JugOISTOčNA EVrOpA TurISTIčkA dESTINAcIJA - Privredna komora ...

događaji u pks5broj 76ja i privrede očekuje da će u 2013.BDP porasti za dva odsto, 2014. za3,5 odsto, a naredne tri godine rastipo četiri odsto. NBS za sledeću godinupredviđa rast BDP za 2,5 odsto,MMF predviđa 2 odsto, kolikoi 2017. Evropska komisija predviđaza 2013. rast BDP u Srbiji za 1,5 odsto,a u 2014. od 2 odsto. Srbiji je saovakvim stanjem privrede za rastBDP potreban rast investicija. „Iakoje Fiskalna strategija bazirana na rastuinvesticija od 7,9 odsto u 2013,zatim 6,4 odsto u 2014, a 7,1 odstou 2015, nema konkretnih naznakaodakle će investicije doći i kakva jepolitika podsticanja investicija“, reklaje Vidosava Džagić.Plan oporavka proizvodnjeVidosava Džagić je navela da jespoljni dug Srbije 30. septembra2012. iznosio 24,8 milijardi evra, štogovori da smo sa učešćem spoljnogduga u procenjenom BDP od 83,7odsto, prema kriterijumima Svetskebanke, prekoračili granicu visokezaduženosti. Fiskalna strategija za2013. godinu sa projekcijama za2014. i 2015. godinu, koju je ponudiloMinistarstvo finansija i privrede,ne navodi pod kojim realnim kamatamaočekuje novo zaduživanje, kaoni da li će se udeo spoljnog duga uBDP smanjivati po osnovu prodajedržavne imovine. „Kako javni rashodina kraju 2012. dostižu kritičnugranicu, jer prelaze 50 odsto BDP,a Fiskalna strategija izjednačavanjejavnih prihoda i javnih rashoda nanivou 43,5 odsto BDP planira tek2022. godine, nameće se zaključakda se ne planira poresko rasterećenjeniti sveobuhvatna poreskareforma, a posebno smanjenje opterećenjana zarade zaposlenih, kaoni hitna strukturna reforma, koja ćedovesti do funkcionalne, efikasne ijeftine države“, rekla je Džagić.Upravni odbor PKS usvojio je ipredlog osnova makroekonomskepolitike za period 2012-2016. godina.Okvirne mere su smanjenjejavne potrošnje sa učešćem oko 35odsto u BDP, sveobuhvatna reformajavnog sektora i dinamički planrealizacije. Prioritetne su reformepenzionog sistema, javnih preduzeća,sveobuhvatna poreska reformau kojoj je prioritet smanjenjeopterećenja na zarade. Paralelno,potrebna je izgradnja sistema za efikasnuzaštitu poverilaca, poštovanjeugovora, uspostavljanje finansijskediscipline, zatim rešavanjeproblema nesolventnih preduzećai velikih sistema u restrukturiranjuuz reformu tržišta rada i obrazovanja,nova politika privlačenja investicijai pre svega, plan oporavkaproizvodnje do 2020. godine.Kvalifikacije stečene tokom radaPrezentujući rezultate istraživanjao potrebama privrede za znanjimai veštinama, savetnica predsednikaPKS Radmila Milivojević je rekla daje problem što kod nas neformalnoobrazovanje nije zakonski uređeno,pa su potrebne promene u sistemskimrešenjima, kojima bi se priznavalekvalifikacije stečene tokom rada,znanja iz radnog iskustva i obuke upreduzećima. „U periodu 2013-2016.Agrarni budžetEvropska unija je izdvojila sredstvaza podršku podizanja nivoa znanja uinovativnim preduzećima. PKS imaulogu kao posrednik u procesu prekvalifikacijei dokvalifikacije“, reklaje Milivojević i nvela primere komoraEvropske unije, gde je 2,5 milionaljudi prošlo kroz obuke u komorama.U tome se najviše ističu komoraAustrije i komora Pariza.Rezultate rada PKS u prvih desetmeseci ove godine prezentovaoje direktor Miloš Jelić, ističući daprihod od članarine čini 35 odstoukupnog prihoda, i ostaje na nivouprethodnih godina, dok prihod odusluga znatno raste. Upravni odborPKS usvojio je i predlog da visinačlanarine 2013. ostane na nivou nakome je od 2003. godine – 5000 dinaraza preduzeća do 10 zaposlenih,a 0,19 odsto na bruto dohodak zaposlenihu većim preduzećima.Upravni odbor PKS doneo je niz odlukaiz svoje nadležnosti, a usvojenje i predlog alternativnog scenarija,koji je predložio Poslovni savet PKSnakon razmatranja Nacrt fiskalnestrategije za 2013 i projekcije za 2014.i 2015. godinu, koji je predložilo Ministarstvofinansija i privredeM.S.Po Zakonu o budžetu za 2013. Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva ivodoprivrede, sredstva namenjena subvencijama u poljoprivredi iznose32,8 milijardi dinara, a podsticajne mere za poljoprivredu u 2013. predviđenesu u obliku neposrednih i strukturnih podsticaja, dok će tržišnii institucionalni podsticaju izostati, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarinna sednici Upravnog odbora. Implementacijom predviđenih mera,kroz ciljno subvencionisanje inputa u proizvodnji, obnavljanje stočnogfonda, unapređenje proizvodnje mleka, podršku organskoj proizvodnji,podsticanje osiguranja poljoprivrednih gazdinstava, obezbeđuju se usloviza usmeravanje poljoprivrednih proizvođača ka proizvodnji namenjenojtržištu. U 2013. kao poseban segment podsticaja izdvajaju se mereinvesticione podrške. Njima se podstiče konkurentnost proizvođača krozulaganje u investicionu izgradnju i rekonstrukciju objekata i kupovinunove mehanizacije, izgradnju savremenih objekata za smeštaj životinjai drugih objekata, skladištenje i preradu poljoprivrednih proizvoda,nabavku osnovnog stada, podizanje višegodišnjih proizvodnih zasadavoća i vinove loze, kao i investicije usmerene ka aktivnostima za povećanjedodate vrednosti poljoprivredne proizvodnje, rekao je Bugarin.www.pks.rs

oj 766događaji u pksOsma sednica Skupštine Privredne komora SrbijeGodina malog prilivastranih investicijaVisoka stopa nezaposlenosti najveći je socijalno-ekonomski izazovSrbije. Godina 2012. bila je najlošija i na planu priliva investicija, navelaje potpredsednica PKS Vidosava DžagićPotpredsednica PKS VidosavaDžagić predstavila je članovimaSkupštine aktuelna privredna kretanja,mere Vlade Republike Srbije iprocenu efekata predloženih mera, očemu je bilo reči i na sednici Upravnogodbora, ukazujući na negativantrend privrednih kretanja u godinina izmaku, obeleženoj visokom inflacijom,padom stope privredneaktivnosti, velikom nezaposlenošću.„Visoka stopa nezaposlenosti najvećije socijalno-ekonomski izazovSrbije”, naglasila je potpredsednicaPKS. „Godina 2012. bila je najlošija ina planu priliva investicija”, navelaje Vidosava Džagić iznoseći projekcijeprivrednog rasta 2013-2017, kojesu razmotrili i članovi Upravnog odborana sednici uoči Skupštine PKS.Predsednik PKS Miloš Bugarinukazao je na neophodnost strukturnihpodsticaja u poljoprivredi,grani privrede u kojoj Srbija imanajveći potencijal, kroz modernizacijupoljoprivrednog sektora i unapređenjeprerađivačkog kapaciteta.Po oceni predsednika PKS, izostale susistemske mere i suštinske reforme,koje je privreda očekivala od Vlade, ato su poreska reforma, reforma obrazovnog,zdravstvenog sistema, podsticajiza izvoz firmama sa izvoznimpotencijalom. Sve to rezultiralo je manjompokrivenošću uvoza izvozomu odnosu na prošlu, 2011. godinu.Bugarin je ukazao na neophodnostkvalitetnog dijaloga predstavnika poslovnezajednice i izvršne vlasti.Potpredsednik PKS Velibor Sovrovićpredstavio je Daljinar zameđumesni saobraćaj koji, kako jeistakao, predstavlja veoma važnumogućnost za dodatnu prihodnosti veoma značajnu podršku srpskojtransportnoj privredi, koju je obezbedilaPrivredna komora Srbije.Skupština Privredne komore Srbijeutvrdila je Daljinar za međumesnisaobraćaj, kojim se utvrđuje seudaljenost u kilometrima izmeđuautobuskih stanica, odnosno autobuskihstajališta, sa minimalnimvremenima vožnje autobusa izmeđustanica, na određenoj relaciji.Ovi podaci objavljivaće se na sajtuPrivredne komore Srbije.Prevoznici će moći da koriste iaplikativni softver. “Ovo rešenjepredstavljaće model saradnje sasrpskom transportnom privredomkada je u pitanju rečni, vazdušni,železnički i drumski teretni saobraćaj”,istakao je Sovrović.Skupština Privredne komore Srbije,na predlog predsednika Regionalneprivredne komore Subotica SlobodanaVojinovića, podržala je zaključakUpravnog odbora PKS da sezatraži odlaganje primene Zakona oprivrednim komorama do 1. januara2016. godine, a da se za to vreme pripreminovi predlog zakona. ČlanoviSkupštine Privredne komore Srbijejednoglasno su se izjasnili o tome dase ovaj zaključak dostavi predsednikuVlade i svim ministarstvima uVladi Republike Srbije.Članovi Skupštine verifikovali sumandat novoizabranih članovaSkupštine između dve sednice,usvojili zapisnik sa 7. sednice Skupštine,izveštaj o aktuelnim privrednimkretanjima, Izmene i dopuneopštih uslova prevoza u međumesnomdrumskom prevozu putnika.Predsednik Skupštine dr MarkoĆulibrk predstavio je analizu rezultataistraživanja o potrebama privredeza znanjima i veštinama.Skupština PKS donela je odluku oizboru predsednika Spoljnotrgovinskearbitraže pri PKS dr DušanaKitića, profesora Pravnog fakultetaUniverziteta Union u Beogradu,usvojen je Program rada PKS za2013. godinu, Odluka o utvrđivanjuvisine članarine za 2013. i Finansijskogplana PKS za 2013. godinuN.M.www.pks.rs

događaji u pks7broj 76Nagrade Privredne komore Srbije za 2012. godinuNajbolji po mišljenju privrednikaU svečanom delu skupštinskog zasedanja, predsednik PKS Miloš Bugarin,predsednik Skupštine PKS dr Marko Ćulibrk i generalni sekretarPKS Goran Jevtić uručili su nagrade PKS za 2012. godinu i to, 25 plaketasa diplomom predstavnicima privrednih društava, 24 plakete sa diplomomi novčane nagrade pojedincima, a dodeljene su i nagrade povodomjubileja, predstavnicima 20 preduzećaNagrada Privredne komore Srbijeza 2012. godinu dodeljenaje privrednim društvima - u viduplakete sa diplomom: AD „ALE-VA“ Novi Kneževac, FIAT AUTO-MOBILI SRBIJA DOO Kragujevac,JAPAN TOBACOO INTERNATIO-NAL ad Senta, „BEOHEMIJA“ doo– Beograd, “DAD „DRAXLMAIERAUTOMOTIVE“ doo – Zrenjanin,„RAUCH SERBIA“ doo – Koceljeva,„KOTLENIK - PROMET“ doo– Lađevci, „ELRAD SERBIA“ doo– Vlasotince, JP „ELEKTROMRE-ŽA SRBIJE“- Beograd, „UNIMET“DOO – Kać, PTP „DIS“ doo – Krnjevo,„SILEX“ DOO – Pančevo,IGB „AUTOMOTIVE COMP“ doo– Inđija, „INMOLD“ DOO – Požega,„REDAKCIJA EKOS TA-NJUG“ – Beograd, JKP „KOMU-NALAC“ – Čačak, „FIORANO“doo – Sombor, „S.C.S.- PLUS“ doo– Knjaževac, „AROMA 1990“ doo– Kruševac, „AS“ doo- Leposavić,„BALL PACKAGING EUROPEBEOGRAD“ – Zemun, „D-COM-PANY“ – Babušnica, „BELIT“ doo– Beograd, „FORMA VS“ – Beograd,„MACCHINA SECURITY“doo – Beograd.Nagrade pojedincimaNagrada PKS pojedincima, u viduplakete sa diplomom i novčanenagrade, dodeljena je: ĐORĐEŠIRADOVIĆ, generalni direktor„Keramika Kanjiža“ – Kanjiža,EMIR KUSTURICA, vlasnik Etnoturističkog kompleksa „DrvengradMećavnik“ – Mokra Gora, GUSTA-VO NAVARRO, generalni direktor„Holcim Srbija“ doo – Popovac,DRAGAN FILIPOVIĆ, direktorAD „Napredak“ – Velika Plana,PAUL RILEY , generalni direktor„Filip Morris„ u Srbiji – Niš, MIJ-ODRAG ŽIVKOVIĆ, generalni direktorAD „Trgopromet“ doo – Subotica,LjUBO JAKŠIĆ, direktor VP„Regulacije“ – Sremska Mitrovica,prof. dr MILOVAN STANIŠIĆ,rektor „Univerzitet Singidunum“– Beograd, BRANKO NINKOVIĆ,predsednik Kompanije „Sani Group“– Šabac, BUDIMIR JOVANO-VIĆ, vlasnik- direktor „KeramikaJovanović“ – Zrenjanin, MILANVELIČKOVIĆ, vlasnik „Porodičnamlekara Veličković“ – Surdulica,RADIVOJE TOPLIČANIN, direktor„Tehnokomerc“ – Kruševac,ĐORĐE IVKOVIĆ, vlasnik „Ivkovićatelje“ – Novi Sad, MILOŠ KO-MAZEC, vlasnik DOO „Agroplus“– Sombor, NIKOLA MARKOVIĆ,predsednik Upravnog odbora„Društva za informatiku Srbije“– Beograd, SANjA KNEŽEVIĆ,vlasnik Etno sela „Latkovac“ – Latkovac,NEBOJŠA STANOJEVIĆ,www.pks.rs

oj 768događaji u pksvlasnik „Adonis“ – Sokobanja,PREDRAG MIHAJLOVIĆ, direktorDOO „Agro Pepito – Lipljan,MILENKO KOSTIĆ, vlasnik „AutoČačak“ doo – Čačak, RADOSAVŠOŠKIĆ, vlasnik i direktor „Dinoplast“doo – Pančevo, MIHAILOKOVAČEVIĆ, direktor i vlasnik„Trigema“ doo – Beograd, PRE-DRAG VEINOVIĆ, direktor-menadžerJKP „Gradske pijace“ – Beograd,MILAN RADOVANOVIĆ,vlasnik „Miteks“ – Arilje, VESNADAMJANIĆ BRANKOVIĆ, novinarInformativne redakcije „Radiotelevizije Srbije“ – Beograd.Jubilarne nagradeJubilarna nagrada Privredne komoreSrbije dodeljena je povodomznačajnih jubileja u 2012. godini:NIP „ZRENjANIN“ AD - Zrenjaninza 60 godina uspešnog poslovanja,„BOSIS“ doo - Valjevo za30 godina uspešnog poslovanja,„SPEKTAR“ doo - Čačak za 20 godinauspešnog poslovanja, “PAN-TELIĆ“ doo - Kraljevo za 20 godinauspešnog poslovanja, „AFIX“ doo- Kraljevo za 20 godina uspešnogposlovanja, „RIČ“ doo - Prokupljeza 20 godina uspešnog poslovanja,„AURORA“doo - Lučani za20 godina uspešnog poslovanja,„ELSAT“ DOO - Čačak za 20 godinauspešnog poslovanja, „TEH-NODENT“ doo – Vrnjačka Banjaza 20 godina uspešnog poslovanja,„DENEZA M INŽENJERING doo-Beograd za 20 godina uspešnogposlovanja, „INTERGRADNJACOOP“ doo - Beograd za 20 godinauspešnog poslovanja, „BDO SR-BIJA“ doo- Beograd za 20 godinauspešnog poslovanja, „BELL CHE-MICALS“ – Banatsko Veliko Seloza 15 godina uspešnog poslovanja,„HENKEL“ - Kruševac za 10 godinauspešnog poslovanja u Srbiji,„FARMALOGIST“ doo - Beogradza 10 godina uspešnog poslovanja,„ARHI. Pro“- Beograd za 10 godinauspešnog poslovanja, „Gas Teh“doo- Inđija za 10 godina uspešnogposlovanja.Nagrade koje su uručene na danproslave jubileja, dodeljene suRudnik „RUDNIK“ za 60 godinauspešnog poslovanja, „INTERAU-TO“ - Čačak za 20 godina uspešnogposlovanja, „LAFARGE GROUP“ -Beočin za 10 godina uspešnog poslovanjau Srbiji.U ime nagrađenih, direktor JKP„Gradske pijace“ Beograd PredragVeinović i generalna direktorka„Farmalogista“ Silvana Džudževićizrazili su zahvalnost što je nacionalnaasocijacija srpske privredeprepoznala kvalitet i rezultate privrednihdruštava i pojedinaca, kaoi nadu da će poslovna 2013. godinabiti uspešnija od godine koja je naizmakuPKS najbolja u odnosima s medijimaRezultati istraživanja koje je sprovela PR agencija „Pragma” pokazujuda se Privredna komora Srbije nalazi među pet nacionalnih institucijakoje imaju najbolje odnose sa medijima u 2012. godinitradicionalnom, 12. istraživanjuU „Novinar - Vaš prijatelj” sprovedenomu decembru 2012. i januaruove godine, u kom je učestvovaloviše od 300 novinara srpskih medija,među državnim i institucijama nanacionalnom nivou, najbolje odnoses medijima u prošloj godini imalisu Privredna komora Srbije (PKS),Ministarstvo energetike, Narodnabanka Srbije, Ministarstvo finansijai privrede, Informativna služba srpskogparlamenta, a od javnih preduzećaElektroprivreda Srbije.„Veoma smo ponosni na ovo priznanjei smatramo ga verifikacijomda naš tim za odnose sa medijimaposao obavlja profesionalno i predanoi u najboljem interesu srpskeprivrede, medija i šire javnosti“, rekaoje Ivan Jakšić, direktor Centraza marketing, informisanje i promocijePKS i dodao da je PKS priznanjaza najbolje odnose sa medijimaza institucije na nacionalnom nivoudobila i za 2008. i 2010. godinu.U kategoriji profitnih (privrednih)organizacija najbolje s medijimakomunicirali su VIP mobile, Naftnaindustrija Srbije, Telekom Srbija iUnikredit banka. Među neprofitnimorganizacijama novinari suizdvojili FK „Partizan”, Udruženjepotrošača, Udruženje banaka, Unijuposlodavaca Srbije i Olimpijski komitetSrbije. Kada je reč o privrednimi neprivrednim organizacijamai institucijama u prestonici najkvalitetnijeodnose s medijima imali su„Kombank Arena”, Skupština gradaBeograda i Hitna pomoć.U tradicionalnom istraživanju„Novinar - Vaš prijatelj” koje krajemsvake godine sprovodi PRagencija „Pragma”, ispitanici analizirajukvalitet odnosa s medijimaorganizacija i javnih ličnosti u višekategorija: državne i nacionalneinstitucije, političke organizacije,privredne i neprivredne organizacije,političke i ostale javne ličnosti,a biraju se i organizacije koje imajunajbolje kanale i sredstva komunikacijes novinarimawww.pks.rs

događaji u pks9broj 76Izmene i dopune Zakona o privrednim komoramaKomore i zakoniPočetak 2013. godine donosi novine u privredom ambijentu Srbije, aliujedno ukazuje i na posledice koje su nastale ili će nastati u komorskomsistemu Republike Srbije, kaže generalni sekretar PKS Goran JevtićPrivredna komora Srbije registrovanaje 22. januara 2013. uAgenciji za privredne registre RepublikeSrbije, u skladu sa Zakonomo izmenama i dopunama Zakonao privrednim komorama, kojije usvojen 2009. godine po hitnompostupku, a čija primena je odloženana četiri godine, tačnije za 1.januar 2013. godine, nakon što jeSkupština PKS usvojila neophodneizmene Statuta, usaglasivši ga saZakonom o izmenama i dopunamaZakona o privrednim komorama.U prethodnom periodu, u više navrataPKS je ukazivala da će prelazaksa sistema obaveznog članstvana sistem dobrovoljnog članstvakad je reč o komorskom sistemuSrbije, dovesti do razgradnje samogsistema, a time i do dalje destabilizacijeprivredne strukture uzemlji. Posebnu opasnost nosi člankojim se propisuje da samo 100 privrednihsubjekata može da osnujekomoru, što će automatski dovestido razbijanja komorskog sistema,njegovog usitnjavanja, pretvaranjakomora u lobističke grupe kojezastupaju pojedinačne interese, asamim tim do smanjenja referentnostiglasa privrede u dijalogu sakreatorima ekonomske politike. Opromenama zakonske regurlativevezane za komore i njenom uticajuna privredni ambijent u Srbiji, govorigeneralni sekretar Privrednekomora Srbije Goran Jevtić:„Zakon o privrednim komorama(„Službeni glasnik RS”, br. 65/01i 36/09), donet 2001. je na temeljudemokratskih promena u Srbiji, saciljem da se izgradi otvorena i tržišnoorijentisana privreda. Takavpristup nametnuo je potrebu dase privredne komore u RepubliciSrbiji transformišu u skladu sa opštomizgradnjom tržišnih institucijau našoj zemlji.Ustanovljen je komorski sistempo ugledu na privredne komoreu zemljama EU, po modelu evrokontinentalnogtipa privrednihkomora poput Francuske, Nemačke,Austrije, Italije i drugih visokorazvijenih zemalja sa tržišnom privredom.Isti Zakon predvideo je daPrivredna komora Srbije može dadaje inicijative za donošenje republičkihzakona i drugih propisa izoblasti privrede i mera tekuće ekonomskepolitike.Međutim, 2009. godine, na predlogresornog ministarstva, došlo je dodonošenja Izmena i dopuna Zakonao privrednim komorama, kojesu znatno odstupile od Zakona. Teizmene i dopune su donete po hitnompostupku, sa primenom odloženomna četiri godine, što predstavljapravni nonsens.Tokom četiri godine, od donošenjapo hitnom postupku do dananjihove primene, Izmene i dopunesu bile tema velikog broja sednicai sastanaka, na kojima se govoriloo posledicama koje bi nastaleu slučaju da se zaista i otpočne sanjihovom primenom. Na osnovusistematizovanih mišljenja privrednika,usvajanja predloženog nacrtazakona od strane organa komora,a u svima njima sede privrednici,i analize stručnjaka, upućen jepredlog da Skupština PKS uputiinicijativu Vladi Republike Srbijeza donošenje novog Zakona o privrednimkomorama, upravo ona-www.pks.rs

oj 7610događaji u pkskvog kakav odgovara privredi.Novi Zakon treba da sadrži boljarešenja u odnosu na Zakon iz 2001.godine, ali i da ispravi ozbiljne problemekoje donose Izmene i dopunedonete po hitnom postupku.Ono na čemu se insistira mora daomogući takvo ustrojstvo komorskogsistema kojim se iskazuj zajedničkiinteres celokupne privredeSrbije i čuva jedinstvo privredničkogudruživaja, kakvo u Srbiji postojiod 1857. godine. SkupštinaPrivredne komore Srbije jednoglasnoje odlučila da ovu Inicijativuprosledi Vladi Republike Srbije, daje prihvati kao svoj predlog i uputiNarodnoj Skupštini na razmatranjei usvajanje.Sa pravne tačke gledišta, osnov zadonošenje Novog zakona o privrednimkomorama, sadržan je uUstavu Republike Srbije (čl. 97. tač.6.), gde pored ostalog stoji da, „RepublikaSrbija uređuje i obezbeđujejedinstveno tržište i pravni položajprivrednih subjekata”.Potreba prihvatanja zakonskogmodela osnivanja komora, uzopredeljenje da se komori poverivršenje javnopravnih ovlašćenja,podrazumeva i prihvatanje sistemaobaveznog članstva u privrednimkomorama. Komora ima obavezuda zastupa zajedničke interesesvih privrednih subjekata preddržavnim organima, a da bi to ibilo moguće potrebno je da su sviprivredni subjekti članovi komore.Takođe, izvršena je uporednaanaliza zakonskih rešenja vezanihza osnivanje i organizaciju komoranajrazvijenih zemalja Evrope. Naosnovu toga, Stručna radna grupaPrivredne komore Srbije u saradnjisa ekspertima sa Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu, na čelu saakademikom prof. dr Mirkom Vasiljevićem,pripremljen je novi Nacrtzakona o privrednim komorama.Taj tekst je urađen po najvišimpravnim standardima i po ugleduna privredne komore najrazvijenijihzemalja EU, koje su komorskisistem uredile po evrokontinentalnommodelu, što znači da ovekomore stiču pravni subjektivitetna osnovu zakona o privrednimkomorama (ex lege), sa obaveznimčlanstvom.Za ovakav model organizovanjakomorskog sistema u Srbiji dobilismo podršku od Erharda Buseka,doskorašnjeg koordinatora Paktaza stabilnost Jugoistočne Evrope,Kristofa Lajtla, predsednika Austrijskeprivredne komore, VerneraMilera, direktora pravne službeNemačke privredne komore idrugih evropskih komora i institucija.U prilog naporima da se štopre donese novi zakon, baziran naobaveznosti članstva u privrednimkomorama, treba istaći i preporukuEU Sloveniji i Makedoniji da sevrate na princip obaveznosti članstvau privrednim komorama. I udrugim zemljama koje su u procesutranzicije ili pridruživanja EU neopreznoušle u avanturu prelaska nadobrovoljno članstvo u privrednimkomorama, postoje inicijative da sevrate na princip obaveznosti članstva.Zato insistiramo na hitnomdonošenjem novog zakona, kojikorespondira sa zakonima u Nemačkoj,Austriji, Francuskoj, Italiji,Holandiji, Španiji, Grčkoj, Luksemburgui drugim zemljama Evrope.Takođe moram da ukažem i naposledice koje su neizbežne štoduže budu na snazi zakonska rešenjakoja važe od 2009. godine ačija primena je od 01. januara ovegodine. Tranzicija u Srbiji još nijezavršena, tako da organizacija komorskogsistema sa dobrovoljnimčlanstvom nije izraz ekonomskepotrebe, već pre svega izraz monopolskihi drugih potreba, štoće vrlo brzo još više ojačati monopolskepozicije dominantnihsubjekata i urušiti uspostavljensistem zaštite konkurencije. Iskustvodrugih zemalja koje su toučinile pokazuje da takvo organizovanjena duži rok vodi gubitkusnage komorskog sistema, kaoreprezentativnog glasa privrede,a zamena zakona kao osnivačkogakta ugovorom ili nekim sporazumom,vodi gubitku institucionalnoglegitimiteta i institucionalnogkontinuiteta, koji komorski sistembaštini iz snage istorijskog utemeljenjai snage tradicije.Uz ovo, celishodno je doneti novizakon, jer određena pitanja izdomena rada komora važećimzakonom nisu dovoljno uređenaili nisu uopšte uređena, a tu presvega mislim na javnost u radu,imovinu komora, arbitražno rešavanjesporova, što je uvršćeno utekst NACRTA novog zakona, kojisu pripremili stručnjaci Privrednekomore Srbije i Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu“www.pks.rs

događaji u pks11Predstavljen akcioni planNove mere za korišćenjeobnovljivih izvora energijebroj 76Dr Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životnesredine, prezentovala je u PKS nov paket mera i planova u oblastikorišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji. Miloš Bugarin,predsednik PKS, ukazao je na značaj partnerstva poslovne asocijacije inadležnog ministarstva energetikeMinistarstvo energetike, razvojai zaštite životne sredine RepublikeSrbije i Privredna komoraSrbije, organizovali su 10. decembra2012. prezentaciju novog paketamera i planova u oblasti korišćenjaobnovljivih izvora energije unašoj zemlji. Velika sala Privrednekomore Srbije bila je mala da primisve zainteresovane menadžere,predstavnike javnih preduzeća i lokalnihsamouprava, koji su uprkosniskim temperaturama i otežanomsaobraćaju stigli u nacionalnu asocijacijusrpske privrede, kako bi seupoznali sa budućim izmenamaZakona o energetici, kao i sa predlozimanovih uredbi, koje bi za desetakdana trebalo da se nađu nasednici Vlade Srbije.Realno veće korišćenjeobnovljivih izvoraDomaćin ovog izuzetno posećenogsastanka, Miloš Bugarin, predsednikPKS, rekao je u uvodnomizlaganju da je u periodu od 2009.godine do danas interesovanje zakorišćenje obnovljivih izvora energijeu stalnom porastu, ali je brojnovoizgrađenih objekata relativnomali. „U ovom trenutku imamo 35povlašćenih proizvođača električneenergije koji su sklopili ugovorsa EPS-om, o preuzimanju proizvedeneelektrične energije, a instalisanasnaga njihovih proizvodnih kapacitetaje negde oko 19 MW, što jeu ovom trenutku dosta skromno“,rekao je predsednik Privredne komoreSrbije. Najviše je izgrađenomalih hidroelektrana, ukupno 19,a sledi devet solarnih postrojenja,jedan vetrogenerator i dva postrojenjana biogas. U skladu sa direktivomi odlukom Ministarskogsaveta Energetske zajednice od 18.oktobra 2012. godine, Srbija se obavezalada do 2020. godine u svomelektroenergetskom sistemu imaučešće obnovljivih izvora električneenergije do 27 odsto, a sada seSrbiji priznaje da u postojećem proizvodnimkapacitetima posedujeoko 21 procenat obnovljivih izvora.„Dostići planiranih 27 sa sadašnjih21 odsto čini se potpuno realnim,jer to omogućava potencijal srpskeprivrede. Ali ono što je nedostajaloje akcioni plan, jasno i precizno definisanefid-in tarife, interesovanjai mogućnost da se kroz laku, brzui jednostavnu legislativu, efikasanrad resornog ministarstva i uz zajedničkoangažovanje sa poslovnomzajednicom, dođe do održivihi kvalitetnih rešenja, koja imajusvoju perspektivu u dužem vremenskomperiodu od 20 godina.Akcioni plan koji se prezentuje uPKS uklanja upravo one problemeza koji su privrednici životno zainteresovani,jer on usklađuje nacionalnuregulativu sa regulativomEU, omogućava diversifikovanowww.pks.rs

