Materijal za Photoshop

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopOsnovne alatke Adobe PhotoShop 6.0Uprkos kozmetič kim promenama kutije sa alatkama, većina njih radi potpuno isto kao što su to radile i uranijim verzijama. naravno ima malih izuzetaka. Izuzeci su alatke za selekciju koje su se poprilićnopromenile, zatim alatka č etkica (paintbrush tool), alatka za brisanje odnosno gumica (eraser tool), i neštoalatka pero (pen tool). Na kraju cele alatke dodata je alatka kojom se automatski prebacujete u Adobe-ovprogram pod nazivom ImageReady ver. 3.0, koji služ i za pravljenje animacionih slika (animacionih gif slika).Rectangular Marquee Tool: Pravougana alatka za izbor (M) - Ovomalatkom povlaćite (drag&drop tehnikom) da biste obuhvatili deo slikepravouganim okvirom za izbor, koji izgleda kao šara od pokretnih crticakoja označ ava granicu selekcije.Da biste upotrebili alatku za izbor mož ete koristiti tastaturu tj. pritisnitetaster M.Da biste selekciju dodavali uoptrebita tastaturu tj. Shift+povlač enje, aAlt+povlač enje da biste biste brisali okvir za izbor.Eliptical Marquee Tool: Eliptič ni okvir za izbor (ponovo M): Da biste deoslike obuhvatili u ovalni okvir za izbor, povlač ite pomoću eliptič nog okviraza izbor.Single Row Marquee Tool: Okvir za izbor jednog reda: Pritisnite okvirom zaizbor jednog reda da biste izabrali ceo horizontalni red piksela, koji sepruž a preko cele slike.Single Column Marquee Tool: Okvir za izbor jedne kolone : Pritisniteokvirom za izbor jedne kolone da biste izabrali ceo vertikalni red pikselakoji se pruž a preko cele slike.Move Tool (V): Pomeranje (V): Povlač ite (drag&drop tehnikom) da bistepomerili izabrani deo slike. Ako nije izabran nijedan deo slike, povlač enjeza pomeranje pomera ceo sloj (layer) slike.Lasso Tool: Laso (L) – Da biste na slici izabrali neki deo proizvoljnogoblika, povlač ite alatkom laso. Mož ete da koristite i Alt + pritisak tasteramiša sa alatkom laso da biste napravili konturu selekcije sa pravimstranama. Kad dva puta kliknete mišem vršite zatvaranje.1

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopPolygonal Lasso Tool: Poligon ili višeugani Laso – Da biste pomoću ovealatke nacrtali obris selekcije pravih strana, pritisnite mišem odve-onde(misli se na tač ke kliktanja miša), Svaki pritisak na taster miša postavljaugaonu tač ku na selekciju. Kad dva puta kliknete mišem vršite zatvaranjeselekcije.Magnetic Lasoo Tool: Magnet Laso (od verzije 5.0) – Ova alatka vršiselekciju obrusa kao da se magnetom vrši selekciija. Ona se izvršava,mož emo reći kao pametna alatka, kao da razdvaja različ ite boje piksela, sajedne i sa druge strane selekcije. Kad dva puta kliknete mišem vršitezatvaranje selekciije.Magic Wand Tool (W): Č arobni štapić – Pritisnite č arobnim štapićem dabiste izbrali kontinurano područ je piksela, kojisu slič no obojeni. Da bisteizabrali nepovezane oblasti, pritisnite tasterom miša na jednom područ ju, azatim pritisnite Shift+ taster miša na drugom.Crop Tool (C): Obrezivanje: Povlač ite alatkom za obrezivanje da biste deoslike koji ž elite da zadrž ite obuhvatili pravouganom granicom. Granicaobrezivanja dič i se sa nekoliko kvadratnih ruč ica koje mož ete povlač iti dabiste promenili velič inu površine za obrezivanje.Pritisnite Enter da biste obrezali delove slike koji lež e izvan granica;pritisnite Escape da biste poništili izbor.Slice Tool (K): Isecanje delova sike. Slobodno se mož e reći da je ovojedna od najboljih alatki u Adobe PhotoShopu-u, koja je ikad izmišljena. Koje savlada shvatiće. Povlač ite alatkom za seč enje da biste dobili od jedneslike više manjih slika (kreiranih kriški), koje kasnije mož ete iskoristiti zaWEB prezentaciju, koristeći program pod nazivom ImageReady.Slice Selection Tool: Selekcija iseč enih kriški u slici. Kada ž elite dapromenite raspored i velič inu iseč enih slika, tada koristite alatku Sliceselection tool.2

