Razredi 6, 7, 8 i 9 - EU EDUCATION SWAp Project

KURIKULUM KOSOVARepublika e KosovësRepublika Kosova - Republic of KosovoQeveria –Vlada – GovernmentMinistria e Arsimit, e Shkencës dhe e TeknologjisëMinistarstvo Obrazovanja Nauke i TehnologijeMinistry of Education Science &TechnologyKURIKULUM KOSOVAOSNOVNI KURIKULUMZA SREDNJE NIŽE OBRAZOVANJENA KOSOVU(Razredi 6, 7, 8 i 9)Avgust, 2012.1

KURIKULUM KOSOVAMeđunarodni sistemklasifikacijeobrazovanja- MSKOMSKO 3MSKO 2Formalni nivoidouniverzitetskogobrazovanjana KosovuSrednje visokoobrazovanje(razredi X-XII)Srednje nižeobrazovanje(razredi VI-IX)Stepeni kurikulumaXII razredX-XI razredVIII-IX razredVI-VII razred6. stepen kurikuluma:Konsolidacija ispecijalizacija5. stepen kurikuluma:Osnovni opšti i stručnirazvoj4. stepen kurikuluma:Utvrđivanje i orijentacija3. stepen kurikuluma:Dalji razvoj i orijentacijaOsnovnikurikulumiOsnovni kurikulumza razrede X-XIIsrednjeg visokogobrazovanjaOsnovni kurikulumza razrede VI-IXsrednjeg nižegobrazovanjaMSKO 1MSKO 0Osnovnoobrazovanje(razredi I-V)Predškolskovaspitanje iOsnovnoobrazovanjerazred III-VOsnovnoobrazovanjerazred I-IIPredškolskipripremnirazredobrazovanje Uzrast 0-5godina2. stepen kurikuluma:Utvrđivanje i orijentacija1. stepen kurikuluma:Osnovno usvajanjePripremni stepenkurikuluma:Vaspitanje u ranomdetinjstvuOsnovni kurikulumza predškolskirazred i razrede I-V osnovnogobrazovanjaOsnovni kurikulumza predškolskovaspitanje iobrazovanjeSvaki osnovni kurikulum je usklađen sa opštim ciljevima douniverzitetskog obrazovanja isprovodi se u skladu sa osnovnim principima iz Okvira kurikuluma Kosova.Ciljevi douniverzitetskog obrazovanjaNa svakom formalnom nivou douniverzitetskog obrazovanja učenici treba da razviju znanja,veštine, stavove i vrednosti u skladu sa zahtevima demokratskog društva kroz:• kultivisanje ličnog i nacionalnog identiteta i državne i kulturne pripadnosti;• promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti;• razvoj lične odgovornosti, odgovornosti za druge, odgovornosti za društvo i životnu• sredinu;• obučavanje za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima• razvoj preduzetništva i korišćenje tehnologije;• obučavanje za doživotno učenje.6

Principi douniverzitetskog obrazovanjaKURIKULUM KOSOVASprovodljivost osnovnog kurikuluma obezbeđuje koherentnost i održivost svih formalnihnivoa douniverzitetskog obrazovanja, oslanjajući se na sledeće principe:Jednaka Sveobuhvatnost dece i mladih u kvalitetno obrazovanje.Razvoj kompetencija koje se ogledaju u ishodim a učenja, i koje svaki učenik treba darazvije progresivno i neprekidno tokom raznih perioda obrazovanja.Integrisani i koherentni podučavanje i učenje kojima se promoviše potpuno učenje, ukojem se ogledaju povezanost i međusobna zavisnost prirodnog i okruženja koje jestvorio čovek sa znanjem i informacijama koje poseduju učenici o njima.Autonomija i fleksibilnost na nivou škole u sprovođenju osnovnog kurikuluma iizbornog dela kurikuluma, koji se ogledaju u izradi godišnjih nastavnih programa i umetodologiji podučavanja i učenja.Odgovornost i polaganje računa koji se ogledaju u stvaranju kulture za formativnoocenjivanje – praćenje napretka u sprovođenju zahteva novog kurikuluma, putemsakupljanja i analize podataka, beleženja izazova i rešenja za bolji učinak u ispunjavanjuzahteva kurikuluma i poboljšanja kvaliteta obrazovanja.Zajednička pitanja dokumenata osnovnog kurikulumaSvi dokumenti osnovnog kurikuluma izrađeni su na osnovu jednog sistema od šest ključnihkompetencija, koje su u skladu sa ciljevima douniverzitetskog obrazovanja i sa sedam oblastikurikuluma. Šest ključnih kompetencija koje su prisutne u svakom dokumentu osnovnogkurikuluma su:• kompetencija za komunikaciju i izražavanje;• kompetencija za razmišljanje;• kompetencija za učenje;• kompetencija za život, rad i zaštitu okoline;• lična kompetencija;• građanska kompetencija.A sedam oblasti kurikuluma koje su prisutne u svim osnovnim kurikulumima su:• Jezici i komunikacija• Umetnosti• Matematika• Prirodne nauke• Društvo i okolina• Zdravlje i dobrobit• Život i rad7

KURIKULUM KOSOVAIshodi učenja po stepenima i ishodi učenja po oblastima omogućuje razlikovanjekompetencija i oblasti kurikuluma na svakom formalnom nivou obrazovanja i svakomstepenu kurikuluma (vidi odeljke II i III ovog dokumenta).Struktura osnovnog kurikuluma• Osnovni kurikulum u svom delokrugu sadrži sledeću strukturu:• delokrug i opšti opis formalnog nivoa odgovarajućeg sistema obrazovanja;• delokrug stepena kurikuluma za odgovarajući formalni nivo;• ishode učenja (GIU) za glavne stepene kurikuluma kojima se izražava obavezni nivopostizanja ključnih kompetencija na kraju svakog stepena kurikuluma;• kako se ishodi učenja za glavne stepene kurikuluma koriste u nastavnom procesu iprocesu ocenjivanja:• zahtevi za napredovanje tokom formalnih nivoa obrazovanja, uključujući minimalnezahteve za prelaz sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi,• kriterijumi i oblici ocenjivanja.• oblasti kurikuluma i njihov delokrug po glavnim stepenima kurikuluma;• ishode učenja za oblasti kurikuluma za svaki stepen kurikuluma;• kako se ovi ishodi učenja upotrebljavaju u nastavnom procesu i procesu ocenjivanja:• zahtevi za napredovanje u oblastima kurikuluma, uključujući minimalne zahteve zaprelaz sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi,• kriterijumi i oblici ocenjivanja,• nastavni program;• predmete u okviru oblasti kurikuluma i njihov delokrug;• uputstva (metodologije) za organizovanje nastave;• ocenjivanje učenika;• aspekte sprovođenja.8

KURIKULUM KOSOVAII. OSNOVNI KURIKULUM ZA SREDNJE NIŽE OBRAZOVANJERazredi 6 - 9Osnovni kurikulum za srednje niže obrazovanješta je osnovni kurikulum za srednje niže obrazovanjeStruktura kurikulumaKarakteristike srednjeg nižeg obrazovanja, razredi VI - IXKompetencije učenjaStepeni kurikulumaSprovođenje ishoda učenja za stepeneOblasti osnovnog kurikuluma1. Osnovni kurikulumOsnovni kurikulum za srednje niže obrazovanje je osnovni dokument kojim se regulišunastava, učenje, metodologija, ocenjivanje, itd., na drugom nivou obrazovanja na Kosovu.Ovaj dokument, čije odredbe izrađuje MONT, je obavezan za sve obrazovne ustanove naKosovu. Osnovni kurikulum je izrađen na osnovu Okvira kurikuluma Kosova.Ovaj dokument služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajedniciuopšte.Struktura osnovnog kurikulumaU osnovnom kurikulumu se detaljno opisuju:- Srednje niže obrazovanje- kompetencije učenja za ovaj nivo- stepeni kurikuluma- ishodi učenja po stepenima kurikuluma- opis oblasti kurikuluma- nastavni program- izborna nastava- uputstva (metodologije) za organizovanje nastave- ocenjivanje učenika- ostali aspekti koji se odnose na sprovođenje.Osnovni kurikulum pokriva sedam oblasti kurikuluma, koje određuje centralni nadležni organza obrazovanje (MONT) i koji su obavezni za sve škole na Kosovu (državne i privatne).9

