Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu ...

Mogućnosti, izazovi i trenutninapredak u razvoju tržišta za drvnubiomasu u Crnoj Gori-Finalni izveštaj-Ovaj dokument je izradio FODEMO konsultant Prof. Dr Branko Glavonjić sa Univerziteta uBeogradu Šumarskog fakulteta(brankogl@afrodita.rcub.bg.ac.rs)DatumJun 2010.godine

SKRAĆENICE I ZNAČENJAEBRDEUGTZGWhhaKfWkWhNasipni m 3MWhMWeMWthEvropska banka za obnovu i razvojEvropska unijaNemačka organizacija za tehničku saradnjuGigawat čashektarNemačka razvojna bankaKilowat časU terminologiji energije na bazi drveta koristi se najčešće kao jedinica mere za drvnusečku.Megawat časMegawat električne energijeMegawat toplotne energijem 3PJm 3prm (prostornim 3 )toeTWhUNECEWBMetar kubniPeta džulMetar kubni kompaktnog drveta. Predstavlja jedinicu mere koja se odnosi nazapreminu u potpunosti ispunjenu drvetom (bez šupljina).Koristi se kao jedinica mere za drvo složeno u složajeve sa šupljinama (najčešće zaprostorno i cepano drvo).Tona ekvivalentne nafteTerawat časEkonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih NacijaSvetska bankaValute€ EURUSD US dolarOpportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-ii-

Energetska vrednost pojedinih tipova goriva za grejanjeTip gorivaDonja toplotna moć u kWh/jedinici mereMazut/Lož ulje9,79-10,70 kWh/l; (11,5 kWh/kg)Prirodni gas 10,0 kWh/m 3Ugalj (Pljevlja)2,56-3,75 kWh/kgDrvna sečka (četinari М=40%) 754 kWh/nasipni m 3Drvna sečka (lišćari M=40%) 1.046 kWh/nasipni m 3Drvna sečka (četinari M=35%) 772 kWh/nasipni m 3Drvna sečka (lišćari M=35%) 1.066 kWh/nasipni m 3Drvna sečka (četinari M=40%) 1.829 kWh/m 3Drvna sečka (lišćari M=40%) 2.538 kWh/m 3Drvna sečka (četinari M=12%) 2.093 kWh/m 3Drvna sečka (lišćari M=12%) 3.025 kWh/m 3Ogrevno drvo (M= 30%) 2.629 kWh/m 3Drvni ostaci iz vinogradarstva (M=25%)Drvni briketiDrvni peleti3.000 kWh/toni4,8 kWh/kg4,9 kWh/kgM-vlažnost,Izvori: 1.AEBIOM, 2008.; 2.Austrian Energy Agency; 3. UNECE Timber CommitteeOpportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-iii-

Energija i snagakWh MWh GWh TWh TJ PJ toe1kWh 1 1×10 -3 1×10 -6 1×10 -9 3,6×10 -6 3,6×10 -9 86×10 -61MWh 1×10 3 1 1×10 -3 1×10 -6 3,6×10 -3 3,6×10 -6 86×10 -31GWh 1×10 6 1×10 3 1 1×10 -3 3,6 3,6×10 -3 861TWh 1×10 9 1×10 6 1×10 3 1 3,6×10 3 3,6 86×10 31TJ 278×10 3 278 278×10 3 278×10 -6 1 1×10 -3 23,91PJ 278×10 6 278×10 3 278 278×10 -3 1×10 3 1 23,9×10 31toe 11,6×10 3 11,6 11,6×10 -3 11,6×10 -6 41,87×10 -3 41,87×10 -6 1Izvori: 1.AEBIOM, 2008.; 2.Austrian Energy AgencyOpportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-iv-

S A D R Ž A J1.UVOD.......................................................................................................201.1. Povod za preduzimanje istraživanja.......................................................................201.2. Korišćena metodologija......................................................................................222. IDENTIFIKACIJA POSTOJEĆIH KORISNKA DRVNE BIOMASE IZ ŠUMA U CRNOJ GORI ........232.1. Aktuelno stanje u pogledu raspoloživih količina drvne biomase u industrijskoj preradi drveta uCrnoj Gori......................................................................................................282.2. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvne biomase koja nastaje u industrijskoj preradi drvetau Crnoj Gori...................................................................................................342.3. Korišćenje drvnog ostatka iz industrijske prerade drveta za potrebe domaćinstava i ustanova odjavnog značaja u Crnoj Gori................................................................................372.4. Korišćenje drvnog ostatka iz Crne Gore na tržištima zemalja u Regionu............................392.5. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja ogrevnog drveta u Crnoj Gori................................402.6. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatka iz vinogradarstva u Crnoj Gori.............452.7. Zbirni pregled raspoloživih količina drvnog ostatka i njegove energetske vrednosti u šumarstvu,preradi drveta i vinogradarstvu u Crnoj Gori.............................................................462.8. Rezime aktuelnog stanja i mogućnosti razvoja tržišta drvne biomase u Crnoj Gori..............473. Ocena postojećih projektnih dokumenata i studija izvodljivosti koje su sprovelepojedine agencije i organizacije kao što su GTZ, EBRD, UNDP, KFW, WB, ADA i LUX-DEVELOPMENT, a koje se odnose na instaliranje novih ili renoviranje postojećihsistema za zagrevanje gde postoji mogućnost da se drvo koristi kaogorivo..........................................................................................504. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA DRVNIH GORIVA ZA POTREBE GREJANJA USTANOVA ODJAVNOG ZNAČAJA U CRNOJ GORI U BLISKOJ BUDUĆNOSTI.......................................595. ANALIZA TEKUĆE KONKURENTNOSTI DRVNE INDUSTRIJE CRNE GORE .....................665.1. Struktura i karakteristike prerade drveta u kontekstu udela drvne sirovine koja se koristi naOpportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-v-

-vidomaćemtržištu .............................................................................................665.2. Struktura, vrednost izvoza i pozicija drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnim izvoznimtržištima u kontekstu udela drvne mase koja se izvozi iz Crne Gore.................................726. ZAKLJUČCI .......................................................................................................827. PREPORUKE SA PREDLOGOM MERA I AKCIJA ...................................................868. LISTA OSOBA SA KOJIMA SU ODRŽANI SASTANCI I PREDUZEĆA KOJA SU POSEĆENA ZAPOTREBE IZRADE IZVEŠTAJA .............................................................................899. KORIŠĆENA DOKUMENTA...................................................................................91Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

Lista tabelaTabela 1. Planirani etat i tehnički raspoloživ drvni ostatak u procesu seče i izradedrvnih sortimenata u Crnoj GoriTabela 2. Energetska vrednost tehnički raspoloživog drvnog ostatka na baziplaniranog etata u Crnoj GoriTabela 3. Raspoložive količine i energetska vrednosti drvnog ostatka iz šumarstvabazirani na realizovanom obimu seča u 2008.godini uTabela 4. Proizvodnja, izvoz, uvoz i potrošnja industrijske i tehničke oblovine u CrnojGori u 2008.godiniTabela 5. Potrošnja industrijske i tehničke oblovine u primanoj preradi drveta uCrnoj Gori i struktura i količina drvnog ostatka i njegova energetska vrednostTabela 6. Proračun energije iz drvnog ostatka koja je mogla biti ponuđena tržištu ilienergetskim sistemima izvan prerade drveta u 2008.godini242527282933Tabela 7. Izvoz drvnog ostatka iz Crne Gore u periodu 2007-2009.godina 39Tabela 8. Proizvodnja i potrošnja ogrevnog drveta u Crnoj Gori u 2008.godini premazvaničnoj statisticiTabela 9. Potrošnja pojedinih energenata za grejanje stalno nastanjenih stanova uCrnoj Gori u 2008.godiniTabela 10. Količina i energetska vrednost drvnog ostatka koji nastaje uvinogradarstvu u Crnoj GoriTabela 11. Zbirni pregled raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatkau Crnoj Gori bazirani na stanju i aktivnostima u 2008.godiniTabela 12. Efekti korišćenja drvne sečke, mazuta i uglja za podmirenje potreba zaenergijom za grejanje 47 školskih objekata u Crnoj Gori u iznosu od 10.863.970,41kWh/godišnje4243454654Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-vii-

Tabela 13. Odnos između odabranih goriva u ukupnim troškovima i količinamaemitovanog CO 2 za proizvodnju 10.863.970,41 kWh energije za potrebe zagrevanja47 školskih objekata u 14 opština u Crnoj GoriTabela 14. Zbirni pregled moguće proizvodnje električne i toplotne energije izplaniranih CHP postrojenja u Pljevljima i u BeranamaTabela 15. Efekti konverzije fosilnih goriva u izabranim objektima sa gorivima na bazidrvne biomase (preliminarna komparativna analiza troškova goriva)Tabela 16. Pregled ugovorene i posečene drvne mase iz državnih šuma po pojedinimpodručjima i koncesionarima u Crnoj GoriTabela 17. Izvoz i uvoz drveta, proizvoda od drveta i nameštaja Crne Gore u periodu2007-2009.godina po vrednostiTabela 18. Struktura izvoza i uvoza drveta i proizvoda od drveta Crne Gore u periodu2007-2009.godinaTabela 19. Vrednost izvoza i uvoza proizvoda od drveta iz Crne Gore na tržištapojedinih zemalja55576068737475Lista slika, grafikona i dijagramaSlika 1. Prostorni raspored preduzeća i količine drvne sirovine na osnovukoncesionih ugovora u 2008.godiniSlika 2. Drvni ostaci jedne od pilana koja predstavlja crnu ekološku tačku u CrnojGori stare oko 30 godinaSlika 3 Mapa lokacija koje predstavljaju veliki ekološki problem sa aspekta količinedrvnog ostatka koji je odložen ili se odlaže nekontrolisano na otvorene deponije313435Slika 4. Deponija piljevine stara oko pet godina 36Slika 5. Palete krupnog drvnog ostatka namenjene za prodaju ustanovama od javnogznačaja37Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-viii-

Slika 6. Krupni drvni ostatak iz pilanske prerade drveta kao ogrev u domaćinstvima iza pečenje rakije38Slika 7. Ponuda metarskog i cepanog drveta u okolini Podgorice 40Slika 8. Složajevi ogrevnog drveta ispred stambenih zgrada u Beranama 41Slika 9. Drvni ostatci u vinogradarstvu 45Slika 10. Mapa mesta u kojima se nalaze objekti predviđeni za rekonstrukciju uokviru programa Svetske banke u periodu 2009-2011.godinaSlika 11. Mapa mesta u kojima se nalaze školski objekti predviđeni za rekonstrukcijuu okviru programa KfWSlika 12. Mapa potencijalnih korisnika drvnih goriva sa potrebama izraženim kWhenergije u nasipnim m 3 drvne sečkeSlika 13. Skladište, punjenje kotla i sagorevanje drvnih peleta u kotlarnici Senjak uBeogradu52536364Slika 14. Model za efikasnu upotrebu drvnog ostatka u Crnoj Gori 65Slika 15. Daščane ploče (levo) i latoflex letvice (desno) kao proizvodi sa dodatomvrednošću u preradi drveta Crne Gore72Slika 16. Tokovi spoljnotrgovinske razmene proizvoda od drveta Crne Gore (2008) 76Grafikon 1. Učešće pojedinih energenata u grejanju stalno nastanjenih stanova uCrnoj Gori u 2008.godini44Dijagram 1. Tokovi drvne sirovine i proizvoda od drveta u Crnoj Gori 67Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-ix-

I Z V O DOvaj Izveštaj je sačinjen sa ciljem da se identifikuju glavne tržišne pogodnosti za korišćenjedrvnih goriva u Crnoj Gori i radi sagledavanja aktuelnog stanja u pogledu konkurentnosti drvneindustrije Crne Gore. Poseban cilj Izveštaja sastoji se u prikazu raspoloživih informacija izsektora šumarstva i prerade drveta, izvedenih analiza i zaključaka za potrebe planera,donosioca odluka, institucija i investitora. Na osnovu prethodnog, izvedeni ciljevi su:- Identifikovati postojeće korisnike drvne biomase iz šuma u Crnoj Gori,- Istražiti i prezentovati realno raspoložive količine drvnog ostatka iz šumarstva i preradedrveta koje mogu biti stavljene u funkciju proizvodnje energije za potrebe energetskihsistema izvan ova dva sektora,- Dati ocenu postojećih projektnih dokumenata i studija izvodljivosti koje su sprovelepojedine agencije i organizacije, a koje se odnose na instaliranje novih ili renoviranjepostojećih sistema za zagrevanje gde postoji mogućnost da se drvo koristi kao gorivo,- Prikupiti precizne informacije o potrebama za energijom projekata koji se odnose nagrejanje objekata od javnog značaja u Crnoj Gori u bliskoj budućnosti,- Istražiti strukturu i karakteristike prerade drveta u Crnoj Gori u kontekstu korišćenjadrvne sirovine za proizvodnju proizvoda za potrebe domaćeg tržišta i- Identifikovati strukturu, vrednost izvoza i poziciju proizvoda od drveta iz Crne Gore naglavnim izvoznim tržištima.Poslednja dva cilja su u funkciji sagledavanja pogodnosti i ograničenja za povećanjekonkurentnosti prerade drveta na lokalnom, regionalnom i međunarodnom tržištu.Ovaj Izveštaj će predstavljati polazni element u procesu definisanja jednog velikog projekta čijicilj će biti praktična implementacija drvnih goriva u sistemima za grejanje objekata od javnogznačaja i podrška merama za razvoj tržišta drvnih goriva u Crnoj Gori.Identifikacija postojećih korisnka drvne biomase iz šuma u Crnoj GoriCrna Gora predstavlja jedinu zemlju u regionu Jugoistočne Evrope koja ima određenepotencijale za korišćenje drvne biomase u obliku drvnog ostatka za proizvodnju energije, a da seti potencijali uopšte ne koriste ili se koriste u izuzetno maloj meri. Ova konstatacija se posebnoOpportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-x-

-xiodnosina sektor šumarstva u kome nastaju relativno značajne količine drvnog ostatka uprocesu seče i izrade drvnih sortimenata.Za sagledavanje količina i energetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u sektoru šumasrtvamože se poći od analize potencijala ili od analize rezultata i parametara koji se ostvaruju upraksi. I jedan i drugi način imaju svoje prednosti i nedostatke. Analiza potencijala pokazujemogućnosti za korišćenje drvne biomase koja se u praksi, skoro po pravilu, retko ostvaruje upotpunosti iz brojnih razloga. Ipak ova vrsta analize je korisna iz razloga kreiranja politike idefinisanja mera koje će biti preduzimane u cilju realizacije potencijala u što većoj meri.Takođe, potencijali drvne biomase često se koriste u svrhu poređenja sa potencijalima drugihobnovljivih izvora i u tom smislu sagledavanja njenog mesta, uloge i značaja.Analiza pokazatelja i parametara koji se ostvaruju u praksi korisna je u smislu sagledavanjarealno raspoloživih količina, posebno u kratkoročnom vremenskom periodu, koje se odmahmogu staviti u funkciju proizvodnje energije.Na osnovu realizovanog obima seča u 2008.godini tehnički raspoloživa količina drvnog ostatkaiz sektora šumarstva koja se može staviti u funkciju dobijanja energije iznosi 58.306 m 3 , anjegova energetska vrednost pri usvojenim parametrima (vlažnost i vrsta drveta) iznosi 126.673MWh. Navedene količine i energetska vrednost su realno raspoložive količine što je od značajaza proces izrade energetskih bilansa u smislu bilansiranja energije iz različitih izvora. Iznavedenog razloga u nastavku, za potrebe ovog Izveštaja, korišćene su količine i energetskavrednost drvnog ostatka iz sektora šumasrtva koji je realno raspoloživ za potrebe energije uCrnoj Gori.Aktuelno stanje u pogledu raspoloživih količina drvne biomase u industrijskoj preradi drvetau Crnoj GoriU 2008.godini ukupna potrošnja industrijskog i tehničkog drveta u Crnoj Gori iznosila je 328.857m 3 (neto mase) od čega 274.993 m 3 četinarskih i 53.864 m 3 lišćarskih sortimenata. Polazeći odpodataka o strukturi, veličini i energetskoj vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u industrijskojpreradi drveta kao i od njenih vlastitih potreba za energijom samo po sebi se nametnulo pitanjekoliko drvnog ostatka je realno moguće ponuditi tržištu odnosno staviti u funkciju proizvodnjeOpportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

-xiienergijebilo toplotne ili električne koja bi se koristila za potrebe grejanje objekata od javnogznačaja ili potrošnju u domaćinstvima?Na osnovu sprovedenih istraživanja za vreme posete preduzećima za primarniu preradu drveta ianalize prikupljenih podataka i informacija, došlo se do sledećih zaključaka:- pri maksimalnoj potrošnji toplotne energije za potrebe preduzeća u primarnoj preradidrveta tržištu i energetskim sistemima izvan primarne prerade može se ponuditi količinaod oko 91.000 m 3 drvnog ostatka. Navedena količina može biti upotrebljena jednimdelom za proizvodnju drvnih peleta i briketa (sitni drvni ostatak), a drugim delom zaproizvodnju drvne sečke ili za potrebe CHP postrojenja o čemu postoji plan preduzeća uBeranama- Analizom podataka o veličini seča u opštini Pljevlja i potrebnoj potrošnji drvnog ostatkaza rad budućeg CHP postrojenja planiranog kapaciteta u ovoj opštini može se zakljućitida će pri etatu od oko 150.000 m 3 /godišnje biti moguće snabdeti ovo postrojenjepotrebnim količinama drvne sirovine (oko 45.000 m 3 /godišnje). Kada je u pitanju budućeCHP postrojenje u okviru fabrike ŠIP Polimlje u Beranama analiza pokazuje da fabrikanema mogućnosti da sama iz svojih koncesionih količina snabdeva CHP postrojenjepotrebnim količinama drvnog ostatka već da će morati da deo drvne sirovine kupuje odpilana u ovoj i okolnim opštinama (Andrijevica, Plav, Rožaje). Naime, prema dostupnimpodacima fabrika ŠIP Polimlje je u mogućnosti da zajedno sa pilanom Bojkomerc izAndrijevice (isti vlasnik obe fabrike) ''proizvede'' godišnje oko 12.300 m 3 drvnog ostatkakroz preradu industrijske oblovine na bazi postojećih koncesionih ugovora. Ostatak odoko 8.700 m 3 drvnog ostatka će morati da kupuje od malih pilana iz ove i okolnihopština. Takođe, potrebno je napomenuti da je plan vlasnika fabrike da na mrežuisporučuje samo električnu energiju, dok bi se kompletne količine toplotne energijekoristile za sopstvene potrebe tehnološkog procesa i grejanje fabrike. Pri tom, potrebnoje istaći da su potrebe od 2,5 MWth planirane za rad fabrike pri maksimalnom kapacitetušto za sada nije poznato kada će biti dostignut (to zavisi od brojnih faktora).- stvarna potrošnja toplotne energije za grejanje prostorija i tehnološke potrebepreduzeća primarne prerade drveta u 2008.godini bila je na nivou 48,3% u odnosu namaksimalno potrebnu energiju što znači da je za potrebe tržišta i energetskih sistemaizvan primarne prerade drveta ostalo 106.113 m 3 drvnog ostatka;Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

- imajući u vidu aktuelno stanje opreme, instalacija i sušioničkih kapaciteta u preduzećimau primarnoj preradi drveta, nepovoljne kamatne stope banaka za investiciona sredstvakao i ostale faktore, realno je kalkulisati količine od oko 106.000 m 3 na godišnjem novoudrvnog ostatka iz primarne prerade drveta koji se može ponuditi tržištu i energetskimsistemima izvan primarne prerade u narednih pet godina;- navedenim količinama drvnog ostatka iz primarne prerade drveta u Crnoj Gori mogućeje dodati i oko 20.000 m 3 drvnog ostatka koji nastaje u finalnoj preradi drveta što svezajedno daje iznos od oko 126.000 m 3 ;- Posmatrajući ukupno potrebne količine drvnog ostatka za dva buduća CHP postrojenja(66.000 m 3 ) s jedne strane, kao i raspoložive količine drvnog ostatka koji je nastao usektoru šumarstva i u sektoru prerade drveta u 2008.godini u iznosu od 184.275 m 3 sdruge strane, može se zaključiti da bi za ostale proizvođače drvnih goriva ostala količinaod oko 118.275 m 3 drvnog ostatka na godišnjem novou.Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvne biomase koja nastaje u industrijskoj preradidrveta u Crnoj GoriZnačajne količine drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče drveta i izrade šumskihsortimenata trenutno ostaju i propadaju u šumi. Ista situacija je i sa drvnim ostatkom kojinastaje u procesu prerade drveta, posebno u pilanama, koji se odlaže na deponije pored samihfabrika ili se pali. U tom smislu postoji nekoliko crnih tačaka (lokacija) u Crnoj Gori kojepredstavljaju ozbiljan ekološki problem jer su količine drvnog ostatka (najviše piljevine) takovelike da će za njihovo čišćenje biti neophodna značajna finansijska sredstva i napori Vlade ilokalnih samoupravaKorišćenje drvnog ostatka iz industrijske prerade drveta za potrebe domaćinstava i ustanovaod javnog značaja u Crnoj GoriU poslednje dve godine postoje mali pomaci u korišćenju krupnog drvnog ostatka koji nastaje uindustrijskoj preradi drveta u smislu njegove prodaje lokalnom stanovništvu za grejanje,pečenje rakije i ostale potrebe, ali i pored toga još uvek ostaju značajne količine drvnog ostatkakoje se ne koriste. Pored lokalnog stanovništva krupniji drvni ostatak kupuju i škole, bolnice idomovi zdravlja koji im u najvećem broju slučajeva služi za potpalu dok njihov glavni emergentOpportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-xiii-

-xivpredstavljaogrevno drvo ili ugalj. Ovakvi primeri su veoma česti u Beranama, Andrijevici,Bijelom Polju i Plavu.Na osnovu sprovedenih terenskih istraživanja i prikupljenih podataka od svih pilana koje suposećene na severu Crne Gore (uključiv Breznu i Žabljak) procena je da se u tom delu zapotrebe domaćinstava i ustanova od javnog značaja godišnje potroši oko 8.000 m 3 drvnogostatka. U ostalom delu Crne Gore dominantno je zastupljeno ogrevno drvo, pa su i količinekrupnog drvnog ostatka koje se koriste za potrebe domaćinstava simbolične.Aktuelno stanje u pogledu korišćenja ogrevnog drveta u Crnoj GoriNa osnovu rezultata proračuna potrošnje ogrevnog drveta u 2008.godini i registrovanog izvoza iuvoza, ukupna proizvodnja ovog drvnog sortimenta iznosila je 260.474 m 3 i u odnosu nastatistički evidentiranu proizvodnju bila je veća za 104.293 m 3 . Jedan od razloga zbog čegapostoje razlike između statističi evidentirane i stvarne proizvodnje ogrevnog drveta predstavljadelimično statističko evidentiranje izvršenih seča u privatnim šumama.Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatka iz vinogradarstva u Crnoj GoriS obzirom na činjenicu da Crna Gora raspolaže značajnim površinama pod vinovom lozom i da jevinogradarstvo značajna privredna grana to su značajni i potencijali u pogledu količina ienergetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u tom sektoru. U 2008.godini ukupna površinapod vinovom lozom u Crnoj Gori iznosila je 4.325 ha na kojoj se nalazilo 18,16 miliona grapevine plants. Na osnovu poznatih parametara o količinama drvne biomase po hektaru kojanastaje u procesu orezivanja vinove loze, godišnje u vinogradarstvu u Crnoj Gori nastane 12.543tone drvnog ostatka čija energetska vrednost iznosi 37.629 MWh.Zbirni pregled raspoloživih količina drvnog ostatka i njegove energetske vrednosti ušumarstvu, preradi drveta i vinogradarstvu u Crnoj GoriZbirni podaci pokazuju da je realno moguće proizvesti oko 426,4 hiljade MWh energije izraspoloživog drvnog ostatka u Crnoj Gori. U odnosu na ostvarenu proizvodnju električneenergije od 1.206 GWh u 2008.godini to predstavlja 35,4% što svakako nije zanemarljivo tim prešto Crna Gora uvozi značajne količine električne energije i drugih energenata. Stavljanjem ufunkciju i realizacijom raspoloživih količina drvne biomase za energetske potrebe daće seznačajan doprinos smanjenju energetske zavisnosti Crne Gore.Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

