Pitanja za predsednika - Bečejski mozaik

12kaleidoskopbroj 524. 8. oktobar 2010.Dan oslobođenja Bečeja 8. oktobar 1944. godineNa daskama prekoTiseKada su septembra 1944.godine jedinice naše i Crvenearmije zajedničkim snagamaotpočele ratne operacije naOnesposobljeni nemački tenkpodručju Jugoslavije, postaloje jasno da će se linija frontabrzo približiti reci Tisi i teritorijiStarobečejskog sreza. Odlukasovjetskog maršala Tolbuhina,komandanta Trećegukrajinskog fronta da se forsiraTisa kod Starog Bečejabila je motivisana strateškimciljem da se iznenadi neprijatelji preseku okupacionesnage u Bačkoj, na pravcuBečej-Sombor. Ovaj taktičkimanevar u potpunosti je uspeo,jer je na pravcu prelaskaTise bila relativno mala koncentracijanemačkih i mađarskihokupacionih snaga.Prvo naseljeno mesto kojeje oslobođeno na područjusreza bila je Turija (Starobečejskisrez je u to vreme obuhvataoteritoriju današnjih opštinaBečej i Srbobran). U njujedinice Drugog šajkaškogodreda ulaze već 4. oktobra1944. godine. Stari Bečej jeslobodu dočekao 8. oktobra,kada u svanuće jutra jediniceCrvene armije prelaze Tisunizvodno od Prevodnice i uzmanji otpor neprijatelja ulazeu grad, zajedno sa borcimaDrugog šajkaškog odreda.Bačko Petrovo Selo je oslobođenoistog dana, dok jeslobodu Mileševo dočekaločetiri dana kasnije, a BačkoGradište 22. oktobra 1944.Svedok događaja MiloradProdanov (1928) ovako jeopisao te dane u Bečeju:- U petak su počela puškaranja.U subotu je bila pijaca,jedna kolona nemačkihkamiona na kojima su stajalitopovi bila je parkirana sadesne strane malo napredod katoličke crkve, skoro doželezničke stanice, Rusi supočeli da tuku minobacačimaiz Banata, narod se uplašioi razbežao. Posle podne jetakođe bilo pucnjave i prelaskaruskih trupa, izvidnicaOdlazak boraca Prve bačko-baranjske operativne zone naodbranu mostobrana kod Starog Bečejapreko Tise u Medenjaču. Unedelju su se Rusi prebacilisa banatske strane plivajućina daskama. U pet sati ujutrusu otvorili paljbu, jako su gruvali,paljba je bila strahovita,trajalo je pet-šest sati. Kadsu ušli u Bečej, napredovalisu koračajući tik pored kuća,a na ćoškove su postavljalione velike mitraljeze, „maksime“.U centru varoši se počeoskupljati narod. Tamo jestajala mađarska zastava ineki Rada Čuružan je skočio iskinuo je. Te noći je, oko dvasata, odleteo u vazduh mostna kanalu. Sutra ili prekosutraje počelo pravljenje mostapreko Tise kako bi Rusi ipartizani prešli, bio je ravnokada se ide iz ulice Jug Bogdanana Tisu. Most su pravilibraća Gložanski i Paje Matićaotac Bogdan, oni su bili tesari,a ostali su pokupljeni, drvasu donošena iz četkare. Avionskimitraljezi i ruski topovisu bili postavljeni po Bečeju.Tokom izgradnje mosta jedanavion, ne znam čiji, mađarskiili nemački, je stalno leteonad Bečejom. Tek nakon štoje most završen, tri „štuke“ suu dva-tri naleta nadletale nadMedenjačom ali su ih Rusi tuklii nisu dali da uđu u Bečej.Okrenuli su se i krenuli u letnad Tisom, bacali su bombena most, ali ga, Bogu hvala,nisu pogodili.- Bila je nedelja, oko jedansat popodne, Maksim i jasmo se igrali u našoj ulici kojase za vreme rata zvala JokaiMor. Živa i Dina Stanojev suprošle pored nas, pitali smo ihda nas provozaju malo čamcempo Tisi, jer su imali motorna njemu. Odgovorili su dane mogu i da će nas drugi putvozati, Matilka i Mariška kojesu sedele na klupi rekle sunam da će se brzo vratiti. Okotri sata je Dina zašao na breg,na ćošak kod naše kuće, došavšiiz pravca Tise sa dvaRusa koji su držali automatei vikao nešto kao „živeo Staljin!“.Bio sam mali i nisamznao šta je u pitanju, nikad nisamvideo Ruse, mislio samda su ga Mađari uhapsili. Danili dva posle toga, ne sećamse tačno kad, iz pravca Banata,preko Tise i naše kuće suletele granate. Rusi su granatiralipodručje gde su bili salašijer je tamo bila smeštenamađarska konjica. Tih danasam prvi put video i kaćuše.Provirio sam kroz rupu naogradi jednog dvorišta, bila jeprekrivena ciradom. Kasnijesu nama, deci dve Ruskinjeu vojničkoj uniformi, pokazalekaćuše, sklonivši ciradu sanjih. Nama je bilo svejedno,šta smo mi znali, klinci k’oklinci - seća se Mladen Stanojev(1932) koji je oslobođenjedočekao u Bačkom PetrovomSelu.