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopAirBrush Tool (J): Vazdušna č etkica – Povlač ite vazdušnom č etkicom dabiste raspšivali boju po slici, što je bašpravi nač in za slikanje senki i svetihpovršina.Pen Brush Tool (B): Č etkica – Da biste naslikali meke linije koje nisu tolikoreckave kao one povuč ene olovkom, ali nisu ni toliko vazdušaste kao onepovuč ene vazdušnom č etkicom , korisitite č etkice.Pencil Tool (B): Olovka – Povlač ite olovkom da biste dobili grube (reckavelinije.)Rubber Stamp Tool (S): Peč at – Alatka peč at ima mnoge funkcije, aliobič no se upotrebljava da bi se kopirao jedan deo slike na drugi. PritisniteAlt+taster miša onaj deo slike koji ž elite da klonirate, a zatim povlač ite dabiste klonirali to područ je na neki drugi deo slike. Alatku peč at mož eteupotrebiti da biste slikali pomoću uzorka (šare) ili da biste promenili deloveslike tako da im vratite izgled koji su imali kada je slika poslednji put nilasnimljena. Da biste kruž ili izmeđ u sedam mogućih podešavanja, pritiskajteAlt+tasterom miša ikonu alatke peč at u kutiji sa alatkama.Pattern Stamp Tool: Mustra peč at – Alatka peč at ima i svoju podalatku kojase zove u prevodu mustra peč at alatka. Pre korišć enja ove alatke mora senapraviti mustra. Mustra se pravi preko menija Edit > DefinePattern. Povlač enjem miša ovom alatkom dobijate neprestano iscrtavanjemustre po slici.3

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopGradient Tool (G): Alatka bojenja putem preliva – Alatka preliv boji na takavnač in da preliva boje, od prednje boje ka boji pozadine, od poč etne tač kedo druge tač ke klika miša. I taj preliv mož e biti urađ en na više nač ina:pravolonijski (Linear gradient), po polupreč niku (Radial gradient), po uglu(Angle gradient), po odrazu kao u ogledalu (Reflected gradient), iromboič an (Diamond gradient).Blur Tool (R): Alatka za zamaglivanje – Povlač ite ovom olovkom da bistesmanjili kontrast izmeđ u susednih piksela, č ime se smanjuje oštrina slike.Takođ e mož ete upotrebiti Alt+povlač enje ovom alatkom da biste izoštrilisliku.Sharpen Tool: Alatka za izoštravanje – Povlač ite ovom alatkom da bistepoveč ali kontrast izmeđ u piksela, ćime se povećava oštrina. Ako upotrebiteAlt+povlač enje kada je ova alatka aktivna, oštrina slike se smanuje.The smudge tool: Alatka za razmazivanje – Povlač ite ovom alatkom dabiste razmazali boje unutar slike.The dodge tool (O): Alatka za posvetljavanje – Povlač enje ovom alatkomposvetljujete piksele na slici. Alt+povlač enje zatamnjuje sliku.5

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopBurn Tool: Alatka za zatamnjivanje – Povlač enjem ovom alatkom vršitezatamnjivanje boje piksela. Alt+povlač enje alatkom tada se vršiposvetljavanje.Sponge Tool: Alatka sunđ er - Povlač enje sunđ erom smanjuje sezasič enost na slici tako da boje postaju blede i na kraju; sive. Zasič enostboja mož ete povećati biranjem Saturate umesto Desaturate; u prvomskrivenom meniju na paleti Toning Tool Options.Path Component Selection Tool (A): Alataka za selekciju putanje crtanja –Kada se kreira objekat bilo kog oblika, korišć enje ove alatke dobijateselekciju datog objekta po svim kotvama crtanja. Njihova izmena nijemoguća po pojedinač nim kotvamaDirect Selection Tool: Alataka za direktnu selekciju putanje crtanja – Kadase kreira objekat bilo kog oblika, korišć enje ove alatke dobijate selekcijudatog objekta po svim kotvama crtanja. Njihova izmena je moguća popojedinač nim kotvama, tako da mož ete naknadno menjati oblik objetka.Type Tool (T): Alataka za kucanje teksta – Ovom alatkom na slici dodajtetekst. Tekst koji otkucate se nalazi u posebnom sloju. Od verzije 6 tekstkucate odmah na Canvasu slike a ne kao ranije u zasebnom editoru teksta.Ova latka ima i podalatke koje se manje koriste.6