Ocena postojećih projektnih dokumenata i studija izvodljivosti koje su sprovele pojedineagencije i organizacije, a koje se odnose na instaliranje novih ili renoviranje postojećihsistema za zagrevanje gde postoji mogućnost da se drvo koristi kao gorivoOpšti zaključak koji se može definisati nakon sprovedenih istraživanja planskih dokumenata,inicijativa i fizibility studija jeste da je u Crnoj Gori dosta urađeno u području identifikacijepotencijala drvne biomase i njene kvantitativne i kvalitativne vrednosti, ali da u praksi još uveknema ozbiljnijih projekata niti primera njenog korišćenja za energetske potrebe u značajnijojmeri. Razlozi su brojni pri čemu pored onih koji su finansijske prirode potrebno je istaći i onekoji se odnose na ograničena i nedovoljna znanja i visok stepen međusektorske nesaradnje.Proces rekonstrukcije objekata od javnog značaja (škole, bolnice, domovi zdravlja, zgarde Vladei drugi) koji se odvija kroz nekoliko kreditnih linija koje koristi Crna Gora polazna je šansa zaotpočinjanje korišćenja drvne biomase kao energenta za potrebe grejanja ovih objekata.Ovotim pre što je u tom procesu poseban akcenat dat konverziji fosilnih goriva (koja se trenutnokoriste u ovim objektima) sa gorivima na drvnu biomasu. Takođe, u završnoj je fazi projekatrekonstrukcije sistema za daljinsko grejanje u Pljevljima u kome je planirano jedno CHPpostrojenje i prelazak sa uglja na goriva na drvnu biomasu u dve gradske toplane u ovoj opštini,što predstavlja važnu šansu za ubrzani razvoj tržišta drvnih goriva. Svemu navedenom potrebnoje dodati i jedno CHP postrojenje koje se planira u fabrici u Beranama.Za ova dva CHP postrojenja potrebno je ukupno oko 66.000 m 3 drvnog ostatka na godišnjemnivou što predstavlja 35,8% od ukupno raspoložive drvne biomase za proizvodnju energije uCrnoj Gori. Kada se ovim količinama dodaju i potrebe planirane toplane u Kolašinu (6.380 m 3 ) iškola koje su ušle u program koji se realizuje u okviru KfW projekta (5.762 m 3 ) ukupne potrebeza ova četiri sistema iznose 78.142 m 3 ili 42,4% od ukupno raspoložive količine drvnog ostatka uCrnoj Gori. Pri tom, potrebno je istaći da se trenutno sprovode aktivnosti na započinjanjurealizacije i nekih drugih projekata (Svetska banka i drugi) koji se odnose na rekonstrukcijeobjekata od javnog značaja sa mogućnošću uvođenja drvnih goriva. Ti projekti bi trebali da serealizuju tokom 2011.godine. Do trenutka završetka ovog Izveštaja nisu bili poznati detalji opotencijalnim potrebama tih objekata za energijom pa samim tim nisu postojale mogućnostiproračuna potreba za drvnim ostatkom.Imajući u vidu sve napred navedeno, treba biti oprezan kod planiranja potrošnje drvnog ostatkaza proizvodnju drvnih goriva u ostalim fabrikama kako se ne bi dogodilo da dođe dopredimenzioniranosti kapaciteta što bi prouzrokovalo brojne druge probleme.Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-xv-

Mogućnosti korišćenja drvnih goriva za potrebe grejanja ustanova od javnog značaja u CrnojGori u bliskoj budućnostiNa osnovu raspoloživih količina drvne biomase, definisan je model njene efikasne upotrebe satri zone u kojima je na najracionalniji način moguće organizovati proizvodnju pojedinih tipovadrvnih goriva i energije na bazi drvne biomase. U zoni jedan, u Pljevljima, racionalno jeorganizovati proizvodnju drvne sečke i peleta. U drugoj zoni u Beranama, najracionalnije jeorganizovati proizvodnju drvne sečke i kogeneracijski pogon za proizvodnju energije, a u zonitri u Nikšiću proizvodnju drvne sečke i peleta. Ovi centri snabdevali bi se drvnim ostatkom izsvoje neposredne okoline ali i iz drugih mesta čime bi bila pokrivena cela teritorija Crne Gore.Predloženi model rezultat je ne samo raspoloživosti drvne sirovine već i postojećih kapacitetaza preradu drveta kao i već započetih aktivnosti od strane određenih kompanija.Analiza tekuće konkurentnosti drvne industrije Crne GoreAnaliza tekuće konkurentnosti drvne industrije Crne Gore urađena je u kontekstu sagledavanjastrukture i karakteristika prerade drveta i pozicije drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnimizvoznim tržištima. Cilj analize sastojao se u sagledavanju tokova sirovine, njene potrošnje nadomaćem tržištu i pozicije proizvoda od drveta na glavnim izvoznim tržištima.Kada je u pitanju pozicija drvnih proizvoda iz Crne Gore na pojedinim tržištima, na bazi tokovatrgovine drvetom i proizvodima od drveta pojedinih zemalja i spoljnotrgovinske razmene CrneGore sa zemljama koje predstavljaju njena najznačajnija izvozna tržišta, analiza je pokazala da jeCrna Gora veoma mali snabdevač tih zemalja. To potvrđuju sledeći podaci. U odnosu na ukupanuvoz drveta i proizvoda od drveta Srbije uvoz iz Crne Gore predstavljao je 1,7%. U Italiji 0,07%,Egiptu 0,03% i Albaniji 1,9%.S obzirom na male količine u kojima se proizvode pojedini proizvodi kao i činjenicu da se oniizvoze u preko 26 zemalja dodatno se slabi njihova pozicija na onim tržištima na koja se izvoze unajvećoj meri. Kao posledica navedenog proizvodi od drveta iz Crne Gore ne mogu ostvaritiadekvatnu cenovnu konkurentnost u odnosu na proizvode koji se na ta tržišta uvoze iz drugihzemalja.S obzirom da se najveće količine drveta i proizvoda od drveta izvoze u Srbiju, Kosovo, Albaniju iEgipat to na tržištima ovih zemalja, za sada, ne postoje zahtevi prema tim proizvodima uOpportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-xvi-

-xviipogledusertifikovanog drveta, a i standardi i kriterijumi kvaliteta su prihvatljivi i mogu seispuniti od strane najvećeg broja preduzeća koja se bave izvozomKada je u pitanju Italija i druge zemlje Evropske unije situacija je drugačija. Iako u pojedinimdistributivnim kanalima, za sada, ne postavljaju zahteve da proizvodi od drveta koji se uvozeposeduju sertifikate o održivom gazdovanju (FSC, PEFC i drugi) u bliskoj budućnosti će to bitijedan od opštih uslova, a time i ograničenja za plasman proizvoda od drveta koji ne buduposedovali takve sertifikate. Zbog toga je potrebno nastaviti aktivnosti koje su započete upogledu sertifikacije šuma, i pored činjenice da se izvoze relativno male količine drveta iz CrneGore na tržište EU. U suprotnom preduzećima koja se bave izvozom proizvoda od drveta bio biotežan izvoz do te mere da bi on postao skoro nemoguć.Sertifikacija šuma predstavlja polaznu osnovu za aktivnosti sertifikovanja proizvoda preduzećaza preradu drveta kroz sertifikate u okviru lanca nadzora (chain of custody). Imajući u vidu da jeSavet Evropske unije 21.januara 2010.godine doneo dokument kojim se regulišu obavezedistributera drveta i proizvoda od drveta u EU koji distribuiraju te proizvode na tržište (br.5571/10), posedovanje ovakvih sertifikata postao je jedan od načina dokazivanja legalnogporekla drveta iz koga su izrađeni proizvodi koji se distribuiraju.U pogledu kriterijuma kvaliteta koje proizvodi od drveta moraju da ispune pred proizvođače uCrnoj Gori se u pojedinim slučajevima postavljaju strožiji kriterijumi u odnosu na kriterijumekvaliteta za pojedine proizvode koji su definisani EN standardima. Dva su osnovna razloga zaovakvu pojavu. Prvi, EN standrdi ne predstavljaju obavezujuće standarde za mnoge kategorijeproizvoda od drveta pa su trgovački zahtevi u brojnim slučajevima strožiji u odnosu nakriterijume koji su predviđeni EN standardima. Drugi razlog, predstavljaju male količine ukojima se proizvode i izvoze proizvodi od drveta iz Crne Gore zbog čega proizvođači i izvoznicinemaju jaku pregovaračku poziciju u odnosu na distributere ili proizvođače nameštaja kojimaisporučuju svoje proizvode.I pored činjenice da na tržištima zemalja EU postoje različitosti u pogledu primene odredbi ENstandard, preporuka Vladi jeste da se što pre usvoje i proglase kao nacionalni EN standardi zadrvo i proizvode od drveta. S druge strane, proizvođači finalnih proizvoda već su primorani dakoriste odredbe pojedinih EN standarda u svom poslovanju, počev od faze razvoja proizvoda(tolerancije, odsupanja, mere i drugo) do atestiranja tih proizvoda u akreditovanimlaboratorijama. Bez posedovanja odgovarajućih atesta domaći proizvođači finalnih proizvodanisu u mogućnosti da izvoze svoje proizvode u EU, pa ista obavljaju u akreditovanimlaboratorijama zemalja u koje izvoze.Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

Opšte je poznata činjenica da izvoznici proizvoda od drveta višeg stepena finalizacije u CrnojGori nemaju adekvatnu poziciju u podsticajima i fiskalnoj politici. Ne postoje suštinskiinstrumenti i mere koji bi favorizovali izvoz finalnih proizvoda od drveta. Neke od mera sunajčešće ekonomski neisplative za preduzeća u preradi drveta i proizvodnji nameštaja. Ovo timpre što se prilikom donošenja takvih mera ne uzima u obzir da su ove dve industrijske graneniskoakumulativne grane. Njihovu nisku akumulativnost dodatno pogoršavaju trendovi padacena finalnih proizvoda na svetskom tržištu s jedne, i rasta cena inputa proizvodnje i poslovanjas druge strane.Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro-xviii-

1. U V O D1.1. Povod za preduzimanje istraživanjaCrna Gora predstavlja jedinu zemlju u regionu Jugoistočne Evrope koja ima određenepotencijale za korišćenje drvne biomase u obliku drvnog ostatka za proizvodnju modernih drvnihgoriva (ne uzimajući u obzir tradicionalno korišćenje ogrevnog drveta za potrebe grejanja), a dase ti potencijali uopšte ne koriste ili se koriste u izuzetno maloj meri. Ova konstatacija seposebno odnosi na sektor šumarstva u kome nastaju relativno značajne količine drvnog ostatka uprocesu seče i izrade drvnih sortimenata.Navedena konstatacija predstavlja generalnu ocenu koja se nalazi u nekoliko studija i izveštajakoji su rađeni u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko godina, a čiji naručioci su bile domaćeinstitucije ili međunarodne organizacije. Pri tom, u svim tim dokumentima istraživani supotencijali drvne biomase, a time i drvnog ostatka koji nastaje u šumarstvu i preradi drveta,uzimajući u obzir njihove maksimalno moguće vrednosti, a bez ulaženja u problematiku realnodostupnih količina sa tehničkih, ekonomskih i ekoloških aspekata. Takođe u tim dokumentimanije bilo rezultata istraživanja tržišnih pogodnosti i potencijala za korišćenje drvnog ostatka zapotrebe energetskih sistema i proizvodnju drvnih goriva.Polazeći od prethodno iznetih činjenica nametnula se potreba sprovođenja detaljnijih istraživanjakako u segmentu realno raspoloživih količina drvnog ostatka za proizvodnju drvnih goriva tako iu segmentu tržišnih potencijala i pogodnosti za njihovo korišćenje u različitim energetskimsistemima. U tom smislu osnovni ciljevi su:- Identifikovati postojeće korisnike drvne biomase iz šuma u Crnoj Gori,- Istražiti i prezentovati realno raspoložive količine drvnog ostatka iz šumarstva i preradedrveta koje mogu biti stavljene u funkciju proizvodnje energije za potrebe energetskihsistema izvan ova dva sektora,- Dati ocenu postojećih projektnih dokumenata i studija izvodljivosti koje su sprovelepojedine agencije i organizacije, a koje se odnose na instaliranje novih ili renoviranjepostojećih sistema za zagrevanje gde postoji mogućnost da se drvo koristi kao gorivo,- Prikupiti precizne informacije o potrebama za energijom projekata koji se odnose nagrejanje objekata od javnog značaja u Crnoj Gori u bliskoj budućnosti,- Istražiti strukturu i karakteristike prerade drveta u Crnoj Gori u kontekstu korišćenjadrvne sirovine za proizvodnju proizvoda za potrebe domaćeg tržišta i- Identifikovati strukturu, vrednost izvoza i poziciju proizvoda od drveta iz Crne Gore naglavnim izvoznim tržištima.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 20-

Ovaj Izveštaj će predstavljati polazni element u procesu definisanja jednog velikog projekta čijicilj će biti praktična implementacija drvnih goriva u sistemima za grejanje objekata od javnogznačaja i podrška merama za razvoj tržišta drvnih goriva u Crnoj Gori.U izradi ovog Izveštaja korišćeni su podaci iz izveštaja i publikacija zvaničnih institucija,Uprave za šume Ministartsva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore, podloge zakartu iz Uprave za nekretnine Crne Gore, Jedinice za monitoring i planiranje MPŠV, podacipreduzeća koja se bave preradom drveta, javno dostupni dokumenti i strategije koji se odnose naenergetski sektor u Crnoj Gori kao i podaci i informacije dobijeni u proceu terenskog istraživanjai poseta kompanijama i ostalim zainteresovanim stranama (stackeholders).Izveštaj sadrži četiri poglavlja, zaključke sa preporukama, korišćenu metodologiju i spisakosoba, preduzeća i korišćene literature. U nastavku je dat kratak prikaz sadržaja pojedinihpoglavlja.U poglavlju 2 dat je prikaz rezultata istraživanja realno raspoloživih količina drvnog ostatka kojinastaje u šumarstvu i u preradi drveta koje se mogu staviti u funkciju proizvodnje drvnih gorivau Crnoj Gori. Rezultati su predstavljeni u kvantitativnim jedinicama mere, a date su i njihoveenergetske vrednosti (jedinične i ukupne). U okviru ovog poglavlja dat je i kratak prikazkolilčine drvnog ostatka koji nastaje u vinogradarstvu s obzirom da Crna Gora raspolaže savelikim površinama pod vinovom lozom.Poseban segment u ovom poglavlju predstavljalaju rezultati sitraživanja aktuelnog stanja ikoličina ogrevnog drveta koje se koristi kao gorivo u domaćinstvima i institucijama od javnogznačaja (škole, bolnice, domovi zdravlja i druge).Poglavlje 3 obuhvata pregled dosada urađenih i trenutno aktuelnih studija, projekata i ostalihdokumneta koji su rezultat aktivnosti domaćih institucija i kompanija ili međunarodnihorganizacija koje su sprovedene ili se trenutno sprovode u području obnovljivih izvora energije uCrnoj Gori. Cilj sprovođenja opisanih aktivnosti sastojao se u identifikaciji mogućnosti ipotencijala za korišćenje drvnih goriva u sistemima od javnog značaja u Crnoj Gori.Pregled objekata od javnog značaja koji su ušli u program rekonstrukcije domaćih ilimeđunarodnih instutucija ili organizacija u kojima je moguće izvršiti konverziju fosilnih gorivasa drvnim gorivima dat je u poglavlju 4. Pored toga, poglavlje obuhvata i rezultate komparativneanalize potrošnje goriva po količini i vrednosti u izabranim objektima od javnog značaja i efektezamene postojećih sa drvnim gorivima (drvnom sečkom, briketom i peletama).U okviru ovog poglavlja predložen je model potpunog i efikasnog korišćenja drvnog ostatka uCrnoj Gori sa pratećim obrazloženjima.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 21-

U poglavlju 5 data je analiza tekuće konkurentnosti drvne industrije Crne Gore koja je urađena ukontekstu sagledavanja strukture i karakteristika prerade drveta i pozicije drvnih proizvoda izCrne Gore na glavnim izvoznim tržištima.1.2. Korišćena metodologijaU istraživanjima za potrebe ovog Izveštaja korišćena je standardna metodološka osnova u kojojsu metode terenskog istraživanja, intervjui i analiza i obrada dostupnih literaturnih izvora istatističkih podataka predstavljale osnovne metode. Od posebnih metoda, za potrebe ovogIzveštaja, korišćena je SWOT analiza. Pored toga za potrebe Izveštaja korišćeni su primeri,skustva i preporuke iz zemalja u okruženju kao i iz Italije, Austrije i Finske. Nakon sticanjasveobuhvatne slike o svim pitanjima vezanim za drvnu biomasu, Izveštaj je rađen u procesu kojije obuhvatao brojne sastanake sa svim zainteresovanim stranama kako u preradi drveta išumasrtvu tako i u institucijama sistema i rukovodiocima objekata od javnog značajapotencijalnim kosrisnicima drvnih goriva kako bi se prikupili ulazni podaci, postigli potrebnikonsenzusi i stavovi glavnih učesnika.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 22-

2. IDENTIFIKACIJA POSTOJEĆIH KORISNKA DRVNE BIOMASE IZ ŠUMA U CRNOJ GORICrna Gora predstavlja jedinu zemlju u regionu Jugoistočne Evrope koja ima određenepotencijale za korišćenje drvne biomase u obliku drvnog ostatka za proizvodnju energije, a da seti potencijali uopšte ne koriste ili se koriste u izuzetno maloj meri. Ova konstatacija se posebnoodnosi na sektor šumarstva u kome nastaju relativno značajne količine drvnog ostatka u procesuseče i izrade drvnih sortimenata.Za sagledavanje količina i energetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u sektoru šumasrtvamože se poći od analize potencijala ili od analize rezultata i parametara koji se ostvaruju upraksi. I jedan i drugi način imaju svoje prednosti i nedostatke. Analiza potencijala pokazujemogućnosti za korišćenje drvne biomase koja se u praksi, skoro po pravilu, retko ostvaruje upotpunosti iz brojnih razloga. Ipak ova vrsta analize je korisna iz razloga kreiranja politike idefinisanja mera koje će biti preduzimane u cilju realizacije potencijala u što većoj meri. Takođe,potencijali drvne biomase često se koriste u svrhu poređenja sa potencijalima drugih obnovljivihizvora i u tom smislu sagledavanja njenog mesta, uloge i značaja.Analiza pokazatelja i parametara koji se ostvaruju u praksi korisna je u smislu sagledavanjarealno raspoloživih količina, posebno u kratkoročnom vremenskom periodu, koje se odmahmogu staviti u funkciju proizvodnje energije.Za analizu raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u sektorušumarstva u Crnoj Gori pošlo se od planiranog etata i planiranih procenata iskorišćenja drvnesirovine u toku seče i izrade drvnih sortimenata. U tom smislu planskim dokumentima Uprave zašume Crne Gore definisan je godišnji etat u iznosu od 717.568 m 3 bruto drvne zapremine (tabela1). Prema istim dokumentima planirani procenat drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče iizrade drvnih sortimenata četinara iznosi 20%, a lišćara 19% (u obzir su uzete karakteristikesastojina, drvnih vrsta, kvaliteta staništa i drugi parametri). Pri tom, u obzir je uzeta i činjenicada nije moguće iskoristiti celokupan drvni ostatak i staviti ga u funkciju proizvodnje energijezbog toga što u nekim područjima ekonomski nije isplativo njegovo sakupljanje i izvlačenje kaoi da se u procesu usušivanja tokom vremena, a nakon završetka procesa izrade drvnihsortimenata, gubi određena količina drvne mase. Za proračune u ovom izveštaju usvojeni surezultati terenskih istraživanja koja su obavljena u Jugozapadnom delu Srbije na četinarskim ilišćarskim sastojinama za potrebe jedne studije koja se odnosila na mogućnosti korišćenja drvnebiomase za potrebe proizvodnje energije za grejanje ustanova od javnog značaja tog regiona.Prema rezultatima navedene Studije realno se može koristiti 10-11% drvnog ostatka za energijuu odnosu na njegovu ukupnu planiranu količinu.Na osnovu prethodno iznetih elemenata u tabelama 1 i 2 predstavljene su tehnički raspoloživekoličine drvnog ostatka u sektoru šumasrtva u Crnoj Gori i njegova energetska vrednostzasnovane na planiranom etatu i usvojenim procentima iskorišćenja drvne sirovine u procesuseče i izrade drvnih sortimenata.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 23-

Tabela 1. Planirani etat i tehnički raspoloživ drvni ostatak u procesu seče i izrade drvnih sortimenata u Crnoj GoriVlasništvoPlanirana bruto masa za seču u m 3 Planirani procenat otpatka 1 (%)Tehnički raspoloživ drvni ostatak 2za proizvodnju energije m 3 **Četinara Lišćara UkupnoČetinara(20%)Lišćara(19%)Ukupno Četinara Lišćara UkupnoDržavnešumePrivatnešume294.828 247.377 542.205 58.966 47.002 105.968 29.483 23.501 52.98479.808 95.555 175.363 15.962 18.155 34.117 7.981 9.077 17.058Ukupno 374.636 342.932 717.568 74.928 65.157 140.085 37.464 32.578 70.042Izvor: Uprava za šume MPŠV, Podgorica; **Kalkulacije bazirane na iznosu od ½ od planirane količine drvnog otpatka1 Planirani šumski drvni ostatak predstavlja drvni ostatak koji se dobija kao razlika između bruto i neto drvne zapremine u dubećem stanju. Sama odrednica planiranigovori da se radi o drvnom ostatku koji se planira u okviru planskih dokumenata i zbog toga se često u praksi naziva i teoretski drvni ostatak.2 Tehnički raspoloživ šumski drvni ostatak predstavlja onu količinu drvne zapremine koja nastaje u procesu seče i izrade drvnih sortimenata koja je po svojimdimenzijama, količini i ekonomskoj isplativosti realno raspoloživa za dalju preradu u drvna goriva (najčešće u drvnu sečku). U odnosu na planirani drvni ostataktehnički raspoloživ drvni ostatak je manji za iznos drvne zapremine koja se nalazi u sortimentima koji po svojim dimenzijama i količini nisu ekonomski isplativi zasakupljanje i dalju preradu (iglice, lišće, tanke grane, delovi vrhova stabala i drugi).Napomena 1. Podaci o planiranoj bruto drvnoj zapremini posečenog drveta i planiranom procentu of residue za potrebe kalkulacija u ovom Izveštaju usvojeni su izplanskih dokumenata Uprave za šume pri Ministartsvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Crne Gore.Napomena 2. Podaci o veličini tehnički raspoloživog drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče i izrade šumskih sortimenata u šumarstvu usvojeni su iz Studije okomercijalnom korišćenju drvnog ostatka iz šumarstva i prerade drveta za ekonomski razvoj opština u Jugozapadnoj Srbiji. Imajući u vidu da se geografskiposmatrano ove opštine graniče sa Crnom Gorom to su i struktura i stanje šuma u ovom delu Srbije slični strukturi i stanju šuma u severnom delu Crne Gore.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 24-

Tabela 2. Energetska vrednost tehnički raspoloživog drvnog ostatka na bazi planiranog etata u Crnoj GoriVlasništvoTehnički raspoloživ drvniostatak za proizvodnjuenergije m 3Količina drvne sečke 3 koju jemoguće prizvesti na osnovutehnički raspoloživog drvnogostatka (nasipni m 3 )Energetska vrednostdrvne sečke 4 ukWh/nasipnom m 3(Vlažnost=40%)Količina energije na bazi mogućekoličine drvne sečke u MWhČetinara Lišćara Četinara Lišćara Četinara Lišćara Četinara Lišćara UKUPNODržavnešume29.483 23.501 73.707 58.75355.575 61.456 117.031Privatnešume754 1.0467.981 9.077 19.953 22.692 15.045 23.736 38.781Ukupno 37.464 32.578 93.660 81.445 70.620 85.192 155.812Izvori: 1. Seča u 2008., MONSTAT, Podgorica; 2. Uprava za šume3 Za potrebe izračunavanja količine drvne sečke koja se može dobiti iz 1 m 3 drvnog ostatka usvojen je odnos 1:2,5 odnosno iz 1 m 3 može se dobiti 2,5 nasipnih m 3drvne sečke.4 Energetska vrednost drvnog ostatka koja je korišćena u kalkulacijama u ovom Izveštaju obuhvata tzv. donju toplotnu moć odnosno minimalnu energetsku vrednostza datu vrstu drveta i sortimenta pri navedenoj vlažnosti.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 25-