oj 7612događaji u pkskorišćenja obnovljivih izvora energijeu skladu sa budućim razvojemenergetske infrastrukture u Srbiji,što će uz podršku državnih institucijaotvoriti vrata novim investicijamau obnovljive izvore energije“,zaključio je Miloš Bugarin.Partnerstvo države i investitoraDr Zorana Mihajlović, ministarenergetike, razvoja i zaštita životnesredine, naglasila je da je realno daSrbija do 2020. godine od ukupnepotrošnje energije 27 odsto dobijaiz obnovljivih izvora. Ona je reklada će to biti ostvareno zahvaljujućimerama akcionog plana za korišćenjeobnovljivih izvora energije,koje pre svega predviđa ulaganje ubiomasu, male hidroelektrane, geotermalnuenergiju i energiju vetrai sunca. Ministarka je istakla da subila angažovana dva svetska konsultantada bi se potpuno realnoodredile fid-in tarife, kojima trebada budu zadovoljni i država i investitori,koji moraju da budu partneri,a ne suprotstavljene strane uovom poslu. Kako bi se što bolje iefikasnije iskoristili obnovljivi izvorienergije, dr Zorana Mihajlović jerekla da se radi na izmeni Zakona oenergetici koji se tiče revizije energetskihdozvola i svega onoga štaje investitor u obavezi da uradi zatri godine od izdavanja energetskedozvole. U pripremi je i javni pozivza zainteresovane investitore kojižele da dobiju lokaciju za male hidroelektrane,što je potpuna novosti oni će biti završeni do kraja ovegodine. Već početkom sledeće godineočekuju se licitacije po osnovujavnih poziva. Ona je napomenulada će Ministarstvo energetike,do juna sledeće godine biti mestogde će investitori moći da dobijusve potrebne dozvole na jednommestu. “Verujem da će plan iskorišćenjaobnovljivih izvora energijeu potpunosti biti ostvaren”, reklaje ministarka i poručila investitorimada su dobrodošli u Srbiju i daSrbija spremna za investicije u zelenoj energijiNacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije treba da ohrabriinvestiture, tako da do 2020. godine u ukupnoj finalnoj potrošnjienergije u Srbiji, sa 27 odsto učestvuju obnovljivi izvori, rečeno je naprezentaciji plana, održanoj 27. februara u PKS.Ministarka energetike Zorana Mihajlović istakla je da je ostvarenjetog cilja moguće, posebno jer je tačno utvrđeno koliko je to megavatapo kom izvoru - od vetra, biomase, hidropotencijala, ostalih izvora.Nacionalni akcioni plan za OIE zaokružuje regulatorni okvir koji seodnosi na obnovljive izvore energije, rekla je Mihajlović i istakla da jeSrbija spremna da dočeka investitore.Prošle nedelje upućen je javni poziv investitorima za 316 lokacija u 17opština u Srbiji za izgradnju malih hidroelektrana, koji će biti otvorendo 5. aprila, tako de Srbija, prema rečima ministarke, do 2015. trebaloda dobije male hidroelektrane od oko stotinu megavata.Predsednik PKS Miloš Bugarin naglasio značaj novih vodiča zainvestitore u postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, ukojima su detaljno opisane složene procedure za izgradnju postrojenjai proizvodnju energije iz konkretnih obnovljivih izvora.Ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu Laurent Louis Stokvispodsetio je da se ova prezentacija održava u okviru završne konferencijeG2G projekta Holandije i Srbije ‘’Razvoj okvira za korišćenje energijeiz obnovljivih izvora u Srbiji’’. Osnovni cilj projekta je transpozicijai implementacija regulative EU – Direktive 2009/28/EC o promocijiobnovljivih izvora energije, kao i unapređenje ekonomske saradnje uovoj oblasti. Zamenik stalnog predstavnika UNDP Juerg Staudenmanukazao je na izazove s kojima se svet suočava u oblasti korišćenja OIE.Srbija je obnovljive izvore postavila na čelo svojih ciljeva.Pomoćnik ministarke za energetiku Dejan Trifunović je ukazaoi na neiskorišćeni, najveći resurs obnovljivih izvora energije uSrbiji, biomasu, čiji se potencijal procenjuje na oko 3,3 miliona tonaekvivalenta nafte godišnje.Prezentaciju „Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvoreenergije“ organizovala je Privredna komora Srbije, u saradnjisa resornim ministarstvom, Ambasadom Kraljevine Holandije,Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u okviru završnekonferencije G2G projekta Kraljevine Holandije i Srbije „Razvoj okviraza korišćenje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji“.www.pks.rs

događaji u pksse obrate resornom ministarstvuza sve probleme sa kojima su budusuočavali. Ona ih je i zamolila da sepridržavaju zakonskih okvira i daulažu ne samo u projekte koji imdonose profit već i one koji su oddruštvenog i nacionalnog interesa.Nova podsticajna regulativaDejan Trifunović, pomoćnik ministraenergetike, koji je zaduženza obnovljive izvore energije, uzpomoć državnih sekretara i drugihsaradnika ovog ministarstva, detaljnoje informisao brojne privrednikeo pripremi nacrta nove podsticajneregulative u oblast korišćenjaobnovljivih izvora energije. Onse posebno osvrnuo na Uredbu ouslovima za sticanje statusa povlašćenogproizvođača električneenergije, Uredbu o merama podsticajaza proizvodnju električneenergije korišćenjem obnovljivihizvora energije i na Uredbu o visininaknade za podsticaje proizvodnjeelektrične energije korišćenjemobnovljivih izvora energije i kombinovanomproizvodnjom električnei toplotne energije i raspodelesredstava po tom osnovu. Bilo jereči o postupku revizije energetskihdozvola, zatim o saradnji saopštinama u pogledu oglašavanjaslobodnih lokacija za izgradnjumalih hidroelektrana, kao i o detaljimaplaniranih mera i aktivnostiMinistarstva za energetiku, razvoji zaštitu životne sredine RepublikeSrbije u pogledu stvaranja povoljnijegambijenta za ulaganje u oblastobnovljivih izvora energije u narednojgodini.Predstavnici Ministarstva energetike,razvoja i zaštita životne sredineodgovarali su i na konkretna pitanjaprivrednika, domaćih i stranihinvestitora, koji su zainteresovanida u narednom periodu ulože svojkapital u oblast obnovljivih izvoraenergijeMilan Nedić13broj 76Domaći materijali za budućnost SrbijeBankarske garancijeu inostranstvui referentni posloviu zemljiMinistar građevinarstva i urbanizma VelimirIlić pozvao je privrednike i PKS da daju predlogešta treba da se podstiče i subvencioniše dabi se podstakla građevinska industrija i industrijagrađevinskog materijala u SrbijiVlada će podržati gigante kaošto su Energoprojekt ili Planum,i pomoći posrnule firme kakvaje Ratko Mitrović i posebnofabrike građevinskog materijala, saciljem da se oko njih formiraju konzorcijumi,rekao je ministar građevinarstvai urbanizma Velimir Ilićna konferenciji „Domaći materijaliza budućnost Srbije”, održanoj 14.decembra 2012, na kojoj su se uPKS okupili predstavnici industrijegrađevinskih materijala koji poslujuu Srbiji. Ministar Ilić je naglasioda Vlada treba da subvencioniše ione projektantske kuće koje će seokrenuti domaćim materijalima,po kojima smo nekada bili poznati.„Tačno je da često strane kreditedobijamo uz uslov da se angažujegrađevinska operativa i građevinskimaterijali iz zemlje zajmodavca,www.pks.rs

oj 7614događaji u pksali ako se dobro organizujemo i budemoimali konkurentan isplativproizvod, niko nas neće uslovljavatida uvozimo”, rekao je ministar.Subvencije zagrađevinsku industrijuOn je podsetio da je Vlada upravousvojila plan subvencija za građevinskuindustriju za 2013. i 2014. iistakao da će svi dugovi koje Vladaima prema građevinskoj industrijiza realizovane poslove u vrednostiod 2,5 milijardi dinara biti isplaćenido 31. decembra ove godine. „Prviput će i putari dobiti subvencije, aavans od 61 milion evra putarimana koridoru omogućiće da se radi”,rekao je Velimir Ilić. On je takođenajavio ukidanje konverzije, i donošenjenovog Zakona o planiranjui izgradnji u narednih šest meseci.Time će biti omogućeno dobijanjegrađevinske dozvole za 30 dana najednom šalteru. „Naša država imaproblem što nam je uvoz veliki, aizvoz mali i zato želimo da podržimougradnju domaćih materijala”,rekao je Ilić i pozvao privrednikei Privrednu komoru da sugerišuVladi šta treba subvencionisati, dase uključi u radne grupe za izraduzakona, kao i da bude filter u tomeko ulazi na naše tržište. „U 2013.imaćemo dve milijarde evra projekatai želimo da bar deo toga budedomaća proizvodnja”, rekao je ministar.Podsećajući da se pod domaćimproizvodom podrazumeva onajkoji je proizveden na teritoriji Srbijesa više od 50 odsto domaće sirovine,moderator skupa Milan Ćulibrkrekao je da razvoj industrijegrađevinskog materijala donosinova zapošljavanja, a prisustvokvalitetnih stranih brendova donosikvalitetan domaći proizvod poevropskim standardima.„Građevinska industrija i proizvodnjagrađevinskog materijala sesuočava sa padom proizvodnje, padomučešća u BDP, broja preduzećai broja zaposlenih”, rekla je potpredsednicaPKS Vidosava Džagić,a kao prvi uslov rešavanja ovihproblema navela regulatorni okvir,koji prvenstveno treba da omogućiubrzavanje izdavanja građevinskihdozvola, harmonizaciju sa direktivomo građevinskim materijalima,sprečavanje nelojalne konkurencije,damping cena, sive ekonomije, kaoi prekomernog uvoza. „Iako zajmodavcičesto uslovljavaju operativui proizvode iz zemlje zajmodavca,a nama je kapital neophodan, ipakmoramo da obezbedimo bar minimalneuslove za domaću operativui industriju građevinskih materijala,jer ćemo te zajmove mi i vraćati”,rekla je potpredsednica PKS.Uz kvalitetne domaće resurse i radnusnagu, uz strani kapital i novetehnologije, možemo da dobijemokvalitetan proizvod, zaključila jeVidosava Džagić.Zaštita u razumnoj meriGoran Rodić, sekretar Odbora zagrađevinarstvo i IGM u PKS, rekaoje da ćemo za dve godine izgubitikompletnu građevinsku operativuako ne dobijemo zakone koji će pomoćida je zaposlimo i naglasio dasu potrebni razvojna banka, koja ćegrađevince pratiti garancijama uinostranstvu, i referentni poslovi uzemlji.Zoran Bačkalić, predstavnik Udruženjasavremene industrije glinenihproizvoda, rekao je da je ekonomskakriza ozbiljno pogodila ciglarstvou Evropi, kao i u Srbiji, gde je proizvodnjaopeke 2011. bila za 60 odstomanja nego 2000. godine, dok je proizvodnjacrepa bila za 40 odsto manjanego 2000. „Da nije izvoza, situacijau ovoj grani proizvodnje u Srbijibi bila još teža”, rekao je Bačkalić,ističući da se dve trećine proizvodnjeizvozi u region, a samo jedna trećinaproda na domaćem tržištu.„Što se tiče cementne industrije uSrbiji, ona zapošljava 1000 radnikai na ime poreza i naknada državiostavi godišnje 80 miliona evra, štopokazuje da ni jedan uvoz ne možebiti jeftiniji”, rekla je Dejana Milinković,direktorka Cementne industrijeSrbije. Međutim, Cementnaindustrija Srbije trenutno radi sa 50odsto kapaciteta.Domaći građevinari od države netraže ništa više od onoga na šta nailazena drugim tržištima, a to je dazaštiti sopstvenu industriju u razumnojmeri, zaključak je konferencije„Domaći materijali za budućnostSrbije”, održane u Privrednoj komoriSrbijeM.S.www.pks.rs

gost koraka15broj 76Belgijska kompanija Elektravindz(Electrawinds) prisutna je u Srbijiveć sedam godina kao investitor uprojekte obnovljivih izvora energije.Do sada su uložili više od 25 milionaevra, a plan je da ulaganja u budućnostibudu značajno veća. Ova kompanijase ne hvali najavama investicija,već javnosti prikaže tek kada rezultatirada budu vidljivi, sredstva u projekteu Srbiji uložena, fabrika izgrađena,a ljudi uposleni. U intervjuu za Korakgeneralni menadžer kompanijeElectravindz za Srbiju Kurt Derieuwobjašnjava čime se kompanija bavi,zašto je Srbiju odabrala za ulaganje,kao i kakvi su joj dalji planovi: „KompanijaElectravindz je vodeća belgijskakompanija u poslovima obnovljivihizvora energije, a predstavljaznačajan činilac na evropskom tržištuobnovljivih izvora energiju. Naša delatnostsu proizvodnja energije iz vetra,biomase i sunca. Poslujemo u 12država u svetu, a projekti u Srbiji sunam od ogromnom značaja.“U koje ste projekte investirali dosada?Pre svega, to je fabrika Energo Zelenad.o.o u Inđiji, kao prva fabrikatakve vrste ne samo u Srbiji, već učitavom regionu. To je takozvanarendering fabrika čiji posao je prikupljanježivotinjskog otpada i njegovaprerada u gorivo. Fabrika EnergoZelena izgrađena je za godinu ipodana i nedavno je postala operativna.U taj projekat uloženo je više odKurt Derieu (Kurt Derieuw), generalni menadžer kompanijeElektravindz za SrbijuPonosni naprojekte u SrbijiVodeća belgijska kompanija u poslovima obnovljivihizvora energije, koja posluje u 12 država usvetu, do sada je u Srbiji uložila 25 miliona evra21 milion evra. Ovaj projekat je značajanza Srbiju iz nekoliko razloga:ekonomskih i ekoloških, odnosnood velikog je značaja za okolinu izdravlje ljudi. Urađena je u skladusa zakonodavstvom Srbije i propisimaEvropske unije, a postojanjeovakve fabrike je znak ne samo daSrbija može da izvozi meso u državeEU, već i da kao država ispunjavaevropske standarde.Koje su konkretne koristi za Srbijuod projekta Energo Zelena?Sa ekonomskog aspekta to je značajnainvesticija jer smo direktno uposliliviše od 40 radnika. Međutim,od početka izgradnje fabrike i Inđiji,od septembra 2011. godine do danas,angažovan je značajno veći brojradnika i firmi. Ekološki aspekt je jošznačajniji jer se Energo Zelena baviprikupljanjem životinjskog otpada injegovom preradom. Otpad se prikupljaiz klanica i od proizvođačamesnih proizvoda, kao i sa drugihlokacija. Znači, u našim kamionima,a zatim u fabrici završavaće svi otpacikoji su do sada često završavaliu zemlji ili negde drugde gde im nijemesto. Takvi otpaci su potencijalniizvor zaraze i mogu izazvati različitebolesti, ugroziti zdravlje ljudi iživotne sredine. Zbog toga je neophodnopodići svest o značaju prikupljanjai prerade otpada. Kako seprikupljanje otpada i prerada budupovećavali, a naš kapacitet možeda ide do 150 hiljada tona godišnje,tako će se povećavati potreba za brojemzaposlenih.Takođe, započeli ste investicije i uvetroparkove u Srbiji?U fazi smo dobijanja neophodnih dozvolaza izgradnju vetroparkova uAlibunaru i Kovačici. Već dosta smoinvestirali u te projekte, ali najvećaulaganja posle dobijanja neophodnihdozvola tek predstoje. Takođe, našaželja je da investiramo i u druge projekte,u druge delove Srbije.Zašto ste baš Srbiju izabrali za investiranje?Od naših partnera i prijatelja iz Srbijedobili smo uveravanja da je Srbijadobro mesto za ulaganje, da su jojneophodna ulaganja i da je dobrainvesticiona klima. Naša nameraje da poslove koje budemo imali uzemljama regiona vodimo iz našihfirmi osnovanih u Srbiji što će bitidodatni plus za privredu Srbije.Imate li neke zamerke na poslovanjei život u Srbiji?Previše birokratije, komplikovaneprocedure, predugo se čeka na nekeodgovore, na izdavanje dokumenatai dozvola. Da je sve to brže i jednostavnije,poslovanje bi bilo efikasnije,a ulaganja veća. Verujem daće se to u budućnosti promenitiI.P.R.www.pks.rs

oj 7616privredni ambijentOkrugli sto u PKSSamo razvoj smanjuje nezaposlenostZa novo vreme neophodna je nova politika koja će doprineti dugoročnojpromeni privredne strukture i rastu zaposlenosti, naglasio je predsednikPKS, Miloš Bugarin, za Okruglim stolom održanom na temu ,,Novikoncept države i održivog razvoja u funkciji smanjenja nezaposlenosti’’Novi koncept države i održivograzvoja u funkciji smanjenjanezaposlenosti je jedna od najvažnijihtema u Srbiji, jer je to temabudućeg održivog razvoja u ciljusmanjenja nezaposlenosti. Ovo jeistakao predsednik Privredne komoreSrbije (PKS) Miloš Bugarin,za Okruglom stolom u PKS. Ciljje da se kroz seriju usmerenih dijalogana ovu i sa njom povezanimtemama dođe do nacionalnog konsenzusao novoj viziji Srbije.,,U godinama koje su iza nas svi reformskiprocesi dešavali su se na adhoc osnovi. Naša država nije imalajasno definisan cilj, kao ni pravac ukome želi da se razvija. Sopstvenimrazvojem nismo upravljali na adekvatannačin. Privreda je bila čestona margini, kao usputna pojavakoja će se revitalizovati sama odsebe nevidljivom rukom liberalnogtržišta, koje nije imalo nijedan izgrađenmehanizam uređenja’’, naveoje Bugarin. Posledice sa kojimse sad suočavamo, dovele su nasdo neophodnosti kreiranja novogkoncepta države u funkciji održivograzvoja i novog zapošljavanja.Izveštaj Svetske banke od sredineove godine, jasno pokazuje da biprosečna stopa rasta u Srbiji u narednihpet godina trebalo da budenajmanje pet odsto i više. Jasno jeda je neophodna nova politika zanovo vreme, koja će doprineti dugoročnojpromeni privredne strukturei rastu zaposlenosti.Menjati dosadašnju praksuU narednom periodu, prema mišljenjuBugarina, potrebno je izraditistrategiju za uključivanje domaćeindustrije u velike infrastrukturneprojekte, koji se finansiraju izmeđunarodnih zajmova. Moramopromeniti dosadašnju praksu, dase skupo zadužujemo za kredite,koje će vraćati naši poreski obveznici,a da poslove dobijaju stranefirme, naglasio je predsednik PKS,i dodao: činjenica je da državaraspolaže značajnim resursima uzemljištu, nekretninama i kadrovima,koji nisu stavljeni u funkcijurazvoja. Dakle, potrebno je pronaćinačin kojim će se definisati politikai smernice za aktiviranje resursa uvlasništvu države, za podsticanjeinvesticija u proizvodnju, koja ćeobezbediti novo zapošljavanje i samozapošljavanje.Kriza je upravopokazala da ono što čini održivostrazvoja jedne zemlje, jeste snaganjene industrije i njen tehnološkinivo razvoja.,,Osnovni preduslov da postavimonove temelje budućeg razvojaSrbije, jeste uspostavljanje konsolidovanogsistema javnih finansija,kao glavnog okvira novog modelafunkcionalne, efikasne, jeftine i finansijskiodržive države, u kojoj bise strukturnim i dosledno sprovedenimreformama omogućilo svođenjeprihoda i rashoda u realne iwww.pks.rs

privredni ambijent17broj 76održive okvire, koje je realni sektorsposoban da finansira’’, rekao jeBugarin.Profesor Ekonomskog instituta uBeču, Vladimir Gligorov je istakaoda Srbija već decenijama više trošinego što proizvodi. Razvoj kojismo do sada želeli pokazao se kaoneodrživ, uz inflaciju koja se uvekkreće oko dvocifrene cifre, a sad jeto između 13 i 14 odsto. Sve ovo govori,podvukao je Gligorov, da seu Srbiji vodila monetarna politikabez sidra. Cilj svih budućih programamora da bude održavanjekonkurentnosti i njen stalni rast. USrbiji sad imamo visok dug i niskuzaposlenost što je neodrživo. Neophodnoje da se javni dug svedena 45 odsto bruto društvenog proizvodai da se izvrši poreska reforma.Dakle, analizirajući stanje, vidimda je u Srbiji najveći problemniska stopa zaposlenosti i visokapotrošnja.Haos u besmislenom sistemuProfesor beogradskog Filozofskogfakulteta Miodrag Zec ističe da seSrbija nalazi u strateškoj krizi jermodel koji se zasnivao na monetarnojstabilnosti nije ostvario svojufunkciju niti ispunio postavljeni cilji mi smo završili u monetarnom haosukoji se po pravilu uvek događakada postoji besmisleni sistem. Toznači da nismo ozbiljno prišli monetarnomsistemu jer nismo prvorešili ono na šta se on naslanja, a tosu deficit i dugovi države, javnihpreduzeća i privatnih firmi. To jedoprinelo da se unutra formirajumonopoli pa ni od liberalizacijetržišta nismo mogli da očekujemorezultate, ističe profesor Zec. Dakle,ključno pitanje ove zemlje većviše od šest i po decenija je da sepreraspodeli postojeće, a ne da sestvori novo. Živeli smo i živimo udruštvu koje ima ugrađenu sistemskugrešku, da stalno kreira pravona potrošnju, a ne razmišlja oprivrednom motoru! Profesor Zecposebno naglašava da živimo u državičiji su problemi stalno slični,u sistemu koji on naziva društvomsistemskog deficita. Uvek kod naspostoji neki deficit, samo se na različitenačine pokriva. Mi kontinuiranosvakih deset godina ulazimou slične probleme koje rešavamotako što otklanjamo posledice, anikad se ne zapitamo o zašto namse to desilo. Zato smo zemlja u stalnimreformama.Razvoj bazirati navelikim sistemimaNa temu ,,Koncept regionalnog razvojau funkciji održivog razvoja inovog zapošljavanja’’, govorila jeministar u Vladi Srbije Verica Kalanović,koja je podvukla da Srbijanema nacionalni plan razvoja, ato je njena ustavna obaveza. Onaje naglasila da se razvoj Srbije ubuduće mora bazirati na velikimsistemima. Dakle, prema njenommišljenju prednost za razvoj Srbijaima u energetici i proizvodnji hrane.Dakle, moramo stvoriti Srbijukojoj će se koristiti njeni potencijali.Prema mišljenju Zorana Martinovića,državnog sekretara u Ministarstvurada, zapošljavanja i socijalnepolitike, u Srbiji svaki četvrtiradno sposoban stanovnik danas jebez posla, što govori da nam preko50 odsto stanovništva nije radnoaktivno.Stav predsednika Regionalne privrednekomore u Subotici SlobodanaVojinovića, je da - Srbijidanas nedostaje dijalog. U njoj jejoš uvek politika iznad ekonomijei zbog toga imamo loše rezultate.Osnivač Mokrogorske školeZoran Janićijević je naglasio daSrbija uz ono što ima, a ne koristiposeduje šanse da postane društvoblagostanja. Potrebno je samoda svi zajedno imamo koncept iveru u ovakvu budućnost. Za tonam je potrebno i da počnemodnevno da kreiramo stvaranjenove vrednosti.Prema mišljenju savetnika u PKSSiniše Mitrovića u Srbiji bi se veomabrzo moglo otvoriti 60.000novih radnih mesta kroz ,,zelenuindustriju’’Moderator za Okruglim stolombila je potpredsednica PKS VidosavaDžagić koja je istakla damala preduzeća ne mogu biti nosiocirazvoja u Srbiji. To treba dabudu velike firme za koje će maleda proizvode. Ona je istakla dasu nam potrebni brzi odgovori zanovu viziju budućnosti Srbije kojusad stvaramoB.G.www.pks.rs

oj 7618portret privrednikaRadoljub Milošević,vlasnik kompanije Flori iz KruševcaDoktor koji sene stidi da pitaKompanija Aleva iz NovogKneževca dobitnik jeovogodišnje nagrade Privrednekomore Srbije za postignuterezultate u privređivanju. Alevaje u srodstvu sa kompanijomFlory iz Kruševca, ali ne zatošto je firma-ćerka, nego zato štoje vlasnik i generalni direktorAleve Hristivoje Milošević, otacRadoljuba Miloševića,vlasnika FlorijaMiloševići su primer uspešnog iodgovornog porodičnog bavljenjabiznisom. Firma je i osnovanas planom da postane porodična, kažeRadoljub Milošević, čija sestra, ekonomistapo struci, se takođe bavi biznisom.Otac Hristivoje Milošević bio je uspešanprivrednik, direktor kruševačkeMerime, a sa tranzicijom je prešaou vode privatnog biznisa. Otac nijevršio pritisak na decu da krenu njegovimputem. Radoljub je u Moskvistudirao medicinu. Još je Brežnjev biona vlasti, pred Olimpijadu, Moskvaje počela da se otvara prema zapadu,pojavile su se koka-kola i pepsi-kola.„I tada su Rusi imali visok društvenistandard, a školstvo je u pravom smislubilo besplatno. Student je od prvogdana imao sve obezbeđeno. Malo mije ličilo na vojsku”, seća se Milošević,„dali su nam knjige, mantile, kape, jedinonas nisu šišali.” Ali mu se sviđalošto tatini sinovi nisu imali protekciju .„Kad sam se vratio iz Moskve, dobiosam posao u selu pored Kruševca.Počeo sam sa puno entuzijazma, a uordinaciji sam imao samo peć na loženje,sto i aparat za pritisak. Bio samljut što je kod nas tako, ali sam se posleprivikao”, kaže Radoljub.Prelazak na proizvodnjuKad je u Srbiji počela kriza, inflacija,nedostatak lekova i sveg drugog materijala,Radoljub je rešio da posle 12godina napusti medicinu, koju je završioiz ljubavi, i nije mogao pred pacijente„samo sa pričom”. U privatnibiznis ušao je baveći se zastupstvimastranih firmi za boje i lakove, prešaoje na veledrogerije. Zastupastva suišla dobro, obrazovana su porodica,govore jezike, imaju dobro porodičnovaspitanje, od oca su naučili pravilimaposlovne komunikacije. Alivremenom, pošto je čovek koji ne voli„samo sa pričom” i u saglasnosti sadrugim članovima porodice, donetaje odluka da se pokrene proizvodnja.Međutim, prelazak sa zastupstva naproizvodnju je osetljiva tačka u biografijisvakog privrednika. „Zastupstvasu lep posao, a samo ko je nasvojoj koži osetio problem proizvodnjezna šta je to. Sve je problem, odnalaženja dobavljača sa kvalitetnomsirovinom, odabira ljudi koji rade uproizvodnji, do borbe sa našim „lakoćemo” mentalitetom. A proizvodnjadečje hrane je osetljiva, možda osetljivijai od proizvodnje lekova, jer su najmlađikorisnici u pitanju, a najmanjagreška može da napravi tragediju”.Ipak, uspeo je da nađe odgovarajućikadar, pa zajedno sa njima 2001.godine bio na obudci mesec dana uNemačkoj. Kruševačka fabrika Floriproizvodi dečju hranu po recepturamaurađenim u dogovoru sa tehnologomkoji je godinama radio u nemačkojMilupi, sad radi u Rozbahu kodFrankfurta u institutu koji razrađujerecepture za najpoznatije svetskefirme. „Sve sam morao da probam,tako da sam za tih mesec dana proba-www.pks.rs

