Zašto su građani u vodi do kolena? - Bečejski mozaik

6kaleidoskopbroj 512. 25. jun 2010.Ministarstvo kulturePreporuke zafinansiranjelokalnih medijaDo donošenja medijske strategijepojedina medijska i novinska udruženjauz pomoć ministarstava kulture idržavne uprave i lokalne samoupravedoneće preporuke za finansiranje lokalnihmedija, zaključeno je na skupu„Finansiranje lokalnih medija u Srbiji“,održanom 15. juna u beogradskomMedija centru, na kojem su u ime Ministarstvakulture učestvovali ministarNebojša Bradić i Nataša Vučković Lesendrić,pomoćnica ministra kulturezadužena za medije.Na skupu su učestvovali i predstavnicimedijskih udruženja NUNS,ANEM i Lokal pres, ministar za državnuupravu i lokalnu samoupravu MilanMarković i predstavnici Stalne konferencijegradova i opština.Ministar kulture Nebojša Bradić jerekao da je pripremljena studija kojaće biti osnova za izradu Medijske strategije.„Usvajanje ove Strategije je bitnojer smo uvereni da ćemo njenimusvajanjem i redefinisanjem pozicijemedija, u narednom periodu stvoritiuslove da ugroženi mediji budu zaštićeni,a kvalitetno informisanje podsticano- i od strane lokalnih zajednica.Studija koja će biti osnova za izraduMedijske strategije sadrži i uporednuanalizu našeg i evropskog medijskogzakonodavstva, kao i analizu institucijakoje su zadužene za sprovođenjemedijskih politika - čime će njenousvajanje, na širem planu, doprineti ivećoj profesionalizaciji, ali i boljoj zaštitisvih medija, a posebno lokalnih“,rekao je Bradić.Ministar kulture je najavio da ćeMinistarstvo kulture pružiti dodatnu podrškumladim medijskim poslenicimakoji žive i rade u manjim sredinama.Kako je u Srbiji prisutan problemprezasićenog medijskog tržišta, nužnoje da principi koji definišu kvalitetnojavno informisanje i potreba za njimbudu ostvareni od lokalnog nivoa donacionalnih medija, i ne sme se dopustitida mediji budu prepušteni namilost i nemilost samo diktatu tržišta,Nebojša Bradićobjasnio je Bradić: „Ovo pitanje, kadaje reč o lokalnim medijima - posebnoje važno iz ugla decentralizacije i regionalizacije.Jer razvoj lokalnih zajednicanije moguć bez ostvarenja osnovneuloge medija – obezbeđenja kvalitetnogjavnog informisanja, a na šta sulokalne sredine obavezne. Za razlikuod ’šarenolikosti i nepostojanja jasnihkriterijuma, što otvara mogućnosti zazloupotrebe i favorizovanje pojedinihmedija mimo profesionalnih standarda’,kako je navedeno kada je reč opodeli sredstava medijima od stranelokalnih samouprava, Ministarstvokulture je, sa ciljem ostvarivanja pravagrađana na javno informisanje i razvojamedijskog pluralizma, a u skladu saZakonom o javnom informisanju i Zakonomo ratifikaciji Evropske poveljeo regionalnim ili manjinskim jezicima,formiralo jasne i precizne kriterijumena osnovu kojih se putem javnih konkursavrši sufinansiranje proizvodnjeprogramskih sadržaja javnih glasila uRepublici Srbiji, značajnih za ostvarivanjejavnog interesa. (…) Stalo namje da posebno oni mediji koji rade uodređenim lokalnim sredinama, imajućiu vidu njihov značaj za te sredine,dobiju adekvatnu podršku, stoga ćeovih dana Ministarstvo kulture raspisativeliki konkurs za medije koji će, presvega, biti namenjen kvalitetu javnoginformisanja i time predstavljati noviinstrument podrške i medijima u lokalu.Definisanjem kvaliteta programa iprojekata kao jednog od primarnih kriterijumaMinistarstvo kulture nastoji dadirektno utiče i na povećanje kvalitetasamog javnog informisanja. Kvalitetniprogrami i projekti lokalnih medija kojina dobar način približavaju dve oblastikoje su u nadležnosti Ministarstva kulture- kulturu i informisanje - takođe ćeimati prioritet u sufinansiranju putemkonkursa.