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopPen Tool (P): Alatka za crtanje putanja – Ovu alatku koristite kada ž eliteiscrtavate pravolinijske putanje crtanja ili da vršite izmene tih putanja.Putanje se iscrtavaju pute matematč kih formula, ili tač nije putemtakozvanih Bezierovih linija.Freeform Pen Tool: Alatka za crtanje putanja tkz. slobodnom rukom – Ovualatku koristite kada ž elite iscrtavate nepravolinijske putanje crtanja ili davršite izmene tih putanja. Putanje se iscrtavaju pute matematč kih formula,ili tač nije putem takozvanih Bezierovih linija.Add Anchor Point Tool: Alatka za dodavanje kotvi kod putanja – Ovu alatkukoristite kada ž elite da dodate kotvu kod putanja.Delete Anchor Point Tool: Alatka za oduzimanje ili brisanje kotvi kodputanja – Ovu alatku koristite kada ž elite da obrišete kotvu kodputanja.Convert Point Tool: Alatka za konvertovanje kotvi putanja – Ovualatku koristite kada ž elite konvertujete glatke putanje u ravneputanje crtanja i obrnuto. Za sada samo toliko, pošto ova alatkaizuskuje malo veću prič u.7

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopShape Tool i Custom Shape Tool (U): Alatke za iscrtavanje različ itihoblika objekata – Ovu alatku koristite kada ž eite da crtate obikepravih linija a takođ e postoji pod alatka kada mož ete iskoristiti većkreiranu bibloteku objekata koji nisu pravilnog oblika – prikazano naslici.Annotations Tool (N): Alatka za napomene – Kada ž elite da na sliciimate napomenu u pisanom ili zvuč nom obliku tada iskoristite ovualatku jednostavnim klikom miša.Eyedropper Tool (I): Alatka pipeta – Ova alatka se koristi kada ž eliteda uzmete uzorak boje, uzeta boja postaje prednja boja za crtanje.Takođ e postoji i podalatka Color Sampler Tool,koja omogućuje daodjednom uzmete 4 uzorka boje.Measure Tool: Alataka za merenje - Ovu alatku koristite kada ž eliteda izmerite rastojanje od pojedinih pixela, njihovu lokaciju i ugao. Tipodaci vide se na paleti Info.Hand Tool (H): Alatka za pomerenje - Kada ne vidite celu sliku,pa ž elite da njegov jedan deo vidite u okviru trenutne velič ineprozora slike, tada koristite ovu alatku.Zoom Tool (Z): Alatka za uvelič anje slike - Kada ž elite dauvelič ate deo slike, tada koristite ovu alatku Uvelič anje se vrši po100%. Sa Alt+Zoom alatka vrši se umanjenje slike po 100%Switch Foregraound and background color (X): – Alatak za izborprednje zadnje boje - Ova alatka služ i za izbor prednje i bojepozadine, njihovu izmenu i resetavenja na default boje tj. crna zaprednju boju i bela za boju pozadine.Standard i Quick Mask Tool (Q): Ovu alatku koristite kada ž eliteda koristite maske. Po default-u Adobe radi u standard masci.Screen Modes (F): Ove alatke koristite kada ž elite da privremeno8

Rač unarska grafika - Adobe Photoshopsklonite meni, i/ili paletu sa alatkama i/ili ostale palete. To ćeteostvariti u kombinaciji sa tasterom Tab i Shift+Tab.Jump to ImageReady (Ctrl+Shift+M): Skok u drugi programImageReady. Kada ž elite od vaše sliku ž elite da napraviteanimacionu gif sliku tada koristet ovu alatku.Adobe photoshop i kolor modeliPhotoshop podrž ava one kolor modele koji su neophodni za reprodukciju kolor slika na ekranu rač unara, kaoi one koji su potrebni za produkciju različ itih drugih oblika obojene slike, od kojih je najvaž nija kolorseparacija. Raspolož ivi kolor modeli (Color Modes) se nalaze u meniju Image (slika) podmeni Mode (rež im,nač in rada) gde se vrši i konverzija modova. Photoshop koristi ugrađ ene algoritme za konverziju boja izjednog rež ima u drugi i podrž ava industrijske standarde za reprodukciju i generisanje boje.Slike se u Adobe Photoshop-u sastoje od jednog ili više kanala u zavisnosti od kolor rež ima. Bitmapiraneslike (bitmaps), slike u sivoj skali (greyscale), u indeksiranim bojama (indexed colors) i dvotonske (duotone)sadrž e se u celini u jednom kanalu. RGB