portret privrednika19broj 76jući pojeo više dečje hrane nego nekebebe”, smeje se Radoljub Milošević.Procedure Evropske zahtevale su dahala u Kruševcu zadovolji evropskiGSI standard propisan za fabrike zaproizvodnju lekova. „Trebali su namspecijalni podovi, specijalna obradazidova, vodovi za instalacije, posebnavrsta instalacija. To su operativnosve radili naši ljudi”, kaže Radoljubi dodaje da su u tom segmentu problemibili lakše rešivi jer je njegovasupruga građevinski inženjer, pa jestručno vodila sve te poslove.Bezbedan proizvodobezbeđuje tržište„Pšenica i kukuruz su sa naših njiva,a da ne bi bilo teških metala i drugihneželjenih sastojaka, vrši se rigoroznakontrola. Mi se ne zadovoljavamosertifikatom koji dobijemo odproizvođača, nego svaka sirovinakoja uđe u fabriku prolazi kontrolunaše sertifikovane laboratorije, a poslejoš i eksterne laboratorije koja jesertifikovana na evropskom nivou.Ne želim da neko bilo gde uzme mojproizvod i kaže da nije dobar. To iposkupljuje proizvodnju, ali mi smose odrekli jednog dela svoje zaradezarad sigurnosti.”Flori ima i razvojni tim u fabrici uKruševcu, tako da su od početnihosam recepata došli do blizu 40, a odskora su i nosioci sertifikata za organskuproizvodnju, koju su dobiliod komisije iz Bolonje. Flori najvišeizvozi u Rusiju, a pokrivaju i arapskezemlje, Irak, Iran, Libija. Pregovarajui sa jednom firmom u Japanu zaprodaju organske hrane, a sa Kinomčekaju potpisivanje ugovora izmeđudva ministarstva poljoprivrede dase ujednače standardi, a tržište tamoimaju obezbeđeno.Alevom iz Novog Kneževca, koju sukupili 2005. do sada se bavio otac.Ali kako Flori posle 11 godina dobrofunkcioniše i ima dobar menadžerskitim, Radoljub se koncentrisao naunapređenje Aleve, pre svega u oblastireceptura i kvaliteta, koja je njemubliža, dok se otac više bavi organizacionimposlovima, a sestra poslovimavezanim za sirovinsku bazu.A deca? „Ćerka studira u Milanu,završava uskoro ekonomski fakultet,vezana je za firmu. U Bolonji je jedanod najvećih sajmova organske hrane,pa je ona, pošto govori italijanski, zaduženaza kontakte i taj deo posla”,kaže Radoljub.Treba slušati saradnikeDo sada su u Alevoj povećali asortimani sada imaju 160 artikala, koji sevelikim delom izvoze na tržišta Rusije,bivših jugoslovenskih republika iarapsko tržište. U planu je renoviranjeobjekata i izgradnja novih, koji bibili po višim standardima.„Kad treba da se investira, sednemoi razgovaramo. Na našim prostorimadešava se da investiranje pojede proizvodnju.Mi gledamo da iz zaradeinvestiramo. Nema neslaganja. Svakood nas iznese svoju ideju, a tu su iljudi koji su zaposleni kod nas. Jedančovek nije najpametniji, treba slušatisaradnike koji su u fabrici, ne srljati.Profesor na gastroenterologiji mi jejednom rekao: nemoj da te bude sramotada pitaš, naročito starijeg koleguili specijalistu iz neke oblasti. Akomisliš da sve znaš, strada pacijent. ToPorodica i komoraprimenjujem i u poslu”, kaže RadoljubMilošević.Što se tiče krize, može da se radi bezproblema, kaže Milošević, ali onona šta ima primedbu je činjenica dadomaći proizvođači nikakvu zaštitunisu imali od naše Vlade, dok, naprimer, Hrvatska naprlaćuje carinu30 odsto na naše proizvode koje oniimaju u svojoj proizvodnji. Naročitoga ljuti situacija sa dečjom hranom.„Kod prethodnih vlada imali smostopiranje prodaje dečje hrane dočetvrtog meseca za domaće proizvođače,dok se uvozna hrana stranihproizvođača nesmetano prodavala.Tada je bio ministar Tomica Milosavljević.Sreo sam ga u PKS i direktnosam ga pitao: koga vi štitite, uvoznilobi ili domaću privredu! A tu su bilisvi proizvođači dečje hrane u Srbiji.Nije u pitanju samo dečja hrana, negouopšte proizvodnja. U Leskovcu subacani u Veternicu kamioni paradajzajer nisu imali kome da prodaju, auvozio se paradajz iz Turske.”Na pitanje da li bi se u cilju rešavanjaproblema privrednog ambijenta, isam bavio politikom, Radoljub Miloševićse dobro zamisli, pa ipak kaže:„Da, ali bih se bavio samo stvarima ukoje sam upućen”Mirjana StefanovićNa pitanje da li se pribojava svađe oko vlasništva, Radoljub Milošević decidiranoodgovara: “Ne bojim se. Tu smo sestra i ja, sestra ima sina, jaćerku. Roditelji su nas vaspitavali tako da ne bude razdora između menei sestre, nego da u svakom trenutku bude jednako. Mislim da nema potrebaza svađom, ako postoji dogovor i porodica je normalna.” Na sličannačin Milošević doživljava i Komoru, privredničku asocijaciju u kojoj ječlan Upravnog odbora.: “Komora treba da postoji kao spona između nasprivrednika i stranih tržišta. Bio bi veliki problem da komora bude podpatronatom bilo kog ministarstva, jer bi onda bila državna, ili bilo kogvelikog privrednika, jer bi onda bila privatna. Mislim da treba da doživireorganizaciju, ali sam kao privrednik sarađivao sa komorskim sistemimaAustrije i drugih razvijenih zemalja, pa misli da i naša komora treba dapostoji po tom sistemu. A imao sam priliku da vidim kakva je organizacijaučešća na sajmu kad to radi Komora sa resornim ministarstvom, a kakokad nije bilo Komore. Bez Komore, bili smo kao na izletu, a sa Komorom,imali smo poslovne posetioce.”www.pks.rs

oj 7620Ekonomski odnosi sa inostranstvomNajveća razmenau zoni slobodne trgovinesrbija i svetU Srbiji je u 2012. zabeležen pad realnog BDP za 2,5 odsto, tako da jeprojektovani pad za 2013. od 2 odsto - realan, rekao je državni sekretarStevan Nikčević, koji je bio gost na sednici Odbora za ekonomske odnosesa inostranstvom PKSGlobalni ekonomski trendoviza 2013. godinu nisu obećavajući,rekao je Stevan Nikčević,državni sekretar u Ministarstvuspoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija,koji je bio gost naproširenoj sednici Odbora za ekonomskeodnose sa inostranstvomPKS. Nikčević je naveo da je po podacimaOECD globalni rast u 2012.bio 1,4 odsto, a ne 2,2 odsto, kakoje prvobitno predviđano. Takođe,BDP u evro zoni opao je za 0,4, a neza projektovanih 0,3 odsto. To pokazujeda se od proleća 2012. krizau evro zoni pogoršala, rekao jeDomaći kapital izvozi, strani uvoziNikčević. U Srbiji pad realnog BDPje 2,5 odsto, tako da je, po Nikčevićevimrečima, projektovani pad za2013. od 2 odsto - realan.Podaci o spoljnotrgovinskoj razmeniSrbije sa svetom za prvih deset meseciove godine pokazuju da sa Evropskomunijom ostvarujemo polovinuukupnog prometa robe, dok smo sazemljama CEFTA ostvarili 16 odstoprometa i čak 30 odsto izvoza. „Topokazuje da najbolje rezultate imamosa zemljama sa kojima imamo potpisanesporazume o slobodnoj trgovini”,rekao je Nikčević. Ministarstvoće usmeriti napore i na poboljšanje„Po ukupnom izvozu Srbije u svetskim razmerama zauzima 85. mesto,a vodeći izvozni proizvodi su povrće i voće, gume za automobile,kao i proizvodi iz grupe odeće i obuće, koje uglavnom proizvodimo uokviru lon poslova. Na uzorku od 52 najveća izvoznika i uvoznika uSrbiji jasno se uočava da su preduzeća sa domaćim kapitalom najvećineto izvoznici, preduzeća sa stranim kapitalom su mahom uvoznici, akod mešovitog kapitala situacija je skoro izjednačena”, rekla je sekretarOdbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Dragana Muždaloi naglasila da ovaj podatak ukazuje da je ulazak stranog kapitala uSrbiju značio pre svega kupovinu tržišta.investicione saradnje jer projekcijapotreba Srbije za stranim direktniminvesticijama u naredne tri godineiznosi oko 5,4 milijarde evra.Potpredsednik PKS Mihailo Vesovićukazao je i na promene koje će nastatinaredne godine kada Hrvatskapostane punopravna članica EU, aprestane da bude deo CEFTA tržišta.Predsednik Odbora za ekonomskeodnose sa inostranstvom PKS VladimirMilovanović, generalni direktorEnergoprojekta, rekao je dasu grinfild investicije prioritetne zaSrbiju. „Iako je Srbija tržište u razvojunajbliže Evropskoj uniji, da binaš dobar geostrateški položaj bioadekvatno iskorišćen, neophodna jedobra infrastruktura, pre svega železničkii dunavski koridori”, rekaoje Milovanović.Dragana Muždalo, sekretar Odboraza ekonomske odnose sa inostranstvomPKS, rekla je da u Srbijiindustrija nije postala osnovni nosilacekonomskog rasta.Vesna Jovetić, direktorka Sektoraza kredite Agencije za osiguranje ikreditiranje izvoza AOFI, upoznalaje članove Odbora sa uslovimafinansiranja izvoza i odobravanjagarancija u 2013. godini, a AleksandarSekulović, rukovodilac Grupeza unutrašnju trgovinu Kancelarijeza evropske integracije, govorio jeo sprovođenju sporazuma vezanihza procese integracije Srbije u EUi implementaciju evropskog zakonodavstvaM.S.www.pks.rs

srbija i svet21Predstavljanje u BriseluRedizajn slike o Srbijibroj 76U „Press klubu Brisel Evropa”, u srcu evropske administrativne četvrti,uz izuzetno veliko interesovanje belgijske i evropske javnosti, 28.januara otvorena je izložba ,,Serbia in Redesign: Mikser and guests“Briselu su se na poziv Privrednekomore Srbije pred-Ustavili „Mikser festival” i gosti- Strawberry Energy, Šumarskifakultet Univerziteta u Beogradu,kreativni kolektiv „Superdot”, domaćiproizvodi firmi, koje su pioniriu proboju dizajna i inovacija nasrpsku gastronomsku scenu – „RakiaBar”, „Anđeli kolači”, „Eugenčokolade” i „Fini mafini”, projekatBeograd 2020, kao i duo belgijskihperformera, konceptualnih umetnika,Loran Dursel i Ksavije Lovental,sa performansom „RedesigningEurope”. Događaj je završen koncertomkantautorke Jelene Petošević,koja svoju umetnost gradi narelaciji Brisel - Beograd. Celokupnodešavanje je podržala kompanija„Termoco Plat” iz Beograda.Otvaranju izložbe i događaja vezanihza „novu sliku Srbije”, u trajanjuod nedelju dana, prisustvovali suSuzana Grubješić, potpredsednicaVlade Srbije, zadužena za evropskeintegracije, kao i veliki broj evropskihdiplomata, predvođenih JelkomKacinom, članom Evropskogparlamenta i izvestiocem za Srbiju.Kacin je naglasio značaj povezivanjakreativnih i umetničkih glasovakoje Mikser već godinama sprovodikroz svoje talent konkurse, presvega „Young Balkan Designers”.Po njegovim rečima, povezivanjeumetnika iz bivših jugoslovenskihrepublika, prethodi onome što biuskoro morali da povežu ekonomijai politika. Informativnom,nadahnutom i duhovitom predstavljanjunovih kreativnih snagaSrbije poseban ton dali su belgijskikonceptualni umetnici, koji su svojperformans bazirali na kritičkojanalizi postojećih vidova percepcije,uključujući i one koje evropskaadministracija, ali i neki evropskigrađani, najčešće imaju o Srbiji.Gordana Zrnić, predstavnik Privrednekomore Srbije u Briselu idomaćin događaja u partnerstvusa Ambasadom Srbije, kao i VesnaArsić, ambasador Srbije u KraljeviniBelgiji, istakle su značaj predstavljanjanovih lokalnih snaga ikompleksnije prezentacije Srbije,koje menjaju dugogodišnju sliku ozemlji i njenoj privredi.Suzana Grubješić, potpredsednicaVlade za evropske integracije,pružajući podršku Mikserovomprojektu i savremenim glasovimakreativnih potencijala, osnažila ježelju naše zemlje da se u središtuEvropske unije predstavi na moderani inovativan način, koji pomeranegativne stereotipe o Srbiji. Ceodogađaj, po rečima Lorana Briaja,izvršnog direktora „Press ClubaBrisel Evropa”, privukao je rekordanbroj posetilacaI.P.R.www.pks.rs

oj 76Strateški partner SrbijeSrbija želi da se ugleda na Češku22srbija i svetKorišćenjem komparativnih prednosti Srbije i Češke, možemo obezbeditida obe strane profitiraju, rekao je češki premijer Petr Nečas, a srpskipremijer Ivica Dačić je istakao da je Češka strateški partner Srbije u političkomi ekonomskom smisluUčesnicima Poslovnog forumaSrbija – Češka, koji je održan17. decembra 2012. u Privrednojkomori Srbije, u okviru zvaničneposete češke državno-privrednedelegacije Srbiji, obratila su se dvapremijera.„Iako su politički odnosi dve zemljeveoma dobri, mogućnosti ekonomskesaradnje nisu u potpunostiiskorišćene”, rekao je premijer RepublikeČeške Petr Nečas. U oblastienergetike, građevine, energetskeefikasnosti, zaštite životne sredine,obnovljivih izvora energije Češkaraspolaže i konkretnim kvalitetnimproizvodima, a ima i kvalitetanknow how. „Uz to, češke kompanijeimaju i obezbeđeno finansiranje,tako da nastupaju kao investicioneceline i po tome su konkurentne”,rekao je Nečas. Češke kompanijeimaju iskustva u prelasku na tržišnuprivredu, kao i u korišćenjupretpristupnih fondova u procesupridruživanja EU, što može biti korisnoza Srbiju. Uz korišćenje komparativnihprednosti obe zemlje,možemo obezbediti da obe straneprofitiraju, rekao je češki premijer.Srbiji treba višečeških investicijaPremijer Srbije Ivica Dačić rekao jeda je Češka strateški partner Srbije iu političkom i u ekonomskom smislu,na bilateralnom, regionalnom imultilateralnom planu. „Kroz radMešovitog komiteta i njegovih radnihgrupa unapređujemo privredniambijenta”, rekao je Dačić, a kaoprobleme saradnje, koja je svakegodine sve veća, istakao stalni deficitna srpskoj strani i strukturusrpskog izvoza, u kojoj dominirajuproizvodi niske dodate vrednosti, iuvoza, u kojoj dominiraju proizvodivisoke dodate vrednosti. Srbijaima interes da plasira svoju robuna češko tržište, kao i potrebu zaviše investicija iz Češke, a posaovlade je jačanje atraktivnosti Srbijekao investicione destinacije.„Srbija je korisnik sredstava Češkerazvojne saradnje od 2011. do 2017,i to prvenstveno u oblasti energetikei zaštite životne sredine”, rekaoje Dačić. Zanimljivi su projekti kojeje predložila češka strane, a koji setiču srpskih hidropotencijala, kaoi revitalizacije rudnika Štavalj i izgradnjetermoelektrane. Dačić jerekao i da je IT sektor u Srbiji najvitalniji,jer je oko 90 odsto vezanza izvoz .Domaćin foruma predsednik PKSMiloš Bugarin upoznao je premijereda je u bilateralnim razgovorimaučestvovalo 37 čeških i59 srpskih privrednika iz oblastienergetike, zaštite životne sredine,železnice, vojne, metalske ielektro industrije. Neki od učesnikasu poznati partneri, neki prviput razgovaraju, a oko polovineočekuje nastavak saradnje. Porečima predsednika PKS MilošaBugarina, ovo je nastavak Biznisforuma koji je 2009. u organizacijidve komore održan u Češkoj. Bugarinje poručio je da Srbija želi dase ugleda na Češku jer je naš cilj daostvarimo uspešnu i stabilnu ekonomijukakvu ima Češka.www.pks.rs

srbija i svet23broj 76Srbija za Češku među 12prioritetnih zemalja za ulaganjeBugarin je ukazao da osnovu ekonomskihodnosa dve zemlje predstavljajuspoljno-trgovinska razmena,investicije i Češka razvojnapomoć. Srbija je u vrhu češkihdugoročnih političkih i privrednihprioriteta, što osim povećanjaobima spoljnotrgovinske razmenepotvrđuje i svrstavanje Srbijena listu 12 prioritetnih zemalja zaulaganje, prema novoj izvoznojstrategiji Češke. Ističući da u promocijiekonomskih odnosa dvezemlje nezamenljivo mesto imasaradnja njenih privrednih komora,Bugarin je naveo da su iskustvaČeške dragocena za Srbiju,kako ona na unutrašnjem planu,Potpisan protokol o saradnjitako i ona iz perioda priprema začlanstvo u EU.Predsednik PKS je rekao da jespoljnotrgovinska razmena, kaodominantan oblik ekonomske saradnjedve zemlje, od 2003. godineu stalnom porastu, dok je u 2009,kao posledica svetske ekonomskekrize, zabeležena određena stagnacijai smanjenje. Ukupna robnarazmena Srbije i Češke u prvih10 meseci ove godine iznosi 447,8miliona dolara. Izvoz iz Srbije bioje 137,4 miliona dolara, a uvoz 310miliona, dok je deficit i dalje na srpskojstrani, u visini od 173 milionadolara, rekao je Bugarin. InvesticijeČeške u novcu, za period od 2005.do 2012. godine, prema podacimaNBS, iznosile 29,22 miliona evra, aznačajna je i razvojna pomoć kojuje Češka pružila Srbiji, naročito uoblasti energetike i zaštite životnesredine.Predsednik Privredne komoreČeške Petr Kužel takođe je ukazaoda je Srbija za Češku dugoročnipartner što se pokazuje ikroz niz zajednički realizovanihprojekata.„Trud Srbije da postanečlanica EU može da se unaprediiskustvima kroz koja smo mi prošli”,poručio je Kužel i naglasio nizdo sada realizovanih poslova, kaoi važnu ulogu Češke eksportnebanke. Pozvao je privrednike dase obrate dobro organizovanimprivrednim komorama Češke i Srbije,koje će pomoći da posao budedobro obavljenMirjana StefanovićPoslovni forum u Privrednoj komori Srbije počeoje potpisivanjem Protokola o saradnji sa šestog zasedanjaMešovite komisije za ekonomsku saradnjuRepublike Srbije i Republike Češke. Protokol su potpisalisrpski potpredsednik vlade i ministar za unutrašnjui spoljnu trgovinu i telekomunikacije RasimLjajić i češki ministar industrije i trgovine MartinKube.Ministar Ljajić je naglasio odlične političke odnoseizmeđu Srbije i Češke, koji su stvorili okvir za unapređenjeekonomske saradnje dve zemlje koja trebada bude na obostranu korist i da se ogleda u povećanjuinvesticija, izvoza ali i zajedničkom nastupu natrećim tržištima. Ljajić je pozvao češke investitore daulažu u Srbiju, istakavši da će vlada pomoći I našimprivrednicima da nađu mesto na zahtevnom češkom tržištu. Postoji veliki prostor za zajedničku saradnjukompanija dve države i nastup na tržištima Azije i Afrike, kao što su poslovi u građevinarstvu i energetici uIraku, Azerbejdžanu, ali i Libiji, čim se situacija smiri.Govoreći o velikim projektima u Srbiji za koje je zainteresovana Češka, Ljajić je naveo rekonstrukciju prugeNiš-Dimitrovgrad, na železničkom Koridoru 10, kao i saradnju u oblasti energetike i gradnju hidroelektrana,revitalizaciju rudnika Štavalj i izgradnju termolektrana u tom mestu kod Sjenice. Ljajić je ukazao da će problemu vezi sa češkom investicijom u Zaječaru biti rešen, a naveo je i primer nove češke investicije u Rumi inajavio uskoro otvaranje pogona u Odžacima.Ministar industrije i trgovine Češke Martin Kuba naglasio je da je Srbija za Češku atraktivna kao investicionai izvozna destinacija i da na forumu učestvuje niz čeških kompanija iz oblasti metalske industrije,saobraćaja i infrastrukture koje poseduju veliko investiciono iskustvo. Kuba se složio sa potpredsednikomsrpske vlade Ljajićem da kompanije iz obe države treba da razvijaju investiciona partnerstva radi zajedničkognastupa van tržišta EU.www.pks.rs

oj 7624srbija i svetPoslovni savet Turska – SrbijaPrvi cilj – razmenaod milijardu evraDelegacija više od pedeset srpskih privrednika, koju je predvodio predsednikPKS, Miloš Bugarin, učestvovala je u Istanbulu na 12. sedniciPoslovnog saveta Srbija - Turska. Ovaj susret sa velikim brojem turskihmenadžera, organizovan je povodom zvanične posete predsednika Srbije,Tomislava Nikolića TurskojPredsednik Srbije Tomislav Nikolić,sastao se u Istanbulu sauticajnim turskim privrednicimakoji posluju u Srbiji ili planiraju dainvestiraju u našu zemlju. PredsednikNikolić izjavio je na 12. sedniciPoslovnog saveta Srbija – Turska,održanom 5. februara 2013, da Balkananema bez Srbije, ali da Srbijane može na Balkanu da uradi svešto je potrebno bez pomoći Turskei pozvao privrednike dve zemljeda sarađuju i razvijaju odnose nanačin na koji to čine srpske i turskevlasti. „Uzalud bi bilo da privrednicisarađuju a da se vlasti nerazumeju, ali mi se sada izvanrednorazumemo. Predsednik TurskeAbdulah Gul je rekao da će i ličnoda primi svakog privrednikakoji odluči da sarađuje sa Srbijomi lično da ga ohrabri. Za kratkovreme sreli smo se već dva putada pokažemo svakom građaninuSrbije i Turske koliko je potrebnoda sarađujemo”, podvukao je Nikolić.Predsednik Srbije rekao je dase sa turskim kolegom usaglasioda će tek delimično biti zadovoljnikada trgovinska razmena dostignemilijardu evra. Prema njegovim rečima,Srbija je otvorena za turskeinvesticije, za dolazak velikih kompanijate zemlje u Srbiju, izgradnjuinfrastrukture i davanje koncesijaza proizvodnju energije. PredsednikAbdulah Gul najavio je tokomdržavnih razgovora u Ankari da ćeu periodu pred nama doći do ekonomskogi privrednog buma u sveintenzivnijoj privrednoj saradnji.Tomislav Nikolić je privrednicimaporučio i da će imati podršku i uVladi i u kabinetu predsednika Srbije,kao i da će Srbija uraditi sve daotkloni birokratske probleme kojipostoje i da suzbije kriminal.U takvoj pozitivnoj i prijateljskojatmosferi protekao je i susret brojnihprivrednika dve zemlje na Poslovnomsavetu Turska – Srbija uIstanbulu, koji je otvorio SadulahSipahiolu, predsedavajući PoslovnogSaveta Turska-JIE pri Odboruza ekonomske odnose sa inostranstvomTurske. O konkretnim poslovnimplanovima i njihovoj realizacijigovorili su Aleksandar Međedović,kopredsedavajući Poslovnog savetasa turske strane i Miloš Bugarin,predsednik PKS i kopredsedavajućiovog tela sa srpske strane.Fleksibilnost malih preduzeća„U jeku globalne ekonomske krize,veoma je značajno da poslovne zajednicezemalja Regiona JugoistočneEvrope uspostave što čvršće veze iproširuju saradnju, te tako i Srbijavidi Tursku kao izuzetno važnogpartnera, pre svega u ekonomskomsmislu. Turska, jedina zemlja Regionakoja se prostire na dva kontinentai Srbija, zemlja u središtu Regiona,simbolizuju snažne temelje za trgovinskimost koji će povezivati azijskui evropsku ekonomiju“, rekao jeMiloš Bugarin, predsednik Privrednekomore Srbije. On je istakao daprivrednici veoma cene prisustvopredsednika Srbije, Tomislava Nikolićaovom sastanku, što će svakakodati novu dimenziju i podsticajza one koji imaju zadatak, ali i željuda se unapredi privredna saradnjanaše dve zemlje.Uspešna primena Sporazuma owww.pks.rs

srbija i svet25broj 76slobodnoj trgovini između Srbije iTurske je i potvrda činjenice da dveprivrede imaju komplementarnestrukture i razvojne prioritete. Tokom2011. godine srpski izvoz uTursku se udvostručio u odnosu na2010. godinu i dostigao rekordnih183 miliona dolara, da bi se taj nivoodržao i u prošloj godini. Sa drugestrane, potražnja za turskim proizvodimau Srbiji porasla je za 25odsto u 2011. i 32 procenta u 2012.godini, tako da je ukupni prošlogodišnjiuvoz bio oko 430 miliona dolara.Sa liberalizacijom međusobnetrgovine, otvaraju se nova poljasaradnje. Ali, mogućnosti za proširenjerazmene tek treba da buduiskorišćene, s obzirom na to daovaj sporazum omogućava i dijagonalnukumulaciju porekla Srbijesa Turskom sa jedne, i Albanijom,Makedonijom i Crnom Gorom, sadruge strane. Od februara 2011.godine, srpska preduzeća u oblastipetrohemije, NIS Novi Sad i HIPPetrohemija – Pančevo, počinju dabeleže zapažene izvozne rezultatena turskom tržištu, tako da je izvozteških ulja za podmazivanje u 2011.vredeo rekordnih 52,26 miliona dolara.Takav izvozni trend je nastavljeni tokom prošle godine. Kadaje reč o prisutnosti turskih firmi uSrbiji, procenjuje se da ih ima višeod 20. Najvećim delom su lociraneu Beogradu, zatim Nišu i NovomPazaru. Aktivne su u oblasti tekstilne,farmaceutske i građevinskeindustrije i veleprodaje.„Dalja liberalizacija, koja će dovestido ukidanja carina u naredne tri godine,svakako će doprineti podizanjuobima i kvaliteta naše trgovinskerazmene. Veoma je važno što seu praćenju primene Sporazuma nanajvišem nivou vodi računa o interesimai potrebama naših poslovnihzajednica. Veliki prostor leži ukorišćenju potencijala malih i srednjihpreduzeća, koja su pokazalafleksibilnost u svetskoj ekonomskojkrizi. Uostalom, i Srbija i Turska suu zajedničkom izveštaju najvišihevropskih tela ocenjene kao regionalnilideri po reformama u sektoruMSP“, naglasio je predsednik PKS.Miloš Bugarin je ukazao i na podrškuturskih kompanija u izgradnji irekonstrukciji magistralnih putevai ostale infrastrukture u srpskimnerazvijenim područjima, ulaganjakako agencije „TIKA“ u izgradnjuindustrijske zone na Pešterskoj visoravni,tako i u osposobljavanjuaerodroma „Morava“ u Kraljevu,što su samo su neki od primera uspešnogpartnerstva u cilju pospešivanjaekonomskog razvoja čitaveJugoistočne Evrope.Moguća trilateralna saradnja„Turski privrednici u tekstilnom igrađevinskom, ali i ostalim sektorimasu sve zainteresovaniji za ulaganjau Srbiju i mi stojimo na raspolaganjuda ih upoznamo sa svimprednostima ulaganja u srpsku ekonomiju.Državne subvencije za ustanovljenjeproizvodnje namenjeneizvozu, razvijeno tržište od oko sedammiliona potencijalnih potrošača,mogućnosti za trilateralnu saradnju,posebno Turska-Srbija-RuskaFederacija, prisustvo turskih banaka,od nedavno „Halk“ banke, nekisu od razloga za značajnije prisustvoturskog kapitala u Srbiji“, zaključioje Miloš Bugarin i najavio da će u organizacijiPKS, srpske kompanije uoblasti autokomponentistike tradicionalnoučestvovati na sajmu „AutomechanikaIstanbul 2013“.Prvi Poslovni savet Srbije i Turskeodržan je u aprilu 2002. godine. Dosada je bilo 11 sednica, naizmeničnou Srbiji i Turskoj, a poslednja jeodržana 30. maja prošle godine uBeogradu, povodom posete delegacijeturske tekstilne industrije PKS.Pedesetočlana privredna delegacijaSrbije, sastavljena je, pre svega,od predstavnika naših kompanijakoje već imaju poslovne odnose saturskim firmama ili pokušavaju daplasiraju svoje proizvode u Tursku.Uglavnom je reč o predstavnicimakompanija iz poljoprivrede i prehrambeneindustrije, kao i firmamakoje se bave proizvodnjom vozila,nameštaja, papira i kartona, ali i onihiz oblasti turizma i informacionihtehnologija. Po završetku plenarnogsastanka usledili su konkretni, bilateralniposlovni razgovori srpskih iturskih privrednikaMilan Nedićwww.pks.rs

oj 7626srbija i svetPoslovni savet za dijasporuUmrežavanje kompanija izSrbije i dijasporeČlanove Poslovnog saveta za dijasporu Predsednik PKS upoznao sa privrednimkretanjima u 2012. i merama vlade za 2013. Izvan granica Srbiježivi oko dva miliona naših građana. Planirani su mnogobrojni investicionii regionalni projekti, i povezivanje matice i dijaspore, rekla jepredstavnica Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionuTanja JokanovićNa sednici Poslovnog saveta zadijasporu, održanoj 27. decembra2012. predsednik PKS MilošBugarin, predstavio je aktuelna privrednakretanja u godini na izmaku,koju su karakterisali visoka stopa inflacije,pad privredne aktivnosti i visokastopa nezaposlenosti. Posledicaje pad bruto društvenog proizvoda,koji će, po projekciji Ministarstvafinansija i privrede, u 2012. godiniiznositi oko 1 odsto, prema prognoziNarodne banke Srbije 2 odsto, odnosno1,6 odsto po projekciji Evropskekomisije, naveo je predsednik PKS.Fleš ocena Republičkog zavodaza statistiku je da je BDP u trećemkvartalu 2012, u odnosu na isti period2011, realno opao 2,2 odsto. Rastod dva odsto u poslednjem kvartalujeste nagoveštaj pozitivnih promenau 2013. godini.Planirane investicije,nije planirano odakleProjekcije privrednog rasta date uFiskalnoj strategiji zasnivaju se nadosta visokom rastu investicija, alibez konkretnih naznaka odakle ćeinvesticije doći i u koje industrijskesektore će biti ciljano privlačenenove investicije. Ovogodišnji bilansinvesticija pokazuje da je ovonajlošija godina sa aspekta prilivainvesticija od izbijanja krize, a bezinvesticija nema održivog rasta,ukazao je predsednik PKS.Srbiji je neophodan privredni rastod 5 odsto godišnje, da bi se privredaoporavila, naglasio je Bugarin.Bugarin je kazao da je u 2013.www.pks.rs