- Kako smo živeli na salašuna oko 20 kilometara udaljenomod Bečeja, na svakihdesetak dana neko od ukućanaje išao u Bečej zbog nabavkeneophodnih stvari. Pooslobođenju mati je otišla.Nije je bilo nekoliko dana, bilismo zabrinuti. Otac, sestrai ja smo otišli da je tražimo.Rusi su bili ti koji nisu dozvoljavalida se izađe iz Bečejakad su ga oni zauzeli, dalisu samo da se u njega uđe.Nedelju dana smo boravili uBečeju, a potom smo odlučilida se vratimo na naš salaš,da pobegnemo iz Bečeja provlačećise kroz petrovoselskeatare. Od novembra 1944. dodecembra 1945. godine sambio smešten u vojnoj pozadiniu Vrbasu. Tamo sam videojedan bataljon Bugara kojisu išli na Sremski front, kaoda su na paradu išli takvi subili, svi isti, uredni, doterani- kazao je Dragić Glavaški(1924).M.S.BM brifing: Siniša MarjanovićŽongler brojki i slovaBečejac Siniša Marjanovićosvojio je drugo mesto u 64.ciklusu kviza „TV slagalica“koji se emituje na RTS-u. Prviput je učestvovao u nekomkvizu, a kako kaže, hteo je davidi da li je i pred kameramaisto toliko dobar kao ispredmalog ekrana kada rešavaenigmatske zadatke.- Gledam „Slagalicu“ većpriličan broj godina, i od kućemi deluje lako. Prvi put sam seprijavio pre oko pet godina, alime nisu našli kod kuće kadasu me zvali i nisam otišao.Pre nešto više od dva mesecasam se prijavio na veb-stranici„Slagalice“ i uradio test poslekoga su me sa RTS-a pozvalida dođem. Ima velike razlikekad od kuće pogađam i kadučestvujem. I posle 15 emisijau studiju nisam mogao dase naviknem na reflektore ikamere sa svih strana. Samosećaj, kada sediš tamo, damožeš nešto da izgubiš značinešto. Kod kuće ako pogrešišpogrešiš, vrlo važno, tamoipak možeš da izgubiš - rekaoje Marjanović.Kako kaže, za učestvovanjeu „Slagalici“ nije se posebnopripremao, jer znanje izopšte kulture se ne može nabrzinu akumulirati. Jednostavno,ako neko zna - zna.Da li ima neke taktike?Posebne cake?- Ima. Recimo u igri „Kozna zna“ ako ne znaš odgovorna pitanje nećeš da se javišda ne bi izgubio vredne poene.Kod „Skočka“ ako imašjoš dve opcije koje mogu bititačna kombinacija, a samo jejoš jedan pokušaj preostao,namerno pogrešiš da protivnikne bi imao zicer ukoliko ti nedaš tačan odgovor. Ovako ion ima šanse 50-50 posto, jermu ne ostavljaš odgovor „natacni“.Koje vam igre najboljeidu od ruke?- Najbolji sam u „Asocijacijama“i „Slagalici“. Imao samuvek najmanje devet slova u„Slagalici“, čak sam nekad bio„jači“ i od računara. Neretkosam imao po jedanaest-dvanaestslova. Prednost je štoveć u prvih pet-šest slovaimam neki kostur mogućihreči. Kako koje slove izađeveć mi je u glavi - da mi samojoš ovo ili ono slovo izađe,imaću za ovu ili onu reč. „Mojbroj“ je, kako god okreneš matematika,a „Skočko“ je uvek„Skočko“. Kasnije su u polufinalui finalu u „Ko zna zna“bila teža pitanja.Kao nagradu za osvojenodrugo mesto Marjanović je dobioletovanje u turskom odmaralištuAlanja za dve osobe,Kada se spomenu baznisportovi svi znaju da se radio gimnastici, plivanju i atletici.Ovaj poslednji bazni sportu našem gradu postoji višeod 100 godina i najstariji je odsvih sportova, međutim, ne postojitakmičarski klub i postavljase pitanje kada će ponovobiti atletičara u Bečeju.O problemima u bečejskojatletici predsednik Atletskogkluba Bečej Aleksandar Pavlovićkaže:- Već dve godine u takmičarskomsmislu kluba nema,od opštine ne dobijamo sredstva,a svako takmičenje, ali istručnjaci koji bi radili, koštaju.Veliki problem je i taj štone postoji adekvatna atletskastaza na kojoj bi se treniralo,a treniralo se svugde i time suse deca odbijala da dolaze datreniraju atletiku. PostojanjeFOTO: M.S.novčanu nagradu od 80.000dinara, vaučer u vrednosti od60.000 dinara za kupovinutehničke opreme, mnoštvoknjiga i enciklopedija i raznedruge nagrade od sponzorakviza, ali i jedno vredno iskustvo.