Pitanja za predsednika - Bečejski mozaik

Opštinska vlast je u utorak„spojila“ predstavnike indirektnihkorisnika opštinskogbudžeta – pre svega škole – spredstavnicima civilne organizacijeOpšte udruženje preduzetnika„u nameri da oneindirektne korisnike koji odnas dobijaju sredstva za svojematerijalne troškove, zamolimoda prilikom ulaganja, investicija,popravki, održavanja svojihobjekata obrate pažnju na toda izvođači budu iz naše opštine,da preferiraju naše Opšteudruženje preduzetnika,odnosno bečejsku malu privredu“,objasnio je novinarimapredsednik opštine Peter Knezii izrazio nadu i veru da će sepomenuti korisnici novca iz opštinskekase ubuduće vladatipo predlogu iz opštine.Goran Relić, predsednikOpšteg udruženja preduzetnika,rekao je da mu je dragošto su preduzetnici u poslednjevreme u centru pažnje lokalnevlasti, rezultat toga je bio i sastanaksa indirektnim korisnicimabudžeta, a to je bitan podstrekpreduzetnicima i može daIZMEĐU DVA BROJAMiroslav Vasin o pomoći PIK-uRegulisanje dugova kroz promenuvlasničke strukture?Miroslav Vasin, pokrajinskisekretar za rad, zapošljavanjei ravnopravnost polova, prošlenedelje je saopštio da je oformiokomisiju sastavljenu odpredstavnika Vlade Vojvodine(Vasin), Vlade Srbije (ZvonkoNikezić), Ministarstva poljoprivrede(Zoran Jeličić i MomčiloMitreski) i lokalne samouprave(Ferenc Berček), koja će uzpomoć stručnjaka izvršiti uvid uposlovne knjige PIK-a, kako bidržava preduzela mere u ciljurešavanja problem i stabilizacijestanja u PIK-u „Bečej“.Miroslav VasinOdluka o tome da će državada pomogne PIK-u donetaje na sastanku predstavnikapokrajine, države i PIK-a u VladiVojvodine početkom septembra.Miroslav Vasin je odgovaraona pitanja novinara zaštodržava želi da pomogne PIK-u,a ta pomoć je izostala u slučajudrugih bečejskih preduzeća,koja su u međuvremenu propala,da li će PIK da plati zakupninuza korišćenje državnezemlje i zašto je država voljnada, eventualno, plati nagomilanedugove privatne firme uvlasništvu biznismena ĐorđijaNicovića.Podsetimo da je opravdanjeza eventualnu državnupomoć PIK-u to što preduzeće,kako su do sada nebrojenoputa izjavljivali predstavnicidržave i lokalne vlasti, hranibrojne građane opštine. Inače,kada je kombinat privatizovan2007. godine, država je od prihodaod prodaje akcija platiladugove PIK-a i verovatno će sespreči i rad na crno. On je izrazionadu da će ubuduće preduzetniciimati više posla u svojojopštini.Navedeno znači da prilikommanjih investicija u i naobjektima tih korisnika, nakonpostupka javne nabavke ili pribavljanjatri ponude (jer se uvećini slučajeva radi o sitnimulaganjima) za izvođače radovatreba izabrati lokalne firme.To se i do sada dešavalo,jer su lokalne ponude u većinislučajeva bile najpovoljnije sto desiti i sada ako deo vlasništvanad ovom firmom pripadnedržavi.„Zašto država u slučajuPIK-a ’Bečej’ reaguje, a nije reagovalau nekim drugim slučajevima?Država je u poslednjedve godine reagovala u velikombroju preduzeća gde jeprivatno vlasništvo. Reagovalaje na razne načine, podsetićuvas da postoje preduzeća kojasu po Zakonu o stečaju otišlau stečaj, to je jedna situacija,tada država i nema pravo da reaguje,jer tamo osnovno pravoimaju poverioci kojima subjekatu stečaju duguje, a drugaje situacija u preduzećima gdepostoji privatno vlasništvo, aligde nije došlo do stečaja, negopostoji dugovanje prema državiu vidu poreza, doprinosa, zakupaitd. U takvim situacijamadržava je reagovala u velikombroju slučajeva, pokušavajućida na najkvalitetniji način rasteretii one koji su dugovali,da pomogne zaposlenima i naneki način, ulazeći u strukturuvlasništva u tim preduzećima,pokaže svoju zainteresovanostza rešavanje problema. Podsetićuna najmasovniji načinkako je država reagovala: to jeslučaj kada su rađene konverzije,odnosno pretvaranje