KURIKULUM KOSOVA2. Srednje niže obrazovanje (razredi 6 - 9)Srednje niže obrazovanje učenicima pruža nove izazove za njihov kognitivni, fizički, lični,socijalni i moralni razvoj. Njihovu prirodnu znatiželju treba dalje podsticati kako bi obezbedilida znanja, veštine, vrednosti i stavovi koji one usvajaju na ovom nivou predstavljaju održivuosnovu za više nivoe obrazovanja.Glavni cilj ovog nivoa je da učenike pripremi za dalje školovanje i orijentaciju u karijeri uzpomoć mentora/stručnih savetnika. Pored toga, ovaj nivo učenicima pomaže da razviju svojalična interesovanja i na što prikladniji način definišu svoja očekivanja od budućnosti.Na ovom nivou kurikulum se obogaćuje tako što učenike izlaže jednom širem spektruiskustava učenja (npr. kombinacija konceptualnih i praktičnih pristupa; apstraktnorazmišljanje i kontekstualizovani postupci, kontakt sa konkretnom i virtualnom stvarnošću),kako bi im se pomoglo da identifikuju svoje preferencije i oblasti interesovanja.3. Kompetencije učenjaKompetencije se ogledaju u ishodima učenja, koji su uopšteni i podrazumevaju ono štoučenici treba da postignu na progresivan i neprekidan način do kraja obaveznogobrazovanja. Kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan sistem primenjivih iprenosivih znanja, veština i stavova, koje će učenicima pomoći da se suoče sa izazovimadigitalne epohe tržišne ekonomije, koja se zasniva na znanju, u svetu međusobno zavisnihodnosa.Kompetencije predviđene Okvirom kurikuluma Kosova proizilaze iz opštih ciljevadouniverzitetskog obrazovanja i određuju glavne ishode učenja, koje učenici treba dapostignu na progresivan i neprekidan način tokom douniverzitetskog obrazovanja.Glavne kompetencije predviđene za sistem douniverzitetskog obrazovanja na Kosovu su:1. kompetencije za komunikaciju i izražavanje;2. kompetencije za razmišljanje;3. kompetencije za učenje;4. kompetencije za život, rad i zaštitu okoline5. lične kompetencije;6. građanske kompetencijeKompetencije za komunikacije i izražavanje, kompetencije za razmišljanje i ompetencije zaučenje su instrumentalne prirode: one čine osnovu za ostale kompetencije, koje su višepovezane sa okolnostima i određenim sadržajem, kao što su kompetencije neophodne zalični, javni i profesionalni život.Kompetencije za komunikaciju i izražavanje (“efektivni komunikator”)Kako bi se deca i mladi razvili u ličnosti, kako bi učili i aktivno učestvovali u društvu,potrebno im je shvatanje poruka koje im se šalju i pravilno izražavanje jezikom, simbolima,10

KURIKULUM KOSOVAznacima, kodovima i umetničkim oblicima. Učenici se za postizanje efikasne komunikacije,podstiču da na nezavisan, kritičan i kreativan način iskoriste sredstva i mogućnostikomunikacije i izražavanja.Kompetencije za razmišljanje („Kreativni mislilac”)Pored kompetencije za identifikovanje i pristupanje informacijama/izvoru znanja, učenicimoraju razviti i kapacitet za pristupanje znanju na kritičan, kreativan i interaktivannačin.Kompetencija za doživotno učenje („Uspešan učenik“)Škola se za „uspeh učenika“ stalno angažuje u očuvanju prirodne radoznalosti dece i mladih,kao i zainteresovanosti za učenje i razvoj kompetencije za učenje. Pored toga, škola treba dase upozna sa efikasnim stilovima i strategijama učenja.Kompetencija za život, rad i zaštitu okoline („Produktivni doprinosilac”)Škole su dužne da pripreme učenike da rade samostalno, i da shvate njihovu ulogu u zaštitisredine.Lične kompetencije (“Zdrav pojedinac”)Škole pripremaju učenike da se na efikasan i konstruktivan način uključe u porodični,društveni i poslovni život. U ovom kontekstu, učenici su podržani kako bi se informisali o sebii kako bi postigli samopouzdanje, ali istovremeno i bili otvoreni i imali poverenja u druge.Građanske kompetencije (“Odgovoran građanin”)Učenje o tome kako živeti zajedno smatra se glavnim izazovom današnjice i sutrašnjice. Ovakompetencija obezbeđuje da učenici budu u stanju da se ponašaju kao odgovorni građani,uzimajući u obzir uži i širi kontekst.4. Stepeni kurikulumaOsnovnim kurikulumom se definiše koncept stepena kurikuluma na osnovu zajedničkihkarakteristika koje se odnose na socijalno-emocionalni razvoj deteta. Stepeni kurikulumaimaju zajedničke.• ključne kompetencije koje treba postići;• zahteve za napredovanje;• mehanizme za organizovanje iskustava učenja; i• kriterijume za ocenjivanje.11

KURIKULUM KOSOVA4.1. Stepeni kurikuluma za srednje niže obrazovanjeOkvirom kurikuluma definišu se stepeni kurikuluma kao vremenski periodi od 1-3 godine, kojise odlikuju jednim brojem zajedničkih karakteristika psiho-socijalnog razvoja učenika.Stepeni kurikuluma predstavljaju referentnu tačku za razvoj učenika, organizovanjenastavnih aktivnosti, pristup i kriterijume za ocenjivanje u pravcu postizanja ključnihkompetencija u skladu sa OKK-om. Osnovni kurikulum za drugi nivo sastoji se iz dvastepena, a to su treći stepen (6. i 7. razred) i četvrti stepen (8. i 9. razred).Treći stepen kurikuluma – Dalji razvoj i orijentacijaOvaj stepen obuhvata VI i VII razred. Cilj ovog stepena je produbljivanje znanja u raznimoblastima kurikuluma, kako bi se obezbedila početna osnova za akademsku i orijentaciju ukarijeri. Učenici se suočavaju sa izazovima kao što su:• razvoj apstraktnog i kompleksnog razmišljanja (npr. visoke intelektualne sposobnosti),koji je neophodan za spoznaju sveta i sebe samog i za rešavanje problema;• negovanje interesovanja za dublje upoznavanje sebe samog, drugih i prirodne idruštvene sredine;• razvoj veština za samo-ocenjivanje;• razvoj veština za efikasnu komunikaciju, uključujući i matematičke i naučne kodove;• proširenje mogućnosti za verbalnu i pismenu komunikaciju na njihovom maternjemjeziku, na engleskom jeziku i na drugom stranom jeziku /jednom od zvaničnih jezika;• razvoj odgovornosti za aktivno učestvovanje u društvenom životu i u zaštiti sredine.Četvrti stepen kurikuluma – Utvrđivanje i orijentacijaObuhvata VIII i IČ razred. Cilj ovog stepena je da orijentiše učenike kako bi uzeli u obzirrazne mogućnosti za karijeru. Oni se suočavaju sa izazovima koji se odnose na:• iskorišćavanje izvora informacija i kritičkim pristupom raznim podacima;• razvoj interesovanja za javni život kroz učestvovanje u raznim van-školskimaktivnostima;• suočavanje sa raznim pitanjima koja su povezana sa temama iz svakodnevnogživota, što će im omogućiti da konsoliduju svoja znanja i dalje razviju veštine istavove;• upoznavanje sa raznim mogućnostima za studije i orijentaciju u karijeri;• praktičnu pripremu i orijentacione aktivnosti koje učenicima omogućuju da razjasnesvoje aspiracije;• utvrđivanje veština za samo-ocenjivanje;• utvrđivanje kompetencija za samostalan pojedinačni rad i rad u ekipi.12