“Ministar kulture je istakao i da lokalnesredine treba da finansiraju medije:„Definisanje i preciziranje kriterijumana osnovu kojih bi i lokalne sredinevršile raspodelu sredstava medijima,kao i definisanje preporuka kojima bise sugerisao model raspodele, a kojebismo sa ovog skupa uputili vlastimau lokalu – neophodni su, kako bismouniformnošću tih kriterijuma doprinelikako većoj profesionalizaciji i većemkvalitetu javnog informisanja, tako izaštiti i lokalnih medija i medijskih poslenikau njima od eventualnih zloupotrebai samovolje lokalnih moćnika.Ministarstvo kulture, sa ciljem podrškemedijima i medijskim poslenicima,u potpunosti podržava inicijativuza preporuku lokalnim samoupravama,kojom se sugerišu modeli raspodelesredstava na osnovu objektivnihkriterijuma“.Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnicaministra kulture zadužena zamedije, učesnike skupa je detaljnijeupoznala sa pitanjima koja se odnosena izveštaje o upotrebi sredstavadobijenih na konkursu i na upotrebujavnog novca.Ministar za državnu upravu i lokalnusamoupravu Milan Marković rekaoje da ne postoji zakonski jasno definisannačin za raspodelu novca lokalnimmedijima: „To ne čudi jer živimou decentralizovanom društvu. Kao višiorgani ne odlučujemo o tome kako lokalnasamouprava obavlja poslove zakoje je zadužena“.Vukašin Obradović, potpredsednikNezavisnog udruženja novinara Srbije,ocenio je da je pozicija lokalnih medijasvakim danom sve teža. On je istakaoda postoji obaveza lokalne samoupraveda izdvaja sredstva za finansiranjelokalnih medija, da se to u praksisprovodi na različite načine, a da se upojedinim gradovima i opštinama u tesvrhe uopšte ne izdvajaju budžetskasredstva. „Posledice takvog postupanjasu nelojalna konkurencija, težakekonomski položaj medija i pritisak nalokalne medije“, ukazao je Obradović.Prema njegovim rečima, cilj je dase naprave preporuke za lokane medije- kako i na koji način će se delitisredstva koja su namenjena lokalnimmedijima.„Svesni smo da ne postoji načinda se lokalne samouprave zakonskiobavežu da rade po preporuci do kojećemo doći zajedničkim radom“, rekaoje Obradović i dodao da bi lokalne zajednice,ipak, morale da imaju moralnuobavezu da podrže preporuke.Predsednik Upravnog odbora Lokalpresa Dejan Miladinović je istakaoda je stanje u lokalnim medijima krajnjekritično, kao i da pojedine lokalnesamouprave ne raspoređuju sredstva,jer ne znaju kako da ih podele.„Bitno je da uputimo poruku lokalnimsamoupravama kako da na legalan,zakonit način podele sredstvakoja su već namenjena lokalnim medijima“,istakao je Miladinović i dodaoda bi to do kraja godine predstavljaloneko rešenje za opstanak medija.B.M.Srbija, deset godina nakon promena: Sremska MitrovicaLicem prema EvropiGrad na Savi je dobio industrijsku zonu, svoj prvi atletski stadion, novi, potpuno rekonstruisangradski trg sa pešačkom zonom, moderan uslužni centar u Opštinskoj upravi, a odnedavnose upisao i na turističku mapu Evrope zahvaljujući arheološkom nalazištu Sirmijuma „Carskapalata“, u koju je Ministarstvo