Na bazi parametara i izvedenih kalkulacija čiji su rezultati predstavljeni u tabelama 1 i 2 može seizvesti osnovni zaključak da se u energetske svrhe iz sektora šumasrtva može staviti u funkciju70.042 m 3 drvnog ostatka čija energetska vrednost iznosi 155.812 MWh uz uslov da se planirani etatrealizuje u potpunosti.Međutim, analiza podataka o registrovanim sečama drveta i proizvodnji drvnih sortimenata uposlednjih pet godina u Crnoj Gori pokazuje da se planirani etat nije realizovao u potpunosti. Takonpr. u 2008.godini ukupne seče iznosile su 595.195 m 3 bruto drvne mase 5 što je manje za 122.373m 3 u odnosu na planirani etat. Brojni su razlozi zbog kojih je realizovana seča drveta bila manja uodnosu na planirani etat, od kojih se posebno izdvajaju: način prodaje drveta, tehničke mogućnosti iorganizacija koncesionara, tržišni uslovi (promenljivost ponude i potražnje), cene i drugi.Iz navedenih razloga potrebno je sagledati realno raspoložive količine drvnog ostatka koje sedobijaju na osnovu godišnje realizovanih seča i izrade drvnih sortimenata. U tom smislu kao baznagodina izabrana je 2008.godina zbog činjenice da je u 2009.godini došlo do smanjenja seče i izradedrvnih sortimenata za 21,1%% zbog efekata svetske ekonomske krize.U tabeli 3 predstavljeni su rezultati kalkulacije raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnogostatka iz šumasrtva bazirani na realizovanom obimu seča u 2008.godini korišćenjem istemetodologije kao za proračune u tabelama 1 i 2.Na osnovu realizovanog obima seča u 2008.godini tehnički raspoloživa količina drvnog ostatka izsektora šumarstva koja se može staviti u funkciju dobijanja energije iznosi 58.306 m 3 , a njegovaenergetska vrednost pri usvojenim parametrima (vlažnost i vrsta drveta) iznosi 126.673 MWh 6 .Navedene količine i energetska vrednost su realno raspoložive količine što je od značaja za procesizrade energetskih bilansa u smislu bilansiranja energije iz različitih izvora. Iz navedenog razloga unastavku, za potrebe ovog Izveštaja, korišćene su količine i energetska vrednost drvnog ostatka izsektora šumasrtva koji je realno raspoloživ za potrebe energije u Crnoj Gori.5 Navedena količina bruto drvne mase preuzeta je iz publikacije Sječa u 2008. čiji je izdavač MONSTAT. Međutim,prema podacima Uprave za šume ukupna seča u 2008.godini iznosila je 665.376 m 3 . Do razlike je najverovatnije došlozbog neevidentiranih sanitarnih seča od strane zvanične statistike. Ipak za potrebe daljih analiza u ovom izveštajuusvojen je obim seča koji je dat u zvaničnoj statistici imajući u vidu da se sanitarne seče obavljaju po potrebi.6 Ukupni potencijali za proizvodnju energije iz drvne biomase u šumama u Crnoj Gori (zbirno državne i privatne šume) procenjeni suna 2,3 miliona MWh (Weinreich A., 2010). Ovaj iznos predstavlja maksimalno moguću vrednost energije i uključuje energiju izogrevnog drveta i drvnog ostatka koji nastaje u sektoru šumarstva. S obzirom da iz tehničkih ali i ekonomskih i ekoloških razloga nijemoguće iskoristiti u potpunosti svaki kubni metar drvne biomase koja se planira u planskim dokumentima, istraživanja su pokazala dase iz tehnički (realno) raspoložive količine drvne biomase u šumarstvu u Crnoj Gori može dobiti oko 1,2 miliona MWh energije nagodišnjem nivou. Pri tom, 1,07 miliona MWh predstavlja energija iz ogrevnog drveta, a 0,13 miliona MWh energija iz drvnog ostatkakoji nastaje u procesu seče i izrade drvnih sortimenata.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 26-

Tabela 3. Raspoložive količine i energetska vrednosti drvnog ostatka iz šumarstva bazirani na realizovanom obimu seča u 2008.godini uCrnoj GoriVlasništvoOstvareni obim seča ubruto iznosu 7Tehnički raspoloživ drvniostatak za proizvodnjuKoličina drvne sečke kojuje moguće prizvesti naKoličina energije na bazi mogućekoličine drvne sečke u MWh(m 3 )energije (m 3 )osnovu tehničkiraspoloživog drvnog ostatka(nasipnih m 3 )Četinari Lišćari Četinari Lišćari Četinari Lišćari Četinari Lišćari UKUPNODržavnešume260.393 141.795 26.039 13.471 65.097 33.677 49.083 35.193 84.276Privatnešume92.213 100.794 9.221 9.575 23.053 23.938 17.382 25.015 42.397Ukupno 352.606 242.589 35.260 23.046 88.150 57.615 66.465 60.208 126.673Izvori: Seča u 2008., MONSTAT, Podgorica; 2. Uprava za šume ; Usvojena energetska vrednost drvne sečke u kWh/nasipnom m 3 (Vlažnost=40%): smrča=733 kWh,bukva =1.015 kWh7 Ostvareni obim seča predstavlja drvnu zapreminu u bruto iznosu koja je evidentirana kao posečeno drvo.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 27-

2.1. Aktuelno stanje u pogledu raspoloživih količina drvne biomase u industrijskojpreradi drveta u Crnoj GoriZa sagledavanje stanja u pogledu količina i potrošnje drvnog ostatka koji nastaje u pilanskoj preradidrveta u Crnoj Gori neophodno je poći od raspoloživih podataka o evidentiranoj seči i strukturiproizvedenih šumskih sortimenata, njihovoj spoljnotrgovinskoj razmeni i potrošnji. U tom smislu,za potrebe analiza u ovom izveštaju izabrana je 2008.godina kao referentna iz razloga što je2009.godina bila izrazito nepovoljna za najveći broj preduzeća u preradi drveta u Crnoj Gori zbogefekata globalne ekonomske krize. To potvrđuju i podaci o padu ukupne industrijske proizvodnjekao i smanjenje seče drveta za 21,1% u 2009.godini.U 2008.godini ukupna potrošnja industrijskog i tehničkog drveta u Crnoj Gori iznosila je 328.857m 3 (neto mase) od čega 274.993 m 3 četinarskih i 53.864 m 3 lišćarskih sortimenata (tabela 4).Tabela 4. Proizvodnja, izvoz, uvoz i potrošnja industrijske i tehničke oblovine u Crnoj Gori u2008.godiniIndustrijsko i tehničko drvo 8ČetinariLišćariUKUPNOm 3Proizvodnja* 317.016 55.744 372.760Izvoz 48.007 1.887 49.894Uvoz 5.984 7 5.991Potrošnja 274.993 53.864 328.857*Državne i privatne šumeIzvori: 1. Uprava za šume; 2. Seča u 2008. MONSTAT, Podgorica; 3.Spoljna trgovina, MONSTAT, Podgorica. 2008.; 4.Kalkulacije autoraUzimajući u obzir navedene količine industrijske i tehničke oblovine koje su utrošene u preradidrveta u Crnoj Gori u 2008.godini, kao i prosečne procente iskorišćenja i strukturu učešća krupnog isistnog ostatka u pilanskoj preradi drveta, u tabeli 5 predstavljeni su podaci o količini i strukturidrvnog ostatka koji je nastao u industrijskoj preradi drveta u Crnoj Gori.8 Industrijsko drvo obuhvata svo oblo drvo osim ogrevnog drveta. Najčešće se radi o trupcima za rezanje i furnir,celuloznom drvetu i drvetu za ostalu industrijsku upotrebu. Jedinica mere su m 3 kompaktnog drveta bez kore. Tehničkodrvo najčešće obuhvata oblo drvo namenjeno za rezanu građu, furnir i celulozu.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 28-

Tabela 5. Potrošnja industrijske i tehničke oblovine u primanoj preradi drveta u Crnoj Gori i struktura i količina drvnog ostatka i njegovaenergetska vrednostOstvarena potrošnjaindustrijskog i tehničkogdrveta u 2008.g.u neto iznosu(m 3 )Struktura i količina drvnog ostatka izprimarne prerade drveta nastala preradomindustrijskog i tehničkog drveta(m 3 )ČetinariLišćariUkupnakoličinadrvnogostatka izprimarnepreradedrveta(m 3 )Mogući iznosenergije nabaziraspoloživekoličinedrvnog ostatkaiz primarneprerade drveta(MWh)Mogući iznosenergije nabazi drvnogostatka izfinalnepreradedrveta(MWh)*Ukupaniznosenergije(MWh)ČetinariLišćariKrupniostataku m 3Sitniostataku m 3Krupniostataku m 3Sitniostataku m 3274.993 53.864 60.498 35.379 14.004 10.232 120.113 236.902 50.819 287.721Izvori: 1.Seča u 2008., MONSTAT, Podgorica; 2. Uprava za šume, 3. Kalkulacije autora* Kalkulacija bazirana na količini od 20.000 m 3 drvnog ostatka u procesu prerade 30.000 m 3 rezane građe u 2008.godini.Napomena 1. Procenti iskorišćenja četinarske i lišćarske oblovine kao i struktura učešća krupnog i sitnog ostatka iz industrijske prerade drveta dobijeni iz preduzećatokom sprovođenja terenskih istraživanja za potrebe ovog izveštaja i kao takvi predstavljaju prosečne vrednosti.Napomena 2: Energetska vrednost drvnog ostatka u kWh/m 3 : (Vlažnost=40%): 1m 3 četinari = 1.829 kWh, lišćari= 2.538 kWh; (Vlažnost 12%): 1m 3 četinari= 2.093 kWh, lišćari=3.025 kWh.Napomena 3. Za proračun drvnog ostatka koji nastaje u finalnoj preradi drveta izabran je primer finalizacije 7.200 m 3 rezane građe bukve u mašinski obrađene elemente za nameštajpreduzeća iz Srbije. Od polaznih 7.200 m 3 rezane građe u prvoj fazi se dobije 3.024 m 3 grubo obrađenih elemenata za nameštaj i 720 m 3 frize za parket. Od 3.024 m 3 grubo obrađenihelemenata u drugoj fazi obrade se dobije 1.890 m 3 mašinski obrađenih elemenata od kojih se u daljim fazama tehnološkog procesa dobijaju finalni proizvodi (nameštaj). U odnosu napolaznu količinu rezane građe (7.200 m 3 ) njeno ukupno iskorišćenje iznosi 36,25% ili 1.890 m 3 + 720=2.610 m 3 .Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 29-

Pored podataka o veličini i strukturi drvnog ostatka u tabeli 5 predstavljeni su i podaci o njegovojenergetskoj vrednosti i to posebno u primarnoj, a posebno u finalnoj preradi drveta. Zaizračunavanje energetske vrednosti drvnog ostatka u primarnoj preradi drveta usvojena je minimalnaenergetska vrednost 1 solid m 3 četinarskog i lišćarskog drvnog ostatka pri vlažnosti od 40%, a zaenergetsku vrednost drvnog ostatka u finalnoj preradi drveta pri vlažnosti od 12%. Usvojenevrednosti vlažnosti drvnog ostatka su najčešće zastupljene u praksi, što znači da postoje primeriznatno niže ali i nešto veće vlažnosti drvnog ostatka koji se može naći u preduzećima.Pored toga potrebno je naglasati da su navedene količine i vrednosti koje su predstavljene u tabeli 5minimalni što je u skladu sa usvojenim pristupom u ovom Izveštaju da se istraže i analizirajukoličine koje su realno dostupne za potrošnju u energetske svrhe ne uzimajući u obzir potencijalnoveće količine i vrednosti koje svakako postoje ali se još uvek ne koriste iz različitih razloga.Polazeći od podataka o strukturi, veličini i energetskoj vrednosti drvnog ostatka koji nastaje uindustrijskoj preradi drveta kao i od njenih vlastitih potreba za energijom samo po sebi se nametnulopitanje koliko drvnog ostatka je realno moguće ponuditi tržištu odnosno staviti u funkcijuproizvodnje energije bilo toplotne ili električne koja bi se koristila za potrebe grejanje objekata odjavnog značaja ili potrošnju u domaćinstvima. U tom smislu u nastavku su predstavljeni rezultatisprovedenih istraživanja u toku aprila i maja 2010.godine na celoj teritoriji Crne Gore. Najpre suistražene potrebe preduzeća za industrijsku preradu drveta pre svega za toplotnom energijom i s timu vezi potrebna količina drvnog ostatka za sopstvene potrebe.U prvom kvartalu 2010.godine primarnom preradom drveta u Crnoj Gori bavilo se 138 preduzeća odčega 67 preduzeća na području opštine Rožaje. Osnovna karakteristika najvećeg broja preduzeća zaprimarnu preradu drveta jeste da su to mala i srednja preduzeća. Samo pet preduzeća spada u grupuvelikih preduzeća sa preradom trupaca iznad 15.000 m 3 na godišnjem nivou. Druga važnakarakteristika preduzeća u primarnoj preradi drveta jeste da se oni dominantno snabdevaju drvnomsirovinom iz državnih šuma putem koncesija (jednogodišnjih i višegodišnjih). Prostorni raspored ikoličine drvne sirovine po pojedinim preduzećima dat je na slici 1.Druga važna karakteristika preduzeća koja se bave primarnom preradom drveta jeste dominantnozastupljen nizak stepen finalizacije proizvoda. Sa izuzetkom preduzeća Javorak u Nikšiću, ŠIPPolimlje u Beranama, Vektra-Jakić u Pljevljima i nekoliko malih preduzeća na području opštineRožaje koja se bave preradom trupaca i proizvodnjom polufinalnih (šper ploče, lamelirani nosači) ifinalnih proizvoda od drveta (nameštaj, drvene kuće) ostala preduzeća se bave isključivoproizvodnjom rezane građe. Pri tom od ukupnog broja preduzeća u primarnoj preradi drveta svega 9preduzeća poseduje sušare i parionice.Prema sprovedenim terenskim istraživanjima ukupan kapacitet instalisanih sušara za veštačkosušenje rezane građe u tih devet preduzeća iznosio je oko 1520 m 3 (zavisno od dimenzija rezanegrađe i stepena zapunjenosti sušara), a parionica za rezanu građu 173 m 3 .Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 30-

Slika 1. Prostorni raspored preduzeća i količine drvne sirovine na osnovu koncesionih ugovora u2008.godini (Izradio: Aleksandar Stijović, CMMU / MPŠV. Podloga za kartu: Uprava za nekretnineCrne Gore)Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 31-

I pored skromnih kapaciteta za sušenje drveta važna karakteristika stanja u ovoj oblasti jeste ičinjenica da znatan broj sušara nije bio u funkciji tokom obilaska preduzeća (sušare u lošem stanju,nedostatak instrumenata i uređaja i drugo).Ipak, za sagledavanje energetskog bilansa i potreba preduzeća primarne prerade drveta za toplotnomenergijom u kalkulacijama su uzete njihove maksimalne potrebe za grejanje prostorija i parenje isušenje rezane građe (kao da su sve sušare i parionice u funkciji) uzimajući u obzir i gubitkeenergije odnosno sa usvojenim stepenom korisnog dejstva termo-energetskih sistema od 0,7.Na osnosvu navedenih polaznih elemenata maksimalna potreba za toplotnom energijom u primarnojpreradi drveta iznosi 66.314 MWh na godišnjem nivou. Za ovu količinu toplotne energije potrebnoje 28.814 m 3 drvnog ostatka od četinarskog drveta sa energetskom vrednošću od 1.611 kWh/prm savlažnošću od 40%. U odnosu na ukupnu količinu dobijenog drvnog ostatka u 2008.godini od120.113 m 3 to predstavlja svega 24% što znači da se ostatak od 91.299 m 3 mogu ponuditi tržištu ilistaviti u funkciju proizvodnje energije za potrebe energetskih sistema izvan primarne prerade drveta.Od ukupno potrebne količine drvnog ostatka od 28.814 m 3 potrebe fabrike ŠIP Polimlje u Beranamasu 12.980 m 3 , a fabrike Javorak u Nikšiću oko 2.300 m 3 što čini 53% od ukupnih potreba za drvnimostatkom primarne prerade drveta u Crnoj Gori.Na osnovu sprovedenih istraživanja obilaskom svih preduzeća za primarnu preradu drveta kojaimaju instalisane sušare i parionice stvarna potrošnja toplotne energije za grejanje i tehnološkepotrebe u 2008.godini iznosila je oko 32.000 MWh što je predstavljalo 48,3% od maksimalnopotrebne energije. Za ovu kolilčinu proizvedene energije utrošeno je oko 14.000 m 3 drvnog ostatka(kalkulisan četinarski drvni ostatak sa energetskom vrednošću od 1.611 kWh/prm za M=40%) što jepredstavljalo svega 11,8% u odnosu na ukupnu količinu drvnog ostatka dobijenog u procesuprimarne prerade drveta u toj godini.Na osnovu prethodnih pokazatelja može se zaključiti da:- pri maksimalnoj potrošnji toplotne energije za potrebe preduzeća u primarnoj preradi drvetatržištu i energetskim sistemima izvan primarne prerade može se ponuditi količina od oko91.000 m 3 drvnog ostatka. Navedena količina može biti upotrebljena jednim delom zaproizvodnju drvnih peleta i briketa (sitni drvni ostatak), a drugim delom za proizvodnjudrvne sečke ili za potrebe CHP postrojenja o čemu postoji plan preduzeća u Beranama.- stvarna potrošnja toplotne energije za grejanje prostorija i tehnološke potrebe preduzećaprimarne prerade drveta u 2008.godini bila je na nivou 48,3% u odnosu na maksimalnopotrebnu energiju što znači da je za potrebe tržišta i energetskih sistema izvan primarneprerade drveta ostalo 106.113 m 3 drvnog ostatka;- imajući u vidu aktuelno stanje opreme, instalacija i sušioničkih kapaciteta u preduzećima uprimarnoj preradi drveta, nepovoljne kamatne stope banaka za investiciona sredstva kao iostale faktore, realno je kalkulisati količine od oko 106.000 m 3 na godišnjem novou drvnogMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 32-

ostatka iz primarne prerade drveta koji se može ponuditi tržištu i energetskim sistemimaizvan primarne prerade u narednih pet godina;- navedenim količinama drvnog ostatka iz primarne prerade drveta u Crnoj Gori moguće jedodati i oko 20.000 m 3 drvnog ostatka koji nastaje u finalnoj preradi drveta što sve zajednodaje iznos od oko 126.000 m 3 ;- u skladu sa usvojenom metodologijom i elementima koji su dati u okviru tabele 5 ukupnomoguća količina energije iz drvnog ostatka koji je nastao u industrijskoj preradi drveta u2008.godini, a koji je mogao biti ponuđen tržištu ili energetskim sistemima izvan preradedrveta iznosila je 262.091 MWh (tabela 6).Tabela 6. Proračun energije iz drvnog ostatka koja je mogla biti ponuđena tržištu ili energetskimsistemima izvan prerade drveta u 2008.godiniUkupna količinaVrsta drvnog ostatkaKoličina drvnogostatka u m 3Energetskavrednost ukWh/m 3 solidwoodenergije koja je moglabiti ponuđena tržištu ilienergetskim sistemimaizvan prerade drveta uMWhPrimarna prerada drvetaČetinari 81.877* 1.829 149.753Lišćari 24.239 2.538 61.519Ukupno 106.116 211.272Finalna prerada drveta**Četinari 9.909 2.093 20.740Lišćari 9.944 3.025 30.079Ukupno 19.853 50.819SVEGA 125.969 262.091*Umanjeno za iznos od 14.000 m 3 za potrebe primarne prerade drveta (95.877-14.000=81.877 m 3 )** Procenjene količine i kao takve predstavljaju minimalne količine utrošene u finalnoj preradi drveta (u obzir uzeta ičinjenica da veliki broj preduzeća u finalnoj preradi drveta koriste drvni ostatak za sopstvene potrebe pa navedenakoličina predstavlja količinu koju je moguće ponuditi tržištu)Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka iz tabele 5Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 33-

2.2. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvne biomase koja nastaje uindustrijskoj preradi drveta u Crnoj GoriZnačajne količine drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče drveta i izrade šumskih sortimenatatrenutno ostaju i propadaju u šumi. Ista situacija je i sa drvnim ostatkom koji nastaje u procesuprerade drveta, posebno u pilanama, koji se odlaže na deponije pored samih fabrika ili se pali. U tomsmislu postoji nekoliko crnih tačaka (lokacija) u Crnoj Gori koje predstavljaju ozbiljan ekološkiproblem jer su količine drvnog ostatka (najviše piljevine) tako velike da će za njihovo čišćenje bitineophodna značajna finansijska sredstva i napori Vlade i lokalnih samouprava (sl.2 i 3).Slika 2. Drvni ostaci jedne od pilana koja predstavlja crnu ekološku tačku u Crnoj Gori(foto Glavonjić B., april 2009.g.)U poslednje dve godine postoje mali pomaci u korišćenju krupnog drvnog ostatka koji nastaje upilanskoj preradi drveta u smislu njegove prodaje lokalnom stanovništvu za grejanje, pečenje rakije iostale potrebe, ali i pored toga još uvek ostaju značajne količine drvnog ostatka koje se ne koriste.Ova konstatacija se posebno odnosi na sitni drvni ostatak (piljevinu) koji predstavlja veliki problemza najveći broj preduzeća.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 34-

Slika 3. Mapa lokacija u Crnoj Gori koje predstavljaju veliki ekološki problem sa aspekta količinedrvnog ostatka koji je odložen ili se odlaže nekontrolisano na otvorene deponijePostoji nekoliko lokacija na kojima se nalaze ogromne količine deponovane piljevine stare preko 20godina. Pri tom na tri lokacije nalaze se količine od oko 30.000 m 3 piljevine (kao na slici 2), dok naostalim lokacijama su nešto manje količine stare do deset godina. Procena autora ovog izveštaja jeda trenutno u Crnoj Gori postoji oko 120.000 m 3 piljevine koja je lagerovana na deponijamaneposredno uz same pilane. Od te količine na tri lokacije se nalazi oko 90.000 m 3 dok ostatakpredstavljaju manje deponije koje se takođe nalaze uz same pilane (slika 4) jer su opštinske vlastizabranile njeno odlaganje na gradske deponije kao i njeno paljenje. Međutim, uprkos zabranipaljenja mnogi pilanari suočeni sa velikim problemom odlaganja piljevine povremeno ipak vršenjeno spaljivanje i za takav čin plaćaju, za sada, samo novčane kazne.Posmatrano sa aspekta korišćenja piljevine za proizvodnju goriva na bazi drveta, i pored činjeniceda postoji preko 120.000 m 3 lagerovane piljevine, najveće količine ipak nisu upotrebljive zaproizvodnju drvnih briketa ili peleta iz razloga što je piljevinu, usled dugotrajnog stajanja iizloženosti različitim atmosferskim uslovima, u velikoj meri zahvatio process truljenja. Porednavedenog na takvim deponijama je odlagan i razni mehanički otpad (kamen, metalni delovi, limovii drugo) što dodatno komplikuje process njenog korišćenja za proizvodnju drvnih goriva.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 35-

Slika 4. Deponija piljevine stara oko pet godina (foto: Glavonjić B., april 2009.g.)Koju količinu piljevine koja se trenutno nalazi na deponijama je zaista moguće koristiti zaproizvodnju goriva na bazi drveta teško je proceniti. U svakom slučaju piljevinu koja se nalazi nadeponijama starim oko pet godina moguće je koristiti u velikoj meri za proizvodnju drvnih goriva. Uovom trenutku problem je što ne postoje pogoni za proizvodnjuu drvnih peleta u Crnoj Gori, dok supogoni za proizvodnju drvnih briketa sa takvom tehnologijom koja nema mogućnost proizvodnjevelikih količina (ukupna proizvodnja drvnih briketa u Crnoj Gori je oko 600 tona na godišnjemnivou). S druge strane transport piljevine u Srbiju ili druge zemlje u okruženju u kojima postojefabrike za proizvodnju drvnih peleta je dosta skup ne samo zbog visokih transportnih troškova već izbog skupih carinskih procedura sa obe strane granice (fitosanitarna uverenja, špediterski i drugitroškovi).Imajući u vidu napred navedeno neophodno je da Vlada u što kraćem vremenskom periodupreduzme aktivnosti na uspostavljanju tržišta drvne biomase. Ovo tim pre što problem ne predstavljasamo drvni ostatak koji nastaje u preradi drveta već problem predstavlja i drvni ostatak koji nastajeu šumarstvu kao i drvo lošeg kvaliteta koje je korišćeno u fabrikama iverice i celuloze dok su oneradile. Danas je to postao veliki problem koncesionarima jer im se računa u koncesione kvote zakoje treba da plaćaju godišnje koncesione naknade, a koncesionari ga ne koriste jer nemaju tržište zadrvo lošijeg kvaliteta.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 36-

2.3. Korišćenje drvnog ostatka iz industrijske prerade drveta za potrebedomaćinstava i ustanova od javnog značaja u Crnoj GoriPored lokalnog stanovništva krupniji drvni ostatak kupuju i škole, bolnice i domovi zdravlja koji imu najvećem broju slučajeva služi za potpalu dok njihov glavni energent predstavlja ogrevno drvo iliugalj. Ovakvi primeri su veoma česti u Beranama, Andrijevici, Bijelom Polju i Plavu.Drvni ostatak koji se prodaje lokalnom stanovništvu prodaje se najčešće u traktorskim prikolicamakao jedinici mere, dok se isti za ustanove od javnog značaja (škole, bolnice, domove zdravlja)pakuje na palete kao na slici 5. Postoje i primeri prodaje krupnog drvnog ostatka domaćinstvima napaletama.Slika 5. Palete krupnog drvnog ostatka namenjene za prodaju ustanovama od javnog značaja (fotoGlavonjić B. april 2010.g.)Palete su dimenzija 1,10 × 1,20 × 1,60 m i u njih staje oko 2,12 prm krupnog drvnog ostatka koji seprodaje po ceni od 40 € (tj. Oko 20 €/prm). Palete sitnijeg drvnog ostatka istih dimenzija se prodajupo ceni od 30 €.Pored domaćinstava i ustanova od javnog značaja krupni drvni ostatak se prodaje i lokalnimpekarama koje ga, za razliku od domaćinstava, škola, bolnica i domova zdravlja, koriste tokom celegodine.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 37-