KURIKULUM KOSOVADo kraja Stepena 3 kurikuluma (6. i 7. razred), očekuje se da će učenici savladati sledećekompetencije dostignuća:Br.NivoPOSTIGNUĆAGlavni ishodi učenja za stepen 3 i učenikaključne kompetencije 1 2 3 4 5 PopravnapodrškaI Kompetencija za komunikaciju iizražavanje–efektivni komunikator1. Čita tečno sa odgovarajućomintonacijom jedan narativni, opisujući,naučni i publicistički tekst, i njega,prema potrebi, komentariše usmenoili pismeno.2. Aktivno sluša prezentaciju ikomentare drugih u vezi predstavljeneteme iz određene oblasti, i postavljapitanja, daje komentare, objašnjenja ipreporuke.3. Izdvaja glavnu poruku koju je pročitaoili čuo iz nekog izvora, knjige, novine,časopisa, interneta, radija, televizije,itd., i koristi je kao glavnu referentnutačku tokom pismenog rada ilizadatka.4. Usmeno ili pismeno, i pomoću drugihoblika komunikacije, izražava svojemišljenje o određenoj temi iliumetničkoj prezentaciji.5. Piše tekst do 500 reči, prema datomzadatku, kao što su: pismo, zahtev,esej itd., poštujući pravilaorganizacije/strukturisanja pisanja ijezičkog standarda.6. Pismeno ili usmeno, jasno i preciznoobjašnjava značenje novih pojmova(reči, koncepata) koristeći adekvatan itačan jezik i rečnik.7. Koristi softverske programe zaispravnu komunikaciju na daljini, krozodređene oblike komunikacije zasvoje potrebe ili školske zadatke.8. Ispravno izražava svoje mišljenje ilizahtev, na stranom jeziku, pismeno iliusmeno, o jednoj određenoj ipretpostavljenoj situaciji u slučajupotrebe (za uslugu, pomoć,informaciju, orijentaciju, itd.)II Kompetencija za razmišljanje –Kreativan mislilac1 Podnosi argumente za saglasnost iliprotivljenje stava i mišljenja jedneVrste podrške za učenikeNačiniPodrškazatalentovaneNačini14

KURIKULUM KOSOVAposledice od pušenja, konzumiranjaalkohola, droge i drugih supstancištetne po zdravlju I dobrobitipojedinca.9. Opisuje fizičke, psihičke iemocionalne promene u fazipuberteta dajući činjenice o njihovomuticaju na način i stil života.10Učestvuje ili vodi jednu radnu grupukoja sarađuje sa predstavnicimazajednice kako bi pomogli vršnjacimaili drugim članovima zajednice kojiimaju zdravstvene, socijalne,ekonomske itd., probleme, i nakontoga daje pismeni ili usmeni izveštaj oličnim iskustvima.VI Građanska kompetencija –Odgovoran građanin1. Primenjuje i poštuje pravila ponašanjau razredu, školi itd., i zauzima aktivanodnos prema onima koji ihizbegavaju, objašnjavajući imposledice za njega i njegovu grupu.2. Daje mišljenje o promeni pravila kojaželi da izmeni u školi i van nje, iopravdava potrebu i prioritete/koristikoje donosi ta izmena.3. Reaguje na nedolična ponašanjaunutar i van škole, koja utiču nameđuljudske odnose, analizira uzrokenjihovog ispoljavanja i predlaženačine za njihovo poboljšanje.4. Pokazuje razumevanje i saosećanjeprema osobama kojima se prekršiloneko pravo, ilustrujući kroz primere izsvakodnevnog života, medija,istorijskih podataka, likova izpročitanih romana ili odgledanihfilmova kako se to ne bi ponovilo.5. Kroz različite oblike izražavanjaobjašnjava neophodnost poštovanja iprimene pravila i zakona radi zdravihodnosa u različitim društvenimzajednicama ili interesnim grupama.6. Pokazuje veliko samopouzdanje udonošenju odluka za preduzetepostupke, bez ugrožavanja interesadrugih, koje doprinose kvalitetuaktivnosti društvene grupe ilizajednice.7. Identifikuje pristrasnost koja moždapostoji u školi i okolini i predlažekonkretne mere za borbu protiv njih.8. Učestvuje u aktivnostima koje.18

KURIKULUM KOSOVApromovišu toleranciju i kulturnu,etničku, vernu, polnu i drugeraznovrsnosti u školi ili zajednici, ukojima su uključeni vršnjaci svihnapomenutih pripadnosti koji žive utoj okolini ili široj zajednici.Prilikom primenjivanja ishoda učenja po stepenima kurikuluma, nastavnik treba da podeli svaki ishodučenja na pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno prati postignuće svakog učenika za određeniishod učenja. Zatim, u zavisnosti od nivoa postignuća za svaki ishod učenja, nastavnik planiradodatne aktivnosti za učenike koji zaostaju u postizanju određenog ishoda učenja i planira dodatneaktivnosti za učenike koji su postigli sve nivo postignuća za određeni ishod učenja. Primer: vidi podeluishoda učenja u dole prikazanoj tabeli:BrIshodi učenjaza 1. stepenkurikuluma iključnekompetencijeNivo DOSTIGNUĆA učenika1 2 3 4 5 PopravnapodrškaVrste podrške za učenikeNačiniPodrška zatalentovaneNačiniIKompetencija zakomunikacijui izražavanje–efektivnikomunikator1.Čita naglastekst odnajmanjepola strane,koji ranijenije pročitao,u kojem segovori o temikoja jeprikladna zaučenikovuzrast.Učenik Učenik Učenik Učenik Učenik Nastavnikodlučuje otome kakoće pružitipodrškuučeniku iu kojojaktivnostiKojećemetodeprimeniti,uzevšiuobziručenikov stilučenjaNastavnikodlučuje otomekakoćepružitipodrškuučeniku i ukojojaktivnostiKojećemetodeprimeniti,uzevši uobziručenikovstilučenjaNakon svakog stepena treba podeliti stepen postignuća prvog ishoda učenja za prvukompetenciju, kao primer za sprovođenje ostalih ishoda učenja (3,4).Stepen 4 - Utvrđivanje i orijentacija (8. i 9. razred)Cilj ovog stepena je da učenike orijentiše da razmotre razne mogućnosti za dalje školovanje ikarijeru. Oni se izlažu izazovima kao što su:• iskorišćavanju izvora informacija i primeni kritičkog pristupa prema raznim podacima;• razvoj interesovanja za javni život kroz neposredno učestvovanje u raznim vanškolskimaktivnostima;19

KURIKULUM KOSOVA• suočavanje sa raznim pitanjima koja su povezana sa temama iz svakodnevnogživota, kroz projekte koji će im omogućiti da konsoliduju svoja znanja i dalje razvijuveštine i stavove;• upoznavanje sa raznim mogućnostima za studije i orijentaciju u karijeri;• praktičnu pripremu i orijentacione aktivnosti koje učenicima omogućuju da razjasnesvoje aspiracije;• utvrđivanje veština za samo-ocenjivanje;• utvrđivanje kompetencija za samostalan pojedinačni rad i rad u ekipi.Do kraja Stepena 4 kurikuluma (8. i 9. razred), očekuje se će učenici savladati sledećekompetencije:Br.Ishodi učenja za Stepen 4 i ključnekompetencijeI Kompetencija za komunikaciju iizražavanje-efektivan komunikator1. Tačno prenosi prikupljene informacije okonkretnoj temi, u tekstualnom,numeričkom, usmeno, elektronskom ilibilo kojem drugom obliku izražavanja.2. Opisuje jedan događaj, dat kaozadatak, koji je ranije pročitao ili čuo, uusmenom, vizuelnom ili pisanom obliku,zadržavajući svoj logični tok.3. Diskusija o određenoj temi namaternjem, engleskom ili drugomstranom jeziku u različitim predmetima,poštujući pravila efektivnog učešća zarazmenu informacija i ideja.4. Piše tekst do petsto reči, nastavljajućiusmenu ispovest ili prethodno pročitanitekst na osnovu svoje mašte.5. Predstavlja drugima projekat za datutemu, koju je pripremio sam ili usaradnji sa grupom, kombinujući oblikeusmene, elektronske komunikacije ipraktičnog postupka.6. Analizira sadržaj i značaj novih pojmova(koncepata) koristeći odgovarajući itačni rečnik, i njih čini delom nastavnogportfolija.7. Identifikuje različite izvore informacija oobrazovanju, profesionalnoj orijentaciji,pravi pojedinačni plan za razvoj karijereu oblasti komunikacija (novinar, itd.,)8. Inicira društvene razgovore sa svojimvršnjacima i odraslima o temama odobrazovnog/društvenog interesa,NivoDOSTIGNUĆAučenika1 2 3 4 5 PopravnapodrškaVrste podrške za učenikeNačiniPodrškazatalentovane učenikeNačini20

