Priručnik za unapređenje rada u učionici - EU EDUCATION SWAp ...

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciPriručnik za unapređenjerada u učionici♦ Izdanje za direktore predškolskih ustanova♦ Predškolski uzrast 0-5 godina; Glavni stepen kurikuluma 0,stepen 0 po MSKOPriština, 20121

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciSADRŽAJReč uredništva .............................................................................................................. 5Dobrodošli u ovaj priručnik ......................................................................................... 7Opšti pregled ................................................................................................................. 7Odeljak 1: ZAŠTO? Korišćenje ovog priručnika ....................... 11Odeljak 2: ŠTA? Okvir kurikuluma Kosova:Priprema za promene ................................ 15Odeljak 3: KAKO? Metodologija: Kako podučavamo/izvodimoaktivnosti ................................................... 27Odeljak 4: KAKO? Podučavanje i učenje ................................. 35Odeljak 5: KOLIKO DOBRO? Ocenjivanje napretka dece ......................... 47Odeljak 6: ŠTA i KAKO? Kako osigurati sveobuhvatnost ................... 55Odeljak 7: KAKO? Samo-procena predškolske ustanove ........ 67Resursi i profesionalni razvoj ..................... 783

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici4

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciReč uredništvaMinistarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je od samog osnivanja otpočelosvoje ogromne napore za reformu svih nivoa obrazovanja, imajući u vidučinjenicu da ova oblast čini osnovu za razvoj, emancipaciju i transformacijunašeg društva, čije je najveće bogatsvo upravo omladina.Pad monističkog sistema, otvaranje prema svetu, stvaranje slobodnog tržištarobe i rada i mogućnosti za slobodni protok mišljenja i ideja učinili su promenuobrazovnog sistema, naročito na preduniverzitetskom nivou, neophodnom.Na osnovu Okvira kurikuluma Kosova iz 2001. godine izrađeni su novi nastavniplanovi i programi, koji su doneli mnogo novina u preduniverzitetskomobrazovanju na Kosovu. Novi školski udžbenici i obilna obuka nastavnika uvelisu u škole jedno novo iskustvo: podučavanje sa ciljevima i primenu novihdidaktičkih metoda i sredstava, a naročito digitalnih sredstava, u nastavnomprocesu.Kako bi uhvatio korak sa svetom, MONT je nastavio ovaj proces reformepreduniverzitetskog obrazovanja, postavljajući na taj način savremenije temeljeza novi dokument – Okvir kurikuluma Kosova (2011). Ovaj novi dokument jedoneo mnogo novina od kojih vredi istaći: oslanjanje na kompetencije, zahtevda dete/učenik bude u centru nastavnog procesa, da se jedan broj tradicionalnihpredmeta sada uče kao integrisani, itd.S obzirom na to da naše škole nisu dovoljno spremna za sprovođenje zahtevaOKK-a i Osnovnog kurikuluma (za stepene i oblasti kurikuluma), smatralo seneophodnim da se izradi niz priručnika za direktore škola, vaspitače i nastavnikesvih nivoa, koji će njima pomoći da se pripreme kako bi se lakše suočili saproblemima koje će prouzrokovati njihovo sprovođenje. Kao što ćete imatiprilike da vidite, ovi udžbenici, pored obrade sadržaja i filozofije OKK-a, sadržei niz uputstava za vaš svakodnevni rad u školi/učionici, čijim sprovođenjem će,nadamo se, vaša i dostignuća vaših učenika biti znatno veća.Ovi udžbenici će se podeliti u pilot školama i pilotiraće se njihova primena tokomškolske godine 2012-2013. Nakon pilotiranja ćemo uzeti u obzir vaše predloge zanjihovo dalje unapređenje.Želimo vam uspešan rad!Urednici5

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici6

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciDobrodošli u ovaj priručnikIzazov sa kojim se naš obrazovni sistem suočava je jasan: on treba dapripremi ne samo većinu, nego svu decu da budu uspešni u svom životu,tako što će im omogućiti da razviju veštine, znanja i shvatanja koji će imbiti potrebni za budućnost Kosova. Okvir kurikuluma Kosova će omogućitideci i mladima da postanu informisani, kritički i aktivni građani koji posedujuznanja, veštine i shvatanja, samopouzdanje i uverenje da rade zajedno nasvojim pokušajima da doprinesu promenama u svojoj zajednici, a i šire usvetu.Opšti pregledMinistarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) je izradilo «Strateški plan zaobrazovanje na Kosovu 2011-2016.” Ova strategija predstavlja polaznu tačku procesareformi neophodnih za unapređenje kvaliteta i jednakosti obrazovanja na Kosovu, uskladu sa međunarodnim standardima.Novi kurikulum, sa ažuriranim sadržajem i materijalima, koji je orijentisan na interaktivnunastavu usmerenu na decu zameniće kurikulum izrađen 2001. godine. Nedavno jeusvojen novi Kurikulum Kosova, na kojem će se zasnivatidosadašnji pokušaji vaspitača i nastavnika i koji će njimapomoći da se pripreme za predstojeće promene Kurikuluma.Ovaj priručnik čini deo tih pokušaja.Vaspitači i nastavnici su 2011. godine posećeni u svojimučionicama i intervjuisani su o tome koliko su upoznati sapredstojećim izmenama kurikuluma, kao i o posledicamakoje će te izmene imati na njihov svakidašnji rad u učionici.Na osnovu ove prvobitne procene potreba izrađena je radnaverzija priručnika. Ona je data predstavnicima vaspitačai nastavnika i direktora škola i predškolskih ustanova narazmatranje u sedam različitih regiona. Povratne informacijekoje su dobijene tokom radionica sadržane su u ovomPriručniku. Stoga, ovaj priručnik predstavlja skup tema iideja koje smo sakupili od vaspitača i nastavnika, i koje sunamenjene vaspitačima i nastavnicima. Namera je da ovajpriručnik bude praktičan izvor, kao podrška vaspitačima inastavnicima za izradu dnevnih planova lekcija i aktivnosti iplaniranje nastave/rada sa decom, kako bi svoj rad uskladilisa novim Kurikulumom Kosova.Kurikulumizrađen 2001.godineSPOK 2011 -2016Okvir kurikuluma KosovaTrenutno u postupkuizrade: Osnovnikurikulum Kosova7

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciKako se izrađuje kurikulum?Zbog čega su promene neophodne?Dokle je stiglo Kosovo u ovom procesu?U dijagramu “Izrada kurikuluma” na narednoj strani navedena su tri glavna izvora naosnovu kojih izrađujemo kurikulum: deca, društvo i predmeti. Nijedan od ova tri elementane ostaje nepromenljiv kroz godine. Potrebe svakog od ova tri izbora se menjaju i dabi se ispunile potrebe 21. veka neophodno je menjati i kurikulum. Promene kurikulumakoje je neophodno izvršiti mogu se klasifikovati na tri načina:Promena sa usredsređenosti na predmete/oblast na usredsređenost naishode učenja i kompetencijePromena sa usredsređenosti na vaspitača na usredsređenost na detePromena sa usredsređenosti na didaktičke i metodologije frontalnogpodučavanja na usredsređenost na interaktivniju i sveobuhvatnijumetodologijuKosovo je započelo proces kurikularnih promena i ovaj dokument predstavlja izazov zavaspitače i direktore predškolskih ustanova da otpočnu sprovođenje usvojenog Okvirakurikuluma Kosova (OKK), koji će usmeravati njihov vaspitno-obrazovni rad sa decom,kako bi se bolje pripremili za novi Osnovni kurikulum Kosova koji je trenutno u izradi.8

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici9

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici10

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOdeljak 1Korišćenje ovog priručnikaUvodOvaj uvod čini Odeljak 1 Priručnika za unapređenje rada u učionici. Priručnik sadrži informacijeo Okviru kurikuluma Kosova izrađenom 2011. godine. On sadrži uputstva i strategije koje semogu odmah koristiti uz kurikulum izrađen 2001. godine, kako bi se pripremili za nadolazećikurikulum Kosova.O čemu će biti govora u ovom odeljku?Pomoćiće vam da:1. Razumete kako treba koristiti ovaj priručnik;2. Razumete Okvir kurikuluma Kosova i ciljeve opisane u njemu ipomoćiće vam da se pripremite za promene koje će doneti Okvirnovog Kurikuluma Kosova izrađen 2011. godine;3. Razmislite o tome kako vi kao direktor predškolske ustanovemožete pomoći predškolskim vaspitačima/cama da razmisle o novimnačinima podučavanja i da ih ohrabrite da isprobaju nešto novo, kakobi njihov način rada postao usredsređeniji na decu i interaktivniji4. Razmislite o tome kako vi kao direktor predškolske ustanove možetepomoći predškolskim vaspitačima/cama da razmisle o stvarima kojeoni i vi radite, a koje funkcionišu i o tome šta oni i vi možete uraditikako bi poboljšali aktivnosti i planiranje aktivnosti5. Pomognete predškolskim vaspitačima/cama da sprovode iformativno/za učenje i zbirno ocenjivanje učenja dece;6. Pomognete predškolskim vaspitačima/cama da shvate pitanjasveobuhvatnosti u vezi sa rodom, manjinama, osobama sa posebnimobrazovnim potrebama, osobama sa smetnjama u razvoju, sredinomi uzrastom♦ Pomoćiće vam da poboljšate vašu i sposobnost predškolskihvaspitača/ica da pružate jednake mogućnosti za decu, bez obzirana njihovo poreklo i prethodna iskustva i njihovu sposobnost zapostizanje najvećeg mogućeg uspeha7. Da poboljšate vaše sposobnosti za rukovodstvo, strateško planiranje,procenu vaspitača/ica, poboljšanje saradnje sa zajednicom ustanovei sa ostalim ustanovama, procenu vaše predškolske ustanove, sciljem da unapredite kvalitet vaše predškolske ustanove11

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciKako koristiti ovaj priručnik?Cilj ovog priručnika je da se koristi kao priručnik za rad, koji možete koristiti u bilo kojemredosledu i što je još bitnije, u njega možete dodavati nove informacije i resurse koje saminapravite ili pronađete. Ohrabrujemo vas da ovaj priručnik obogatite novim informacijama kojećete dobiti od drugih direktora predškolskih ustanova, kao i iz ostalih izvora, kao što je obuka.ZAŠTO je neophodna reforma kurikuluma?Kako bi deca razvila znanja, veštine i sposobnosti potrebne za postizanje uspeha u 21. veku,neophodno je da kurikulum Kosova bude ažuriran. Tokom izolacije Kosova, razvijeni su novi,ažurirani sadržaji, nove metode učenja i materijali, kao i nova ocenjivanja ispunjavanja obrazovnihstandarda. Direktori, vaspitači i nastavnici su bili veoma malo izloženi kurikularnim izmenamai stručnim inovacijama kao što su interaktivne metodologije nastave usredsređene na decu.Sada je neophodno da se na temeljima najboljih praksi u školama i predškolskim ustanovamau našoj zemlji razvije jedan konzistentniji i ujedinjen pristup kurikulumu i učenju za sve uzraste irazrede. Isto tako, neophodno je poboljšati upravljanje vaspitnom grupom i ponašanjem dece.Dok pripremamo kosovsku decu za život i rad u svetu koji se neprekidno menja, neophodno jeda razmotrimo sledeća pitanja:Šta ćemo učiti decu?Zašto ćemo ih učiti tome?Kako ćemo ih učiti tome i kako ćemo ih ocenjivati?, kao iKoliko dobro treba da uče deca (standardi).Iako još uvek nismo priveli kraju izradu predmetnih nastavnih planova i programa novogOsnovnog kurikuluma Kosova (OKK), na raspolaganju nam je Okvir novog kurikuluma Kosova(OKK).OKK postavlja temelje, tako što pruža konkretne smernice koje će vam pomoći da kreativnoradite na:♦ Pružanju podrške različitim tehnikama vaspitnog rada sa decom;♦ Pružanju podrške u vezi sa problemima i situacijama učenja; i♦ Pružanju podrške u organizovanju vaspitnog procesa u korist dece.Šta je svrha ovog priručnika?Ovaj priručnik sadrži informacije za direktore predškolskih ustanova sakupljene od direktorapredškolskih ustanova.On će vas uputiti kako da nastavite da unapređujete svakodnevni rad vaših predškolskihvaspitača/ica u učionici kako bi se pripremile za novi kurikulum Kosova.12

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciPriručnik će vam dati jasnu poruku o kurikulumu koji se trenutno izrađuje zajedno savaspitačima, nastavnicima, direktorima škola i predškolskih ustanova, direktorima opštinskihuprava za obrazovanje, kao i sa školskim inspektorima i službenicima ministarstva.Kako je organizovan i šta sadrži svaki odeljak?Priručnik je strukturiran u 7 odeljaka. Svaki odeljak odražava pitanja koja su relevantna zadirektore predškolskih ustanova u njihovoj pripremi za novi kurikulum Kosova.Šta sadrži svaki odeljak?Odeljak 1: O ovom priručniku i kako ga koristiti♦ Sadrži obrazloženje i svrhu u vezi sa Okvirom kurikuluma Kosova i organizacijomrelevantnih informacijaOdeljak 2: Okvir kurikuluma Kosova: priprema za promene♦ Objašnjava se šta je Okvir kurikuluma Kosova,koja su načela i ciljevi obrazovanja, kao ikompetencije i krajnji ishodi.Odeljak 3: Metodologija: Kako podučavamo♦ Sadrži načela i ciljeve Okvira kurikulumaKosova, koji će vam pomoći da se pripremite zapredstojeće promene♦ Usredsređen je na metode i strategije podučavanjai učenja, sa primarnim fokusom na: KAKO ćepredškolski vaspitači/ce izvoditi aktivnosti kako biprešli/e na interaktivnije izvođenje aktivnosti kojeje usredsređeno na decuOdeljak 4: Primeri aktivnosti i strategija podučavanja♦ Sadrži uputstva za planiranje aktivnosti; primereplanova aktivnosti, uključujući opšta tematska pitanja koja su sakupili i prilagodilikosovski vaspitači; i obrasce za planove aktivnosti. Ovaj priručnik sadrži još jednukarakteristiku, a to je sekcija pod nazivom „Dodatna aktivnost“, koja će vam poslužitida razmislite o tome kako ćete pomoći predškolskim vaspitačima/cama da obogateplaniranje, da strateški razmisle o svom vaspitno-obrazovnom radu sa decom i o tomekako da ohrabrite profesionalni razvoj sa svojim kolegama.Odeljak 5: Ocenjivanje i vrednovanje učenja dece♦ U ovom odeljku se razmatraju koncepti ocenjivanja i vrednovanja znanja, veština istavova dece i pružaju se primeri kako možete podržati vaše predškolske vaspitačiceda poboljšaju svoje prakse ocenjivanja kako bi deci omogućile da nauče kako da boljeuče.13Izrađena su pet priručnikaza nastavnike /vaspitače/ice:Za predškolsko vaspitanje iobrazovanje, uzrast 0-5 godina;Stepen 0Predškolski razred, uzrast 5-6godina, Stepen 0Osnovna škola, uzrast 6-10godina, razredi 1-5, Stepen 1NIža srednja škola, uzrast 11- 14godina, razredi 6-9, Stepen 2Viša srednja škola Gimnazija/Srednje stručne škole, uzrast15-17 godina, razredi 10-12,Stepen 3Napomena: Stepen i nivoi(MSKO) su objašnjeni u Odeljku2 ovog priručnika

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOdeljak 6: Kako osigurati sveobuhvatnost♦ U ovom odeljku se razmatraju pitanja sveobuhvatnosti i pružaju se ideje za adresovanjepitanja u vezi sa rodom, etničkim manjinama, posebnim obrazovnim potrebama ismetnjama u razvoju u vašoj predškolskoj ustanovi.Odeljak 7: Samoprocena predškolske ustanove♦ U njemu se obrađuju koncepti upravljanja predškolskom ustanovom, prakserefl ektovanja, samo-procena nastavnog osoblja i predškolske ustanove, i mogućnostiza bolje dečje učenje i uspeh predškolske ustanove.Resursi i profesionalni razvoj♦ Pružaju se dodatne informacijeDa li je ovaj priručnik praktičan? Da li mogu odmah početi da ga koristim?Da, ovaj priručnik vam pruža priliku da razmislite o nastavno-vaspitnom radu vašihpredškolskih vaspitača/ica, da diskutujete i razmotrite sa njima i ostalim kolegama načine nakoje predškolski/e vaspitači/ice mogu da počnu da prelaze na pristupe usredsređene na decu,koristeći kurikulum izrađen 2001. godine. Ovako će poboljšati napredak i dostignuća dece, avama će pomoći da počnete da se pripremate za novi kurikulum Kosova.Vi treba da ohrabrite vaše vaspitače/ice da u njega dodaju materijale za vaspitni rad sa decomi učenje iz njihove učionice, sa raznih obuka i iz raznih drugih izvora koje su koristili zajednosa svojim kolegama.Vi činite bitan izvor za poboljšanje vašeg rada u učionici. Cilj ovog priručnika je da podrži vašusvakodnevnu ulogu direktora predškolske ustanove. On će vam pomoći da:♦ se usredsredite na odnose sa predškolskim vaspitačima/cama i decom tako što ćete:o Priznati važnost negovanja dobrih odnosa učenja između vas, vaših predškolskihvaspitača/ica i dece u vašoj predškolskoj ustanovi;o Nadahnjivati svu decu da postižu rezultate (sveobuhvatnost); io Podizati težnje dece i neprekidno im pružati izazove.♦ Stvarate kvalitetna iskustva učenja:o Kojima se postižu glavne kompetencije navedene u kurikulumu;o Koja su značajna za decu, zato što ona mogu da uvide povezanost među raznimpredmetima, veštinama, opštim tematskim pitanjima i ocenjivanjem; io Kojima garantujete da se svako iskustvo učenja nadograđuje na i povezuje sadetetovim znanjem o svetu i iskustvima u njemu.14

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOdeljak 2Okvir kurikuluma Kosova: Priprema za promeneO čemu će biti reči u ovom odeljku?Ovaj odeljak je prvenstveno usredsređen na:♦ Šta je kurikulum Kosova♦ Ciljevi i principi obrazovanja♦ Kompetencije i krajnji ishodi♦ Glavni stepeni kurikulimaObjašnjenje za: šta, zašto i kako u vezi sa postupkomkurikularnih promena kroz:o Objašnjenje strukture kurikuluma;o Diskutovanje o tome šta sve ovo znači za vas kao direktorepredškolske ustanove;Vi sada možete da počnete da se pripremate za promene koje su neophodne za nadolazećikurikulum Kosova.ZAŠTO i KAKO?Sada nam je na raspolaganju usvojeni Okvir kurikuluma Kosova (OKK), koji možemo koristitiuz kurikulum izrađen 2001. godine. Vi možete početi da pomažete vašim vaspitačima dapromene način rada sa decom ka interaktivnijem pristupu, usredsređenom na decu, koji vodika olakšavanju učenja dece u obliku kompetencija i ishoda učenja.Ovaj odeljak će vam pomoći da shvatite šta imamo, zašto to imamo i kako možete početi.Šta je kurikulum Kosova?Jednostavnim rečima, Kurikulum Kosova se defi niše kao celokupan sistem kurikularnihdokumenata koji opisuju šta, kada, kako i sa kakvom vrstom i nivoom ishoda učenja će serazvijati nastava u školama/predškolskim ustanovama. Kurikulumom Kosova uređuje secelokupni proces učenja u obaveznom obrazovanju na Kosovu.Kurikulum Kosova je strukturiran u dve osnovne komponente:15