slike predstavljaju se pomoću tri kanala (jedan za crveno – Red,jedan za zeleno – Green i jedan za plavo – Blue), kao i pomoću kompozitnog kanala, koji prikazuje rezultateRGB kolor kombinacija. CMYK slike predstavljaju se pomoću č etiri kanala (po jedan za cijan – Cyan,magentu – Magenta, ž utu – Yellow i crnu – Black).Kanali su jedan od osnovnih elemenata Photoshop-a. Podaci o boji smešteni su u kolor kanale. Slika u bojije proizvod kombinovanih kolor kanala, npr. Crveni (Red), zeleni (Green) i plavi (Blue) kanali kreirajuslož enicu koja određ uje dokument u RGB rež imu.9

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopBit-mapirane slikeBit-mapirane slike nazivaju se joši jednobitne slike (1-bit slike). Sastoje se od piksela koji sadrž e jednu oddve moguće vrednosti boje: crno ili belo. Pošto dubina piksela ima samo jedan bit ove slike zahtevaju manjeprostora u memoriji i na disku. Linijska grafika se č esto skenira kao bit-mapirana slika slika da bi sesač uvala oštrina linija. Samo se slike u sivoj skali mogu konvertovati u bit-mapirane slike.Slike u sivoj skali (grayscale)Slike u sivoj nijansi predstavljene su pomoću najviše 256 nijansi sivog. Svaki piksel slike u sivoj skali zaopisivanje vrednosti njegovog sjaja sadrž i 8 bita podataka (8 – bitna paleta). Nivoi sivog se kreću od 0 (crno)do 255 (belo) ili izraž eno u procentualnim vrednostima 0% belo a 100% crno.Većina skenera mož e skenirati slike direktno u sivoj skali ako to dozvoljava softver skenera. Bitmapirane ikolor slike (RGB i CMYK) mogu se konvertovati u sivu skalu. Prilikom konvertovanja kolora u sivu skaluodbacuju se sve informacije o boji i generiše se slika na osnovu vrednosti za luminoznost, odnosno osvetljaju kolor slici.RGB slikeKolor model RGB (red, green, blue – crveno, zeleno, plavo) je model koji reprezentuje kreiranje slikeupotrebom svetlosti. Televizori, kolor skeneri i kolor monitori su uređ aji koji za stvaranje boje moraju koristiticrvenu, zelenu i plavu svetlost. Nivoi crvenog, plavog i zelenog se predstavljaju celobrojnim vrednostima od0 do 255, č ime se specificira količ ina svetlosti te boje, upotrebljena za kreiranje boje piksela (24-bitna paleta). RGB model se naziva aditivnim modelom, a crvena, zelena i plava se nazivaju primarnim bojama(primarima), jer se kombinovanjem ovih triju boja u jednakom i punom intenzitetu dobija bela. U suprotnompri odsustvu sve tri svetlosti dobija se crna (sve tri vrednosti 0). Upotreba RGB kolor modela neophodna jekod kolor monitora, mada je ogranič ena mogućnošć u datog uređ aja. Pošto upotreba RGB modela zaprodukciju boja zavisi od uređ aja, boje na različ itim monitorima mogu se znatno razlikovati, č ak i na dvamonitora istog tipa i istog proizvođ ač a. Na prikaz RGB utič u parametri kao što su napon, blizina drugihelektronskih uređ aja i starost monitora.RGB kolor je model koji se koristi i kod svih skenera. Skener dobija podatak o boji piksela tako što registrujekolič inu svetlosti reflektovane od originala (u sluč aju fotografije), ili prozrač enje kroz original (u sluč ajutransparentnih predlož aka) i konvertuje registrovane podatke u RGB vrednosti.RGB mod u Photoshop-u koristi RGB model i predstavlja boju koristeći različ ite stepene intenziteta svetlostiu crvenom, zelenom i plavom kanalu. Vrednost u svakom kolor kanalu data je sa 8 bita po pikselu (ukupno24 bita za sva tri kanala – 24 – bitna paleta), zato svaki piksel u RGB slici sadrž i neku vrednost od 0 do 255za crvenu, zelenu i plavu boju. Kada su vrednosti intenziteta boje svetlosti za svaku od tri boje jednake 0,prikaz piksela je crn. Jednaka količ ina triju boja daje nijansu sivog. Kada su sve tri vrednosti 255, piksel jeprikazan belom bojom. Crvena boja će imati vrednosti intenziteta boje svetlosti 255 za crvenu, a 0 za zelenui plavu itd.CMYK slikeCMYK slike koriste se za kreiranje separata