Materijal za Photoshop

More documents

Recommendations

Info

Rač unarska grafika - Adobe Photoshopodabranim bojama, tako da je slika jošuvek sa 8 bita po pikselu, sa vrednostima sivog mapiranim u dve tri ilič etiri boje. Za razliku od RGB, CMYK i LAB kolor rež ima ove slike su sadrž ane samo u jednom kanalu.Indeksirane bojeSlike u indeksiranim bojama su one koje sadrž e specifič nu kolor paletu od maksimalno 256 boja (8-bitnapaleta). Takva slika sadrž i samo boje koje su upotrebljene na slici (256 ili manje), što omogućava smanjenjedatoteke i brž e prikazivanje u multimedijalnim aplikacijama i Web stranicama. Kada se kolor slike konvertujuu indeksirane boje iz nekog drugog kolor rež ima, Photoshop kreira tabelu pretraž ivanja (Color Lookup TableCLUT), u kojoj zapisuje vrednosti boja u slici. Ako slika sadrž i više od 256 različ itih boja., Photoshop ćepronaći najbliž e slič ne boje i nač iniće indeksiranu tabelu, koja sadrž i 256 boja. Tabela boja uz indeksiranukolor sliku mož e se editovati, kako bi se broj upotrebljenih boja jošsmanjio. Slika u indeksiranom kolor moduzauzima tri puta manje memorijskog prostora nego slika u RGB modu, a č etiri puta manje nego u CMYKmodu.Dubina bojaAdobe Photoshop je aplikacija za kreiranje, editovanje i eksportovanje bitmapiranih slika. Bitmapirane slikese sastoje od piksela. Osobine svakog pojedinač nog piksela određ ene su velč inom i dubinom. Velič ina jeodređ ena rezolucijom slike. Dubina piksela određ ena je brojem bita informacije koju svaki piksel mođ esadrž ati. Podaci u binarnom brojnom sistemu sastoje se samo od dve cifre 0 i 1. U sluč aju bitmapiranih slikavrednosti boja piksela opisane su binarnim ciframa 1 i 0. Pikseli se kreiraju na monitoru rač unara pomoćusvetlosti promenljivog intenziteta, usmerene na svaki pojedinač ni piksel. Dubina piksela na rač unarskimslikama se kreće 0d 1 do 24 bita. Binarne cifre koje opisuju piksele u stvari opisuju količ inu svetlostiusmerene na piksel.1 bit po pikselu (1-bitna paleta) – slike sa jednim bitom po pikselu sastoje se od piksela koji sadrž e samo 1bit informacije, znač i da bi se opisala vrednost boje piksela dovoljno je samo jedno brojno mesto, na kojemmož e biti 1 ili 0. Zato u slikama sa 1 bitom po pikselu svaki piksel mož e imati samo jednu od dvemogućevrednosti: crno (1) – odsustvo svetla ili belo (0), pun intenzitet svetla. Vrednost belog kod ovih slika mođ e bitipostavljena transparentno – prozirno.8 bita po pikselu (8-bitna paleta) – slike u sivoj skali mogu imati samo jedan od 256 mogućih nivoa sivog.Svaki piksel, tj. njegov nivog sivog je predstavljen sa vrednošć u od 0 do 255 (sa 8 bitova). Piksel prikazanvrednošć u 0 prikazan je na monitoru kao crni – ne sadrž i svetlost, a sa vrednošć u 255 kao beli – sa punimintenzitetom svetlosti.24 bita po pikselu (24-bitna paleta) – Za opis piksela slike u sivoj skali dovoljno 256 nivoa sivog, odnosno 8bita po pikselu. Za opis piksela u RGB kolor slici potrebno je tri puta više bitova, tj. 256 nijansi sive za svakiod RGB primara (crveno, zeleno, plavo). Pošto svaka od RGB boja zahteva 8-bitni podatak, piksel sadrž i 24-bitni podatak.32 bita po pikselu (32-bitna paleta) – Kao i kod od prethodnog sluč aja za svaku od pocesnih boja potreban jeosmobitni podatak (8 bita za cijan, 8 za magentu, 8 za ž utu i 8 za crnu). Svaka od procesnih boja sadrž i 256nivoa sive, što znač i da je za opis piksela potreban 32-bitni podatak. Svi kolor ekrani prikazuju boje u RGBprostoru boja, gde je svaki piksel na ekranu opisan sa 24 bita binarne informacije. Pošto CMYK boja zahteva32 bita da bi svaki piksel bio prikazan korektno, posmatranje CMYK slika na monitoru sa 100% tač nošć u nijemoguće. Kalibracijom kolor monitora mož e se postiće bliska aproksimacija, ali ona nikad ne mož e zamenitištampani probni otisak, nač injen radi provere tač nosti boja.12
Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopGrafič ki formati i kompresija slikaGrafič ki formati predstavljaju nač in memorisanja neke slike. Postoji više vrsta formata od kojih svaki imasvoje prednosti i nedostatke. Svaki od formata je podesan za različ itu primenu. Najpoznatiji formati su GIFF,JPEG, BMP i TIFF. Svaki od formata koristi različ ite metode kompresije radi smanjenja velič ine fajla. Postojedva nač ina kompresije: sa i bez gubitaka. Ovo se pre svega odnosi na to da li kompresija utič e na gubljenepodataka slike. Ako je kompresija sa gubicima tada se gubi i kvalitet slike. U zavisnosti od slike koristiće sejedna ili druga kompresija, na primer ako su gubici mali da ne utič u bitno na kvalitet slike mož e se koristiti ikompresija sa gubicima, prevashodno zbog toga što je tada stepen kompresije veći nego kod kompresijebez gubitaka.Algoritmi kompresije su:LZW (Lempel, Ziv i Welch – nazvano po trojici autora algoritma). To je kompresija bez gubitaka. Koriste jeformati GIFF, TIFF, PDF i PostScript Level 2 formati.RLE (Run Lenth Enconding) – metoda bez gubitaka koristij je BMP formatHuffman – kod EPS formataJPEG – koristi se kod istoimenog formata. Pravi srednju vrednost blokova grani;nih piksela i menja ih na istuvrednost.GIF (Graphics Interchange Format)GIF fajlovi se najč ešć e mogu naći na internetu, uglavnom na Web-u. To je format kreiran od straneCompuserve-a. Postoje u jednoj od dve verzije: GIF87 i GIF89a, a imena su dobili po godinama u kojima jeizvršena revizija specifikacije GIF formata za kreiranje novih varijacija formata. GIF-ovi su 8-bitni, u boji ilikao slike u sivim nijansama (najviše 256 boja), a format podrž ava i transparentnost (jedna boja na slici mož eda bude providna), animaciju (jedan fajl sadž i više slika) i preplitanje (slika se prvo prikazuje u niskojrezoluciji pre unosa svih podataka).JPEG (Joint Photographic Expert Group – Udružena Fotografska Ekspertska Grupa)JPEG je format fajla i metod za kompresiju koji omogućuje velike uštede u velič ini fajla. To je metod kojiproizvodi gubitke, što znač i da se njegovim korišć enjem smanjuje kvalitet slike – što veća kompresija, manjije fajl, ali i veći gubitak u kvalitetu. Nivo kompresije mož e da bira kreator fajla prilikom memorisanja.Najč ešć e s ekoristi na Web-u i kod multimedijalnih aplikacija. Format je najpogodniji za korišć enje kodfotografija koja nemaju velika područ ja ravnih boja (oštećenja koja nastaju prilikom kompresije su vrlo vidljivau ravnim područ jima). Podrž ava 24-bitnu paletu boja (16.7 miliona boja).TIFFTIFF je najč ešć e korišć eni format za skenirane slike u pripremi štampe. Pojavljuje se u nekoliko oblika. Osimu pripremi štampe koristi se i za faksiranje; CCITT TIFF verzije (Grupa 3 i Grupa 4) su formati koji se koristeu rasterizaciji slika koje se šalju faksom. Format je podrž an od strane većine programa za obradu slika.Koristi format kompresije LZW.BMP (Windows Bitmap)Format podrž an od strane većine Windows aplikacija. Razvijen od strane Microsofta. Podraž ava 24-bitneslike (16.7 miliona boja). Koristi se za razvoj Windows aplikacija. Koristi RLE kompresiju.13
Page 1 and 2: Rač unarska grafika - Adobe Photos
Page 3: Rač unarska grafika - Adobe Photos
Page 14: Rač unarska grafika - Adobe Photos

Materijal za Photoshop

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?