- Najteže mi je bilo u polufinalu,tada sam bio veomadobar u prvoj takmičarskojemisiji u kojoj sam dogurao donekih šezdesetak poena razlike.U drugoj emisiji je došlodo opuštanja i protivnik jenapravio devedeset poena razlike,anulirao moju prednost ipoveo sa trideset razlike. Blokiraosam, ali sam se smirio,bio sam koncetrisan za trećurundu i ponovo napravio šezdesetpoena razlike. Već u finaluje bilo drugačije. Protivnikusu, kao što je kasnije i sampriznao, „legla“ pitanja. Bilo jedosta pitanja vezanih za filmskuumetnost, a njemu je toopsesija. Ali, i generalno gledajućidobar je takmičar, nemazbora. Ima dosta široko znanje.Već posle druge emisije jebilo toliko razlike da sam biosvestan da takvog igrača nemogu stići. Onda je bilo kakoprođe – prođe, došlo je i doopuštanja i zadovoljstva osvojenimdrugim mestom. Znaosam da ne mogu biti prvi.Da li je istina da je u igri„Asocijacije“ polje A1najteže?- Iskren da budem, neznam, ja sam uvek otvaraoA2. Ne znam zašto, ali uvek jetako bilo. Asocijacije su u principulake za onog ko može darazmišlja i povezuje pojmove.Kakva je osoba MilkaCanić, supervizorka kviza„TV slagalica“?kluba se vidi kada na nekompolumaratonu ili maratonu uregionu o svom trošku učestvujeneko od veterana kluba.U klubu je aktivan jedinoodbor sudija koji je pretprošlogvikenda učestovao sa tri sudije(Jovanka Jelić, Nikola Carevići Aleksandar Pavlović) na kvalifikacijamaza Pionirsku liguSrbije.Predsednik atletskog klubaistakao je da su u pregovorimasa trenerom koji bi okupiodecu iz bečejskih osnovnihškola i u toku jeseni i zime pripremioih za pionirska takmičenjakao registrovane takmičareAK Bečej.Krajem sptembra u Gimnazijije održan sastanak AKBečeja sa direktorima i pedagozimaškola povodom organizovanjamanifestacije „TrkeSiniša Marjanović - u polufinalu mu je bilo najtežeAtletikaTrke ulicama grada- Ona je jedna izuzetnažena. Veoma slabo se vidi nateleviziji, samo njena čuvenanajava „dobro veče“. Izuzetnoje prijatna i komunikativna.Ostatak ekipe je mnogo mlađi,tehničko osoblje je oko 30godina, ali ona s njima zbijašale i priča razne dogodovštinena pauzama za kafu, izmeđuemisija kada se presvlače.Kum, koji je došao da me bodriu publici, tražio je da sednena njeno mesto u pauzi i dakaže „dobro veče“, fotografisalismo ga. Tražili smo i autograme,ona je, naravno, pristalana sve to. Pozitivno meje iznenadila.Kakve su bile reakcije uBečeju kada su Vas videliu „TV slagalici“?- Ma da su to samo reakcijepoznanika i prijatelja, negotu su i oni koje ne poznajem.Bio sam na pijaci i ljudi su mezaustavljali da pitaju kada seemituje emisija i da mi čestitaju.Pitali su me da li sam toja. Ima i onih koji ne znaju daje kviz snimljen ranije pa senerviraju kako ću proći. Čuosam komentar jedne ženekoja zna kako sam prošao, alinjen muž nije znao, da se onsiromah „iskidao“ kako ću proći.Na kraju mu je žena moralareći da je to snimak. „Štomi to ranije nisi rekla, mogaosam infarkt dobiti koliko samnavijao“, rekao je muž.Hoćete li se prijaviti ponovou „TV slagalicu“?- Sad mislim da stvarnonema smisla. Razmišljamda se prijavim za kviz „Visokinapon“ na RTS-u, a kolikosam čuo, u kviz „Milioner“ jeteško dospeti jer se prijavilopola Srbije. M.S.ulicama grada“ koja bi trebaloda se održi 8. oktobra. Planirase održavanje 22 trke, u kojimabi učestvovala deca iz vrtića,osnovnih i srednjih škola.Sastanak je inicirao direktorGimnazije Miodrag Basarić,jedan od razloga je što ovaškola slavi 85 godina postojanja,a manifestacija koja jeuvek bila vezana za školu je i„Trka ulicama grada“. Na sastankusu prisustvovali i BrankicaTapavica, predsednicaAktiva direktora škola, DaniloDoroslovački, član Upravnogodbora Sportskog Saveza,Dubravko Češljarov, tehničkisekretar Sportskog saveza iAleksandar Pavlović, predsednikAK Bečej.Veliku zainteresovanost zaovu manifestaciju je pokazaloi Društvo rusko-srpskog prijateljstva.S. Katić