Korišćenje drvnog ostatka u domaćinstvima u gradskim sredinama najčešće je za ogrev. U seoskimsredinama krupni drvni ostatak koristi se i za pečenje rakije (slika 6).Slika 6. Krupni drvni ostatak iz pilanske prerade drveta kao ogrev u domaćinstvima i za pečenjerakije (foto Glavonjić B. april 2010.g., okolina Andrijevice)Precizniji podaci o količinama krupnog drvnog ostatka iz pilanske prerade drveta koje se koriste zapotrebe domaćinstava i ustanova od javnog značaja nema. Ovo iz razloga što i sami pilanari ne vodetakvu vrstu evidencije s obzirom da se najčešće domaćinstvima isti prodaje i plaća u gotovini, aškolama i bolnicama se u velikom broju slučajeva poklanja dok su količine koje se zvaničnofakturišu simbolične.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 38-

Ipak na osnovu sprovedenih terenskih istraživanja i prikupljenih podataka od svih pilana koje suposećene na severu Crne Gore (uključiv Breznu i Žabljak) procena je da se u tom delu za potrebedomaćinstava i ustanova od javnog značaja godišnje potroši oko 8.000 m 3 drvnog ostatka. Uostalom delu Crne Gore dominantno je zastupljeno ogrevno drvo, pa su i količine krupnog drvnogostatka koje se koriste za potrebe domaćinstava simbolične.2.4. Korišćenje drvnog ostatka iz Crne Gore na tržištima zemalja u RegionuU drugoj polovini 2009.godine bilo je određenih primera od strane fabrika drvnih peleta iproizvođača drvne sečke iz Srbije koji su otkupljivali krupni drvni ostatak iz pilana u Crnoj Gori.Prema podacima zvanične statistike spoljne trgovine ukupan izvoz drvnog ostatka iz Crne Gore u2009.godini iznosio je 1.751 m 3 ili 40.103 € (tabela 7). Preko 90% od navedenih vrednosti izvezenoje u Srbiju.Tabela 7. Izvoz drvnog ostatka iz Crne Gore u period 2007-2009.godina2007 2008 2009m 3 € m 3 € m 3 €Krupni drvni ostatak 1.349 25.563 1.482 26.958 1.751 40.103Izvori: MONSTAT-spoljna trgovina i kalkulacije autoraOsnovna karakteristika izvoza drvnog ostatka iz Crne Gore u navedenom period predstavlja njegovrast kako po količini tako i po vrednosti. Analiza prosečnih jediničnih cena pokazuje takođe da jerast vrednosti i količina pratio i rast jediničnih cena. Prosečna jedinična cena drvnog ostatka u2007.godini iznosila je 18,9 €/m 3 ili 13,5 €/prm da bi u 2009.godini ona dostigla vrednost od 22,9€/m 3 ili 16,4 €/prm.Analiza ukupnih količina drvnog ostatka koji se izvozi iz Crne Gore pokazuje da se, za sada, radi omalim količinama. Međutim, s obzirom na nagli rast potražnje za drvnim ostatkom u Srbiji u prvomkvartalu 2010.godine realno je očekivati dalji pritisak na tržište Crne Gore što će dovesti donastavka rasta izvoza i u 2010.godini. ovo tim pre, što domaće tržište drvne biomase još uvek nepostoji u Crnoj Gori, a aktivnosti i mere na njegovom uspostavljanju i stavljanju u funkciju domaćihpotreba su trenutno neadekvatne i usporene.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 39-

2.5. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja ogrevnog drveta u Crnoj GoriOgrevno drvo predstavlja tradicionalno glavni energent koji se korsiti za potrebe grejanja ispremanja hrane u domaćinstvima u seoskim ali i brojnim gradskim područjima. Premasprovedenim istraživanjima ogrevno drvo je dominantan energent za grejanje domaćinstava useoskim i gradksim domaćonstvima na severu Crne Gore (Pljevlja, Žabljak, Šavnik, Plužine,Berane, Andrijevica, Plav, Rožaje, Kolašin i Mojkovac). Pored toga ogrevno drvo se u velikimkoličinama koristi i u Podgorici, Danilovgradu i Nikšiću.Tržište ogrevnog drveta se karakteriše ponudom dva osnovna sortimenta i to tzv. metarskog icepanog drveta (slika 7).Slika 7. Ponuda metarskog i cepanog drveta u okolini Podgorice (foto: Glavonjić B., mart 2010.g.)Druga važna karakteristika tržišta ogrevnog drveta predstavlja činjenica da se domaćinstvasnabdevaju na tri načina: iz sopstvenih šuma (za ona domaćinstva koja poseduju šume), nabavkomod privatnih šumovlasnika i kupovinom od preduzetnika i preduzeća koja se bave preradom drveta.Razlike u načinu snabdevanja uzrokuju i cenu po kojoj se ogrevno drvo nabavlja.U tom smislu,snabdevanje od preduzetnika kao posrednika rezultira većom cenom ogrevnog drveta u odnosu nacene po kojima se ogrevno drvo nabavlja od privatnih šumovlasnika. Prema istraživanjimasprovedenim tokom marta 2010.godine prva dva načina snabdevanja zastupljena su u najvećoj meriu seoskim i pojedinim domačinstvimaiz gradskih sredina. Snabdevanje gradskih domaćinstava unajvećoj meri vrši se preko preduzetnika (posrednika) koji kupuju ogrevno drvo iz privatnih šuma iliod koncesionara (preduzeća za preradu drveta), a zatim vrše preprodaju domaćinstvima u gradksimsredinama.Prodaja ogrevnog drveta u gradskim sredinama obavlja se uglavnom sa kamiona i u cenu je uračunattransport sa mesta prodaje do kuće ili stana potrošača. Mesta prodaje gde preduzetnici nude ogrevnodrvo su uglavnom na obodima gradksih područja, u najvećem broju slučajeva neuređena ipreduzetnici ih smatraju privremenim.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 40-

Cene tzv. metarskog ogrevnog drveta od bukve u grejnoj sezoni 2009/10 godina na teritorijiPodgorice iznosile su 35 €/prm sa prevozom do kuće potrošača plus 4 €/prm za usluge rezanja. Cenametarskog drveta od hrsta bila je za 1 €/prm veća u odnosu na bukovo drvo. Cene cepanog drvetadimanezija 33 cm iznosile su 40 €/prm uključiv i prevoz do potrošača. Cene su bile iste i za bukvu iza hrast.Cene ogrevnog drveta iz privatnih šuma koje otkupluju preduzetnici u istom periodu bile su od 15-20 €/prm na kamionskom putu u šumi sa utovarom u kamion. Cena zavisi od vrste drveta i kako sucepanice i oblice složene u složajeve (da li ima puno šupljina ili ne).Svi prodavci koji su posećeniimali su uredan šumski žig i prateću dokumentaciju o legalnom poreklu drveta koje su prodavali.Rezultati terenskih istraživanja su pokazali izuzetno veliku razliku u potrebama i potrošnji ogrevnogdrveta jednog domaćinstva u kontinentalnom delu Crne Gore i u Podgorici i primorskim gradovima.Na osnovu sprovedenih istraživanja prosečna potrošnja jednog domaćinstva u seoskim i gradskimpodručjima u kontinentalnom delu se kreće oko 12 prm/godišnje, a u Podgorici i primorskimgradovim oko 5 prm/godišnje. Ovako velika razlika rezultat je izraženih klimatskih razlika ičinjenice da su, zbog hladnije klime, potrebe jednog domaćinstva u kontinentalnom delu zemlje zagrejanjem su oko sedam meseci, a u primorskom delu i u Podgorici oko četiri meseca u toku godine.Zbog nepostojanja daljinskihsistema zagrejanje brojni gradoviu kontinentalnomdelu zemlje u tokuzimskih meseci liče navelika skladišta ogrevnogdrveta. Ovakonstatacija se posebnoodnosi nastambene zgrade bezcentralnog grejanjačiji stanari lagerujuogrevno drvo okozgrada (slika 8).Slika 8. Složajevi ogrevnog drveta ispred stambenih zgrada u Beranama(foto: Glavonjić B., april 2010.g.)Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 41-

Imajući u vidu aktuelno stanje na tržištu ogrevnog drveta ali i potrebu proračuna godišnje potrošnjeovog drvnog proizvoda u Crnoj Gori u nastavku su predstavljeni rezultati potrošnje prema zvaničnojstatistici i kalkulacijama autora koje su zasnovane na WISDOM metodologiji FAO organizacije. Zareferentnu godinu izabrana je 2008.godina iz istih razloga koji su obrazloženi u prethodnim tačkamaovog Izveštaja.Prema zvaničnoj statistici proizvodnja ogrevnog drveta u Crnoj Gori u 2008.godini iznosila je156.181 m 3 od čega lišćara 148.076 m 3 , a četinara 8.105 m 3 . U istoj godini potrošnja ogrevnogdrveta iznosila je 150.651 m 3 (tabela 8).Tabela 8. Proizvodnja i potrošnja ogrevnog drveta u Crnoj Gori u 2008.godini premazvaničnoj statisticiNaimenovanjeJedinica mere(m 3 )Proizvodnja 156.181Izvoz 5.792Uvoz 262Potrošnja 150.651Izvor: Seča u 2008., MONSTAT, Statistika spoljne trgovine MONSTAT, Podgorica 2010.Imajući u vidu da se zvaničnoj statistici neredovno dostavljaju izveštaji o seči drveta u privatnimšumama ukazala se potreba proračuna stvarne potrošnje, a time i proizvodnje ogrevnog drveta uCrnoj Gori. U proračunima se pošlo od sledećih relevantnih informacija i činjenica:- istraživanja na terenu su pokazala da su u potrošnji energenata za grejanje u domaćinstvimau Crnoj Gori dominantno zastupljeni sledeći energenti: električna energija, mazut i lož ulje,ugalj i drvo. U određenom broju domaćinstava zastupljen je daljinski sistem grejanja. Zapotrebe kalkulacija potrošnje pojedinih energenata uzete su vrednosti za 2008.godinu izrelevantnih publikacija, izveštaja i biltena (isti su navedeni kao izvori podataka ispod tabele9).- prema popisu stanova i domaćinstava koji je sproveo MONSTAT 2003.godine ukupnapovršina stalno nastanjenih stanova (zbirno porodične kuće i stanovi u stambenim zgradama)iznosila je 11.662.746 m 2 . U proračunima se pošlo od navedene površine s obzirom da ihzvanična statistika koristi i u svojim publikacijama objavljenim u 2009.godini.- za proračun potrošnje energije za grejanje usvojen je iznos od 160 kWh/m 2 površine stana.Navedeni iznos se koristi u Srbiji u energetskim analizama i rezultat je istraživanja ikalkulacija sprovedenih od strane Agencije za energetsku efikasnost. Imajući u vidu kulturuMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 42-

življenja, veličinu i karakteristike stambenih objekata i druge faktore usvojeni iznospotrošnje energije po 1 m 2 stambene površine se može sa visokom pouzdanošću primeniti ina Crnu Goru. Ovo tim pre što je navedeni iznos skoro identičan iznosima koji se koriste uHrvatskoj i Sloveniji za iste potrebe.- dobijeni rezultati su na kraju upoređivani sa podacima i prognozama potrošnje pojedinihvrsta energenata za grejanje u domaćinstvima koji su predstavljeni u Strategiji razvojaenergetike Republike Crne Gore do 2025.godine koja predstavlja zvanično usvojenidokument od strane Vlade Republike Crne Gore.Na osnovu iznetih polaznih elemenata, koristeći napred navedenu metodologiju, u tabeli 9predstavljeni su rezultati proračuna potrošnje pojedinih vrsta energenata za potrebe grejanja stalnonastanjenih stanova u Crnoj Gori u 2008.godini.Tabela 9. Potrošnja pojedinih energenata za grejanje stalno nastanjenih stanova u Crnoj Gori u2008.godiniVrsta energentaJedinicamereUtrošenekoličine pojedinicimereJediničnaenergetskavrednost ukWh/jedinicimereUkupnakoličinaenergije ukWhUkupna površinastambenog prostorakoja se moglagrejati dobijenomkoličinom energijeu m 2 (K6/160kWh/m 2 )1 2 3 4 5 6Električna energija* kWh 820.365.600 - 820.365.600 5.127.285Ugalj tona 73.455 2.558,61111 187.942.779 1.174.642Mazut/Lož ulje tona 7.829 9.790 76.645.910 479.037Ogrevno drvo m 3 254.944 2.629 670.247.776 4.189.049Stanovi na daljinsko grejanje 692.733UKUPNO 11.662.746*Od ukupne potrošnje električne energije u domaćinstvima u 2008.g. od 1.206,42 GWh za potrebe grejanja usvojen jeiznos od 68%.Izvori podataka: Statistički godišnjak Crne Gore, MONSTAT, 2009.; Izveštaj o poslovanju elektroprivrede Crne Gore,Nikšić 2009.; Publikacije STANOVI , knjiga 1,2, 3 i 4, MONSTAT, Podgorica 2005; Strategija razvoja energetikeRepublike Crne Gore do 2025.godine, Ministarstvo ekonomije RCG, Podgorica, 2006.; Strategija energetske efikasnostiRepublike Crne Gore, Ministarstvo ekonomije RCG, Podgorica 2005.; INA Crna GORA, EKO PETROL Kotor,AEBIOM 2007.;WISDOM FAO, Rome.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 43-

Za potrebe grejanja stalno nastanjenih stanova u 2008.godini u Crnoj Gori najzastupljeniji energentbila je električna energija sa učešćem od 44%. Ogrevno drvo predstavljalo je drugi po značajuenergent sa učešćem od 35,9% dok su ostali energenti daleko ispod električne energije i ogrevnogdrveta (grafikon 1).Grafikon 1. Učešće pojedinih energenata u grejanju stalno nastanjenih stanova u Crnoj Goriu 2008.godiniNa osnovu rezultata proračuna potrošnje ogrevnog drveta u 2008.godini i registrovanog izvoza iuvoza (tabela 8) ukupna proizvodnja ovog drvnog sortimenta iznosila je 260.474 m 3 i u odnosu nastatistički evidentiranu proizvodnju bila je veća za 104.293 m 3 . Jedan od razloga zbog čega postojerazlike između statističi evidentirane i stvarne proizvodnje ogrevnog drveta predstavlja delimičnostatističko evidentiranje izvršenih seča u privatnim šumama.Analiza ukupne količine posečenog drveta u 2008.godini koja je statistički evidentirana i razlike uproizvodnji ogrevnog drveta pokazuje da je ukupan obim izvršenih seča u 2008.godini bio ugranicama planiranog etata što je značajno sa aspekta održivog gazdovanja šumama. I poredpostojanja razlika u količini proizvedenog ogrevnog drveta ovaj princip u šumarstvu nije narušen.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 44-

2.6. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatka iz vinogradarstva u CrnojGoriS obzirom na činjenicu da Crna Gora raspolaže značajnim površinama pod vinovom lozom i da jevinogradarstvo značajna privredna grana to su značajni i potencijali u pogledu količina i energetskevrednosti drvnog ostatka koji nastaje u tom sektoru. U 2008.godini ukupna površina pod vinovomlozom u Crnoj Gori iznosila je 4.325 ha na kojoj se nalazilo 18,16 miliona grape vine plants (tabela10). Na osnovu poznatih parametara o količinama drvne biomase po hektaru koja nastaje u procesuorezivanja vinove loze (Cavalaglio G., Cotana S. University of Perugia – Biomass Research Centre)godišnje u vinogradarstvu u Crnoj Gori nastane 12.543 tone drvnog ostatka čija energetska vrednostiznosi 37.629 MWh.Tabela 10. Količina i energetska vrednost drvnog ostatka koji nastaje u vinogradarstvu u Crnoj GoriVlasništvoPovršina(ha)Broj čokotavinove lozeProsečnakoličinaostataka nakonorezivanjaloze/hektaruUkupno(tona)Energetskavrednostostatka ukWh/toni(Vlažnost=25%)Ukupno(MWh)(tona)Državneplantaže2.140 8.914.2986.20618.618Privatneplantaže2.185 9.252.013 2,96.337 3.000 19.011Ukupno4.325 18.166.311 12.54337.629Izvori: Statistički godišnjak 2009., MONSTAT; 2. Plantaže 13 Jul d.o.o. Podgorica, 3. Cavalaglio G., Cotana S.University of Perugia – Biomass Research CentreNa osnovu sprovedenih terenskihistraživanja sve do 2010.godinecelokupna količina drvnog ostatkakoji je nastajao na državnimplantažama se spaljivala. Premapodacima iz preduzeća 13.Jul a.d.Podgorica godišnje se spaljivalo oko14 miliona kg drvnog ostatka (slika9).Slika 9. Drvni ostaci u vinogradarstvuPrema istom izvoru u toku supripreme za nabavku opreme zaMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 45-

paletiranje drvnog ostatka, a zatim njegovo briketiranje tako da se može očekivati da će uskorootpočeti korišćenje drvnog ostatka u energetske svrhe sa državnih plantaža. Drvni ostatak saprivatnih plantaža se u najvećoj meri spaljuje s obzirom da ne postoji organizovano sakupljanje usvrhu korišćenja za energetske potrebe. U određenom broju domaćinstava se koriste manje količinedrvnog ostatka za pečenje rakije.2.7. Zbirni pregled raspoloživih količina drvnog ostatka i njegove energetskevrednosti u šumarstvu, preradi drveta i vinogradarstvu u Crnoj GoriNa osnovu iznetih rezultata istraživanja u prethodnim tačkama u tabeli 11 predstavljeni su zbirnipodaci o količinama i energetskoj vrednosti raspoloživog drvnog ostatka koji se realno može stavitiu funkciju proizvodnje energenata i energije na bazi drveta u Crnoj Gori. Podaci se odnose na baznu2008.godinu.Tabela 11. Zbirni pregled raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka u Crnoj Goribazirani na stanju i aktivnostima u 2008.godiniPoreklo drvnog ostatkaJedinicamereKoličinaPotencijalnaenergetskavrednost(MWh)Status upogledukorišćenjaŠumarstvoNa bazi planiranog etata m 3 70.042 155.812 Ne koristi seNa bazi realizovanih seča m 3 58.306 126.673 Ne koristi sePrimarna prerada drvetaNa bazi potrošnje industrijske oblovineu 2008.godini, uz odbitak količina kojesluže za sopstvene energetske potrebem 3 106.116 211.272 Delimično sekoristi krupniostatakNa bazi prerade 30.000 m 3građeFinalna prerada drvetarezanem 3 20.000 50.819 Delimično sekoristiVinogradarstvo tona 12.543 37.629 Ne koristi seUKUPNO (zbir realizovanih seča, prerade oblovine i rezanegrađe u 2008.g. i vinogradarstvo)Izvor: Podaci iz prethodnih tabela426.393Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 46-

Zbirni podaci predstavljeni u tabeli 11 pokazuju da je realno moguće proizvesti oko 426,4 hiljadeMWh energije iz raspoloživog drvnog ostatka u Crnoj Gori. U odnosu na ostvarenu proizvodnjuelektrične energije od 1.206 GWh u 2008.godini to predstavlja 35,4% što svakako nije zanemarljivotim pre što Crna Gora uvozi značajne količine električne energije i drugih energenata. Stavljanjem ufunkciju i realizacijom raspoloživih količina drvne biomase za energetske potrebe daće se značajandoprinos smanjenju energetske zavisnosti Crne Gore.2.8. Rezime aktuelnog stanja i mogućnosti razvoja tržišta drvne biomase uCrnoj GoriRezime aktuelnog stanja u oblasti proizvodnje i korišćenja drvne biomase za energetske potrebe uCrnoj Gori predstavljen je kroz matricu SWOT analize sa ciljem da se pored analize raspoloživihpotencijala i mogućnosti dobije i jasnija slika u pogledu ograničenja i problema koji postoje u ovojoblasti.JAKE STRANEPostojanje domaćih sisrovinskih resursa predstavlja polaznu osnovu za budući razvoj tržišta drvnebiomase u Crnoj Gori. To je ujedno i njena, za sada, najjača strana. Rast potreba za energentimadomaćeg tržišta kao i opredeljenje Vlade za povećano korišćenje energije iz obnovljivih izvorapredstavlja važan element razvoja tržišta drvne biomase i njenu jaku stranu. Prisustvo i aktivnostiodređenih međunarodnih organizacija i njihovo opredeljenje i podrška konverziji fosilnih goriva usistemima od javnog značaja sa gorivima na biomasu polazni su, sa sada, element razvoja tržištadrvne biomase u Crnoj Gori. Takođe, važan element i jedan od segmenata jakih strana povećanogkorišćenja drvne biomase u bliskoj budućnosti u Crnoj Gori svakako predstavljaju zemlje uokruženju u kojima duži ili kraći vremesnki period već funkcioniše tržište drvnih goriva i u kojimazainteresovane strane (stackeholders) iz Crne Gore mogu videti primere dobre prakse.SLABE STRANENa osnovu prethodnih analiza aktuelnog stanja u oblasti drvnog ostatka koji nastaje u šumasrtvu,preradi drevta i vinogradarstvu može se izvući generalni zaključak da je stanje u pogledu njegovogkorišćenja za proizvodnju energenata nezadovoljavajuće. To potvrđuje i podatak da se od celokupnekoličine drvnog ostatka koji nastaje u preradi drveta (pre svega piljevine) na nivou cele Crne Goregodišnje proizvede svega 600 tona briketa, a proizvodnja drvnih peleta i drvne sečke uopšte neMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 47-

postoje. S druge strane mnoga preduzeća u preradi drveta se suočavaju sa problemima odlaganjadrvnog ostatka čije je odlaganje na javne površine kao i paljenje i bacanje u reke strogo zabranjeno.U tom smislu neka od preduzeća su postala crne ekološke tačke jer je količina drvnog ostatka koja jedeponovana u neposrednoj blizini objekata u kojima se obavlja proces prerade drveta tolika da semože slobodno upotrebiti termin ''planine od piljevine''. Taj problem sama preduzeća nisu sposobnada reše. Segment slabih strana predstavlja i kašnjenje Vlade u pogledu donošenja feed-in tarifa iakcionog plana za biomasu zbog čega trenutno ne postoje jače mere finansijske podrškepreduzećima za nabavku opreme i otpočinjanja korišćenja drvne biomase u značajnijoj meri. Sdruge strane, količine drvnog ostatka sa kojima se realno može raspolagati na godišnjem nivou su,sa stanovišta jakih inostranih kompanija, nedovoljno stimulativne za njihove eventualne investicije.To potvrđuje i podatak da je godišnja količina drvnog ostatka iz prerade drveta na nivou cele CrneGore dovoljna za jednu fabriku peleta srednjeg kapaciteta kakve postoje u okruženju Crne Gore.Nedovoljno poznavanje vrsta i karakteristika drvnih goriva kako kod preduzeća koja se bavepreradom drveta i u šumarstvu tako i u institucijama i u domaćinstvima dodatni su element slabihstrana na kome je potrebno raditi u značajnijoj meri. Ovo tim pre, što je to jedan od preduslova zaotpočinjanje bilo kakvih aktivnosti u području drvne biomase.ŠANSEProces rekonstrukcije objekata od javnog značaja (škole, bolnice, domovi zdravlja, zgarde Vlade idrugi) koji se odvija kroz nekoliko kreditnih linija koje koristi Crna Gora polazna je šansa zaotpočinjanje korišćenja drvne biomase kao energenta za potrebe grejanja ovih objekata.Ovo tim prešto je u tom procesu poseban akcenat dat konverziji fosilnih goriva koja su korišćenja u ovimobjektima sa gorivima na drvnu biomasu. Takođe, u završnoj je fazi projekat rekonstrukcije sistemaza daljinsko grejanje u Pljevljima u kome je planiran prelazak sa uglja na goriva na drvnu biomasušto takođe predstavlja važnu šansu za ubrzani razvoj tržišta ovih energenata.Spremnost pojedinih vlasnika preduzeća za preradu drveta za pronalaženjem strateških partnera isve ozbiljnija razmišljanja da je krajnje vreme da se otpočne sa proizvodnjom drvnih goriva dodatnasu šansa razvoju tržišta ovih energenata. Tu šansu povećavaj postojeća regulativa koja uslovljavaizadavanje dozvola za gradnju novih objekata uslovom da minimum 20% energije za potrebe tihobjekata mora biti iz obnovljivih izvora energije.Najave iz pojedinih vladinih institucija da će uskoro biti donet paket zakonskih propisa sa meramapodrške proizvođačima i potrošačima u obliku stimulacija dodatni su element šansi za ubrzanirazvoj tržišta drvih goriva u bliskoj budućnosti.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 48-