dugaprema državi u deo vlasništvanad preduzećima. Reći ću vamslučaj holdinga Dnevnik gde jeto urađeno, a postoji gro takvihslučajeva. Drugi način kako jemasovno reagovano je tzv. povezivanjestaža zaposlenima,što takođe ima karakter reakcijedržave prema firmama ukojima je izvršena privatizacija.U privredi i u poljoprivredi u poslednjevreme imamo inicijativeda se država na neki načinsve više uključuje u rešavanjeproblema, jer u ovoj ekonomskojkrizi država mora preuzetiodgovornost za rešavanjeproblema - i ona to preuzima.U Vojvodini imate niz poljoprivrednihpreduzeća u kojima jeponištena privatizacija. To supreduzeća uglavnom u vlasništvuJerkovića, a negde subili drugi vlasnici, gde je državapreuzela aktivnu ulogu u rešavanjuproblema. Što se tičePIK-a ’Bečej’, procenili smo daje PIK, poput PKB-a i poputvelikih poljoprivrednih kombinata,od izuzetnog značaja zaceo region. Ljudi iz sindikata iljudi iz lokalne samouprave sunam predočili koliko ljudi direktnoili indirektno zavisi od PIK-a’Bečej’ i mi smo odlučili da naneki način reagujemo. Tu ste viu pravu, možda prema PIK-u’Bečej’ reagujemo na jedansveobuhvatniji način nego premapreduzećima koje nemajutaj značaj. Zato je država spremnada nakon sagledavanjastanja preuzme neku ulogu uPIK-u ’Bečej’, zato je Ministarstvopoljoprivrede predložilo dase uđe u razgovore o relaksaciji,odnosno reprogramu, iznalaženjunačina da se stari dugovinakon utvrđivanja stanjaregulišu možda i kroz promenuvlasničke strukture, i isto takoje spremno da uđe u razgovoro davanju u zakup 5.000 hektarazemlje u narednom perioduprvenstveno iz razloga da ljudikoji su zaposleni u PIK-u ’Bečej’ne ostanu bez posla. Uslovje da se zaposleni ne otpuštaju.Naravno, moramo sačekatirezultate rada komisije (koja ćeu roku od mesec dana „snimiti“stanje u kombinatu; prim. nov.)i verovatno će u okviru predloženihmera biti i predlog za regulisanjeduga koji PIK ’Bečej’danas objektivno ima na osnovuranijeg zakupa zemlje“, rekaoje Miroslav Vasin.Inače, Đorđije Nicović, vlasnikPIK-a, pre dve godine jebio na listi 100 najbogatijih ljudiu istočnoj Evropi koju je objaviopoljski nedeljnik „Vprost“. Listje njegovo bogatstvo proceniona 700 miliona dolara. K.D.F.Saradnja opštine i preduzetnikaPreporuka: angažujte lokalne firmePreduzetnici i predsednikDvostruki aršini prilikomfinansiranjaLokalna vlast već nekoliko godina finansira Opšte udruženjepreduzetnika, a to planira da čini i narednih godina. Ovom udruženjuse iz opštinske kase mesečno upućuje 100.000 dinara,a taj iznos nije smanjen zbog krize, kao većini ostalih korisnikasredstava iz budžeta, za 30 odsto.O tome za koje potrebe Udruženje troši 1,2 miliona dinaragodišnje, krajem godine biće dostavljen izveštaj lokalnoj samoupravi,obećali su novinarima predstavnici preduzetnika.FOTO: K.D.F.FOTO: K.D.F.obzirom na to da radnici tih firmine treba da putuju iz drugihgradova da bi radili u Bečeju.Međutim, kako su rekli u školama,opština u poslednje vremesve ređe obezbeđuje novac zainvesticije. Situacija, po procenamapredstavnika obrazovnihinstitucija, u narednom periodubiće i gora, jer su za predstojećirebalans budžeta škole trebaleda umanje materijalne troškoveza 30 posto, pa neće biti parani za plaćanje računa, a kamoliza ulaganja.K.D.F.FOTO: V. FilipčevGrađevinska sezona je prikraju, ali je predsednik opštinenajavio početak dve investicijeu Bečeju u toku ove godine.Rekao je da raspolaže informacijamada će ove nedelje početiizgradnja Deltinog poslovnogcentra. Reč je o prostoru u centrugrada, preko puta autobuskestanice, koji se sada koristiza parkiranje vozila kako bi seizbeglo plaćanje naknade zaparkiranje.Podsetimo, Deltin poslovnicentar trebalo je da bude izgrađendo kraja prošle godine, alizbog nedostatka sredstava investitorje zatražio prolongiranjeroka