KURIKULUM KOSOVApostavljajući pitanja o temi,odgovarajući i pružajući ključneinformacije.II. Kompetencija za razmišljanje –Kreativan mislilac1. Predstavlja, usmeno ili pismeno,grafički, simbolima, posebne argumentekako bi ojačao svoje mišljenje ili stav oproblemu iz određene oblasti.2. Bira informacije iz različitih izvora oodređenoj temi, klasifikuje ih premaodređenom kriterijumu i koristi ih udonošenju odluke ili rešavanju nekogproblema/zadatka.3. Analizira jedan umetnički ili neumetničkirad (npr. novinski artikal, slikuitd.,) pronalazeći analogiju i razlike usličnim radovima različitih autora.4. Razrađuje svoju ideju u pisanomprojektu o određenom pitanjupredlažući glavne aktivnosti, definišeglavni cilj, rokove, mesto, lica,materijale i opremu potrebnu zaobavljanje tih aktivnosti i predviđamoguće prepreke tokom realizacije.5. Opravdava preduzimanje konkretnihkoraka, koji su doveli do završetkazadatka/aktivnosti, rešenja nekogproblema ili nekog rada u razredu/školiili nekom drugom mestu.6. Demonstrira rešavanje nekog problema(matematičkog, jezičkog, itd.,) naosnovu tekstualnih ili tekstualnonumeričkih,eksperimentalnih podatakazadatka koji se obavlja u razredu/školiili van nje, opravdavajući usmenosprovođenje odgovarajućeg postupkaza postizanje rezultata.7. Tumači svojim rečima, pismeno iliusmeno jedno određeno pravilo,koncept ili proces ilustrujući gakonkretnim primerima iz situacijasvakodnevnog života.8. Identifikuje upoređivanjem razlike isličnosti između zakona i fenomena kojise javljaju u prirodi sa onima u društvu,ukazujući na uzročno-posledičnu vezuizmeđu tih pojava.III Kompetencije za učenje – uspešanučenik1. Beleži u pisanom, grafičkom,informatičkom obliku informacije ilipodatke o određenoj temi, izdvajajući,pomoću raznih tehnika, važne i manjevažne delove za datu temu/zadatak.21

KURIKULUM KOSOVA2. Na efikasan način koristi rečnike,enciklopedije, informativne tehnologijeili druge izvore u razvoju jedne ideje iliprojekta unutar razreda/škole ili van nje.3. Zapisuje na kartama ili pomoću drugihposebnih tehnika, ITK-a itd., podatke iličinjenice o jednoj određenoj temi,svrstavajući ih po vrsti, izvoru i njihovojobrazovnoj važnosti.4. Postavlja sebi pitanja o temama kojeobrađuje i organizuje misli kako bipronašao odgovor na temu ili određeniproblem, zapisujući napredak ili zastojedok ne pronađe konačno rešenje.5. Predstavlja/skicira svoje ideje o toku inačinu razvoja jedne aktivnosti,objašnjavajući i predstavljajući preddrugima argumente nakon toga.6. Prati na nezavisan način uputstva iliskice date u knjizi, skici, planu, partituri,scenariju, koreografiji, itd., ili nekomdrugom izvoru, kako bi izvršio radnju,aktivnost ili zadatak koji se od njega/njezahteva.7. Efektivan koristi različite tehnike tokomproučavanja zadate teme, ističućipodatke koje razume od onih novih,nepoznatih podataka, kao i podatke kojiza njega ostaju nejasni.8. Primenjuje elemente ličnog portfolijaradi identifikacije svojih prednosti, kojekoristi za orijentaciju u budućoj profesijikao i za samo-procenu napretka, bilo zapoboljšanje ili stagnaciju u različitimnastavnim oblastima.IV Kompetencija za život, rad i sredinu– produktivan doprinosilac1. Ceni važnost individualnog i grupnograda za razvoj zajednice, predstavljajućiu različitim oblicima izražavanjakonkretne primere iz svakodnevnogživota.2. Preduzima različite aktivnosti (izložbe,performanse, instalacije, kampanje,mirne proteste, mitinge, zastupanja,itd.,) na osnovu projekta izrađenog sačlanovima grupe, radi rešavanja jednogproblema bitnog za društvo, školu ilizajednicu.3. Analizira posledice oštećenja okoline poljudski život i biodiverzitet, predstavlja upismenom obliku ili bilo kojem drugomobliku izražavanja svoje mišljenje i stavu vezi ovog pitanja, i organizujeaktivnosti za zaštitu okoline.22

KURIKULUM KOSOVA4. Koristi kompjuterske programe zaobradu podataka i prezentacijucrteža/dijagrama potrebnih za pripremupojedinačnih materijala i raznih školskihpublikacija.5. Razvija plan za lične, porodične iškolske mesečne troškove i štednju, iopravdava značaj usvajanja navikeplaniranja.6. Koristi razne informativne materijale iizvore u školi i svakodnevnom životukao pomoć u poboljšanju učenja i zaorijentaciju u karijeri.7. Predlaže kriterijume za nepristrasnuocenu jedne sportske, naučne,tehnološke, umetničke itd., aktivnostikao član žirija na nivou razreda, škole ilicivilnog društva.8. Istražuje potrebe škole ili zajednice,(koristeći slike, video projekte i podatkesa terena) i na osnovu toga organizujedobrovoljne i humanitarne akcije zaispunjavanje ili poboljšanje tih potreba.V Lične kompetencije – zdravpojedinac1. Procenjuje sadržaj i hranljivu vrednostvrsta hrane koje čovek konzumira,kategorišući ih na osnovu potrebapojedinca, u raznim situacijama kao štosu godišnja doba, bolesti, itd.,2. Tokom diskusije u razredu, školi iporodici argumentuje potrebu zapoštovanjem režima zdrave ishrane idnevne, nedeljne ili mesečne rekreacijeprema uputstvima lekara.3. Procenjuje potrebu za dobrim higijenskimuslovima za pripremu i konzumiranjehrane i pića i objašnjava okolnostimogućeg trovanja od hrane i nečistoće.4. Izvodi sportske i fizičke aktivnosti satakmičarskim karakterom pokušavajućida dostigne odgovarajuće standarde,zalaganjem i primernim ponašanjem, alii da kontroliše svoje emocije tokommanifestacije rezultata.5. Analizira uzroke jedne konfliktne iliemocionalne reakcije učenik-učenik ipredlaže alternative za pravilno rešenjebez posledica, deleći iskustva, mišljenjei osećanja sa članovima grupe.6. Razlikuje atribute dobrog ponašanja odonih ponižavajućih tokom rada u grupiili u emocionalnim situacijama ipredlaže mere za njihovosprečavanje/prevazilaženje.23

KURIKULUM KOSOVA7. Objašnjava vršnjacima, pomoću raznihsredstava i oblika komunikacije,važnost identifikacije nadležnih lica islužbi, pojedinačno, potrebnih usituacijama koje se smatrajupotencijalno opasnim za fizičko ipsihičko zdravlje.8. Objašnjava mogućnosti, opasnosti iposledice infekcije od seksualnoprenosivih bolesti i objašnjava načine isredstva za njihovo sprečavanjekoristeći razne načine prezentacije(govorna, pismena, grafička, plakati,pamfleti, pozorišne predstave,umetnička izvođenja, itd.)9. Reaguje na asocijalna ponašanjavršnjaka, identifikujući uzroke nastankai moguće posledice negativnih pojava inavika (npr. duvan, alkohol, droge, itd.)po zdravlje i dobrobit pojedinaca.VI Građanska kompetencija –odgovoran građanin1. Sprovodi prava i obaveze građanstva usvakodnevnim konkretnim životnimsituacijama, bilo u razredu, školi ilinekom drugom mestu (tokom razgovorapoštuje mišljenje drugih, itd.).2. Kroz različite oblike izražavanja reagujena osobe koje na neki način krše,ugrožavaju ili uskraćuju prava drugih,ilustrujući primerima raznih istaknutihistorijskih ličnosti, likova iz književnihdela i filmova, i obrazlaže posledice tihradnji po pojedinca, grupu ili zajednicu.3. Izražava solidarnost prema ljudima unevolji ili opasnosti, preduzimajućikonkretne postupke/radnje za pružanjepomoći po potrebi.4. Učestvuje u pripremi i organizacijiglasanja u razredu ili školi za nekuodređenu aktivnost, primenjujući pravilai nakon toga pismeno izveštava o tokucelog procesa.5. Oprezno reaguje na loša ponašanjakoja se dešavaju u razredu, unutar i vanškole, promoviše primerno vladanje,ističući njihove uzroke i posledice popojedinca i ostale.6. Identifikuje pristrasnost ili loše pojave urazredu, školi ili zajednici, zauzima stavprema njima i predlaže konkretne akcijeza borbu protiv njih.7. Priprema aktivnost u saradnji sadrugima, koristeći toleranciju zapromovisanje kulturne, verske, polne,24