PRETNJEJedna od glavnih pretnji budućem razvoju proizvodnje goriva na bazi drveta predstavlja pretnja da uproces proizvodnje uđe veliki broj preduzeća sa kapacitetima koji bi postali nerealno veliki u odnosuna raspoložive količine drvnog ostatka. Takav scenario je već postao problem za neke kompanije uzemljama u okruženju jer zbog predimenzionisanih kapaciteta cene drvne sirovine su dostigle takavnivo da je, uz druge probleme, proizvodnja u mnogim kompanijama postala nerentabilna. Imajući uvidu da je problematika goriva na bazi drvne biomase postala vrlo aktuelna i predmet svakodnevnihrazmišljanja i planova u nekoliiko preduzeća u preradi drveta, postoji pretnja da se isti scenario izsusednih zemalja prenese i u Crnu Goru. Iz tog razloga i u ovom Izveštaju, a i na konferencijamakoje su na temu obnovljivih izvora energije već održane u Crnoj Gori, na ovu pretnju seupozoravalo. Da bi se sprečio navedeni scenario u Izveštaju je dat model za korišćenje drvnebiomase za potrebe proizvodnje energije u Crnoj Gori. Navedeni model je optimalan sa stanovištaraspoloživih resursa i veličine tržišta u Crnoj Gori.Posebna pretnja jesu stanja u kome se preduzeća za preradu drveta nalaze kako u pogledutehnološke opremljenosti tako i u pogledu poslovanja. Naime, veliki broj preduzeća nije u stanju daredovno izmiruje obaveze po konceionim ugovorima za drvnu sirovinu. Dugovi velikog brojapreduzeća su narasli do te mere da sami vlasnici ne vide kako mogu da reše taj, a i brojne drugeprobleme sa kojima se susreću u svom poslovanju. Ova konstatcija se odnosi ne samo na mala isrednja već i na velika preduzeća. Jedan od načina rešavanja tog problema oni vide u novomzaduživanju i otpočinjanju proizvodnje drvnih goriva uz pretpostavku da se radi o profitabilnimproizvodima koji imaju sigurno i stabilno tržište. Međutim, praksa iz zemalja u okruženju je većdemantovala pristup da se radi o izuzetno profitabilnim proizvodima našta se ukazuje i u ovomIzveštaju. Pri tom potrebno je ukazati da je proizvodnja drvnih goriva profitabilna (ne visokoprofitabilna kakvo mišljenje postoji kod velikog broja preduzetnika) i ekonomski isplativa, ali uzpotrebna znanja, dobro planiranje i vođenje proizvodnje i striktno praćenje troškova i njihovukontrolu.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 49-

3. OCENA POSTOJEĆIH PROJEKTNIH DOKUMENATA I STUDIJA IZVODLJIVOSTI KOJE SUSPROVELE POJEDINE AGENCIJE I ORGANIZACIJE KAO ŠTO SU GTZ, EBRD, UNDP, KFW,WB, ADA I LUX-DEVELOPMENT, A KOJE SE ODNOSE NA INSTALIRANJE NOVIH ILIRENOVIRANJE POSTOJEĆIH SISTEMA ZA ZAGREVANJE GDE POSTOJI MOGUĆNOST DA SEDRVO KORISTI KAO GORIVOU poslednjih pet godina brojne međunarodne organizacije pomogle su izradu različitih projektnihdokumenata sa ciljem da se sagledaju potencijali u korišćenju drvne biomase za potrebe energije,zamena fosilnih goriva sa gorivima na drvnu biomasu, poboljša tehnološka opremljenostproizvođača briketa i drugo. Paralelno sa tim aktivnostima, posebno tokom 2009.godine, sprovodilesu se i aktivnosti na rekonstrukcijama objekata od javnog značaja kao što su škole, bolnice, dečijivrtići, domovi zdravlja i zgrade Vladinih institucija. U nastavku je dat prikaz najznačajnijihprojektnih dokumenata sa opisom ciljeva i efektima realizacije istih.1. ''Biomasseheizwerk Kolašin’’ fizibility studija čiju izradu je podržala Austrijska agencija zarazvoj (ADA). Studija je urađena 2005.godine od strane konsalting preduzeća SEEGEN izSalzburga iz Austrije. Cilj studije sastojao se u identifikaciji potencijala drvne biomase pokoličini i energetskoj vrednosti sa područja opština Kolašin i Mojkovac. Pored toga urađen jepreliminarni proračun potrebnih instalacija u opremu za kotlarnicu u mrežu za razvodenergije do potrošača. Studija je pokazala da postoje potencijali drvne biomase, da se oni nekoriste i da bi se isti mogli koristiti za podmirenje oko ½ od ukupnih potreba planiraneenergije (2 MW x 6.700 h/year= 13.400 MWh. Ukupno potrebna količina drvne biomase zaovu količinu energije iznosi 6.380 m 3 ). U odnosu na postavljene ciljeve i predloženeaktivnosti u ovoj studiji, do sada se nije mnogo uradilo tako da još uvek nema konkretnihrešenja u pogledu korišćenja drvne biomase kao energenta u ovoj opštini.2. Studija '' Renewable Energy Resource of Republic of Montenegro’’ urađena 2006.godine odstrane italijanskog konzorcijuma CETMA, a finansirana od Ministarstva za životnu sredinu,zemljište i more Italije. Studija je obuhvatila i segment biomase kao jedan od oblikaobnovljivih izvora energije u kojoj je zajedno tretirana drvna i poljoprivredna biomasa. Datesu procene potencijala i ograničenja u korišćenju drvne biomase u opštinama Berane,Andrijevica i Rožaje. Kada su u pitanju opštine Berane, Andrijevica i Rožaje, prema MMEdokumentu raspoloživa količina drvnog otpada na godišnjem nivou koja se može koristitikao gorivo iznosi ukupno 63.688 m 3 , tj. 30.250 m 3 iz šuma i 33.438 m 3 iz pilana. S drugestrane, podaci prikupljeni tokom terenskih obilazaka ciljnih opština ukazuju da ukupna drvnamasa i iz šuma i iz pilana koja se može koristiti kao energent iznosi oko 31.600 m 3 godišnje.S obzirom da su od izrade Studije do danas prošle četiri godine još uvek ništa nije urađeno upogledu implementacije rešenja koja su predložena za praktično korišćenje drvne biomase.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 50-

3. ''Studija izvodljivosti o komercijalnom korišćenju drvnog ostatka kao resursa za ekonomskirazvoj na sjeveru Crne Gore'' urađena je 2007.godine od strane Šumarskog fakulteta izBeograda iz Srbije. Izradu Studije su podržale sledeće organizacije: USAID, CHF i FORSMontenegro. Cilj studije sastojao se u analizi postojeih resursa u šumarstvu i preradi drveta,proračunu raspoloživih količina drvnog ostatka i njegove energetske vrednosti, analizipostojećeg stanja u preduzećima za preradu drveta i predlogu modela za sakupljanje ikorišćenje drvne biomase iz šumarstva za proizvodnju drvne sečke, a iz prerade drveta zaproizvodnju drvnih briketa i peleta. U studiji su identifikovani ključni partneri i dat jepredlog mera koje je potrebno da preduzme Vlada Crne Gore kako bi predloženi modelmogao biti realizovan. Kao i u prethodnomu slučaju skoro ništa od predloženih rešenja nijerealizovano do sada. Razlozi su brojni, a jedanod osnovnih je što nakon završetka Studijeista je predata zainteresovanim stranama i dalje nije bilo nikakve koordinacije od stranenaručilaca studije sa zainteresovanim stranama za realizaciju predloženih rešenja.4. Svetska banka je odobrila kredit Vladi Crne Gore u iznosu od 6,5 miliona EUR zarekonstrukciju 20 objekata od javnog značaja u periodu od 2009-2011.godine. Lista objekatasa mapom mesta u kojima se oni nalaze predstavljeni su na slici 10. U prvoj fazi u toku2009.godine rekonstruisano je 5 objekata, u drugoj fazi u 2010.godini biće rekonstruisanododatnih 8 objekata, a u trećoj fazi u 2011.godini preostalih 7 objekata. Za objekte koji su uprogramu u okviru prve i druge faze urađene su fizibility studije i niti u jednom od tihobjekata nije predviđena konverzija fosilnih sa gorivima na drvnu biomasu. Osnovni razlogprema sprovedenim istraživanjima kod odgovornih osoba za realizaciju navedenog programaje taj što u Crnoj Gori ne postoji tržište energenata na bazi drveta (drvna sečka, briketi ipeleti), a za neke od njih ni proizvodnja (drvna sečka, peleti) pa time ni sigurnost zasnabdevanje ovih objekata potrebnim količinama pojedinih energenata. Rezultati obavljenihrazgovora i prezentacija realnih potencijala drvnog ostatka kod osoba zaduženih zarealizaciju ovog programa, koja je obavljena od strane ovog konsultanta u aprilu2010.godine, dala je nadu u mogućnost da se u preostalih 7 objekata koji će bitirekonstruisani u 2011.godini izvrši zamena fosilnih goriva energentima na bazi drvnebioamse. Razgovori, konsultacije i stručna podrška predstavnicima Odeljenja za energetskuefikasnost pri Ministartsvu ekonomije su u toku.5. U organizaciji FODEMO projekta, 11 marta 2010.godine u Podgorici/Tuzi je održan okruglisto na temu Pokretanje tržišta modernih obnovljivih izvora energije na bazi drveta u CrnojGori. Sastanak je organizovan sa ciljem upoznavanja svih relevantnih međunarodnihorganizacija sa vrstama i karakteristikama energenata na bazi drvne biomase kao i aktuelnimstanjem u njihovoj proizvodnji i korišćenju u Crnoj Gori i zemljama u okruženju. NaMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 51-

sastanku su predstavljeni i planovi Lux-Development projekta u oblasti energije na bazidrveta u bliskoj budućnosti. Poseban cilj sastanka se odnosio na mogućnosti međunarodnihorganizacija da se aktivno uključe u realizaciju konkretnih projekata iz oblasti drvnebiomase.Slika 10. Mapa mesta u kojima se nalaze objekti predviđeni za rekonstrukciju u okviru programaSvetske banke u periodu 2009-2011.godina (Izradio: Aleksandar Stijović , CMMU / MPŠV.Podloga za kartu: Uprava za nekretnine Crne Gore))Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 52-

6. U toku prvog kvartala 2010.godine započela je priprema kreditne linije od strane KfW izNemačke u okviru koje bi trebalo da se rekonstruiše 47 školskih objekata na teritoriji čitaveCrne Gore. Lokacije i broj škola po pojedinim opštinama predstavljen je na slici 11.Slika 11. Mapa mesta u kojima se nalaze školski objekti predviđeni za rekonstrukciju u okviruprograma KfW (Izradili: Glavonjić B. i Stijović A., CMMU / MPŠV. Podloga za kartu: Uprava zanekretnine Crne Gore))Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 53-

Prvi preliminarni prodaci i procene pokazale su da je za grejanje svih 47 školskih objekata potrebno10.863.970,41 kWh na godišnjem novou (Izvor: Odeljenje za energetsku efikasnost pri Ministarstvuekonomije, Podgorica 2010.). Rezultati komparativne analize korišćenja drvne sečke kao energenta iuglja i mazuta za podmirenje navedene količine energije predstavljeni su u tabeli 12.Tabela 12. Efekti korišćenja drvne sečke, mazuta i uglja za podmirenje potreba za energijom zagrejanje 47 školskih objekata u Crnoj Gori u iznosu od 10.863.970,41 kWh/godišnjeVrstagorivaJedinicamereEnergetskavrednostgoriva ukWh/jedinici merePotrebnakoličinagoriva ujedinicamamereNabavnecene uEUR/jedinici mere(sa PDV)Ukupnitroškovi(EUR)EmisijaCO 2 ukg/kWhUkupnaemisijaCO 2 utonamazapotrebaniznosenergijeod 10,8milionakWhDrvnasečkaNasipnim 3 754 14.408 12,6 181.541 0.02113 229,6Ložulje/mazut**tona 11.500 944,7 508 479.908 0.269 2.922Ugalj* tona 3.750 2.897,1 70,05 202.942 0.382 4.150*Energetska vrednost i cena za ugalj odnose se na sortiment kocka iz rudnika uglja Pljevlja.** Cena uključuje PDV na partietu Fco školaZa navedenu količinu drvne sečke od 14.408 nasipnih m 3 , potrebno je 5.762 m 3 drvnog ostatka kojise dobija u procesu seče i proizvodnje drvnih sortimenata.Tehnički raspoloživa količina drvnog ostatka u šumarstvu u 2008. godini iznosila je 58.306 m 3 štoznači da bi za ovih 47 škola bilo potrebno utrošiti samo 9,9% od ukupne količine drvnog ostatka izšumarstva. Kada se ovome doda ostali ostatak iz šuma i količine ostatka iz drvne industrije, jasno jeMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 54-

da postoje prilično velike mogućnosti da i drugi objekti javnih ustanova u Crnoj Gori buduobuhvaćeni sistemom zagrevanja na bazi drvne biomase.Poredeći ostale elemente izabranih goriva jasno se uočavaju finansijske ali i prednosti korišćenjadrvne sečke u pogledu emisije CO 2za potrebnu količinu energije. U konkretnom slučaju, zapotrebnu količinu energije sagorevanjem drvne sečke biće emitovano 18,07 puta manja količina CO 2u odnosu na ugalj ili 12,7 puta manja količina u odnosu na mazut (tabela 13).Tabela 13. Odnos između odabranih goriva u ukupnim troškovima i količinama emitovanog CO 2 zaproizvodnju 10.863.970,41 kWh energije za potrebe zagrevanja 47 školskih objekata u 14 opština uCrnoj GoriVrsta gorivaMeđusobni odnos izabranih goriva uodnosu na troškove proizvodnjepotrebnih 10.8 miliona kWhenergije za grejanje 47 objekatapo programu KfWMeđusobni odnos izabranihgoriva u odnosu na količineemitovanog CO 2 za potrebnukoličinu energijeDrvna sečka : Ugalj 1 : 1,12 1 : 18,1Drvna sečka : Mazut 1 : 2,64 1 : 12,7Ugalj : Mazut 1 : 2,36 1,42 : 1Izvor: Kalkulacije autora7. Pored navedenih aktivnosti potrebno je istaći da i u okviru samih preduzeća za preradudrveta postoje planovi za otpočinjanje aktivnosti u smislu korišćenja drvne biomase zaproizvodnju drvnih goriva. U tom pogledu najdalje je odmaklo preduzeće Vektra-Jakić izPljevalja koje je kupilo jedan deo opreme za proizvodnju drvnih peleta, rekonstruisaloproizvodnu halu na postojećoj lokaciji u kojoj će se obavljati buduća proizvodnja i otpočelopregovore sa lokalnom vladom o korišćenju drvne biomase za potrebe grejanja gradskihstambenih i javnih objekata. Planirani kapacitet iznosi oko 50.000 tona na godišnjem nivou.Njihova inicijativa se poklopila i sa inicijativom gradonačelnika Pljevalja. Za potrebe ovoggrada je urađena fizibility studija o mogućnostima zamene uglja ekološki prihvatljivimgorivima, zbog činjenice da su Pljevlja jedan od najzagađenijih gradova u regionu s obziromMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 55-

da se u neposrednoj blizini nalazi termoelektrana. Aktivnosti i jedne i druge strane su u toku,a kada će biti realizovani i kada će praktično početi da funkcioniše ceo projekat teško jeprognozirati u ovom trenutku jer su u pitanju i značajna finansijska sredstva za čije seobezbeđenje vode intenzivni razgovori sa EBRD.Glavni cilj projekta je izgradnja kogeneracijskog postrojenja instalisanog kapaciteta do 3MWe i godišnjom proizvodnjom elektične energije od oko 20 GWh uz korišćenje drvnebiomase i drvnih ostataka iz drvne industrije kao osnovnog goriva. Zajedno sa električnomenergijom, kogeneracijsko postrojenje proizvodiće i 8 MWth koja se može koristiti od stranelokalnih drvoprerađivačkih preduzeća ili za zagrevanje stanova u opštini Pljevlja. Nameraovog projekta je da uključi dva veća koncesionara koji se nalaze na području ove opštine.Glavni deo drveta kao energenta potiče iz šuma u kojima se vrši seča, a koje su privatnedrvoprerađivačke kompanije dobile kao koncesiju. Ideja projekta za instaliranje 3MW sakapacitetom proizvodnje električne energije od 20 GWh polazi od toga da drvoprerađivačkapreduzeća, koja su nosioci koncesija, a koja trenutno rade sa niskim proizvodnimkapacitetima, u budućnosti mogu povećati intenzitet proizvodnje. Prema uobičajenoj praksipostupanja sa drvnim ostatkom, drvni ostatak iz drvoprerađivačke industrije ne skladišti sena odgovarajući način, već se ostavlja da propada na otvorenom, oslobađajući metan uatmosferu. Generalno, pitanje drvnog ostatka predstavlja značajan problem za neke opštine.Komunalne službe nemaju način da upravljaju, kontrolišu, prikupljaju ili koriste drvniostatak, zbog nedovoljno sredstava i zastarelih tehnologija. Takođe, velike količine drveta izšuma koje su pod koncesijama ostaju neposečene, iako su planovima predviđene za seču. Nateritorijama odabranih opština, ne postoje sistemi za dobijanje energije korišćenjem drveta paje samim tim ovaj projekat prvi u tom smislu.Pored ovog primera postoje planovi u preduzeću ŠIP Polimlje u Beranama o izgradnjijednog CHP postrojenja u okviru sopstvene fabrike furnirskih ploča. Glavni cilj je izgradnjapostrojenja kapaciteta do 1 MWe (električne energije) sa godišnjom proizvodnjom od oko7GWh na nazi drvne biomase. Zajedno sa električnom energijom kogeneracijsko postrojenjeće moći da proizvede i oko 2,5 MWth (toplotne energije) za potrebe fabrike furnirskih ploča.Do sada nije mnogo urađeno u pogledu praktične realizacije ovih planova. Utisak je da zbognagomilanih ostalih problema koji postoje u radu fabrike plan izgradnje CHP postrojenjaneće biti realizovan u skorijoj budućnosti.Od ostalih preduzeća potrebno je istaći da postoje planovi za proizvodnju drvnih goriva još iu preduzećima Javorak u Nikšiću (drvne pelete) i Fagus elementi u Beranama (takođe drvnipeleti).Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 56-

Zbirni prikaz potreba za drvnim ostatkom za ova dva CHP postrojenja kao i količine energije kojeće biti na raspolaganju za potrebe javnog energetskoh sistema u Crnoj Gori dat je u tabeli 14.Tabela 14. Zbirni pregled moguće proizvodnje električne i toplotne energije iz planiranihCHP postrojenja u Pljevljima i u BeranamaMestaPlaniraniPlaniranaPlaniraniPlaniranaPotrebneplaniranihinstalisanikoličinainstalisanikoličinakoličineCHPkapacitet zaelektričnekapacitet zatoplotnedrvnogpostrojenjaproizvodnjuenergije zaproizvodnjuenergije zaostatka zaelektričneisporuku natoplotnegrejanjeplaniraneenergije umrežu (GWh)energije uobjekata odkapaciteteMWMWjavnogCHPznačaja uMWhpostrojenjau m 3Pljevlja 3 20 8 21.600 45.000Berane 1 7 2,5 - 21.000Ukupno 4 27 10,5 21.600 66.000Izvori: 1. Interna dokumentacija Optšine Pljevlja i Fabrike ŠIP Polimlje-Berane, 2. Kalkulacije autoraAnalizom podataka o veličini seča u opštini Pljevlja i potrebnoj potrošnji drvnog ostatka zarad CHP postrojenja planiranog kapaciteta u ovoj opštini, može se zakljućiti da će pri etatuod oko 150.000 m 3 /godišnje biti moguće snabdeti ovo postrojenje potrebnim količinamadrvne sirovine (oko 45.000 m 3 /godišnje). Kada je u pitanju CHP postrojenje u okviru fabrikeŠIP Polimlje u Beranama analiza pokazuje da fabrika nema mogućnosti da sama iz svojihkoncesionih kolilčina snabdeva CHP postrojenje potrebnim količinama drvnog ostatka većće morati da deo drvne sirovine kupuje od pilana u ovoj i okolnim opštinama (Andrijevica,Plav, Rožaje). Naime, prema dostupnim podacima fabrika ŠIP Polimlje je u mogućnosti dazajedno sa pilanom Bojkomerc iz Andrijevice (isti vlasnik obe fabrike) ''proizvede'' godišnjeoko 12.300 m 3 drvnog ostatka kroz preradu industrijske oblovine na bazi postojećihkoncesionih ugovora. Ostatak od oko 8.700 m 3 drvnog ostatka će morati da kupuje od malihpilana iz ove i okolnih opština. Takođe, potrebno je napomenuti da je plan vlasnika fabrikeMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 57-

da na mrežu isporučuje samo električnu energiju, dok bi se kompletne količine toplotneenergije koristile za sopstvene potrebe tehnološkog procesa i grejanje fabrike. Pri tom,potrebno je istaći da su potrebe od 2,5 MWth planirane za rad fabrike pri maksimalnomkapacitetu (njegovo dostizanje zavisi od brojnih faktora).Posmatrajući ukupno potrebne količine drvnog ostatka za dva CHP postrojenja (66.000 m 3 ) sjedne strane, kao i raspoložive količine drvnog ostatka koji je nastao u sektoru šumarstva i usektoru prerade drveta u 2008.godini, u iznosu od 184.275 m 3 (tabela 11), s druge stranemože se zaključiti da bi za ostale proizvođače drvnih goriva ostala količina od oko 118.275m 3 drvnog ostatka na godišnjem novou.8. U kontekstu problematike u okviru ove tačke potrebno je pomenuti i aktivnosti koje sepreduzimaju od strane Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. Naime,programima koji su usvojeni u ovom Ministartsvu planirano je da se otpočne sa realizacijomprograma pretvaranja energetski rasipnih naselja u energetski štedljiva naselja. Takođe zaizdavanje dozvola za gradnju budućih objekata u Crnoj Gori mora biti ispoštovan uslovnjihovog snabdevanja sa min 20% potrebne energije iz obnovljivih izvora. Kada će praktičnootpočeti realizacija navedenih programa za sada još uvek nije odlučeno.9. Svim pomenutim aktivnostima potrebno je dodati i mogućnosti korišćenja sredstava izprograma CDM. U tom smislu, postoje inicijative u Sloveniji za realizaciju projekata uokviru CDM mehanizama u Crnoj Gori. Ova inicijativa je još uvek u fazi razrade, a da li će ikada biti izvesna njena realizacija za sada je neizvesno.10. Da bi se ubrzale aktivnosti u području obnovljivih izvora energije Vlada trenutno radi nadonošenju feed-in tarifa i ostalih dokumenata kojima bi se stimulisale državne i privatnekompanije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a javne institucije i domaćinstva napovećanje potrošnje biogoriva i smanjenje upotrebe fosilnih goriva.Opšti zaključak koji se može definisati nakon sprovedenih istraživanja planskih dokumenata,inicijativa i fizibility studija jeste da je u Crnoj Gori dosta urađeno u području identifikacijepotencijala drvne biomase i njene kvantitativne i kvalitativne vrednosti, ali da u praksi još uveknema ozbiljnijih projekata niti primera njenog korišćenja za energetske potrebe u značajnijoj meri.Razlozi su brojni pri čemu pored onih koji su finansijske prirode potrebno je istaći i one koji seodnose na ograničena i nedovoljna znanja i visok stepen međusektorske nesaradnje.Posmatrajući ukupno potrebne količine drvnog ostatka za dva CHP plants (66.000 m 3 ) s jedne stranekao i raspoložive količine drvnog ostatka koji je nastao u sektoru šumarstva i u sektoru preradeMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 58-

drveta u 2008.godini u iznosu od 184.275 m 3 , s druge strane može se zaključiti da bi za ostaleproizvođače drvnih goriva ostala količina od oko 118.275 m 3 drvnog ostatka na godišnjem nivou.Kada se ovim količinama dodaju i potrebe planirane toplane u Kolašinu (6.380 m 3 ) i škola koje suprogram koji se realizuje u okviru KfW projekta (5.762 m 3 ) ukupne potrebe za ova četiri sistemaiznose 78.142 m 3 ili 42,4% od ukupno raspoložive kolićine drvnog ostatka u Crnoj Gori. Pri tom,potrebno je istaći da se trenutno sprovode aktivnosti na započinjanju realizacije i nekih drugihprojekata (Svetska banka i drugi) koji se odnose na rekonstrukcije objekata od javnog značaja samogućnošću uvođenja drvnih goriva. Ti projekti bi trebali da se realizuju tokom 2011.godine. Dotrenutka završetka ovog Izveštaja nisu bili poznati detalji o potencijalnim potrebama tih objekata zaenergijom pa samim tim nisu postojale mogućnosti proračuna potreba za drvnim ostatkom.Imajući u vidu sve napred navedeno, treba biti oprezan kod planiranja potrošnje drvnog ostatka zaproizvodnju drvnih goriva u ostalim fabrikama kako se ne bi dogodilo da dođe dopredimenzioniranosti kapaciteta što bi prouzrokovalo brojne druge probleme.4. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA DRVNIH GORIVA ZA POTREBE GREJANJA USTANOVA ODJAVNOG ZNAČAJA U CRNOJ GORI U BLISKOJ BUDUĆNOSTIKao rezultat aktivnosti međunarodnih organizacija i Vlade Crne Gore koje su opisane u prethodnojtački ovog Izveštaja, u nastavku je dat pregled objekata od javnog značaja koji su obuhvaćenirazličitim programima za rekonstrukciju. Neki od tih objekata će biti rekonstruisan u naredne trigodine, a ostali će biti rekonstruisani u bliskoj budućnosti. U njima je moguće izvršiti konverzijufosilnih goriva sa gorivima na drvnu biomasu (tabela 15). Cilj sprovođenja preliminarnekomparativne analize konverzije goriva sastoji se u sagledavanju, pre svega, finansijskih efekata štoje od značaja za kreatore politike u ovoj oblasti prilikom donošenja odluka o uvođenju drvnih gorivau javne sisteme.Pregled je koncipiran tako da obuhvata postojeće stanje u pogledu potrošnje energenata po količini ivrednosti u izabranim objektima od javnog značaja i efekte zamene postojeće vrste energenta sajednim od tri osnovna oblika drvnih goriva i to drvnom sečkom, briketima i peletima.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 59-