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ Konceptualna komponenta (već izrađena) – to je Okvir Kurikuluma (OKK) kojeg jeMONT usvojio 29.08.2011.• OKK uzima u obzir veliki broj promena u obrazovnom sistemu koje su se desile odkada je izrađen kurikulum 2001. godine, kao i nove izazove koji su identifi kovanitokom perioda od 2001. do 2008. godine. Ovi izazovi podrazumevaju potrebuda mladi razviju kapacitete za korišćenje znanja, veština i stavova u konteksturešavanja problema iz stvarnog života.♦ Operativna komponenta (trenutno u izradi) – koju čine:• Osnovni kurikulum Kosova (OKK) za nivoe formalnog obrazovanja (osnovno,srednje niže i srednje visoko); i• Indikativni nastavni programi za predmete za razrede 1 – 12• nakon njihove izrade Kurikulum Kosova će sadržati prateća dokumenta, kojaobuhvataju udžbenike, nastavne materijale i materijale za učenje, priručnike zanastavnike, obrazovni softver i CD-ove, materijale za ocenjivanje i ispite i sredstvaza obezbeđivanje i nadgledanje kvaliteta.Vi sada treba da se pripremite za ovo i da pomognete vašim predškolskim vaspitačima/camada se suoče sa novim izazovima, uključujući nove pristupe metodologiji, materijalima zavaspitni rad i učenje, opštim tematskim pitanjima i praksama sveobuhvatnosti. Kao direktorpredškolske ustanove vi ćete pomoći vašim predškolskim vaspitačicama da unaprede svojnačin rada kako bi ispunili nova očekivanja. Cilj novog kurikuluma koji je trenutno u postupkuizrade je da, pored očuvanja osnovnih karakteristika kosovskog društva, bude usklađeniji sameđunarodnim trendovima u razvoju kurikuluma i standarda.Ciljevi obrazovanjaVizija obrazovanja na Kosovu – koja se promoviše Okvirom kurikuluma Kosova – jeste dapojedincu omogući da postane nezavisna ličnost, da ispuni svoj lični život i da doprineseneprekidnom napretku, prosperitetu i blagostanju kosovskog društva. Osnovni ciljevi kojiproizilaze iz ove vizije su:♦ razvoj fl eksibilnog identiteta i nacionalne i kulturalnepripadnosti;♦ promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti;♦ razvoj odgovornosti za sebe, za druge, za društvo i za sredinu;♦ priprema za život i rad u kontekstu socijalnih i kulturalnihpromena;♦ Razvoj preduzetništva i upotreba tehnologije, iVišedetalja o ovimprincipimamožete pročitatiu Odeljku 3,koji govor i ometodologiji♦ Priprema za učenje tokom celog života.Kompetencije i krajnji ishodi (koje treba postići na kraju obaveznog obrazovanja)U skladu sa vizijom obrazovanja na Kosovu i politika na kojima se temelji Okvir kurikulumaKosova, ključne kompetencije predviđene za obrazovni sistem Kosova su sledeće:16

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciViše detalja o aktivnostima za svaku kompetencijumožete pronaći u Odeljku 4, u kojem se govori oplanovima aktivnosti6 ključnihkompetencijaKompetencije zakomunikacije iizražavanjeKompetencije zarazmišljanjeKompetencije za učenjeKompetencije za život,rad i zaštitu okolineLične kompetencijeGrađanskekompetencijeUčenik/deteMladi će postatiKrajnji ishodEfektivnikomunikatorKreativan i kritičanmislilacUspešan učenikProduktivandoprinosilackosovskom iširim društvima inacijamaZdrav pojedinac kojiodluke zasniva namudrostiOdgovoran, aktivani građanin kojiučestvujeViše detalja o veštinama i ocenjivanju možete pronaćiu Odeljku 5, u kojem se govori o ocenjivanju napretkadetetaPrincipi obrazovanjaOkvir kurikuluma Kosova je izrađen na osnovu nekoliko principa čija je svrha da se postepenopoboljša ono što vaši/e predškolski/e vaspitači/ce trenutno rade u njihovoj učionici. Postoji petprincipa:♦ Sveobuhvatnost: svako dete ima pravo na kvalitetno obrazovanje♦ Pristup zasnovan na kompetencijama♦ Integrisani i koherentni vaspitni rad i učenje♦ Veći stepen autonomije i fl eksibilnosti na nivou predškolske ustanove♦ Odgovornost i polaganje računa.Glavni stepeni kurikulumaOkvir kurikuluma Kosova je strukturiran u stepene kurikuluma, koji su defi nisani u skladu sastrukturom pred-univerzitetskog obrazovanja na Kosovu.Stepeni su defi nisani u periode od 1 – 3 godine. Stepeni kurikuluma određuju kurikularnezahteve i pristupe vaspitno-obrazovnom radu sa decom i učenju. Na kraju svakog stepenakurikuluma, Osnovnim kurikulumom defi nisaće se niz:♦ ključnih kompetencija koje treba postići;17

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ zahteva za napredovanje;♦ struktura za organizovanje nastave i iskustava učenja; i♦ pristupa ocenjivanju i vrednovanju i kriterijumi za ocenjivanje.Struktura okvira kurikuluma organizovana u stepene odražava potrebu zasledećim:♦ više transparentnosti i jasnoće u artikulisanju ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnogprocesa;♦ mogućnost davanja konkretnih uputstava za organizovanje vaspitno-obrazovnedelatnosti sa naglaskom na specifi čne metode, ishode/ciljeve i sredstva za ocenjivanjei vrednovanje;♦ priznavanje specifi čnih karakteristika razvojnih faza i specifi čnih ciljeva svakog odglavnih stepena kurikuluma; i♦ potreba da se poveća odgovornost predškolske ustanove za kvalitet obrazovanjakoje se pruža na nivou predškolske ustanove i za napredak dece u razvoju ključnihkompetencija.U dole navedenoj tabeli prikazano je kako će se Okvir kurikuluma Kosova zasnivati naUNESCO standardima i klasifi kaciju ISCED (MSKO). ISCED znači Međunarodni standard zaklasifi kaciju obrazovanja.Zvanični nivoiobrazovnog sistemaKosovaNivo po MSKOUzrast dece/učenikaGlavni stepenikurikulumaPost-sekundarno 18 + Specijalizacija nakonsrednje školeSrednje visokoobrazovanje 12.razredSrednje visokoobrazovanjeRazredi 10-11Srednje nižeobrazovanjeRazredi 8-9Srednje nižeobrazovanjeRazredi 6-7MSKO 3 15-17 SK 6Konsolidacija ispecijalizacijaSK 5Opšte i stručnoobrazovanjeMSKO 2 11-14 SK 4Utvrđivanje iorijentacijaSK 3Dalji razvoj iorijentacija18

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOsnovno obrazovanjeRazredi 3-5Osnovno obrazovanjeRazredi1-2Predškolski razredMSKO 1MSKO 05-10 SK 2Utvrđivanje i razvojSK 1Sticanje osnovnihznanjaPredškolskovaspitanje iobrazovanjeMSKO 0 0-5 SK 0Obrazovanje u ranomdetinjstvuKasnije će ovi nivoi za uzrast od 0 do 18+ godina morati da budu povezani sa Evropskimokvirom kvalifi kacija i Nacionalnim okvirom kvalifi kacija.Predškolski uzrast 0-5 godina; Stepen kurikuluma 0Tokom ovog nivoa vaspitanja deca će biti ohrabrivana da:♦ poboljšaju upotrebu usmenog jezika i veština komuniciranja na maternjem jeziku usituacijama iz svakodnevnog života;♦ razviju sposobnosti za pažnju i koncetraciju tako što će se usredsrediti na razne poruke;♦ razviju osnovne socijalne veštine.Na ovom nivou će se posebna pažnja posvetiti fi zičkom i motornom razvoju kroz fi zičke aktivnostii iskustva koja će deci povećati svest o njihovom fi zičkom blagostanju i razviti odgovornost zasvoje zdravlje i bezbednost.Kurikulum za predškolsko vaspitanjePredškolsko vaspitanje predstavlja prvu obrazovnu fazu tokom koje se deca vaspitavaju bilo usvojim porodicama ili u predškolskim ustanovama (uzrast 0-5 godina); u vrtićima ili u školama,u kojima se održava pripremni predškolski razred (za decu uzrasta 5-6 godina).Predškolsko vaspitanje predstavlja period brzog i suštinskog fi zičkog, kognitivnog, jezičkog,emocionalnog i socijalnog razvoja dece. Kako je savladavanje osnovnih aspekata ličnograzvoja tokom ove faze od suštinske važnosti za razvoj njihove spremnosti za učenje tokomcelog života, deci će se pružiti pažljiva i stalna podrška u njihovom pojedinačnom razvoju i onatreba da iskuse radost u procesu vaspitanja i obrazovanja.Izlaganje dece procesu osnovnog sistematskog učenja usredsrediće se na:♦ stimulisanje njihove radoznalosti o sebi, društvu, prirodi, znanju, kulturi i (novim)tehnologijama.♦ stimulisanje njihove kreativnosti i entuzijazma u pristupanju novim iskustvima i usuočavanju sa situacijama svakodnevnog života.19

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciKarakteristike kurikuluma za predškolski uzrastPredškolsko vaspitanje predstavlja prvu obrazovnu fazu tokom koje se deca vaspitavajubilo u svojim porodicama ili u predškolskim ustanovama (uzrast 0-3 godine i uzrast od 3-5godina); u vrtićima ili u školama (uzrast od 5-6 godina). Predškolsko vaspitanje i obrazovanjese zasniva na standardima za učenje i razvoj u ranom detinjstvu za uzrast od 0 do 6 godina;ovim standardima se podržava i podstiče optimalni razvoj dece.Predškolsko vaspitanje predstavlja period brzog i suštinskog fi zičkog, kognitivnog, jezičkog,emocionalnog i socijalnog razvoja dece. Kako je savladavanje osnovnih aspekata ličnog razvojatokom ove faze od suštinske važnosti za razvoj njihove spremnosti za učenje tokom celogživota, deca će se izlagati procesu osnovnog sistematskog učenja koji će se usredsrediti nastimulisanje njihove radoznalosti o sebi, društvu, prirodi, znanju, kulturi i (novim) tehnologijama.Cilj vaspitno-obrazovnog procesa u ovoj fazi je stimulisanje kreativnosti i entuzijazma upristupanju novim iskustvima i u suočavanju sa situacijama svakodnevnog života.Tokom ovog nivoa vaspitanja deca će biti ohrabrivana da razviju upotrebu usmenog jezikai veština komuniciranja na maternjem jeziku u situacijama iz svakodnevnog života; razvijusposobnosti za pažnju i koncetraciju, i razviju osnovne socijalne veštine.Na ovom nivou će se posebna pažnja posvetiti fi zičkom i motornom razvoju kroz fi zičke aktivnostii iskustva koja će deci povećati svest o njihovom fi zičkom blagostanju i razviti odgovornost zasvoje zdravlje i bezbednost.U predškolskom razredu (uzrast 5-6) deca će se izložiti iskustvima učenja koja su sličnijaonima u osnovnoj školi: osnovni elementi čitanja, pisanja i računanja brojevima, i na taj načinće se povećati nivo njihove spremnosti za dalje školovanje i život.Autonomija predškolske ustanoveJedna od najuzbudljivijih novina u vezi sa Okvirom kurikuluma Kosova biće mogućnost dapredškolske ustanove same izrade jedan deo kurikuluma. Ovo će biti prilika da kurikulumučinite još boljim i raznovrsnim. Primenjivaće se sledeći procenti:♦ 10% od predškolskog vaspitanja i obrazovanja do 5. razredaPredškolske ustanove će moći da odluče, u saradnji sa roditeljima i ostalim interesnim stranamao inovativnom i fl eksibilnom korišćenju vremena za podučavanje i učenje, kao osnova izraduprograma rada u predškolskoj ustanovi koji su diferencirani u zavisnosti od dečjih potreba,konteksta i interesovanja. To može obuhvatati:♦ Dodatne aktivnosti podučavanja i učenja koje će pomoći postizanje specifi čnihkompetencija (tj. izborni predmeti, rad zasnovan na projektima; služba u zajednici,umetničke i sportske aktivnosti);♦ Vreme dodeljeno za aktivnosti izbornog kurikuluma;♦ Popravne aktivnosti za decu koja imaju poteškoće u učenju;♦ Utvrđivanje znanja, veština i stavova u određenim kurikuluarnim oblastima;♦ Usvajanje izbornih tema / koje organizuje MONT;♦ Razvoj aktivnosti specifi čnih za predškolsku ustanovu kojima se defi nišu projekti upredškolskoj ustanovi;20

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ Razvoj i sprovođenje kurikuluma prilagođenog lokalnim uslovima, resursima ipotrebama;♦ Priprema za život i školu.Šta sve ovo znači za vas?Novi kurikulum pruža veći nivo autonomije predškolske ustanove u planiranju kurikulumau skladu sa specifi čnim uslovima nastavnog osoblja, infrastrukture predškolske ustanovei ostalih lokalnih karakteristika mesta u kojem se nalazi predškolska ustanova. Kao takav,novi kurikulum omogućuje predškolskim ustanova da izgrade svoj sopstveni profi l u najboljeminteresu dece i mesta u kojem ta predškolska ustanova radi.Neke od trenutnih praksiUsredsređenost na obradu planiranoggradiva učenje činjenica napamet.Organizovanje rada predškolske ustanovezasnovano je na vremenu provedenom uučionici.Proces podučavanja i učenja je zasnovanna udžbenicima.Pristup usredsređen na vaspitača/icu:vaspitač/ica je u centru i predstavlja izvorinformacija.Gradivo je izdeljeno.Učenje u predškolskoj ustanovi je deciobično beznačajno.Raznolikost među decom se ignoriše; uplanovima aktivnosti se ogleda prosečnodete.Prakse koje zahteva Okvir novogkurikulumaUsredsređenost na ono što bi deca trebaloda znaju i urade na kraju glavnog stepenakurikuluma.Organizovanje rada predškolske ustanovena osnovu ishoda.Proces podučavanja i učenja je zasnovanna istraživanju i raznolikim resursima iizvorima.Pristup usredsređen na dete: vaspitač/ica jemoderator procesa učenja.Integrisano i interdisciplinarno gradivo.Učenje u predškolskoj ustanovi je bliskopovezano sa stvarnim svetom, značajno jei u njemu se ogledaju dečija interesovanja iiskustva.Proces podučavanja i izvođenja aktivnostiuzima u obzir raznolikost dece.U tom kontekstu od predškolskih ustanova se očekuje da pažljivo razmotre prednosti i slabostisvakog/e vaspitača/ice, kako bi mogle bolje iskoristiti nastavno osoblje. Od predškolskihvaspitača/ica se očekuje da iskoriste povećanu fl eksibilnost kako bi planirali i koristili širokobim metodologija podučavanja i izvođenja aktivnosti koje su prikladne za interaktivni iindividualizovani pristup deci, u cilju postizanja maksimalnog potencijala. (Propisani ishodiučenja).Ovo se može postići ukoliko postoje vaspitači/vaspitačice koje su posvećene svom radu sadecom i pružaju im:21

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ Sveobuhvatnost u sistemu obrazovanja♦ Individualizovana podrška svakom detetu tokom njegovog napretka ka postizanjuglavnih kompetencija i ispunjavanju svog potencijala.Vi ćete pružiti rukovodstvo i upravljanje. To podrazumeva više od upravljanja predškolskomustanovom. Za autonomiju predškolske ustanove neophodne su nove veštine i nova shvatanja.Na ovo se može gledati iz dva konteksta:1. Rad sa vašim predškolskim vaspitačima/cama2. Upravljanje promenamaU vašem radu sa vaspitačima/cama vi treba da uzmete u obzir sledeće;♦ Promene u metodama i strategijama podučavanja♦ Promene u ocenjivanju♦ Podrška predškolskim vaspitačima/cama da steknu nove veštine koje sui m neophodneza upravljanje novim kurikulumom, uključujući PRNK♦ Procena cele predškolske ustanove kako biste se pripremili za promeneU rukovođenju promenama vi treba da razmotrite:♦ Vaše veštine rukovođenja♦ Vašu sposobnost za upravljanje promenama koje nalaže OKK, naročito kada je u pitanjuautonomija predškolske ustanove♦ Saradnja sa Odborom predškolske ustanove♦ Uloga ODO♦ Odnos sa roditeljima i ostalim interesnim stranamaU dole prikazanoj tabeli možete videti izazove koji predstoje vama i vašem nastavnom osoblju.Vi treba da se postarate da oni razumeju ovo i da budu spremni za promene.Uloga direktora predškolske ustanove- Pruža prijateljsko, bezbedno i adekvatnookruženje za učenje- Uključuje interesne strane i obrazovne partnereu donošenju odluka u predškolskoj ustanovi- Omogućuje diferencirano učenje i izbor ukontekstu kurikularnih i van-kurikularnihaktivnosti- Obezbeđuju konzistentnost u celoj predškolskojustanovi (“pristup celoj predškolskoj ustanovi”)u promovisanju podučavanja usredsređenog nadecu u svojoj ustanoviUloga predškolskog/e vaspitača/ice- Koristi širok opseg metoda koje suprilagođene dečijoj situaciji i potrebamau kontekstu interaktivne pedagogije- Osnažuje vezu između kurikularnihoblasti i predmeta i promovišeintegrisano učenje- Može da integriše opšta tematskapitanja, kao što su ljudska pravai obrazovanje za demokratskograđanstvo; obrazovanje za mir;obrazovanje za održiv razvoj; rodnajednakost; međukulturalno razumevanje;22

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici- Angažuju se u umrežavanje predškolskihustanova kako bi promovisali razmenui obostrano učenje iz efektivnih praksipodučavanja i učenja usredsređenog na decu- Podržava obuku i savetovanje vaspitača/ica upredškolskoj ustanovi kao način poboljšanjaveština vaspitača/ica, tako što kombinujeteoretske i praktične aspekte u stvarnimsituacijama u predškolskoj ustanovi- Na osnovu principa autonomije predškolskeustanove, odlučuje u konsultaciji sa interesnimstranama o delu kurikuluma koji se izrađuje upredškolskoj ustanovi- Radi u saradnji sa interesnim stranama narazvijanju jasnog koncepta predškolskogvaspitanja i obrazovanja kojim se objašnjavavizija predškolske ustanove kao i sredstva kojapredškolska ustanova predviđa za unapređenjekvaliteta, jednakosti i odgovornosti vaspitnoobrazovnihusluga- Posvećuje posebnu pažnju sprovođenjuprincipa i praksi sveobuhvatnog obrazovanja,tako što uzima u obzir i adresuje raznolikosti razne potrebe dece, i tako što se bori protivjednostranosti, nepravednog ophođenja premadeci i nasilja- Pomaže predškolskoj ustanovi da postaneorganizacija učenja i “magnet” za zajednicu,osnivanjem profesionalnih zajednica;životne veštine; zdravstveno vaspitanje;obrazovanje o medijima; ITK ielektronsko učenje- Zainteresovan je i sposoban daučestvuje u izradi prilagođenihplanova i programa rada i nastavnihmaterijala, kao i u izradi fl eksibilnih,individualizovanih nastavnih planovau skladu sa principom o autonomijipredškolske ustanove- Poseduje sposobnost da identifikujeproblem/poteškoće u učenju i pružiodgovarajuću podršku- Zainteresovan je za napredak iformativno ocenjivanje i pruža smernice,savet, motivaciju i podršku deci- Dobro komunicira sa decom, roditeljima iostalim interesnim stranama- Olakšava učenje deci i angažuje ih uznačajne aktivnosti- Zainteresovan je i sposoban da seangažuje u timski rad i da učestvuje iprofesionalnim zajednicamaStandardi profesionalne prakse za direktore škola na KosovuBitno je da direktori predškolskih ustanova znaju da su MONT i USAID-ov Program zaosnovno obrazovanje izradili i odredili standard profesionalne prakse za direktore škola. Uovom dokumentu se opisuje šta ovi standardi znače za direktore škola i on služi kao početnatačka za planiranje razvoja i unapređenja direktora škola. Celi dokument možete preuzeti sa:http://www.masht-gov.net/advCms/documents/udhezim_administrativ_04_2012_shqip.pdf.Dodatna aktivnostDa li ste pročitali brošuru u A5 formatu o planiranim izmenama kurikuluma? Naslov brošureje Okvir kurikuluma Kosova a objavilo ju je Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije2011. godine. Primerak ove brošure možete preuzeti na www.masht-gov.net ili možetezatražiti primerak od kurrikulumi@ks-gov.net, ili pogledajte Odeljak sa resursima.23