za č etvorobojnu procesnu kolor štampu. Izvesni softveri zaskeniranje mogu raditi direktno u CMYK rež imu. Skeneri ovo rade tako što konvertuju uč itane RGB podatkeu CMYK podatke. U najvećem broju sluč ajeva CMYK slike se u Adobe Photoshopu i drugim grafič kimprogramima kreiraju iz RGB slika. Da bi se razumelo kako se iz CMYK slika i zašto izdvajaju separatipotrebno je razumeti CMY i CMYK modele.Kolor model CMY (Cyan, Magenta i Yellow) koristi se za produkciju boja upotrebom materijala kao što suštamparske boje, pigmenti i toneri. Tradicionalna tehnika separacije koristi crveni, zeleni i plavi filter zaizdvajanje cijan, magente i ž ute komponente originala. Ako se kolor slika, na primer, fotomehanič ki obradiupotrebom crvenog filtra, rezultujući film će biti cijan separat. Kombinacijom bilo koje dve RGB boje (aditvnih10

Rač unarska grafika - Adobe Photoshopprimara) dobija se CMY boja (supstraktivni primari). Kombinacijom 100% od bilo koja dva subtraktivnaprimara (CMY) dobija se aditivni primar (RGB). U kolor modelu CMY boja se opaž a kao količ ina svetlostireflektovane sa supstrata (belog papira). U teoriji kombinovanjem 100% cijana, magente i ž ute dobija secrna boja. Zato se ovi primari nazivaju supstraktivni; odsustvo svih triju proizvodi belu boju. U savršenomsvetu beli bi supstrat bio 100% reflektivan a kombinacija cijana, magente i ž ute u stoprocentnim iznosimaapsorbovala bi sve boje. Pošto papir uvek apsorbuje i propušta izvesnu količ inu svetlosti, kao i zbog nekihneč istoća u samim procesnim bojama (CMY), boja koja se dobija mešanjem 100% cijana, magente i ž utenije crna, nego više mutno smeđ a. Iz ovog razloga je u CMY model dodata č etvrta boja, crna, č ime jedobijen model CMYK (K – Black).Kolor model CMYK – č etvorobojna štampa vrši se sa kombinovanjem cijana, magente, ž ute i crne, č ime sepostiž e pun opseg boja. Za označ avanje crne koristi se K da bi se izbeglo mešanje sa slovom B od Blue.Kod kolor slika crna boja formira većinu tamnih delova i mnoštvo informacija o detaljima.U rež imu rada CMYK svakom pikselu kolor slike dodeljena je vrednost koja predstavlja procentualne količ inecijan, magenta, ž utog i crnog pigmenta. Svetle boje sadrž e niske procente pigmenta, a tamne boje sadrž evisoke procente pigmenta. Odsustvo pigmentnog procenta ekvivalentno je prisustvu boje papira (bele boje).Crno je predstvaljeno č esto visokim procentom crnog pigmenta u kombinaciji sa ostala tri procesnapigmenta.LAB kolorLAB kolor je reprezentacija L*a*b kolor modela, koji postaje sve popularniji međ u onima koji se bavegrafič kom pripremom za štampu. U Photoshop-u se ređ e koristi za rad, mada ga sam Photoshop koristineprimetno prilikom kolor konverzija. Lab kolor slike se štampaju č etvorobojnim procesom na postcriptštampač ima nivoa 2 (Postscript Level 2) i kao takve predstavljaju najbolji format za prenos datoteka nadruge platforme kao što su Scitex ili Silicon Graphics, jer je to format koji ne zavisi od uređ aja i rač unarskeplatforme.Kolor model L*a*b obuhvata sve boje iz modela RGB i CMYK te se u Photoshop-u intenzivno koristi zakonverziju izmeđ u RGB i CMYK. Zasnovan je na XYZ modelu organizacije CIE (Commision Internationale del’Eclairage), razvijenom 1931. God. Kolor model L*a*b u poslednje vreme je postao široko prihvaćen, zatošto predstavlja kolorni model nezavisan od uređ aja. Sistemi za obradu boja koje su razvile firme Kodak,Apple i Agfa nač injeni su prema L*a*b kolor modelu. Tri komponente za opisivanje boja u ovom modelu suluminanca (osvetljaj) i dve kolor komponente: a – komponenta ide od crvenog do zelenog, a b – komponentaod plave do ž ute.HSB kolorRež im rada HSB u Adobe Photoshop-u reprezentuje kolor model HSB. Ko ovog modela su bojepredstavljene pomoću tri atributa koja koriste ljudska bića za opis boja: vrsta boje (Hue), zasićenje(Saturation) i