srbija i svet27broj 76godini neophodan privredni rastizmeđu 4,5 i pet procenata, kakobi bila ostvariva projekcija o povećanjuBDP-a od dva odsto. Ovegodine zabeležen je pad industrijskeproizvodnje za prvih 10 meseci2012. godine za 3,2 odsto u odnosuna isti period 2011. Pozitivno je daje u oktobru 2012. u odnosu na oktobar2011. došlo do rasta industrijskeproizvodnje od 1,6 odsto, no tone ukazuje na značajniji zaokret zavreme koje dolazi.Dugogodišnji problem Srbije je nepredvidivokretanje i visoka stopainflacije. Na planu zaduživanja,projekcije spoljnjeg duga Srbije uperiodu 2013-2015. godine ukazujuda će doći do daljeg rasta, zbograsta spoljnjeg duga javnog sektora.Spoljni dug na kraju septembraiznosio je 24,8 milijardi evra, odčega je spoljni dug javnog sektora10,9 milijardi evra, dug države – 9,4milijarde evra, spoljni dug NBS 1,6milijardi evra, a spoljni dug privatnogsektora 13,9 milijardi evra. MilošBugarin je upozorio i na najvećidruštveno-ekonomski izazov Srbije,visoku nezaposlenost. Projekcije rastaformalne zaposlenosti do 2015.godine za oko 70.000 ljudi ukazujuda je projektovani rast nedovoljanda minimizira socijalno političke rizikekoje ovaj problem nosi.Komentarišući efekte mera noveVlade Srbije, koje su bile usmerenena stabilizaciju javnih finansija ina povećanje likvidnosti privrede,predsednik PKS ukazao je da ćepravi efekti izmene poreskih zakonabiti testirani tek u 2013. godini.Započet je i proces smanjenja parafiskalnihzahvatanja ukidanjemoko 132 parafiskalna opterećenja izapočet je proces smanjenja administrativnihprocedura. Problem je štose ne predviđaju ozbiljne strukturnereforme, kao što su poreska reforma,reforma penzionog sistema, javnogsektora, reforma tržišta rada i obrazovanja,koje bi doprinele da državabude po meri ekonomske snage privrede,upozorio je predsednik PKS.Planirani projekti saradnjeSrbije i njene dijasporePredstavnica Kancelarije za saradnjusa dijasporom i Srbima u regionuVlade Republike Srbije TanjaJokanović predstavila je plan aktivnostiKancelarije u 2013. godini,pozivajući predstavnike dijasporeda posete novi sajt Kancelarije naadresi: www.dijaspora.gov.rs. Prioritetnaaktivnost odnosiće se narazvoj programske podrške o mogućnostimasaradnje Srbije i njenedijaspore. Planirani su mnogobrojniinvesticioni i regionalni projekti,povezivanje matice i dijaspore prekozavičajnih udruženja i drugog.Izvan granica Srbije živi oko dvamiliona naših građana i njihovo angažovanjei uključivanje u projekteima veliki značaj za evropske integracijeSrbije i uklapanje u svetsketokove.Na sastanku Poslovnog saveta zadijasporu PKS prezentovano jei nekoliko projekata i aktivnostikoje bi trebalo da unaprede ekonomskusaradnju kompanija izdijaspore sa matičnim preduzećima.Tatjana Kukić Jank, članicaPoslovnog saveta iz Austrije, najavilaje za 23. februar sledeće godine„Bal privrednika i privredniforum u Beču“. Ovoj manifestacijiprošle godine je prisustvovalo oko280 menadžera, a organizatori očekujuda će na narednoj učestvovativiše od 600 privrednika, od togbroja oko 200 biće iz austrijskihInovativne sušarekompanija. U Beču radi oko 5000naših privrednika i neophodno ihje umrežiti kako međusobno, takoi sa firmama iz Srbije i preduzećimaiz Austrije. U tom cilju BKS biznisklub organizovaće bilateralneposlovne razgovore, koji će se voditidan uoči „Bala privrednika“ uglavnom gradu Austrije. Predstavniciopštine Negotin predstavili sučlanovima Poslovnog saveta PKSidejno rešenje kapitalne investicijeza ovaj kraj, projekat „Dunavskibiser“, čija se investicionavrednost procenjuje na 15 milionaevra.. Reč je o pristaništu za rečnekruzere i marini za jahte, a tu su isportsko – rekreativne aktivnosti,uređena peščana plaža sa pratećomlogistikom, kao i etno selo,hotelski kompleks i bogati kulturnii turistički sadržaji. Iskrenimaplauzom pozdravljen je i jubilejizlaženja nezavisnog dnevnog lista„Vesti“ iz Frankfurta. Pre 20godina ovaj list osnovao je DušanVidaković, a danas su to najčitanijenovine u dijaspori sa tiražom od95 000 primeraka samo u Evropi.Branko Daljević, direktor kancelarijeovog izdanja u Beogradu,rekao je da „Vesti“ izlaze u četiriizdanja, na tri kontinenta i u 22 države.On je ukazao na značaj akcije„Humanitarni most“ koju ovaj listvodi, kao i na knjižarsko-izdavačkudelatnost i izuzetno posećenointernet izdanje „Vesti online“Nada MitrovićProfesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Mirko Babić,govorio je o novom, domaćem tehnološkom procesu, koji je rezultiraoprojektom kombinovanih sušara za voće i povrće. Ovaj inovativni proizvodje namenjen pre svega porodičnim firmama, ali je moguće da serazvija i u većim pogonima. Njegove karakteristike su da čuva prirodnulepotu voća i u sušenom obliku, koristi obnovljive izvore energije, presvega solarnu energiju i predstavlja podršku razvoja voćarstva u Srbiji.Kombinovana sušara može da radi tokom cele godine i u njoj mogu dase suše različite vrste voća i povrća. Tokom dana može da osuši jednutonu voća, čija je cena na tržištu u tom obliku od tri do šest evra.www.pks.rs

oj 7628Zemlja partner: KiparOtvorena i stabilna ekonomijasrbija i svetSrbija i Kipar imaju višedecenijske dobre političke odnose, nemajunerazumevanja na ovom polju, pa se sve čini da se na taj nivo podigne iekonomska saradnja. Kipar je privlačan za strane firme jer ga karakterišestabilnost i nizak porez na profitRepublika Srbija i Republika Kiparviše decenija imaju veomadobru političku saradnju. Cilj je dataj nivo saradnje stigne i ekonomskasaradnja koja se stalno poboljšava.Primera radi, od 2009. do 2012. godineizvoz Srbije na Kipar povećanje za četiri puta, a takva tendencijase i dalje nastavlja. Tokom prvih devetmeseci 2012. godine na Kipar jeiz Srbije izvezeno proizvoda za 71,3miliona dolara, a najveća vrednostje što su to artikli iz viših faza prerade.Kipar je veoma značajan partnerSrbije jer se u 2012. godini nalaziona šestom mestu po investicijama.Dve zemlje nemaju političkih nerazumevanja,pa se sve čini da seunaprede i ekonomski odnosi. Ovoje između ostalog istakao potpredsednikPrivredne komore Srbije(PKS) Mihailo Vesović otvarajućiforum pod nazivom ,,Dan otvorenihvrata za Kipar’’ održan u PKS.Predsednik Trgovinsko industrijskekomore Kipra Fidias Pilidesje ukazao na prednosti poslovanjasa Kiprom koji je mala zemlja, sanešto više od milion stanovnika natromeđi tri kontinenta. Kipar imarazvijen turizam, proizvodnju ipreradu hrane i pića, proizvodnjucementa i gipsa, reparaciju brodova,tekstilnu i farmaceutsku industriju,proizvodnju metala, kamenai gline i drvnu industriju. Dakle,Kipar karakteriše stabilna ekonomija.Po rečima Pilidesa, Kipar jeprivlačan za strane firme jer ima nizakporez na profit na manje investicijeod 10 odsto. Prema mišljenjupredsednika Trgovinsko- industrijskekomore Kipra, ovu zemlju karakterišei visoka zaštićenost investicija,dobar pravni sistem, visokabezbednost i sigurnost. Ova zemljaima i flotu od 900 brodova pa se nalazina 10 mestu u svetu po tonamaprevezene robe.Saradnja u lovstvuI pored izuzetnih političkih odnosa,privredna saradnja izmeđuSrbije i Kipra je skromna i manifestujese uglavnom kroz robnu razmenu.Viši oblici saradnje odnosese na stalna ulaganja kiparskihinvestitora. S obzirom na to da jeKipar članica EU, u spoljnotrgovinskojrazmeni Srbije sa tom zemljomna snazi su pogodnosti preferencijalnetrgovine, odnosno bescarinskiizvoz. Najveći obim robne razmene– kako u izvozu Srbije na Kipar,tako i srpskog uvoza sa Kiprazabeležen je 2005. godine, kada jerazmena bila gotovo izbalansirana.U 2011. godini srpski izvoz na Kipardostigao je 32,74 miliona evra,što je za 4,5 puta veći obim nego u2010. godini. Time je Kipar na listisrpskih uvoznika svrstan na 32 mesto,od 169 zemalja.Prema podacima Narodne bankeSrbije, Kipar je predstavljao sedmognajvećeg investitora u Srbiji za2010. godinu (sa ulaganjem od okoneto 60,26 miliona dolara) i 11. direktnogstranog ulagača u Srbiji u2011. godini (sa uloženih neto oko56,28 miliona dolara). U periodu zaprvih osam meseci 2012. godine,Kipar je figurirao kao šesti najvećistrani investitor u Srbiji, sa netowww.pks.rs

srbija i svet29broj 76ulaganjima u novcu od oko 45,4miliona dolara.Administrativni ataše u ambasadiRepublike Kipra u Beogradu SteliosGeorgiu je naglasio da ovakviekonomski odnosi dve zemlje jošne prate nivo političkih odnosa.Direktor Uprave za šume u Ministarstvupoljoprivrede, šumarstvai vodoprivrede Vlade RepublikeSrbije Perica Grbić, je naglasio daje Cilj Srbije da se u oblasti lovstvauspostave bolji odnosi sa Kiprom.On je istakao da je cilj da se unaprediovaj značajan deo privredeu Srbiji, jer, u njenim selima danassu ostali samo šumari i popovi.To znači, naglasio je on da se krozrazvoj lovstva, Srbiji može vratitii život u sela. Miodrag Strnadiz Ministarstva poljoprivrede –Uprave za šume, gostima je predstavioi veoma značajna lovišta uSrbiji, naglašavajući da u 32 lovnapodručja i 359 lovišta na 6,5 milionahektara postoji prava riznicadivljači.Predsednik Poslovnog udruženja,,Srbija – Kipar’’ Klevulos Aleksandruje naglasio da dve zemljeimaju značajno tržište i potencijaleza unapređenje saradnje.Velika kupovna moćNa ,,Danu otvorenih vrata za Kipar’’održanom u PKS je konstatovanoda kiparsko tržište karakterišemali apsorpcioni kapacitet (1,12miliona stanovnika), ali je njihovakupovna moć velika i usmerenana kvalitetnije i luksuznije proizvode.U bliskoj budućnosti, Srbijai Kipar, zajedno mogu da ostvaremnogo bolje poslovne rezultate,pre svega, u nastupu na treća tržišta.Za veću privrednu saradnjunema nekih posebnih prepreka.Međutim, kako je konstatovano,trebalo bi uložiti dodatne naporeda se inovira Ugovor o izbegavanjudvostrukog oporezivanja uodnosu na poreze na dohodak i naimovinu, koji datira još od 1987.godine. Srbija na Kipar može daplasira kvalitetne poljoprivredne,prehrambene i farmaceutskeproizvode, nameštaj, građevinskuoperativu, proizvode namenskeindustrije. Dakle, Srbija vidi Kiparkao važnog partnera u svombudućem ekonomskom razvoju,zaključeno je na ,,Danu otvorenihvrata za Kipar’’, održanom u PKS,a moderator skupa bila je samostalnisavetnik u Odboru za ekonomskeodnose sa inostranstvomPrivredne komore Srbije DanicaMilovanović.To omogućava niz činjenica. Primeraradi, Kipar ima otvorenuekonomiju slobodnog tržišta, kojaveć više od dve decenije konstantnodobro funkcioniše, a zahvaljujući,pre svega, bogatstvu i prirodnimsirovinama, povoljnomgeografskom položaju, jeftinojRepublika Kiparimigrantskoj radnoj snazi ovakavrazvoj doveo je do visokog standardastanovništva. Turizam jebio i ostaje kičmeni stub ekonomijekoji je proteklih godina beležiovisok rast (2,4 miliona turistagodišnje). Privreda se nalazio podkontrolom Vlade, pa je imala visokgodišnji rast, po stopi višoj odproseka u EU. Pristupanje evrozonidonelo je Kipru brojne pogodnosti,ali i izazove – prvenstvenovezane za pad kamata, domaćeinflatorne pritiske i funkcionisanjeCentralne banke Kipra. Dugoročniizazov sa kojim se Kiparsuočava je povećanje domaće produktivnosti,po stopi koja ne možebiti manja od rasta zarada, kako bise povećala konkurentnost zemljei standard stanovništvaB. GulanKipar je ostrvou Sredozemnommoru površine9.259 kvadratnih kilometara,od čega je podgrčkom upravom oko dvetrećine teritorije. Kao posledicagrađanskog rata, danasje to podeljena zemlja, gdesu pod okrivljem UN 2002.godine, počeli pregovori o ujedinjenju.,,Kiparski Turci su februara1975. godine proklamovalisvoj Ustav i Vladu i taj deo Kipra nazvali Turska Republika SeverniKipar (TRNC). Obnovljeni pregovori o ujedinjenju traju, ali su pitanjaupravljanja mogućom zajedničkom državom, prava raseljenih lica iprisustvo 30.000 turskih vojnika još nepremostiva brana’’, navodi DanicaMilovanović.Na Kipru živi 1,12 miliona stanovnika, a glavni grad je Nikozija sa240.000 stanovnika. Po etničkoj strukturi 77 odsto je Grčka, 18 odstoTurska, a dok ostali čine pet odsto.Bruto društveni proizvod u 2011. godini bio je 25,7 milijardi dolara,a po glavi stanovnika to je 29.100 dolara. Zaposleno je 411.300 ljudi,inflacija je 3,3 odsto, a stopa nezaposlenosti 5,1 odsto. Vrednostizvoza u 2011. godini bila je 2,37 milijardi dolara, a uvoza 10,11milijardi dolara.www.pks.rs

oj 7630Vladan Atanasijević, član borda direktora Asekoza Jugoistočnu EvropuInformacionetehnologije,od šanse do izvozaintervjuSrpska IT industrija jedna je od najzrelijih u regionu,a vodeće IT kompanije u Srbiji već su sastavnidelovi regionalnih ili multinacionalnihkorporacija i svojim izvozom doprinose jačanjusrpske ekonomije, tvrdi Vladan AtanasijevićPodatak da je softverska industrijau Srbiji zabeležila izvozod 24 miliona evra i da broj zaposlenihu ovom sektoru beleži rast odpreko 22 odsto godišnje za mnogeje bio iznenađenje. Na nekoliko sastanakau Privrednoj komori Srbijenajznačajnije firme iz oblasti informacionihtehnologija (IT) ukazalesu na mogućnost da izvoz softverskihproizvoda bude prioritetnaizvozna grana. Početkom februaraodržan je i sastanak sa ministromMlađanom Dinkićem, na kome supredstavnici kompanije Aseko zaJugoistočnu Evropu (Asseco SouthEastern Europe - Asseco SEE) ukazalida se vrednost originalnog srpskogsoftvera i njegova konkurentnostna globalnom tržištu višestrukopovećavaju kada ga sertifikuju iuvrste u svoje kataloge najuglednijesvetske IT kompanije. Od državese očekuje pomoć domaćim kompanijamada svoj softver što lakšesertifikuju. Kao drugu važnu tačkuza izvoz softvera, predstavnici Asekonaveli su intenzivnije promovisanjesrpskog softvera na stranimtržištima. Vladan Atanasijević ječlan borda direktora Aseko za jugoistočnuEvropu, koja u razvojnomcentru u Srbiji zapošljava preko450 ljudi. Aseko je od 2009. kompanijakoja je kotirana na Varšavskojberzi. Atanasijević smatra da ITindustrija i izvoz softvera mogu dapostanu jedno od glavnih uporištasrpske ekonomije.Verujete li zaista da IT može dabude prioritetna razvojna grana uSrbiji?Da ne verujem, otišao bih iz zemlje.Oko 80 odsto ljudi koji su sa mnomstudirali, iz cele bivše SFRJ, rastao jepo svetu. Ukoliko znate standarde,možete da radite u svojoj struci bilogde u svetu.Na koje resurse računate kad govoriteo perspektivama ove grane?Kod nas nema uvozne sirovine. Kodsoftvera, ulazna sirovina su univerzitetii naši ljudi koje smo edukovali.Uz to, IT je ekološki posao, ne zagađujetesredinu, a ostvaruje visokuproduktivnost. U ovoj oblasti imamnogo mogućnost, pošto radimo samodernim tehnologijama, što zboginterneta, što zbog stranih kompanijakoje ovde posluju. Međunarodnekompanije koje rade ovde dajumogućnost da to znanje plasiramoizvan naših granica. Softver kojismo mi napravili i koji daje nekudodatu vrednost u Srbiji, može dase prodaje i u Francuskoj ili Nigeriji,a zemlja može više da zaradi. To jedržava prepoznala kad je predložilaprogram podrške IT oblasti.Da li ste zadovoljni planiranomstrategijom podrške IT sektoru uSrbiji?Dugo smo čekali da se ovako neštodesi. Potrebno je napraviti prioritetei najveću podršku pružiti onimakoji već razvijaju i izvoze softver,pošto je tu rizik za državu najmanji,a uložena sredstva se vraćajuodmah. Zatim bi prioriteti trebaloda budu razvojni centri velikihkompanija, startap (start-up) kompanije,pa autsors (outsource) centri.U programu se akcenat stavlja naobrazovanje. Kako ste vi stekliadekvatna znanja koja su vamomogućila da se ovako pozicionirateu IT sektoru?Završio sam vojni politehnički fakultetu Zagrebu kao stipendista kragujevačkeZastava oružje. Školovao samse baš za softverskog inženjera. Tadawww.pks.rs

intervju31broj 76je postojala Zajednica vojne industrijeJugoslavije, a Jugoslavija je bila četvrtaizvoznica oružja u svetu. Pravilismo avione, helikoptere, podmornice,oružje. Ja sam iz generacije inženjerakoje je ta vojna industrija školovalaza svoje potrebe. To je važno reći jersvuda u svetu industrijske standardepostavlja vojna industrija. Plan i programpo kome smo radili u Zagrebuosamdesetih godina bio je programza informatičku delatnost direktnopreveden sa vrhunskog američkoguniverziteta MIT-a i sa Vest pointa.Po završenom fakultetu vratili stese u Kragujevac?Počeo sam da radim kao inženjer uračunskom centru Zastava oružje. Toje bio IBM-ov računski centar, kojimje bio automatizovan čitav procesproizvodnje. Zastava je bila avangardnau pogledu primene informatičkihtehnologija. Tu sam imao prilikuda konkretno u praksi primenim sveono što sam učio na fakultetu.Da li je bilo teško otići iz tako velikogsistema i pokrenuti privatnufirmu sa troje, četvoro zaposlenih?Za devet godina u Zastavi došaosam do borda direktora, iz računskogcentra prešao sam u menadžment.Ipak, 2001. shvatio sam daželim da mi IT bude osnovna delatnost.Osnovao sam svoju firmuVirtual Team sa troje, četvoro zaposlenih.Bili smo opredeljena da radimoautsorsing. Moji kupci su bilivan Srbije.Da li je Kragujevac bio dobar izborlokacije za privatnu IT firmu?Za Kragujevac sam se opredeliojer ima dugu industrijsku tradiciju,oko 170 godina, i ima Univerzitet,što je baza za dobru IT firmu. Inženjerskatradicija garantovala je daproizvod mora da radi, da mora dabude na vreme isporučen i da poštujestandarde.Šta znači autsorsing u proizvodnjisoftvera?Kao i u tekstilnoj industriji, autsorsingje kad neko ko ima pristup tržištuangažuje naše resurse. Kao štou tekstilu nismo imali mogućnost daprodajemo u Parizu ili Londonu i datako napravimo brend, tako ni mi uIT sektoru u početku nismo moglida se probijemo da prodajemo na tržištimakoja su dobri konzumenti ITusluga. Tada nije moglo, sada je bolje,ali nije još dovoljno dobro. Autsorsingtraži da radite po standardima,da se držati pravila struke, jedino štoje vaša profitna margina mala. Kadsam to shvatio, imao sam mogućnostda povećavam broj ljudi, kao što radeIndija i Kina. Kod njih jeste profitnamargina mala, ali pošto firme imajuhiljadu ili deset hiljada zaposlenih,na ekonomiji obima oni zarađuju solidannovac. Pošto je Srbija zemlja saograničenim resursima, imamo malibroj visokokvalifikovanih ljudi, našašansa nije u kvantitetu, nego u tomeda mi ipak pravimo proizvod.Prodali ste firmu u kojoj ste bilisvoj na svome i otišli dalje?Firmu sam prodao 2005, i ona je postaladeo razvojnog centra slovenačkefirma Hermes SoftLab, koju je poslekupio Komtrejd. Motiv za prodajubila je nemogućnost stalnog razvoja.Firma od desetak zaposlenih teškomože da napravi iskorak, ni u pogledupovećanja obima autsorsinga, niu pravcu pravljenja proizvoda, za štanismo imali kapacitet. Mi smo postalijedan od razvojnih centara kompanijeHermes SoftLab, koja je imala više od800 ljudi. Posle sam vodio Komtrejd uSrbiji, ali je i Komtrejd u tom segmentuuglavnom radio razvoj i autsorsing.Od 2010. godine ste u Aseku za JugoistočnuEvropu?-Da, to je kompanija koja ima svojproizvod, bankarski softver. U JugoistočnojEvropi preko 150 banakakoristi naša softverska rešenja.Vodim deo koji se bavi sistem integracijamau Srbiji i Crnoj Gori.Kako izgleda raditi u Aseku?Mi smo velika korporacija čiji su korisnicibanke i država. Kompanija Asekoje jedina kompanija iz ove branše kojaposluje u Srbiji, a listirana je na berzi.To znači da smo direktno profitnoorijentisana kompanija i ne stidimo sešto pravimo profit. Ovakve kompanijesu vrlo važne za Srbiju jer one potiskujustari tip menadžera, koji znadva drugara, pa s njima pravi posao.Kakvi su menadžeri potrebni?Kako vi držite korak?Sad se manje edukujem iz oblastitehnologije, a više iz oblasti menadžmenta,poslovnih finansija,analize tržišta. Kod nas je IT industrijadosta zrela u odnosu na ostaluindustriju. Pri čemu su ključnekompanije, Aseko, Sega, Komtrejd,firme sa stranim kapitalom. Stranikapital mora da se oplodi, pa ondamora da ulaže u menadžment.Tako je posledica dolaska stranogkapitala kvalitetniji menadžment isve veća edukacija svih zaposlenih.Osim ulaganja u obrazovanje, štajoš IT sektor očekuje od države?Država treba da se opredeli za uvođenjeelektronske države. Elektronskiservisi povećavaju transparentnost iefikasnost državne administracije, paćemo i mi, građani, plaćati manje porezea imati bolju uslugu. Uz to, uposlićemodomaću IT industriju. Akodržava generiše tražnju, svi ćemoimati efekte. Pošto smo mala zemlja,proizvode treba da pravimo u skladusa standardima i da nađemo kanaleda to što uradimo ovde, prodamo i usvetu. Moramo da budemo izvoznoorijentisani. Suviše smo mali da samisebi budemo dovoljniMirjana Stefanovićwww.pks.rs

oj 76Firme iz Srbije na „Prodekspu“ u MoskviPomoć saradnji srpskih i ruskihpreduzetnika32sajmoviNa 20. međunarodnom sajmu hrane i pića „Prodekspo“ u Moskvi,predstavnici 22 preduzeća iz Srbije, predvođeni predsednikom Privrednekomore Srbije Milošem Bugarinom, predstavili su svoj proizvodniprogramPrivredna komora Srbije 17. putorganizovala je nastup srpskeprivrede na Prodekspu, najvećojgodišnjoj specijalizovanoj izložbiu Rusiji i Istočnoj Evropi, od 11. do15. februara. Na izložbenoj površiniod 81 kvadratnog metra, potencijalsrpske prehrambene industrijepredstavile su 22 firme, međukojima „Polimark Food Industry“Beograd, „Banini“ Kikinda, „Neoplanta“Novi Sad, „Aleva“ NoviKneževac, „Benlian Foods“ Niš,„Master Frigo“ Beograd, „Yumis“Niš, „ITN“ Beograd. Proizvodniprogram 14 firmi, sa oznakom„Najbolje iz Vojvodine“ na dvaštanda, predstavio je Pokrajinskisekretarijat za privredu u NovomSadu. Među tim firmama su „Reprotrejd“ Novi Sad, „Apatinskapivara“ Apatin, „IM Topola“ BačkaTopola, „Jazak voda“ NoviSad, „Vitamin“ Horgoš, „ZdravoOrganik“ Selenča, „Žitko“ BačkaTopola, „Vinarija Kovačević“ Irig,„Vinarija Vinum“ Novi Sad, „Lipovfruškogorski med“ Petrovaradin,„Promont grup“ Novi Sad,„Dijamant“ Zrenjanin, „Institut zaratarstvo i povrtarstvo“ Novi Sad i„DTD Ribarstvo“ Bački Jarak.Tokom sajma, održani su susretipredstavnika komorskog sistemaSrbije i Ruske Federacije, kao ipredstavnika Moskovske asocijacijeprivrednika. U sastavu delegacije,pored predsednika PKS MilošaBugarina bili su i predsednik PKVojvodine Ratko Filipović, sekretarPK Vojvodine Dušan Vučičevići gradonačelnik grada TrebinjeSlavko Vučurović. Naš štand nasajmu Prodekspo obišao je i srpskiministar poljoprivrede Goran Knežević.Privrednu saradnju Republike Srbijei Ruske Federacije karakterišemeđusobna bescarinska trgovinaza oko 99% robe iz Carinske nomenklatureprema Protokolu, kojisu vlade Rusije i Srbije potpisale 22.07. 2011. godine u Beogradu.Rusija je peti partner Srbije kodizvoza sa učešćem od oko 7,6%, anakon sedam godina drugi u uvozusa učešćem od oko 10,2%. Pokrivenostuvoza izvozom iznosi oko 47%.U kontekstu stalnog jačanja privrednei trgovinske saradnje i usmerenostisrpskih kompanija prema tržištuRF, govore i podaci o širenjuwww.pks.rs

sajmovi33broj 76liste roba u izvozu i kompanija kojeobavljaju izvoznu delatnost.Sporazum PKS i Moskovskeasocijacije preduzetnikaPredsednik Privredne komore SrbijeMiloš Bugarin i predsednikmeđuregionalne Moskovske asocijacijepreduzetnika Andrej J.Podenok potpisali su Sporazum osaradnji, radi unapređenja saradnjemalih i srednjih preduzeća Srbije iRuske FederacijeMoskovska asocijacija preduzetnika(MAP) podržaće srpske proizvođačena teritoriji Ruske Federacije usferi intenziviranja predstavljanja,organizacije i nastupa na izložbenimi sajamskim manifestacijama.Sporazum predstavlja polaznuosnovu za razvoj, širenje i usavršavanjeproizvodnih, trgovinskih,ekonomskih, bankarsko-finansijskihveza u oblasti turizma, transporta,osiguranja, savremenihoblika komunikacije, Internet tehnologija,medija i ostalih oblastisaradnje Ruske Federacije i RepublikeSrbije. Potpisnici Sporazumaobavezali su se na pružanje pomoćipreduzetnicima, preduzećima,organizacijama i firmama svojihzemalja u razvoju bilateralnih poslovnihodnosa i širenju uzajamnokorisne saradnje.Privredna komora Srbije i Moskovskaasocijacija preduzetnika,koja je za 24 godine postojanja preraslau međuregionalnu asocijacijusa članicama na teritoriji čitaveRuske Federacije, dogovorile sui redovnu razmenu informacija,od uzajamnog interesa u oblastispoljnoekonomske delatnosti, kojeće doprinositi zaključivanju ugovorai drugih komercijalnih ugovora,sporazuma o saradnji izmeđukompanija obeju zemalja. Obestrane razmenjivaće informacije odostignućima u oblasti tehnologijei produkcije, o izvoznim mogućnostimai uvoznim potrebama preduzeća,organizacija i firmi RuskeFederacije i Republike Srbije. Uglasilima Privredne komore Srbijebiće objavljivane informacije o aktuelnostimaiz moskovske asocijacijei obrnuto.Nagrada PKS naSajmu hrane u MoskviPrivredna komora Srbije, koja je saprivrednicima 17. put nastupila nameđunarodnom sajmu hrane i pića„Prodekspo” u Moskvi, dobila jenagradu i diplomu, kao jedan odnajredovnijih posetilaca i izlagačana tom sajmu. Predsednici dvejuprivrednih komora, Srbije i RuskeFederacije, Miloš Bugarin i SergejKatirin, na sastanku koji se svakegodine održava u okviru sajma„Prodekspo”, dogovorili su se dazajednički organizuju Investicionukonferenciju u Moskvi, krajemseptembra ili početkom oktobraove godine. Posle sagledavanja rezultataInvesticione konferencije,forum malih i srednjih preduzećau Beogradu biće održan u oktobru,odnosno novembru, kao podsticajpreduzećima da nastave saradnjusa srpskim kompanijama, najavljenoje na sastanku predsednikadveju privrednih komora. Takođe,izneta je inicijativa srpske strane zapodršku Saveta rukovodilaca trgovinsko-industrijskih komora ZajedniceNezavisnih Država. Srbijaje pokazala interes da uđe u taj Savetkao pridruženi član ili posmatrač,jer bi na taj način imala lakšipristup slabije dostupnim tržištimaRusije.„Već smo pripremili 45 projekata,koji su predstavljeni Trgovinsko- industrijskoj komori Ruske Federacije,a pripremamo još 15”, kazaoje predsednik PKS. Sa Katirinom jedogovoreno da se investiciona konferencijaodrži u Srbiji, pod pokroviteljstvom,odnosno u organizacijiPKS i TIK RF, a na njoj bi učestvovalii kopredsedavajući Mešovitogkomiteta za ekonomsku saradnju -ministri Aleksandar Novak i MilanBačević. Druga važna tema o kojojsmo razgovarali je dolazak ruskihprivrednika, koje bi predvodio Katirin,a reč je uglavnom o sektoru malihi srednjih preduzeća, gde mi hoćemojednu tešnju vezu i proširenjesaradnje, jer tu ne postoji dovoljannivo komunikacije i razvijenosti,rekao je Bugarin i dodao da je ovoprva godina, da Srbija u trgovini saRusijom, ima spoljnotrgovinski deficitmanji od milijardu dolara, nagodišnjem nivou, zahvaljujući, najvećimdelom, izvozu hrane i pića.„Naš cilj je da se maksimalno pozicioniramona tržišnoj mapi RuskeFederacije”, rekao je Bugarin,uz napomenu da se „na prvom mestu,kad je u pitanju izvoz, nalazepodne obloge, na drugom su jabuke,zatim farmaceutski proizvodi ipotom ponovo hrana i prehrambeniproizvodi”Nada Mitrovićwww.pks.rs