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciŠta sve ovo znači za vaše vaspitače/ice i njihov rad u učionici?Kao direktor predškolske ustanove vi treba da znate da će se uloga vaspitača/ica promeniti –zašto?♦ Kako bi se bolje ispunile potrebe dece u 21. veku;♦ Kako bi se bolje uskladili sa glavnim kompetencijama koje treba da savladaju sva decai novim oblastima kurikuluma;♦ Koncept znanja kao sadržaja, i stoga ograničenog, menja se prelazeći na konceptznanja kao ’proces’ rezonovanja, i stoga neograničenog;♦ Stoga, podučavanje/izvođenje aktivnosti i učenje zavise od značajnog rada; i♦ U sklopu promena koje donosi kurikulum kako bi se ispunile potrebe dece, vi ćetepomagati vaspitačima da deci olakšaju učenje i na taj način im pomognu da razvijunaviku da uče tokom celog života.Iskoristite dole prikazanu tabelu kako biste diskutovali sa vašim vaspitačima/cama o tomekako će se njihova uloga promeniti sa podučavanja à na olakšavanje učenjaManje podučavanjaViše olakšavanja/moderiranjaUsredsređenost na obradu sadržaja. Usredsređenost na olakšavanje učenja.Pružanje znanja kao sadržaja. Olakšavanje procesa učenja među decom –Podučavanje znanju kao proces olakšavanjaučenja.Udžbenik, lektira i učenje napamet. Okruženje aktivnog učenja unutar i vanpredškolske ustanove.Pružanje ograničenih resursa. Usmeravanje na resurse, organizovanjemogućnosti za učenje.Pružalac informacija. Vaspitač koji decu podučava tehnikamaistraživanja.Vaspitač koji testira znanje.Vodič ka samo-ocenjivanju.U ovoj novoj ulozi oni će:♦ shvatiti da se znanje nalazi svuda oko njih i da raste jako brzim tempom;♦ shvatiti da život u ovoj epohi znači da stalno morate da učite♦ shvatiti svoj posao kao zadatak da pomognu deci da uče i da im postane bitniji način nakoji biraju i koristite znanje nego prosto apsorbovanje znanja♦ postati predškolski vaspitači/ce koji daleko prevazilaze puko prenošenje znanja, ipodučavaju decu kako da tragaju za znanjem, kako da ga potvrde, kako da ga usvoje iiskoriste kao osnovu za donošenje odluka i dalje učenje(Izvor: Norman Goble. The Changing Role of the Teacher. Paris, France: UNESCO 1977 p. 56)24

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciZaključciObrazovanje u ranom detinjstvu (ORD) Stepen o po ISCED (MSKO) predstavlja međunarodninačin za opis predškolskog obrazovanja i predškolskog razreda. Tokom ovog stepena decase, kroz aktivnosti igre, podržavaju u svom ranom ličnom razvoju, uključujući:♦ Razvoj kapaciteta za komunikaciju na maternjem jeziku, kroz aktivnosti kojima sepodržava tačna artikulacija reči, proširuje njihov rečnik i razvija njihova sposobnost daslušaju druge;♦ Fizički i motorni razvoj i aktivnosti kojima se podržava koordinacija njihovih telesnihpokreta;♦ Progresivna spoznaja o sebi samima, o drugima i o okruženju;♦ Razvoj kapaciteta da defi nišu i slede pravila, da razlikuju dobro od lošeg i da razlikujuono što je dozvoljeno od onoga što je zabranjeno;♦ Ohrabrivanje i podrška za angažovanje u praktične aktivnosti, za procenu rizika i zapridržavanje pravilima osnovne higijene i bezbednosti.25

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici26

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOdeljak 3Metodologija: Kako podučavamo/izvodimoaktivnostiO čemu će biti govora u ovom odeljku?Ovaj odeljak je prvenstveno usredsređen na:♦ Osnovna načela OKK-a, koja će vam poslužiti da usmeravate vaševaspitače/ice u planiranju aktivnosti:o Sveobuhvatnost: svako dete ima pravo na kvalitetno obrazovanjeo Pristup zasnovan na kompetencijamao Integrisani i koherentni nastava i učenjeo Veći stepen autonomije i fl eksibilnosti na nivou predškolske ustanoveo Odgovornost i polaganje računa.♦ Metodološke pristupe, uključujući specifi čne strategije i prakse, u skladusa načelima OKK, putem:o Stvaranja podržavajućeg okruženja;o Primene pristupa i praksi aktivnog učenja i rešavanja problema; io Adresovanje izazova i saveta za situacije u vašoj učionici, koje čestopodrazumevaju rad sa velikim vaspitnim grupama, rad u smenama iograničene materijale i sredstva za rad.Kako je organizovan ovaj deo?Delovi 1 i 2 su usredsređeni na: kako direktori mogu pomoći vaspitačima/cama u onome štooni/e nameravaju da uče decu i zašto da ih uče tome:o Izmene u kurikulumu i načinu na koji organizujemo vaspitni rad neophodne su zasuočavanje sa novim izazovima, koji proizilaze iz potreba kosovskog društva kojeevoluira i menja se;o Nastavni resursi i mogućnosti su se proširile i mi ne možemo više da se oslanjamo na‘kazivanje’ deci kao načina da ih podučavamo svom ključnom gradivu iz kurikuluma.Umesto toga, možete pomoći deci da otkriju kako da uče putem organizovanjaiskustava, aktivnosti i načina za rešavanje problema na jedan mnogo aktivniji način;i27

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionicio Uloga vaspitača sada doživljava prelaz, tako da obuhvata i olakšavanje i onipostaju sve više usredsređeni na stvaranje različitih lekcija/iskustava/predavanjakako bi izašli u susret različitim potrebama i sposobnostima dece. Ovaj prelaz naolakšavanje učenja dece važan je kako bi deca stekla znanja, veštine i sposobnostiza 21. vek.U Odeljku 3 možete pročitati više detalja o tome kako možete pomoći vaspitačima/cama dashvate šta je vaspitno-obrazovni rad usredsređen na decu. Kako se uloga vaspitača/ica višepomera ka olakšavanju, vi ćete naučiti kako oni/e koriste širi spektar pristupa učenju, kako biosigurali/e da u njihovom vaspitnom radu sa decom budu uzeti u obzir i principi iz OKK.Okvir kurikuluma Kosova (OKK) za 2011 daje vam smernice koje su vaspitačima/camaneophodne kako bi počeli/e da koristite metodologije usredsređene na decu.♦ Tokom planiranja aktivnosti neophodno je da predškolske vaspitačice to čine imajući naumu principe novog OKK.Okvir kurikuluma Kosova – Pet obrazovnih principa1. Sveobuhvatnost: svako dete ima pravo na kvalitetno obrazovanjeKljučni princip Okvira kurikuluma Kosova je pravo svakog deteta napristup kvalitetnom obrazovanju. Moraćete da uzmete u obzir sledeće:♦ Učenje koje je povezano sa individualnim poreklom, prethodnimznanjem i iskustvima, interesovanjima, potencijalom i kapacitetimadeteta;Ishodučenja:Izjave kojeopisuju štadeca treba daznaju, veruju,cene i budusposobni daurade .♦ Učenje koje je svrsishodno i prilagođeno detetu (na primer, praktično,orijentisano ka rešavanju problema i stvarnom životu); i♦ Aktivno angažovanje i direktno vlasništvo od strane dece u pregovorima, izboru,planiranju, organizaciji i upravljanju iskustvima učenja, pri čemu su oni svesni njihoverelevantnosti i sposobni da vrše ocenjivanje i samo-ocenjivanje sopstvenih ishoda/ciljeva učenja.2. Razvoj kompetencijaU Okviru kurikuluma Kosova defi nisane su ključne kompetencije za obrazovanje i za život irad, koje moraju da savladaju sva deca na kraju obaveznog obrazovanja. Princip zasnovan nakompetencijama ima važne implikacije na vaspitno-obrazovni rad u predškolskim ustanovama–na primer:♦ Integrisanje opštih tematskih pitanja u vašem vaspitno-obrazovnom radu sa decom,kao što su životne veštine;♦ Primena interaktivnog podučavanja i učenja, pri čemu deca uče kroz praktičan rad; i♦ Usredsređivanje na formativno i progresivno ocenjivanje dece putem korišćenjaOcenjivanja za učenje. (O ovome možete pročitati više u Odeljku 5 o Ocenjivanjunapretka dece.)28

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici3. Integrisano i koherentno podučavanje i učenjeTo znači da će Kurikulum biti sproveden kroz široke kurikularneoblasti, u kojima se specifi čno predmetno gradivo povezuje sa opštimtematskim pitanjima, koja doprinose razvoju koherentnog sistemaključnih kompetencija. Integracija podučavanja i učenja podrazumeva:♦ Jačanje svrsishodnih veza između širokih oblasti kurikulumagde se sadržaj specifi čan za neki predmet povezuje sa opštimtematskim pitanjima koja doprinose razvoju ključnih sposobnosti;♦ Integrisano učenje koje se podržava integrisanim nastavnimplanom i programom za predmete, na primer integrisanjeumetnosti i matematike u nekim aktivnostima;♦ Smisaone veze između konceptualnih pristupa i praktičnihdimenzija, kao što su primena znanja, veština, stavova i vrednosti u kontekstu praktičnihaktivnosti i aktivnosti za rešavanje problema u situacijama iz stvarnog života;♦ Perspektivu učenja tokom celog života, tako da se deca tokom njihovih života mogusuočiti sa sve složenijim izazovima i mogućnostima u društvu i ekonomiji znanja iučenja; i♦ Pojačan fokus na kreativnim sposobnostima, kako bi decastekla sposobnosti da pristupaju informacijama i obrađujuih efi kasno i odgovorno, elektronsko učenje i sposobnostikorišćenja sadašnjih i budućih tehnologija koje proizilaze izdigitalnog doba.4. Povećana autonomija i fleksibilnost na nivou predškolskeustanoveOkvir kurikuluma Kosova dozvoljava decentralizovane, fl eksibilneinicijative koje su zasnovane na predškolskim ustanovama idonošenje odluka i kreativnost u vezi sa sprovođenjem kurikuluma.To znači da svaka predškolska ustanova može da razvija svoju sopstvenu “ličnost” (unutrašnjukulturu predškolske ustanove) u najboljem interesu dece u mestu u kojem ona radi. To značida će vaspitači:♦ Izrađivati svoje sopstvene godišnje planove rada i da će moći da fl eksibilno iskorišćavajuradno vreme u predškolskoj ustanovi, što će im omogućavati interaktivnije podučavanjei izvođenje aktivnosti i učenje. Planovi rada za specifi čne predmete tokom školskegodine mogu se izrađivati na nivou predškolske ustanove;♦ Organizovati svoj rad zajedno sa kolegama kako bi omogućili maksimalno iskorišćavanjesvojih veština i potencijala;♦ Planirati i koristiti izborni deo kurikuluma radi povećanja vremena koje je neophodno zaodređene oblasti učenja; i♦ Razvijati dodatne nastavne planove i programe kako bi zadovoljili potrebe dece i kakobi ti nastavni planovi i programi odražavali okolnosti u dotičnoj predškolskoj ustanovi.Kao direktor predškolske ustanove vi ćete predvoditi proces izrade nastavnih programa.29Kjučnakompetencija:Široki kapacitetza primenuznanja, veština,stavova,vrednosti iemocija nanezavisne,praktične isvrsishodnenačine.Kurikularnaoblast:Široka kategorijapredmeta zagrupno učenje kojiimaju zajedničkeciljeve i zadatke uvezi sa nastavomi savladavanjemznanja, sposobnosti,stavova/vrednosti.

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici5. Odgovornost i polaganje računa♦ Predškolske ustanove mogu izraditi dodatne elemente kurikuluma kako bi ispunile dečijepojedinačne potrebe i kako bi se u kurikulumu ogledale okolnosti zajednice u kojoj senalazi predškolska ustanova. Vi ćete učestvovati u procesu izrade kurikuluma i pružaćevam se podrška kako biste osigurali kvalitet sprovođenja kurikuluma u svakodnevnomradu vaše predškolske ustanove.Stvaranje boljeg načina za rad sa decomNajbolje podučavanje koje vaspitači/ce mogu da ohrabre u predškolskoj ustanovi bićepodučavanje koje se zasniva na kontekstu učenja u kojem deca osećaju da stvarno imajuinteresa u bitnosti onoga to uče. Postarajte se da podučavanje:♦ Nudi mogućnosti za saradnju i proširuje horizonte i povećava aspiracije.♦ Jeste stvarno i autentično i relevantno, i da povezuje učenje u predškolskoj ustanovi sastvarnim životom kroz sticanje veština.♦ Ima jasnu svrhu, pravac i publiku – deca znaju šta uče, šta je svrha tog učenja i kakoće moći da procene svoj napredak.♦ Kombinuje nekoliko konteksta učenja – ostale aktivnosti ili opšta tematska pitanja irazvija specifi čne lične veštine i veštine razmišljanja.♦ Ima jasan cilj učenja; ciljevi učenja se dele sa roditeljima i decom na početku rada iogledaju se tokom i na kraju rada.Osnova za sve ovo je dobro planiranje u obliku jasnog Plana rada, koji je detaljno opisan uovom priručniku. Ovo znači da će vama, vašim vaspitačima/cama, roditeljima i deci biti jasnasvrha aktivnosti koje se izvode u predškolskoj ustanovi. Bitno je da osigurate da svi vaspitači/ce razumeju bitnost planiranja.Poboljšajte vaš radDisciplinovane inovacije kurikuluma ne podrazumevaju totalne promene ili napuštanjepostojećih uspešnih praksi. One podrazumevaju uzgajanje i uklanjanje korova -ohrabrivanje najboljih praksi i isključivanje onih najneefektivnijih. Sledi nekoliko pitanja okojima treba da diskutujete sa vašim vaspitačima/cama:♦ Da li sva deca postižu dovoljan napredak?♦ Da li vidimo dovoljno promena u njihovom napretku?♦ Da li činimo nešto za dovoljan broj dece?♦ Da li stvarno angažujemo decu u aktivnosti (u učionici)?♦ Da li ih izazivamo i inspirišemo da uživaju i da postižu rezultate u predškolskojustanovi?♦ Da li metode podučavanja koje koristimo stvarno pomažu deci da uče, u stvari danauče kako da uče?♦ Da li pripremamo decu da primenjuju svoje znanje, veštine i razumevanje koje stičuna svakodnevne probleme?30

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciKako mogu da pomogne mojim vaspitačima/cama da postignu ovo?Najbolji način rada predškolske ustanoveKao direktna posledica boljeg razumevanja o tome kako deca razvijaju svoje učenje razvijenoje nekoliko metodologija podučavanja. One se često nazivaju modelima podučavanja i učenja ivi treba da obezbedite da su vaši vaspitači/ce upoznati sa njima. Svaka od njih se može izrazitikao strukturisani redosled dizajniran u cilju razvijanja specifi čne vrste razmišljanja ili odgovora:♦ Neposredno interaktivno podučavanje – koje je efektivno u pomaganju deci da naučenove veštine i postupke i da steknu akademsko znanje. Ovo podrazumeva davanjemodela i nizove eksplicitnog podučavanja, na primer kada vaspitači/nastavnici učedecu pisanju, i naročito bi trebalo da budu zastupljene u radu sa decom uzrasta od 4 do5 godina,♦ Modeli kognitivnog podučavanja i učenja – pomažu deci da obrade informacije, razvijukoncepte i pravila, sastavljaju i proveravaju hipoteze i razmišljaju na kreativan način.Ovi modeli obuhvataju ispitivanje, induktivno učenje i podučavanje kroz analogije imetafore,♦ Socijalni modeli zahtevaju da deca sarađuju i uče zajedno; one deci pomažu da stičunova znanja i razumeju koncepte. Ovaj model obuhvata grupno rešavanje problema.Izbor odgovarajućih modela ili kombinacije modela od strane vaspitača/ice zavisiće od ishoda/ciljeva učenja i od prirode deteta. Međunarodna istraživanja i prakse ukazuju na to da sedečija dostignuća mogu poboljšati ukoliko predškolski vaspitači/ce redovno koriste specifi čnemodele, kako bi se deca upoznala sa ovim pristupima.Primer:Deo predškolskog vaspitanja čini i istraživanje sveta kako bi deca mogla da shvatekako njihovo okruženje funkcioniše. Jedan od načina na koje to možete uraditi jepredškolska deca učestvuju u interaktivnim naučnim aktivnostima. Kada se angažujuu ovakvim aktivnostima uvek dozvolite deci da u potpunosti učestvuju i postavljaju štoviše pitanja.Čija pesnica je veća?♦ Tokom ove aktivnosti predškolska deca uče o zapremini i određuju ko u njihovojvaspitnoj grupi ili njihovoj porodici ima najveću pesnicu. Za ovu aktivnost će vam bitipotrebna jedna velika providna posuda koja je dovoljno velika da učesnici stave rukeu nju. Biće vam potreban i jedan marker ili selotejp.Za izvođenje aktivnosti napunite posudu vodom do pola. Koristite marker ili selotejpkako biste označili nivo vode u posudi. Zatim neka učesnici jedan po jedan stavepesnice u posudu sa vodom do ručnog zgloba. Neka drže pesnicu u vodi dok vimarkerom ili selotejpom obeležite novi nivo vode u posudi. Označite slovom, brojemili nekim malim simbolom ovaj nivo kako biste znali o čijoj pesnici se radi. Zatimneka učesnik izvadi pesnicu iz posude sa vodom. Sada možete videli koliko jevode pesnica pomerila tako što ćete proučiti razliku između prvobitnog nivoa vode irazličitih nivoa vode prouzrokovanih stavljanjem pesnica u posudu sa vodom.31

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciSuncem izbledela boja♦ Za ovu aktivnost će vam biti potreban papir u boji i jedan čvrst predmet, na primerkutija od kafe. Stavite parče papira u boji na ravnu površinu napolju na direktnomsuncu. Stavite čvrsti predmet na sredinu papira tako da ne prekriva celu površinupapira. Neka deca proveravaju svaki dan ili svaki drugi dan da li je papir izbledeo;sklonite čvrsti predmet i pogledajte da li papir izbledeo na suncu. Kada je papir vidnoizbledeo možete ga dati detetu da ga okači u svojoj sobi. Razgovarajte o tome kakoje sunce uticalo na papir i kako je čvrsti predmet zaštitio papir.Padobranci♦ Za ovu aktivnost će vam biti potrebna jedna mala, laka plastična fi gura, naprimerigračka vojnik ili dinosaurus, pamučna maramica, makaze, igla i konac. Makazamaisecite rupe na svakom uglu maramice. Isecite četiri dela konca jednake dužine.Na svakom uglu maramice zavežite po jedan konac. Druge krajeve konca čvrstozavežite na rukama, nogama i struku plastične fi gure. Bacite fi gure kroz prozor ili saterase na trećem ili drugom spratu. Razgovarajte sa decom o tome zašto fi gura padana zemlju i ne leti, niti lebdi.Više materijala na: Interactive Science Activities for Preschoolers | eHow.com http://www.ehow.com/list_6517940_interactive-science-activities-preschoolers.html#ičzz1ku0555P9Razne vrste ishoda učenjaOne se dele u tri dole navedene grupe:♦ Savladavanje i učenje veština, procedura i znanja,♦ Razvijanje i savladavanje koncepata, rasuđivanja i obrade informacija i kritičkograzmišljanja♦ Razvoj znanja, spoznaja pogrešnih shvatanja, rešavanje problema i razvoj osećajnosti.Oni se moraju odrediti na osnovu četiri principa:♦ Jedinstveno dete – svako dete je od rođenja sposoban učenik i može biti fl eksibilan,sposoban, pouzdan i samouveren.♦ Pozitivni odnosi – deca uče da budu jaki i nezavisni kada odrastaju uz zdrav i bezbedanodnos sa roditeljima i/ili starateljima.♦ Odgovarajuće okruženje – okruženje ima glavnu ulogu u potpomaganju i proširivanjurazvoja i učenja deteta.♦ Učenje i razvoj – deca se razvijaju i uče na različite načine i sa različitim tempom, i sveoblasti učenja i razvoja su podjednako bitne i međusobno povezane.Ova četiri principa zajedno čine temelj efektivne prakse u pomaganju deci da se angažuju uishodima/ciljevima učenja. Direktori predškolskih ustanova bi trebalo da pažljivo pročitaju ovajdeo kako bi mogli da pomognu vaspitačima/cama da planiraju efektivan rad sa decom.32