osvetljenost (Brightness). Za vrstu boje obič no se koristi uobič ajeno ime boje (narandž asta,purpurna itd.). Model HSB se grafič ki prikazuje u obliku cilindra. Vrsta boje navodi se u stepenima, štoukazuje na poziciju duž obima cilindra, progresija vrste boje ide od crvene, preko narandž aste, ž ute, zelene,plave, indigo i ljubič aste da bi stigla ponovo do crvene. Vrednosti zasićenja prikazane su polož ajem dužradijusa cilindra, od centra ka periferiji. U centru (na osi cilindra) su boje nultog (0%) zasićenja, neutralne, tj.različ ite nijanse sivog. Cilindar je horizontalnim ravnima izdeljen u sekcije koje predstavljaju vrednostosvetljenosti boje, od najtamnijih na dnu (0%) do najsvetlijih na vrhu (100%).DutonoviDoutonovi ili dvotonske slike obuhvataju č etiri moguća rež ima. Monotone (monohromatska slika) – slika sa 8bita po pikselu u sivoj skali štampana bojom koja nije crna. Duotone (dvotonska slika) – slike štampane udve boje, obič no u crnoj i jednoj boji po izboru. Tritone (trotonska slika) i Quadtone (četvorotonska slika) –slike u sivoj skali štampane pomoću tri ili č etiri boje, respektivno. Š tamparske mašine su obič no u stanju daodštampaju do 50 tonova sivog za pojedinu boju, mnogo manje od 256 tonova Adobe Photoshop-a.Dvotonska, trotonska i č etvorotonska tehnika se č esto koriste za povećanje broja nivoa sivog u procesuštampanja. Prilikom kreiranja slike u ovim rež imima vrednosti sivog iz slike u sivoj skali dodeljuju se11

Rač unarska grafika - Adobe Photoshopodabranim bojama, tako da je slika jošuvek sa 8 bita po pikselu, sa vrednostima sivog mapiranim u dve tri ilič etiri boje. Za razliku od RGB, CMYK i LAB kolor rež ima ove slike su sadrž ane samo u jednom kanalu.Indeksirane bojeSlike u indeksiranim bojama su one koje sadrž e specifič nu kolor paletu od maksimalno 256 boja (8-bitnapaleta). Takva slika sadrž i samo boje koje su upotrebljene na slici (256 ili manje), što omogućava smanjenjedatoteke i brž e prikazivanje u multimedijalnim aplikacijama i Web stranicama. Kada se kolor slike konvertujuu indeksirane boje iz nekog drugog kolor rež ima, Photoshop kreira tabelu pretraž ivanja (Color Lookup TableCLUT), u kojoj zapisuje vrednosti boja u slici. Ako slika sadrž i više od 256 različ itih boja., Photoshop ćepronaći najbliž e slič ne boje i nač iniće indeksiranu tabelu, koja sadrž i 256 boja. Tabela boja uz indeksiranukolor sliku mož e se editovati, kako bi se broj upotrebljenih boja jošsmanjio. Slika u indeksiranom kolor moduzauzima tri puta manje memorijskog prostora nego slika u RGB modu, a č etiri puta manje nego u CMYKmodu.Dubina bojaAdobe Photoshop je aplikacija za kreiranje, editovanje i eksportovanje bitmapiranih slika. Bitmapirane slikese sastoje od piksela. Osobine svakog pojedinač nog piksela određ ene su velč inom i dubinom. Velič ina jeodređ ena rezolucijom slike. Dubina piksela određ ena je brojem bita informacije koju svaki piksel mođ esadrž ati. Podaci u binarnom brojnom sistemu sastoje se samo od dve cifre 0 i 1. U sluč aju bitmapiranih slikavrednosti boja piksela opisane su binarnim ciframa 1 i 0. Pikseli se kreiraju na monitoru rač unara pomoćusvetlosti promenljivog intenziteta, usmerene na svaki pojedinač ni piksel. Dubina piksela na rač unarskimslikama se kreće 0d 1 do 24 bita. Binarne cifre koje opisuju piksele u stvari opisuju količ inu svetlostiusmerene na piksel.1 bit po pikselu (1-bitna paleta) – slike sa jednim bitom po pikselu sastoje se od piksela koji sadrž e samo 1bit informacije, znač i da bi se opisala vrednost boje piksela dovoljno je samo jedno brojno mesto, na kojemmož e biti 1 ili 0. Zato u slikama sa 1 bitom po pikselu svaki piksel mož e imati samo jednu od dvemogućevrednosti: crno (1) – odsustvo svetla ili belo (0), pun intenzitet svetla. Vrednost belog kod ovih slika mođ e bitipostavljena transparentno – prozirno.8 bita po