oj 76Izlagači oslušnuli rusko tržište34sajmovi„Master Frigo” d.o.o. je sa ostalim kompanijama iz Srbijepredstavio po treći put svoje proizvode na „Prodekspu”u Moskvi, pod okriljem Privredne komoreSrbije. Na ovoj najposećenijoj izložbi u Ruskoj Federacijinaša firma je ove godine promovisala i svoje novemlečne proizvode, pored, tom tržištu već poznatog,zamrznutog voća iz Srbije”, kaže Radoje Cvetić, vlasniki direktor „Master Frigo” d.o.o. Beograd.Naše preduzeće je poslovanje na ruskom tržištu laneotpočelo saradnjom sa industrijskim sistemima, a ciljnam je da naši klijenti postanu i lanci supermarketa,istakao je Cvetić i dodao da „Master frigo” učešće nasajmu koristi i da oslušne potrebe ruskog tržišta, radipovećanja plasmana proizvoda hladnjače Master FrigoFruits i mlekare Master Milk i PK Zlatibor.Tokom sastanaka sa ruskim i domaćim zvaničnicima,stekli smo utisak da nam je za dalji prodor na rusko tržišteneophodna pomoć države i njenih institucija. Smatramoda bi od velike koristi bilo pokretanje projekta nanacionalnom nivou kojim bi država pomogla Privrednojkomori, a time i domaćim kompanijama. Tako bi već započetiprojekti dobili status jednog globalnog nacionalnogprojekta, koji bi za cilj imao sticanje što bolje pozicijeu pregovorima i saradnji sa ruskim partnerima. Uočilismo da se na rusko tržište bolje probijaju države kojeimaju zajednički nastup i podršku svoje vlade a samimtim bogatiju paletu proizvoda koji mogu biti plasiranina rusko tržište. Od velike koristi bilo bi i funkcionisanjenekog distributivnog centra u Ruskoj Federaciji iz kog bise na brz i efikasan način distribuirali domaći proizvodi.„Želimo da zahvalimo našem dugogodišnjem partneru,Privrednoj komori Srbije, na profesionalnojpomoći i timskom nastupu, kao i svom osoblju komorena čelu sa predsednikom Milošem Bugarinom.Smatramo da jedino sinergijom možemo pomoći našojprivredi da zabeleži pomake koji su možda malina globalnom nivou, ali veoma bitni i korisni za razvojdomaćih preduzeća”, rekao je Cvetić.Kako nam svaki novi sajam donosi više iskustva, poboljšavaodnos sa kupcima i poslovanje na lokalnomi svetskom tržištu, tako je i ovaj nastup obogatio našposlovni portfolio. Uz pomoć korisnih aktuelnih informacijakoje smo prikupili za vreme izlaganja nasajmu PRODEXPO radićemo na povećanju izvoza iprilagođavanju asortimana kako bismo zadovoljilipotrebe potrošača na ruskom tržištu.Polimark Food Industry (PFI) je učestvovao prvi putna „Prodekspu” u Moskvi i možemo reći da smo zadovoljniostvarenim kontaktima, posećenošću našegštanda, organizacijom izlagača i sveukupnom slikomkoju smo kao kompanija ostavili na ovome sajmu.Izuzetno smo zadovoljni saradnjom i podrškom Privrednekomore Srbije, kaže menadžer prodaje i razvojaposlovanja Darko Mlačić. Smatramo da je vrlokorisno izlaganje na ovakvim sajmovima jer se stičeprilika da se uspostavi kontakt sa potencijalnim uvoznicima,distributerima, logističkim partnerima, vlasnicimamaloprodajnih lanaca i promovišu proizvodi.Firma „Kozmetik plus doo” prvi put je učestvovalana sajmu „Prodexpo”, naša očekivanja su pozitivna,kao i reakcije kupaca na naše proizvode. Smatramoda je nastup na sajmovima za kompanije poput našeizuzetno bitan, jer na taj način otvaramo mogućnostza proširenje tržišta, navodi Bojan Mitić iz uvoznoizvoznogodeljenja.Vladan Krstin, izvršni direktor za kontrolu poslovanjaFTD Ribarstvo DOO iz bačkog Jarka kaže da je zadovoljanučešće na sajmu Prodekspo i naglašava daje kompanija zainteresovana za sve aktivnosti PKS uvezi sa organizovanim nastupom na sajamskim manifestacijau inostranstvu i studijska putovanja privrednikaiz Srbije, posebno na sajmove prehrambeneindustrije, koje organizuje PKS. Takođe, zainteresovanismo i za sve skupove, seminare i edukacije kojeorganizujete u zemlji u vezi sa izvozom proizvoda izSrbije, posebno skupove na kojima prisustvuju predstavniciPKS u inostranstvu koje organizujete u Srbiji,svi skupovi na kojim prisustvuju inokompanije iprivredni predstavnici ambasada.Kompanija Banini već drugu godinu zaredom učestvujena sajmu Prodekspo i veoma smo zadovoljniovogodišnjim nastupom, kaže Željko Konjik, komercijalnidirektor kompanije. Saradnje sa Privrednomkomorom Srbije iz godine u godinu sve je boljai ovim putem se zahvaljujemo ljudima koji su organizovalinastup na sajmu ove godine. Shodno finansijskimmogućnostima, PKS je uložila maksimalannapor da sam nastup bude sto je moguće bolji. Smatramoda je Veoma korisno nastupati na ovakvimmanifestacijama jer se otvaraju velike mogućnosti zauspešan prodor na nova tržišta.www.pks.rs

sajmovi35broj 7635. Međunarodni sajam turizma u BeograduKultura, promotivna tema turizmaNa Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, koji je od 21. do 24.februara na Beogradskom sajmu održan po 35. put, predstavilo se oko1.000 izlagača iz 46 zemaljaNa ceremoniji otvaranja 35. Međunarodnogsajam turizma,ministar kulture Bratislav Petkovićje poručio da je Srbija, kao zemljasa bogatim kulturnim nasleđem,jedna od najprivlačnijih turističkihdestinacija u Evropi.„Kulturno nasleđe u Srbiji seže odosvita civilizacije, kakav su Lepenskivir i Vinča, preko rimske civilizacije,o čemu svedoče Sirmijum,Viminacijum i Medijana, pa prekosrpsko-vizantijskog srednjeg vekai ondašnjih manastira dolazimo domonumentalnih novovekovnih fortifikacija,kao što su Kalemegdani Petrovaradinska tvrđava. Dakle,svi ti spomenici kulture utkani suu našu tradiciju i čine nas narodombogate kulture”, rekao je Petković.On je istakao da je 2013. godina uznaku obeležavanja jubileja 1.700godina od donošenja Milanskogedikta i tim povodom u Srbiji će bitiorganizovane brojne aktivnosti, ajedna od njih biće na Međunarodnomsajmu turizma. Sajam turizmau Beogradu, najveći u JugoistočnojEvropi, pomoći će, kako je rekao,,boljem pozicioniranju Srbije u ekonomskomi kulturnom smislu’’.Nemačka, zemlja partnerPredsednik Evropske asocijacijeturističkih agencija Boris Žgombakazao je da je turizam značajna privrednagrana, koja u zemljama EUučestvuje sa udelom od pet do 25odsto u bruto domaćem proizvodui godišnje ostvaruje promet više od350 milijardi evra.Državni sekretar za turizam u Ministarstvufinansija i privrede GoranPetković je rekao da je Nemačka,koja je partner ovogodišnjegSajma turizma u Beogradu, odabralakulturu kao svoju promotivnutemu 2013, što se uklapa u turističkuponudu Srbije u ovoj godini.On je i dodao da na ovogodišnjemSajmu turizma prvi put učestvujeKuba.Otvaranju Sajma prisustvovali sui predstavnici Turističke organizacijeNemačke, koja je ovogodišnjadržava gost na Sajmu, i članovidiplomatskog kora. Nemačka, kaozemlja-partner Srbije na Beogradskomsajmu turizma, predstavilaje ponudu u oblasti kulturnog turizma,rekla je direktorka Nemačketurističke organizacije (DZT)Petra Hedorfer. Ona je na prijemuu Skupštini Grada Beograda, kojusu Nemačka turistička organizacijai Turistička organizacija Srbije(TOS) organizovali povodom Sajmaturizma, rekla da je to u skladusa strategijom predstavljanjaturističkih potencijala Nemačke natržištu Jugoistočne Evrope. Nakonotvaranja sajma potpredsedniciPrivredne komore Srbije SlobodanSamardžić, Mihailo Vesović i SašaVlaisavljević razgovarali su sa posetiocimana štandu PKS. Domaćinveoma posećenog štanda srpskeasocijacije privrede, gde su bili ipredstavnici komora iz regiona, jesekretar Udruženja za turizam PKSDragana Šabić.U okviru ove sajamske manifestacijeodržava se i deseti Međunarodnisajam hotelsko ugostiteljskeopreme Horeka, osmi Sajam suvenira,,Posetite Srbiju’’ i četvrti Me-www.pks.rs

oj 7636sajmoviđunarodni sajam vina Beovajn. Sajamvina ima naglasak na promocijivinskog turizma i deset putevavina u Srbiji. U hali dva Beogradskogsajma turizma posetioci suimali priliku da upoznaju više od140 izlagača iz ove oblasti, od kojih50 iz inostranstva. Ove godine poprvi put vinarima su se pridružili iproizvođači rakija.Jugoistočna Evropa,jedinstvena destinacijaOsim svog štanda, Privredna komoraSrbije na ovogodišnjem sajmuorganizovala je konferencijuza novinare i okrugli sto, na kojimasu se učestvovali predstavnicikomora zaduženi za turizam izzemalja regiona Jugoistočne Evrope.Tema razgovora predstavnikaSrbije, Republike Srpske, CrneGore, Bosne i Hercegovine, Makedonijei Hrvatske bila je inicijativada se prvi put napravi jedinstvenituristički proizvod, zasnovan naposebnostima svake od zemalja,atraktivan da privuče posetioce izčitavog sveta.Privredne komore zemalja regionaprvi put su zajednički nastupilena sajmu i to je prvi korak kastvaranju i realizaciji turističkogprograma prema trećim tržištima,rekla je sekretarka Udruženja zaturizam i ugostiteljstvo Privrednekomore Srbije Dragana Šabić.Spajanje turističkih atrakcija zemaljaBalkana u jedinstveni proizvodje najbolji način da se privukuturisti iz Zapadne Evrope,Rusije i Dalekog Istoka, dodala jeDragana Šabić.Hrvatski turizam u 2012. godiniostvario je oko 7 milijardi evra,navela je direktorka Sektora za turizamHrvatske gospodarske komoreLeila Krešić Jurić, I navelada će u strategiji do 2020. nautički,zdravstveni i kulturni turizam bitiprioriteti, a u pogledu načina predstavljanja– tematizovanje turističkeponude.www.pks.rs

sajmovi37broj 76Predstavnici komora Jugoistočne Evrope zajedno na stvaranju jedinstvenog turističkog proizvodaPrema njenim rečima, nakon stupanjaHrvatske u Evropsku uniju, 1.jula 2013. godine, ona će biti samojoš snažniji partner svim državamau regionu na planu osmišljavanja irealizacije projekata Evropske unije.Predsednica Odbora za turizami ugostiteljstvo PK MakedonijeSnežana Jovanovska –Trajkovskismatra da je stranim turistimapotreban jedan novi, brendiranproizvod, a to je upravo turističkaponuda zemalja JI Evrope. Ona jenavela da u Makedoniji državauvodi subvencije i radi na smanjenjuporeskih opterećenja u turizmui ugostiteljstvu.Promocija Balkanapo ugledu na IstruZajednička turistička ponuda bilabi brendirana, uz podršku fondovaEvropske unije, istaknuto je Ina okruglom stolu „Jugoistočniregion – evropski korak”, na komesu učesnici pokrenuli inicijativuda se formira radna grupa zastvaranje zajedničkog turističkogproizvoda koji će predstaviti JugoistočnuEvropu kao jedinstvenudestinaciju. Zoran Novaković izUdruženja za turizam i ugostiteljstvoPKS podsetio je na sastanakkoji je nedavno održan u Tirani uorganizaciji GIZ, gde je dogovorenoda je saradnja sedam komoranajbolja forma da se realizuje projekatpredstavljanja JugoistočneEvrope kao nove neotkrivene destinacijei da se to ponudi turističkomtržištu.Dragana Šabić je podsetila da suzemlje prisutne na okruglom stoluzajedno u organizaciji CEFTA, stim što Hrvatska od 1. jula postajepunopravna članica EU. Hrvatskamože da odigra istu ulogu u odnosuna druge CEFTA zemlje kao štoje Slovenija u odnosu na Hrvatsku,složili su se učesnici okruglog stola.Predstavnici hrvatskih privrednihkomora predstavili su turističkiproizvod vezan za Istru, koji jenastao od niza manifestacija, kojespajaju istoriju, kulturu, agencije,udruženja glumaca, turističke organizacije.Manifestacije koje otkrivajuduh Istre su turistički proizvodkoji se odvija na devet lokacija, apredstavlja interaktivne događajezanimljive za najširu strukturuturista, sa prosečnim trajanjem odoko dva ipo sata. Na sličan načinmože i treba da se osmisli turističkiproizvod Jugoistočne Evrope, takoda bude zanimljiv, a da predstavikulturno nasleđe I identitet svakeod balkanskih zemalja. Hrvatska jespremna da stečena iskustva podelisa susedima i da sarađuje i nakonulaska u EU.Mirko Bošković, sekretar Udruženjaza ugostiteljstvo i turizamiz komore Bosne i Hercegovinepodsetio je da je turizam uvek bioprvi koji je gradio mostove. U tomzajedničkom projektu BiH ima štada ponudi, rekao je Bošković i istakaoMeđugorje, kao centar evropskogreligijskog turizma, a najavioje i održavanje Olimpijade mladih2017. u Sarajevu, u objektima i naplaninama na kojima je nekadaodržana Zimska olimpijada. Boškovićje govorio i o drugim neiskorišćenimpotencijalima „zemlje uobliku srca”.Biser zimske turističke ponudeRepublike Srpske je Jahorina, apomenut je i projekat produženjaŠarganske osmice do Višegrada iizgradnja Andrićgrada, koja je utoku.Sanja Marković, sekretar Odboraza turizam Privredne komoreCrne Gore predstavila je kako dobredosadašnje rezultate turizmau Crnoj Gori, tako i planove zanjegovo unapređenje, sadržane ustrategiji razvoja do 2020. godine,ističući novu marinu kao mogućucentralnu tačku za posetioce, kao ičinjenicu da se u toj zemlji turistamože u istom danu i skijati i kupatina moruB.G.-N.M.-M.S.www.pks.rs

oj 7638industrijaZajednička sednica tri odbora udruženjaPodržati strateške industrijske graneDržava nema program pomoći prerađivačkoj industriji, i to onoj sa višimfazama prerade, rekla je potpredsednika PKS Vidosava Džagić nadrugoj zajedničkoj sednici tri odbora udruženja PKSNa drugoj zajedničkoj sednicatri odbora udruženja PKS(Odbor Udruženja rudnika metala,crne i obojene metalurgije, OdborUdruženja za hemijsku, farmaceutsku,gumarsku industriju i industrijunemetala i Odbor Udruženjaza metalsku i elektro industrijuPKS), kojoj su 21. decembra 2012.prisustvovali i predstavnici resornihministarstava, potpredsednicaPKS Vidosava Džagić iznela jeaktuelna privredna kretanja u ovojgodini sa projekcijama za 2013. inaredne godine. Ona je istakla da jeovo bila najlošija godina po prilivustranih investicija, bez kojih nemarealnog rasta BDP. U fiskalnoj strategijiVlade predviđa se u narednomperiodu rast investicija, ali sene navodi kako i odakle će one bitiprivučene. Bez programa državnepomoći industriji nema ni rastaizvoza ni smanjenja deficita. Industrijaobezbeđuje 90 odsto izvoza, imada je uvozno zavisna, ostvarujei 80 odsto uvoza, bez industrijenema povećanja izvoza. Uz to, za2015. predviđa se i pad domaćetražnje, a na tržištima u okruženju,koja su naša glavna izvozna tržišta,predviđa se minimalan rast. „Zatoje neophodno da tražimo nova tržišta”,istakla je Vidosava DžagićPotpredsednica PKS je ukazalana probleme visine kamata novihzaduživanja i devizni rizika, a pomenulaje i najavljenu prodaju Galenike.Privrednici okupljeni u tri odboraudruženja PKS izneli su brojneprobleme, naročito vezane za noviZakon o rudarstvu i geološkimistraživanjima, kojim se ne podstičugeološka istraživanja, a Srbija jeu tom smislu neistražena, sa izuzetkomkosovskog, kostolačkogi kolubarskog basena. Navedenasu i druga ometanja geološkihistraživanja, kakva su vezana zaistraživanje nikla i bora u Srbiji.Privrednici su od države zatražilikreditiranje obrtnih sredstava,a posebno su naglašeni probleminaših konzorcijuma koji nemajuadekvatne reference da samostalnokonkurišu na tenderima, mada kasnijekao podizvođači i izvođači zamale pare obavljaju veći deo posla.Privrednici su ukazali na činjenicuda poslove vredne preko 100 milionaevra dobijaju firme koje u Srbijiimaju desetak zaposlenih.Nakon završetka zajedničke sednice,usledile su pojedinačne sednicesva tri udruženja. Treća proširenasednica Odbora Udruženja rudnikametala, crne i obojene metalurgijePrivredne komore Srbije,konstatovala je da indeks industrijskeproizvodnje u Srbiji u periodu2008-2012. ima alarmantan trend.Industrijska proizvodnja u periodujanuar – septembar 2012. u odnosuna isti period prošle godine, manjaje za 3,8 odsto, dok u septembruove godine u odnosu na istimesec prethodne sektor rudarstvabeleži pad od 11,4 odsto, sektorsnabdevanja električnom energijom,gasom, parom i klimatizacijabeleži pad od 8,7 odsto, a sektorprerađivačka industrija pad od 5,9odsto. Na sednici je istaknuto i dasvojinska transformacija ŽelezareSmederevo, koja je u toku, tek tre-www.pks.rs

industrijaba da pokaže rezultate. U RTB Bor,kao i u drugim rudnicima obojenemetalurgije, proizvodnja je stabilizovana.Na Četvrtoj sednici Odbora Udruženjaza hemijsku, farmaceutsku,gumarsku industriju i industrijunemetala Privredne komore Srbije,privrednici su konstatovali dau ovom sektoru, posmatrano pooblastima, najveći rast od oko 30odsto ove godine beleži proizvodnjaproizvoda od plastike, sledi rastu proizvodnji boja i lakova, ostalihhemijskih proizvoda, zatim sapuna,deterdženata i sredstava za čišćenje,te rast od 4 odsto proizvodnjepesticida i drugih hemikalija zapoljoprivredu. Najveći pad od 37,4odsto beleži proizvodnja osnovnihhemikalija, veštačkih đubriva,proizvodnja osnovnih farmaceutskihproizvoda, kao i proizvodnjavatrostalnih proizvoda, stakla iproizvoda od stakla. Privrednicisu istakli da uzrok najvećeg padaproizvodnje kod farmaceutske industrijetreba tražiti u nerešenompitanju izmirivanja dugova državeprema proizvođačima lekova, limitiranimcenama i nerealnom kursupo kome se određuju cene.Metalska i elektro industrija sa5082 aktivna privredna društvačini 5,47 odsto ukupnog broja privrednihdruštava u Srbiji, a sa preko100 000 radnika čini 10,48 odstozaposlenih u Srbiji, rečeno je naŠestoj sednica Odbora Udruženjaza metalsku i elektro industriju Privrednekomore Srbije. Od ukupnegodišnje proizvodnje preko 40 odstose plasira na inostrana tržišta, au 2011. izvoz je iznosio 2,66 milijardidolara, što je činilo 23 odsto ukupnogsrpskog izvoza. To ukazujeda uprkos teškoćama, metalska ielektroindustrija predstavljaju značajanindustrijski sektor. Članoviodbora udruženja formulisali su ipredložili mere za podršku razvojastrateških industrijskih granaM.S.39broj 76Predlog izmene zakonaVideo nadzor za„ne brže od života“PKS je uputila Ministarstvu unutrašnjih poslovaSrbije predlog u vezi sa izmenama Zakonao obaveznom osiguranju u saobraćaju, kako bise u narednom periodu svi važniji putni pravciobezbedili opremom koja omogućava uvođenjevideo nadzora, što bi dugoročno usloviloviši nivo bezbednosti saobraćajaPrivredna komora Srbije u skladusa svojom ulogom i nadležnostima,kontinuirano prati sistemskiokvir za osiguranje, kao i aktuelnadešavanja i trendove na tržištuosiguranja. Odredbama Zakona oobaveznom osiguranju u saobraćajuiz 2009. godine, propisano je daće društva za osiguranje izdvajati uroku od pet godina 1,2 odsto brutopremije osiguranja od auto-odgovornostikao deo preventive, što jetrebalo da bude stabilan priliv sredstavaza uvođenje video nadzora nasvim putevima Srbije. To je učinjenona predlog Privredne komoreSrbije i Ministarstva unutrašnjihposlova. Međutim, propisani periodod pet godina u kome se sredstvaiz premije osiguranja od autoodgovornostiizdvajaju na posebanračun za uvođenje i unapređenje sistemavideo nadzora na putevima,nije dovoljan da se svi važniji putnipravci obezbede savremenom opremomza video nadzor. Zato je PKSuputila Ministarstvu unutrašnjihposlova Srbije predlog za izmeneZakona o obaveznom osiguranju usaobraćaju. Predloženom izmenombi se ne samo u roku od pet godina,već trajno obezbeđivala sredstvaza uvođenje video nadzora kakona „crnim tačkama“, tako i na širojmreži puteva, što bi omogućilokontinuiranu kontrolu i smanjenjebroja saobraćajnih nesreća u Srbiji.Samo po osnovu doprinosa za preventivu,stvaraju se uslovi za usmerenokorišćenje sredstava u visiniod dva miliona evra godišnje.37 468 saobraćajnih nesreća2012. u SrbijiPodaci iz crne hronike na putevimau Srbiji i svetu su nemilosrdni.U našoj zemlji je 2012. godine biloukupno 37 468 saobraćajnih nesreća,u kojima je poginulo 663 lica.Povređeno je 18 324 ljudi, od čega3540 sa težim, a 14 784 sa lakšimpovredama. Protekle tri decenijeu 1,3 miliona saobraćajnih nesrećastradalo više od 40 000 ljudi i povređenoje 500 000 lica. Od nastankaprvog vozila 1763. do 1997. godine,na planeti je u saobraćaju poginulooko 20 miliona ljudi, a 15 milionazadobilo je stopostotni invaliditet.Prema najnovijim pokazateljimakoje su objavile Ujedinjene nacije, usvetu godišnje u saobraćajnim nesrećamapogine 1,2 miliona, a lakše iteže se povredi oko 50 miliona ljudi.Svetska zdravstvena organizacijanavodi da su troškovi lečenja povređenihu saobraćajnim nesrećamaoko 400 milijardi dolara. U VelikojBritaniji su kamere za praćenje brzinemotornih vozila postavljene našest hiljada mesta i pokazale su sewww.pks.rs

oj 7640osiguranjevisoko delotvornim. Broj prekršilacabrzine smanjen je za 31 odsto,broj poginulih i teško povređenih za42 procenta, uhvaćeno je dva milionanesavesnih vozača i naplaćeno106 miliona funti kazni. Beogradskeraskrsnice dobile su pre godinudana 14 kamera, koje na žalost nepripadaju najsavremenijim tehnologijama.Našim ulicama, bulevarimai putevima potreban je video nadzorsa kamerama koje rade sinhronizovano,izračunavajući prosečnubrzinu na određenoj deonici puta.Dostavljanje uplatnica vozačimakoji su snimljeni u prekršaju trebalobi da bude uvezano sa delovanjemautomobila presretača i podržanoračunarskim programom, koji biobjedinio podatke o svim prekršajimai kaznama. Visoke kazne nisucilj, ali su neophodno sredstvo kojeprimenjuju sve razvijene evropske isvetske države. Dovoljan je primeriz Crne Gore, gde je strogim kaznamauveden red i stvorena visokasaobraćajna kultura, pa i srpski vozačikada putuju na letovanje pažljivijei sporije voze, pomno pratećiznake o ograničenju brzine, što nečine revnosno na domaćim putevima.Video nadzor postoji upravozbog smanjenja broja saobraćajnihnesreća, a interes države je da odgovornostsa sebe prenese na pojedincekoji se neodgovorno ponašajuu saobraćaju. Bahati vozači morajuda plate skupu cenu svog ponašanja.Oni, a time i njihove porodice,moraju da izmire visoke kazne zaučinjene prekršaje, kako bi dok suza volanom dva puta razmislili prenego što papučicu gasa pritisnu „dodaske“, čime ugrožavaju i životedrugih učesnika u saobraćaju, ali isvoju bezbednost na putevima.Izdvajanje doprinosaza preventivuDr Slobodan Samardžić, potpredsednikPrivredna komore Srbije, naglašavada uvođenje trajne obavezedruštvima za osiguranje da izdvajajudoprinos za preventivu, ne dovodiu pitanje ekonomsku rentabilnostprodaje polisa obaveznog osiguranjaod auto-odgovornosti, jer će fondoviosiguravača biti zaštićeni krozsmanjenje broja i obima šteta. Interesosiguravajućih društava je danjihovo učešće u finansiranju sistemadaljinskog nadzora na putevimaSrbije, kroz izdvajanje doprinosa zapreventivu, predstavlja osnov zanjihovo pravo da stalno koriste deopodataka iz Jedinstvene baze MUPao učinjenim prekršajima. Objedinjavanjetih podataka u Udruženjuosiguravača Srbije sa podacima uokviru jedinstvene baze podatakaza primenu sistema popusta savesnimvozačima i dodatnih plaćanjaza one nepažljive, doprinelo bi unapređenjukriterijuma u rangiranjuosiguranika za premiju osiguranjaod auto- odgovornosti. Osiguravačibi imali mogućnost, ali i obavezuda adekvatno individualizuju iodmere visinu premije obaveznogosiguranja, koristeći ne samo podatkeo saobraćajnim nezgodama kojesu prijavljene, već i o svim drugimsaobraćajnim prekršajima zabeleženimu sistemu video nadzora. Toje pre svega usmereno prema onimučesnicima u saobraćaju koji vozeobesno i agresivno, uz velika prekoračenjabrzine, preticanje na punojliniji, ne poštuju pravo prvenstvaprolaza, ili ugrožavaju pešake napešačkim prelazima.Odbor za bankarstvo i osiguranjePKS raspolaže podacima da u Srbijiposluje 28 osiguravajućih, odnosnoreosiguravajućih društava u kojimaradi 11 400 zaposlenih. Na našemtržištu osiguranja posluje i 19 banaka,oko 80 drugih pravnih lica, 107preduzetnika i 13 850 pojedinaca sadozvolama za zastupanje i posredovanjeu osiguranju. Ipak, imajući uvidu opšti interes uvođenja i stalnogunapređenja video nadzora na putevima,potrebno je da država uspostavii zadrži odgovarajuću kontroluu oblasti raspodele sredstava preventive.Uvođenje savremenog videonadzora dugoročno bi obezbediloviši nivo sigurnosti u saobraćajui zato je neophodna čvrsta saradnjadruštava za osiguranje, MUP-a, naučnihustanova i preduzeća za održavanjeputeva u rešavanju kakoovog problema, tako i ukupne bezbednostina putevima u SrbijiMilan Nedićwww.pks.rs

osiguranje41Predlog VladiPoslovi saosiguranjaSrbije i Republike Srpskebroj 76Prepoznajući interes za unapređenje saradnje i uzajamnog otvaranjatržišta za usluge, PKS je predložila da se dopunama Sporazuma ouspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa, uvede liberalizacijasaosiguranja između osiguravajućih društava Srbije i Republike Srpskeželji da se unapredi privrednasaradnja Srbije i RepublikeUSrpske, Privredna komora Srbijepredložila je Vladi Srbije da seusvoji aneks Sporazuma o uspostavljanjuspecijalnih paralelnihodnosa Srbije i RS, koji bi trebaloda podstakne liberalizaciju našihtržišta u sektoru osiguranja.Ovaj predlog u skladu je sa inicijativomMeđukomorske CEFTAradne grupe za osiguranje, koja jepokrenuta početkom 2011. godine.Naime, Forum privrednih komoraCEFTA regiona usvojio je inicijativuda se formira Međukomorska CEF-TA radna grupa za osiguranje, jerje ocenjeno da se razmenom rizikakroz saosiguranje može značajnofinansijski ojačati delatnost osiguranja.Ukupna premija u CEFTA regionuje oko 2,3 milijarde evra, pa bičak i skroman deo saosiguranja biood velike koristi članicama CEFTE.Na ovaj način, novac bi se zadržao udržavama regiona, što za posledicuima i manje davanja sredstava krozreosiguranje izvan teritorije CEFTE.Dr Slobodan Samardžić, potpredsednikPKS, ističe međutim, da jedonošenje i usaglašavanje odlukesvih regulatornih tela CEFTEspor i glomazan proces, koji Srbijai Republika Srpska ne moraju dačekaju kako bi uveli nove poslovesaosiguranja između svojih osiguravajućihdruštava. Dopunu Sporazumao uspostavljanju specijalnihparalelnih odnosa koji je predložilaPKS, podržale su vodeće osiguravajućekuće i relevantna stručnatela u Srbiji i Republici Srpskoj.Potpredsednik PKS ukazuje da jeu Nemačkoj tri četvrtine požarnihosiguranja u saosiguranju, a u Srbijinije ni jedan procenat.Saosiguranje bi se primenjivalona neživotna osiguranja, osim nazdravstveno osiguranje, osiguranjeod nezgode, putno osiguranje iosiguranje troškova pravne zaštite.Međusobna raspodela rizika izmeđudva ili više osiguravača bila biuređena posebnim ugovorom o zajedničkomnošenju i raspodeli togrizika za isti vremenski period, s timda je jedan od njih vodeći osiguravač,koji posluje na teritoriji na kojojse nalazi i sedište osiguranika. Vodećiosiguravač se u slučaju isplateštete za osigurani rizik regresirakod ostalih saosiguravača sa kojimaima ugovor o saosiguranju, a saosiguravačisnose moguću nastaluštetu u srazmeri sa svojim udelimau svoti osiguranja. U cilju očuvanjastabilnosti nacionalnih tržišta osiguranja,planirana je i stalna saradnjanadzornih organa u osiguranju, adirektna novčana korist za Srbiju iRepubliku Srpsku bila bi izuzetnoznačajna za naše prilike.Interes obe privrede je da se potpisivanjemaneksa Sporazuma o uspostavljanjuspecijalnih paralelnihodnosa, stvori ambijent za noveposlove saosiguranja između osiguravajućihdruštava Srbije i RepublikeSrpske, a stvar poslovne politikesvakog pojedinačnog društva zaosiguranje je da li će da iskoristi ovumogućnost ili neMilan Nedićwww.pks.rs