KURIKULUM KOSOVAsocijalne i ostalih različitosti u školi ilizajednici.8. Kroz različite oblike izražavanje opisujepostupke i odgovorne institucije zaizradu i izmenu zakona, I obrazlaženeophodnost njihove primene usvakodnevnom životu.9 Bez oklevanja iznosi prošlost porodice,socijalnog okruženja ili ličnosti i glavnedogađaje njegovog naroda, kao biuporedio prošlost i sadašnjost radidonošenja zaključka za budućnost.Prilikom primenjivanja ishoda učenja po stepenima kurikuluma, nastavnik u predvodničkimškolama treba da podeli svaki ishod učenja na pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačnoprati postignuće svakog učenika za određeni ishod učenja. Zatim, u zavisnosti od nivoapostignuća za svaki ishod učenja, nastavnik planira dodatne aktivnosti za učenike kojizaostaju u postizanju određenog ishoda učenja.25

KURIKULUM KOSOVA26

KURIKULUM KOSOVAIII. OBLASTI KURIKULUMA U OKVIRU SREDNJEG NIŽEGOBRAZOVANJAJezici i komunikacijaUmetnostiMatematikaPrirodne naukeDruštvo i sredinaZdravlje i dobrobitŽivot i rad1. Oblasti kurikulumaKurikulum Kosova je organizovan u sedam oblasti, definisanih kao oblasti kurikuluma.Oblasti kurikuluma čine osnovu za razvoj ključnih kompetencija predviđenih dokumentomOkvira kurikuluma koje se primenjuju od ranog detinjstva do srednjeg visokog obrazovanja.One važe kako za opšte srednje obrazovanje tako i za stručno obrazovanje. Veze međuoblastima, predmetima i modulima kurikuluma treba da budu u funkciji razvoja ključnihkompetencija.Oblasti kurikuluma čine osnovu za organizovanje vaspitno-obrazovnog procesa u školi naodgovarajućim nivoima i stepenima kurikuluma. Oblasti kurikuluma su sledeće:1. Jezici i komunikacija2. Umetnosti3. Matematika4. Prirodne nauke5. Društvo i sredina6. Zdravlje i dobrobit7. Život i radZa svaku oblast kurikuluma utvrđeni su ishodi učenja koji omogućuju postizanje ključnihkompetencija.Oblasti kurikuluma obuhvataju jednu ili više predmeta ili nastavnih modula. Predmeti i modulise zasnivaju na nastavnim ciljevima i ishodima određenim za odgovarajuću oblastkurikuluma. Jedan broj predmeta jedne određene oblasti kurikuluma mogu se predstaviti kaointegrisani na raznim stepenima kurikuluma.27

KURIKULUM KOSOVAOBLAST KURIKULUMA - JEZICI I KOMUNIKACIJAUvodObrazloženje i opisKoncepti i opisPristup zasnovan na kompetencijamaIshodi učenja za oblast kurikulumaMeđukurikularni pristupDodela vremena (plan časova – opis)Metodološka uputstvaUputstva za ocenjivanjeNastavni materijali i izvori1. UvodNa osnovu Okvira kurikuluma oblast jezici i komunikacija obuhvata sledeće predmete:maternji jezik, prvi strani jezik (engleski jezik), jezik sredine i ostali strani jezici.Ova oblast učenicima omogućuje da razviju i neguju upotrebu jezika kao sredstvakomunikacije u školi, u svakodnevnom životu, u profesionalnom životu i u javnom životu.Kroz ovu oblast kurikuluma učenici treba da savladaju sve kompetencije određene Okviromkurikuluma.Glavni cilj Osnovnog kurikuluma za oblast Jezici i komunikacija je da se učenicima omogućida razviju osnovne sposobnosti u predmetima koji su obuhvaćeni u ovoj oblasti. Na ovajnačin se učenicima omogućuje da na svakom stepenu ili nivou primenjuju veštinekomunikacije, oslanjajući se na razvoj jezičkih veština: slušanje, govor, čitanje i pisanje.Stoga oblast Jezici i komunikacija učenicima omogućuje da komunikaciju realizuju kroz:slušanje, govor, čitanje i pisanje, koji su međusobno zavisni i razvijaju se u zavisnosti jednaod druge.Ciljevi oblasti Jezici i komunikacija su sledeći:- razvoj veština za komunikaciju,- razumevanje kroz slušanje,- govor u funkciji davanja i dobijanja informacija,- čitanje i razumevanje čitanja,- razumevanje pisanih tekstova,- pisanje književnih i neknjiževnih tekstova,- razlikovanje književnih od neknjiževnih tekstova,- analiza i tumačenje književnih o neknjiževnih tekstova,- poznavanje jezičkog sistema: fonetika, morfologija, sintaksa, leksika;- razvoj sposobnosti za pismeno i usmeno reagovanje u raznim situacijama28

KURIKULUM KOSOVA- razvoj veština izražavanja kroz razna auditivna, audio-vizuelna i informativnasredstva;- razvoj veština komunikacije korišćenjem ITK-a;- opšti jezički, književni, kulturni i životni razvoj.2. Obrazloženje i opisOblast Jezici i komunikacija omogućuje učenicima sa uče predmete u okviru odgovarajućeoblasti. Osnovnim kurikulumom za drugi nivo određuju se kompetencije i način na koji ihtreba svladati, u vidu glavnih ishoda učenja za oblast po glavnim stepenima kurikuluma.Osnovni kurikulum sadrži cilj, opšte ishode učenja, glavne ishode učenja, metodološkauputstva za podučavanje i učenje i kriterijume za ocenjivanje za svaku oblast i svaki stepenkurikuluma. Pored toga, kurikulum sadrži jasan pregled znanja, veština, stavova i vrednostikoje učenici treba da razviju, savladaju i postignu na svakom stepenu i nivou.Ovaj kurikulum je posvećen učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici, a školamaomogućuje da ispune pojedinačne potrebe učenika. kurikulum pruža jednake mogućnosti zasve učenike i garantuje sveobuhvatnost i mogućnosti za uspeh, bez obzira na poteškoćekoje učenici mogu imati. On učenicima omogućuje razvoj dubljeg razumevanja njihovih ulogai odgovornosti kao građana; pomaže učenicima da se izbore sa raznim moralnim i socijalnimpitanjima i okolnostima sa kojima se mogu suočiti u svom životu.Struktura Osnovnog kurikuluma se zasniva na načelima koja su navedena u Okvirukurikuluma (glavni stepeni i nivoi). U osnovnom kurikulumu je opisano šta učenici treba danauče u predmetima koje sadrži oblast Jezici i komunikacija za glavne stepene 1-6.3. KonceptiNa osnovu koncepata predmeta Jezici i komunikacija, izrađeni su IU za oblast ‘Jezici ikomunikacija, i to su:• Književni i neknjiževni tekstovi• Figurativni i nefigurativni jezik;• Scenski, pozorišni, dramski komadi, itd.• Kritika, teorija, istorija• Jezički sistem (gramatika, leksika, fonetika, sintaksa, pravopis)4. Pristup zasnovan na kompetencijamaOblast Jezici i komunikacija, kroz predmete koje pokriva treba da omogući savladavanje šestključnih kompetencija: efektivni komunikator, kreativni mislilac, uspešan učenik, produktivandoprinosilac, zdrav pojedinac, odgovoran građanin, koje su navede u kurikulumu i kojeučenici treba da savladaju kroz glavne ishode učenja. Njih treba savladati kroz glavnestepene kurikuluma, tokom celokupnog nastavnog procesa i tokom izbora i organizovanjaiskustava učenja.29