pikselu (8-bitna paleta) – slike u sivoj skali mogu imati samo jedan od 256 mogućih nivoa sivog.Svaki piksel, tj. njegov nivog sivog je predstavljen sa vrednošć u od 0 do 255 (sa 8 bitova). Piksel prikazanvrednošć u 0 prikazan je na monitoru kao crni – ne sadrž i svetlost, a sa vrednošć u 255 kao beli – sa punimintenzitetom svetlosti.24 bita po pikselu (24-bitna paleta) – Za opis piksela slike u sivoj skali dovoljno 256 nivoa sivog, odnosno 8bita po pikselu. Za opis piksela u RGB kolor slici potrebno je tri puta više bitova, tj. 256 nijansi sive za svakiod RGB primara (crveno, zeleno, plavo). Pošto svaka od RGB boja zahteva 8-bitni podatak, piksel sadrž i 24-bitni podatak.32 bita po pikselu (32-bitna paleta) – Kao i kod od prethodnog sluč aja za svaku od pocesnih boja potreban jeosmobitni podatak (8 bita za cijan, 8 za magentu, 8 za ž utu i 8 za crnu). Svaka od procesnih boja sadrž i 256nivoa sive, što znač i da je za opis piksela potreban 32-bitni podatak. Svi kolor ekrani prikazuju boje u RGBprostoru boja, gde je svaki piksel na ekranu opisan sa 24 bita binarne informacije. Pošto CMYK boja zahteva32 bita da bi svaki piksel bio prikazan korektno, posmatranje CMYK slika na monitoru sa 100% tač nošć u nijemoguće. Kalibracijom kolor monitora mož e se postiće bliska aproksimacija, ali ona nikad ne mož e zamenitištampani probni otisak, nač injen radi provere tač nosti boja.12

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopGrafič ki formati i kompresija slikaGrafič ki formati predstavljaju nač in memorisanja neke slike. Postoji više vrsta formata od kojih svaki imasvoje prednosti i nedostatke. Svaki od formata je podesan za različ itu primenu. Najpoznatiji formati su GIFF,JPEG, BMP i TIFF. Svaki od formata koristi različ ite metode kompresije radi smanjenja velič ine fajla. Postojedva nač ina kompresije: sa i bez gubitaka. Ovo se pre svega odnosi na to da li kompresija utič e na gubljenepodataka slike. Ako je kompresija sa gubicima tada se gubi i kvalitet slike. U zavisnosti od slike koristiće sejedna ili druga kompresija, na primer ako su gubici mali da ne utič u bitno na kvalitet slike mož e se koristiti ikompresija sa gubicima, prevashodno zbog toga što je tada stepen kompresije veći nego kod kompresijebez gubitaka.Algoritmi kompresije su:LZW (Lempel, Ziv i Welch – nazvano po trojici autora algoritma). To je kompresija bez gubitaka. Koriste jeformati GIFF, TIFF, PDF i PostScript Level 2 formati.RLE (Run Lenth Enconding) – metoda bez gubitaka koristij je BMP formatHuffman – kod EPS formataJPEG – koristi se kod istoimenog formata. Pravi srednju vrednost blokova grani;nih piksela i menja ih na istuvrednost.GIF (Graphics Interchange Format)GIF fajlovi se najč ešć e mogu naći na internetu, uglavnom na Web-u. To je format kreiran od straneCompuserve-a. Postoje u jednoj od dve verzije: GIF87 i GIF89a, a imena su dobili po godinama u kojima jeizvršena revizija specifikacije GIF formata za kreiranje novih varijacija formata. GIF-ovi su 8-bitni, u boji ilikao slike u sivim nijansama (najviše 256 boja), a format podrž ava i transparentnost (jedna boja na slici mož eda bude providna), animaciju (jedan fajl sadž i više slika) i preplitanje (slika se prvo prikazuje u niskojrezoluciji pre unosa svih podataka).JPEG (Joint Photographic Expert Group – Udružena Fotografska Ekspertska Grupa)JPEG je format fajla i metod za kompresiju koji omogućuje velike uštede u velič ini fajla. To je metod kojiproizvodi gubitke, što znač i da se njegovim korišć enjem smanjuje kvalitet slike – što veća kompresija, manjije fajl, ali i veći gubitak u kvalitetu. Nivo kompresije mož e da bira kreator fajla prilikom memorisanja.Najč ešć e s ekoristi na Web-u i kod multimedijalnih aplikacija. Format je najpogodniji za korišć enje kodfotografija koja nemaju velika područ ja ravnih boja (oštećenja koja nastaju prilikom