za izgradnju.Do srede uveče na prostorupreko puta autobuske stanicenije bilo vidljivih znakovapriprema za izgradnju DeltinogJoš uvek nije jasno da li ćecena legalizacije u Bečeju bitismanjena ili ne – naknada zauređenje građevinskog zemljištaza objekat od 100 m 2 kojitreba da se legalizuje u prvojzoni s kompletnom komunalnomopremljenošću je 124.012dinara, to jest 1.240 dinarapo kvadratnom metru. Prvoje predsednik opštine najaviomogućnost smanjenja cene,potom je direktor Javnog preduzećaStankom (ovo preduzećeje nadležno za naplatunaknade za uređenje građevinskogzemljišta) rekao da ceneneće biti smanjene, ali postojimogućnost za plaćanje u 12mesečnih rata, a pored toga, uslučaju stambenih objekata do100 m 2 građani imaju pravo na60 posto umanjenja naknadeza legalizaciju ukoliko sklopeugovor sa Stankomom do 31.decembra 2010. godine.Ove nedelje je predsednikopštine ponovo govorio o cenilegalizacije rekavši da će seo tome odlučivati na sedniciOpštinskog veća. Rekao je dabroj 524. 8. oktobar 2010. 3Najavljena ulaganjaGradnja centraDelta i asfaltiranjeZa sada samo parkingposlovnog centra.Prema rečima Petera Knezijauskoro će započeti i rekonstrukcijadela Iđoškog puta, kojaje nekoliko puta najavljena i odložena:„Kako sam informisan,početkom nedelje je počelapriprema terena i mislim da ćeove nedelje početi i asfaltiranjetri kilometra Iđoškog puta, gdeje uništen asfalt. Reč je o prvojfazi radova, koja košta 19 milionadinara, a biće finansiranaiz sredstava od zakupa državnogpoljoprivrednog zemljišta.Ako ćemo dobiti sredstva kojanam sleduju od zakupa, idućegodine planiramo potpunu rekonstrukcijutog puta, s proširenjimana svakih 500 metara zaobilazak velikih vozila na tomputu koji je predviđen za poljoprivrednemašine“. K.D.F.Zaštita podataka o ličnosti?Ko to popisujeNepoznati čovek ili ljudi –reč je o jednoj ili o dve osobe –u poslednjih nekoliko dana posećujubečejska domaćinstva,tvrde da su predstavnici lokalnesamouprave i traže podatke odgrađana o njihovom imovnomstanju, nacionalnoj i političkojpripadnosti itd, saopštio je novinarimaPeter Knezi, predsednikopštine na konferenciji za novinareu utorak.„Smatram da je neophodnoda obavestim javnost da lokalnasamouprava ne obavlja nikakvosondiranje i popisivanjestatusa građana. Odgovornotvrdim da lokalna samoupravanikakvu akciju ne sprovodi,a ako se pojavljuju takva lica,ona se lažno predstavljaju, lokalnasamouprava ih ne šalje,niti planiramo da tako neštoradimo“, izjavio je predsednikopštine i dodao da je do utorkaprimio 6-7 poziva građana kojisu prijavili delatnost „opštinskihpopisivača“. Upitan da li je podneoprijavu policiji, rekao je danije, ali nije isključio mogućnostda će to učiniti ukoliko se takvaaktivnost nepoznatih osobanastavi. Iz policije je nezvaničnosaopšteno da do sada nisuprimili prijave građana o „popisivačima“.K.D.F.Cena legalizacije u BečejuJoš nije donetakonačna odlukase radi na tome da se izmeniopštinska odluka koja regulišetu oblast: „Svakako ćemoići na produženje roka otplate,koji je sada šest meseci. Planiramoda to bude minimum 12meseci, ali ćemo videti kako ćeto izgledati u daljoj fazi. Naime,radi se o tome da su apsolutniiznosi veoma visoki, i iznad300.000 dinara, međutim, drugastrana medalje jeste da jeprosečna cena kvadratnogmetra u obrađenim predmetimaoko 770 dinara, pri čemuje u najužem centru cena kvadratnogmetra oko 1.200 dinara,što nas svrstava u sredinuskale po pitanju cena koje suutvrdile opštine koje su sličneveličine kao Bečej, a u odnosuna Beograd ili Novi Sad smo10-20 puta jeftiniji. Pitanje je dali ćemo smanjiti cenu ili ne. Jasam rekao da su meni te cenevelike, ali se uglavnom radi onelegalizovanim objektima odoko 150-200 kvadratnih metara,a ako tako gledamo, ondamožda apsolutni iznos i nijetako velik“.K.D.F.