KURIKULUM KOSOVAKompetencije se integrišu na uravnotežen način, tako što obuhvataju znanja, veštine,stavove i vrednosti. Kroz kompetencije koje su predviđene kurikulumom, za oblast Jezici ikomunikacija učenici treba da:- komuniciraju i izražavaju se kroz jezike, simbole, znake i kodove;- govore, slušaju, čitaju i pišu i izražavaju se na maternjem jeziku i na (najmanje)jednom stranom jeziku;- da se angažuju i doprinesu poštenom i produktivnom dijalogu;- daju i uzimaju povratne informacije na konstruktivan i kreativan način;- poštuju opšta pravila komunikacije, interakcije i da istovremeno budu kreativni;- manifestuju kulturna, jezička, književna i životna znanja u privatnom i javnom životu;- koriste ITK i medije na efikasan i odgovoran način, kao bitna sredstva informisanja,učenja, komunikacije i interakcije.5. Ishodi učenja za oblastIzrada ishoda učenja temelji se na osnovnim konceptima ove oblasti. IU za oblast Jezici ikomunikacija sadrže zahteve koje učenik treba da ispuni na kraju svakog stepena.Struktura IU sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se redovno razvijaju i produbljujupo stepenima, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi ishodi omogućujupostizanje šest kompetencija predviđenih Okvirom kurikuluma. IU omogućuju razvoj ipostizanje vrednosti za oblast Jezici i komunikacija: demonstrovanje veština komunikacije(slušanje, čitanje i pisanje), demonstrovanje veština međuljudske komunikacije, procenarešenja problema, primena apstraktnih ideja na konkretne situacije, upotreba odgovarajućetehnologije, primena etičkih principa pri donošenju odluka, rad kao član ekipe na postizanjuzajedničkih ciljeva, diskusija, poređenja karakteristika jedne kulture sa karakteristikamaraznih drugih kultura.Ishodi učenja za oblast „Jezici i komunikacija“ omogućuju integraciju i holistički pristup upodučavanju posebnih predmeta u okviru jedne oblasti. Ishodi učenja za oblast obezbeđuju:• povezanost između nastavnih predmeta i aktivnosti, koji se realizuju u okviru oblasti„Jezici i komunikacija“ ima za cilj integraciju odgovarajućih znanja, veština, stavova ivrednosti koje se pružaju kroz predmete i uopšte podsticanje integrisanog učenja;• promovišu pristup zasnovan na kompetencijama, tako što omogućuju razvoj jednogzajedničkog sistema iskustava učenja koja su povezana, i obezbeđuju platformu zaizradu nastavnih planova i programa;• omogućuju sprovođenje novih načina podučavanja tako što ohrabruju izradunastavnih planova i programa u školi.Za svaku oblast kurikuluma određuju se ishodi učenja koji će omogućiti savladavanje ključnihkompetencija. Nastavne oblasti obuhvataju jedan ili više nastavnih predmeta ili modula.Predmeti i moduli se zasnivaju na nastavnim ciljevima i ishodima učenja predviđenim zaodgovarajuću oblast kurikuluma. Jedan broj predmeta jedne oblasti kurikuluma mogu seintegrisati na različitim stepenima kurikuluma.30

KURIKULUM KOSOVAISHODI UČENJA ZA STEPENE 3 i 4Stepen 3Razredi 6, 7VEŠTINE KOMUNIKACIJESlušanje i govor♦ Upoređuje i sakuplja mišljenja drugih (krozpitanja i odgovore) o temama iz saslušanih,viđenih i predstavljenih materijala i odgovara nanjih♦ Učestvuje u razgovorima sa vršnjacima iodraslima o poznatim temama postavljajući iodgovarajući na pitanjaČitanje♦ Analizira i razume elemente složenijihknjiževnih, neknjiževnih i apstraktnih tekstova,(npr. reč, rečenicu, grafikone, tabele, naslove,motive, osenčene tekstove, profesionalnirečnik).♦ Čita i identifikuje osnovne karakteristike tekstanpr. (naslov, sadržaj, tablice, itd.,)Pisanje♦ Razlikuje i koristi oblike organizacije pisanjakao organizaciju paragrafa, ideja, i sprovodipravila korišćenja jezika i rečnika, da bi iskazaosvoja mišljenja, namere, osećanja o određenimtemama u određenim oblicima pisanja.♦ Piše određene tekstove koristeći pravopisII. RAZUMEVANJE I ANALIZA TEKSTOVA♦ Tumači i komentariše događaj, nameru, ciljautora, ideje, priče, odnose, uzroke, efekte,figurativni jezik, mesto i prostor za književnadela i zaključak o njima♦ Razume glavne elemente pročitanih tekstovaIII. RAZVOJ KREATIVNOSTI♦ Izrađuje određene radove za projekte, radiistraživanja određenih tema kako bi iskazaosvoja mišljenja, osećanja u vezi sa raznimdruštvenim pitanjima.IV. IDENTITET I KULTURA♦ Razmatra svoje i iskustva drugih u vezi sapredstavljenom kulturu u njegovim/njenim iliradovima drugih na (ceremonijama, raznimpraznicima) i koristi ih kao osnovu za priče,pesmice itd.V. MEDIJI♦ Identifikuje različite materijale koji se koriste zarazmenu poruka kroz reklame, oglase, najave ipredstavlja ih u medijimaStepen 4Razredi 8, 9Slušanje i govor♦ Koristi složeniji jezik kako bi razumeo događaj,cilj, ideje za oblike komunikacije (razgovor,monolog, dijalog, itd.,) i odgovara na složenapitanja pred određenom publikom.♦ Učestvuje u razgovorima sa vršnjacima iodraslima o poznatim temama, postavljajući iodgovarajući na pitanja i izlaže informacijeČitanje♦ Razume i analizira opis i ilustraciju izsvakodnevnih tema koje se nalaze u tekstu,rečnik i upotrebu jezika u složenim materijalima(književnim i ne književnim tekstovima).♦ Čita i odgovara na poznate priče i drugetekstove odgovarajući na pitanja kako birazumeo uzrok i efekat.Pisanje♦ Koristi efektivne oblike pisanja kako bipredstavio informacije, ideju i mišljenje imajućiu vidu cilj oblika pisanja (npr. skeč, pesme,prezentacije, izveštaji, itd.)♦ Piše tekstove sa nekom namerom koristećipravopis♦ Analizira i opisuje karakteristike književnih delaidentifikujući vrstu, rod, temu, motiv, ideju,figure, simbole itd., i potvrđuje strukturu njihoveizgradnje♦ Analizira i opisuje karakteristike različitihtekstova.♦ Izrađuje različite radove koristeći određenemodele za teme, događaje, ciljeve, i iskazujesvoje mišljenje, ideje, emocije u vezi saodređenim društvenim pitanjima.♦ Identifikuje materijale iz kulture relevantne zanjegovo iskustvo, uključujući mišljenja i ideje unjegovim radovima koji se odnose na jedanizvestan istorijski period mesta u kome živi.♦ Koristi propise predstave, planiraorganizovanje, predstavlja i ocenjuje radove zarazne predstave (nalazi objavljene materijale,događaje, piše komentare itd.,) kako bi ihpredstavio u medijama31

KURIKULUM KOSOVAVI. UPOTREBA ITK-a♦ Koristi razne vrste tehnologije u kreativnimaktivnostima za izradu tekstova, grafikona,tabela, skica figura, slika animacija, skečevaitd.,VII. VREDNOSTI I STAVOVI• Dobro komunicira• Učestvuje u diskusiji• Sarađuje• Traži i pruža pomoć• Poštuje mišljenja drugih• Posvećuje pažnju• Razvija ličnost i humanitarnost• Preduzima inicijative i pokazuje interesovanje za razne pristupe• Motiviše se za razvoj veština• Razvija maštu i kreativnost za rešavanje problema• Koristi informativnu tehnologiju• Pokazuje volju i spremnost za pojedinačni rad i rad u grupi• Poštuje principe drugih osoba• Pokazuje samopouzdanje u samostalnom radu• Koristi maštu i kreativnost• Nezavistan je u donošenju odluka i u postupanju• Postavlja pitanja i odgovara na odgovoran način• Kritikuje na osnovu argumenata• Pokazuje radoznalost za istraživanje• Stara se o sebi, o drugima i o sredini.bVIII. ZNANJASlušanje• Slušanje informativnih tekstova• Efikasno slušanje (izgovor zvukova, bogaćenje rečnika)• Slušanje i bogaćenje rečnikaGovor• Govor u funkciji pružaoca i primaoca informacija• Aktivni govor u grupi• Govor u funkciji bogaćenja rečnika• Verbalna i neverbalna komunikacijaČitanje• Upoznavanje sa raznim književnim i neknjiževnim tekstovima• Razumevanje čitanja, čitanje izlagačkih tekstovaPisanje• Dokazane sposobnosti i znanja u pisanju,• Sposobnosti za razumevanje,Navike i veštineIX. VEŠTINE• Komunikacija• Slušanje• Govor• Pisanje• Čitanje• Razumevanje32♦ Koristi tehnologiju za planiranje i proizvodnjuraznih književnih i neknjiževnih radova(kompjuterske softvere, opremu za snimanje)kako bi proizveo jedan snimak ili animaciju.