kompresije su vrlo vidljivau ravnim područ jima). Podrž ava 24-bitnu paletu boja (16.7 miliona boja).TIFFTIFF je najč ešć e korišć eni format za skenirane slike u pripremi štampe. Pojavljuje se u nekoliko oblika. Osimu pripremi štampe koristi se i za faksiranje; CCITT TIFF verzije (Grupa 3 i Grupa 4) su formati koji se koristeu rasterizaciji slika koje se šalju faksom. Format je podrž an od strane većine programa za obradu slika.Koristi format kompresije LZW.BMP (Windows Bitmap)Format podrž an od strane većine Windows aplikacija. Razvijen od strane Microsofta. Podraž ava 24-bitneslike (16.7 miliona boja). Koristi se za razvoj Windows aplikacija. Koristi RLE kompresiju.13

Rač unarska grafika - Adobe PhotoshopAdobe Photoshop i selekcijeSelekcije su metod privremenog biranja područ ja slike koje će se menjati zbog narednih akcija, kao što suupotreba filtera ili korekcija boja. Selekcije su istaknute animiranom tač kastom linijom a područ je unutar telinije je selektovano područ je. Selekcije su prolazne, kada se selekcija postavi i kada se nad njom izvršeodređ ene akcije, klikom na neki deo slike van selekcije isključ uje se selekcija.Opcije menija za rad sa selekcijama se nalaze u meniju Select. Osnovne opcije su:AllNoneInverseColor Rangeselektuj sveponišti selekcijuselektuj inverznoomogućuje biranje piksela određ ene bojeSelekcije se mogu nanositi i pomoću sledećih alata iz palete alata:Marquee selectionLassoMagic Wandnanosi selekciju u obliku kruga, elipse, kvadrata, pravougaonika i horizontalne ivertikalne linijenanosi selekciju slobodnom rukomselektuje piksel na koji smo kliknuli i sve ostale piksele koji ga dodiruju, a koji suiste ili slič ne bojeSelekcije se mogu dodavati na prethodno postavljenu selekciju tako što se prilikom postavljanja selekcijedrž i pritisnut taster Shift. Oduzimanje selekcija se vrši na slič an nač in, samo što se koristi taster Alt.Adobe Photoshop i slojevi (layers)Ideja koja stoji iza rada sa slojevima je vrlo jednostavna. Poč inje se sa slikom pozadine i preko nje sepostavlja druga slika, zatim sledeća itd. Svaka slika je poseban sloja koji se mož e pomerati i editovatinezavisno od ostalih slojeva. Editovanje slojeva obuhvata korekciju boje, promenu filtara, slikanje i isecanje.Sloj mož e biti neproziran i da prikriva ono što je ispod, ili proziran (podešavanjem parametra opacity u paletiLayers). Sloj se takođ e mož e proglasiti vidljivim ili nevidljivim. Ono što je dobro kod slojeva je što omogućujunelinearna poništavanja. Kad komponujete slike, više ne morate trajno vezivati jedan elemenat za drugi.Osnovne operacije sa slojevima su dodavanje novog sloja (New Layer), brisanje (Delete), stapanje slojeva(Merge down, Merge Visible i Flatten image) i kopiranje (Copy). Sve operacije se mogu pokrenuti iz menijaLayers ili iz palete Layers.Slika sa slojevima se mož e snimiti samo u internom Photoshop formatu PSD. Takva slika zauzima mnogomemorijskih resursa. Ako se ž eli snimiti u nekom drugom formatu i samim tim smanjiti memorisjki kapacitetslike koristi se opcija Flatten Image za spajanje svih slojeva u jedan.Posebnu vrstu slojeva predstavljaju slojevi za podešavanje (Adjusment Layers). Slojevi za podešavanje sekoriste za korekciju boja. Dodaju se opcijom menija Layer/New/Adjusment Layer.Adobe Photoshop i akcijeAkcije u Photoshopu su snimljene sekvence koraka editovanja koja se mož e ponoviti na drugoj slici, ili drugojselekciji. Na taj nač in se mogu procesirati skupovi slika. Č ime se štedi vreme, a ponavljajući poslovi se moguautomatizovati i vršiti bez nadzora. Opcije za rad sa akcijama se nalaze u paleti Actions. Akcije se mogukreirati, editovati i brisati. Sastoje se iz niza koraka i veoma su fleksibilne jer se koraci mogu preskoč iti iprikazati na ekranu posle č ega se operacije prepušta korisniku. Redosled koraka u akciji se mož e menjati.14