Rezime - komunikacija

NADNACIONALNA ISKUŠENJA EVROPE NACIJA: NACIONALNA VEĆINA I STRATEGIJE...na nekoliko načina. Pre svega, kroz nastojanje na usvajanju onih evropskih vizija kojese baštine u najsnažnijim i najmoćnijim evropskim zemljama tzv. evrojezga. Potom kroztežnju realizacije interesa evrokratskog establišmenta. Naposletku, delujeintelektualmno i spiritualno, a katkad i skoro mistično formiran pogled na svet“evropskog coveka”. 237 Predočeno ukazuje na, u ovom času skoro nezamislivumogućnost, sukoba manjine proevropskih nacionalista sa većinom nacionalista izpojedinih evropskih zemalja. U SF sukobu bi se našla dva nejednaka nacionalnaubeñenja.Evrobalkansko uosećavanje Divlje EvropeBalkan je ono makroregionalno područje Evrope na kome su se sve zloćudnei dobroćudne varijante kontinentalne harmonije i konflikta – bez obzira na žrtve -najpre i najduže testirale. Smatrajući da je geografski termin Balkan postao “nepreciznai omalovažavajuća odrednica”, engleski istoričar srpskog porekla Stevan Stiv Pavlovićironično je zapazio: “Bez jasnih granica izmeñu poluostrva i zaleña, meñe na kojima seBalkan završava ostaju sporne. Nevolja je u tome što je širenje i sužavanje teritorijeBalkana obično pre političko nego geografsko pitanje. U današnje vreme sam nazivBalkan nije popularan. Za neke delove poluostrva tvrdi se da su Sredozemlje (ako ne iseverni Atlantik), ili latinski (time praktično i zapadnoevropski), ili srednjoevropski (iteško svakome koji se odvaži da na njih proširi Balkan), ili alpski (ako ne i austrijski).Čak i deo poluostrva na kome nastaju Balkanske planine i koji je nekada nastojao dausvoji ime, sada je deo frankofonske zajednice naroda. Time su na Balkanu ostalizaglibljeni samo ostaci njegovih naroda, pošto on sam 'nije više u Evropi'“. 238 Neštodalje, o prilikama na nevropskom Balkanu Pavlović rezignirano konstatuje: “Ponekadsu njihovi junaci pozapadnjačeni, dok su negativci i dalje ostali Balkanci. U drugimvremenima (ili za vreme drugih ideologija) negativci su ostajali iskvareni Evropejci,dok su neiskvareni dobri divljaci (bons sauvages) postajali heroji. Na ovaj ili onaj način,po dobru ili zlu, put evropskih posetilaca obično je bio put kroz divlju Evropu.” 239Civilizovana Evropa je odavno iskazala sklonost da Balkan posmatra kao neuljuñeni inekulturni, dakle, divlji deo kontinenta. U neskriveno kolonijalnom maniru Balkan jedoživljavan kao evropski Divlji jugoistok. Na sličan način, preko Balkana je prelazilagranica izmeñu civlizacije i varvarstva. 240 Varvari su za Evropljane, dabome, bili onidrugi i nerazgovetni ljudi – Balkanci musavog lika u kristalnom evropskom ogledalu.više od zbira njegovih delova.” Videti: Fuše Mišel, Evropska republika. Izmeñu istorija i geografija. Esej,Stubovi kulture, poglavlje “Evropa, geopolitička laboratorija i korisna sila”, str. 154, Stubovi kulture,Beograd, 2000.237 Jedan od veoma ekspresivnih zastupnika specifičnog proevropskog kritičkog mišljenja kod nas je,svakako, Dragoš Kalajić.Konsultovati njegove knjige: Izdana Evropa, Američko zlo, Poslednji Evropljanin iEvropska ideologija.238 Pavlović Stevan, Istorija Balkana, CLIO, Beograd, 2001, glava “Zaključak”, str. 486.239 Pavlović Stevan, navedeno delo, str. 492.240 Knežević Miloš, Balkanska pometnja, glava “Evropska metamorfoza balkanskih granica”, str. 55-73, DP“ðura Salaj”, Beograd, 1996; takoñe, knjiga Evropa iza limesa, glava “Balkan izmeñu svetova”, str. 7-37,Slobodna knjiga, Beograd, 2001.376