KURIKULUM KOSOVA• Korišćenje informativne tehnologije• Rešavanje problema• Sposobnosti za razmišljanje• Obrada informacija• Kreativno razmišljanje6. Međukurikularni pristupiU predmetnom kurikulumu za jezike i komunikaciju potrebno je obraditi i opšta tematskapitanja, kroz učenje određenih predmeta i tema kao što su:- ljudska prava,- građansko vaspitanje,- međukulturalno obrazovanje,- medijsko obrazovanje,- obrazovanje za mir,- obrazovanje za održivi razvoj.7. Dodela vremenaOblast Jezici i komunikacija na prvom stepenu (predškolski razred i 1. i 2. razred) i nadrugom stepenu (3., 4. i 5. razred) sastoji se od dva predmeta: maternji jezik i prvi strani jezik(engleski jezik).Maternji jezik se uči na svim stepenima kurikuluma, od predškolskog razreda do dvanaestograzreda.Engleski jezik počinje da se uči na prvom stepenu i uči se do kraja srednje visoke škole. Naprvom stepenu se ovaj predmet uči prvenstveno kroz igru, crteže i pesme, sa naglaskom nagovor, i nastavlja se čitanjem i pisanjem na narednim stepenima.Albanski jezik za učenike iz nealbanske zajednice uči se od drugog stepena kurikuluma (trećirazred).Vreme se planira u skladu sa ishodima učenja predviđenim za stepen i oblast kurikuluma.Vreme se deli na osnovu procenata navedenih u dole prikazanoj tabeli, i zatim se dodeljujevreme za svaki predmet. Treba imati u vidu da škola-nastavnik najveći deo vremenadodeljuju za maternji jezik.Plan AOblastikurikulumaJezici ikomunikacija *ShK1 SK 2PredškolskirazredRazredi 1 - 2 Razredi 3 - 5 Prvi nivo(osnovna škola)% Br. % % Br.časovačasova33% 6 37% 15 33% 23 28% 2833

KURIKULUM KOSOVAPlan A1OblastikurikulumaJezici ikomunikacijaPredškolskirazred %1.razredČasovanedeljno2.razredČasovanedeljnoUkupno zarazrede1&2 %6 33.33% 7 9 16 38.10%8. Metodološka uputstvaZa realizaciju i postizanje ishoda učenja za glavni stepen ili oblast kurikuluma, od presudnogje značaja primena metoda, tehnika i oblika podučavanja i učenja. Nastavnik treba daprimenjuje razne metode rada kako bi ispunio zahteve određene oblasti i zbog specifičnostite oblasti.Primena metodologije sa učenikom u centru omogućuje učenicima motivaciju za rad, razvojkreativnosti, razmenu ideja, debatu, lakše učenje, saradnju među njima, rešavanje problemai istraživanje izvora za pronalaženje raznih informacija, itd.Nastavnik treba da izabere nastavne metode i tehnike (kao što su: Brainstorming(generisanje ideja), AUČP, AUUP, itd.) koje podržavaju ostvarenje ishoda učenja, koje suprikladne za sposobnosti i znanja učenika, njihove potrebe, mestu u kojem se održavanastavna jedinica, prostoru i materijalnom stanju škole (učionice).9. Uputstva za ocenjivanjeSprovođenje osnovnog kurikuluma podrazumeva i pitanje stalne procene/ocenjivanjeučenika, koje nastavniku pomaže da prati postepeni razvoj veština, stavova i vrednostiučenika. Svrha ocenjivanja je da se proveri do koje mere su učenici savladali IU za oblast poglavnim stepenima osnovnog kurikuluma. Tokom procene/ocenjivanja identifikuju sepoteškoće sa kojima se suočavaju učenici, njihove prednosti i prepreke, i ono učenicimapomaže da neprestano popravljaju svoj uspeh. Procena/ocenjivanje iznosi na videlopostizanje ciljeva nastavne oblasti putem procene IU koji se protežu kroz stepen i oblastkurikuluma. Metodologija podučavanja i učenja je blisko povezana saprocenom/ocenjivanjem učenika. Mi treba da ocenimo kompetencije i IU, koji predstavljajuzahteve predviđene osnovnim kurikulumom, koje učenik treba da postigne po završetkurazreda, stepena ili nivoa. Ocenjivanje učenika za nastavnu oblast „Jezici i komunikacija“ zaprvi nivo ima za cilj procenu kompetencija za nastavnu oblast koji su predstavljeni u viduishoda učenja.Vrste ocenjivanja:Ocenjivanje se može klasifikovati u formativno, dijagnostičko, zbirno i motivišuće ocenjivanje.• Formativno ocenjivanje (ocenjivanje za učenje) izvodi se neprestano, a njegova svrhaje sakupljanje informacija o dostignućima učenika tokom svake nastavne delatnosti.• Dijagnostičko ocenjivanje – koristi se za sakupljanje informacija o dostignućimaučenika u odnosu na stepen savladavanja znanja, veština, navika, stavova i vrednostii pomaže nastavniku u njegovom daljem radu.34

KURIKULUM KOSOVA• Zbirno ocenjivanje obuhvata celokupne aktivnosti učenja učenika. Zbirno ocenjivanjese vrši na kraju određenih vremenskih perioda (polugodište, kraj školske godine, itd.)• Motivišuće ocenjivanje – koristi se u cilju podsticanja interesovanja i želje učenika zaučenjem.Tokom procene/ocenjivanje koriste se razni oblici kao što su:Neposredno i stalno ocenjivanje, stalno praćenje postignuća učenika.• Indirektno ocenjivanje pomoću testova;• Međusobno ocenjivanje učenika – tokom rada u grupi ili tokom odgovaranja, prilikomčega učenici nadopunjuju jedni druge i ocenjuju na osnovu argumenata;• Samo-ocenjivanje;Posebnu pažnju tokom procene/ocenjivanja treba da posvetimo stalnoj komunikaciji,izraženoj usmeno tokom interakcije i onoj izraženoj pismeno.10. Nastavni materijali i izvoriKako bi se postigle kompetencije u oblasti jezici i komunikacija bitno je koristiti raznovrsnenastavne materijale i izvore za podučavanje i učenje. Za postizanje ishoda učenja određenihza ovu oblast kurikuluma i uspešno postizanje ishoda učenja određenih za stepenkurikuluma, svi nastavni materijali i sredstva moraju biti u skladu sa zahtevima ovih ishodaučenja određenih za oblast i stepen kurikuluma. Školski udžbenici čine samo jedan od izvorainformacija, ali se ne treba ograničiti na korišćenje udžbenika kao isključivog izvorainformacija, već treba koristiti ostale izvore informacija i informativnu tehnologiju. Informacijese mogu dobiti iz bilo kojeg izbora, koji može pomoći u savladanju ishoda učenja ikompetencija.35

KURIKULUM KOSOVAOBLAST KURIKULUMA – UMETNOSTIUvodObrazloženje i opisKoncepti i opisPristup zasnovan na kompetencijamaIshodi učenja za oblast kurikulumaMeđukurikularni pristupDodela vremenaNastavni materijali i izvoriMetodološka uputstvaUputstva za ocenjivanje1. UvodOblast kurikuluma „Umetnosti“ obuhvata likovnu i muzičku umetnost kao obavezne predmeteosnovnog kurikuluma za prvi nivo obrazovanja na Kosovu, pod nazivom > Likovnovaspitanje i Muzičko vaspitanje. Škole se podstiču da kroz izborni kurikulum (dodatnih iliizbornih predmeta ili aktivnosti), učenicima omoguće da se izlože ostalim oblicimaumetničkog izražavanja, kao što su: drama, ples, dizajn, itd.2. Obrazloženje i opisUmetnosti omogućuju lični, intelektualni i socijalni razvoj učenika tako što podstičukreativnost, maštu i razvoj sposobnosti za umetničko izražavanje. Umetnosti predstavljajusastavni deo života i obuhvataju moralne, duševne, intelektualne i emocionalne aspekteinterakcije između kulture i društva.Kultura kao opširnija delatnost obuhvata i narodnu umetnost i stvaralačku umetnost imanifestuje se kroz elemente nacionalnog kulturnog nasledstva, ponašanja, način života,sistem društvenih vrednosti u istorijskom kontekstu i u interakciji sa kulturama ostalih narodau regionu, a i šire.Učenici treba da shvate povezanost između umetnosti i kulture kroz aktivno učestvovanje uraznim umetničkim i kulturnim aktivnostima u školi i van nje.Obrazovanje kroz umetnosti omogućuje razvoj aktivnog i kreativnog građanina koji:• stvara, oblikuje i aktivno učestvuje i unapređenju kvaliteta svog života i sredine u kojojživi.• učestvuje u društvenoj, kulturnoj i intelektualnoj interakciji raznih etničkih i kulturnihgrupa, pridajući najveću važnost ljudskom aspektu te interakcije.• poseduje osnovne tehničke veštine i sposobnosti koje su bitne za rad i život.• razume i utiče na kompleksna razvijanja u svojoj životnoj sredini.36

