se sinaptčke veze i na taj načinse remeti prenos signala među nervnim ćelijama.Signali postaju slabiji, stoga u komunikaciji među nervnim ćelijamadolazi do nesporazuma pri prenosu informacija i, na kraju, dopotpunog zatišja. Nervne ćelije ne mogu opstati i tako odumiru.Razvojem bolesti dolazi do odumiranja sve većeg broja nervnihćelija u moždanoj kori. Na taj način, moždana masa smanjuje se i do20%. Ukoliko je bolest napredovala, ove promene mogu se utvrditipomoću snimka mozga (kompjuterizovane tomografije ili magnetnerezonance).Drugi razlog izumiranja nervne ćelije, jeste oštećenje skeleta ćelije.Prenos informacija u mozgu omogućuju nervna vlakna koja spajajumilijarde nervnih ćelija. Signali se između nervnih ćelija prenoseneurotransmiterima. U Alchajmerovoj bolesti može doći do manjkavažnih neurotransmitera, kao npr. acetil-holina, a takođe može doći ido pojačanog lučenja drugog neurotransmitera, glutamata koji ukoncentracijama većim od normalnih, deluje toksično na nervne ćelije.1213

14Kako prepoznatiAlchajmerovu demenciju?

Sledeći simptomi mogu bitipokazatelji Alchajmerovedemencije:simptoma jeste zaboravljanje. O demenciji možemo govoriti samo uonom slučaju, kada je zahvaćena najmanje još jedna dodatna funkcijakao što je, na primer, govor ili orijentacija u vremenu, prostoru.Alchajmerova demencija može biti propraćena poremećajima kao štosu: depresija, strah, umor, uzbuđenost, razdražljivost itd.•Zaboravljanje skorašnjih događaja.• Poteškoće pri obavljanju rutinskih radnji, kao što su oblačenje iliparkiranje.• Povlačenje iz društvenog života, nagle promene raspoloženja,strah, nepoverenje.Prvi pokazatelji oboljenja jesu zaboravnost i gubljenje osećaja zavreme. Osobe zaboravljaju gde su ostavile stvari, zaboravljaju da dođuna sastanke, imaju poteškoće da samostalno obavljaju svakodnevneaktivnosti. Ponekad, čak, i vezivanje pertli ne polazi za rukom. Pravereči za određene predmete obolelim osobama više ne padaju napamet i oni često ne prepoznaju najbliže osobe.Kako prepoznatiAlchajmerovu demenciju?Za Alchajmerovu demenciju karakterističan je skoro neprimetan,spori, podmukli početak sa ispadima na planu pamćenja, sa postepenimprogresivnim daljim razvojem ispada u ostalim mentalnimfunkcijama. Bolest ne mora da daje nikakve telesne simptome, sve dokasnih stadijuma bolesti. U kasnoj fazi bolesti, bolesnik je sve višeupućen na tuđu pomoć. Treba napomenuti da se bolest ne razvija naisti način kod svih obolelih.Osobe obolele od Alchajmerove demencije ne moraju imati istesimptome. Ipak, postoje određene osobenosti, koje blagovremenomogu ukazati na oboljenje. To su prvenstveno poremećaji pamćenja ipostepeni gubitak sposobnosti mišljenja i rasuđivanja. Jedan od prvih1617

Rana faza bolestiSrednja faza bolestiOštećenje svakodnevnog pamćenja.Slabljenje orijentacije u prostoru.Teškoće u pronalaženju reči.Teškoće na operativnom planu(finansije, admnistrativni poslovi).Ne mogu više da prate TV, da čitaju.Ispadi u govoru su primetniji.Ne umeju da brinu o sebi samostalno.Imaju problema sa oblačenjem,korišćenjem aparata u kući, kuvanjem i sl.Sumnjičavi su da ih supružnik vara, da ih deca “potkradaju”.Dezorijentacija u prostoru, ne idu nigde više sami van kuće.Obavljanje rutinskih radnji je otežano.1819