oj 7642bankarstvoKreditna aktivnost banakaVisoko učešće kredita u kašnjenjuZa smanjenje udela problematičnih kredita potrebne su izmene propisakoje bi omogućile restrukturiranje, otpis i prenos potraživanja, rečenoje na sednici Odbora za bankarstvo i osiguranje PKSPrivredna komora Srbije će aktivnijepromovisati Zakon o sporazumnomfinansijskom restrukturiranjuprivrednih društava i u saradnjisa Narodnom bankom Srbije razvitiprogram obuke za sporazumno finansijskorestrukturiranje za privrednadruštva, rečeno je na sedniciOdbora za bankarstvo i osiguranjePKS, održanoj 24. decembra 2012. UPredlogu mera i aktivnosti navodise i da visoko učešće problematičnihkredita predstavlja sistemski, a neproblem pojedinačnih banaka.„Neophodno je da banke buduproaktivne u primeni ovog zakona,koji im omogućava da uđu u sporazumnofinansijsko restrukturiranjedužnika pre pokretanja stečajnogpostupka, i na taj način stvoreuslove za održanje njegovog poslovanja”,rekla je Branislava Žunjić,sekretar Odbora za bankarstvo iosiguranje PKS, i dodala da sadataj postupak uglavnom pokrećudužnici u predstečajnom procesu.Predsednik izvršnog odbora HipoAlpe Adria Banke – Beograd VladimirČupić, koji je i predsednik Odboraza bankarstvo i osiguranje PKS, rekaoje da je u proteklih godinu danasmanjena kapitalna adekvatnost banakaali da je na zadovoljavajućemnivou i da je sistem siguran. „Međutim,ona se opasno približava zoniispod 14,5 odsto, kada se ne moguisplaćivati dividende, a razlog tomesu loši krediti i loši mehanizmi čišćenja”,istakao je Čupić. „Kapitalnaadekvatnost banaka je razlomak; dabi se ona povećala, potrebno je ili povećatikapital, ili smanjiti rizičnu aktivu”,zaključio je predsednik Odbora.Od početka krize 2008. godine dodanas značajno je povećan nivoproblematičnih kredita u kašnjenju,ukazali su članovi Odbora. Ukupnibruto krediti u docnji dužoj od 90dana, prema podacima NBS, povećanisu sa 131 milijardu dinara kolikosu iznosili krajem 2008. godinena 399,5 milijardi dinara na krajuseptembra 2012. godine. Od 2008.godine ukupni problematični kreditisu konstantno rasli, aod januara do septembra2012. godine su, uapsolutnom iznosu,povećani za 56,8milijardi dinaraili 16,6 odsto uodnosu na krajdecembra 2011.godine. Najvišeproblematičnih kredita u septembrubilo je u privredi 236,5 milijardi dinaraili 59 odsto.„I pored toga, bankarski sektor uSrbiji je stabilan, izazovi postoje, ajedan od njih je upravo nivo problematičnihkredita koji je u oktobruiznosio 18,8 odsto u ukupno odobrenimkreditima”, izjavila je BojanaMilović iz Narodne banke Srbije(NBS) na sednici Odbora u PKS. Onaje takođe zatražila od predstavnikabankarskog sektora u Srbiji da izađusa projekcijom rezultata zahtevanihzakonskih izmena, pre svega u vezisa tim da li će te izmene dovesti dosmanjenja kamata na kredite privredii povećanja privredna aktivnosti uSrbiji. Ona je podsetila da nivo lošihkredita kod stanovništva iznosi samoosam odsto zbog stroge regulative,koja doprinosi očuvanju finansijskestabilnost, zbog čega je potrebno bitioprezan sa relaksacijom regulativekod kreditiranja privrede.Na sednici je istaknuto da će se smanjitirizik rasta problematičnih kreditakada se ostvari rast bruto domaćegproizvoda, privredne aktivnosti i zaposlenosti.Ukazano je, takođe, da jebitno ostvariti povećanje likvidnostidržave koja bi se „prelila” na realnisektor. Istovremeno sa povećanjemapsolutnih iznosa problematičnihkredita, povećavano je i njihovo učešćeu ukupno odobrenim kreditima.Ovo učešće je iznosilo 11,3 odsto nakraju 2008. godine, 15,7 odsto nakraju 2009. godine, 16,9 odsto krajem2010. godine, 19,2 odsto na kraju2011. godine i 19,9 odsto na krajuseptembra 2012. godineMirjana Stefanovićwww.pks.rs

aktuelno43broj 76Međuresorna Radna grupa za sivu ekonomijuPrivrednici za red na tržištuBolja zakonska regulativa, promene u organizaciji inspekcijskih službii bolja informisanost nadležnih i zainteresovanih su tri pravca borbeprotiv sive ekonomijeMeđuresorna Radna grupaza sivu ekonomiju, koja jekrajem godine osnovana u okviruUdruženja za trgovinu Privrednekomore Srbije, razmatrala je pojavneoblike sive ekonomije, na kojesu ukazali privrednici.Međuresorna Radna grupa za sivuekonomiju formirana je od privrednika,predstavnika ministarstava,lokalne samouprave, carinei nevladinog sektora, sa nameromda se kontinuirano prate pojavnioblici sive ekonomije, pokreću inicijativei predlažu konkretne mereza njeno suzbijanje.Predsednik Radne grupe MilošJelić, ukazao je da su tri osnovnapravca u rada Radne grupe: izmenepostojeće zakonske regulative,promene u organizaciji inspekcijskihslužbi i edukacija i informisanostsvih relevantnih, nadležnih izainteresovanih činilaca.Predsednik Grupacije posrednikau prometu nepokretnosti DamirBorić, zatražio je od Radne grupepodršku za inicijativu koju je pokrenulata Grupacija, da se ubrzaprocedura za donošenje Zakonao posredovanju u prometu nepokretnosti.Nepostojanje adekvatnezakonske regulative uzrok je neuređenostitržišta nekretnina u Srbiji.I pre krize, smatraju članovi oveGrupacije, učešće sive ekonomijedosezalo je do 50 odsto ukupnogprometa, a preduzeća koja poslujulegalno bila su posebno izloženanelojalnoj konkurenciji posrednikau prometu nepokretnosti koji radenelegalno. Takođe, oko 70 odstoradne snage u ovoj oblasti je radiloneprijavljeno, a tokom krize ta se situacijasamo pogoršala. Od početkakrize, siva ekonomija u ovoj oblastipovećala je svoj udeo na tržištu na80 odsto, rad legalnih posrednika jepostao nemoguć, a kvalitet uslugaje dodatno opao, ukazuje Borić. Dabi se napravio pomak u suzbijanjusive ekonomije u ovoj oblasti, predlozičlanova Grupacije uvršteni suu plan rada Radne grupe, a dogovorenoje održavanje sastanka uMinistarstvu spoljne, unutrašnje trgovinei telekomunikacija, na komeće se zatražiti ubrzanje postupkadonošenja Zakona o posredovanjuu prometu nepokretnosti. U forminacrta, taj zakon je prošao javnu raspravuu Privrednoj komori Srbije,ali već duže vreme stoji u matičnomministarstvu.Dušan Vasiljević, predstavnikUSAID, nevladine organizacijekoja se priključila Radnoj grupi zasivu ekonomiju, najavio je sveobuhvatnustudiju o sivoj ekonomiji iprojekat celovite reforme inspekcijskihslužbi sa izradom novog krovnogzakona koji će se odnositi nasve inspekcijske organe.Zamenik predsednika Grupacijeposrednika u prometu nepokretnostiNenad Đorđević, ukazao je i naproblem nedostatka kontrole i nadzoraoglasnog prostora, posebnointernet oglašavanja, što je po Zakonuo oglašavanju u nadležnostitržišne inspekcije. Grupacija je ponudilasoftversku platformu, kojaje jeftina i u praksi proverena, zapraćenje i nadzor internet oglašavanja,a može se efikasno konver-www.pks.rs

oj 7644saobraćajtovati za potrebe tržišne inspekcije.Radna grupa za sivu ekonomijurazmatrala je i informaciju predsednikaGrupacije trgovaca čvrstimgorivom Milana Paunovićao sastanku u Ministarstvu spoljnei unutrašnje trgovine i telekomunikacija.Grupacija insistira na donošenjuPravilnika o minimalnimtehničkim uslovima za obavljanjedelatnosti prometa čvrstih gorivana malo,a na osnovu člana 31. Zakonao trgovini.Ukazano je, takođe i na nove oblikenedozvoljene trgovine u vidu neregistrovanihprodavnica robe širokepotrošnje i prehrambenih proizvodana teritoriji grada Subotice, kojapoprima alarmantne razmere.Međuresorna radna grupa za sivuekonomiju pri Udruženju za trgovinuPKS je otvorenog tipa,a proširena je i predstavnicimaministarstava,Uprave carina, MUP-a Srbije, Gradskog sekretarijata zainspekcijske poslove, i drugih nadležnihi zainteresovanih subjekata.Sekretar Udruženja za trgovinuPKS mr Gordana Hašimbegovićsublimirala je predloge dobijeneod strane članova radne grupe.Predloženo je da se formira Upravaza inspekcijske poslove u ciljuujedinjavanja svih inspekcijskihslužbi (sada postoje 34 inspekcijeu 14 nadležnih ministarstava), dase zainteresovanim ministarstvimaponudi edukacija inspektora,da se pojača kontrola na graničnimprelazima sa RepublikomRumunijom, Bugarskom i Mađarskom,kao i da se obrati posebnapažnja na neuralgične tačke, kaošto je Raška oblast. Takođe je iznetpredlog da se što hitnije doneseZakon o posredovanju u prometunepokretnosti, predlog za kontroluprimene i poštovanja Zakona ojavnom oglašavanju, kao i Predlogza kontrolu legalnosti rada posrednikaizmeđu advokata i klijentau poslovima posredovanja uprometu nepokretnostiM.S.Delatnost prevoza putnikaSuzbijanje siveekonomije u drumskomsaobraćajuKoordinirana akcija svih nadležnih državnihorgana je garant uspeha u borbi protiv sive ekonomijeu drumskom saobraćaju, zaključeno jeu PKS na zajedničkom sastanku privrednika ipredstavnika Ministarstva saobraćaja, MUP-a,Agencije za bezbednost saobraćaja, Ministarstvaregionalnog razvoja i lokalne samouprave,Ministarstva trgovine i usluga, nadležnih sudovai inspektorataDelatnost prevoza putnika udrumskom saobraćaju se nalaziu veoma teškom ekonomskompoložaju, koji je pre svega posledicasmanjenja broja putnika, visokecene goriva i otežane naplate potraživanjaposebno od strane lokalnihsamouprava, a kada se tome dodai siva ekonomija, otvara se pitanjeopstanka i razvoja kompanija kojese bave ovim poslom. Proteklihgodina sve veći broj putnika vozise na „crno“, odnosno kombijima,taksi vozilima, pa i autobusimaod strane nelegalnih prevoznika,koji ne prikazuju ukupan prihodpo osnovu obavljenog prevoza, neplaćaju PDV, ne prijavljuju radnikeniti plaćaju poreze i doprinosena zarade zaposlenih, što su samoneki od pojavnih oblika sive ekonomijeu ovoj oblasti, koji dovodeu podređen položaj legalne prevoznikei direktno utiču na njihovulikvidnost i poslovanje.Miloš Bugarin, predsednik Privrednekomore Srbije, na sastankuodržanom 18. decembra 2012. uPKS, izneo je podatak da siva ekonomijagodišnje u oblasti prevozaputnika odnosi više od 50 milionaevra. Pored zvaničnog ukupnogprihoda, u drumskom saobraćajuse ostvaruje oko 45 odsto prihodau sivoj zoni, što nanosi ogromnuštetu kako legalnim prevoznicima,tako i državi i putnicima kaokorisnicima usluge, a značajno seugrožava i bezbednost saobraćaja.U oblasti drumskog saobraćaja imaviše od 26 000 zaposlenih i 6000 vozila.Miloš Bugarin je rekao da sena zahtev članica Grupacije za saobraćajkoje se svakodnevno susrećusa ovim problemom u poslovanju,PKS obratila Ministarstvu saobraćaja,a ubrzo posle toga usledila sudva sastanka. Ministar Mrkonjić jeodmah reagovao, preduzeo odgovarajućeaktivnosti, pa je tako problemzajednički definisan u sedamtačaka. Predsednik PKS je ukazaoda je država započela veliku borbuprotiv korupcije, ali da ništamanje nije značajna i borba protivsive, odnosno crne ekonomije, kojaje ozbiljno zahvatila ovu privrednugranu. On je podvukao i aspektwww.pks.rs

saobraćaj45broj 76bezbednosti putnika, što je još jedanod ključnih razloga za sveobuhvatnuakciju kako bi se crna ekonomijasvela na najmanju moguću meru.Kontrola inspektoraza saobraćaj„Ministarstvo saobraćaja stoji punimkapacitetom iza suzbijanja siveekonomije u drumskom saobraćaju“,istakao je Milorad Ilić, pomoćnikministra saobraćaja. On je rekaoda niko neće biti izuzet iz ove akcije,pa ni legalni prevoznici koji ne saobraćajupo redu vožnje, ne koristeodgovarajuće autobuske stanice,ili imaju druge propuste u svomradu. Podrška MUP-a i uniformisanihsaobraćajaca u predstojećimkontrolama inspektora za saobraćaj,imaju veliku specifičnu težinu zauspeh u borbi protiv sive ekonomijeu transportu. Akcija ima značaj i usegmentu bezbednosti, jer oni kojinelegalno voze putnike najčešćeto čine vozilima neodgovarajućegkvaliteta i ispravnosti, koja su staradve ili tri decenije, pa se time ugrožavajui putnici i bezbednost naputevima. Zakonski okvir za sprovođenjeakcije postoji i potrebno jeda se svi propisi doslovno i uspešnosprovedu. Milorad Ilić je posebnopodvukao problem kombi prevozau međunarodnom saobraćaju idodao da će saobraćajni inspektori,uz asistenciju policije neprekidnobiti na terenu. Privrednici koji selegalno bave drumskim prevozomdobijaće dva puta mesečno izveštajeoformljene Radne grupe o rezultatimasprovođenja ove akcije i topreko Grupacije za saobraćaj PKS.Mile Nikitović, glavni inspektor uMinistarstvu saobraćaja, govorio jeo genezi sive ekonomije koja je nastalalošom privatizacijom velikihauto-transportnih preduzeća i uzizvesnu podršku lokalnih samouprava,koje su u toj situaciji gledalekroz prste onima koji su nelegalnoobavljali ovaj posao, kako bi se njihovigrađani ipak nekako prevozili.U međumesnom prevozu ova pojavanije ukorenjena, za razliku odmeđunarodnog i lokalnog saobraćaja,pa je zato potrebno pooštritii kaznenu politiku za prekršioce inasilnike u nelegalnom prevozu, jerje u prekršajnim sudovima od 1045podnetih zahteva odbijeno čak 700zbog zastarelosti od dve godine.Urušavanjetransportne privredeVelibor Sovrović, potpredsednikPKS i generalni direktor „Laste“ rekaoje da na terenu, u gradovima ilokalnim samoupravama, svi znajuko su nelegalni prevoznici. U tomkontekstu neophodna je usklađenaaktivnost inspektora za saobraćaj,koji bi kontrolu obavljali uz asistencijusaobraćajne policije. On jenaveo kao primer relaciju izmeđuBeograda i Pančeva, na kojoj ATPPančevo nije imalo kapacitete dapreveze sve putnike, pa su zato deotog posla preuzeli kombi prevoznicii na taj način onemogućili domicilnomprevozniku da se brže razvijai pruži kvalitetniju i bolju uslugu.Ukoliko se ova akcija u suzbijanjusive ekonomije adekvatno ne sprovede,bićemo u situaciji da će mnogiprevoznici izvršiti racionalizacijupostojećih linija, da će ih otkazatiu prvom registracionom periodu ida će mnogi gradovi u Srbiji ostatiuskraćeni za kvalitetan i bezbedanprevoz, čime će doći do sistemskogurušavanja srpske transportne privrede,što bi bilo pogubno za bezbednostputnika i saobraćaja.General Dragiša Simić, načelnikUprave saobraćajne policije, pružioje punu podršku ovoj akciji, jer jesvima bezbedna vožnja prioritet, aživoti putnika su na prvom mestu.Siva ekonomija u saobraćaju je uzelamaha, previše je „divljih“ taksistai kombi prevoznika koji su spremnii na fizičke obračune da bi došlido posla. Zato je potreban sinhronizovanrad na terenu inspektoraza saobraćaj i saobraćajne policije,što će uz jaku volju da se reši ovajproblem, dovesti i do očekivanihrezultata u borbi protiv nelegalnihprevoznika. Stojadin Jovanović,direktor Agencije za bezbednostsaobraćaja, rekao je da suzbijanjesive ekonomije dovodi i do smanjenjanezgoda u javnom prevozu kojemogu biti i katastrofalne. Agencijaće promovisati ovu kampanju ujavnosti i medijima, kako bi se i nataj način preventivno delovalo naputnike i na neregistrovane prevoznike,u pravcu suzbijanja ove društvenonegativne pojave.Sekretar Udruženja za saobraćaji telekomunikacije PKS, DušanMladenović, zaključio je sastanakkonstatacijom da je koordinirana iširoko postavljena akcija nacionalneasocijacije srpske privrede i svihnadležnih državnih organa, garantuspeha u borbi protiv sive ekonomijeu drumskom saobraćajuMilan Nedićwww.pks.rs

oj 7646regulativaForum malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika PKSZakoni u službi privredePrvog januara 2013. godine stupili su na snagu mnogobrojni zakoni zakoje se niz godina zalagala Privredna komora Srbije, a koji će obezbeditiefikasnije javne nabavke, plaćanje PDV-a po naplaćenoj realizaciji,uslovni otpis kamata i mirovanje poreskog duga, ukidanje dela parafiskalnihnameta privrediPrivredna komora Srbije dala jekonkretne sugestije za izmene idopune Zakona o javnim nabavkama,radi poboljšanja i preciziranjapojedinih odredbi i usvajanja novihrešenja, radi efikasnijih nabavki. Dabi se prevazišli uočeni nedostaci iproblemi u sprovođenju Zakonau praksi, predloženo je: pojednostavljenje,ubrzanje i olakšavanjeprocedure za ponuđače; smanjenjetroškova pribavljanja dokaza o ispunjenostiuslova za učešće u postupkudodele ugovora o javnimnabavkama; jasno definisanje podizvođačau ugovoru; preciziranjetehničke specifikacije u ponudi; razradamerila za primenu kriterijuma„ekonomski najpovoljnije ponude“;uređenje postupka male nabavke;jačanje kontrole i zaštite pravaponuđača. Zakon o javnim nabavkama,usvojen 29. decembra 2012.stupio je na snagu 6. januara 2013, aprimenjivaće se od 1. aprila 2013.Prema Zakonu o uslovnom otpisukamata i mirovanju poreskogduga, koji su inicirali Forum malihi srednjih preduzeća i preduzetnikaPKS, građani i privreda kojizaključno sa 31. oktobrom 2012.imaju poreska dugovanja, imajumogućnost za otpis zateznih kamatai mirovanje glavnog duga.Uslov je da izmire poreske obavezeiz novembra, decembra 2012. ijanuara 2013, i to najkasnije do 31.januara 2013. Osim prava na otpiskamate, od ove godine poreskiobveznici imaće pravo na zamrzavanjeporeskog duga, kao i na odloženoplaćanje glavnog poreskogduga od 2014/2015. godine na 24mesečne rate, bez sredstava obezbeđenja.Svim privrednicima i građanimakoji odmah izmire glavniporeski dug, otpisuje se kamata idug za doprinose za zdravstvenoosiguranje.Inicijativa potekla od Foruma malihi srednjih preduzeća i preduzetnikaPrivredne komore Srbije,koju je Vlada usvojila, jeste i izmenaZakona o PDV, kojom se predviđaplaćanje PDV-a po realizacijiposlovnih transakcija. Ovaj sistemnaplate mogu da primenjuju obvezniciPDV-a čiji ukupan promet dobarai usluga u prethodnih godinudana nije veći od 50 miliona dinarai koji su u tom periodu neprekidnobili evidentirani za obavezu plaćanjaPDV-a. Izmenama i dopunamaZakona o PDV-u, cenzus za obavezanulazak u PDV sistem podignutje sa 4 na 8 miliona dinara, što ćebrojnim malim preduzetnicimaomogućiti da biraju između PDVsistema i paušalnog oporezivanja.Svi koji ne žele da uđu u sistemPDV-a na osnovu novog podizanjacenzusa, treba da podnesu zahtevPoreskoj upravi Srbije, kako bi biliizuzeti iz tog sistema.www.pks.rs

egulativa47broj 76Forum MSPP Privredne komoreSrbije i njegovi članovi, u proteklomperiodu, aktivno su lobiraliu institucijama i predvodili delegacijuu razgovorima sa Ministarstvomfinansija. Osim izmenaZakona o PDV-u, zatraženo je ieliminisanje nepotrebnih administrativnihprocedura, smanjenjeparafiskalnih troškova. Istrajavanječlanova Foruma, tokom dvegodine, na ukidanju parafiskalnihnameta, urodilo je plodom, alisamo delimično, jer je pored 138ukinutih, preostalo još toliko suvišnihdažbina. Forum je insistiraoda se reši problem sive ekonomije,donošenjem adekvatnog zakonakoji bi regulisao poslovanje, tražioje i demonopolizaciju tržišta i formiranjuspecijalizovane finansijskeinstitucije, koja bi bila podrškamalim i srednjim privrednimdruštvima u razvoju i izvozu.Zahtev da se usvoji Zakon o rokovimaplaćanja u Komori se ponavljaviše od dve godine, a održanaje i javna rasprava o tom zakonu.Zakon o rokovima izmirenja novčanihobaveza u komercijalnimtransakcijama, kojim se ograničavajuplaćanja države privredi na 45dana, a između firmi na 60 dana,primenjuje se od 31. marta 2013.godine.Privredna komora Srbije predlagalaje svojevremeno, 2009. godine, iizmene Zakona o autorskim i srodnimpravima, a polovinom januarabiće održan sastanak predstavnikaradio i TV stanica u Srbiji, povodomnaplate dažbina po osnovutog zakona.Evropska banka za obnovu i razvojopredelila je za 2013. godinu podrškukreditiranju malih i srednjih privrednihdruštava, u iznosu od 500miliona evra. Evropska banka zaobnovu i razvoj u partnerskom odnosusa Privrednom komorom Srbijeprivrednicima će tokom februarapredstaviti mogućnosti korišćenjatih sredstavaM.S.Najbolja tehnološka inovacija u SrbijiPobedilobrašno od tikveFinalnim takmičenjem, koje je 21. decembraodržano u Studiju 9 RTS-a u Košutnjaku, završenoje osmo po redu Takmičenje za najboljutehnološku inovaciju u SrbijiPrema ocenama žirija i recenzenata,titulu najbolje tehnološkeinovacije u Srbiji osvojio je tim Brašnjarisa inovacijom „Brašno od tikvegolice” u sastavu, Branislav Panić,Jasna Mastilović, Milan Panić, BojanaKusovac i Goran Dmitrović.U žiriju finala Takmičenja za najboljutehnološku inovaciju bili sudr Žarko Obradović, ministar prosvete,nauke i tehnološkog razvoja,dr Jasmin Komić, ministar naukei tehnologije Republike Srpske,Verica Kalanović, ministarka regionalnograzvoja, Vidosava Džagić,potpredsednica PKS, profesorDejan Ilić, doktor fizičke hemije,naučnik, menadžer i inovator i drVladan Batanović, direktor InstitutaMihajlo Pupin iz Beograda.Na bodove koje je žiri dodelio timovimadodavani su bodovi recenzenata,tako da je konačan poredaku finalu:• Prvo mesto, sa 33 boda, osvojioje tim Brašnjari iz Novog Sadasa inovacijom „Brašno od tikvegolice”,• Drugo mesto, sa 24 boda, osvojioje tim Armadillo iz Niša, sa inovacijom„Taster za industrijsku primenuizrađen u PCB tehnologiji”,• Treće mesto, sa 21 bodom, osvojioje tim Gajbari iz Šida, sa inovacijom„Eko gajbica”,• Četvrto mesto, sa 18 bodova,osvojio je tim Magma iz VelikePlane, sa inovacijom „Pumpa visokogvakuuma”,• Peto mesto, sa 12 bodova, osvojioje tim Contra Ignis iz Čačka, sainovacijom „Contra ignis gel” i• Šesto mesto, sa 12 bodova, osvojioje tim Hemluck iz Kraljeva,sa inovacijom „Gašenje (lokalizovanje)katastrofalnih požaranaročito šumskih”.Podršku timovima tokom finalapružali su predstavnici Univerzitetai lokalnih samouprava. U studijusu bili prisutni i predstavniciFakulteta tehničkih nauka iz NovogSada i Organizacionog timaTakmičenja, Privredne Komore Srbije,Zavoda za intelektualnu svojinu,Ministarstva nauke i tehnologijeRepublike Srpske kao i polufinalistiovogodišnjeg takmičenja ipredstavnici dosadašnjih pobednika.Specijalan gost finala bio je AntonijePušić, za koga se malo zna,da se osim muzikom, aktivno bavii inovacijamaM.N.www.pks.rs

oj 7648novo u pksUdruženje za trgovinu PKSKonstituisana Grupacija apotekaU Privrednoj komori Srbije konstituisana je Grupacija apoteka priUdruženju za trgovinu PKS. Grupacija je formirana u ključnomtrenutku, jer će početkom naredne godine na tržištu, pred pacijentimai Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje biti izjednačenpoložaj privatnih i državnih apotekaGrupacija apoteka koja je konstituisana17. decembra 2012. uPKS je 13. grupacija u okviru Udruženjaza trgovinu. Gordana Hašimbegović,sekretar ovog Udruženja,naglasila je da su u PKS veomaaktivne kompatibilne grupacije veledrogerija,izvoznika,uvoznika, idistributera medicinskih sredstavai Grupacija proizvođača, uvoznikai distributera dijetetskih suplemenata,čije će delatnosti biti upotpunjeneGrupacijom apoteka.Farmaceutska delatnost je objedinjenau komorskom sistemu, jer jei Grupacija proizvođača lekova aktivanučesnik u lancu snabdevanjalekovima, što PKS čini reprezentativnominstitucijom u zastupanjuinteresa ovog dela privrede.Gordana Hašimbegović je rekla daje cilj osnivanja ove Grupacije da sena jednom mestu nađu proizvođačilekova, veledrogerije i apoteke,odnosno svi koji su odgovorni zasigurno snabdevanje i kontinuiranudostupnost lekova pacijentima,kako bi mogli da artikulišu svojeposlovne interese i kreiraju povoljnijiprivredni ambijent. Ona je 37novih menadžera i vlasnika oko200 apoteka, koji su konstituisalinovu Grupaciju Udruženja za trgovinu,upoznala sa funkcionisanjemkomorskog sistema i poželela da unarednim mesecima okupe predstavnikeviše od 800 apoteka, odoko 1500 koliko ih ima i u Srbiji.Sekretar Udruženja za trgovinu jeposebno podvukla da su u Grupacijupozvani svi, bez obzira dali pripadaju državnom ili privatnomsektoru, pogotovo što će od01. januara sledeće godine položajprivatnih i državnih apoteka na tržištubiti izjednačen.Na sednici Grupacije apotekausvojen je Poslovnik o radu i izabranoPredsedništvo grupacije. Zapredsednika je jednoglasno izabranMiodrag Milanović, a za zamenikapredsednika Milan Gajić. Izabranoje i Predsedništvo Grupacije odsedam članova.Zoran Kaljević, predstavnik Republičkogzavoda za zdravstvenoosiguranje (RZZO), ukazao je dapostoje dva uslova za uključivanjeprivatnih apoteka u realizaciju recepatana račun RZZO. Prvi je dapostoji lista lekova u apotekama,adrugi da se elektronski fakturišurealizovani recepti. Drugi uslov jebitan za RZZO, jer ne postoji mogućnostda se mesečno oko šest milionarecepata obradi na papirološkinačin. On je rekao da će iz listelekova biti izuzeti oni lekovi koji suveoma skupi i retko se koriste, paće se ti lekovi, kao i do sada, pronalazitisamo u specijalizovanimapotekama. U postupku je donošenjePravilnika o uslovima, kriterijumimai merilima za zaključivanjeugovora sa davaocima usluga i zautvrđivanje nadoknade za njihovrad za 2013. godinu, u kome suobuhvaćene i privatne apoteke. Dokraja godine Pravilnik će stupiti nasnagu sa modelima ugovora i navedenimuslovima za uključivanjeprivatnih apoteka u sistem realizacijerecepata na račun RZZO, a privatneapoteke neće morati da ispuneni jedan uslov, koji neće važiti iza državne apotekeMilan Nedićwww.pks.rs