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciPodsticanje učenja kroz igru sa decom uzrasta od 0 do 3 godineIgra je od vitalne važnosti za predškolsku decu. Kroz igru, u bezbednom ali izazovnomokruženju, uz efektivna uputstva i podršku odraslih osoba, deca mogu da:♦ istražuju, razvijaju i predstavljaju iskustva učenja koja im pomažu da shvate svet okonjih;♦ vežbaju i razvijaju ideje, koncepte i veštine;♦ uče kako da shvate potrebu za pravilima i da rade zajedno sa drugima;♦ rizikuju i prave greške♦ razmišljaju na kreativan i maštovit način;♦ komuniciraju sa ostalima dok ispituju i rešavaju probleme.Direktori predškolskih ustanova bi trebalo da pomognu vaspitačima/cama da podrže i proširedečiji razvoj tako što će aktivno slušati i učestvovati u učenju sa decom.Poboljšajte vaš radKoji su glavni izazovi u razvoju moćnih aktivnosti učenja za decu uzrasta od 0 do 3 godineu vezi sa sledećih šest tema?♦ istražuju, razvijaju i predstavljaju iskustva učenja koja im pomažu da shvate svet okonjih;♦ vežbaju i razvijaju ideje, koncepte i veštine;♦ uče kako da shvate potrebu za pravilima;♦ rizikuju i prave greške♦ razmišljaju na kreativan i maštovit način;♦ komuniciraju sa ostalima dok ispituju i rešavaju problemePo čemu se stvari razlikuju u radu sa decom uzrasta od 0 do 3 godine? Kojemetodologije treba koristiti u radu sa decom uzrasta od 3 do 5 godina?Deca u uzrastu od 3 do 5 godina počinju da provode više vremena u predškolskim ustanovamai počinju da rade izazovnije i identifi kovane obrazovne zadatke u oblastima učenja, naročito uoblasti brojeva, pismenosti i jezika/komunikacije.Kako deca provode više vremena učeći teže zadatke oni će imati više direktnog interaktivnogpodučavanja. Oni provode više vremena u predškolskim ustanovama, pa bi stoga direktoripredškolskih ustanova trebalo da osiguraju da vaspitači/ce razvijaju fl eksibilne metodepodučavanja i učenja, kako bi osigurali da sva deca imaju pristup kurikulumu i postižu uspeh.Sredstva za planiranje koja sadrži priručnik za vaspitače/ce pomoćiće im da planiraju i razvijuodgovarajuće aktivnosti i postignu odgovarajuću ravnotežu između aktivnosti koje pokrećevaspitač/ica i aktivnosti koje pokreću deca.Kao direktor predškolske ustanove vi možete konsultovati nekoliko izdanja o raznimmetodologijama u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, kao što je naprimer program Korakpo korak.33

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciZaključciIspunjavanje individualnih potreba dece čini osnovu svrhe predškolskog vaspitanja iobrazovanja. Direktori predškolskih ustanova treba da se postaraju da:♦ ohrabre vaspitače/ice da razumeju bitnost ciljeva učenja, metodologija učenja i principanajboljih praksi♦ pružaju individualizovano učenje, razvoj i staranje kako bi pomogli deci da postignunajbolji mogući početak u životu♦ promovišu pozitivne stavove prema raznovrsnosti i razlikama među svom decom♦ pomognu deci da nauče da vrednuju različite aspekte svojih života i života ostalih ljudi♦ osiguraju da se sva deca slušaju i poštuju34

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOdeljak 4Podučavanje i učenjeU ovom Odeljku ćete učiti o postupku izrade planova aktivnosti u skladu sa Okvirom kurikulumaKosova i Osnovnim kurikulumom Kosova. Učićete o elementima iz kojih se sastoje cilj učenjai ishod učenja, i naučićete kako da izaberete odgovarajuću aktivnost učenja zasnovanu nakognitivnim procesima, koji su obrađeni u Odeljku 3, u kojem se govori o Blumovoj taksonomiji.Učićete o tome kako da pomognete vašim vaspitačima/cama da svoj rad sa decom usredsredena razvoj kompetencija. I, na kraju, ovaj odeljak vam pruža primere za postizanje ovih ciljeva.O čemu će biti govora u ovom odeljku?Ovaj odeljak je usredsređen na planiranje aktivnosti. On će vam pružiti:♦ Više informacija o oblastima kurikuluma, ciljevima/ishodima učenja i aktivnostima učenja (pokriveni u Odeljku3) i kompetencijama (obrađene u Odeljku 5, koji govori oocenjivanju);♦ Praktične obrasce kojima ćete pomoći vašim vaspitačima/cama usvakodnevnom planiranju aktivnosti;♦ Izvorne dokumente kojima ćete pomoći vašim vaspitačima/camau izradi planova aktivnosti sa pristupom usredsređenosti na dete;♦ Primere planova aktivnosti koje su izradili kosovski vaspitači; i♦ Pitanja za razmišljanje i za stalno planiranje i učenje.1. Bitnost igreKao što smo gore opisali, igra čini temelj celokupnog predškolskog vaspitanja dece uzrastaod 0 do 3 godine, i nastavlja da bude bitna i za decu uzrasta od 3 do 5 godina. Trenutnemeđunarodne tendencije jesu da se razvije ravnoteža u radu sa decom uzrasta 3-5 godina, takoda 75% učenja bude zasnovano na igri, a 25% učenja bude učenje kojim upravlja vaspitačica.2. Ciljevi učenjaSvi direktori predškolskih ustanova, vaspitači/ce roditelji treba da znaju ciljeve ove fazevaspitanja i obrazovanja. Svrha predškolskog vaspitanja i obrazovanja je defi nisana ovimciljevima.35

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici3. Planiranje učenjaPredškolski vaspitači/ce uvek moraju razvijati učenje. Ovo može obuhvatati kratkoročne,srednjoročne i dugoročne planove, ili planove tematskih jedinica. Postoje razne vrste planovau zavisnosti od toga da li aktivnost pokreće/njome upravlja vaspitač/ica ili dete.Kako mogu pomoći mojim vaspitačima/cama da postignu ovo?1. Pružanje visokokvalitetnih aktivnosti zasnovanih na igriPružanje dobro isplaniranih iskustava učenja zasnovanih na dečijoj igri unutar i van predškolskeustanove predstavlja bitan način na koji vaspitači/ce pružaju podršku deci da učenje doživekao uživanje i izazov. Sve predškolske ustanove moraju imati pristup igralištu na otvorenom,namenjenom deci. Ukoliko nemate neposredan pristup igralištu na otvorenom, onda treba daza svaki dan organizujete aktivnosti na otvorenom u blizini.Deca se u igri ponašaju na razne načine: ponekad će njihova igra biti aktivna i bučna, aponekad mogu opisivati i razgovarati o onome što rade, dok će ponekad biti tihi i zamišljenidok se igraju.Aktivnost: Istražite plovidbu i tonjenje u uglu za igru sa vodomUzrast od 36 meseci do 60 meseciResurse (obezbeđuju vaspitač ili deca)♦ Razni predmeti, prirodni i veštački koji će tonuti ili ploviti.♦ Deca mogu pronaći razne predmete kojima će eksperimentisati.Mogućnosti za lični, socijalni, emotivni ifizički razvojStaranje o sebi – deca pokazuju osećajponosa za svoja dostignućaSamopouzdanje – uživaju u sticanjusloženijih veštinaPredispozicije i stavovi – pokazuju sveveću nezavisnost u izboru i izvođenjuaktivnosti.Mogućnosti a razvoj veština zarešavanje problema, rasuđivanja i radasa brojevimaBrojevi kao oznake i za brojanje – brojanjedo šest predmeta i do deset predmeta.(brojanje predmeta koji plove i predmetakoji tonu)Poređenje dveju grupa predmetanapominjući predmete koji imaju istebrojeve – ređanje u skupoveMogućnosti za razvoj komunikacije, jezikai pismenosti, umetnički i kreativni razvojOdgovaraju na jednostavna uputstvaPitaju zašto se stvari dešavaju i dajuodgovoreKreativnost – istraživanje i doživljavanjekoristeći širok opseg čula i pokretaMogućnosti za razvoj znanja irazumevanja o svetu koji ih okružujePokazuju radoznalost o tome zašto sestvari dešavaju i kako funkcionišu stvariOpisuju i razgovaraju o stvarima kojevide.Pokazuju razumevanje uzročnoposledičnihodnosa36

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciMogućnosti za razvoj raznih stilovaučenja i veština za istraživanjeDete upravlja aktivnošćuBeleženje napretka u učenjuOdrasla osoba upravlja – razmenamišljenjaIgra se u blizini druge dece/sa drugomdecomU predškolskom vaspitanju i obrazovanju dece uzrasta od 0 do 3 godine 0-3 neophodna jeravnoteža između aktivnosti igre koje pokreću deca i onih kojima upravljaju odrasli. Vi i vašivaspitači/ce treba da iskoristite vaše znanje o razvoju dece prilikom odlučivanja kakva ćeta ravnoteža biti. Postoji obimno međunarodno iskustvo koje direktori predškolskih ustanovamogu iskoristiti kao uputstva:♦ http://www.steinerwaldorf.org/earlyyears.htm♦ http://www.forestschools.com/what-are-forest-schools.php♦ http://www.montessorialbania.com/♦ http://www.reggioemiliaapproach.net/Direktori predškolskih ustanova treba da znaju da je od suštinske važnosti da vaspitači/ceopažaju i razmišljaju i dečijoj spontanoj igri, i da na osnovu tih opažanja planiraju i stvarajuizazovnu sredinu koja podržava specifi čne oblasti dečijeg učenja i proširuje i razvija dečiji jeziki komunikaciju kroz igru.2. Kako možete osigurati da vaspitači/ce razumeju ciljeve učenje predškolskogvaspitanja i obrazovanjaU Okviru kurikuluma Kosova detaljno su opisani ciljevi učenja. Ukratko to su:♦ Lični, socijalni, emocionalni i fi zički razvoj♦ Komunikacija, jezik i pismenost, umetnički i kreativni razvoj♦ Rešavanje problema, rasuđivanje i brojevi♦ Znanje i razumevanje sveta koji ih okružuje♦ Razvoj raznih stilova učenja i veština istraživanjaVi treba da se postarate da vaspitači/ce znaju ove ciljeve i razvijaju specifi čne aktivnosti kojimase podržavaju gore navedeni ciljevi. Vi možete osigurati da se ti ciljevi postave na papiruvelikog formata u predškolskoj ustanovi. Postarajte se da svi roditelji znaju ove ciljeve, kakobi mogli da nastave da pružaju podršku svojoj deci u učenju i kod kuće. Vaspitači treba darazmišljaju o uspehu aktivnosti koje planiraju i izvode sa decom i treba da ih ohrabrite darazvijaju nove načine za tumačenje ovih ciljeva.Kao što smo ranije napomenuli, jedan vrlo dobar resurs su standardi učenja i razvoja u ranomdetinjstvu za decu uzrasta od 0 do 6 godina.37

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici3. Bitnost planiranja aktivnostiVi morate osigurati da vaspitači/ce razvijaju planove učenja. Ovo može obuhvatati kratkoročne,srednjoročne i dugoročne planove, ili planove tematskih jedinica. Roditelje treba redovnoobaveštavati o aktivnostima u kojima učestvuju deca; na primer, putem izložbi na zidovima,slika i uzoraka dečijih radova. Postoje razne vrste planova u zavisnosti od toga da li aktivnostotpočeo/njime upravlja vaspitač ili dete;♦ Dugoročni plan predstavlja način da se osigura da se svim ciljevima učenja pridajepodjednaka važnost i da se svi aspekti učenja u okviru ciljeva redovno i često pokrivaju.Ovaj plan treba koristiti kao uputstvo i ne treba ga se striktno pridržavati♦ Srednjoročni plan se može koristiti po potrebi, na primer kada treba ispuniti nedostatakizmeđu kratkoročnog i dugoročnog planiranja♦ Tematski plan se može koristiti za grupu povezanih aktivnosti koje su izrađene naosnovu tema i za nekoliko oblasti kurikuluma. Primeri tematskih jedinica koje se čestokoriste u predškolskim ustanovama uključuju teme koje interesuju decu kao što suuspavanke, bajke, dinosaurusi, svemirska putovanja, odmori, životinje kućni ljubimci,ocean, kampovanje i ostale teme koje motivišu vaspitača i decu da čitaju, pišu, broje,rešavaju problem i razmišljaju na kreativan način. Kvalitetne dečije knjige takođe mogubiti inspiracija za kreativno istraživanje tema. Razvojna dostignuća za određeni uzrast,uključujući veštine i koncepte mogu se podučavati pod okvirom neke uzbudljive teme.♦ Kratkoročni plan se izrađuje dnevno ili nedeljno. On obuhvata redosled iskustava iaktivnosti koje su planirane za promovisanje učenja novog gradiva ili za primenu teknaučenog gradiva.U dole prikazanoj tabeli možete videti još nekoliko ideja koje vam mogu pomoći da osigurateda vaši vaspitači/ce razumeju proces planiranja.Dugoročno planiranje♦ U njemu se ogledaju etika i vrednosti predškolske ustanove♦ Usredsređeno je na fi zičko, emotivno i okruženje učenja♦ Uloga vaspitača/ica u podržavanju učenja i razvoja♦ Resursi koji podržavaju učenje i razvoj sve dece♦ Visokokvalitetni igre i učenje koje su izabrala i otpočela deca♦ U njemu se ogledaju dečija promenjiva interesovanja i potrebeSrednjoročno planiranje♦ Zasniva se na dečijim interesovanjima i poznatim iskustvima♦ Može obuhvatati predvidive događaje tokom cele godine♦ Fleksibilno u odnosu na interesovanja, lokalna iskustva, itd.38

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ Resursi kojima se podržavaju aktivnosti♦ Prilagođavanje okruženja♦ Dnevne rutine♦ Posete/posetioci♦ Može obuhvatati neplanirane aktivnostiPlaniranje tematski jedinica♦ Predstavlja jedno od najboljih sredstava za integrisanje gradivnih oblasti na način kojiza decu ima smisla♦ Pomaže deci da pronađu povezanost kako bi preneli znanje koje steknu i primenili gana značajne načine♦ Tematske jedinice adresuju razne stilove učenja dece sa kojom radimo♦ Učenje faktičkih informacija♦ Fizičko angažovanje u učenju♦ Učenje proceduralnih veština♦ Učenje “kako učiti”♦ Integrisanje učenja na holistički način♦ Promovisanje grupne kohezije♦ Adresovanje pojedinačnih potrebaKratkoročno planiranje – dnevno ili nedeljno♦ Zasniva se na opažanjima♦ Zasniva se na dečijim individualnim interesovanjima i potrebama♦ Fleksibilno u odnosu na interesovanja, lokalna iskustva, itd.♦ Planirano angažovanje i uloge odraslih♦ Obuhvata usmerene aktivnosti unutar i van predškolske ustanove♦ Obezbeđuje ravnotežu između igre kojom upravljaju odrasli i spontane igre/igre kojupokreću deca♦ Planirana pojedinačna opažanja dece♦ Diferencirano putem izazivanja i podržavanja dečijeg učenja i razvoja♦ Proširuje sva dečija iskustva učenjaPlaniranje se redovno ocenjuje i identifikuju se naredni koraciPrilagođeno sa Bromley Council UK39

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciPriručnik za predškolske vaspitače sadrži dodatna sredstva za planiranje koje će pomoći uizradi kurikuluma i aktivnosti. Postarajte se da vaši vaspitači/ce razumeju ova sredstva i da ihkoriste.Saradnja sa partnerima van predškolske ustanoveKada je god to prikladno, vaspitači/ce bi trebalo da rade zajedno sa stručnjacima iz drugihustanova, kao što je na primer zdravstvena služba, kako bi identifi kovali potrebe dece i pružiliim najbolje mogućnosti za učenje. Vi imate bitnu ulogu u radu sa roditeljima kako bi oni pomoglivaspitačima/cama koje rade sa njihovom decom. To obuhvata identifi kovanje dečijih obrazovnihpotreba i brzu reakciju na eventualne poteškoće koje se mogu javiti. Rad u partnerstvu naročitomože biti neophodan u radu sa decom koja imaju smetnje u razvoju ili invaliditet.Učenje van učionice i dani fokusaOvo podrazumeva iskorišćavanje mesta izvan predškolske ustanove za podučavanje i učenje.Učenje van učionice znači izvaditi decu iz uobičajene učionice i pružiti im izazovna, uzbudljivai različita iskustva. Učenje van učionice se može desiti u gotovo svakom trenutku i bilo gde;♦ u dvorištu predškolske ustanove♦ u obližnjem parku♦ u muzejima i galerijama umetnosti♦ na planinama ili rekama♦ na svetim mestima♦ farmama♦ fabrikamaTreba da zapamtite da učenje van učionice:♦ predstavlja moćno iskustvo za koje je dokazano da povećava dostignuća;♦ doprinosi zdravlju i blagostanju dece i mladih;♦ obogaćuje vašu nastavu u učionici;♦ može ojačati razumevanje opštih tematskih pitanja;♦ može vam pomoći da deci učenje učinite uzbudljivijim, pa će se na taj način oni višeangažovati i više će učestvovati u aktivnostima učenja; i♦ može da se organizuje u saradnji sa partnerom iz zajednice.Šta sa decom uzrasta od 3 do 5 godina? Kako bi njihovo učenje trebalo da serazlikuje?Neizbežno će biti potrebe da vaspitači/ce usmeravaju decu i usredsrede se na glavne aspekteučenja čitanja i pisanja, u okviru cilja koji se odnosi na Komunikaciju, jezik i pismenost, i40

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciumetnički i kreativni razvoj. Oni se takođe mogu usredsrediti na brojeve i rasuđivanje, ali uvekimajući na umu celokupni razvoj deteta.Kao direktor predškolske ustanove, vi treba da odlučite sa vašim vaspitačima/cama o stepenunjihove intervencije i o njihovom planiranju kako da postignu zahteve predškolskog vaspitanjai obrazovanja. Sredstva za planiranje koja sadrži priručnik za vaspitače/ice pomoćiće im udonošenju ovih odluka. Kako biste razumeli kako mogu izgledati dostignuća uporedite dverubrike u dole prikazanoj tabeli. U levoj rubrici je prikazano šta može dostići dete uzrasta od 3do 4 godine u čitanju i pisanju, dok je su desnoj rubrici ilustrovana dostignuća za dete uzrastaod 4 do 5 godina. Vaspitač treba da osigura da se deca uzrasta od 3 do 5 godina razvijajukako bi napredovala, a pri tom uvek ima na umu da se iskustvo u predškolskom razredu možeznatno razlikovati od iskustva u predškolskom vaspitanju i obrazovanju.Predškolski uzrast od 3 do 4godine♦ Počinje da shvata kako sustrukturisane priče i može predložitimoguć završetak priče.♦ Pokazuje interesovanje zailustracije u knjigama i štampu uokolini.♦ Pažljivo upotrebljava knjige.♦ Zna da knjige i ostali štampanimaterijali sadrže informacije.♦ Ispravno drži knjige uspravno iokreće strane.♦ Razume koncept reči.Predškolski uzrast od 4 do 5 godina♦ Pokušava da “čita” priču na osnovu slika.♦ Zna da štampani materijal ima značenje i dase na Albanskom jeziku čita sleva na desno iodozgo nadole.♦ Pokazuje da razume priče, uključujući glavnelikove i redosled događaja.♦ Razume da se u knjigama mogu pronaćiinformacije potrebne da bi se odgovorilo napitanja kao što su gde, ko, zašto i kako.♦ Zna da knjiga ima autora, naslov, tekst iilustracije.Strategije koje treba uzeti u obzir kada uključujemo opšta tematska pitanjaS ciljem da se unaprede vrednosti i prakse zajedničkog življenja, kao i održivi razvoj, ljudskaprava i demokratsko građanstvo, socijalna pravda i socijalna kohezija, OKK-om je predviđenaobaveza da se opšta tematska pitanja na specifi čne načine integrišu kroz ceo kurikulum.Podsetite vaše vaspitače/ice da opšta tematska pitanja u novom OKK-u mogu biti integrisanau kurikulum kroz odgovarajuće teme i aktivnosti, kao i putem odgovarajućih praksi i učionici,kao što su:♦ grupni rad;♦ rad na projektima; i♦ rad u zajednici.Opšta tematska pitanja i dimenzije koje treba uzetiu obzir su:♦ Obrazovanje za demokratsko građanstvo i ljudska prava;Opšta tematskapitanja predstavljaju bitan kurikularnisadržaj, koji ne pripada isključivojednom predmetu ili nastavnojoblasti, već se najbolje predaje i učikroz nekoliko različitih predmeta.♦ Obrazovanje za mir i toleranciju;41

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ Lični razvoj i životne sposobnosti;♦ Rodna ravnopravnost;♦ Među-kulturalno obrazovanje;♦ Obrazovanje o medijima;♦ Zdravstveno obrazovanje,♦ Obrazovanje/pismenost u ITK i elektronskom učenju;♦ Priprema za život i rad;♦ Osnovno poznavanje ekonomije;♦ Finansijska pismenost;♦ Jezičke i komunikacione veštine kroz celokupan kurikulum.Učenje van učionice i dani fokusaUčenje van učionice znači izvaditi decu iz uobičajene učionice i pružiti im izazovna, uzbudljivai različita iskustva. Ono predstavlja moćno sredstvo koje dokazano povećava dostignuća,podstiče socijalni, emotivni i lični razvoj i doprinosi zdravlju i blagostanju dece.Dani fokusa predstavljaju način za obogaćivanje učenja. Takvi dani mogu pomoći da se steknedublje razumevanje o nekom opštem tematskom pitanju. Dan fokusa može se organizovati usaradnji as nekim partnerom iz zajednice – na ovaj način se zbližavaju predškolska ustanovai zajednica. Postoji Celi kalendar u svetu poznatih praznika koje predškolske ustanove moguiskoristiti za organizovanje ovakvih usredsređenih aktivnosti. Neke od glavnih mogućnosti su:10. decembar - Međunarodni dan ljudskih prava1. decembar – Svetski dan borbe protiv SIDE22. april – Dan planete Zemlje1. jun – Dan dece8. mart - Dan ženaPoboljšajte vaš radDa li imate vaspitače/ice koji bi želeli da iskoriste priliku da proslave ovakve dane raznovrsnimaktivnostima podučavanja i učenja? Da li biste mogli sakupiti zainteresovane vaspitače/iceda diskutuju o tome kako bi predškolska ustanova mogla pilotirati takve aktivnosti?Vi treba da kažete vašim vaspitačima/cama da prilike za učenje van predškolske ustanove ikroz dane fokusa:♦ predstavljaju moćno iskustvo za koje je dokazano da povećava dostignuća;♦ doprinose zdravlju i blagostanju dece i mladih;42

