Rezime - komunikacija

Miloš Kneževićnaciju pomisli se na Evropu. Štaviše, evropski osećaji, poput nacionalnih, postajunacionalno drugobiće pojedinačnih nacija. Razvija se hronotop evropske istovremenosti.Time nacije pozitivaraju svoj evropski karakter. Evropa jača evropske narode.Razumljivo je da takva evropskost ne samo da ne dokida nacionalne partikularitetenego ih približava i kroz proces univerzalizacije obogaćuje i snaži;2) Drugi osećaj Evrope je potpuno različit od prvog i vezan je za prividno“postnacionalne” fenomene globalizaciju, masizam i klijentelizam. U evropskom osećajuse ne prepoznaje vlastiti nacionalni osećaj nego njegova negacija. Nenacionalni“Evropljani” u evropskom osećaju pronalaze drugačije transancionalne i anacionalnekvalitete. Evropa im se dopada upravo zbog toga jer nagoveštava i obećava izlazak izkonfliktnog nacionalnog stanja u koje su zapreteni. Zbog toga ta vrsta evropskosti nesadrzi identitetnu udvojenost, ona je monistička – samoevropska. Na mestunacionalnih osećaja zjapi anacionalna praznina pripadnosti nečemu – evropskomsvačemu i ničemu - sto se, doduše različito definise, ali se niukom slučaju ne odreñujekao nacionalno. Šta je to toliko evropsko a nije nacionalno? Možda se može zamislitiizravno, dakle nacionalno neposredovano, pripadanje samo Evropi, i to onojembrionalnoj Evropi koja je meñunacionalna (internacionalna!), transnacionalna ilianacionalna. U struktunom i procesnom smislu, takav evropeizam je oruñe kidanjačvrstih niti nacionalne pripadnosti. Kao neki izlazak iz sfere nacionalnog na utopijomobasjane postnacionalne poljane. Novi demokratski poredak je, po mišljenju“kosmopolita”, već postnacionalan. 234 No, možda ni to postnacionalno prosunčavanjenije dovoljno, zato je potreban svet u šaci celine, što pomalo liči na grčkikosmopolitizam, ali se od njega u izvornom smislu bitno razlikuje, jer mu nedostajepočetna i završna zavičajna svest rodnog polisa. Ona je samozatajena i zaboravljena.Tako umišljena Evropa je prvobiće “evropejaca” koji nisu dovoljno akomodirani usvojim matičnim državama. One su im, naime, tesne. Tamo gde je dobra Evropa – tamoje još bolja otadžbina! Preciznije: tamo gde su dobra u Evropi – tamo je stan, kuća ikonforni zavičaj. Ta Evropa je obećana zemlja boljeg “evropskijeg” života. Ukratko,reč je o fiktivnoj Evropi u pokretnim slikama anacionalnog monoidentiteta.Potrebno je, dakle, razlikovati opšti sliv evropskog nacionalizma od pojedinačnihtokova nacionalizma u Evropi. 235 Evronacionalizam je lociran kako u pojedinačnimevropskim zemljama tako i u evrokratskom geopolitičkom središtu kontinenta.Evronacionalizam se, pre svega iskazuje kao ideolosko isticanje potrebe evropskoggeopolitičkog primata spram Amerike, Rusije, islamskog sveta i drugih u globalnimodnosima. 236 Sadržaj preterane nacionalne ideacije usmeren je ka jačanju evropičnosti234 Held Dejvid, Demokratija i globalni poredak. Od moderne države ka kosmopolitskoj vladavini, glava“Kosmopolitska demokratija i novi meñunarodni poredak”, str. 309-328, “Filip Višnjić”, Beograd, 1997.235 O ovom drugom, videti: Zarobljenici nacionalne ideje. Politički portreti lidera istočne Evrope, hrestomatija,“Filip Višnjić”, Beograd, 1996.236 “Zapravo, Sjedinjene Države i političku Evropu deli jedna suštinska geopolitička razlika. Prve delujukao centar, čak i kada se zadovljavaju koalicijama ili savezima sa vazalima; to je, konačno, jedna klasičnašema, poput Rima i njegovih provincija. Druga, uprkos tome što je previše okrenuta sebi, na putu je daotkrije bitno novu konfiguraciju, u pogledu izazova organizacije sveta: to je prvi i najnapredniji meñumeñudržavnim sistemima, zasnovan na dobrovoljnom savezu starih nacionalnih država, i znači mnogo375