Tabela 15. Efekti konverzije fosilnih goriva u izabranim objektima sa gorivima na bazi drvne biomase (preliminarna komparativnaanaliza troškova goriva)RedOpštinaInstitucijaPotrebneEnergetskaVarijanta 1 –Varijanta 2-Varijanta 3-Uštedebr.od javnogznačajakoličine gorivakoje setrenutnovrednost gorivai ukupnavrednostkonverzijatrenutnoggoriva drvnomkonverzijatrenutnoggoriva drvnimkonverzijatrenutnoggoriva drvnimDrvnasečkaDrvnibriketiDrvnipeletikoristi/cena poenergije izsečkom***briketima****peletima ***tonipotrebnekoličine goriva1. BeraneBolnica idomzdravlja‘’NikoLabović’’Lož ulje**/234.000litara/god.Troškovi:156.078 €10,7 kWh/litruUkupno:2.503.800 kWh3.321 nasipnim 3 ;Troškovi:41.845 €521,6 tona;Troškovi:57.376 €511 tona;Troškovi:76.650 €114.233 98.702 79.4282. AndrijevicaDomzdravljaLož ulje/24.979litara/god.Troškovi:16.661 €10,7 kWh/litruUkupno:267.275 kWh354,5 nasipnihm 3 ;Troškovi:4.467 EUR55 tona;Troškovi:6.050 €54,5 tona;Troškovi:8.175 €12.194 10.611 8.4863. TivatObdanište''Bambi''Lož ulje/22.700litara/god.Troškovi:15.141 €10,7 kWh/litruUkupno:242.890 kWh322 nasipnam 3 ;Troškovi:4.057 €51 tona;Troškovi:5.610 €50 tona;Troškovi:7.500 €11.084 9.531 7.641Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 60-

4. BeraneOsnovnaškola''RadomirMitrović''Ugalj izPljevalja*,160 tona/god.Troškovi:11.208 €**2.977 kWh/toniUkupno:476.320 kWh632 nasipnam 3 ;Troškovi: 8.994€99 tona;Troškovi:10.890 €97 tona;Troškovi:14.550 €2.214 318 -3.3425. MojkovacOsnovna isrednjaškola‘’VuksanDjukic’’Ugalj izPljevalja,270 tona/god.Troškovi:18.914 €2.977 kWh/toniUkupno:803.790 kWh1.066 nasipnihm 3 ;Troškovi:15.169 €168 tona;Troškovi:18.480 €164 tona;Troškovi:24.600 €3.745 434 -5.686*Usvojena je energetska vrednost uglja iz Pljevalja u iznosu od 10.720 kJ/kg=2.977 kWh/kg. Ova energetska vrednost je prosečna sa ugljenokopaPotrlica i Šumani (Izvor: Rudnik uglja,Pljevlja).**Cene uglja i mazuta su sa PDV i obuhvataju transport do objekata u navedenim gradovima (Izvori: Rudnik uglja, Pljevlja i INA Montenegro, april2010.g.).***Za preračunavanje energije drugih goriva u drvnu sečku korišćena je energetska vrednost sečke od 754 kWh/nasipnom m 3 . Navedena vrednost seodnosi na drvnu sečku četinara s obzirom na njihovu zastupljenost u šumskom fondu Crne Gore. Cene drvne sečke i peleta predstavljaju tržišnecene u Srbiji sa uključenim PDV u iznosu od 18% i sa transportom do 100 km do objekta (Izvori: proizvođači drvne sečke i drvnih peleta u Srbiji ublizini granice sa Crnom Gorom, maj 2010.g.).**** Za preračunavanje energije drugih goriva u drvne brikete korišćena je energetska vrednost od 4,8 kWh/kg. Cene drvnih briketa su tržišnecene u Crnoj Gori sa uključenim PDV i transportom do objekata u navedenim gradovima. (Izvor: Proizvođač briketa u Bijelom Polju, maj 2010.g.).***** Za preračunavanje energije drugih goriva u drvne pelete korišćena je energetska vrednost od 4,9 kWh/kg. Cene drvnih peleta su tržišne ceneu Srbiji sa uključenim PDV i transportom do objekata do 100 km. (Izvor: Proizvođač drvnih peleta u Srbiji u blizini granice sa Crnom Gorom, maj2010.g.).Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 61-

Komparativna analiza podataka predstavljenih u tabeli 14 pokazuje da postoje značajne finansijskeprednosti u smislu ušteda u grejanju objekata ako se koriste drvna goriva (drvna sečka, briketi ipeleti) umesto mazuta kao i uštede u konverziji uglja sa drvnom sečkom i briketima. Generalno, svetri vrste drvnih goriva su cenovno konkurentne mazutu, a drvna sečka i briketi uglju. Drvni peletinisu cenovno konkurentni uglju zbog relativno visoke cene. Imajući u vidu ostale elementekorišćenja drvnih goriva (nizak nivo emisije CO 2 ), rešavanje problema ekološke prirode u smisluodlaganja drvnog otpada, konfor u pogledu loženja, male količine pepela i zanemarljivo maletroškovi njegovog odlaganja u odnosu na pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja može se izvestiopšti zaključak da su goriva na bazi drveta necenovno konkurentnija u odnosu na dve dominantnozastupljene vrste fosilnih goriva-ugalj i mazut.U skladu sa prethodnim analizama na slici 12 predstavljena je mapa potencijalnih korisnika drvnihgoriva sa potrebama izraženim kWh energije u loose m 3 drvne sečke. Navedeni potencijalnikorisnici su ušli u program poboljšanja energetske efikasnosti za 2011.godinu koji se finansira odSvetske banke, a drugi u pripremnie programe koji će biti podržani od KfW banke iz Nemačke ili odVlade Crne Gore. Na osnovu potrebnih količina energije za grejanje izvršen je proračun potrebnekoličine drvne sečke pri vlažnosti od 35%. Kalkulacije pokazuju da je za ovih 15 objekata potrebno12,649 loose m 3 drvne sečke što predstavlja 5,059.6 solid wood m 3 drvnog ostatka. Na osnovuizračunatih količina drvnog ostatka koji nastaje u šumarstvu na godišnjm nivou predstavljenih utabeli 8 to predstavlja svega 8,7%.Sa aspekta uključivanja ovih objekata u program korišćenja drvnih goriva za potrebe grejanja odizuzetno velikog značaja je činjenica da drvna goriva zahtevaju drugačije uređaje za sagorevanje(kotlove) u odnosu na mazut, a da se pojedini tipovi kotlova na čvrsta goriva (ugalj) mogu koristiti iza drvna goriva. Zbog toga je neophodno predvideti, prilikom izrade fizibility studija za ove objekte,odgovarajuće tipove uređaja za sagorevanje u zavisnosti od tipa goriva. Iskustva iz Srbije(Beograda) pokazuju da se postojeći uređaji za sagorevanje u javnim kotlarnicama na ugalj bezvećih troškova i problema trenutno koriste za sagorevanje drvnih briketa i peleta (slika 13). Tonaravno nije slučaj sa uređajima za mazut i kod takvih sistema potrebna je njihova kompletnazamena uređajima za sagorevanje za pojedine vrste drvnih goriva.Kada je u pitanju drvna sečka kao gorivo praktična iskustva iz Srbije potvrđuju da se određeni tipovipostojećih kotlova na ugalj mogu koristiti za drvnu sečku promenom parametara i režima rada i uzneznatno male modifikacije.U pogledu snabdevanja uređajima za sagorevanje drvnih goriva na tržištu u Crnoj Gori još uvek nepostoji mogućnost nabavke istih. Međutim, u susednim zemljama, u Srbiji i u Bosni i Hercegovini,postoje proizvođači kotlova ali i generalni zastupnici inostranih proizvođača, pre svega iz Austrije iItalije. Imajući u vidu da su i postojeći kotlovi na čvrsta goriva u Crnoj Gori, u najvećem brojuslučajeva, nabavljeni iz Republika bivše SFRJ to ni nabavka kotlova za drvna goriva neće bitiMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 62-

nikakav problem. Ovo tim pre što su, u toku istraživanja za potrebe ovog izveštaja, obavljenirazgovori sa proizvođačima kotlova i zastupnicima inostranih kompanija u Srbiji koji su potvrdili dapostoji spremnost da u najkraćem roku registruju preduzeće u Crnoj Gori ukoliko se pokaže dapostoji odgovarajuće intersovanje za nabavku uređaja. Ako ne, oni su spremni da isporuče uređaje ipruže svu potrebnu logistiku u smislu instalisanja i održavanja istih u najkraćem vremenskomperiodu.Slika 12. Mapa potencijalnih korisnika drvnih goriva sa potrebama izraženim u kWh energije i unasipnim m 3 drvne sečke (Izvor: Odeljenje za energetsku efikasnost Ministarstva ekonomije,Podgorica maj 2010.g.) (kalkulisano na bazi 772 kWh/nasipnom m 3 za čamovinu i 1.066kWh/nasipnom m 3 za lišćare pri M=35% vlažnosti drvne sečke, zavisno od regiona u kome jedominantna zastupljenost jedne ili druge drvne vrste)Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 63-

Slika 13. Skladište, punjenje kotla i sagorevanje drvnih peleta u kotlarnici Senjak uBeogradu (foto: Glavonjić B, decembar 2008.g.)Na osnovu raspoloživih količina drvne biomase, definisan je model njene efikasne upotrebe sa trizone u kojima je na najracionalniji način moguće organizovati proizvodnju pojedinih tipova drvnihgoriva i energije na bazi drvne biomase. U zoni jedan, u Pljevljima, racionalno je organizovatiproizvodnju drvne sečke i peleta. U drugoj zoni u Beranama, najracionalnije je organizovatiproizvodnju drvne sečke i kogeneracijsko postrojenje za proizvodnju energije, a u zoni tri u Nikšićuproizvodnju drvne sečke i peleta. Ovi centri snabdevali bi se drvnim ostatkom iz svoje neposredneokoline ali i iz drugih mesta čime bi bila pokrivena cela teritorija Crne Gore.Predloženi model rezultat je ne samo raspoloživosti drvne sirovine već i postojećih kapaciteta zapreradu drveta kao i već započetih aktivnosti od strane pojedinih preduzeća.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 64-

Slika 14. Model za efikasno korišćenje drvne biomase u Crnoj GoriPredloženi model rezultat je i izvršenih konsultacija sa preduzećima koja predstavljaju najvećeprerađivače drveta u ovim regionima i koja su izrazila svoju spremnost da u bliskoj budućnostiotpočnu aktivnosti na praktičnoj implementaciji proizvodnje i ponude drvnih goriva potrošačima uCrnoj Gori. Takođe, prilikom definisanja modela vodilo se računa i o geografskom faktoru i mrežipostojećih saobraćajnica u smislu maksimalnog smanjenja troškova transporta.U cilju otpočinjanja navedenih aktivnosti u što skorije vreme neophodno je, pored feed-in tarifa iakcionog plana za biomasu, omogućiti preduzećima iz odgovarajućih fondova kreditna sredstva podpovoljnim uslovima. Ovo zbog toga što je stopa profitabilnosti u proizvodnji drvnih goriva mala (od9-13% zavisno od vrste goriva) i preduzeća u takvim uslovima nemaju mogućnosti da iz sopstveneakumalacije finansiraju skupe kredite komercijalnih banaka.Imajući u vidu sve napred iznete elemente, a posebno pozicije pojedinih preduzeća za preradu drvetau smislu veličine koncesija, raspoložive količine drvnog ostatka, već preduzete aktivnosti od stranepreduzeća za preradu drveta ili opštinskih vlasti kao i strukturu i broj objekata koji su ušli uprograme konverzije goriva realno je očekivati da će prva praktična primena drvnih goriva u CrnojGori za potrebe grejanja objekata od javnog značaja biti realizovana u Pljevljima.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 65-

5. ANALIZA TEKUĆE KONKURENTNOSTI DRVNE INDUSTRIJE CRNE GOREAnaliza tekuće konkurentnosti drvne industrije Crne Gore urađena je u kontekstu sagledavanjastrukture i karakteristika prerade drveta i pozicije drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnimizvoznim tržištima. Cilj analize sastojao se u sagledavanju tokova sirovine, njene potrošnje nadomaćem tržištu i pozicije proizvoda od drveta na glavnim izvoznim tržištima.5.1. Struktura i karakteristike prerade drveta u kontekstu udela drvne sirovine kojase koristi na domaćem tržištuSa aspekta analize tokova sirovine i njene potrošnje na domaćem tržištu značajno je istaći sledećepolazne elemente:- sistem prodaje drveta iz šuma u državnom vlasništvu zasnovan je na konceijama kao modeluprodaje u okviru koga postoje zaključeni kratkoročni i dugoročni ugovori sa preduzećimakoja se bave preradom drveta;- u strukturi preduzeća koja se bave preradom drveta dominantna je zastupljenost malihpreduzeća. Postoje tri velika preduzeća koja prerađuju oko 1/3 od ukupne količine tehničkeoblovine koja se proizvede u državnim šumama;- proizvodnja u najvećem broju malih preduzeća je organizovana na zanatski način sa velikimučešćem ljudskog rada. U uslovima takve oragnizacije i sa tehnologijom koja je zastarela nemože se postići zadovoljavajuća produktivnost i rentabilnost proizvodnje. Kada je u pitanjutehnologija ova konstatcija se odnosi i na dva velika preduzeća. Izuzetak predstavlja jedinopreduzeće Vektra Jakić koje je tokom 2008. i 2009.godine započelo sa procesom tehnološkemodernizacije i restrukturiranja proizvodnje u Pljevljima.- u uslovima kada su preduzeća orjentisana na skupe komercijalne kredite i bez adekvatnepodrške iz Vladinih fondova tehnološka modernizacija je, sa izuzetkom preduzeća Vektrajakič, skoro obustavljena u ostalim preduzećima. S druge strane i preduzeće Vektra Jakićkoje je ušlo u proces restrukturiranja i modernizacije proizvodnje u sve je težoj situaciji saotplatom obaveza koje ima po osnovu kreditnih linija.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 66-

Kada se navedenim elementima dodaju i efekti svetske ekonomske krize u drugoj polovini 2008. itokom 2009.godine sve to zajedno je u značajnoj meri uticalo i na količine prerađene sirovine tokom2008. i 2009.godine.Prema podacima Uprave za šume ukupno posečena drvna masa u bruto iznosu u 2009.godiniiznosila je 524.704 m 3 (bez određene količine ogrevnog drveta koje nije evidentirano iz privatnihšuma, videti tačku 1) i u odnosu na posečenu drvnu masu u 2008.godini to je predstavljalosmanjenje za 21,1%. Pregled ugovorene i posečene drvne mase iz državnih šuma u 2008. i2009.godini po pojedinim područjima i koncesionarima dat je u tabeli 16.Ukupan broj koncesionara sa kojima je zaključen ugovor o prodaji drveta u 2008. godini iznosio je28, a u 2009.godini 24 (u obe godine bez koncesionara na području Rožaja). Do smanjenja brojakoncesionara u 2009.godini došlo je zbog toga što su u 2008.godini na više područja obavljenesanitarne seče koje su uglavnom dodeljene preduzećima koja se povremeno javljaju na tendere.U cilju analize tokova drvne sirovine i stepena njene finalizacije napravljen je poseban upitnik iobavljena su terenska istraživanja i posete najznačajnijim preduzećima za preradu drveta u svimregionima u Crnoj Gori. Cilj navedenih aktivnosti sastojao se u prikupljanju podataka o asortimanuproizvodnje i plasmanu drvnih proizvoda za svako preduzeće pojedinačno. Zbirni pregled tokovaneto drvne sirovine i proizvoda od drveta u Crnoj Gori predstavljen je na dijagramu 1.Dijagram 1. Tokovi trgovine drvnom sirovinom i proizvodima od drveta u Crnoj GoriMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 67-

Tabela 16. Pregled ugovorene i posečene drvne mase iz državnih šuma po pojedinim područjima i koncesionarima u Crnoj GoriNaziv koncesionaraUgovorena količina brutodrvne mase za 2008Posečena količina brutodrvne mase u 2008Ugovorena količina brutodrvne mase za 2009Posečena količina bruto drvnemase u 2009Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari UkupnoPLJEVLJADOO,,VEKTRA JAKIC 75.201 3.978 79.179 42.212 1.868 44.008 32.233 4.513 36.746 6.243 407 6.650DOO,,JASEN” 3.514 1.872 5.386 684 312 996 11.408 1.466 12.874 9.561 1.082 10.643DOO,,MARADOM” 12.093 929 13.022 5.341 304 5.645 11.635 197 11.832 10.539 28 10.567UKUPNO 90.808 6.779 97.587 48.237 2.484 50.649 55.276 6.176 61.452 26.343 1.517 27.860BERANE,,ŠIK POLIMLJE” 14.644 1.769 16.413 11.687 622 12.309 10.307 989 11.296 7.286 989 8.275DOO,,RADMANCI” 2.399 2.399 2.167 4 2.171 1.975 1.975 1.975 1.975DOO,,GRANDEH COM 5.421 5.421 1.550 1.550DOO,,NIKOLA” 2.958 632 3.590 3.032 491 3.523DOO,,MIMA” 1.517 2.411 3.928 574 353 927UKUPNO 17.043 1.769 18.812 13.854 626 14.480 22.178 4.032 26.210 14.417 1.833 16.250ŽABLJAKDOO ,,KAR.- BROS” 14.386 24 14.410 14.928 14.928 15.639 122 15.761 15.698 131 15.829DOO,,WOOD” 5.263 74 5.337 4.022 66 4.088 718 343 1.061 706 295 1.001DOO,,MILKOM” 1.506 21 1.527 1.296 15 1.311 2.108 2.108 1.973 1.973DOO,,SRB” 5.990 5.990 2.789 2.789UKUPNO 27.145 119 27.264 23.035 81 23.116 18.465 465 18.930 18.377 426 18.803KOLAŠINDOO,PELENG.-TREJD” 1.210 8.884 10.094 1.153 7.652 8.805 4.362 12.738 17.100 4.166 10.383 14.549DOO,,VUK.-KRUR.” 6.271 6.271 3.201 3.201DOO,,FAGUS-ELEM.” 2.419 2.419 910 910UKUPNO 1.210 8.884 10.094 1.153 7.652 8.805 4.362 21.428 25.790 4.166 14.494 18.660Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 68-

Naziv koncesionaraUgovorena količina brutodrvne mase za 2008Posečena količina brutodrvne mase u 2008Ugovorena količina brutodrvne mase za 2009Posečena količina brutodrvne mase u 2009Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišć. UkupnoPLUŽINEDOO,,BREZNA” 20.527 20.173 40.700 10.502 8.248 18.750DOO,,DUGA” 3.665 3.665 957 957DOO,,MILKOM” 741 741 679 679DOO,,BAST” 14.553 15.341 29.894 8.986 9.264 18.250UKUPNO 15.294 15.341 30.635 9.665 9.264 18.929 20.527 23.838 44.365 10.502 9.205 19.707BIJELO POLJEDOO,,ŠIK LIM” 11.433 4.028 15.461 5.774 4.380 10.154DOO,,ADA KOMPANI” 220 220 188 188UKUPNO 11.433 4.028 15.461 5.774 4.380 10.154 220 0 220 188 0 188NIKŠIĆDOO,,JAVORAK” 7.533 13.928 21.461 4.241 13.099 17.331 2.076 9.732 11.808 1.047 6.701 7.748PLAVDOO,,ALPET” 9.114 6.703 15.817SZR ,,FAGUS”(sanitar) 112 112 91 91,,3F KOMERC”(sanitar) 164 164 162 162,,PETRIĆ”(sanitar) 1.164 1.164 620 620,,MOLIKA”(sanitar) 547 547 503 503,,NIKI TRANS”/sanitar 303 303 259 259,,BOSI-TRADE”/sanitar 250 250 211 211,,MOPAL”sanitar 1.184 1.184 887 887,,ČAKOR”sanitar 520 520 535 535,,BOGIĆEVICA”sanitar 653 653 650 650 4.534 180 4.714 3.687 9 3.696,,PELE-TREJ” 5.165 5.165 5.150 5.150,19DECEMBAR”sanitar 54 54 62 62UKUPNO 14.065 6.703 20.768 3.980 0 3.980 9.699 180 9.879 8.837 9 8.846Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 69-

Naziv koncesionaraUgovorena količina brutodrvne mase za 2008Posečena količina bruto drvnemase u 2008Ugovorena količina brutodrvne mase za 2009Posečena količina brutodrvne mase u 2009Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišć. UkupnoPODGORICADOO,,VERAKI” 4.624 7.254 11.878 3.694 3.486 7.180 2.836 7.062 9.898 2.836 7.062 9.898ANDRIJEVICADOO,,BOJ KOMERC” 3.703 5.588 9.291 2.391 1.763 4.154 5.863 3.764 9.627 3.974 3.612 7.586DOO,,19 DECEMBAR” 6.666 6.666 5.629 5.629 924 767 1.691 882 302 1.184UKUPNO 10.369 5.588 15.957 8.020 1.763 9.783 6.787 4.531 11.318 4.856 3.914 8.770DANILOVGRADDOO,,SAVA TRANS” 10.417 10.417 7.707 7.707 244 10.860 11.104 7.857 7.857MOJKOVACDOO,,TRUDBENIK” 1.760 634 2.394 1.742 501 2.243 921 858 1.779 830 869 1.699DOO,,JAVOR PROMET 1.627 1.627 303 303DOO,,VUKMAN KRUŠ” 999 882 1.881 127 127 325 2.243 2.568UKUPNO 4.386 1.516 5.902 2.045 628 2.673 1.246 3.101 4.347 830 869 1.699ROŽAJE (combineddata from manyconcession holders) 43.762 5.729 49.491 30.751 2.235 32.986 28.436 2.998 31.434 4.098 2 4.100ŠAVNIKDOO,,TRUDBENIK” 2.484 2.602 5.086 2.413 1.461 3.874SVEGA 247.672 88.055 335.727 154.449 53.405 207.854 174.836 97.005 271.841 98.910 55.35 154.260Izvor: Uprava za šume MPSV, Podgorica, 2010.Napomena: Uporednom analizom podataka o ukupno ostavrenim sečama u 2008. i 2009.godini iz tabele 16 (podaci Grand total na kraju tabele) i podataka o ostvarenim sečamadatim u tabelama 2 i 3 uočava se postojanje razlika. Tako npr. ukupno ostvarene seče u 2008.godini prema podacima iz tabele 15 iznose 207,773 m 3 , a prema podacima MONSTATukupno evidentirane seče u 2008.godini iznosile su 595.195 m 3 . Do razlike podataka o ukupnim veličinama seča dolazi iz razloga što podaci prezentirani u tabeli 15 predstavljaju obimrealizovanih seča u 2008. ili 2009.godini na osnovu ugovorenih i odobrenih količina od strane Uprave za šume. Ti podaci ne uključuju prenetu količinu drvne zapremine iz 2007.godinekoja je koncesionarima bila odobrena ali koja, iz određenih razloga, nije realizovana u kompletnom iznosu pa su ostatak do punog iznosa realizovala u 2008.godini. Ova pojava jeuobičajena u Crnoj Gori da se odobreni, a neposečeni deo drvne zapremine u tekućoj godini prenosi u narednu godinu jer pojedini koncesionari nisu u mogućnosti da posekukompletno odobren iznos drvne zapremine za tu godinu. To znači da je obim realizovanih seča u npr. 2008.godini rezultat prenete količine drvne zapremine iz 2007.godine koja jeposečena u 2008.godini, kao i veličine drvne zapremine iz 2008.godine koja je posečena u toj godini.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 70-