Kasna faza bolestiObolela osoba više ne prepoznaje druge, čak ni bliske srodnike.Govor je teško narušen, skoro prestaju da govore ili govore bezikakvog smisla, “salata od reči” ili fenomen praznog govora.Moguća je pojava epileptičkih napada.Mioklonizmi (nevoljni trzaji ruku, nogu).Ne mogu da se hrane samostalno,mogu imati probleme sa gutanjem.Ne mogu da kontrolišu sfinktere (mokrenje, stolicu).Samostalno obavljanje rutinskih radnji više nije moguće.Postepeni gubitak sposobnostiU Alchajmerovoj bolesti ne propada samo sposobnost pamćenja, već idruge sposobnosti i funkcije koje su značajne u svakodnevnom životu.Obavljanje takvih aktivnosti za zdrave osobe se podrazumeva, dok zaobolele predstavlja veliki izazov. Sposobnosti se dele u četiri oblasti:••••Mentalne sposobnostiKomunikacione sposobnostiSocijalne sposobnostiSamostalnost i briga o sebiKako bolest napreduje, postepeno dolazi do pogoršanja postojećihsposobnosti u sve četiri oblasti. Kako se razvoj bolesti razlikuje odpacijenta do pacijenta, tako su i kod svakog pacijenta navedeneoblasti u različitoj meri zahvaćene.Mentalne sposobnosti –učenje, shvatanje, sećanjeMentalnu aktivnost nazivamo kognicijom. U kogniciju spadaju sveveštine, koje su neophodne za naše mentalne sposobnosti, kao što suna primer: pažnja, učenje, pamćenje, shvatanje, sećanje, prostorna ivremenska orijentacija, mašta i volja.2021

Pacijenti koji boluju od Alchajmerove demencije, gube sposobnostučenja novih sadržaja i postepeno gube i ranije pamćenje. Imajupoteškoće sa planiranjem, a vremensko i prostorno snalaženjepostaje sve komplikovanije, gube i ostale sposobnosti kao što sulogično-verbalno mišljenje, ne umeju da računaju...Komunikacione sposobnosti– govor, razumevanje, razmenainformacijaPojam komunikacija je latinskog porekla i predstavlja proces slanja iprimanja verbalnih ili neverbalnih poruka među ljudima. Ljudisvakodnevno komuniciraju ne samo rečima, već i mimikom. O tomerazmišljamo tek kada primetimo da je komunikacija otežana ili da višene uspeva. Tek tada shvatamo koliko je ona, u stvari, važna za životbez nesporazuma.Osobama obolelim od Alchajmerove demencije sve teže padapronalaženje odgovarajućih reči za određene predmete ili radnje. Onesu i dalje u stanju da vode razgovor, mnogo pričaju, ali izgovoreno imasve manje smisla. Razumevanje je praćeno smetnjama, pa je ikomunikacija otežana.Bolesnici često imaju osećaj da ih druge osobe ne razumeju. To imuliva nesigurnost, postaju nezadovoljni, agresivni ili se potpunopovlače u sebe.22Samostalnost i briga o sebi –odlazak u kupovinu, higijena,obavljanje kućnih poslovaSvakodnevna higijena, oblačenje, odlazak u kupovinu, vođenjedomaćinstva, za zdravu osobu ne predstavlja nikakav problem. Onošto se za nas podrazumeva, za obolelu osobu s vremenom postajegotovo nesavladivo. Ovo može postati veliko opterećenje kako zabolesnika tako i za njegove bližnje. Zato je važno da se što duže očuvajusposobnosti, kao sto je samostalni unos obroka ili odlazak dotoaleta.Socijalne sposobnostiNa naše socijalno ponašanje utiču osećanja, kao što su simpatija iantipatija, lična iskustva, ali i ponašanje osoba oko nas. Oboleli odAlchajmerove bolesti više nisu u mogućnosti da sabiraju utiske. Čestaposledica je promena karaktera i ponašanja, što može biti u tesnojvezi sa gubitkom sposobnosti komuniciranja. Što su veće poteškoće ukomunikaciji, to su i promene u ponašanju brojnije.Obolele osobe najednom deluju nezainteresovano i često reaguju agresivno.Ove promene ponašanja najviše pogađaju bližnje osobe. Važno jeda one znaju da nisu posredi loše namere, već posledice bolesti.23