kulture uložilo 140 miliona dinaraNakon prvih demokratskih izbora,na konstitutivnoj sednici Skupštineopštine 11. oktobra 2000. godine, zaprvog čoveka sremskomitrovačke opštineizabran je Zoran Bošković (27),predsednik Opštinskog odbora Ligesocijaldemokrata Vojvodine. S obziromPešačka zona u Sremskoj Mitrovicina to da je u to vreme Bošković bio jedanod najmlađih predsednika opštineu Srbiji, on je građanima poručio da„mladost ne treba da zbunjuje, jer akosu mladi ljudi uspeli da sruše diktatorskirežim Slobodana Miloševića, moćiće da izgrade i novo društvo“.Investitori dolazeDanas, deset godina posle, rečiprvog demokratskog predsednika suse obistinile. Sremska Mitrovica jeuspela da reši brojne probleme: odkomunalnih, preko infrastrukturnih doprivrednih. Od većih investicija koje suurađene u poslednjoj deceniji svakakotreba pomenuti izgradnju više kilometarakanalizacione mreže u gradui selima opštine, zatim završetak delafekalnog kolektora u centru, rekonstrukcijukompletne ulice Kralja Petra,izgradnju dve moderne sportske hale unaseljima Martinci i Kuzmin, kao i novekružne raskrsnice na prometnim saobraćajnicama.Grad na Savi je dobio isvoj prvi atletski stadion, novi, potpunorekonstruisan gradski trg sa pešačkomzonom, moderan uslužni centar u Opštinskojupravi, a odnedavno se upisaoi na turističku mapu Evrope zahvaljujućiarheološkom nalazištu Sirmijuma„Carska palata“, u koju je Ministarstvokulture uložilo 140 miliona dinara. Strategijomrazvoja opštine obezbeđeno je50 hektara zemljišta koje je ponuđenoinvestitorima. Izgrađene su dve nove,kompletno komunalno opremljene industrijskezone, a prvi koji su SremskuMitrovicu prepoznali kao mestopogodno za biznis su austrijski „Meler“,zatim engleski „Metalfer“, domaći„Slavijamed“, austrijski „OMV“, kiparski„Mitsidis point“, slovenački „Merkator“i „Tuš“. Sve ovo, uz činjenicuda se Sremska Mitrovica nalazi u neposrednojblizini važnih saobraćajnica:u blizini je Koridor 10, reka Sava,međunarodna železnička pruga, a nasvega pedesetak kilometara aerodrom„Nikola Tesla“, investitorima pruža sveuslove za uspešan rad.Međutim, zastarela tehnologija, fabrikebez radnika, proizvodi koji nemajugde da se prodaju i ogroman dug,bile su osnovne karakteristike zatečenogstanja u sremskomitrovačkoj privredikada je pre deset godina vlast nalokalu preuzelo demokratski izabranorukovodstvo. Najveći grad u Sremu uto vreme bio je crna rupa na političkoj iprivrednoj karti Srbije i važio je za jakouporište socijalista.Budžet kao primerPromenama koje su se u poslednjihdeset godina dogodile u SremskojMitrovici zadovoljan je i gradonačelnikBranislav Nedimović.– Samo na primeru lokalnogbudžeta možemo da vidimo koliko sesituacija danas, u odnosu na raniji period,promenila nabolje. Naime, 2000.godine gradski budžet je iznosio oko120 miliona dinara, dok je danas ončak 12 puta veći. Prema svedočenjimaonih koji su tada preuzimali lokalnusamoupravu, u gradskoj kasi nije bilodovoljno novca ni da se izmire redovnitroškovi, a o investicijama niko nijeni razmišljao. Sada, deset godina kasnije,mnogo toga je uređeno i rešenona bolji način. Posebno je poslednjihnekoliko godina poboljšano stanje napodručju lokalne infrastrukture: gradilesu se škole, uređivali i pravili atarski ilokalni putevi u koje se nije ulagalo 20-30 godina. Ipak, mislim da nije izvršenasuštinska decentralizacija države,odnosno da su još uvek mnoge, za nasvažne stvari, centralizovane – kažeprvi čovek Sremske Mitrovice.Jedan od petooktobarskih lidera,nekadašnji potpredsednik SO, a danasmenadžer LDP-a Aleksandar Gavrilović,takođe, smatra da u Srbiji sada,Gradski park u Sremskoj MitroviciReč MitrovčanaPenzioner iz Sremske MitroviceMilovan Đokić nije nimalo oduševljenpromenama. Smatra da onenisu ništa dobro donele običnomčoveku, te da sada žive bolje samooni koji su i pre deset godina živelidobro.