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ obogaćuju vaš rad u učionici;♦ mogu ojačati razumevanje opštih tematskih pitanja;♦ mogu vam pomoći da deci učenje učinite uzbudljivijim, pa će se na taj način oni višeangažovati i više će učestvovati u aktivnostima učenja; i♦ mogu da se organizuje u saradnji sa partnerom iz zajednice.Zaključci♦ Vi treba da pomognete vašim vaspitačima/cama da se postaraju da pružajuindividualizovano učenje.♦ Vaspitači/ce bi trebalo da promovišu pozitivne stavove prema raznovrsnosti i razlikamameđu svom decom.♦ Vaspitači/ce bi trebalo da pažljivo planiraju svoje aktivnosti sa decom i da imaju dovoljnomnogo dokaza o napretku dece.♦ Vaspitači/ce bi trebalo da se postaraju da je njihov rad sa decom diferenciran, naročitotokom dečijeg napretka ka uzrastu od 5 godina.Više informacija u vezi sa odeljkom 4možete pronaći u Odeljku sa resursima1. Glagoli aktivnosti i nivoi kognitivnog učenja u Blumovoj taksonomijiRESURS 01: Kako pomoći vaspitačima/camada napišu ishode/ciljeve učenja i da razumejuBlumovu traksonomijuTaksonomije učenja mogu pomoći da se odgovori naovo pitanje i da se odaberu glagoli aktivnosti pri pisanjuciljeva/Ishoda učenja.Blumova Taksonomija deli obrazovne ciljeve u tri“domena”: Kognitivni, Afektivni,i Psihomotorni(ponekad komotno opisani kao znanje/glava,osećanje/srce i činjenje/ruke pojedinačno).Unutar domena, učenje na višim nivoima zavisiod sticanja neophodnog znanja i veština na nižimnivoima.Cilj Blumove Taksonomije je da motiviše vaspitačeda se usredsrede na sva tri domena, i da kreirajuviše holističan oblik obrazovanja.Možetepronaći informacije o drugimTaksonomijama učenja saosvrtom na ishode učenjai kompetencije u sledecimizvorima:♦ Nobl, Toni. Integrisanjerevidirane BlumoveTaksonomije sa višestrukiminteligencijama: Sredstvoza planiranje diferencijacijekurikuluma. NacionalniAustralijski Katolički Univerzitet.♦ Lista linkova do BlumoveTaksonomije i Integracijesa GardnerovimVišestrukim Inteligencijamahttp://bloomstheory.wikispaces.com/Resources+%26+Websites43

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciBlumova Taksonomija je klasifi kacija učenja unutar obrazovanja. Ona se smatraosnovnim i ključnim elementom u obrazovnoj zajednici i uticala je na druge taksonomijeučenja. Blumovu Taksonomiju revidirali su Anderson i Kratvohl, a deo o Emocionalnojinteligenciji je uključio Gardner.Postoje tri “domena”učenja: Kognitivni, Afektivni, i Psihomotorni (ponekad komotnoopisani kao znanje/glava, osećanje/srce i činjenje/ ruke pojedinačno).Unutar domena, učenje na višim nivoima zavisi od sticanja neophodnogznanja i veština na nižim nivoima.Kognitivni domenOvde ćemo govoriti samo o Kognitivnom domenu u BlumovojTaksonomiji.Ova revidirana Blumova Taksonomija pomoćiće vam tokom vašegrada na poboljšanju vaspitno-obrazovnog rada da bi osigurali da su:- standardi, aktivnosti i ocenjivanje usklađeni,- aktivnosti kognitivno bogate- mogućnosti za podučavanje se ne propuštajuKompletnijalista korisnihglagola i višeinformacija oafektivnom i psihomotornomdomenudati su u Odeljkusa resursima.Kognitivni procesi uključuju: (1) Znanje/Prisećanje, (2) Razumevanje/Shvatanje, (3) Primenu/Primenjivanje, (4) Analizu/Analiziranje, (5) Evaluaciju/Ocenjivanje, i (6) Sintezu/Stvaranje.NivoveštineGlagoli aktivnosti i nivoi kognitivnog učenja u Blumovoj TaksonomijiRevidirali Anderson i Kratvohl; Glagoli preuzeti sa izvora na internetuOsnovna veština Prosečna veština Veština višeg nivoaImenica–po BlumuGlagolRevidiraliA & KZnanje Razumevanje Primena Analiza Evaluacija SintezaPrisetiti se Shvatiti Primeniti Analizirati Proceniti Stvoritiureditiokarakterisatisprovestioglasitipohvalitisklopitidefi nisatiopisatipronaćiznatioznačitinavestilociratispojitizapamtitiimenovatiopisatislikovitoopisatidiskutovatikonstatovatidati primerobjasnitiizrazitiidentifi kovatiizvestiprimenitiizračunatiizabratiklasifi kovatizavršitiproračunatiizvestiizgraditidemonstrovatidramatizovatianaliziratipohvalitipripisatikategorisatiuporeditipronaći razlikupreobratitikritikovatinapravitidijagramargumentovatiocenitiproveritikritikovatidebatovatiodbranitipredvidetiprocenitivrednovatidati ocenukombinovatikomponovatikonsolidovatistvoritidizajniratiizvestiformulisatigenerisatihipotetisatiintegrisati44

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionicirasporeditizaključakprimenitidiferenciratipregledatiizumiticitiratilociratiangažovatidiskriminisatiprosuditiupravljatiprepoznatidati pregledizvršitiizdvojitiopravdatisastavitisetiti sepredvidetiilustrovatiispitatiprevidetiorganizovatipovezatiponovitireprodukovatizadržatiizjavitiispričatinapisatiprepoznatiizvestitiponovoizjavitirevidiratiizabratirasporeditirezimiratiispričatiprevestisprovestitumačitiupravljatiostvaritiprimenitiprepisatiigrati ulogezakazatipokazatiskiciratieksperimentisatiistražitiidentifikovatinapravitiinventaristražitiosporititest istraživanjaizdvojitirangiratiocenitirazmotritipodržativrednovatiplaniratipripremitiproizvestipredložitiureditisugerisatisintetizovatisistematizovatiujedinitirešitiprenetiupotrebiti45

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici46

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOdeljak 5Ocenjivanje napretka deceO čemu će biti govora u ovom odeljku?U ovom odeljku saznaćete o tome kako možete pomoći vašimvaspitačima/cama da razumeju:♦ proces ocenjivanja napretka dece u skladu as Okvirom kurikulumaKosova i Osnovnim kurikulumom;♦ razne nivoe ocenjivanja;♦ više informacija o kompetencijama i strategijama za ocenjivanjeučenja dece;♦ načine na koje vaše vaspitačice i deca mogu da ocene učenje naosnovu nivoa ishoda učenja kojima težite; i♦ primerima za kako možete podržati planiranje i šta raditi kako bisteocenili učenje deceŠta je ocenjivanje napretka deteta?Bitno je da na ocenjivanje gledate kao na proces sakupljanja informacija o učenju dece. Štoviše informacija budu imale vaše vaspitačice o učenju dece, toliko ćete imati jasniju predstavui vi i one o njihovim kompetencijama ili o nedostacima u njihovom učenju, i isto tako, tolikoće vama i njima biti jasnija njihova sposobnost za napredovanje ka narednom, višem nivouučenja.Ocenjivanje napretka dece je opširna tema.♦ Najčešće se smatra da ono predstavlja dve glavne vrste ocenjivanja:o ocenjivanje za učenje io ocenjivanje učenja.♦ Ono obuhvata planiranje ocenjivanja u skladu sa smernicama iz Okvira kurikulumaKosova:o sakupljanje dokaza io davanje povratnih informacija deci.47

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOcenjivanje za učenje je usredsređenije♦ Obično se naziva ’formativno ocenjivanje’,♦ Deo je procesa podučavanja/moderiranja,♦ Dešava se svakodnevno,♦ Najčešće je neformalno, ali veoma detaljno u smislu malih stvari koje vaspitačima/camaomogućuju da uistinu uvide kako svako dete napreduje u učenju.Bitno je ugraditi ocenjivanje za učenje u svakodnevni rad u učionici.♦ Ono pruža informacije koje su vaspitačima/cama potrebne kako bi njihove strategijepodučavanja prilagodili učenju dece dok se ono dešava.♦ Ono vaspitačima/cama i deci pruža informacije o njihovom razumevanju, kako bi navreme mogli da prilagode svoj rad sa decom i osiguraju da sva deca svakodnevnopostignu najoptimalnije ishode učenja.Gledajte na ocenjivanje za učenje kao na „vežbanje“:Ocenjivanje učenja:♦ često se naziva sumativno (zbirno) ocenjivanje;♦ čini deo celokupnog procesa podučavanja/olakšavanja;♦ čini deo periodičnog ocenjivanja u učionici, s ciljem da se u određenom trenutku oceništa deca znaju a šta ne znaju;♦ vrši se redovno svakih nekoliko nedelja, meseci, ili jednom godišnje; i♦ pomaže u konstatovanju napretka dece.Direktor treba da zahteva vaspitača/ica da ugrade ocenjivanje učenja u celokupni plan rada.♦ Ono pruža informacije koje su vaspitačima/cama potrebne kako bi povremeno prilagodilisvoje planove aktivnosti, ili na početku aktivnosti ili većih nastavnih jedinica u okviruškolske godine.♦ Ono vaspitačima/cama i deci pruža informacije o njihovom razumevanju u odnosu nastandarde gradiva.Gledajte na ocenjivanja učenja kao na:♦ konačne rezultate glavnih etapa učenja; i♦ način na koji ćete ocenjivati dete u odnosu na nacionalne standarde.Pre nego što diskutujemo o okviru za ocenjivanje, bitno je da u vezi sa predškolskim vaspitanjemimamo na umu sledeće:48

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici1. Ocenjivanje napretka deceOcenjivanje napretka dece je sastavni deo procesa učenja i razvoja. Direktori predškolskihustanova moraju osigurati da vaspitači/ce opažaju decu i na odgovarajući način reaguju kakobi im pomogli da od rođenja napreduju ka postizanju pet osnovnih ciljeva učenja.2. Presuđivanje o deciDirektori predškolskih ustanova treba da pomognu vaspitačima/cama da tačno presuđuju naosnovu dokaza sakupljenih kroz opažanje širokog spektra iskustava učenja i podučavanja.3. Tranzicija kroz predškolsko vaspitanje i obrazovanjePredškolske ustanove treba da prosleđuju informacije kojima će se deci osigurati doslednostiskustava između predškolskog vaspitanja za uzrast od 0 do 3 godine i predškolskog vaspitanjaza uzrast od 3 do 5 godina.Ocenjivanje veština dece u okviru glavnih kompetencija OKK-aVeštine koje deca treba da steknu navedene su u dole prikazanoj tabeli, zajedno sa glavnimkompetencijama iz Okvira kurikuluma Kosova.GLAVNE KOMPETENCIJE IZKURIKUKULUMA KOSOVAEfikasan komunikatorKompetencije za komunikacije i izražavanje♦ komunicira i izražava se koristeći prirodnei veštačke jezike (zasniva se na nizupravila koja se određuju u specifi čnu svrhu,kao što su međunarodna komunikacija ilikompjuterski programi)♦ angažuje se i doprinosi produktivnom dijalogu♦ pokazuje sposobnost da se pridržava pravila iistovremeno bude kreativanKreativan mislilacKompetencije za razmišljanje♦ uči da razume, analizira, sintetiše; ♦ rešavaprobleme, ocenjuje/vrši samo-ocenjivanje♦ razvija konceptualno razmišljanje i zdravrazum♦ donosi odluke zasnovane na provereniminformacijama♦ povezuje odluke sa njihovim posledicamaODGOVARAJUĆE VEŠTINEPrezentacijaAktivno slušanjeMaternji jezikStrani jezikKritičko razmišljanjeKognitivne veštineRešavanje problemaUpravljanje stresomPlaniranjeOcenjivanjeRazmišljanje o sebiAnaliza49

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciUspešan učenikKompetencije za učenje♦ pokazuje kapacitet u pismenost,matematici i prirodnim naukama, ITK-u iaktivnom građanstvu♦ uči kako se uči♦ identifi kuje i ocenjuje informacije i procesenezavisno, efi kasno i na odgovoran načinSavladavanje informacijaIstraživanjeUčenjeIstraživanjaProduktivan doprinosilacKompetencije za život, rad i zaštitu sredine♦ radi u ekipi♦ pokazuje organizacione i veštine upravljanja♦ pokazuje preduzetničke veštine♦ poseduje veštine za upravljanjekonfl iktom i procenu rizika♦ izvršava nezavisne postupke♦ efi kasno doprinosi zaštiti i razvoju sredineZdrav pojedinacLične kompetencije♦ pokazuje znanje o sebi i o drugima♦ pokazuje samopouzdanje♦ upravlja osećanjima i stresom♦ pokazuje saosećanje prema drugima♦ pokazuje kapacitet za vođenje zdravog života♦ donosi odgovorne odluke u vezi sa zdravljemu smislu ishrane, fizičke aktivnosti iizbegavanja štetnih supstanci i navikaPreduzetništvoEstetikaKreativnostSpoznaja o srediniUpravljanje konfl iktomInterpersonalneSocijalneEkipni radRukovođenjeSaradnjaEmocionalneOdgovoran građaninGrađanske kompetencije♦ razume i vrednuje diverzitet♦ pokazuje toleranciju i poštovanje premadrugima♦ pokazuje interesovanje za javni život iodgovorno građansko učešće♦ promoviše i inicira korisne promene u ličnomživotu, društvu i za sredinuITKOrganizacioneUpravljanje vremenomMotorne50

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciKako mogu pomoći mojim vaspitačima/cama da postignu ovo?Ocenjivanje bi trebalo da bude stalno i neprekidnoOcenjivanje treba da se zasniva na opažanjima vaspitača/ica o tome šta deca rade usvakodnevnim aktivnostima, zbog toga što im se tako omogućuje da steknu jasnu predstavuo svakom detetu. Ocenjivanje podrazumeva da analiziramo i razmotrimo ono što znamo odečjem razvoju i učenju – na primer, šta smo opazili. Direktori predškolskih ustanova treba dapostave sledeća pitanja:♦ Šta nam opažanja vaspitača/ica i bilo koji dokazi o dečjem učenju koje smo sakupiligovore o detetovom razvoju i učenju?♦ Šta je novo – nešto što ranije nismo opazili?Kada se ocenjivanje redovno planira mi možemo sakupiti dokaze o tome koliko je detevremenom napredovalo i dobiti uvid u detetovo učenje, razvoj i njegove potrebe. Te informacijemožemo proslediti drugim vaspitačima ili nastavnicima i roditeljima.Vaspitači/ce u vašoj predškolskoj ustanovi će sve vreme ocenjivati decu. Najefektivnijeocenjivanje podrazumeva ocenjivanje dokaza i odluke o dečjem napretku i njihovim potrebamaza učenje, i pruža informacije neophodne z planiranje narednih koraka. Kao što smo ranijenapomenuli, postoje dve vrste ocenjivanja koje treba da uzmemo u obzir:♦ Ocenjivanje za učenje: to je formativno ocenjivanje koje se zasniva na opažanjima,pruža informacije vaspitačima/cama na osnovu kojih se planira nastava i dešava sedeci svakodnevno.♦ Zbirno ocenjivanje ili Ocenjivanje učenja: Ono predstavlja sažetak svih ocenjivanjasprovedenih tokom dužeg vremenskog perioda, na primer od 0. do 3. godine. Ovimocenjivanjem se formulišu izjave o napretku deteta. Ono predstavlja pregled detetovognapretka ka postizanju ciljeva OKK-a. Ono će sadržati kratak pregled dečijeg napretkaka postizanju ciljeva za predškolsku decu opisanih u Okviru kurikuluma Kosova.Zbirno ocenjivanje može da usmerava dugoročno i srednjoročno planiranje koje pripremapredškolski vaspitač za decu uzrasta od 3 do 5 godina, kako bi se podržalo i proširilo detetovoučenje tokom dve poslednje godine predškolskog vaspitanja i obrazovanja i kako bi se detepripremilo za pripremni predškolski razred. U verziji priručnika za vaspitače/ice postoji mnogoviše uputstava za ocenjivanje, uključujući i sredstva za ocenjivanje. Jedno dobro sredstvo zazbirno ocenjivanje je Protokol za opažanje koji je izdali Save the Children, Common Groundi MONT.Pomozite vaspitačima/cama da tačno presuđujuVi se morate postarati da vaši vaspitači/ce uistinu razumeju decu sa kojom rade. Kako bi moglida presuđuju o njima neophodno je da redovno sprovode i beleže opažanja i ocenjivanjedostignuća, interesovanja i stilova učenja svakog deteta i da iskoriste ta opažanja i ocene kakobi identifi kovali prioritete za učenje i planirali relevantna i motivišuća iskustva učenja za svakodete. Zatim vaspitači/ce treba da ta opažanja usklade sa pet ciljeva učenja.Priručnik za predškolske vaspitače/ice sadrži savete o beleženju napretka dece.51

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOčekuje se da svi oni koji učestvuju u interakciji sa decom doprinesu ovom procesu, i da sesvaka informacija koju pruže roditelji uzme u obzir. Jedna suštinska karakteristika uključivanjaroditelja je stalni dijalog koji se nadograđuje nad partnerstvom započetim sa prethodnimvaspitačem/icom.Napredak kroz predškolske godine i tranzicija sa uzrasta od 0 do 3 godine uuzrast od 3 do 5 godinaNa ovo treba gledati kao na proces, ne događaj, i treba ga planirati i razmotriti sa decomi roditeljima. Postarajte se da vaši vaspitači vrše zbirno ocenjivanje svakog deteta i da gabeleže i lični dosije, kako bi podržali planiranje učenja tokom naredne dve godine predškolskogvaspitanja i obrazovanja. takođe treba da se postarate da vaspitači dece ovog uzrasta posedujuznanja o kurikulumu i radu za decu uzrasta od 0 do 3 godine.Strategije diferenciranog ocenjivanjaVi treba da se postarate da vaspitači/ce razumeju diferencirane zadatke kako bi osigurali dasva deca mogu učestvovati u aktivnostima u učionici i postižu rezultate. Vaspitači/ce bi trebaloda znaju kako da pripremaju diferencirane zadatke za ocenjivanje, naročito zbog toga što ćesve više dece as posebnim potrebama dolaziti u redovne predškolske ustanove. Oni treba dabudu u stanju da deci vizuelno pokažu kako izgleda uspeh za one koji postižu različite stepenedostignuća.Ocenjivanje znanjaVaši vaspitači/ce treba da prvo odrede aktivnosti učenja koje su usklađene sa specifi čnimishodima/ciljevima učenja iz njihovog plana aktivnosti. Naredne stavke pokazuju kako ishodi/ciljevi učenja mogu dovesti do aktivnosti koje se mogu oceniti:♦ Ishod učenja koji vodi ka sticanju znanja povezuje se sa aktivnostima učenja u kojimaće deca moći da defi nišu, ponove, zabeleže, da se podsete i navedu.♦ Ishod učenja koji vodi ka razumevanju i shvatanju povezuje se sa aktivnostima učenjau kojima će deca moći da tumače, primenjuju, vežbaju, ilustruju, zakazuju i ocrtaju.♦ Ishod učenja koji vodi ka primeni povezuje se sa aktivnostima učenja u kojima će decamoći da tumače, primenjuju, vežbaju, ilustruju, zakazuju i ocrtaju.♦ Ishod učenja koji vodi ka analizi povezuje se sa aktivnostima učenja u kojima će decamoći da razlikuju, računaju, upoređuju, prave kontrast, kritikuju, prave dijagrame i daraspravljaju.♦ Ishod učenja koji vodi ka evaluaciji povezuje se sa aktivnostima učenja u kojima ćedeca moći da sastavljaju, planiraju, dizajniraju, formulišu i pripremaju.♦ Ishod učenja koji vodi ka sintezi povezuje se sa aktivnostima učenja u kojima će decamoći da presuđuju, hvale, ocenjuju, revidiraju, verifi kuju, ocene i procene..52