24Alchajmerova bolest -Dijagnostika i lečenje

UspostavljanjedijagnozeUspostavljanje dijagnoze je prvi korak u lečenju Alchajmerovedemencije. Za uspešno uspostavljanje dijagnoze neophodan jeotvoren razgovor između lekara, bolesnika i njegove porodice. Da libolesnikove tegobe ukazuju na Alchajmerovu demenciju ili je reč onekom drugom psihičkom poremećaju? Da li su posredi samo propratnepojave u procesu starenja? Dobro informisana osoba bliskabolesniku, za lekara može biti od većeg značaja nego razgovor sasamim bolesnikom.• Tipični simptomi mogu blagovremeno ukazati na Alchajmerovudemenciju.• Karakterističan je skoro neprimetan početak bolesti sa poremećajempamćenja i postepeno pogoršavanje mentalnih sposobnosti.• Da bi se isključila druga slična oboljenja, dijagnoza se oslanja naistoriju bolesti, nalaze psiholoških testova, snimak mozga ilaboratorijska ispitivanja.• Pouzdan test krvi za utvrđivanje Alchajmerove demencije nepostoji.Pored medicinskog pregleda, lekar će sprovesti i psihološke testoveda bi isključio druga slična oboljenja i da bi proverio sposobnostivašeg mozga. Reč je, između ostalog, o testovima koji ispitujupamćenje, ali i ostale kognitivne funkcije: govor, sposobnosti mišljenjai rasuđivanja, kao i prepoznavanje i upotrebu predmeta. Ukolikopostoji sumnja da je reč o Alchajmerovoj demenciji, slede i drugidodatni pregledi (snimak mozga, pregled funkcije štitaste žlezde ).Specijalne metode, kao npr. prikaz cerebralnog protoka krvi, ili prikazmoždanog metabolizma, mogu biti od pomoći za uspešno uspostavljanjedijagnoze. Pouzdan test krvi za utvrđivanje Alchajmerovedemencije trenutno ne postoji. Iskustvo pokazuje da su sumnje,zasnovane na kliničkoj dijagnozi, u 80% slučajeva opravdane.2627

Na ovaj način možete efikasno pripremitiprvi odlazak lekaru:• Ponesite sve lekove koje trenutno uzimate, kako one koje stedobili bez recepta (vitaminske preparate ili aspirin), tako i one uzrecept.•••••Sastavite spisak svih ranijih i sadašnjih oboljenja. Da li neko odčlanova vaše porodice pati od poremećaja pamćenja?Na pitanja lekara odgovarajte iskreno i što opširnije.Sastavite spisak simptoma, kada su se prvi put pojavili i kolilkočesto se pojavljuju.Budite što konkretniji, npr. “Prošlog utorka sam se izgubio popovratku iz kupovine.”Zamolite lekara da vam detaljno objasni kako izgleda pregled ipitajte, kada će moći da postavi konačnu dijagnozu.Vaš lekar će vam objasniti dijagnozu i saopštiti vam svoju procenu odaljem razvoju bolesti. Razgovaraće sa vama o mogućim načinimalečenja i zakazati vam sledeći pregled. Ukoliko nešto ne razumete iliželite da znate, otvoreno pitajte vašeg lekara.282929

LečenjeTrenutno ne postoji lek koji bi zaustavio napredovanje Alchajmerovedemencije. Ipak, lečenjem simptoma i pružanjem podrške porodiciobolele osobe, mogu se postići znatni rezultati. Razni lekovi kombinovanisa dodatnim načinima lečenja ublažavaju simptome bolesti. Oni,takoreći, odlažu pojavu simptoma za neko vreme.• Važno je da sa lečenjem počnete što ranije, kako biste sačuvalidragoceno vreme za sebe i svoje bližnje.• Antidementni lekovi ublažavaju simptome demencije i ne mogusprečiti napredovanje promena u mozgu, ali mogu ublažititegobe i odložiti klinički tok bolesti na određeno vreme.• Niz metoda bez upotrebe lekova mogu poboljšati mentalnesposobnosti i pozitivno uticati na raspoloženje pacijenta.•Vi sami možete doprineti lečenju.Veliku ulogu u lečenju ove bolesti imaju lekovi. Oni ne mogu da sprečeili zaustave napredovanje bolesti, ali mogu znatno da je uspore.Antidementni lekovi utiču na što duže održavanje mentalnih sposobnostii opšteg stanja pacijenta. Biološki proces bolesti, odnosnopromene u mozgu, na ovaj se način ne zaustavljaju, ali se pospešujeprenos informacija među nervnim ćelijama. Delovanje, doziranje ineželjene reakcije razlikuju se među pojedinačnim lekovima. Delotvornostterapije nije ista kod svih pacijenata.Inhibitori acetil-holin esteraze čine grupu lekova koji nadoknađujunedostatak acetil holina u određenim delovima mozga. Koriste se uranoj i srednjoj fazi oboljenja.Drugu grupu lekova predstavljaju NMDA antagonisti (aktivnasupstanca – memantin) koji se koriste u srednjoj i kasnoj fazi bolesti.Oni regulišu funkciiju hiperekscitatornog glutamatergičkog sistemakoji je odgovoran za razaranje nervnih ćelija.Pratite delotvornost lečenja:•••Da li propisani lekovi deluju?Da li se nešto pogoršalo ili poboljšalo?Da li ste primetili neke neželjene reakcije?• Da li ste primetili dodatne promene koje zahtevaju posetulekaru?Za ublažavanje i uklanjanje simptoma koriste se i druge supstancekao što su antipsihotici i antidepresivi. Antipsihotici se koriste samo uhitnim slučajevima u što je moguće manjoj dozi i na najkraći mogućivremenski period. Antidepresivi mogu pozitivno uticati na kontroluimpulsa i na raspoloženje.3031

