Rezime - komunikacija

NADNACIONALNA ISKUŠENJA EVROPE NACIJA: NACIONALNA VEĆINA I STRATEGIJE...koncentrovano nacionalni i na koji način vode u stvaranje surogatnih državanacionalnih manjina.Pripadamo li Evropi?Mozaična slika koja bi trebalo da nastane – a na Balkanu je već nastala –ukazuje na svojevrsnu refeudalizaciju evropskog prostora. U budućnosti Evrope svakipojedinačni narod mogao bi da postane svojevrsna nacionalna manjina u odnosa nasve ostale narode, kao što bi svaki drugi narodi spram evrokratske hipoteze narodaEvropljana, takoñe, mogao biti u statusu nacionalnih manjina. Na delu je primenastrategija isticanja razlika i posebnosti. 267Može se pretpostaviti da će kontroverzni osećaji identiteta evropskog čoveka ubudućnosti staviti pred mnogostruka iskušenja. Evropljani će se dvoumiti okoprevage: sasvim intimnih osećaja zavičajnosti na lokalnom, mikro nivou; pripadnostietnosu i naciji u nekom od vidova nacionalnog prostora (religijski, kulturni, politički,privredni itd.); regionalnog opredeljenja na široj istorijskoj i prostornoj skali srodnosti(Srbi, Sloveni, Južni Sloveni, Balkanci itd.), i naposletku; doživljaja Evrope kao “toplogdoma”, proširenog zavičaja, manjeg od Sveta a većeg od prostora vlastitog naroda ilidržave. Biće da svi ti pomešani osećaji pripadnosti, ponedgde i ponekad, koegzistirajuu komplikovanom odnosu sličnog i različitog i da, u skladu sa konkretnim istorijskimokolnostima, na površinu izbijaju naizmenično, ne dokidajući se meñusobno, alirelativizujući mogućnost apsolutne prevage jednog, drugog ili trećeg. Nacionalnuraspolućenost u vremenu i konfliktnost u prostoru uočio je i psiholog religije i kultureVladeta Jerotić, rečima: “Da li srpski narod spada u konfliktne narode i ako spadakakvo je poreklo konflikta – geografska kob granice izmeñu Istoka i Zapada, upornoodržavanje 'herojskog čoveka' u nacionalno nesvesnom naroda, neplodan ili plodanprkos, inferiornost i zavidljivost, 'fenomen malih razlika' u odnosu na susedne narode,ili nešto drugo...” 268Napokon, pitanje je u suštini jednostavno: pripadamo li Evropi? Čemupripadamo kada pripadamo Evropi? Nečemu ili ničemu? A čemu kada joj nepripadamo? Nekakvoj Ne-Evropi, verovatno? U tom smislu evropske nacije moždapostaju zbirovi nacionalnih manjina, kako je rečeno, ne samo prema apstrakciji evropskenacije nego i spram mikrokosmosa manjinskih grupa u okvirima vlastitih državnih267 Kao ilustracija pokušaja zamene pojma “manjina” pojmom “posebnost” mogu da posluže stavovitumača vojvoñanske autonomije Stanka Pihlera. Smatrajući da se interkulturalnost doživljava kao“integracionizam sa negativnim predznacima i put ka negativnoj asimilaciji”, Pihler smatra da: “grañanskietos nije naklonjen opoziciji većina-manjina, već legitimira pojam posebnosti (pluralizma) u širokomznačenju, koji ne slabi “manjinu”, već naprotiv garantuje njen civilizovan opstanak i razvoj. U protivnom,paraleno sa zahtevima za “jakom” nacionalnom državom, razvijaće se i borba za “jaku” nacionalnu“autonomiju”. Ta dva procesa se meñusobno uslovljavaju i pothranjuju.” Videti: Pihler Stanko, Manjine iautonomija – kolizije i paradoksi, zbornik Manjine i tranzicija, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji,Beograd, 2002, str. 112268 Jerotić Vladeta, Srbija i Srbi. Izmeñu izazova i odgovora, glava “'Prokrustrova postelja' i Zapad”, str. 241,Ars libri, Beograd, 2003.386