Na osnovu sprovedenih istraživanja među koncesionarima/prerađivačima drveta i rezultatapredstavljenih na dijagramu 1 može se izvesti opšti zaključak da se najveće količine drvne sirovine(tehničke oblovine) koriste za proizvodnju rezane građe i šper ploča. Ova dva proizvoda sudominantno zastupljena u primarnoj preradi drveta u Crnoj Gori. U 2008.godini od ukupne količinetehničke oblovine izvezeno je 13,4%, a posmatrano u odnosu na ukupno posečenu drvnu masu7,9%.U daljem procesu prerade manje količine rezane građe (elemenata) se prerađuju u daščane pločekoje predstavljaju nešto viši stepen finalizacije. Količine daščanih ploča na godišnjem nivou surelativno male i iznose oko 6.000 m 3 jer se proizvode samo u Javorku u Nikšiću. Pored daščanihploča određene količine čamove rezane građe se prerađuju u lamelirane troslojne gredice za prozorei vrata. Za tu svrhu instalirana je nova linija u preduzeću Vektra-Jakić u Pljevljima kapaciteta oko15.000 m 3 /godišnje. U trenutku obilaska preduzeća (april 2010.g.) linija nije radila punimkapacitetom iz organizaciono-tehničkih razloga.Pored navedenih proizvoda rezana građa se prerađuje i u druge proizvode kao što su brodski pod,lamperija, krovni nosači i drugi, ali i pored toga ti proizvodi predstavljaju proizvode sa niskimstepenom finalizacije. U odnosu na ukupnu proizvodnju u 2008.godini izvoz rezane građe iznosio je42,6%.Drugi deo toka drvne sirovine sastoji se u proizvodnji furnira za potrebe proizvodnje šper ploča(plywood) i latoflex letvica za krevete. Proizvodnja šper ploča se obavlja samo u jednom preduzeću,a proizvodnja latoflex letvica u dva preduzeća. Skoro kompletne količine i šper ploča i latoflexletvica se izvoze.Na osnovu prethodnog može se definisati generalni zaključak da rezana građa, šper ploče, daščaneploče, latoflex letvice, lamelirane troslojne gredice, brodski pod i lamperija predstavljaju glavneproizvode primarne prerade drveta. Kao takvi svi zajedno predstavljaju proizvode niskog stepenafinalizacije.Druga važna karakteristika kada su u pitanju pojedini proizvodi jesu izuzetno male količine ukojima se proizvode. Ovakav zaključak se može izvesti posmatrano sa šireg aspekta tj. njihovogpotencijalnog plasmana na neka od izvoznih tržišta gde količina predstavlja važan elemenatkonkurentnosti.Kada je u pitanju potrošnja rezane građe na domaćem tržištu važno je istaći da se najveće količinetroše u sferi građevinarstva (za krovne nosače, skele, oplate i druge potrebe), a prema sprovedenimistraživanjima kod preduzeća koja predstavljaju najveće proizvođače nameštaja, prozora i vrata iopremanja enterijera došlo se do procene da se godišnje za te potrebe finalizuje oko 30.000 m 3 , štopredstavlja svega 14,5% u odnosu na ukupnu proizvodnju rezane građe.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 71-

Slika 15. Daščane ploče (levo) i latoflex letvice (desno) kao proizvodi sa dodatom vrednošću upreradi drveta Crne GoreI pored činjenice da se 86,6% tehničke oblovine prerađuje u Crnoj Gori, zbog niskog stepenafinalizacije u tom procesu, stanje u ovoj oblasti se može oceniti kao nezadovoljavajuće. Ovoj ocenipotrebno je dodati i nezadovoljavajuće stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatka zbog čega supojedina preduzeća postala crne tačke na mapi Crne Gore u ekološkom smislu (detaljno opisano utački 1 ovog Izveštaja).5.2. Struktura, vrednost izvoza i pozicija drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnimizvoznim tržištima u kontekstu udela drvne mase koja se izvozi iz Crne GoreU cilju sagledavanja količine drvne sirovine koja se direktno ili preko izvoza proizvoda od drvetaizvozi iz Crne Gore u nastavku je najpre predstavljana analiza veličine i strukture izvoza drveta iproizvoda od drveta, a zatim koristeći koeficijente za preračunavanje jediničnih vrednosti zapojedine proizvode u ekvivalentne m 3 oblovine data je vrednost ukupne količine drvne mase koja seizvozi iz Crne Gore. Analiza je obuhvatila period 2007-2009.godina, sa posebnim osvrtom na2008.godinu kao baznu.Osnovna karakteristika izvoza drveta i proizvoda od drveta Crne Gore u posmatranom periodupredstavlja njegovo opadanje iz godine u godinu. Sa 19,4 miliona EUR u 2007.godini izvoz je opaona 13,5 miliona u 2009.godini (tabela 17).Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 72-

Tabela 17. Izvoz i uvoz drveta, proizvoda od drveta i nameštaja Crne Gore u periodu 2007-2009.godina po vrednostiProizvodi2007 2008 2009Miliona EURIzvoz 19,4 15,4 13,5Drvo i proizvodi oddrvetaUvoz 30,6 39,2 22,6Bilans -11,2 -23,8 -9,1Izvoz 0,87 1,3 0,67Drveni nameštajUvoz 43,9 54,9 30,6Bilans -43,03 -53,6 -29,93Izvor: MONSTAT spoljna trgovina, Podgorica, 2010.g.Za razliku od izvoza uvoz proizvoda od drveta je rastao u 2007. i 2008.godini dok je u 2009.godiniopao za 42,3%. Ovako visok pad uvoza rezultat je, u najvećoj meri, globalne ekonomske krize.Zbog izuzetno visoke vrednosti uvoza Crna Gora ostvaruje negativan spoljnotrgovinski bilans kadasu u pitanju drvo i proizvodi od drveta. Još teža situacija je u spoljnotrgovinskom bilansu nameštajaod drveta. Izvoz je simboličan, a uvoz rekordno visok. Tako npr. u 2008.godini uvoz nameštaja oddrveta bio je 42,2 puta veći od izvoza što samo po sebi dovoljno ukazuje na probleme koji postoje usegmentu proizvodnje i izvoza nameštaja.Kada je u pitanju struktura izvoza drveta i proizvoda od drveta situacija je takođenezadovoljavajuća. Naime, u 2008.godini u strukturi ukupnog izvoza drveta i proizvoda od drvetadominantno je bilo učešće trupaca i rezane građe (tabela 18). Ova dva drvna sortimenta sačinjavalasu 79,1% od ukupnog izvoza. To znači da u strukturi izvoza proizvoda od drveta dominantno učešćeimaju proizvodi sa niskim stepenom finalizacije. To nije slučaj kada je u pitanju uvoz proizvoda oddrveta. U strukturi uvoza u 2008.godini dominantno učešće imali su prozori, vrata i parket saučešćem od 31,1%, a slede podovi, lamperija i frize sa 16,3% i ostali proizvodi od drveta saučešćem od 12%. Učešće ploča na bazi drveta iznosilo je 30,6% pri čemu skoro da je izjednačenoučešće ploča iverica, vlaknatica i furnirskih ploča.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 73-

Tabela 18. Struktura izvoza i uvoza drveta i proizvoda od drveta Crne Gore u periodu 2007-2009.godinaVrsta proizvoda Izvoz UvozEURTrupci i drugo drvo 2.131.698 944.867Rezana građa četinara 7.535.209 2.102.702Rezana građa lišćara 2.618.382 873.951Podovi, lamperija, frize za parket 1.004.658 6.392.767Ploče iverice 847.033 4.682.928Ploče vlaknatice 8.607 4.000.090Furnirske ploče 324.376 3.318.139Građevinska stolarija i parket 281.013 12.179.879Ostali proizvodi od drveta 638.983 4.739.081UKUPNO 15.389.959 39.234.404Izvor: MONSTAT spoljna trgovina, Podgorica, 2010.g.Podaci prezentovani u tabeli 18 pokazuju da osim kod trupaca i rezane građe, kod svih ostalihproizvoda od drveta Crna Gora ima negativan spoljnotrgovinski bilans jer je uvoz značajno veći odizvoza.Najznačajnija tržišta na koja se izvoze proizvodi od drveta iz Crne Gore su Kosovo i Srbija. Na ovadva tržišta izvozi se 65,8% od ukupnog izvoza (tabela 19). Najznačajniji proizvod koji se izvoza naova dva tržišta je rezana građa četinara i trupci. Za razliku od Kosova, iz Srbije se uvozi tri putaveća vrednost proizvoda od drveta u odnosu na vrednost izvoza, a najviše prozori i vrata, parket iploče na bazi drveta.Od zemalja EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner u izvozu proizvoda od drveta je Italija na čijetržište je u 2008.godini izvezeno 16,3% od njihovog ukupnog izvoza. U ostale zemlje EU izvozproizvoda od drveta bio je simboličan. To potvrđuje podatak da je učešće EU u ukupnom izvozuproizvoda od drveta u 2008.godini iznosilo 20,5%. S druge strane zemlje EU predstavljajuMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 74-

značajnog partnera za uvoz proizvoda od drveta. Iz EU u 2008.godini uvezeno je 13,03 milionaEUR što je predstavljalo 33,2% od ukupnog uvoza proizvoda od drveta. U strukturi uvozadominantno je učešće finalnih proizvoda (prozora, vrata, podova i drugih).Tabela 19. Vrednost izvoza i uvoza proizvoda od drveta iz Crne Gore na tržišta pojedinih zemaljaNaziv zemlje Izvoz UvozEURKosovo 5.628.318 18.571Srbija 4.502.542 12.442.099Italija 2.509.610 1.452.260Egipat 549.396 982Albanija 528.813 35.866Slovenija 370.243 4.326.503Bosna i Hercegovina 194.548 4.715.024Hrvatska 187.535 3.722.815Nemačka 174.385 1.283.294Austrija 106.221 1.103.616Češka Republika 768 2.051.913Mađarska 0,0 1.537.368Rumunija 0,0 1.276.404Ostale zemlje 635.580 5.267.689UKUPNO 15.389.959 39.234.404Izvor: MONSTAT spoljna trgovina, Podgorica, 2010.g.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 75-

Kada su u pitanju pojedinačne zemlje, najznačajniji partneri iz EU u uvozu proizvoda od drveta suSlovenija, Češka Republika, Mađarska, Italija i Rumunija (slika 16). Iz poslednje četiri zemlje sedominantno uvoze ploče na bazi drveta.Slika 16. Tokovi spoljnotrgovinske razmene proizvoda od drveta Crne Gore (2008.g.)U pogledu ukupne količine drveta i proizvoda od drveta koji su izvezeni iz Crne Gore u 2008.godiniizvedene kalkulacije su pokazale da je ukupan njihov izvoz iznosio 154.859 m 3 ekvivalentneMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 76-

oblovine 9 . U odnosu na količinu tehničkog i industrijskog drveta to je iznosilo 41,5%, a u odnosu naukupnu količinu oblovine 24,5%. Ostale količine oblovine potrošene su za potrebe domaćeg tržišta.Kada je u pitanju pozicija drvnih proizvoda iz Crne Gore na pojedinim tržištima, na bazi tokovatrgovine drvetom i proizvodima od drveta pojedinih zemalja i spoljnotrgovinske razmene Crne Goresa zemljama koje predstavljaju njena najznačajnija izvozna tržišta, analiza je pokazala da je CrnaGora veoma mali snabdevač tih zemalja. To potvrđuju sledeći podaci. U odnosu na ukupan uvozdrveta i proizvoda od drveta Srbije uvoz iz Crne Gore predstavljao je 1,7%. U Italiji 0,07%, Egiptu0,03% i Albaniji 1,9%.S obzirom na male količine u kojima se proizvode pojedini proizvodi kao i činjenicu da se oniizvoze u preko 26 zemalja dodatno se slabi njihova pozicija na onim tržištima na koja se izvoze unajvećoj meri. Kao posledica navedenog proizvodi od drveta iz Crne Gore ne mogu ostvaritiadekvatnu cenovnu konkurentnost u odnosu na proizvode koji se na ta tržišta uvoze iz drugihzemalja.Brojni su razlozi ovakve diverzifikacije izvoza proizvoda od drveta iz Crne Gore. Jedan odznačajnih predstavlja činjenica da svako preduzeće predstavlja samostalan izvozni subjekt i da vrločesto postoji njihova međusobna konkurencija na inostranim tržištima.S obzirom da se najveće količine drveta i proizvoda od drveta izvoze u Srbiju, Kosovo, Albaniju iEgipat to na tržištima ovih zemalja, za sada, ne postoje zahtevi prema tim proizvodima u pogledusertifikovanog drveta, a i standardi i kriterijumi kvaliteta su prihvatljivi i mogu se ispuniti od stranenajvećeg broja preduzeća koja se bave izvozom.Kada je u pitanju Italija i druge zemlje Evropske unije situacija je drugačija. Iako u pojedinimdistributivnim kanalima, za sada, ne postavljaju zahteve da proizvodi od drveta koji se uvozeposeduju sertifikate o održivom gazdovanju (FSC, PEFC i drugi) u bliskoj budućnosti će to bitijedan od opštih uslova, a time i ograničenja za plasman proizvoda od drveta koji ne budu posedovalitakve sertifikate. Zbog toga je potrebno nastaviti aktivnosti koje su započete u pogledu sertifikaciješuma, i pored činjenice da se izvoze relativno male količine drveta iz Crne Gore na tržište EU. Usuprotnom preduzećima koja se bave izvozom proizvoda od drveta bio bi otežan izvoz do te mere dabi on postao skoro nemoguć. Drugi razlog je činjenica da su brojne zemlje u okruženju sertifikovaleu potpunosti (Hrvatska) ili u najvećoj meri (Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija)svoje šume i da bi Crna Gora predstavljala jedinu zemlju na Zapdnom Balkanu koja nije završila taj9 Da bi se mogle porediti različite vrste drvnih proizvoda potrebna je jedna zajednička jedinica mere. Zbog toga se u procesupreračunavanja zapremine različitih vrsta proizvoda od drveta isti množe sa određenim koeficijentima za konverziju i tako dobijaekvivalentna oblovina koja se izražava u m 3 kompaktnog drveta.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 77-

proces. Takođe, važan razlog za sprovođenje procesa sertifikacije šuma u Crnoj Gori jeste doprinossertifikacije smanjenju illegal logging and timber trade. Imajući u vidu činjenicu da se iz Crne Gorena tržište Evropske unije izvoze male količine proizvoda od drveta u brojnim stručnim krugovimapostavlja se pitanje veličine opsega u kome bi proces sertifikacije šuma trebao da bude sproveden.Bez obzira na argumente za i protiv parcijalne sertifikacije šuma (npr. nekoliko šumskih uprava)mišljenja sam da taj proces treba da obuhvati kompletnu površinu pod šumama u Crnoj Gori.Ovakav zaključak, pored tržišnih zahteva i komercijalnih efekata, nametnuo se i kao rezultatopredeljenja Vlade Crne Gore da šumama gazduje na održiv i ekološki prihvatljiv način.Najznačajnija potvrda takvog gazdovanja predstavlja upravo sertifikacija šuma.Sertifikacija šuma predstavlja polaznu osnovu za aktivnosti sertifikovanja proizvoda preduzeća zapreradu drveta kroz sertifikate u okviru lanca nadzora (CoC-chain of custody). Imajući u vidu da jeSavet Evropske unije 21.januara 2010.godine doneo dokument (Direktiva br. 5571/10), kojim seregulišu obaveze distributera drveta i proizvoda od drveta u EU koji distribuiraju te proizvode naovo tržište, posedovanje ovakvih sertifikata postao je jedan od načina dokazivanja legalnog porekladrveta iz koga su izrađeni proizvodi koji se distribuiraju.U pogledu kriterijuma kvaliteta koje proizvodi od drveta moraju da ispune pred proizvođače u CrnojGori se u pojedinim slučajevima postavljaju strožiji kriterijumi u odnosu na kriterijume kvaliteta zapojedine proizvode koji su definisani EN standardima. Dva su osnovna razloga za ovakvu pojavu.Prvi, EN standrdi ne predstavljaju obavezujuće standarde za mnoge kategorije proizvoda od drvetapa su trgovački zahtevi u brojnim slučajevima strožiji u odnosu na kriterijume koji su predviđeni ENstandardima. Tako npr. u izvozu elemenata za nameštaj od bukve u A klasi kvaliteta trgovačkizahtevi su da sve četiri strane budu čiste (bez malih sraslih čvorova), dok su prema kriterijumimaEN standarda dozvoljeno zdravo crveno srce u tragovima na jednoj strani. Pri tom potrebno jenapomenuti da trgovački zahtevi prate zahteve tržišta, a pre svih modne trendove, i da su zbog togačesto promenljivi i i u pojedinim situacijama strožiji u odnosu na kriterijume definisane ENstandardima. Drugi razlog, predstavljaju male količine u kojima se proizvode i izvoze proizvodi oddrveta iz Crne Gore zbog čega proizvođači i izvoznici nemaju jaku pregovaračku poziciju u odnosuna distributere ili proizvođače nameštaja kojima isporučuju svoje proizvode. Zbog toga su čestoprinuđeni da prihvataju oštrije zahteve u pogledu kvaliteta u odnosu na zahteve koji ti istidistributeri i proizvođači nameštaja postavljaju pred proizvođače drvnih proizvoda iz EU. Kaopotvrda navedene konstatcije može da posluži i sledeći primer. Nemački proizvođač rezane građelišćara POLLMEIR koji prerađuje oko 1 milion m 3 trupaca godišnje uspeo je da tržištu EU nametnesvoje standarde u pogledu kriterijuma za pojedine klase kvaliteta koji su u svim klasama kvalitetaznatno ispod kriterijuma koji su predviđeni EN standardima.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 78-

I pored činjenice da na tržištima zemalja EU postoje različitosti u pogledu primene odredbi ENstandarda preporuka Vladi jeste da se što pre usvoje i proglase kao nacionalni EN standardi za drvo iproizvode od drveta. S druge strane, proizvođači finalnih proizvoda već su primorani da koristeodredbe pojedinih EN standarda u svom poslovanju, počev od faze razvoja proizvoda (tolerancije,odsupanja, mere i drugo) do atestiranja tih proizvoda u akreditovanim laboratorijama. Bezposedovanja odgovarajućih atesta domaći proizvođači finalnih proizvoda nisu u mogućnosti daizvoze svoje proizvode u EU, pa ista obavljaju u akreditovanim laboratorijama zemalja u kojeizvoze.Pri tom, tako zahtevne kriterijume često ne prati adekvatno visoka cena proizvoda što pokazuje daproizvodi od drveta koji se uvoze iz Crne Gore nemaju adekvatnu, pre svega, cenovnukonkurentnost u odnosu na slične ili iste proizvode koji se na ta tržišta uvoze iz drugih zemalja. Topotvrđiju analize cena po kojima se izvozi šper ploča (plywood) iz Crne Gore na tržište Italije. Uodnosu na vrstu ploče, dimenzije i klasu kvaliteta, cene ploča iz Crne Gore su od 8-10% niže uodnosu na cene npr. šper ploča koje se uvoze iz Slovačke ili iz Poljske.U izvozu proizvoda od drveta na inostrana tržišta najzastupljeniji sistem distribucije je prekotrgovačkih posrednika, a na pojedinim tržištima preko agenata i brokera. Tako dobijene proizvode izCrne Gore oni dalje preprodaju pod svojim imenom i za svoj račun (izuetak su agenti), zaradjujućipri tom mnogo više od samih izvoznika iz Crne Gore. Veoma su retki primeri direktne distribucijeproizvoda krajnjim korisnicima. Postojeći sistem distribucije u mnogome utiče na nizak nivo cenakoje domaći izvoznici postižu na pojedinim tržištima.Domaća preduzeća još uvek nisu uspela da udju u jake distributivne sisteme u EU, a zbog visokihtroškova nisu u mogućnosti da razvijaju sopstvene. Zbog toga su prinudjena da distribuiraju svojeproizvode preko mnogobrojnih posrednika što za posledicu ima niske cene.U strukturi ukupnog izvoza proizvoda od drveta iz Crne Gore, u 2008.godini, učešće proizvoda sadodatom vrednošću (uključiv i nameštaj od drveta) iznosilo je svega 15,6%. Glavne prepreke(obstacles) za povećanje konkurentnosti i izvoza proizvoda sa većom dodatom vrednošću ne nalazese samo u području primene EN standarda, već i u:1. Nezadovoljavajućoj strukturi industrijske prerade drveta i proizvodnje nameštaja (preovlađujućastruktura proizvodnje proizvodo nižeg stepena finalizacije);2. Nezadovoljavajuća veličina i struktura izvoza i uvoza. U strukturi izvoza u 2008.godini učešćeproizvoda nižeg stepena finalizacije (trupci, rezana građa, ploče na bazi drveta, furnir ielementi) iznosilo je 91,6%. S druge strane u strukturi uvoza dominiraju finalni proizvodi oddrveta kao što su nameštaj, prozori, vrata, podovi i drugi finalni proizvodi. Pored navedenog,Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 79-

nezadovoljavajuća je i struktura izvoznih tržišta za finalne proizvode od drveta u kojimadominantno učešće imaju zemlje u okruženju (Republike bivše SFRJ i Albanija).3. Prerada drveta i proizvodnja nameštaja ostvaruju deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U2008.godini on je iznosio 23,8 miliona EUR za proizvode od drveta i 53,8 miliona za nameštajod drveta.4. Proizvodna usitnjenost i nepovezanost među preduzećima rezultira malim fizičkim obimomproizvodnje, a samostalni i neorganizovani nastup u izvozu često rezultira međusobnomkonkurencijom. Poremećeni sistem vrednosti i nepoštovanje partnerskog odnosa međupreduzećima posebni su problemi koji su povezani i sa društvenim kretanjima i njihovimuticajima na sferu biznisa.5. Neprepoznatljivost proizvoda od drveta koji se izvoze iz Crne Gore, zbog najčešće malihkoličina u kojima se isti izvoze, kao i problemi u dizajnu, promociji i distribuciji proizvodadodatni su razlozi njihove niske konkurentnosti na izvoznim tržištima zemalja EU.6. Institucionalna neorganizovanost i još uvek nepostojanje jasne strategije razvoja prerade drveta iproizvodnje nameštaja i pored činjenice da se, vrlo često, ove dve industrijske grane označavajuu Vladinim dokumentima kao strateške grane s obzirom da svoju proizvodnju u najvećoj merizasnivaju na domaćim sirovinskim resursima.7. Negativan uticaj makroekonomske politike i šumarske politike na razvoj prerade drveta. Umestopartnerskog odnosa sa sektorom šumarstva, na čijim resursima se u najvećoj meri zasnivaprerada drveta u Crnoj Gori, parcijalni interesi i sitni egoizam u međusobnim odnosima neomogućavaju efikasno korišćenje raspoloživih resursa ova dva sektora. Ovakvo stanje seposebno odražava u segmentu cena drvne sirovine i njenog kvaliteta koji su, u velikoj meri, umeđusobnom neskladu. Zbog institucionalne neefikasnosti rešavanja problema koji postoje uodnosima ova dva sektora problemi se usložnjavaju iz godine u godinu preteći tako da eskalirajudo te mere da dovedu do potpunog kolapsa.8. Neusklađenost kapaciteta pilanske prerade drveta i raspoložive (domaće) sirovine. Postojeći broj iveličina instalisanih kapaciteta u pilanskoj preradi drveta su nekoliko puta veći u odnosu naraspoložive sirovinske potencijale. Kao posledica navedenog, ali i veoma niskog tehnološkognivoa opremljenosti najvećeg broja pilana, produktivnost, iskorišćenje kapaciteta i efikasnostproizvodnje su daleko ispod optimalnog nivoa.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 80-