Od ključnog značaja je dugotrajan i redovan unos propisanih lekova.Pošto neki lekovi počinju da deluju tek nakon nekoliko nedelja, trebada budete strpljivi i uporni. Kako se tok bolesti razlikuje od bolesnikado bolesnika, tako se i efekti lečenja razlikuju.Neki bolesnici veoma brzo primećuju poboljšanje, dok se kod drugih upočetku ne vidi nikakav napredak. Lekove treba u svakom slučajuuzimati onoliko dugo, koliko vam je lekar propisao. Ne pridržavanjesaveta lekara i svojevoljni prekid terapije dovodi do gubitka postignutihrezultata, a u nekim slučajevima i do pogoršanja simptoma.I mali koraci suveliki uspesiS obzirom na to da je Alchajmerova bolest trenutno neizlečiva,očekivanja u vezi sa uspehom lečenja treba da budu realna. Lekovimogu da ublaže tegobe, ali ne i da spreče postepeno pogoršanje. Samogućnostima koje današnja medicina pruža, cilj lečenja Alchajmerovebolesti treba definisati na sledeći način: ublažiti simptome i štoduže očuvati sposobnosti i samostalnost bolesnika.Nije uvek lako prepoznati da li neki lek deluje ili ne, jer se ne zna kakvobi stanje bolesnika bilo bez uzimanja leka. Očuvanje sposobnostineophodnih za obavljanje svakodnevnih radnji znatno olakšava životbolesnika i njegovog okruženja.32Veoma je značajno kada se bolesnici uz pomoć lekova duže snalaze usvom okruženju i samostalno obavljaju svakodnevne aktivnosti, kaošto su odlazak u toalet i briga o higijeni.Jedna od olakšavajućih okolnosti za zajednički život jeste mogućnostbolesnika da se izrazi verbalno ili, u najmanju ruku, mimikom iligestikulacijom. Lečenjem se teži ka što dužem očuvanju ovihsposobnosti.Skup ovakvih naizgled sitnih pomaka, terapiju čine uspešnom. Zbogtoga treba obratiti pažnju na svaku pozitivnu promenu. Veliki uspeh ječak i to, kada se stanje bolesnika ne pogoršava, već stagnira.Redovno obveštavajte svog lekara o toku bolesti i eventualnimpromenama. Lekar mora biti u toku da bi mogao proceniti uspešnostlečenja.Treba pomenuti i metode lečenja bez upotrebe lekova. One se,svakako, preporučuju, ali nikako ne bi smele da preopterete bolesnika.Postoji čitav niz terapija ove vrste: terapija muzikom, terapijavizuelnim izražavanjem, vežbe pokreta, terapija ponašanja, trening zapospešivanje orijentacije, kognitivni trening, validacija, terapijasocijalnog miljea itd.Pod terapijom socijalnog miljea podrazumeva se svesno prilagođavanjesredine ponašanju pacijenta.33