– Običan čovek jedva sastavljakraj sa krajem, a mladi, kada završeškolu, teško dolaze do posla – kažeĐokić.Njegovo mišljenje ne deli DraganaKovačić, trgovac iz Laćarka.Srbija, deset godinanakon promenaSerijal „Srbija, deset godina nakonpromena“ predstavlja sagledavanješta se promenilo u lokalnimsredinama tokom poslednjih desetgodina kada je u pitanju demokratizacijadruštva, ekonomija i lokalnauprava, kroz 17 istraživačkih tekstova.U serijalu će učestvovati 17redakcija: Vesti, Užice, Čačanskenovine, Čačak, Vranjske, Vranje,Polimlje, Prijepolje, Borske novine,Bor, Somborske novine, Sombor,deset godina nakon promena, vladapotpuno druga dimenzija življenja.– Danas je neuporedivo perspektivnijenego što je bilo onda, ali je,ipak, daleko od toga kako bi trebalo dabude, jer se nismo razvijali potrebnombrzinom u pravcu modernog društvakoje je ugodno za život svojih građana– kaže Gavrilović.Prema njegovim rečima, reformesu delom usporene jer se posle petog,nije desio šesti oktobar:– Drugi razlog zbog kojeg Srbijanije krenula napred potrebnom brzinomje ubistvo premijera Đinđića. Nakon12. marta 2003. Srbija je stala, anijedna vlast posle toga nije imala dovoljnokapaciteta da nastavi ono što jeĐinđić započeo.– Kada je – nastavlja sagovornik –reč o pozitivnim pomacima u odnosuna period od pre deset godina, oni senajviše ogledaju na polju ljudskih i političkihsloboda, kao i u činjenici da jesada mnogo jasnija evropska vizija zemlje.Srbija se uključila u civilizacijsketokove i postala deo modernog sveta.Međutim, dodaje Gavrilović, postojei neki segmenti koji su gori nego štosu bili pre deset godina.– To su, pre svega, politizacija ipartokratija društva. Naime, tokom 90-ih godina običan čovek je bio lišen politike,a danas je ona ušla u sve poredruštva. Takođe, veliki problem predstavljai korupcija koja je sada još višeprodubljena. I na kraju, problem kojije danas veći nego pre deset godinaje socijalno raslojavanje, nastalo kaoposledica činjenice da se u ovoj zemljine vodi politika socijalne pravde– kaže Aleksandar Gavrilović, menadžerLDP-a u Sremskoj Mitrovici.Sanja Mihajlović– Ljudi više ne žive toliko stisnutii u strahu da će im i najmanje ulaganjeu sopstveni život doći glave –ističe Kovačić.Mirjana Mirković, studentkinjamedicine iz Sremske Mitrovice,smatra da se mnogo toga iz korenapromenilo i dodaje:– Najvažnije je da više ne postojistrah od rata, te da su dobijanjem„belog šengena“ mladi dobili mogućnostda napokon vide svet.S.Z.Grad, Kruševac, Naše novine, Odžaci,Bečejski mozaik, Bečej, Rečnaroda, Požarevac, Takovske novine,Gornji Milanovac, Morava pres,Velika Plana, Lozničke novine, Loznica,Sremske novine, SremskaMitrovica, Kolubara, Valjevo i TVForum iz Prijepolja.Tekstove iz istraživačkog serijalamožete pronaći na sajtu www.localpress.org.rs.Projekat se realizujeuz finansijsku pomoć NED-a.