poljoprivredaAflatoksin, rešiv problemVrenje oko mleka49broj 76Povišene količine aflatoksina u mleku koje su pronađene u Srbiji nepredstavljaju rizik po zdravlje, ocenili su stručnjaci za Okruglim stolom23. februara u PKSPovišene količine aflatoksina M1koje su nađene u mleku u Srbijine predstavljaju rizik po zdravljeni u slučaju da je takva namirnicakonzumirana, poručili su stručnjacina okruglom stolu u Privrednojkomori Srbije (PKS). Kako su oceniliučesnici skupa, nema razloga zapaniku, situacija će brzo biti rešenai u Srbiji se pije zdravo mleko, a trebaisključiti mogućnost da se aflatoksinpojavi u mesu i jajima.Načelnik Nacionalnog centra VMAza kontrolu trovanja prof. dr SlavicaVučinić objasnila je da su u Srbiji umleku pronađene povišene količineaflatoksina između 0,05 do neštoviše od 0,1 mikrograma po kilogramu,a da prisustvo i do 0,5 mikrogramane predstavlja rizik po zdravlje.Da bi se što više neutralizovao bilokakav negativan efekat prisustva tematerije i postigla maksimalna bezbednostpo zdravlje donose se strogipravilnici, dodala je Vučinić.Profesor dr Slađana Šobajić sa Farmaceutskogfakulteta u Beograduobjasnila je da u ekstremnim slučajevimaaflatoksin može izazvatikancer jetre, genetske poremećaje idruge negativne efekte po zdravlje,ali da je ta mogućnost u Srbiji isključena.Ona je ukazala da je nemogućanulta vrednost te materije u hrani,odnosno nemoguće je iskoreniti,ali je rizik od obolevanja mali.Profesor dr Dragoslava Radin sa Poljoprivrednogfakulteta u Zemunuistakla je da, ukoliko je aflatoksin prisutanu mleku, ne može da se ukloniiz jogurta i kiselog mleka dok je situacijasa sirevima nešto drugačija. Količineaflatoksina pronađene u mlekunisu alarmantne, ali on se ne možeuništiti, jer je otporan i na visoke temperature,samo se može malo neutralisatina temperaturi od 250 stepenicelzijusovih, objasnila je Radin.Profesor na poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu dr DraganGlamočić rekao je da nema mestapanici, ali da će ova situacija dostapogoditi najpre proizvođače mleka,koji su već dugo u teškom ekonomskompoložaju. On je ponovioda se situacija može rešiti tako štose dodaju apsorbenti u stočnu hranui za pet dana može se rešiti tajproblem. Najpre treba utvrditi kojaje hrana za stoku potencijalno zatrovana,ukloniti je i silažu strogokontrolisati i problem će biti rešen,objasnio je Glamočić.Po rečima profesora dr DraganaŠefera sa Fakulteta veterinarskemedicine u Beogradu, ove godinese javio problem sa aflatoksinomzbog klimatskih uslova i stalnogporasta temperature, što prouzrokujepojavu plesni. Ranijih godinabili su drugačiji klimatski uslovi panije bilo takvih problema, dodaoje on i ukazao da aflatoksin M1 umleko može dospeti samo putemhrane za životinje, a ne može naneki drugi način.Predsednik Grupacije laboratorijaPKS mr Snježana Pupavac istaklaje da Srbija ima dobre laboratorijeza kontrolu mleka, da sve one morajuda poštuju svoj integritet, dadaju tačne i precizne rezultate korisnicimausluga i ne smeju da podležupritiscima. Ona je ukazala da sunaše laboratorije dobro opremljeneda rade analize ali da je dobro i tošto su uzorci spornog mleka poslatina proveru u Holandiju.Sekretar Udruženja za poljoprivreduPKS Željko Brozović, koji je bioi moderator za Okruglim stolom,izjavio je da je prilikom jesenje žetvetrebalo razdvojiti zdrav kukuruz odzaraženog aflatoksinom da bi bilasprečena kontaminacija mleka i dase slične situacije sada mogu sprečititerenskim radom i usaglašavanjemrada poljoprivredne i veterinarskeinspekcije. Prema njegovom mišljenjupojava štetnih materija poputaflatoksina može se sprečiti krozedukaciju poljoprivrednika, usaglašavanjemrada veterinarske i poljoprivedneinspekcije. To sve je i teškouraditi jer u Srbiji postoji 637.000 poljoprivrednihgazdinstava, od čegasu 628.000 individualni proizvođači.Prisustvo aflatoksina najlakše jeutvrditi u mleku, a ostale namirniceživotinjskog porekla su manjeugrožene. ,,Postoje razni apsorbentiza smanjenje količine aflatoksina umleku. Ukoliko se prestane sa davanjemkontaminirane hrane kravamamuzarama, za nekoliko dana mlekopostaje apsolutno bezbedno’’, kažeBrozovićBrnaislav Gulanwww.pks.rs

oj 7650poljoprivredaPčelarstvo Srbije 2013Med između mraza i sušeŠtete od suše u 2012. iznose devet miliona dolara. Kompanija Medino izKrnjeva postala je najveći izvoznik meda na BalkanuNove ceneUkupna šteta zbog suše 2012. godineu pčelarstvu Srbije, premaproceni Saveza pčelarskih organizacijaSrbije, iznosi devet miliona evra,izjavio je predsednik tog udruženjaRodoljub Živadinović. „Gubitak jenajmanje toliki, ako računamo da bise sav izgubljeni med prodao po veleprodajnimcenama, ali je zapravoi mnogo veći ako se uračuna i 1,5miliona evra koliko su pčelari moralida ulože novca za dohranjivanjepčela, jer u većini košnica nije bilozaliha meda za zimovanje”, rekao jeŽivadinović. On ističe da je u osammeseci 2012. godine u Srbiji proizvedeno1.000 do 1.500 tona meda,što je za bar 3.000 tona manje odproseka, jer se, u zavisnosti od uslovapaše, godišnje proizvodilo od4.000 do 6.000 tona meda.U pojedinim delovima Srbije med jeposkupeo za 50 do 100 dinara po kilogramu,kao reakcija na povećanjetroškova proizvodnje usled dugotrajnesuše. Med kod pčelara u maloprodajikošta od 500 do 700 dinarapo kilogramu. Prošlogodišnja „pašnasezona u pčelarstvu uglavnomje bila jako loša”. Na pčele je prvouticala jaka zima, a prolećni mrazevisu proredili cvetove voća, ali i bagrema,od koga se u Srbiji proizvodinajviše meda. Bagremova pašaje dala oskudne prinose, koji su bilimanji od proseka za 80 do 100 procenata.Za osam meseci 2012. godine uSrbiji je proizvedeno 1.000 do 1.500tona meda, što je bar za 3.000 tonamanje od proseka jer se u zavisnostiod uslova paše, godišnje proizvodiod 4.000 do 6.000 tona meda.„Zbog suše je i livadska paša potpunopodbacila, pa pčelari praktičnou košnicama nisu imali dovoljnomeda ni za zimovanje pčela,zbog čega moraju da ih prihranjujuradi popune zaliha hrane”, navodiŽivadinović. Po njegovim rečima,izuzetak su samo pčelari koji suse selili na vojvođanske paše lipei suncokreta, jer su one dale prosečneprinose i predstavljaju jedinezadovoljavajuće paše 2012. godine.„Država nas nije uzela u obzir zabilo koju pomoć u okviru mera zaublažavanje posledica suše i ponovosmo na marginama poljoprivrednepolitike Srbije, iako pčelarstvopredstavlja jedinu granu agrara kojaBagremov med se otkupljuje po novoj, višoj ceni, tako da pčelari dobijaju3,7 evra za kilogram, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije(SPOS). Pronađen je i kupac za suncokretov med po ceni od 2,2 evra zakilogram, a prodato je 80 tona tog meda. Pred kraj 2012. godine javilisu se kupci i za 600 tona livadskog meda po ceni od 3,5 evra po kilogramu.Med se plaća po sistemu koji obezbeđuje usvojena nova politikaplasmana meda, a u SPOS-u navode da su našli kupca koji je trenutnospreman da plati veću cenu za određenu količinu bagremovog meda.Izvoznik meda je firma „Biodvig”. Krajem 2012. godine potpisan je iugovor sa kupcem za isporuku jednog šlepera meda, sa ugovornomklauzulom da se, ako bude dovoljno prijavljenog meda, aranžman proširina još tri šlepera, sa ukupno 80 tona meda, a verovatno i više, akoga bude bilo na tržištu Srbije.www.pks.rs

poljoprivreda51broj 76može da upošljava nove ljude, jer setrenutno koristi samo 0,5 odsto pčelinjihpaša”, naveo je Živadinović.On naglašava da je pčelarstvo odličannačin samozapošljavanja i navodida se sa 150 do 250 košnica imnogo znanja mogu zaraditi dveprosečne plate. Srbija trenutno ima8.500 pčelara organizovanih u Savezpčelarskih organizacija Srbije kojiuglavnom poseduju veći broj košnica.Procenjuje se da u zemlji imajoš najmanje toliko pčelara koji nisučlanovi Saveza, a koji uglavnomimaju do pet ili 10 košnica i pčelegaje isključivo za svoje potrebe. USrbiji se najviše proizvodi bagremovmed koji se i najviše izvozi, pa jetako 2011. godine na inostrano tržišteplasirano 1.100 tona tog meda, asledi ga suncokretov, livadski i lipovmed. Srbija podmiruje svoje potrebeza medom, jer je godišnja potrošnjapo glavi stanovnika procenjena do0,5 kilograma, što je ispod nivoa zemaljakoje najviše konzumiraju med,kao što je Nemačka, gde je prosečnapotrošnja 1,5 kilograma godišnje.Kompanija Medino iz Krnjeva postalaje najveći izvoznik meda na Balkanu,sa 1.500 tona meda plasiranog2012. godine na tržišta Nemačke,Austrije, Italije i Norveške, saopštenoje iz kompanije. Prevashodnadelatnost Medina je otkup, preradai pakovanje pčelinjih proizvoda.Asortiman kompanije, pored livadskog,lipovog, cvetnog i bagremovogmeda, čine i proizvodi sa mlečom,polenom i propolisom kao i kremmed. Proizvodi, prerađeni i pakovaniu savremenoj fabrici uz primenuISO 9001 standarda i posedovanjeHACCP sertifikata, plasiraju se podbrendom Krnjevac i Zizu. Kvalitetprirodnog meda iz Srbije svrstavaovaj proizvod u premium kategorijuna tržištima EU i Zapadne Evrope.Tražnja za medom iz Srbije već nekolikogodina raste, na zadovoljstvoizvoznika i pčelara, koji su, iako pogođenisušom, dobro završili 2012.godinuB.G.Živinarstvo u SrbijiSubvencijeza piletinuProizvodnja živinskogmesa nam opada,uvoz raste, pa često u zemlju stižei meso sumnjivog kvaliteta.U Skupštini Srbije uvažen zahtevproizvođača pa će i ova delatnostdobijati subvencijeProizvodnja u živinarstvu Srbijenalazi se u izuzetno teškojsituaciji. Naime, dok potrošnjaovog mesa i jaja u vreme krizeraste, njegova potrošnja u Srbijiopada. Proizvodnja je stigla nanivo govedarske proizvodnje, ato je oko 100.000 tona mesa i oko1,2 milijarde jaja godišnje. Živinarskaproizvodnja u okolnimzemljama ima znatnu podrškudržave, što nije slučaj u Srbiji, panaši proizvođači u tovu imaju gubitkei smanjuje se broj proizvedenei tržištu isporučene živine.Istovremeno kako bi tržište bilodovoljno snabdeveno živinskimmesom, ono se uvozi! Pošto seova proizvodnja nije našla ni ubudućem zakonu o podsticajimau poljoprivredi, članovi Grupacijeproizvođača živinskog mesai jaja u Privrednoj komori Srbije(PKS), odlučili su da Odboru zapoljoprivredu Skupštine Srbije,preko nadležnih institucija, uputeamandmane na budući zakon.Dogovor se pokazao kao uspešan,zahtev je prihvaćen, pa će u budućei ova delatnost dobijati subvencijeza proizvodnju, koja semože veoma brzo obnoviti.Zemlje u okruženju svojimproizvođačima živinskog mesa ijaja daju znatne podsticaje, mi smosve ukinuli, pa naši proizvođačiumesto živine tove gubitke. Oninisu konkurentni. Zbog toga sesmanjuje i proizvodnja živinskogmesa u zemlji. Istovremeno nemožemo ni da izvozimo u zemljeu okruženju, a ima problema iza drugi izvoz, jer on nije mogućpreko teritorije zemalja članicaEU, rekao je predsednik Grupacijeproizvođača živinskog mesai jaja PKS Miroslav Blagojević.Da bi ovu proizvodnju otpremiliu svet, možemo jedino, brodomi avionom. Ako se jaja i živinskomesu šalju avionom, cena transportaje identična vrednostirobe. U tom slučaju mi nismokonkurentni i posao na taj načinnije profitabilan.Nedovoljna briga o proizvodnjijaja i živinskog mesa u Srbijidovela je do toga da jaja, meso iprerađevine moramo da uvozimoiz Bosne i Hercegovine i Makedonije.Po rečima Blagojevića,prerađevine kupujemo od Makedonijekoja ih iz domaće proizvodnjenema dovoljno ni za sebe.To uvozno meso i prerađevinesu lošeg kvaliteta, jer se uprerađevine ugrađuje uvoznomeso iz Brazila. A, živina je tamowww.pks.rs

oj 7652poljoprivredaDobra mera VladeNenad Budimović ističe da je dobra mera Vlade Srbije donošenje zakonao podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Bila je uspešnai aktivnost PKS i Grupacije za živinarstvo pri PKS. Jer, iz asocijacijeprivrede je traženo da se i živinarstvo stavi na listu onih koji dobijajusubvencije. Tako će po prvi put biti uvedeni podsticaji za proizvodnjuživinskog mesa i jaja. Po rečima Budimovića, reč je o značajnoj privrednojgrani, koja zapošljava veliki broj ljudi, a živinsko meso se sve višekoristi u ishrani, zbog cena i lakoće priprema.hranjena sojom koja je genetskimodifikovani organizam. Zbogtoga je to meso i znatno jeftinije,kada stigne ovde, od našegdomaćeg. Dakle, uvozimo, kupujemoi trošimo meso sumnjivogkvaliteta.Na skupu u PKS je izneto da jeu Srbiju u toku prošle godineuvezeno više od 1,1 milionakomada jednodnevnih pilića iznačajne količine mesa. Dakle,umesto izvoznika ovih artikalaSrbija je zbog zapostavljanja tegrane, došla u situaciju da budeuvoznik. Iako se ova grana moževeoma brzo obnoviti, nama idalje, dok to ne uradimo, slediuvoz ovog mesa, prerađevina ijaja.Na skupu je razmatrana i primenaprelaznog trgovinskog sporazumasa EU, pa je rečeno da svi našipropisi još uvek nisu usklađenisa propisima EU. Kako bismo bilikonkurentni sa proizvođačimaiz zemalja iz kojih se uvozi ovomeso i prerađevine, potrebnoje da se zadrže carine. NenadTerzić iz Ministarstva za poljopriveduVlade Srbije je ukazao nadvostruko veći Agrarni budžet uovoj u odnosu na prethodnu godinu,ali i na dalji nedostatak novcaza sve ugrožene delatnosti. Onje istakao da shvata probleme ovegrane i da se čine napori da joj sepomogne.Savetnik u Udruženju za poljoprivredui prehrambenu industrijuPKS Nenad Budimović je istakaoda je ova grupacija uputilaniz predloga za budući zakon opodsticajima, ali da ništa nije našlosvoje mesto u predlogu koji je stigaou Skupštinu Srbije. Međutim,naknadno je to ipak urađenona dobrobit svih, proizvođača ipotrošača hrane. Jer, subvencijeće uticati na povećanje proizvodnjei konkurentnosti, a samim timi na bolje snabdevanje tržištaB. Gulanwww.pks.rs

poljoprivreda53broj 76Proizvodnja bez zaštiteŠverc duvana smanjuje budžetProšle godine u Srbiji proizvedeno 7.962 tone duvana na oko 5.700hektara. Ove godine se očekuje setva na nešto većim površinama.Procene su da se u sivoj zoni nalazi više od 1.000 tona duvana, pa će ubudžetu biti manje oko četiri milijarde dinara2012. godini u Srbiji je otkupljeno7.962 tone svih vrstaUduvana koji je proizveden na oko5.700 hektara. Ovakva proizvodnjabila je za oko 20 odsto manjanego prethodne godine. Pored sušeuzroci manje proizvodnje nalaze sei u ukidanju premija za ovu izvoznoorijentisanu granu, kao i nedostatkasistemskih mera za podsticanjeproizvodnje. Za 2013. godinuplanirano je neznatno povećanjepovršina, na oko 5.773 hektara.Ova privredna delatnost koja jeizvozno orijentisana, zapostavljenaje od strane države i proizvodnjase održava isključivo zahvaljujućientuzijazmu proizvođača. Kako bise unapredila proizvodnja i suzbilosivo tržište duvana (na kome senalazi čak pet odsto proizvodnje),traži se hitan prijem kod nadležnihu Vladi Srbije. To je od interesaza proizvođače, prerađivače,ali i za Republiku Srbiju, odnosnoza punjenje njenog budžeta. Ovoje između ostalog konstatovanona zajedničkoj sednici Grupacijeproizvođača i prerađivača duvanaPrivredne komore Srbije (PKS) iOdbora Grupacije za proizvodnju,preradu i promet duvana d.o.o. Industrijskobilje iz Novog Sada.Predsednik Grupacije proizvođačai prerađivača duvana PKS ĐorđoRadojičić naglašava da je 2012. godineizostala obećana premija od 20dinara po kilogramu proizvedenogduvana. Pored toga proizvođači suočekivali da će dobiti ove pare pase nisu prijavili ni za dobijanje premijaza proizvodnju po hektaru pasu i za to zakinuti.,,Mi smo izvozno orijentisana grana,možemo mnogo više da proizvedemoi doprinesemo državi, alismo izostavljeni iz sistemskih mera.Nema nas ni u budućem zakonu opodsticajima. Proizvodnja se održavaisključivo zahvaljujući entuzijazmuproizvođača. Imamo mogućnostida supstituišemo uvoz duvana iznačajno da povećamo izvoz, samoako dobijemo podršku države. Procenesu da se u sivoj zoni, odnosnou ilegalnim kanalima nalazi više od1.000 tona duvana, od koga se u preradimože dobiti1,3 milijardi cigareta.Njihovom prodajom u budžet bi seslilo oko četiri milijarde dinara. Poštotoga nema, on je zakinut za tolikonovca. Dakle, sređivanjem stanja uovoj oblasti, za taj iznos bi bio i punijibudžet Srbije’’, podvlači Radojičić.Po rečima direktora Fabrike duvanau Čoki Predraga Stojanovića, proizvodnjaduvana traži puno rada iulaganja, ali je i profitabilna delatnost.Mi smo izvozno orijentisanagrana koja u zemlju godišnje donosi20 miliona evra. To se ostvaruje bezdobijanja stimulacija. Pošto duvananema dovoljno na tržištu danas cvetašverc rezanog duvana. Uz to postojii nelojalna konkurencija izmeđuotkupljivača u zemlji pa je šteta višestruka.Moramo zaustaviti javašlukna terenu, kaže Stojanović, a to jeposao države. Dakle, tražimo isti tretmankao i sve druge delatnosti.Sličnog mišljenja je i Nenad Tubićiz firme ,,Tabeks’’ iz SremskeMitrovice. On kaže da na srpskomtržištu vlada nelojalna konkurencija.Proizvođači duvana u susednimzemljama imaju stimulacije za proizvodnju,koja predstavlja strateškudelatnost, dok kod nas to nijeslučaj, pa se ona iz godine u godinusmanjuje. Po njegovim rečima,šverc duvana je organizovan, on seodvija na razne načine, ispod tezgina pijacama, preko telefona, internetai na druge načine. Dolaze nakupciiz bivših YU republika, plateviše i samo njima znanim kanalimaodnose proizvodnju iz Srbije.Samostalni savetnik u Udruženjuza poljoprivedu, prehrambenu i duvanskuindustriju i vodoprivreduPKS Milan Kužnik ističe da je danastri puta niža cena duvana koji seprodaje na pijaci nego kada bi se onpretvorio u cigareteB. Gulanwww.pks.rs

oj 7654dizajnOd ideje do plasmanaDomaći talenat na kamenu za izvozUspostavljena tripartitna saradnja Privredne komore Srbije, preduzeća„Vadel“ Beograd i Fakulteta primenjenih umetnosti, na zajedničkoj realizacijiprojekta, pod okriljem inicijative “Od ideje do plasmana”Koncept i sadržaj ovog projektafokusirani su na unapređenjekapaciteta industrije dizajna,sa jedne strane, i industrije preradekamena, sa druge, kao i naplasman proizvoda od kamena iosvajanje stranih tržišta. PKS će bitiangažovana na iznalaženju tržišnihkanala za plasman dizajnom oplemenjenihzidnih ploča od mermerau inostranstvo.Istraživanja pokazuju da dizajnmože imati presudnu ulogu prilikomizbora nekog proizvoda. Posebnou razvijenim zemljama, a sveviše i na tržištima zemalja u razvoju.Cena nije ključni faktor pri izboru,kao ranije, već izgled i funkcionalnost,jednostavna upotrebai održavanje proizvoda koji nisuškodljivi po zdravlje ljudi i životnusredinu. A sve to može da donesekvalitetno dizajnersko rešenje.U našoj zemlji industrija dizajna nijedovoljno razvijena niti je dizajn upotrebnoj meri integrisan u domaćuprivredu. Upravo iz tih razlogaformirali smo sekciju „Dizajnom doinotržišta” Odbora za ekonomskeodnose sa inostranstvom (OEOI)sa ciljem da se unapredi poslovnasaradnja između realnog sektora isektora dizajna, kako bi se pospešiloinkorporiranje dizajna u proizvodei usluge namenjene izvozu, kažesavetnik u OEOI Privredne komoreSrbije Ljiljana Miletić.Vođeni primarnom idejom našeSekcije uspeli smo da uspostavimotripartitnu saradnju Privrednekomore Srbije (PKS), preduzećaVadel Beograd i Fakulteta primenjenihumetnosti (FPU), na zajedničkojrealizaciji jednog od nizaprojekata pod okriljem inicijative„Od ideje do plasmana”.Upravo je u toku realizacija radionicestudenata FPU koji su angažovanina izradi idejnih rešenjazidnih ukrasnih ploča od mermera.Osim inspiracije koju pobuđuje ovatema, studenti FPU imaju priliku dase upoznaju sa prirodom i vrstamamermera, tehničko-tehnološkim karakteristikamasavremenih mašina ialatima za obradu kamena, paletomproizvoda vodećih kuća u oblasti dizajnakamena u svetu, itd.Izložba radova sa ove radionice iučinci projekta FPU, Vadel-a i PKSbiće upriličeni na prestižnom Salonuarhitekture, koji se ove godineodržava od 27. marta do 30. aprilau Muzeju primenjene umetnosti.Idejna rešenja do kojih će učesniciove radionice doći uz pomoć svojihmentora, „Vadel” će pretočiti uuzorke, a tada započinje novi cikluszajedničkih aktivnosti pod okriljemnašeg projekta. Planovi su spremni,realizacija sledi!Naravno, ovako dobijeni uzorcibiće uvršteni u proizvodni asortiman„Vadela”, a Odbor za ekonomskeodnose sa inostranstvomPKS angažovan na iznalaženju tržišnihkanala za plasman dizajnomoplemenjenih zidnih ploča od mermerau inostranstvo.Na taj način, uspešno će biti zaokruženacelina „Od ideje do plasmana”i ostvarena puna sinergija delovanjajednog privrednog subjekta, obrazovneinstitucije i organizacije za podrškuprivredi na zajedničku dobrobit,i razvoj naše privrede i društva.Sva preduzeća koja su zainteresovanada dobiju više informacije ipodršku kako bi uz pomoć dizajnaunapredili performanse i zakoračiliu novu fazu svog razvoja, pozivamoda se obrate sekciji „Dizajnomdo inotržišta” OEOI Privredne komoreSrbije (telefon: 011/3300 925 ie-mejl: dizajn@pks.rs)www.pks.rs

No 76March 2013Year XIIIwww.pks.rssouth eastern europetourist destinationVLADANATANASIJEVIĆBoard member ofAsseco SEE:IT from achance to exportRADOLJUBMILOŠEVIĆOwner of Floryfrom Kruševac:Physician notshy to ask

No 7656eventsThird session of the CCIS Managing BoardInflation, unemploymentand drop in productionHigh inflation and unemployment rate as well as a drop in productionare the main features of the economy of Serbia in 2012, which does notforecast optimistic economic growth, estimated the president of theChamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin at thesession of the CCIS Managing Board held on the 11 th December 2012At the third session of the CCISManaging Board Miloš Bugarinsaid that in 2013 Serbia wouldneed an economic growth of 4.5 –5 percent so as to realize the projectionon the increase of grossdomestic product of two percent,having in mind the fact that 2012year would end with a drop in theproduction of two percent. In 2012Serbia will record the drop of 200million USD. The measures of theSerbian Government concerningthe recovery of the economy havegiven certain effects, but they areyet partially available to certaineconomic entities, while the essentialand systematic reformsneeded for the improvement of thebusiness climate are omitted. Therevenues in the budget for 2013are exaggerated, it is rather real toexpect the revision of the budgetin March, than its sustainability,Bugarin said.The vice-president of the Chamberof Commerce and Industry of SerbiaVidosava Džagić pointed outthat the economic growth of fourpercent of the GDP would not beenough for Serbia to stop increasingof the unemployment rate thatis among the highest in Europe. Sheemphasized that the drop in theemployment has not been stopped,while the industrial production hasbeen still negative and investmentshave been at the lowest level sincethe beginning of the economic crisis.Vidosava Džagić underscoredthat a growth of the industrial productionof 1.6 percent in Octobercould be encouraging, but it couldnot be the parameter for furtherprojections and she estimated thatany further progress would dependon the increase of demand inthe international markets. In 2012the inflation was the highest in Europe14-15 percent and the foreigndebt could be expected to grow.Recession and slow recoveryThe projection of the EuropeanCommission for November 2012forecasts recession and slow recoveryof the economy of Serbia, saidAgrarian budgetthe vice-president of the Chamberof Commerce and Industry of SerbiaVidosava Džagić while presentingthe current economic trends in 2012at the third session of the CCIS ManagingBoard. Therefore, the industrialproduction is still below the lastyear level, in the first nine monthsit is lower by 3.8 percent than in thesame period of the previous year.The total foreign trade exchange inthe first nine months 2012 fell downby 5.9 percent if compared to thesame period of the previous year, theexport was reduced by 7.4 percentand the import by 4.9 percent.The Fiscal Strategy envisages thereduction of the fiscal deficit from6.8 percent of the GDP in 2012 to 3.6percent in 2013, which would stopPursuant to the Law on budget for 2013 the budget in the amount of 39.3billion RSD is granted to the Ministry of Agriculture, Forestry and WaterManagement, which makes up 3.68 percent of the total national budgetand along with the additional incomes the total agrarian budget amountsto 40.2 billion RSD, or in other words, 3.78 percent of the total budget ofSerbia. The assets for agricultural subsidies amount to 32.8 billion RSD,whereas the incentive measures for agriculture in 2013 will be in indirectand structural forms, while market and institutional incentives would beneglected, the president of the Chamber of Commerce and Industry ofSerbia said at the third session of the Managing Board. The implementationof the measures and targeted subventions of production inputs,the recovery of livestock fund, the insurance of agricultural householdswould create the conditions for motivating an agrarian to turn to themarket-oriented production.www.pks.rs

events57No 76the growth of the public debt, whileit would be impossible to returnthat the public debt of 45 percentof the GDP by 2022. Analyzing theprojection of an economic growthfor the period 2013 – 2017, the CCISvice-president Vidosav Džagić pointedout the mismatch of the projections,where the Ministry of Financesand Economy expects the GDP willgrow by two percent in 2013, by 3.5percent in 2014 and in the next threeyears by four percent. On the otherhand, the National Bank of Serbiaforecasts the GDP growth of 2.5 percent,the IMF says two percent, whilethe European Commission projectsthe GDP growth in Serbia in 2013 of1.5 percent, in 2014 of two percent.Having in mind the current situationin the economy, Serbia will needto boost investments so as to reachsuch GDP growth. Although the FiscalStrategy is based on the growthof investments of 7.9 percent in 2013,then 6.4 percent in 2014 and 7.1 percentin 2015, there are not preciseplans where the investments wouldcome from and what the policy ofattraction of investments would belike, Vidosava Džagić said.Production recovery planVidosava Džagić pointed out that inthe first nine months 2012 the publicdebt of Serbia amounted to 24.8billion euro, which indicates that theparticipation of the public debt inthe projected GDP of 83.7 percent,according to the criteria of the WorldBank, Serbia exceeded the border oftoo high indebtedness. The FiscalStrategy for 2013 and projections for2014 and 2015 being offered by theMinistry of Finances and Economy,does not involve the real interestrates neither whether the share ofthe public debt in the GDP wouldbe reduced with the sale of the stateproperty. Since the public expendituresby the end of 2012 got the criticalpoint exceeding 50 percent of theGDP, and that the Fiscal Strategyenvisages the harmonization of thepublic revenues and public expendituresin the amount of 44.5 percentof the GDP only by 2022, it seemsthat there would happen neither thetax relaxation nor overall tax reform,particularly the urgent structural reformthat would make the state moreefficient and cheaper, Džagić said.The CCIS Managing Board adoptedthe draft to the macroeconomicpolicy for the period 2012 – 2016.The measures are to reduce publicspending with the share of 35 percentin the GDP, to carry out theoverall reform in the public sector.Among the priorities are the reformsin the pension system, thepublic enterprise and taxation. Atthe same time it is needed to buildthe system for efficient protectionof creditors, the contract meeting,the establishment of financial discipline,then solving of insolvententerprises and big systems beingin the restructuring, along with thereform of the labour market and educationsystem, the new attractionpolicy of investments and the productionrecovery program by 2020Eighth session of the CCIS Assembly2012 year of lowforeign investment inflowsThe vice-president of the Chamberof Commerce and Industryof Serbia Vidosava Džagić familiarizedthe members of the CCISAssembly with the current economictrends, the measures of the SerbianGovernment and their effectsand pointed out the negative economictrends in 2012 that wouldremembered for high inflation andunemployment rate and a drop inthe economic activities. The extremelyhigh unemployment rate isthe huge socio-economic challengefor Serbia. The 2012 was the yearwith the lowest inflow of the foreigninvestments, Vidosava Džagićwww.pks.rs