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOcenjivanje veštinaOne su određene uz ključne kompetencije u Okviru kurikuluma Kosova. Postarajte se davaspitači/ce odluče koje će veštine ocenjivati, koliko će ih često ocenjivati i kada i koje ćeaktivnosti deca obavljati da bi se ocenile. Podsetite ih na sledeće četiri stvari;♦ Pouzdanost sakupljenih dokaza♦ Punovažnost dokaza♦ Izvodljivost izvršavanja zadatka♦ Mogućnost davanja povratne informacije deciOcenjivanje vrednosti i stavovaStavovi su važni. Deci, koja imaju pozitivan stav prema učenju, se dopada predškolskaustanova, osećaju da su njihove fi zičke i emotivne potrebe ispunjene i uče mnogo znatnobrže i dublje od ostale dece. Vaspitači/ce koji/e imaju pozitivne stavove o svom predmetuubeđeni su da deca mogu da uče. Stoga oni reaguju na decu pozitivnije, a takva podržavajućaponašanja predstavljaju najefektivnije prenosioce znanja i olakšivače učenja. Postarajte seda vaše vaspitačice znaju da je ocenjivanje stavova propraćeno konstruktivnim postupanjemna osnovu sakupljenih podataka od suštinske važnosti za stvaranje produktivnog okruženjaučenja. Priručnik za predškolske vaspitače sadrži više saveta o ocenjivanju stavova i vrednosti.Ocenjivanje bi trebalo da predstavlja bitan deo onoga kako vaspitači/ce planiraju svoj Planrada i svaku aktivnost. Ono vam, kao direktoru predškolske ustanove, omogućuje da;♦ dobijete jasnu predstavu o tome koje su prednosti i slabosti dece, kao i nedostaci unjihovom iskustvu♦ pomognete vaspitačima/cama, roditeljima i deci da planiraju učenje♦ uvidite koliko dobro vaspitači/ce upravljaju učenjem♦ uvidite koliko uspešno radi vaša predškolska ustanovaDodatna aktivnostRazmislite zajedno sa vaspitačima/cama o tome kako bi svaka od navedenih stavki moglapomoći da ocenite napredak dece.♦ Ocenjivanje od strane vaspitača♦ Detetovo samo-ocenjivanje♦ Opažanje od strane vaspitača♦ Sakupljanje uzoraka dečjih radova♦ Stvaranje portfelja ocenjenih dečjih radova♦ Skala rangiranja praktičnih veština♦ Ocenjivanje zasnovano na kriterijumima♦ Akciono istraživanje♦ Anegdotične beleške53

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciZaključci Odeljka 5Najdelotvornije ocenjivanje je;♦ svakodnevno♦ usredsređeno♦ ono koje koristi odgovarajuće tehnike♦ ono koje je zasnovano na jasnim dokazima♦ uzima u obzir angažovanje dece♦ pažljivo se beleži♦ sastavni deo podučavanja i učenja u predškolskoj ustanovi54

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOdeljak 6Kako osigurati sveobuhvatnostO čemu će biti govora u ovom odeljku?U ovom odeljku ćete saznati o tome kako možete pomoći vašimvaspitačima/cama da razumeju:♦ Konceptu sveobuhvatnosti opisanom u Okviru kurikuluma Kosova;♦ Kvalitetnom obrazovanju kao osnovnom ljudskom pravu;♦ Kako da prepoznaju nivoe smetnji u razvoju sa kojima se mnogadeca suočavaju, a koje im ne dozvoljavaju pristup ravnopravnomobrazovanju;U suštini, vi ćete moći da pomognete vašim vaspitačima/cama darazumeju više o tome šta znači gledati na učenike kroz pristup “najpreosoba”, koji vam može pomoći da stvorite susretljivo i prijateljskookruženje u učionici, u kojoj sva deca/učenici imaju najbolje mogućnostida učeŠta je sveobuhvatno obrazovanje?Sveobuhvatno obrazovanje ima za cilj ispunjavanje obrazovnih potreba SVE dece, sa posebnimosvrtom na one koji su u nepovoljnom položaju (podložni marginalizovanju i isključivanju). Onoimplicira da su sva deca sposobna da uče zajedno kroz pristup svim aspektima obrazovanja.Uloga i značenje sveobuhvatnostiU Okviru kurikuluma Kosova sveobuhvatnost, u svom najširem smislu, podrazumeva uzimanjeu obzir svih okolnosti koje onemogućavaju pristup kvalitetnom obrazovanju i raznovrsnosti usvim njenim različitim oblicima:♦ Deca koja su devojčice;♦ Deca iz siromašnih /ekonomski ugroženih porodica;♦ Deca iz seoskih/udaljenih oblasti;♦ Deca iz manjinskih zajednica;♦ Deca povratnika iz dijaspore;♦ Deca sa posebnim obrazovnim potrebama:o Deca sa smetnjama u razvoju (fi zičkim, vizuelnim, slušnim, intelektualnim,razvojnim);55

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionicio Deca sa društvenim i emocionalnim problemima, i problemima u ponašanju;o Deca koja pate od bolesti i trauma;o Deca sa poteškoćama u učenju;♦ Talentovana i nadarena deca.Na koji način je sveobuhvatnost povezana sa ljudskim pravima i kvalitetnimobrazovanjem?Kvalitetno obrazovanje je ljudsko pravo stečeno kroz razumevanje diskriminacije iprimenu sveobuhvatnih strategijaKvalitetno obrazovanje je ljudsko pravo i po svojoj prirodi ono treba da budesveobuhvatno obrazovanje: stoga, sveobuhvatnost treba da bude osnovna filozofijabilo kog kvalitetnog obrazovanja.Počnite sa razumevanjem koncepata osnovnog obrazovanja o ljudskim pravimaRazumevanje obrazovanja o ljudskim pravima je prvi korak ka sveobuhvatnosti u predškolskimustanovama.Obrazovanje o ljudskim pravima je♦ učenje i predavanje o principima i vrednostima ljudskih prava, kako je navedeno uUniverzalnoj Deklaraciji o Ljudskim Pravima (UDLjP). Obrazovanjem o ljudskim pravimaljudi se upoznaju sa svojim pravima, dobijaju informacije o međunarodnom sistemuljudskih prava, i pružaju im se sposobnosti i stavovi koji vode do zaštite ljudskih prava ipodrške ljudskim pravima.U predškolskim ustanovama obrazovanje o ljudskim pravima je ključno da bi se mladi ljudipripremili da sudeluju u društvu, i da bi se oni u potpunosti razvili kao pojedinci.Pristup “Najpre osoba”“Najpre osoba” je pristup komuniciranju sa i o osobama sa smetnjama u razvoju ilirazlikama, sa ciljem da se održi dostojanstvo i poštovanje svakog pojedinca u najvišoj meri.Mi težimo da u našem jeziku i aktivnostima koristimo pristup “najpre osoba”. Najprostijerečeno, “najpre osoba” znači da se osoba stavlja na prvo mesto, pre bilo kakve oznakeili dijagnoze. Primeri toga uključuju korišćenje “učenici sa poteškoćama u učenju” umesto“učenici sa smetnjama u razvoju ”.Ovaj pristup je jedan način na koji mi sprovodimo našu osnovnu vrednosti sveobuhvatnosti usvakodnevnoj praksi.Započnite sa razumevanjem koncepta grupe u nepovoljnom položajuI za vas i za vaše vaspitače/ice je bitno da shvatite da postoje mnoge reči koje se koriste da senavedu oni koji su na neki način isključeni iz obrazovanja, kao što su u nepovoljnom položaju,ugroženi, marginalizovani, isključeni, manjine i ne-većine.56

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciReč ‘manjina’ na Kosovu se najčešće koristi za označavanje onih osoba za koje se u drugimsituacijama koristi termin ‘etničke manjine’. Iako to nekima može zvučati kao vežba izpedanterije, važno je da budemo jasni po tome ko je a ko nije uključen kada govorimo ospecifi čnim pitanjima SVEOBUHVATNOSTI.Pojam u nepovoljnom položaju koristi se da bi seopisali svi oni koji nemaju iste povoljnosti kao drugi,kojima se omogućuju jednake ili ravnopravne prilikeu obrazovanju (izabrani pojam može biti i ugroženi ilimarginalizovani).Dole prikazanim dijagramom pokušali smo daprikažemo kako nepovoljnosti obično podrazumevajusklop okolnosti, gde svaki krug predstavlja približnopopulacioni udeo pripadnika te grupe. Pol (50%) isiromaštvo (40-60%) su najveći, i oni najverovatnijeimaju najveći uticaj na šansu koju dete ima da ostvariravnopravan pristup kvalitetnom obrazovanju. ‘Besplatno obrazovanje’ nije besplatno zasiromašne, kada i direktni i indirektni troškovi mogu dovesti do isključivanja iz obrazovanja. Usituaciji kada treba odlučiti dete treba poslati u školu, najverovatnije će to biti dečak. ‘Siromaštvo’je jedan od najčešće navođenih razloga zašto devojčice ne idu u školu. Ali treba se setiti darazlog tome nije samo siromaštvo – to je odluka zasnovana na polu, doneta od strane roditelja.Oni koji žive u izolovanim i seoskim oblastima čine narednu najveću grupu od 40%.Međutim, grupe koje su dobile najviše pažnje na Kosovu – manjinske zajednice - (8-12%) i onesa smetnjama u razvoju (do 10%) – čine samo mali deo grupa u nepovoljnom položaju. Svrhadijagrama je da pokaže koliko je stepen nepovoljnosti produbljen sa preklapajućim ukrštanjimarazličitih oblasti nepovoljnosti. Možda bi najekstremniji slučaj na Kosovu bila devojčica sateškim smetnjama u razvoju iz siromašne porodice u Romskoj zajednici, u kojoj se ne govoriAlbanski jezik, i koja živi u izolovanoj seoskoj oblasti. Njena šansa da ostvari ravnopravanpristup kvalitetnom obrazovanju je veoma mala.Dijagram: Nivoi nepovoljnostiUputstvo UNESCO-a zaedukatore po pitanjima polovaje odličan izvor da bi saznaliviše o neravnopravnosti polovai njegovom efektu na žene/devojčice i muškarce/dečakehttp://portal.unesco.org/en/files/47654/12737402501Gender_Toolkit_for_Educators.pdf/Gender%2BToolkit%2Bfor%2BEducators.pdfS = Specijalne potrebe / smetnje urazvojuM = Manjinska grupaL = Jezička manjinaIzvor: Dženet Rejnor: Uključivanjesveobuhvatnost: Izveštaj opromovisanju sveobuhvatnosti uaktivnosti u svim komponentama uSWAp projektu obrazovanja u EU, jul2010. godine57

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciZapočnite sa izgradnjom sopstvene svesti o diskriminatornim aspektima obrazovanja,uključujući klimu u vašoj učionici (različito vreme i pažnju, očekivanja i stereotipe)I vi i vaši vaspitači/ce možete bolje razumeti da je jedan od problema za grupe u nepovoljnompoložaju taj da mi često ne primećujemo da okruženje u učionici nije prijatno.Na primer, neprihvatanje u učionici je okarakterisano kao “hladna klima” ili diskriminatornipristup (indirektna diskriminacija); oba se često ne dešavaju namerno. Umesto toga, onise dešavaju zbog naše niske svesti, što dovodi do “smanjenja vrednosti” kada se grupeu nepovoljnom položaju svesno ili nesvesno posmatraju kao manje vredne ili manjevažne osobe.Istraživanja su pokazala da kada vaspitači nisu svesni ove pojave, oni pokazuju tendenciju dauopšte: manje prozivaju članove tih grupa; pružaju im manje pažnje, manje kritičkog ispitivanjai povratnih informacija, manje ohrabrivanja i pohvaljivanja, manje ne-verbalnog podržavanja,poput klimanja glavom ili kontakta očima; rezultujući sveukupnom manjom pomoći njihovomučenju. Takođe postoje istraživanja koja su pokazala da se te grupe manje vrednuju zbognjihovog govora, njihovog ponašanja i da im se ne daju ista priznanja za njihova dostignuća.Vi možete pomoći vašim vaspitačima/cama da shvate sledeće:Kao rezultat, mogu se pojaviti:♦ Društveni stereotipi – kada mi ne vidimo ‘najpre osobu’, i isuviše često to možerezultovati mnogim nenamernim negativnim iskustvima u učenju za decu/učenike izgrupa u nepovoljnom položaju;♦ Umanjena očekivanja - kada mi ‘kategorizujemo’ ono što mislimo da će osobe učiniti išta treba da učine;♦ Uznemiravanje i zlostavljanje – kada dozvoljavamo zadirkivanje, ignorisanje, vulgarnoili neprijateljsko ponašanje prema njima.Ispitajte vaš nivo svesti – Podizanje vaše i svesti vaših predškolskih vaspitača/icaIako su mnoge sistematska istraživanja pokazale empirijsku stvarnost fenomena na kojem sezasniva hladna klima, većina ljudi nije svesna njih, što za rezultat ima uskraćivanje osnovnogljudskog prava na kvalitetno obrazovanje učenicima iz grupa koje su u nepovoljnom položaju.Upotrebite dole naveden Kontrolni spisak da bi povećali vašu i svest vaših vaspitača/ica orazlozima zašto se grupe koje su u nepovoljnom položaju možda ne osećaju dobrodošlim uučionicama i predškolskim ustanovama. Upotrebite to u vašem radu i razgovarajte sa drugimvaspitačima/cama o dole navedenim faktorima:Uobičajene greške u procenjivanjuHladne klime/Diskriminatornog pristupa: Pretpostavka da predrasude i diskriminacija zahtevaju svesnu diskriminatornu ideologiju ilisvestan pokušaj diskriminacije grupa koje su u nepovoljnom položaju; Verovanje da diskriminacija postoji “negde tamo” ali ne “ovde” – to jest, da diskriminatornepredrasude postoje u drugim okruženjima a ne u našoj učionici ili školi; Verovanje da je diskriminacija, iako prisutna, u stvari zanemarljiva – problem kod toga je da velikibroj skoro zanemarljivih efekata deluje u istom smeru, i da se oni mogu akumulirati u veomaznačajnu nagomilanu diskriminaciju; Kada ste ubeđeni, i ne zapitate se da li se diskriminacija ipak dešava, uprkos vašim ličnimverovanjima da se ona ne dešava i da niko ne namerava da je vrši.Izvor adaptiran iz: http://www.bernicesandler.com/id4.htm58

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciSveobuhvatnost je:♦ pristup koji podržava ljudska prava u učionici i u predškolskoj ustanovi;♦ suprotna diskriminaciji i ona može ‘otopliti’ klimu, čineći vašu učionicu mestom u kojemsu sva deca dobrodošla;♦ grupa strategija za dosezanje do sve dece i svih grupa;♦ više od omogućavanja deci da ostvare pristup nastavnom planu i programu. Vi i vašivaspitači/ce morate da:o pripremite odgovarajuće izazove u učenju za svu decuo odgovorite na raznovrsne obrazovne potrebe deceo prevaziđete potencijalne prepreke u učenju i proceni, koje mogu postojati zaodređene pojedince i grupe dece.Dodatna aktivnostPročitajte više o dokumentima/zakonima/strategijama i belim knjigama koje podržavaju principsveobuhvatnosti OKK-aDva statusna izveštaja iz 2009. godine ističu potrebu za većim napretkom u društvenoj pravdi isveobuhvatnosti: izveštaj UNICEF-a http://www.unicef.org/kosovo/Eng_-_Justice.pdf iSkupštine Kosova na adresi http://www.assembly-kosova.org/common/docs/kosovosocial.pdfFormalizovane Strategije/Zakoni mogu se pronaći na http://masht-gov.net/advCms/?id=101&lng=SerKosovski Strateški obrazovni plan za period 2011-2016. godineStrateški plan za organizovanje sveobuhvatnog obrazovanja za decu sa posebnim obrazovnimpotrebama u pred-univerzitetsko obrazovanje na Kosovu za period 2010-2015. godineStrategija razvoja pred-univerzitetskog obrazovanja na Kosovu za period 2007-2017Strategija za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu za period 2007-2017Zakon o ravnopravnosti polova iz 2004. godineZakon o pred-univerzitetskom obrazovanju iz 2011. godineLista NVO može se pronaći na adresi http://www.cso-ks.org/?page=2,4NVO osoba sa smetnjama u razvoju :Daunov Sindrom Kosovohttp://www.downsyndromekosova.org/Indew.htmlHandikoshttp://www.handi-kos.org/publikimet/dokumentetUdruženje gluvih Kosovahttp://deafkosova.wordpress.com/Kosovska inicijativa za prava osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju (K-MDRI)ššš.mdri.org/kmdri.html59

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciNVO za manjinske zajednice:Balkanski Suncokreti – Volonteri za obnovu društvawww.balkansunflowers.orgMaterijali iz UNESCO-a:Prihvatanje različitosti: Sredstvo za stvaranje sveobuhvatnih, povoljnih sredina za učenjehttp://unesdoc.unesco.org/images/0013/001375/137522e.pdfRazumevanje i reagovanje na potrebe dece u sveobuhvatnim učionicamahttp://unesdoc.unesco.org/images/0012/001243/124394e.pdfObrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u sveobuhvatnom okruženjuhttp://unesdoc.unesco.org/images/0018/001829/182975e.pdfPraktični saveti za predavanje velikim odeljenjimahttp://unesdoc.unesco.org/images/0014/001488/148867e.pdfMaterijali organizacije Save the Children:http://www.scalbania.org/html/res.htmPristupi sveobuhvatnostiPostoji mnogo uspešnih strategija za sveobuhvatnost koje možete razmotriti sa drugimdirektorima predškolskih ustanova i vašim vaspitačima/cama.Prihvatljivo i prijateljsko okruženje:Zapamtite ključni značaj stvaranja prihvatajućeg i prijateljskogokruženja za svu decu i dovedite to u vezu sa Odeljkom 3, u kojemje bilo reči o tome.Značaj procene naših sopstvenih vrednosti i stavovaSveobuhvatnost zahteva da ispitamo naše sopstvene vrednostii stavove da bi se postarali da se ne ponašamo nesvesno nadiskriminatoran način.SuccessLink MissouriDepartmentof Elementary& SecondaryEducationposeduje širokopseg aktivnosti zasve uzrasteSpecifične strategije za uključivanje devojčica i devojakaIstraživanja pokazuju da se dečacima pruža više vremena, pažnje i kvalitetne interakcije uučionicama nego devojčicama i da postoje ključne razlike u ponašanju nastavnika premadevojčicama i dečacima.♦ Kvalitet kontakta sa nastavnikom/vaspitačem je diskriminatorano Kvalitet kontakata sa nastavnikom/vaspitačem je različit kada su u pitanju različitipolovi. Ovaj model diskriminatornog ponašanja nastavnika/vaspitača počinje upredškolskom vaspitanju i nastavlja se do 12-og razreda.60

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionicio Nastavnici/vaspitači pružaju više pažnje i više vremena tokom podučavanjadečacima.o Dečaci dobijaju od nastavnika/vaspitača više pohvala, kritika i ispravki, kao iprecizne komentare nego devojčice, kad su u pitanju rad u školi i ponašanje.o Ovo se dešava delimično zbog toga što dečaci privlače više pažnje od nastavnika/vaspitača, tako što daju odgovore osam puta češće od devojčica i nastavnici//vaspitači obično slušaju komentare dečaka kada ih prozovu, dok devojčiceobično ispravljaju. Čak i kada dečaci ne nude odgovor, veća je verovatnoća da ćenastavnici/vaspitači zatražiti odgovor od njih.♦ Aktivnosti za učenje su diskriminatorneOd predškolskog vaspitanja i obrazovanja pa nadalje, aktivnosti koje se biraju za vaspitnegrupe/razrede pogoduju interesovanjima dečaka i obično se zahtevaju formati odgovaranja/prezentovanja u kojima su dečaci uspešniji ili su više ohrabrivani od devojčica:♦ Nastavnici/vaspitači postavljaju dečacima akademska pitanja oko 80% češće negodevojčicama;♦ Devojčice pokazuju tendenciju da više reaguju na ideje u kontekstu nego u izolaciji, savećim interesovanjem na uspostavljanje međusobnog odnosa sa ljudima u stvarnimživotnim situacijama;♦ Dokazi prikupljeni kroz istraživanja takođe navode da konvencionalne strategije učenjaidu u korist dečacima (npr. frontalna predavanja i strukture takmičenja i nagrađivanja),dok devojčice ostvaruju korist od strategija koje sadrže kooperativne aktivnosti ipraktične aktivnosti);♦ Kompetitivne aktivnosti u učionici doprinose ostvarenjima koje dečaci postižu umatematici, ali one štete dostignućima koje ostvaruju devojčice; i♦ Kooperativne aktivnosti doprinele su tome da devojčice steknu osnovne veštine injihovim dostignućima na visokom nivou. Ove kooperativne aktivnosti ne ometajustavove ili dostignuća dečaka i one se povezuju sa kooperativnijim, integrisanim isveobuhvatnim obrazovnim postupcima.Slični nalazi mogu biti tačni i za pripadnike drugih grupa koje su u nepovoljnompoložajuNeka ponašanja nastavnika/vaspitača koja obeshrabruju učešće devojčica mogu takođe bitiobeshrabrujuća za decu/učenike iz drugih grupa koje su u nepovoljnom položaju. Upotrebitedole naveden spisak kako biste razmislili o vašem radu.61