34Dodatne merei saveti u lečenju

Primenom ovih mera možetedoprineti lečenju Alchajmerovedemencije:• Unosite dovoljnu količinu tečnosti. Pacijenti dnevno treba daunose najmanje 1,5 l tečnosti (sokove, voćne ili biljne čajeve,vodu). Kod starijih osoba, manjak tečnosti dovodi do dehidratacije,zatvora, rasejanosti.• Hranite se raznovrsno i konzumirajte hranu bogatu biljnimvlaknima. Dešava se da bolesnici zaboravljaju da unose obroke.• Redovni obroci, raznovrsna ishrana bogata biljnim vlaknima(puno povrća, voća i drugih presnih namirnica) sprečava nedovoljani pogrešan unos hrane, gubitak telesne težine ili zatvor.• Neka iskusni lekar prekontroliše lekove koje uzimate. Kako serazličite tegobe javljaju istovremeno, tako, naročito starijibolesnici, dobijaju sve veći broj lekova. Neki od njih mogunegativno uticati na simptome demencije. Zbog toga lekar trebada prekontroliše njihov sastav.Na koji način možetepomoći sami sebi?Olakšajte svakodnevni život• Životni prostor se na razne načine može prilagoditi potrebamabolesnika.• Prilagođavanje stambenog prostora omogućuje bolesniku da seduže samostalno stara o sebi.• U grupama za samopomoć dobićete stručni savet i praktičnupomoć.• Blagovremeno treba razmotriti pravna, odnosno socijalno-pravnapitanja, kao što su: penzija, punomoć o starateljstvu i penzionoinvalidsko osiguranje.• Staratelji/negovatelji treba da nauče da prepoznaju svojegranice, kako se ne bi previše iscrpeli.Naučite da živite sa bolešćuDijagnoza Alchajmerova demencija znači velike promene u životubolesnika. Na nove zadatke i izazove moraju biti spremni i bližnji.Važno je zajedničko informisanje o samoj bolesti i mogućnostima3637

lečenja. Važno je da obolelu osobu ohrabrite u njenoj borbi sa bolešću ida joj pružate osećaj sigurnosti. Nastojte da pomognete bolesniku pridaljem negovanju društvenih kontakata. Kao negovatelju, na vama jeda organizujete zajednički život. Ukoliko bolest napreduje, neizbežnaje nega bolesnika. Ukoliko se karakter, a time i ponašanje obolelogmenja, utoliko je vaš zadatak teži.Ne zaboravite da mislite i na sebe. Napravite predah, kako se psihičkine biste preopteretili. Naučite da prepoznate sopstvene granice, jerćete u suprotnom postići kontraefekat. Zbog novonastale situacije netreba da se odričete stvari koje vam pričinjavaju zadovoljstvo.Saveti za buduće posete lekaru:• Sastavite spisak pitanja o kojima želite da porazgovarate savašim lekarom, npr. promena simptoma, opšte zdravstvenostanje, zdravstveno stanje vašeg staratelja itd.• Postavljajte pitanja! Ako nešto ne razumete, pitajte dok vam svene bude jasno. Ne plašite se da kažete svoje mišljenje.•Sakupljajte informacije o bolesti.Važan deo lečenja jeste prilagođavanje životnog prostora potrebamabolesnika. Na taj način obolela osoba može duže samostalno da sestara o sebi, a s druge strane, sprečavaju se i eventualne opasnosti.Na šta bi trebalo da obratite pažnju:KuhinjaKuvala za vodu i šporeti sa sigurnosnim ventilima sprečavajupregrevanje vode, ploče za kuvanje ili curenje gasa.KupatiloRučke na kadi, u tuš kabini i pored WC šolje pružaju veću sigurnost.Guma na kadi ili u tuš kabini sprečava klizanje.HodniciVažna je dobra rasveta. Put od spavaće sobe do toaleta iz sigurnosnihrazloga treba da bude osvetljen.StepeništeVodite računa o dobro pričvršćenim rukohvatima i tepisima kojisprečavaju klizanje.Prozori i vrataSigurnosne brave sprečavaju potpuno otvaranje prozora. Preporučujese ugradnja specijalnih brava na ulazna vrata i vrata terase.BaštaOgradite baštu/dvorište. Baštenske uređaje treba skloniti na sigurnomesto.3839

4041

Važne adreseCentar za poremećaje pamćenja i demencijeKlinika za neurologiju KC SrbijeDr Subotića 6BeogradTel: 011 365 01 05Centar za demencije i poremećaje pamćenjaKlinika za neurologiju KC VojvodineHajduk Veljkova 1Novi SadTel: 021 484 36 73Udruženje građana „Alchajmer”Vladimira Nazora 17Sremska KamenicaTel: 021 464 537Mob: 062 261 232www.demencija.rswww.alchajmer.org4243