No 7658eventsunderscored and presented the projectionsof the economic growth for2013 – 2017.The president of the Chamber ofCommerce and Industry of SerbiaMiloš Bugarin emphasized the needof the structural incentives in agriculture,through the modernizationof agrarian sector and improvementof processing capacity. The systematicmeasures and essential reformshave been postponed which are thereforms in taxation system, educationsystem, health care system, andthe stimulation for the export-orientedcompanies. All this has resultedin the lower coverage of theimport by export in comparison tothe previous year. Bugarin pointedout that the businesses and the executiveauthorities should have agood dialogue.The vice-president of the Chamberof Commerce and Industry of SerbiaVelibor Sovrović presented theDistance Calculator for intercitytransportation saying that it is veryimportant possibility for additionalincomes and extremely significantsupport to the transport sectorin Serbia being provided by theChamber of Commerce and Industryof Serbia. The Assembly of theChamber of Commerce and Industryof Serbia set up the Distance Calculatorfor measuring the distancein kilometers between bus stationswith minimum time spent on drivingfrom one station to the other.These data would be published onthe website of the Chamber of Commerceand Industry of Serbia.The transportation companies will beable to use the application software.This is a model for cooperation withSerbian transportation sector whenit comes to the river, air, railwayand road cargo transportation, Sovrovićpointed out. The president ofthe CCIS Assembly Marko Ćulibrkpresented the results of the researchon the needs of businesses for newknowledge and skillsM.S.-N.M.Action PlanNew measures forrenewable energyresourcesZorana Mihajlović, Minister of Energy, Developmentand Environment, presented a new setof measures for the utilization of renewable energyresources in Serbia. Miloš Bugarin, presidentof the Chamber of Commerce and Industryof Serbia, pointed out the importance of thepartnership between this business associationand Ministry of EnergyOn the 10th of December 2012the Ministry of Energy, Developmentand Environment of theRepublic of Serbia and Chamberof Commerce and Industry of Serbiaorganized the presentation of anew set of measures and plans forthe utilization of renewable energyresources in our country. The hugeconference hall of the Chamber ofCommerce and Industry of Serbiaseemed to be small to receiveall managers, the representativesof public enterprises and localself-governments who came to befamiliarized with the amendmentsto the Law on energy and its bylaws.Higher utilization ofrenewable energy resourcesThe host of this meeting MilošBugarin, president of the Chamberof Commerce and Industry ofSerbia, said in the opening speechthat in the period 2009 until todaythe interest for renewable energyresources has been in a constantgrowth, but the number ofnewly- erected facilities has beensmall. At the time of being, thereare 35 favourable manufacturersof electric power that concludedthe contract with the Electro IndustryPower of Serbia (EPS) onundertaking the generated electricpower, while the installed powerof their production capacityamounts to around 19 MW, whichis at this moment not enough, sayspresident of the Chamber of Commerceand Industry of Serbia. Themost dominant are the mini hydropower plants, totally 19 of them,and then there are nine solar powerplants, one wind generator andtwo biogas plants. Pursuant to theDirective and Decision brought bythe Ministerial Council of the EnergyCommunity on the 18 th of October2012, Serbia has undertakenthe obligation to participate in therenewable energy resources with27 percent by 2020. Serbia has theproduction of renewable energyresources capacity of 21 percentnow. To reach 27 percent of renewableenergy resources is possiblehaving in mind the potential of theSerbian economy. What is missingis actually the Action Plan, clear-www.pks.rs

events59No 76ly defined feed-in tariffs, interestsand possibilities to find a solutionthrough simple and fast legislative,efficient work of the Ministryand mutual work with businesscommunity. The Action Plan beingpresented at the CCIS removesall barriers, because it harmonizesthe national legislation with theEU regulations, enables diversifiedutilization of renewable energyresources in accordance withthe future development of energyinfrastructure in Serbia, what willalong with the support of the stateinstitutions open the doors to newinvestments in the renewable energyresources, concludes MilošBugarin.Partnership betweenstate and investorsZorana Mihajlović, Minister of Energy,Development and Environment,underscored that by 2020 itwould be real to expect from Serbiato participate with 27 percentof renewable energy resources inthe total energy consumption. Itwill be realised through the measuresof the Action Plan for utilizationof renewable energy resources,that envisages the investmentsin biomass, mini hydro powerplants, geothermal energy and energygenerated from the sun andwind. Minister pointed out thattwo world-famous experts wererecruited so as to clearly define thefeed-in tariffs that should be beneficialto both states and investorsthat must be partners. To use therenewable energy resources in amore efficient and better way, thecertain amendments to the Law onenergy have to be introduced. Thepublic invitation for the investorsbeing interested in the locationsfor the erection of mini hydropower plants is in preparation andwill be finished by the end of thisyear. The Ministry of energy, developmentand environment willbecome the place where investorswill have a possibility to be providedwith all permits needed,says Minister. I strongly believethat the plan for the utilization ofrenewable energy resources willbe completely realised, she saidand invited all investors to cometo Serbia and ask the Ministry forthe support. She asked them tostick to the legislative frameworkand to invest not only in profitableprojects, but in those of social andnational interest, too.New supportive regulationsDejan Trifunović, assistant to theminister of energy, who is in chargeof renewable energy resources sector,informed many businesses onthe draft to new supportive regulationsin the field of utilization ofrenewable energy resources. Hepresented in details the Directive onmeeting the conditions for gettingthe status of a preferable producerof energy power, the Directive on incentivemeasures for production ofelectric power from the renewableenergy resources and the Directiveon amount due for production ofelectric power from the renewableenergy resources and the combinedproduction of electric and thermoenergy. They discussed the revisionprocedures of energy permits, thecooperation with the municipalitiesin the field of advertising, the free locationsfor the construction of minihydro power plants as well as thedetails of measures and activities ofthe Ministry of energy, developmentand environment of the Republic ofSerbia concerning the creation of favourableclimate for investing in therenewable energy resources sectorin the years to comeMilan Nedićwww.pks.rs

No 7660portrait of a businessmanAleva from Novi Kneževacis the winner of this year award of theChamber of Commerce and Industry ofSerbia for the good results achieved inbusiness. The Aleva is in relationshipwith the Flory company from Kruševac,not only for being the daughtercompany,but because the owner of theFlory is the owner and general managerof the Aleva Hristivoje Milošević, whois Radoljub Milošević’s fatherThe Milošević family might serveas an example of good and successfulfamily business. The companywas established as the family-owned,Radoljub Milošević says,whose sister also runs a business.The father Hristivoje Milošević was asuccessful businessman, the directorof Merima company from Kruševac,and with the transit period in Serbiahe started up tu run a private business.The father did not make anypressure on his children to followhim in business. Radoljub studiedthe medicines in Moscow. In thattime Brežnjev still was in the power,and before the Olympic Games,Moscow started to be opened tothe West and Coca-Cola and Pepsibecame popular drinks. Even thenthe Russian people had high standardof living and educational systemwas literally free of charge. It lookedlike serving in the army, Miloševićremembers, we got the books, coats,caps and the only difference was thatwe had not had the haircut. He admiredthat there were not any kindof protection. As soon as I got backRadoljub Milošević, owner of theFlory company from KruševacPhysiciannot shy to askfrom Moscow I got a job in the nearbyvillage in Kruševac. I started updoing my job with great enthusiasm,although there in my ordination wasonly wood-burning stove, one tableand sphygmomanometer. I was angrybecause it was like that in Serbia,but I had to use to it.Starting up productionAs soon as the crisis hit Serbia, Radoljubmade decision to quit with medicinesafter 12 years that he studiedwith great love, but he could not appearin front of patients with ‘an emptystory only’. He started up a privatebusiness while dealing with the branch offices of international companiesfor paints and lacquers and wholesale.The business with branch officeswent pretty good, because they areeducated family, have a good commandof languages, all are well-upraisedand their father learned themthe principles of successful businesscommunications. Gradually, since heis a man who does not like meaninglessstories, and having the supportfrom his family, he decided to startup the production. However, turningfrom the branch offices to productionis the sensitive moment in life ofevery businessman. Dealing with thebranch offices is a nice job, and onlywho has the experience in productionknows what it is like. Everythingis a problem, from finding a delivererwith good quality raw materials,over the people who would handlewith production, to our ‘we will doit easily’ mentality. The productionof baby food is a very sensitive field,perhaps more sensitive than the manufacturingof medications, becausethe youngest consumers are in questionand any mistake could cause thetragedy. However, he found the staffand in 2001 they all together spent amonth in Germany. The Flory companyfrom Kruševac manufacturesthe baby food in accordance with thereceipt agreed with the technologistwho used to work for Milupi in Germany.I had to taste everything, so ina month I ate more baby food thansome babies, Radoljub Miloševićlaughs. The EU procedures requireswww.pks.rs

portrait of a businessman61No 76from the factory in Kruševac to meetthe EU GSi standard defined for thefactories for the medicines production.We needed special floors, specialwall coverage, and special installation,,Radoljub says, and adds thesewere easy-solving problems since hiswife is a civil engineer and she dealtwith this part of work.Safe product ensures marketWheat and maize are from our fields,but the strict control has been carriedout in order not to have heavy metalsand other undesired ingredientsin baby food. We are not satisfiedwith every certificate from a producer,but the raw materials enteringthe factory have been checked up inour certified laboratory and later onat the external laboratory being certifiedby the European Union. I donot want my product to be found asa bad one. It makes the productionmore expensive, but we left one partof our incomes in order to ensure thesafety of our products.The Flory company has its developingteam , thus starting up witheight receipts at the beginning wecame to 40 of them, and we do havethe certificate for organic productionbeing approved by the Commissionfrom Bologna. The Flory mostlyexports to Russia, Arabian states,Iraqi, Iran and Lebanon. The companycurrently negotiate with onecompany from Japan on the sale oforganic food and it also expects thecontract conclusion between the twoministries of agricultures from Serbiaand China in order to harmonizethe standards. On the other side, hisfather deals with the Aleva companyfrom Novi Kneževac which wasbought in 2005. Since the Flory hasbeen successfully running a businessfor 11 years now, Radoljubmade the efforts to improve businessof the Aleva, particularly in thefield of receipts and quality, whilethe organization of business was leftto his father, whereas his sister is incharge of raw materials. What aboutchildren? His daughter attends thestudies of economics in Milan andis in close connection with the company.One of the biggest trade fairsof organic food is in Milan, since hisdaughter speaks Italian language,she is responsible for making contacts,Radoljub says.Listen to associatesThe Aleva company has increased itsproduction program up to 160 articleswhich are mostly exported to themarket of Russia, the ex-YugoslavianRepublics and Arabian states. The existingfacilities are to be reconstructedand the new ones are to be erected inaccordance to higher standards.When we plan to invest we havea talk on it. In our country it happensthat investments destroyproduction. We try to invest fromour incomes. There are no misunderstandings.A man is not thesmartest one, you should listen toyour associates and not to push toohard. The professor at the gastroenterologyinstitute once upon atime told me not to be shy to ask foran older colleague or some specialistin certain area for advice. If youFamily and Chamberthink that you know everything, apatient is in danger then, says RadoljubMilošević.The current economic crisis does notcause any problem and I could easilydo business, Radoljub says, butthe only remark I have is that ourGovernment does not protect thedomestic producers. It is not like thatin Croatia. They collect the customsduty in the amount of 30 percent onour products in their production. Heis particularly angry at the situationwith the baby food.In the previous Government the saleof baby food of the domestic producerswas stopped for four monthswhile the imported food of foreignproducers was sold in Serbia withoutany obstacles. At that time TomicaMilosavljević was Minister of HealthCare. I had met him at the CCIS andasked directly whether they protectthe import lobby or domestic economy!Whether he would personallydeal with the politics with a viewto improving the business climatein Serbia, Radoljub Milošević saysbeing deeply in his thoughts that hewould , but only with the things hehimself is familiar withMirjana StefanovićOn the question whether he is afraid of quarrelling about the property RadoljubMilošević answers that he is not afraid of anything. I have a sister,she has a son and I have a daughter. We are both brought up not to makeany differences between ourselves. I do not have any need for quarrellingif the family is normal and we could make agreement on everything. Inthe same way Radoljub Milošević experiences the Chamber, the businessassociation whose member of the Managing Board he is. The Chambermust be seen as the bond between businesses and foreign markets. If theChamber would have been under the patronage of any ministry, it wouldhave caused a lot of problems. In that case it would have been either thestate or by some private businessman owned. According to my experienceI think that the Chamber needs to be reorganized and to follow the exampleof the Austrian Chamber of Commerce and Industry. In addition, Ihad an opportunity to experience the difference when the participation insome fair is organized by the Chamber and when it is not. It is like goingfor a picnic when the participation in the trade fairs is organized withoutthe Chamber, while when it is otherwise, we have business meetings.www.pks.rs

No 7662serbia and worldTurkey – Serbia Business CouncilFirst goal – a billion trade exchangeDelegation of over fifty Serbian businesses headed by the president ofthe Chamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin participatedin the 12th session of the Turkey – Serbia Business Councilwhich took place in Istanbul. This meeting was organized owing to theofficial visit of the President of the Republic of Serbia Tomislav Nikolićto TurkeyThe President of the Republic ofSerbia Tomislav Nikolić hada meeting in Istanbul with Turkishbusinesses doing business inSerbia or planning to invest inour country. President Nikolićstated that the Balkans could notbe imagined without Serbia, butSerbia could not do much in theBalkans without the support ofTurkey, and invited the businessesfrom both countries to cooperateand develop their relationsin a way the Serbian and Turkishauthorities do that. It would bein vain for businesses to cooperate,if the authorities of these twocountries would not understandeach other, but now we do understandboth sides. The Presidentof Turkey Abdulah Gul says thathe personally will receive everybusinessman who decides to cooperatewith Serbia. In a shorttime we have met twice in orderto show every citizen of Serbiaand Turkey how much we needto cooperate, Nikolić underlines.The Serbian President said thathe agreed with his Turkish counterpartthat they will be satisfiedonly when the trade in goods betweenTurkey and Serbia reachesone billion euro. Serbia is openfor new investments from Turkey,for new big companies fromthis country and the constructionof infrastructure, Nikolićsays. The Turkish President announcedeconomic and businessboom in Serbia in the years tocome. Tomislav Nikolić emphasizedthat the businessmen willhave the support from the Governmentas well as that Serbiawill do its best to remove all redtape obstacles and to repress allforms of crime.The Turkey – Serbia BusinessForum in Istanbul was openedby Sadulah Sipahiolu, presidentof the Turkey – SEE BusinessCouncil. The precise businessplans and their realisation werediscussed by Aleksandar Medjedović,co-president of the Turkishside of the Business Council andhis Serbian counterpart MilošBugarin, president of the Chamberof Commerce and Industry ofSerbia.In the heat of the global economiccrisis it is of extreme importancefor the business community ofSouth Eastern Europe to makecontacts and enlarge the cooperation,so thus Turkey appears toSerbia as an exquisite partner inthe economic sense. Turkey, as theonly country in the Region con-www.pks.rs

serbia and world63No 76necting two continents, and Serbia,a country in the middle of theRegion, make the solid foundationsfor trade bridge which willclose Asian and European economy,says Miloš Bugarin presidentof the Chamber of Commerce andIndustry of Serbia.Flexibility of small enterprisesThe successful implementation ofthe Free Trade Agreement signedbetween Serbia and Turkey mightserve as evidence that these twoeconomies have complementarystructure and developing priorities.In 2011 the export fromSerbia to Turkey was doubled inrelation to 2010 and reached a recordof 183 million USD, and thislevel was the same in the previousyear. On the other side, thedemand for Turkish products inSerbia grew by 25 percent in 2011and by 32 percent in 2012, so thetotal import from Turkey in theprevious year amounted to 430million USD. The trade liberalizationopens new cooperationopportunities. When it comes tothe Turkish companies running abusiness in Serbia, there are some20 of them. They are mostly locatedin Belgrade, Niš and NoviPazar and are dealing with textile,pharmacy, construction industryand wholesale.Further liberalization leading tothe abolition of the customs dutiesin the next three years, willboost the volume and qualityof trade exchange of these twocountries. There is a great potentialin the SMEs sector. Anyhow,both Serbia and Turkey havebeen estimated as the regionalleaders in the reforms of the SMEsector. Miloš Bugarin pointed outthat the support of Turkish companiesin the construction andreconstruction of roads and otherinfrastructure in the non-developedareas in Serbia, the investmentsof the TIKA agency in theconstruction of industrial zone inPešter karts plateau and the airportMorava in Kraljevo, are onlyfew examples of fruitful partnershipwith a view to boosting businessdevelopment of South EasternEurope.Trilateral cooperationTurkish businesses are getting interestedin investing in textile andconstruction industry as well asother sectors and we will familiarthem with all business benefitsin Serbia. The state subsidies forthe export-oriented production,the developed market of sevenmillion consumers, the potentialof trilateral cooperation Turkey –Serbia – Russian Federation andthe presence of the Turkish banksare some of the reasons for moresubstantial Turkish capital presencein Serbia, concluded MilošBugarin and announced that theSerbian companies dealing withthe production of automobilecomponents will traditionallyparticipate in the trade fair AutomechanikaIstanbul 2013, in theorganization of the Chamber ofCommerce and Industry of Serbia.The first Serbia – Turkey BusinessCouncil was held in April 2002.The total of 11 sessions has beenorganized up to now both in Serbiaand Turkey. The last sessionwas held on the 30 th of May 2012in Belgrade due to the visit of theTurkish textile delegation to theChamber of Commerce and Industryof Serbia. The fifty-memberdelegation of the economy ofSerbia consists of the representativesof our companies alreadycooperating with Turkish companiesor trying to launch theirproducts on the market of Turkey.These companies are mostlydealing with agriculture, foodindustry, vehicle industry, furniture,tourism and IT sectorMilan Nedićwww.pks.rs

No 7664serbia and worldStrategic partner to SerbiaSerbia to follow Czech’s exampleComparative advantages of both Serbia and Czech might make a profitfor both sides, says the Czech Prime Minister Petr Načas, while his Serbiancounterpart Ivica Dačić points out that Czech is a strategic partnerto Serbia in political and economic senseThe participants in the Serbia –Czech Business Forum, beingheld on the 17th of January 2012at the premises of the Chamber ofCommerce and Industry of Serbia,and within the official visit of theCzech state-economic delegationto Serbia, were addressed by twoprime ministers.Although the political relations ofthe two countries are quite good,the possibilities for economic cooperationare not used at full extent,says the Czech Prime Minister PetrNečas. The Czech Republic disposesof good quality products andknow-how in the field of energy,construction industry, energy efficiency,environment and renewableenergy resources. In addition,the Czech companies are providedwith finances so they invest as theone and it makes them competitive,says Nečas. The Czech companiesare experienced in the marketeconomy as well as the pre-accessfunds in the EU association process,which might appear usefulfor Serbia. The comparative advantagesof both Serbia and Czechmight make a profit for both sides,says the Czech Prime Minister PetrNečas.Serbia needs moreCzech investmentsThe Serbian Prime Minister saysthat Czech is a strategic partnerto Serbia in political and economicsense, on bilateral, regional andmultilateral level. Through theSteering Committee and its workinggroups we do improve thebusiness climate, says Dačić, andpoints out the constant trade deficiton the Serbian side and the exportstructure where the low added valueproducts are dominant, and thestructure of import, where the highadded value products are the mostdominant, as the main obstacles inthe cooperation increasingly gettingbetter. Serbia has the interestto launch its goods on the Czechmarket as well as for more investmentsfrom Czech, while it is Government’smain task to strengthenattractiveness of Serbia as an investmentdestination.Serbia is the user of the assets of theCzech Development Cooperationfrom 2011 to 2017, in the field of energyand environment, says Dačić.The projects being suggested byCzech are very interesting, particularlythose in the area of hydro potential,the revitalization of Štavaljmine and construction of thermopower plant. Dačić says that IT sectorin Serbia is the most vital sectorsince 90 percent of production isexport-oriented.The host of the Forum the presidentof the Chamber of Commerce andIndustry of Serbia Miloš Bugarinfamiliarized both prime ministersthat total of 37 Czech and 59 Serbianbusinesses in the field of energy,environment, railway, army,metal and electro industry participatedin the bilateral talks. This isa sequence of the Business Forumwhich in 2009 in the organizationof two chambers of commerce waswww.pks.rs

serbia and world65No 76held in Czech. Bugarin says thatSerbia wants to follow Czech’sexample, because our goal is toachieve fruitful and stable economyas Czech Republic has.Serbia among 12 Czech’sprior investment countriesBugarin pointed out that the baseof the economic cooperation ofthe two countries is the foreigntrade exchange, investments andCzech development power. Serbiais among the highest Czech’sand long-lasting political and economicpriorities, which proves theincrease of volume of the foreigntrade and putting Serbia on the listof 12 first countries to invest. Emphasizingthat in the promotionof economic relations of these twocountries the first position takesthe cooperation of their chambersof commerce, Bugarin stated thatthe experiences from Czech are thereal treasure for Serbia.The president of the Chamber ofCommerce and Industry of SerbiaMilos Bugarin says that the foreigntrade as the dominant form ofthe economic cooperation betweenthese two countries has been constantlygrowing since 2003, whilein 2009 the reduction was recordedas a consequence of the globaleconomic crisis. The total foreigntrade in goods between Serbia andCzech in the first 10 months thisyear amounted to 447.8 millionUSD. The export from Serbia was137.4 million USD, and the importwas 310 million USD, whilethe trade deficit is still on the Serbianside and is in the amount of173 million USD. According to thedata obtained from the NationalBank of Serbia the Czech investmentsfor the period 2005 – 2012amounted to 29.22 million euro. Inaddition to it, it is important notto forget the development supportto Czech in the field of energy andenvironment.The president of the Czech Chamberof Commerce Petr Kužel pointedout that Serbia is the years-longpartner to Czech which could beseen through a series of mutuallyrealised projects. All efforts of Serbiato become the EU state-membermight be supported by our experiencesin that issue, says Kužel.Kužel invited all businesses to askfor help from the well – organizedchambers of commerce of Serbiaand CzechM.S.Protocol on cooperation signedThe Business Forum held at the Chamber of Commerceand Industry of Serbia commenced with thesigning of the Protocol on cooperation from the sixthsession of the Steering Committee for the economiccooperation of the Republic of Serbia and Czech.The Protocol was officially signed by the DeputyPrime Minister and Minister of Internal and ForeignTrade and Telecommunications Rasim Ljajić andCzech Minister of Industry and Trade Martin Kube.Minister Ljajić pointed out exquisite political relationsbetween Serbia and Czech which created theframework for the improvement of the economicrelations of these two countries that should reflectitself in the increase of investments, the boost ofexport and the mutual promotion on the third markets.Ljajić invited all businesses from Czech to come to invest in Serbia and said that the Government wouldhelp our businesses to find their place on the Czech market. There are great potentials for the mutual cooperationamong companies from both countries and the promotion on the markets of Africa and Asia, Iraqand Azerbaijan. Talking about the big projects in Serbia for which the Czech Republic is interested in, Ljajićmentioned the reconstruction of the railway Niš-Dimitrovgrad on the railway Corridor X as well as the cooperationin the field of energy.Czech Minister Martin Kube emphasized that Czech sees Serbia as an attractive investment and export destinationand there are many Czech companies having great experiences in investments. Kube shares thesame opinion with the Deputy Prime Minister of Serbian Government Ljajić that companies from both statesshould develop investment partnership with a view to organizing the mutual promotions outside borders ofthe European Union.www.pks.rs

No 7666trade fairsSerbian companies on Prodexpo in MoscowSupport to cooperation of Serbianand Russian entrepreneursThe 22 companies from Serbia presented their products at the 20thInternational food and beverage fair Prodexpo in Moscow, while theChamber of Commerce and Industry of Serbia got the diplomaThe Chamber of Commerce andIndustry of Serbia organized thepromotion of the economy of Serbiaat the Prodexpo trade fair for the 17thtime in a row, as the biggest annualexhibition in Russia and Eastern Europebeing held from the 11 th to 15 thFebruary 2013. The trade fair involvedthe meetings of the representativesof the chamber system of Serbiaand Russian Federation. The Serbiandelegation headed by the CCIS presidentMiloš Bugarin was consistedof the president of the CCI VojvodinaRatko Filipović, the CCI Vojvodinasecretary Dušan Vučićević andMayor of the City of Trebinje SlavkoVučurović. The exhibition stand ofSerbia was visited by the Serbian Ministerof Agriculture Goran Knežević.Agreement of CCIS and MoscowAssociation of EntrepreneursPresident of the Chamber of Commerceand Industry of Serbia MilošBugarin and president of interregionalMoscow Association of EntrepreneursAndrej J. Podenok signed theAgreement on cooperation with theaim to improve the cooperation ofsmall and medium-sized enterprisesof Serbia and Russian Federation.The Moscow Association of Entrepreneurswill support Serbian producersdoing business on the territory ofRussia in the sphere of production,trade, economic, banking and financialrelations in the fields of tourism,transport, insurance, modern formsof communication, IT , media andothers. The Chamber of Commerceand Industry of Serbia and MoscowAssociation of Entrepreneurs, whichfor 24 years turned into the interregionalassociation with members onthe territory of the whole RussianFederation, made an agreement toexchange information on the latestachievements in the IT sector, the exportpossibilities and import needsof enterprises and organizations andfirms from both the Russian Federationand the Republic of Serbia.CCIS awarded at foodfair in MoscowThe Chamber of Commerce and Industryof Serbia, that for the 17 th timein a row organized the promotion onthe international trade fair of food andbeverages Prodexpo in Moscow, wasawarded with diploma as one of themost faithful visitors and exhibitors atthis fair. The presidents of the Chambersof Commerce and Industry ofSerbia and Russian Federation, MilošBugarin and Sergej Katirin, made anagreement to organize mutually theInvestment conference in Moscow inSeptember or October this year. Uponthe analysis of the results of the Investmentconference, the Forum of smalland medium-sized enterprises willbe organize in Belgrade in Octoberor November this year as the supportto the businesses to keep cooperatingwith Serbian companies. The Serbianside extended the initiative for thesupport to the Council of Managersof the Chambers of Commerce andIndustry of the CIS (Commonwealthof Independent States). Serbia is interestedto join the Council as an associatedmember or an observer, becausein that way it would easier get to theless available markets of Russia. Wehave already prepared 45 projectsbeing presented at the Chamber ofCommerce and Industry of RussianFederation and yet another 15 are inthe procedure, says the president ofthe Chamber of Commerce and Industryof Serbia Miloš Bugarin. TheInvestment conference is agreed to beorganized in Serbia, under the auspicesand in the organization of the CCISand CCI Russian FederationN.M.www.pks.rs

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО СПОЉНЕИ УНУТРАШЊЕ ТРГОВИНЕИ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈАNAJBOLJE IZ 2010SRBIJE 2012Za korporativni brend1. Korporativni brend, roba svakodnevne potrošnje – hranaBambi- Banat a.d. Beograd2. Korporativni brend, roba svakodnevne potrošnje – pićeNektar d.o.o. Bačka Palanka3. Korporativni brend, roba svakodnevne potrošnje – hemijai kozmetikaDahlia d.o.o.Beograd4. Korporativni brend, roba svakodnevne potrošnje – odećai obućaMona d.o.o. Beograd5. Korporativni brend, proizvodna dobraNIS a.d. Novi Sad6. Korporativni brend, trajna potrošna dobraSIMPO a.d. Vranje7. Korporativni brend – sektor usluga – trgovinaPTP DIS d.o.o. Krnjevo8. Korporativni brend – sektor usluga – mala i srednjapreduzećaSlobodna zona Pirot, Pirot9. Korporativni brend – sektor usluga – ostale uslugeSaobraćajno preduzeće Lasta a.d. Beograd10. Korporativni brend – inostrani brendFIAT Automobili Srbija d.o.o. KragujevacZa robni brend11. Robni brend, roba svakodnevne potrošnje – hranaIskon – Suncokretovo ulje, Victoriaoil a.d. Šid12. Robni brend, roba svakodnevne potrošnje – pićeJelen pivo, Apatinska pivara Apatin d.o.o.13. Robni brend, roba svakodnevne potrošnje – hemija ikozmetikaMAXIPOL, boje za unutrašnje zidove, Maximad.o.o. Lučani14. Robni brend, roba svakodnevne potrošnje – odeća iobućaEXTREME INTIMO, Jasmil, Arilje15. Robni brend, proizvodna dobraNutriko koncentrati, Nutriko d.o.o. Vranje16. Inostrani robni brend - sa statusom domaćeg prozvodaSomersby, Carlsberg Srbija d.o.o.17. Najbolja trgovinska robna markaPremia, Delhaize Serbia18. Najbolji lokalni brendLuna d.o.o. Požarevac19. Najuspešnije uvođenje novog BrendaBEST sladoled, Angel&Devil, Nestle Adriatic Foods,BeogradU kategoriji Najbolji lični brend u funkcijipromocije Srbije20. Najbolji lični brend u funkciji promocije SrbijeNovak ĐokovićTop - Corner Najbolje iz Srbije 20121. Iskon, suncokretovo ulje, Victoriaoil, Šid2. EUROCREM, Swissllon, Beograd3. Noblice, Banini, Kikinda4. Bakina tajna, Foodland, Beograd5. Aleva paprika, Aleva, Novi kneževac6. Jetrena pašteta, Carnex, Vrbas7. Začin c Foods, Beograd8.Tonus, hleb bez brašna, Bečejska pekara, Bečej9. Vital stoni margarin, Vital, Vrbas10.Jelen pivo, Apatinska pivara, Apatin11. Knjaz Miloš, Knjaz Miloš, Aranđelovac12. LIFE, Nectar, Bačka Palanka

PASOŠ ZA ROBU,ŠTEDI VREME I NOVACŽelite da:• Osvojite nove kupce i tržišta u inostranstvu?• Prezentujete svoju robu na sajmovima, potencijalnim poslovnimpartnerima?• Redukujete putne troškove i na brz i efikasan način prođete carinskuproceduru?Sve to uz mininum troškova omogućava Vam ATA KARNETŠta je ATA karnet?ATA karnet je jednostavan međunarodni carinski dokument za privremeniizvoz robe. U svetu, to je sinonim ‘’pasoša za robu’’.Prednosti ATA karneta• Karnet važi godinu dana od momenta izdavanja• Raznolikost robe• Vrednost robe po ATA karnetu nije ograničena• Ušteda troškova• Cena ATA karneta• Sve se završava na jednom mestu - u Privrednoj komori Srbije• Brži prelazak preko graniceGde se izdaju ATA karnetiPrivredna komora SrbijeUdruženje za saobraćaj i telekomunikacijeTIR i ATA OdeljenjeKrunska 26, 11000 BeogradTel/faks: +381 11 3304-533, 3304-537, 3304-538ata@pks.rswww.pks.rs/ata