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciSpisak obeshrabrujućih načina ponašanjaObeshrabrujuće ponašanjeRazmislite o vašem radu uglavnom se prozivaju dečaci; postavljanje lakih pitanja devojčicama; postavljanje težih pitanja koja zahtevaju dubokorazmišljanje dečacima; upućivanje pogleda na dečake u iščekivanjuodgovora pre nego što devojčice (ili dečaci)mogu podići ruku; navođenje samo doprinosa koje su muškarcipružili nauci; upotreba uopštenog pojma “devojčice” zadecu/učenike ženskog pola; prozivanje dečakanjihovim ličnim imenima; upotreba frontalnog predavanja kao dominantnestrategije podučavanja; upotreba strukture takmičenja i nagrađivanja;Širok opseg lekcija i aktivnosti za sve razrede/nivoe faza može se pronaći u ova dva onlajnizvoraSuccess Link Missouri Department of Elementary & Secondary Education http://www.successlink.org/gti/lesson_unit-viewer.asp?lid=2301Diversity Council .org Rochester Minnesota http://www.diversitycouncil.org/elActivities.shtmlDiferencirano podučavanje i učenje predstavljaju jedan metod sveobuhvatnosti za svegrupe koje su u nepovoljnom položaju i to je primarni pristup kada se radi na uključivanjudece sa posebnim potrebama i/ili smetnjama u razvoju.Diferencijacija je pristup predavanju koji obezbeđuje da svi učesnici uče dobro, uprkos njihovimbrojnim razlikama. Strategije, a ne ciljevi, su te kojima se postiže diferencijacija, i na to bitrebalo da se usredsredite.Kako ja mogu postići diferencijaciju u učionici?To se može postići na tri načina:♦ Diferencijacija po ishodu po kojoj sva deca rade zajednički zadatak i diferencijacija sepostiže na osnovu njihovih odgovora ili reakcije.♦ Diferencijacija po zadatku po kojoj se deci daju specifi čni zadaci prilagođeni njihovimsposobnostima. Zadaci mogu biti diferencirani po teškoći, količini strukture, ili količinidatih smernica, ili kombinaciji svih triju.62

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ Diferencijacija po angažovanju nastavnika/vaspitača po kojoj može biti potrebno da seprilagodi angažovanje nastavnika/vaspitača.Prednosti diferencijacije po zadatku uključuju dozvoljavanje da dečja aktivnost bude usklađenasa dečjim sposobnostima, tako da deca svih nivoa sposobnosti postignu uspeh. Nedostatakje taj da ona zahteva mnogo planiranja. Vi takođe trebate da dobro poznajete decu i njihovesposobnosti i da im objasnite zbog čega i zašto postoje različiti zadaci. Važno je staviti naglasakna pojam ‘različit’, a ne koristiti lakši/teži, jednostavniji/izazovan, bolji/lošiji, više/manje, i/ili islično.Diferencijacija po angažovanju nastavnika/vaspitača se najbolje ostvaruje kroz postavljanjeotvorenih pitanja koja NE sugerišu očekivani odgovor, već promovišu diskusiju i debate. Onadozvoljava deci da iskuse pozitivno dostignuće i omogućuje im da proizvedu dokaz dostignućana njihovom najvišem nivou.Kako mogu pomoći mojim vaspitačima/cama da upravljaju sveobuhvatnomučionicom?Ovo će biti jedan od najvećih izazova za vas.Uputstvo MONT-a pruža odlične ideje (revidirano u daljem tekstu) o tome koje korake trebapreduzeti da bi se osiguralo da sva deca mogu da uče i napreduju. Vi možete pomoći vašimvaspitačima/cama da razumeju i koriste priručnik koji je izradio MONT:♦ strategije koje mogu biti upotrebljene♦ kako organizovati učenje♦ kako pomoći deci da se izbore sa učenjem♦ kako vi možete predavati i ocenjivati na najefi kasniji način♦ kako da se uspostavi fi zički pristupačno okruženje u učioniciZa detaljniju podršku za Odeljak 6pogledajte navedeni Odeljak sa resursima1. Jezik rodne sveobuhvatnosti – uputstva za eliminisanje stereotipa u vezi sa rodom iposebnim potrebama2. Kako prevazići predrasude – Aktivnost63

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciResursi za Odeljak 6RESURS 1: Jezik rodne sveobuhvatnostiUputstvo za eliminisanje rodnih stereotipa, specijalnih potrebaStereotipi kreiraju ekskluzivnost i osećaj hijerarhije koji stavlja jednu grupu ljudi ispod drugihi neprekidno nastavlja negativne društvene stavove o deci/osobama iz grupa u nepovoljnompoložaju. Malo je verovatno da će se deca/osobe iz grupa u nepovoljnom položaju osećati kaoda pripadaju u učionici i, kao rezultat toga, ona možda neće biti voljna da sudeluju, čime sedalje može umanjiti njihovo prisustvo u školi/predškolskoj ustanovi.Upotreba sveobuhvatnog jezika pomaže da se izgradi prijateljsko okruženje i okruženjedobrodošlice u kojem se sva deca smatraju vrednom i u kojem će ona sudelovati sa većomverovatnoćom.Tri opšta principa koja odražavaju sveobuhvatnost su:♦ Nemojte napominjati pol, rasu, etničku pripadnost ili druge lične odlike ili karakteristikeneke osobe (poput seksualne orijentacije, uzrasta ili smetnji u razvoju) kada to nemanikakve direktne veze sa temom koja se obrađuje. Drugim rečima, nemojte stvarati ilipromovisati stereotip zasnovan na neizbežnim ljudskim karakteristikama.♦ Budite konzistentni u vašem opisu članova grupe: nemojte izdvajati devojčice i mladežene da bi opisivali njihovu fi zičku lepotu, odeću ili aksesoare, nemojte zabeležitiupotrebu pomagala od strane osobe sa smetnjama u razvoju, nemojte navesti rasnupripadnost jedinog pripadnika manjina u grupi, osim ako to ta osoba ne zatraži.♦ Imajte na umu da upotreba sveobuhvatnog jezika služi za opšte slučajeve. Direktnizahtevi od strane pojedinaca imaju prvenstvo nad opštim pravilima (npr. zahtevi gđe.Drite Šalje da se ne koristi njeno lično ime, da ona preferira upotrebu imena njenogsupruga).Smetnje u razvoju ili posebne potrebeOsim ako morate napisati ili opisati zarad nekog formalnog izveštaja ili sastanka usredsređenogna posebne potrebe i smetnje u razvoju, izbegavajte naglašavanje smetnji u razvoju nekeosobe samo zarad identifi kacije. Prepoznajte prvo osobu, a ne njene smetnje u razvoju. Uvašem dnevnom radu postarajte se da vi:♦ Koristite neutralan jezik.♦ Izbegavate upotrebu reči koje podrazumevaju žrtvovanje ili stvaraju negativnestereotipe. Npr. nemojte koristiti opise kao što su “žrtva” ili “stradalac” za nekoga sabolešću, samo identifi kujte bolest. Izbegavajte upotrebu reči kao što su “siromašan,”“nesrećan,” ili “oboleli.”♦ Ne kažete “hrabar” kada možete reći “uspešan” ili “produktivan”.64

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciRodno-neutralan ili sveobuhvatan jezikSlede opšte smernice:♦ Uklonite rodnu naznaku, nemojte dodati rodnu naznaku; na primer promenitetermin predsedavajuća osoba u predsedavajući, nemojte ga pretvoriti u terminpredsedavajuća).♦ Stvorite rodno-neutralne termine: pretvorite prideve u glagole dodavajući ist (npr.,aktivno: aktivist).♦ Zamenite profesionalne termine koji sadrže muškarac i dečak, ako je moguće, saterminima koji uključuju pripadnike oba pola.♦ Izbegavajte profesionalne odrednice koje poseduju ponižavajuće završetke (muške iliženske).♦ Kada morate upotrebiti pojmove povezane sa polom upotrebite paralelne pojmove:Muškarac/Žena, Dečaci/Devojčice, Gospoda/Dame, Momci/Devojke.U dole prikazanoj tabeli su navedene strategije♦ “Da” i “Ne” sveobuhvatnog jezika – kako izbeći ekskluzivnost ili osećaj hijerarhije uupotrebi jezika koji stavlja jednu grupu ljudi ispod drugih, stvarajući ili neprekidnoodržavajući negativne društvene stereotipe.♦ Zamenice – izbegavajte zamenicu “on” kada su oba pola uključena. Alternativni pristupisu:Alternativni pristupi za zamenicePreinačiti u množinuPreformulisati da bieliminisali zamenicuZamenite zamenicumuškog roda sajedan, ti, ili retko saon ili ona gde je topotrebnoIzbegavajteUpotrebiteIzbegavajteUpotrebiteIzbegavajteUpotrebiteDajte svakom detetu njegov papir odmahnakon što ga završi.Dajte deci njihove papire odmah nakon štoih završe.Prosečno dete je zabrinuto zbog svojeocene.Prosečno dete je zabrinuto zbog ocena.Ukoliko je dete nezadovoljno svojimocenama, ono može razgovarati savaspitačicom.Dete koje je nezadovoljno može se žalitivaspitačici.Alternativno ona/on gde je to odgovarajuće.65

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciUpotrebiteneodređenuzamenicu u množiniGde je potrebno,koristite konstrukcijudvostruke zameniceIzbegavajteUpotrebiteIzbegavajteUpotrebiteSvi koji žele da idu na utakmicu treba dadonesu svoj novac sutra.Svako ko želi da ode na utakmicu trebasutra da donese novac.Svako ima pravo na njegovo mišljenje.Svaka osoba ima pravo na njeno ili njegovomišljenjeRESURS 2: Aktivnost KAKO PREVAZIĆI PREDRASUDECiljevi ove aktivnosti♦ NEMOJTE unapred suditi o ljudima. Upoznajte ih kao pojedince pre nego što odlučiteda li vam se sviđaju ili ne.♦ TRETIRAJTE ljude onako kako želite da oni vas tretiraju.♦ ZALOŽITE SE za ljude koji se tretiraju uz predrasude. Nemojte se pridružiti većini kadasu ljudi nepravedni prema nekome.♦ UPOZNAJTE SE sa drugim kulturama, zemljama i ljudima.Dodatna aktivnostAutentična sveobuhvatnost učenika iz grupa koje su u nepovoljnom položaju, uključujući isaradnju sa drugim nastavnicima, roditeljima i zajednicom, dobro je pokrivena u Priručnikuizdatom decembra 2011. godine. Ovaj priručnik pruža odlične strategije i praktične pristupekoje vi možete upotrebiti u vašoj učionici:Kako se nositi sa odbijanjem i napuštanjem škole. Priručnik za rad za kosovske nastavnike,direktore škola, školska veća i sve one koji su bave ili su zainteresovani za odbijanje inapuštanje škole. GIZ, Kosovo, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije Dr. SibilaHilšer; MA, Vljera Kastrati; decembar 2011. god66

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOdeljak 7Samo-procena predškolske ustanoveO čemu će biti govora u ovom odeljku?Ovaj odeljak je usredsređen na prakse samo-procene predškolskih ustanova.Vama će pružiti:♦ Osnovno razumevanje koncepta rukovodstva, prakse reflektovanja istrateškog planiranja;♦ Praktične ideje za sprovođenje procene vaspitača/ica i predškolskeustanove u vašoj ustanovi;♦ Koristi za zajednicu od ovog procesa stalne samo-procene;♦ Izvorne dokumente koji će vam pomoći u planiranju i sprovođenjusamo-procene predškolske ustanove.1. RukovodstvoObrazovno rukovodstvo podrazumeva upravljanje i komunikaciju. Vi treba da stalno tražiteefektivnije načine za stvaranje optimalnih iskustava učenja za decu. Vi treba da prihvatitepromene koje će poboljšati dečija iskustva učenja. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologijetrenutno radi na izradi novog kurikuluma koji će biti u skladu sa Bolonjskim zahtevima, kaokorak napred ka pristupanju Evropskoj zajednici. Izmene kurikuluma su uvek razdorna iskustva.Vaspitači koji teško prihvataju i primenjuju promene se mogu odupirati tom procesu. Vaspitačikoji na proaktivan način prihvate promene će te promene ohrabrivati. Vi treba da pažljivoslušate i donosite odluke na osnovu vašeg iskustva i mudrosti. Vi treba da razmislite o tomekako da pripremite vaše vaspitače za promene. Vi takođe morate razviti veštine rukovodstvavaših najboljih vaspitača kako bi oni preuzeli pozitivne, neformalne rukovodeće uloge usprovođenju novog kurikuluma.2. ReflektovanjeNajviše možete pridobiti od veština i iskustava vaših vaspitača/ica onda kada zajedno sa njimarazmišljate o problemima. Kroz refl ektovanje možete na proaktivan način stvoriti okruženjepoverenja u kojem vaspitači/ce mogu osetiti bezbednost i podršku. U takvom okruženju ćese oni osećati bezbednim i moćiće da vam pomognu da identifi kujete najbolje prakse dok onisprovode novi kurikulum.3. Strateško planiranjeKao rukovodilac predškolske ustanove vi treba da radite sa vašim vaspitačima/cama kakobiste izradili viziju o tome kako će kurikulum izgledati u budućnosti; kako biste se pripremili67

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciza izazove koji vam predstoje i kako biste iskoristili postojeće prednosti vaše predškolskeustanove i vašeg vaspitno-obrazovnog osoblja. Videćete da će jedan broj vaspitača kojimanije poznata ideja izmene kurikuluma iskusiti nesigurnost i zbunjenost dok budu pokušavalida promene svoj način podučavanja kako bi ga uskladili sa novim kurikulumom. Njima ćetemorati da objasnite na strateški način novi kurikulum i date im konkretne primere načina nakoje mogu primenjivati podučavanje usredsređeno na decu i na kompetencije. Vi možetepomoći vaspitačima/cama da uvide koliko su spremni da se prilagode novom kurikulumu takošto ćete dole navedene promene raspodeliti u manje zadatke. Kada tim promenama pristupitena strateški način, u malim koracima, vi ćete u stvari napraviti sredstvo za planiranje kojevaspitači/ce mogu da slede.Procena predškolskih vaspitača/caKako mogu postići ovo?Procena predškolskih vaspitača je težak postupak. Neophodno je taj proces izvesti pažljivo ina osetljiv način. Međutim, tokom pripremanja za Okvir kurikuluma Kosova, procena vaspitačamože biti veoma bitna kako biste osigurali da su vaspitači/ce spremne za novi kurikulum.Procena će vam pokazati da li je vašim vaspitačima/cama potrebna obuka i pomoćiće vam daobezbedite da se poštuju prakse kao, na primer, određivanje ishoda/ciljeva učenja za decu.Dole je prikazan jedan primer obrasca za procenu predškolskih vaspitača/ica, a ostale verzijemožete pronaći u Odeljku sa resursima.Obrazac za procenu predškolskih vaspitača/caUstanova:Predškolski vaspitač/ica:Datum:Koristeći skalu odgovorite na sledeće izjaveA: Slažem se u potpunosti B: Slažem se C: Nisam siguran/na D: Ne slažem se E: Ne slažemse nimalo1. Vaspitač/ica planira nedeljne i mesečne rasporede i aktivnosti. A B C D E2. Vaspitač/ica dolazi na vreme. A B C D E3. Vaspitač/ica planira aktivnosti kojima se ispunjuju fi zičke, emotivne,intelektualne i socijalne potrebe dece.A B C D E4. Aktivnosti koje se izvode u učionici podržavaju ishode/ciljeve. A B C D E5. Razvija kulturno adekvatne programe i aktivnosti. A B C D E6. Razvija aktivnosti kojima se predstavljaju matematički koncepti. A B C D E68

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici7. Razvija aktivnosti kojima se predstavljaju koncepti pismenosti. A B C D E8. Pruža raznovrsna iskustva i aktivnosti, uključujući pesme, igre ipričanje pričaA B C D E9. Promoviše aktivnosti kojima se razvija dečije samopoštovanje. A B C D E10. Komunicira jasno i efektivno na način koji deca razumeju. A B C D E11. Pruža adekvatnu opremu i aktivnosti. A B C D E12. Stara se da oprema i prostor budu bezbedni sve vreme. A B C D E13. Primenjuje veštine slušana. A B C D E14. Govori na efektivan način. A B C D15. Opaža decu i beleži njihov napredak. A B C D E16. Integriše decu sa posebnim potrebama na pozitivan i dostojanstvennačin.A B C D E17. Beleži eventualne problem u učenju. A B C D E18. Obaveštava roditelje o očekivanjima programa i aktivnostima. A B C D E19. Sa roditeljima razgovara o razvoju dece. A B C D E20. Sa roditeljima razgovara o eventualnim poteškoćama u učenju. A B C D E21. Razgovara o eventualnim poteškoćama u učenju i razvoju sastručnjacima uz odobrenje od roditelja.22. Poseduje znanje o bezbednim i adekvatnim aktivnostima zadecu.A B C D EA B C D E23. Poseduje znanje postupku reagovanja u hitnim situacijama. A B C D E24. Učestvuje u aktivnostima zajednice. A B C D E25. Pokazuje tačnost i fl eksibilnost. A B C D E26. Pokazuje organizacione sposobnosti i radi uz minimalan nadzor. A B C D E27. Prilagođava se situacijama. A B C D E28. Pokazuje strpljenje. A B C D E29. Ima pozitivan stav. A B C D E69

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici30. Imao sećaj za humor. A B C D E31. Sarađuje sa drugima. A B C D E32. Pozitivno reaguje na druge osobe. A B C D EOhrabrite vaše vaspitače/ice da izrade svoj sopstveni portfeljPortfelj predškolskog/e vaspitača/ice predstavlja antologiju dostignuća kako u učionici tako ina drugim mestima. To je ličan dokument. On se izrađuje kako bi se istakli vaspitačevi talenti isposobnosti. U njemu se ogledaju vaspitačevo znanje i veštine. Stvari koje im možete predložitida uključe u portfelj:KategorijaKratak ali zanimljiv biografski pregled kojigovori o vama i vašem radu.Opis vrsta vaspitnih grupa sa kojima stenedavno radili; uzrast, sastav vaspitne grupei vaše stilove podučavanja.Kopije dokumenata, licenci, uverenja,testova, itd., navedite i seminare ipostdiplomske kurseve koje ste pohađali.Demonstrirajte vaše stalno obrazovanje ikreativnost.Demonstrirajte vašu fi lozofi ju podučavanja,kako podučavate i zašto.Kopije nedavnih aktivnosti ili planovaaktivnosti koje ste koristili. Možete dodati islike na kojima se vidi angažovanje dece.Kreativni materijali koje ste vi dizajnirali,dečiji radovi koje ste ocenili i koji sadrže vašekomentare, itd.Ukoliko imate slike vaše vaspitne grupe ilivideo snimak, stavite i njih u portfelj.Međusoban opažanja i ocenjivanja sa vašimkolegama, pohvale, priznanja ili počasti kojeste dobili.OpisOsnovne informacije – napišite svoje ime,adresu, kontakt informacije, obrazovanje(počevši od poslednje diplome), radnoiskustvo (počevši od vašeg sadašnjegradnog mesta), lična interesovanjaRadno iskustvo od trenutnog do prvog.Bitno je da opišete metodologiju kojuprimenjujete.Kopije certifi kata za obuke koju stepohađali; ne zaboravite programe obukekoje je odobrilo MONT.Navedite konferencije, seminare, itd. Kojeste pohađali.Napišite jednu rečenicu ili jedan pasus otome “šta znači podučavati?”Kopije vaših najuspešnijih aktivnostiilustrovanih dečjim radovima. Naveditezašto ih smatrate najuspešnijim.Uzorci Power Point slajdova, slajdovaza projektor, postera, dečijih radova kojisadrže vaše ohrabrujuće komentare.Slike ili video snimci na kojima se vidi kakodeca uče u učionici ili izvan nje.Komentari od vaših kolega, direktorapredškolske ustanove, pohvalniceili možda čak i nagrada za najboljegvaspitača.70