9. Tehnološki razvoj, modernizacija proizvodnje i investicije su usporeni i nedovoljni da se ove dveindustrijske grane modernizuju do nivoa koji će obezbediti adekvatnu konkurentnost proizvodana sve zahtevnijim inostranim tržištima.10. U osnovnim finansijskim pokazateljima poslovanja kod najvećeg broja preduzeća, a time i granau celini, veliki su gubici i zaduženost.Opšte je poznata činjenica da izvoznici proizvoda od drveta višeg stepena finalizacije u Crnoj Gorinemaju adekvatnu poziciju u podsticajima i fiskalnoj politici. Ne postoje suštinski instrumenti imere koji bi favorizovali izvoz finalnih proizvoda od drveta. Neke od mera su najčešće ekonomskineisplative za preduzeća u preradi drveta i proizvodnji nameštaja. Ovo tim pre što se prilikomdonošenja takvih mera ne uzima u obzir da su ove dve industrijske grane niskoakumulativne grane.Njihovu nisku akumulativnost dodatno pogoršavaju trendovi pada cena finalnih proizvoda nasvetskom tržištu s jedne, i rasta cena inputa proizvodnje i poslovanja s druge strane.Pored navedenog, potrebno je istaći i objektivno nizak stepen pripremljenosti strukovnih institucijaza utvrđivanje ostvarive razvojne strategije kao i probleme i neusklađenost sistema obrazovanja sapotrebama preduzeća.Umesto strateški važnog i profitabilnog izvoznog sektora crnogorske privrede, prerada drveta iproizvodnja nameštaja se polako pretvaraju u stagnirajuće delatnosti. Svetska ekonomska kriza irecesija koja je kuliminirala u 2009.godini će to stanje još više pogoršati.Sve navedeno upućuje na zaključak da su donošenje razvojne strategije, a zatim operativnogprograma i drugih mera za njeno sprovođenje preko potrebni preradi drveta i proizvodnji nameštajau Crnoj Gori kako bi se negativni trendovi što pre zaustavili. Ovo tim pre što su potencijali imogućnosti prerade drveta i proizvodnje nameštaja u Crnoj Gori (posmatrani u kontekstu sasektorom šumarstva) značajni, ali još uvek neiskorišćeni u meri koja će ovim industrijskim granamaobezbediti održivi razvoj i istovremeno uticati na njihov značajniji doprinos razvoju privrede CrneGore i poboljšanju njenog spoljnotrgovinskog bilansa.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 81-

6. ZAKLJUČCIU ovom Izveštaju predstavljeni su rezultati istraživanja tehnički raspoloživih količina drvnog ostatkaiz šumarstva i prerade drveta u Crnoj Gori koji se mogu staviti u funkciju roizvodnje drvnih gorivakao i potencijala za plasman tih goriva za potrebe grejanja objekata od javnog značaja (škole,bolnice, gradske toplane i drugi). Najznačajniji zaključci sprovedenih istraživanja dati su u nastavku.1. Ukupni potencijali za proizvodnju energije iz drvne biomase u šumama u Crnoj Gori (zbirnodržavne i privatne šume) procenjeni su na 2,3 miliona MWh. Ovaj iznos predstavljamaksimalno moguću vrednost energije i uključuje energiju iz ogrevnog drveta i drvnog ostatkakoji nastaje u sektoru šumarstva. S obzirom da iz tehničkih ali i ekonomskih i ekoloških razloganije moguće iskoristiti u potpunosti svaki metar kubni drvne biomase koja se planira u planskimdokumentima, istraživanja su pokazala da se iz tehnički (realno) raspoložive količine drvnebiomase u šumarstvu u Crnoj Gori može dobiti oko 1,2 miliona MWh energije na godišnjemnivou. Pri tom, 1,07 miliona MWh predstavlja energija iz ogrevnog drveta, a 0,13 miliona MWh(tj.126.673 MWh) energija iz drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče i izrade drvnihsortimenata.2. Uzimajući u obzir da u daljem procesu prerade drveta nastaje takođe određena količina drvnogostatka pogodna za proizvodnju drvnih goriva, istraživanja su pokazala da se od tehničkiraspoloživih količina drvnog ostatka iz prerade drveta može dobiti 0,26 miliona MWh (tj.262.091 MWh) na godišnjem novou. Sveukupno, u Crnoj Gori postoje tehnički (realno)raspoloživi potencijali za proizvodnju energije iz drvne biomase koja nastaje u šumarstvu ipreradi drveta u iznosu od 1,46 miliona MWh (zbirno ogrevno drvo, drvni ostatak u šumarstvu iu preradi drveta).3. Aktuelno stanje u pogledu korišćnja drvne biomase u Crnoj Gori se može oceniti kaonezadovoljavajuće, pre svega u segmentu korišćenja drvnog ostatka koji nastaje u šumarstvu ipreradi drveta. To potvrđuje i podatak da se od celokupne količine drvnog ostatka koji nastaje upreradi drveta (pre svega piljevine) na nivou cele Crne Gore godišnje proizvede svega 600 tonabriketa, a proizvodnja drvnih peleta i drvne sečke uopšte ne postoje. S druge strane mnogapreduzeća u preradi drveta se suočavaju sa problemima odlaganja drvnog ostatka čije jeodlaganje na javne površine kao i paljenje i bacanje u reke strogo zabranjeno.4. Neka od preduzeća su postala crne ekološke tačke jer je količina drvnog ostatka koja jedeponovana u neposrednoj blizini objekata u kojima se obavlja proces prerade drveta tolika dase može slobodno upotrebiti termin ''planine od piljevine''. Taj problem sama preduzeća nisuMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 82-

sposobna da reše. S druge strane, količine drvnog ostatka sa kojima se realno može raspolagatina godišnjem nivou su, sa stanovišta jakih inostranih kompanija, nedovoljno stimulativne zanjihove eventualne investicije. To potvrđuje i podatak da je godišnja količina drvnog ostatka izprerade drveta na nivou cele Crne Gore dovoljna za jednu fabriku peleta srednjeg kapacitetakakve postoje u okruženju Crne Gore. Svemu ovome treba dodati i činjenicu da se drvni ostatakkoji nastaje u šumarstvu u procesu seče i izrade drvnih sortimenata ostavlja da trune u šumi.5. Proces rekonstrukcije objekata od javnog značaja (škole, bolnice, domovi zdravlja, zgardeVlade i drugi) koji se odvija kroz nekoliko kreditnih linija koje koristi Crna Gora polazna ješansa za otpočinjanje korišćenja drvne biomase kao energenta za potrebe grejanja ovihobjekata.Ovo tim pre što je u tom procesu poseban akcenat dat konverziji fosilnih goriva (kojase trenutno koriste u ovim objektima) sa gorivima na drvnu biomasu. Takođe, u završnoj je faziprojekat rekonstrukcije sistema za daljinsko grejanje u Pljevljima u kome je planirano jednoCHP postrojenje i prelazak sa uglja na goriva na drvnu biomasu u dve gradske toplane u ovojopštini, što predstavlja važnu šansu za ubrzani razvoj tržišta drvnih goriva. Svemu navedenompotrebno je dodati i jedno CHP postrojenje koje se planira u fabrici u Beranama, kao i gradskutoplanu u Kolašinu i nekoliko desetina školskih i drugih objekata od javnog značaja koji su ušliu program rekonstrukcije podržan kreditnim linijama od strane Svetske banke i KfW banke.6. Na osnovu sprovedenih istraživanja potrebe za dva CHP postrojenja (Pljevlja i Berane), toplanuu Kolašinu i školske objekte koji su ušli u program rekonstrukcije koga podržava KfW bankanjihove potrebe za drvnim gorivima procenjene su na 78.142 m 3 ili 42,4% od ukupnoraspoložive količine drvnog ostatka u Crnoj Gori. Pri tom, potrebno je istaći da se trenutnosprovode aktivnosti na započinjanju realizacije i nekih drugih projekata (Svetska banka i drugi)koji se odnose na rekonstrukcije objekata od javnog značaja sa mogućnošću uvođenja drvnihgoriva. Ti projekti bi trebali da se realizuju tokom 2011.godine. Do trenutka završetka ovogIzveštaja nisu bili poznati detalji o potencijalnim potrebama tih objekata za energijom pa samimtim nisu postojale mogućnosti proračuna potreba za drvnim ostatkom.7. Imajući u vidu sve napred navedeno, treba biti oprezan kod planiranja potrošnje drvnog ostatkaza proizvodnju drvnih goriva u ostalim fabrikama kako se ne bi dogodilo da dođe dopredimenzioniranosti kapaciteta što bi prouzrokovalo brojne druge probleme.8. Za sagledavanje efekata zamene fosilnih sa drvnim gorivima u sistemima za grejanje objekataod javnog značaja urađena je komparativna analiza potrošnje goriva po količini i vrednosti u petjavnih objekata.Komparativna analiza je pokazala da postoje značajne finansijske prednosti usmislu ušteda u grejanju objekata ako se koriste drvna goriva (drvna sečka, briketi i peleti)umesto mazuta kao i uštede u konverziji uglja sa drvnom sečkom i briketima. Generalno, sve triMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 83-

vrste drvnih goriva su cenovno konkurentne mazutu, a drvna sečka i briketi uglju. Drvni peletinisu cenovno konkurentni uglju zbog relativno visoke cene. Imajući u vidu ostale elementekorišćenja drvnih goriva (nizak nivo emisije CO 2 ), rešavanje problema ekološke prirode usmislu odlaganja drvnog otpada, konfor u pogledu loženja, male količine pepela i zanemarljivomale troškovi njegovog odlaganja u odnosu na pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja može seizvesti opšti zaključak da su goriva na bazi drveta necenovno konkurentnija u odnosu na dvedominantno zastupljene vrste fosilnih goriva-ugalj i mazut.9. Drvna goriva zahtevaju drugačije uređaje za sagorevanje (kotlove) u odnosu na mazut, a da sepojedini tipovi kotlova na čvrsta goriva (ugalj) mogu koristiti i za drvna goriva. Zbog toga jeneophodno predvideti, prilikom izrade fizibility studija za ove za svaki pojedinačni objekat,odgovarajuće tipove uređaja za sagorevanje u zavisnosti od tipa goriva koje će biti korišćeno.10. Imajući u vidu aktuelno stanje u preradi drveta kao i stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatkau ovom Izveštaju predložen je model potpunog i efikasnog korišćenja drvnog ostatka u CrnojGori sa pratećim obrazloženjima. Based on the available woody biomass potentials, a model ofits efficient usage has been defined with three zones where the production of wood based energywould be located. In zone one in Pljevlja wood chips and wood pellets production would besituated, in zone two in Berane wood chips production and cogenerating plant and in zone threein Nikšić chips and wood pellets production would be situated. The abovementioned centerswould include the supply of wood residue from the places around these centers, by which theentire territory of Montenegro would be covered.11. Poseban segment istraživanja za potrebe ovog Izveštaja predstavljala je analiza tekućekonkurentnosti drvne industrije Crne Gore koja je urađena u kontekstu sagledavanja strukture ikarakteristika prerade drveta i pozicije drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnim izvoznimtržištima. Rezultati su pokazali sledeće:- Kada je u pitanju pozicija drvnih proizvoda iz Crne Gore na pojedinim tržištima, na bazitokova trgovine drvetom i proizvodima od drveta pojedinih zemalja i spoljnotrgovinskerazmene Crne Gore sa zemljama koje predstavljaju njena najznačajnija izvozna tržišta,analiza je pokazala da je Crna Gora veoma mali snabdevač tih zemalja. To potvrđuju sledećipodaci. U odnosu na ukupan uvoz drveta i proizvoda od drveta Srbije uvoz iz Crne Gorepredstavljao je 1,7%. U Italiji 0,07%, Egiptu 0,03% i Albaniji 1,9%.- S obzirom da se najveće količine drveta i proizvoda od drveta izvoze u Srbiju, Kosovo,Albaniju i Egipat to na tržištima ovih zemalja, za sada, ne postoje zahtevi prema timMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 84-

proizvodima u pogledu sertifikovanog drveta, a i standardi i kriterijumi kvaliteta suprihvatljivi i mogu se ispuniti od strane najvećeg broja preduzeća koja se bave izvozom.- Kada je u pitanju Italija i druge zemlje Evropske unije situacija je drugačija. Iako upojedinim distributivnim kanalima, za sada, ne postavljaju zahteve da proizvodi od drvetakoji se uvoze poseduju sertifikate o održivom gazdovanju (FSC, PEFC i drugi) u bliskojbudućnosti će to biti jedan od opštih uslova, a time i ograničenja za plasman proizvoda oddrveta koji ne budu posedovali takve sertifikate. Zbog toga je potrebno nastaviti aktivnostikoje su započete u pogledu sertifikacije šuma, i pored činjenice da se izvoze relativno malekoličine drveta iz Crne Gore na tržište EU. U suprotnom preduzećima koja se bave izvozomproizvoda od drveta bio bi otežan izvoz do te mere da bi on postao skoro nemoguć. Takođe,važan razlog za sprovođenje procesa sertifikacije šuma u Crnoj Gori jeste doprinossertifikacije smanjenju illegal logging and timber trade.- Sertifikacija šuma predstavlja polaznu osnovu za aktivnosti sertifikovanja proizvodapreduzeća za preradu drveta kroz sertifikate u okviru lanca nadzora (chain of custody).Imajući u vidu da je Savet Evropske unije 21.januara 2010.godine doneo dokument kojim seregulišu obaveze distributera drveta i proizvoda od drveta u EU koji distribuiraju teproizvode na tržište (Direktiva br. 5571/10), posedovanje ovakvih sertifikata postao je jedanod načina dokazivanja legalnog porekla drveta iz koga su izrađeni proizvodi koji sedistribuiraju.- U pogledu kriterijuma kvaliteta koje proizvodi od drveta moraju da ispune pred proizvođačeu Crnoj Gori se u pojedinim slučajevima postavljaju strožiji kriterijumi u odnosu nakriterijume kvaliteta za pojedine proizvode koji su definisani EN standardima. Pri tom, takozahtevne kriterijume često ne prati adekvatno visoka cena proizvoda što pokazuje daproizvodi od drveta koji se uvoze iz Crne Gore nemaju adekvatnu, pre svega, cenovnukonkurentnost u odnosu na slične ili iste proizvode koji se na ta tržišta uvoze iz drugihzemalja. To potvrđuju analize cena po kojima se izvozi šper ploča iz Crne Gore na tržišteItalije. U odnosu na vrstu ploče, dimenzije i klasu kvaliteta, cene ploča iz Crne Gore su od 8-10% niže u odnosu na cene npr. šper ploča koje se uvoze iz Slovačke ili iz Poljske.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 85-

7. PREPORUKE SA PREDLOGOM MERA I AKCIJAPolazeći od opisanog stanja kao i činjenice da su problemi u oblasti korišćenja drvne biomase do temere složeni da ih ne mogu rešavati sama preduzeća već da je za njihovo rešavanje potrebnameđuinstitucionalna saradnja ali i činjenice da ukoliko se ne identifikuju i ne preduzmu obuhvatnemere onda ni mere u okviru politike pojedinačnih preduzeća neće dati zadovoljavajuće rezultate, unastavku je dat predlog ključnih mera koje je potrebno preduzeti u najkraćem roku kako bi se ubrzaorazvoj tržišta drvnih goriva u Crnoj Gori.Pri tom, predlog mera je podeljen u dve grupe od kojih se mere u okviru prve grupe odnose na merevladine politike, a drugu grupu sačinjavaju mere u okviru samih preduzeća.Svemu prethodnom potrebno je dodati i činjenicu da je država preuzela određene međunarodneobaveze u pogledu svog doprinosa smanjenju efekata globalnog zagrevanja od kojih je najznačajnijada se do 2020.godine dostigne nivo korišenja energije iz obnovljivih izvora u iznosu od 20% (premaDirektivi EU 2009/28).U tom smislu potrebno je preduzete sledeće (najznačajnije) mere i aktivnosti od strane kreatoraekonomske, ekološke i energetske politike u Crnoj Gori:1. definisati metodologiju za praćenje raspoloživosti i korišćenja drvne biomase za potrebestatističkog evidentiranja, a na osnovu međunarodno prihvaćenih pravila i standarda zaklasifikaciju drvnih goriva. Ovo tim pre što je u međunarodnim okvirima i metodologiji zapraćene pojedinih zemalja i njenih kvota za emisiju CO 2 usvojen pristup izveštavanja na bazizvanične statistike. Utvrđivanje te metodologije će se sastojati iz nekoliko delova:definisanja metodologije za prikupljanje podataka, usvajanje statističkog modelaprikazivanja prikupljenih podataka, definisanje metodologije za objavljivanje podataka.Utvrđena metodologija će se dugoročno koristiti i biće usklađivana u skladu sa razvojem uostalim zemljama EU. Vlada Crne Gore će usvojiti rezultate raspoloživosti drvne biomasedobijene po toj utvrđenoj metodologiji i iste koristiti za definisanje dugoročnih ciljeva (posle2012.) i mera za povećano korišćenje drvne biomase kao obnovljivog izvora energije.2. Ministartsvo poljoprivrede i šumarstva će, u saradnji sa Ministarstvima enkonomije i zaštiteživotne sredine i prostornog planiranja definisati aktivnosti u okviru međusektorske saradnjekoje će se odnositi na stvaranje uslova za povećano korišćenje potencijala drvne biomasekroz mere u okviru feed-in tarifa, akcionog plana za biomasu, a finansijskim sredstvima podMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 86-

povoljnim uslovima podržati stimulisati preduzeća i korisnike za veće korišćenje drvnihgoriva.3. Ministarstvo ekonomije će u okviru svojih nadležnosti zajedno sa predstavnicima lokalnihsamouprava preduzeti aktivnosti na uvođenju tzv. ‘’lokalnih energetskih menadžera’’ koji ćeimati zadatak da vode praktične poslove u realizaciji politike koja je definisana Akcionimplanom.4. Ministarstvo ekonomije će uzeti aktivno učešće u podizanju svesti među bankama o značajupostojanja povoljnih komercijalnih mikro kredita za sve korisnike drvnih goriva(domaćinstva, hoteli, poslovni objekri i drugi) kako bi isti u najkraćem mogućem rokupostali značajni potrošači ovih goriva.5. Ministarstvo ekonomije će podsticati ostala ministartsva i vladine agencije kao i lokalnesamouprave da integrišu drvnu biomasu kao obnovljiv izvor energije u proces javnih nabavkienergenata za njihove potrebe. Time će se dati značajan doprinos razvoju tržišta drvnihgoriva.6. Ministarstvo ekonomije će pratiti aktivnosti i rešavaće administrativne barijere vezane zaobaveze aktera na energetskom tržištu za povezivanje na mrežu, kao i za distribucijuelektrične/toplotne energije proizvedene iz biomase u skladu sa Akcionim planom čim onbude donesen.7. Ministarstvo ekonomije će definisati listu tehničkih standarda koji se odnose na drvnubiomasu kako na polaznu sirovinu tako i na proizvedena drvna goriva sa posebnim akcentomna ispitivanje kvaliteta i izdavanje sertifikata o kvalitetu drvnih goriva. Poseban segmenttehničkih standarda predstavljaće standardi za uređaje za sagorevanje drvne biomase kako bise korisnici zaštitili od zloupotreba u tom segmentu. Na osnovu prethodnog Vlada mora daobjavi listu tehničkih standarda, sirovina i drvnih ostataka koji mogu da se koriste uenergetske svrhe. Ova aktivnost mora da se koordinira sa aktivnostima koje su vezane zasertifikaciju i izdavanje atesta i licenci.8. Ministarstvo ekonomije će zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i šumasrtva podsticatiodrživu proizvodnju drvne bioamse, pre svega drvne sečke, u ruralnim područjima čime ćese dati doprinos njihovom bržem razvoju.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 87-

9. Ministarstvo ekonomije će zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i šumarstva podržatirealizaciju pilot projekata koji u svrhu demosntriranja i promovisanja korišćenja drvnebiomase, pošto se to već pokazalo kao najbolji način za promovisanje u ostalim zemljama uokruženju i u EU.10. Ministarstvo ekonomije će podržati aktivnosti na formiranju nacionalne asocijacije zabiomasu u okviru koje će biti uključena i drvna biomasa.11. Ministartsvo ekonomije će zajedno sa Univerzitetom raditi na osnivanju laboratorije,modernizaciji opreme za ispitivanje goriva na bazi drvne biomase i edukaciji zaposlenih.12. Ministarstvo ekonomij eće razmotriti mogućnost smanjenja stope PDV-a na drvna gorivačime će dati konretan doprinos povećanju njihove konkurentnosti u odnosu na fosilna gorivai stvoriti uslove za prihvatljive cene za što veći broj korisnika, pre svega u privatnimdomaćinstvima. Ova mera je od izuzetnog značaja imajući u vidu nizak životni standardvelikog broja domaćinstava u Crnoj Gori.U skaldu sa predloženim merama potrebno je nastaviti rad i ubrzati aktivnosti na njihovojimplementaciji imajući u vidu da Crna Gora trenutno predstavlja jedinu zemlju u Regionu sa veomaniskim nivoom korišćenja drvne biomase, posebno drvnog ostatka u energetske svrhe.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 88-

8. LISTA OSOBA SA KOJIMA SU ODRŽANI SASTANCI I PREDUZEĆA KOJA SUPOSEĆENA ZA POTREBE IZRADE IZVEŠTAJAU toku istraživanja za potrebe izrade ovog Izveštaja održan je veći broj sastanaka sa predstavnicimapreduzeća iz oblasti prerade drveta, šumarstva, Privredne Komore, Ministarstsa ekonomije-odeljenjaza energetsku efikasnost, lokalnih vlasti kao i direktorima nekoliko škola i domova zdravlja.Njihovi predlozi, sugestije i stavovi su uneti u ovaj Izveštaj.Od posebnog značaja za sagledavanje aktuelnog stanja, problema i vizije razvoja drvoprerade bila jeposeta sledećim preduzećima i razgovori sa njihovim predstavnicima (redosled preduzeća formiranje po terminima u kojima je obavljena poseta):Naziv preduzeća/MinistartsvaJAVORAK - NikšićBREZNA- Donja BreznaLANCER-KolašinVUKMAN KRUŠČIĆ-MojkovacVEKTRA JAKIĆ-PljevljaŠIK LIM-Bijelo PoljeDUGA, KočaniŠIP Polimlje-BeraneGS Product, KolašinMiMa, BeraneFagus elementi, BeranePredstavnikMišo KarovićRadovan AleksićĐorđe ŽivkovićBožo VučetićMilan BožovićMiloš VojinovićPeđa MilićRajk RaićevićSavo IlinčićNikola PrašćevićRadisav JankovićMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 89-

Plantaže ‘’13 jul’’ PodgoricaBoj Komerc, AndrijevicaNVO Vranješ, Bijelo PoljeMinistarstvo poljoprivrede, šumarstva ivodoprivrede-Uprava za šumeMinistarstvo ekonomije, Odeljenje za energetskuefikasnost i obnovljive izvore energijeŽivko JokićDragan BojovićVidoje MoračaJoveta TerzićBožidar PavlovićLucija RakočevićDOMOVI ZDRAVLJA I BOLNICEBERANEANDRIJEVICATehnička službaTehnička službaOsnovne škole‘’Ivan Vušović’’, Vidrovan‘’Radomir Mitrović', Berane‘’Vuksan Djukic’’, MijkovacMomir MijovićTehnička službaTehnička službaMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 90-

9. KORIŠĆENA DOKUMENTA1. AEBIOM 2007.2. Biomasseheizwerk Kolašin, Feasibilty Study, ADA, 20053. Cavalaglio G., Cotana S. University of Perugia – Biomass Research Centre4. Department for Energy Efficiency in the Ministry of Economics: Different reports and datas,Podgorica 20105. Energy value and coal price for assortment cube of coal mine from Pljevlja6. Feasibility Study on Commercial Usage of Wood Residue as a Resource for EconomicDevelopment in North Montenegro'', Faculty of Forestry from Belgrade, Serbia, 20077. Felling in 2008., MONSTAT;8. Foreign trade statistics. MONSTAT, Podgorica 20109. Internal reports and datas from wood processing companies10. INA Crna GORA, EKO PETROL Kotor, Annual Reports11. Jedinica za monitoring i planiranje CMMU / MPŠV, Ministarstvo poljoprivrede, šumartsva ivodoprivrede Republike Crne Gore, Podgorica, 2010.12. Kovačević I. (2009). OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U CRNOJ GORI, ESTEC seminar“Energetski trendovi u Crnoj Gori”, Podgorica13. Plantaze 13 July d.o.o. Podgorica, Internal Reports14. Publications STANOVI , book 1,2, 3 and 4, MONSTAT, Podgorica 2005;15. Renewable Energy Resource of Republic of Montenegro, CETMA, Italy,200616. Report on business operations of Montenegrin Electric Enterprise, Nikšić 2009.17. Statistical Yearbook of Montenegro, MONSTAT, 2009.18. Strategy of Energetics Development of the Republic of Montenegro to 2025, Ministry ofEconomics of the Republic of Montenegro, Podgorica, 2006.19. Strategy of Energy Efficiency of the Republic of Montenegro, Ministry of Economics of theRepublic of Montenegro, Podgorica 2005.Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 91-

20. Uprava za nekretnine Crne Gore-podloge za karte, Podgorica, 2010.21. Uprava za šume MPŠV, Interni izveštaji, osnove i podaci za različite godine22. Weinreich A. ‘‘Potential Sustainable Supply of Woody Biomass from Montenegro’s Forests -the ecological basis'', Budva, 201023. WISDOM FAO, Rome.24. World Bank,Different reports and documentationMogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 92-