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciReferencije, pohvale, izveštaji o proceniučinka, itd.Ostale pohvale ili zvanični izveštaji oproceni rada od vašeg nadređenog(direktor predškolske ustanove iliregionalni inspektor).Kako izgleda predškolska ustanova visokog kvaliteta?Predškolska ustanova visokog kvaliteta pruža jaku osnovu na kojoj se može izgraditi budućuakademski, socijalni i emotivni uspeh.♦ Predškolska ustanova ima visoko-kvalifikovane i iskusne vaspitače/ice koji su adekvatnoobučeni, poseduju veštine i kvalifi kacije i motivisani su i pruža im se podrška da daljerazvijaju svoje veštine i kvalifi kacije.♦ Vaspitači/ce se angažuju u redovne cikluse planiranja i revidiranja i razumeju i angažujuse praksu refl ektovanja na osnovu informacija.♦ Oni sarađuju sa predškolskom ustanovom na razmeni znanja, ispitivanju prakse itestiranju novih ideja.♦ Predškolska ustanova radi u partnerstvu sa roditeljima – razmenjuje informacije iuključuje ih u stalno učenje i razvoj njihove dece.♦ Direktor predškolske ustanove treba da poseduje energiju, entuzijazam i principijelnuobrazovnu viziju za svoju predškolsku ustanovu.Razmislite: Da li vi pružate ove aktivnosti?Razmislite o aktivnosti koje se obično izvode u vašoj predškolskoj ustanovi tokom nedelje.Koliko od tih aktivnosti vi vidite? Koliko takvih aktivnosti iskuse deca tokom nedelje, dana ilimeseca? Koje od tih aktivnosti trenutno ne pružate, a mogli biste ih pružati?♦ Ugao knjiga za crtanje/pisanje♦ Slikanje konstrukcija i kreda♦ Korišćenje testa za igru♦ Slagalice/igre♦ Penjanje♦ Aktivnosti za stolom♦ Zabava sa vodom♦ Muzički pesak♦ Ugao za igranje uloga♦ Modeliranje/kolaž♦ Fizička igra71

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionici♦ Slobodne aktivnosti napolju♦ Poboljšane aktivnosti kao što su pripremanje hrane, sađenje/gajenjeVažnost prakse reflektovanjaNajbolji način za procenu predškolske ustanove je da refl ektujete o tome šta vaša predškolskaustanova trenutno radi. Vi treba da proverite da li vaši vaspitači/ce stvaraju ravnotežu izmeđunenadgledane igre i učenja kojim upravlja odrasla osoba. Uz sprovođenje OKK-a vi trebada obezbedite da predškolska ustanova pruža rigorozan kurikulum za svu decu. Počnite sasledeća dva pitanja:♦ Šta radimo dobro?♦ Kako to možemo raditi još bolje?Zatim je bitno da pokušate da primenite jedno rigorozno sredstvo za ispitivanje aspekatavaše predškolske ustanove. Koristite dole prikazanu tabelu kako biste reflektovali o tome štatrenutno radite dobro i kako možete poboljšati vaš rad.Glavna pitanja otome šta predškolskaustanova pokušavada postigneKakoćete touraditi?Ko ćepredvoditiovo i koće bitiangažovan?Kakva obukai podrška supotrebni?Koje suprekretnicenapretka?Koji sudokazi onapretku?Poboljšati ishodeza svako dete krozvisoke aspiracije iefektivnu praksuPružanepersonalizovanogučenja, razvoja ipodrške – u skladusa potrebamapojedinačne deceUključivanje roditeljau učenje i razvoj svojedecePriznavanje vrednostistalnog poboljšanjakvaliteta i kakoon utiče na dečijadostignućaOsigurati kulturu učenjau saradnji – pružanjevremena i prostoraza razmenu znanjai podršku za stalniprofesionalni razvojvaspitača/ica;72

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciOhrabrivanje kultureprakse reflektovanja,samo-ocenjivanja iinformisane diskusijekako bi se identifikovaleprednosti i prioritetipredškolske ustanove zarazvoj, koji će poboljšatikvalitet vaspitnoobrazovnogiskustva zasvu decu.Osigurati kvalifikovanoi iskusno vaspitnoobrazovnoosoblje kojeposeduje prikladnuobuku, ažurirane veštinei kvalifikacije; koje jemotivisano i podržavase da dalje razvije svojeveštine i kvalifikacijeAngažovanje u redovnecikluse planiranja irevidiranja, zasnovanena tačnim zapisima,uključujući informacijeo dečijem napretku uučenjuDole prikazanu tabelu možete upotrebiti za procenu nekoliko aspekata učinka vaše ustanove.Ova tabela sadrži četiri ocene za ocenu učinka od ‘slabog’ do “ambicioznog’. Vi možete ocenitiučinak u najmanje Šest oblasti koje su direktno povezane as ciljem ovog priručnika. Pogledajtesvaku od tih oblasti i odlučite koja ocena odgovara učinku vaše predškolske ustanove zasvaku od tih oblasti.GlavnaoblastSlab U razvoju Uspešan AmbiciozanPodučavanjeoblastiu okvirukurikulumaVaspitačima/cama nije jasan ciljaktivnosti, i oni/omeprimenjuju mali brojstilova podučavanja.Vaspitači/ceimaju nedovoljnaočekivanja u vezisa opširnošću idubinom rada koji seočekuju. Većina decenapreduju donekle.Vaspitači/ceprimenjuju širokopseg pristupapodučavanjui učenju, asvisokim stepenominterakcije zadecu. Većina decepostižu znatannapredak.Pristupi podučavanja iučenja su prilagođeniobrazovnimpotrebama dece, ipodstiču učestvovanjesve dece. Vêćiná decepostiže veoma dobaruspeh.KvalitetplaniranjaaktivnostiDnevni planovisadrže nejasneishode/ciljeveučenja ili pokazujupogrešno shvatanjeciljeva kurikuluma.Većina dnevnihplanova sadržejasne i usredsređeneishode/ciljeveučenja. Vaspitači/ce na selektivannačin koriste dnevneplanove, planoverada i ostala nastavnasredstva/materijale.Postoje dnevniplanovi kojisadrže mali brojishoda/ciljevaučenja. Pružajuse mogućnostiza razmišljanje oučenju.Dnevni planovisu veoma dobroizrađeni. Vaspitači/ce su shvatili/e dase aktivnosti moguplanirati na osnovukoncepata i veština.73

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciKvalitetdečijeg učenjaDeca ne znaju štase od njih očekuje.Očekivanjavaspitača/ica suniska i ne uzimaju seu obzir aktivnosti vanpredškolske ustanoveu kojima bi decamogla učestvovatiDeci suočekivanja jasna.Uzimaju se u obziri cene se njihovadostignuća unutarpredškolskeustanove i vannje.Deca postižu dobrerezultate i veomadobar napredak.Cene se dostignućasvakog deteta.Procenanapretka deceVaspitači/cevrednuju dečijinapredak naproizvoljan način,ili ga uopšte neocenjuju, i neobaveštavajuroditelje/staratelje otom ocenjivanju.Ocenjivanje sevrši ali nedostajerigoroznost. Nepostoje mehanizmikojima bi se izovakvog ocenjivanjaizvadili podaci onapretku dece.Vrši sesveobuhvatnoocenjivanjei beleži senapredak.Vaspitači/ce razumejurazliku izmeđuocenjivanjaza učenje iocenjivanjaučenja.Ocenjivanje jedosledno.Učenje jeindividualizovano.Ocenjivanjem seidentifi kuju dodatnepotrebe i prioriteti zaplaniranje daljeg rada.Beleženjedečijihdostignuća iizveštavanje onjimaNe postoji formalanproces za beleženjenapretka dece iza izveštavanjeroditeljima o njemu.Ustanova je svesnasvojih odgovornostiu vezi sa beleženjemdečijeg napretka,ali ne postoji jasnobeleženje napretkau sticanju znanjai razumevanjaili savladavanjukoncepata.Postoji po jedanpojedinačniizveštaj za svakodete, u kojemje identifikovannapredaku glavnimkonceptima iveštinama.Deca su aktivnoangažovana usastavljanju svogdosijea.Podučavanjeaktuelnih ikontroverznihpitanjaVaspitačima/cama nedostajusamopouzdanjei sposobnosti darade na osetljivimi kontroverznimpitanjima.Jedan broj vaspitača/ica su svesnikontroverzne prirodeodređenih pitanjai sposobni su daodgovore na pravinačin, ali ne uvek.Svi vaspitačisu učestvovaliu obuci okontroverznimi osetljivimKontroverzna pitanjase smatraju veomabitnim. Veliki brojvaspitača/ica imajusamopouzdanje dapitanjima.odgovore na takvapitanja i istraže ih.Upotrebainformativnetehnologije ikomunikacije(ITK)ITK se neupotrebljava uaktivnostimaVaspitači/ceponekad koriste ITKu aktivnostima i uučenju.Svi vaspitačikoriste nizaktivnosti iizvora ITK-a kaopodršku učenju.U izloženimradovima semože videti širokaupotreba ITK-a.Svi vaspitači koristeITK na kreativannačin.Nakon što pogledate i razmotrite tabelu, pogledajte dole prikazanu Matricu postupanja.Odlučite koje postupke želite da preduzmete kako biste poboljšali ili konsolidovali učinak vašeustanove u svakoj od glavnih oblasti, pa zatim popunite Matricu postupanja. Na taj način ćeteimati dobru osnovu za donošenje odluka u vezi sa poboljšanjem vaše ustanove.74

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciPodučavanjeoblasti u okvirukurikulumaKvalitet planiranjaaktivnostiMatrica postupanja za samo-procenu predškolske ustanoveŠtapokušavamodapostignemo?Kakoćemo topostići?Ko ćepredvoditi ovajproces i ko ćebiti uključen?Koji supokazateljinapretka?Koji će bitidokazi onapretku?Kvalitet dečijegučenjaProcena napretkadeceBeleženje dečijihdostignuća iizveštavanje onjimaPodučavanjeaktuelnih ikontroverznihpitanjaUpotrebainformativnetehnologije ikomunikacije(ITK)Nakon što ste popunili prvu Matricu, ocenite u kakvom se stanju nalazi vaša predškolskaustanova:♦ Slabom♦ U razvoju♦ Uspešna♦ AmbicioznaJoš jedan pristup koji možete primeniti u samo-proceni predškolske ustanove je SWOT (PSMP)analiza koju ste većina vas već primenili kao deo procesa planiranja razvoja predškolskeustanove. U Odeljku sa resursima je prikazan primer analize PSMP.Zašto koristiti takvo sredstvo?Ove tabele možete ispuniti kako bi vam pomogle da procenite prednosti i slabosti vašepredškolske ustanove, aktivnosti i vaspitače/ice. One vam mogu pomoći da identifi kujete75

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učionicipotrebe za obukom. Ukoliko, na primer, samo-procena pokaže da su podučavanje i izvođenjeaktivnosti slabi u nekim oblastima, onda možete početi da koristite obrasce za opažanjeaktivnosti s kojima se slažu svi vaspitači/ice, kako biste nadgledali podučavanje i izvođeneaktivnosti ili možete otpočeti postupak mentorisanja vaspitača kako bi oni poboljšali svoj rad sadecom. Sredstva za samo-procenu treba da koristite uz podršku vaših najboljih i najproaktivnijihvaspitača/ica; oni će biti agenti promene u vašoj predškolskoj ustanovi.Kako god odlučite da koristite sredstvo za samo-procenu, biće neophodno da ga koristiteredovno kako biste mogli da nadgledate napredak i identifi kujete naredne korake. Takođe,treba da ohrabrite vaše vaspitače/ice da počnu da u saradnji jedni druge posmatraju tokomrada sa decom. Ovo međusobno posmatranje rada u učionici se može usredsrediti napoboljšanje podučavanja u učionici tako što ćete odlučiti da nadgledate određene aspekteupravljanja vaspitnom grupom ili aspekte planiranja aktivnosti: uvodne aktivnosti, tehnikepostavljanja pitanja, aktivnosti u učionici, vreme podučavanja u odnosu na vreme koje decaimaju na raspolaganju, dinamika dečijeg rada u grupi, itd.Saradnja sa zajednicom predškolske ustanoveKao direktor predškolske ustanove vi treba da budete primer i da stalno ohrabrujete vaspitače/ice da stvore efektivan system komunikacije sa roditeljima i širom zajednicom. Harmonizovani neprekidno razvijan proces komunikacije utiče na učinak vaspitača/ica i dečija dostignuća.On omogućuje roditeljima da postanu aktivni članovi života u predškolskoj ustanovi i dapreuzmu odgovornost za učenje svoje dece. Postoji najmanje četiri razloga iz kojih bi direktoripredškolskih ustanova i vaspitači/ce trebalo da komuniciraju sa roditeljima:Razlog/ciljPodela nekih opštih informacijaPodela pojedinačnih informacijaKonsultacije sa roditeljimaSavetovanjeOpisKalendar predškolske ustanove, glavni datumi /događaji,vaspitno-obrazovnoi osoblje, infrastruktura predškolskeustanove, novi kurikulum, preporučeni udžbenici, i takodalje.Sastanci sa pojedinačnim roditeljima u vezi sa dečijimpotrebama, talentovanom decom ili decom sa posebnimpotrebama, pitanjima koja se tiču razvoja dece, dečijihdostignuća, i tako dalje.Konsultacije u vezi sa posebnim pitanjima u vezi sapojedinačnim potrebama deteta i razvoj zajedničkogplana delovanja kako bi se podržalo učenje deteta;planiranje dodatne podrške ukoliko je ona potrebna;ohrabrivanje učešća roditelja i iskorišćavanje njihovogiskustva; konsultovanje o zahtevima novog kurikulumaOrganizovanje posebnih sastanaka /događaja na kojimaćete tražiti savet od roditelja i savetovati ih o tome kakoda rade sa određenom decom kako bi poboljšali njihovadostignuća; razgovarajte sa roditeljima o zahtevimanovog kurikuluma i kako to utiče na njihovu uloguroditelja.76

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciKomunikacija sa roditeljima prvenstveno zavisi od metoda i načina na koje vi i vaši vaspitači/ceodlučite da pristupite roditeljima. Uopšte ova komunikacija bi mogla biti direktna ili indirektna.Direktna metoda je od suštinske važnosti za osnivanje i održavanje efektivnog partnerstvaizmeđu roditelja i predškolske ustanove. Ohrabrite vaše vaspitače/ice neke od dole navedenihpristupa direktne ili indirektne komunikacije kako bi poboljšali dostignuća dece.Direktna komunikacijaIndirektna komunikacija- Savet predškolske ustanove- Redovni sastanci sa roditeljima- Organizovanje pojedinačnih sastanaka- Organizovanje specijalnih sastanaka sa grupama roditelja- Organizovanje kućnih poseta- Pomoć u organizovanju sastanaka između roditelja- Sastanci sa roditeljima kao deo aktivnosti u predškolskojustanovi kao što su sportski dani, dan predškolskeustanove, i ostali bitni dani; i tako dalje.- Pojedinačni telefonski pozivi – telefonski razgovori- Pismena komunikacija –pisma i elektronska pošta- Priručnici predškolske ustanove- Brošure i ostali informativni materijali- Informativna kancelarija predškolske ustanove- Internet strna predškolske ustanove, i tako dalje.Šta uraditi sledećeSamo-procena će vam pomoći da identifikujete vaše prioritete za poboljšanje, tako što ćetenastaviti da se poboljšavate na osnovu stvari koje radite dobro i tako što ćete se usredsreditina slabosti. Sledeći korak je da odredite vaše prioritete za poboljšanje u planu, u kojem sudetaljno opisani ciljevi za poboljšanje i kako će se sprovesti, nadgledati i proceniti neophodnipostupci. Akcioni plan treba da bude:♦ Zasnovan na ishodima samo-procene glavnih oblasti vaspitno-obrazovnog radapredškolske ustanove♦ Usredsređen na nekoliko srednjoročnih prioriteta♦ Povezan sa dugoročnim ciljevima predškolske ustanove♦ Jasan – da sadrži jasne vremenske rokove, identifi kuje šta ko treba da uradi, kojipostupci i resursi su potrebni i koje ciljeve za poboljšanje treba postići♦ Povezan sa ostalim sistemima, kao što su upravljanje učinkom, kako bi se identifi kovaledobre prakse i neophodni stručni razvoj♦ Redovno nadgledan i procenjivan, kako bi se razmotrio uspeh, vremenski rokovi, idokazi o uticaju na poboljšanje♦ Izrađen u konsultaciji sa svim vaspitačima/cama, roditeljima i starateljima, decom iostalim interesnim stranama.77

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciZaključci♦ Predškolska ustanova visokog kvaliteta pruža jaku osnovu na kojoj se može izgraditibudući uspeh. Od suštinske važnosti za ovo je da obezbedi kontinuitet od 0 do 5godina.♦ Vaspitači/ce i odrasle osobe koje rade sa decom treba da daju ideje o aktivnostima iinicijativama kojima se podržava i proširuje dečije učenje i razvoj, na osnovu njihovihinteresovanja i potreba i ideja.♦ Pored upravljanja aktivnostima i ohrabrivanja aktivnosti kojima upravljaju deca, direktoripredškolskih ustanova treba da pažljivo slušaju, i da obezbede dase sve socijalne,emotivne i obrazovne potrebe dece ispunjavaju na odgovarajući način.♦ Direktori predškolskih ustanova treba da uporede svoju predškolsku ustanovu sa ostalimpredškolskim ustanovama u opštini, da sarađuju sa ostalim predškolskim ustanovama,i da obezbede da su svi vaspitači/ce pohađali obuku i da su motivisani, da roditeljiučestvuju u razgovorima o predškolskoj ustanovi i da se sredstva za planiranje u ovompriručniku i priručnici za vaspitače upotrebljavaju.Za više informacija u vezi sa Odeljkom 7 pogledajte Odeljak sa resursima1. Primer aktivnosti za analizu SWOT (PSMP)Resursi i profesionalni razvojResurs 01: Primer aktivnosti za analizu PSMPUnutrašnjipregled:UnutarpredškolskeustanovePrednosti♦ Koje su prednosti našepredškolske ustanove?♦ Šta radimo bolje od svihostalih predškolskihustanova?♦ Koje jedinstvene resursemožemo iskoristiti kojeostale predškolske ustanovenemaju?♦ Šta zajednica našepredškolske ustanovesmatra našim prednostima?♦ Šta čini našu praksupodučavanja i učenjauspešnom?78Slabosti♦ Šta bismo mi kaopredškolska ustanova moglipoboljšati?♦ Šta bi trebalo da ubudućnosti izbegavamo unašem radu?♦ Šta bi zajednica našepredškolske ustanove moglavideti kao naše slabosti?♦ Koji faktori utiču na uspehnašeg podučavanja iučenja?

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciSpoljašnjipregled:IzvanpredškolskeustanoveMogućnosti♦ Koje dobre mogućnosti možemoda identifi kujemo?♦ Koja interesantna obrazovnarazvijanja su nam poznata?♦ Koje promene bi našupredškolsku ustanovu učinileuspešnijom?Pretnje♦ Sa kojim izazovima sesuočavamo?♦ Šta ostale predškolskeustanove u našoj opštini/našem regionu radedrugačije od nas?♦ Da li se standardi zakvalitetno podučavanje iučenje i kurikulum menjaju?♦ Da li ove promenepredstavljaju pretnju za našupredškolsku ustanovu?♦ Da li imate problema savaspitno-obrazovnimkadrom?♦ Da li imate nekih drugihproblema sa drugimresursima u predškolskojustanovi?♦ Da li bi bilo koje od slabostimogle da ozbiljno narušebudućnost naše predškolskeustanove?79

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciPriručnik za unapređenje rada u učioniciIzdanje za direktore predškolskih ustanova • Predškolski uzrast 0-5 godina;Glavni stepen kurikuluma 0, stepen 0 po MSKOObim: 10 štamparskih tabakaFormat: 20.5 × 28.5 cmKompjuterska obradaKompjuterska služba SHBLSH - PrištinaŠtampa:TIMEGATE - Priština80