KURIKULUM KOSOVAImajući u vidu činjenicu da Umetnosti doprinose svim ovim aspektima, one razvijaju intuiciju,maštu, kreativnost, hrabrost, intelektualne sposobnosti visokog nivoa (kao što su sposobnostza rasuđivanje i ocenjivanje), osetljivost prema raznim oblicima umetničkog izražavanja ikomunikacije kao i njihovo korišćenje. Pored toga, umetnosti doprinose razvojusamopouzdanja, strpljenja, odgovornosti prema zajedničkom poslu, saradnje, samodiscipline,entuzijazma i niza ostalih bitnih osobina ličnosti osobe, koja teži da postaneobrazovana i kulturna.3. Koncepti i opisOblast kurikuluma Umetnosti uglavnom ima za cilj ispunjenje dva glavna aspekta:a) razvoj (praktičnih) umetničkih veština za razne oblike umetničkog izražavanja uskladu sa pojedinačnim sklonostima, tako što će primenjivati znanja tehnikeizražavanja u raznim umetničkim disciplinama,b) estetsko obrazovanje koje obuhvata razumevanje stvaralačkih procesa, tehnikaopažanja i negovanje ukusa za lepo u raznim umetničkim disciplinama, tako što će serazviti sposobnosti učenika za estetsku procenu (presuđivanje) raznih dela i oblikaumetničkog izražavanja.c) obrazovanje za pozitivan stav prema narodnom i umetničkom stvaralaštvu nalokalnom, narodnom i globalnom nivou, stalni razvoj sposobnosti za doživljavanje,razumevanje i estetsku procenu raznih dela i oblika umetničkog izražavanja.I. VREDNOSTI I STAVOVI KOJI SE PROMOVIŠU KROZ UMETNOSTI• Znatiželja• Pozitivan stav prema umetnosti i prema• Samopouzdanjelepom• Želja za nezavisnim izražavanjem i• Pozitivan stav prema nacionalnomkomunikacijomkulturnom nasleđu• Aktivno učestvovanje• Pozitivan stav i poštovanje prema raznim• Druženjekulturama• Saradnja• Saradnja i odgovornost• Poštovanje prema sebi i prema drugima • Koncentracija i strpljenjeVeštine koje se razvijaju kroz umetnosti• Opažanje i slušanje• Razvoj sposobnosti za doživljavanje i percepcije• Razvoj umetničkihkompetencija (pevanje, izvodenje instrumenata, plesanje, crtanje, slikanje,modelovanje itd.,)• Muzičke sposobnosti• Veštine pokreta• Veštine figurativnog izražavanja• Razvoj pažnje i pamčenja• Volja i motivacija• Inicijativa i interesovanje• Mašta i kreativnost• Osečaj za opažanje i razlikovanje ritma i harmonije (zvukova, boja, oblika, struktura, pokreta, itd.)• Osečaj za opažanje formalnih strukturnih celina,• Sposobnost za analizu i sintezu mišljenja i istraživanja• Umetnička komunikacija37

KURIKULUM KOSOVA• Veština za prezentaciju• Veština za timski rad• Obrada i razumevanje (zvučnih, vizuelnih, tekstualnih, pokretnih itd) informacija• Analitičko, kritičko i kreativno razmišljanje• Kreativno rešavanje problemaOsnovni koncepti (znanja) koji se uče krozumetnosti• Zvuk• Linija• Boja• Oblik• Prostor• Struktura• Ravnoteža• Perspektiva• Pokret• Ritam• Melodija• Harmonija• Tonalitet• Dinamika• Stil• Žanr(-ovi)• Instrumenti i muzičke formacije• Telo• Vreme• Energija• Odnos• Uloga/karakter• Napetost• Kompozicija( vizuelna)• Pesma• Instrumental• Kolo• Dramatizacija• Komedija• Tragedija• Grafika• Pejzaž,• Portret• Dizajn• Mrtva priroda• Sonata• Simfonija• Kvartet• Orkestar• Hor• Izložba• Predstava /izvođenje itdPrincipi• Kontrast• Ponavljanje• Promena(varijacija)• Poređenje• Naglasak• Ravnoteža• Celina4. Pristup zasnovan na kompetencijamaNa osnovu Okvira kurikuluma Kosova kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentansistem veština, navika, znanja i stavova učenika, kao postignuća kroz učenje kojemdoprinose sve oblasti kurikuluma.Umetnosti na poseban način i sredstvima i načinima umetničkog izražavanja doprinosepostizanju šest ključnih kompetencija: efektivna komunikacija, kreativan mislilac, uspešanučenik, produktivan doprinosilac, zdrav pojedinac i odgovoran građanin.5. Ishodi učenja za oblast kurikulumaIshodi učenja za oblast kurikuluma rasprostiru se kroz sledeće glavne dimenzije:Stvaralaštvo, umetničko izvođenje i prezentacija - učenici se kroz umetnosti ohrabruju da:• dožive razna umetnička dela38

KURIKULUM KOSOVA• izvode (učestvuju u izvođenju) umetničkih aktivnosti pojedinačno ili u grupi u skladusa svojim sklonostima i interesovanjem• stvaraju nove celine koristeći razna sredstva umetničkog izražavanja, koristeći svojesopstvene, originalne ideje• slobodno izražavaju svoje sopstvene umetničke ideje• tumače umetničke ideje umetničkih dela drugih autoraSredstva izražavanja, tehnike i procesiUčenici: znaju, razumeju i koriste efektivno i samosvesno tehnike upotrebe sredstavaumetničkog izražavanja kao što su reči, zvuci, boje, oblici, pokreti, itd., za komunikaciju iumetničko izražavanje.Primenjuju tehnike izražavanja i razne procese stvaranja i izvođenja, u raznim umetničkimoblicima, rodovima i žanrovima.Komunikacija i umetničko izražavanjeUčenici se ohrabruju i osposobljavaju da:• koriste stečena znanja i veštine za slobodno i nezavisno umetničko izražavanje,• koriste sredstva izražavanja u raznim umetnostima kako bi se umetnički izrazili otemama koje ih interesuju,• razmišljaju i ocenjuju svoje sopstvene postupke i postupke ostalih kroz razne oblikeumetničkog izražavanja.Odnos umetnost - društvoUčenici:• znaju, razumeju i cene ulogu međusobnog delovanja umetnosti i društva u raznimistorijskim, društvenim, kulturnim, i ostalim kontekstima;• poznaju najpoznatija dela i autore umetničkog stvaralaštva na raznim nivoima(nacionalnom, međukulturalnom i globalnom nivou)Ishodi učenjaMSKO 1Stepen 3, razredi, 6,7 Stepen 4, razredi 8,9II. Znanja, razumevanja i veštine koje se razvijaju kroz umetnosti i koje su konkretnopovezane sa sledećim:1. Aktivno učestvovanje i vežbanje u raznim umetnostima kroz:tumačenje, stvaranje i prezentaciju;2. Istraživanje (znanje u razumevanje) elemenata (sredstva izražavanja), stvaralačkih procesa itehnika u umetnostima (muzika, likovna umetnost, dramska umetnost, ples, itd.);39

KURIKULUM KOSOVA3. Komunikacija i umetničko izražavanje;4. Razumevanja odnosa umetnost-društvo;5. Vrednovanje i ocenjivanje estetskih vrednosti u umetnosti;6. Korišćenje umetnosti za negovanje i izražavanje odgovarajućeg(-ih) identiteta: individualnog,grupnog, socijalnog, kulturnog (nacionalnog, regionalnog, evropskog i globalnog).1. UMETNIČKA INTERPRETACIJA (izvođenje), STVARALAŠTVO i PREZENTACIJAUčenik(-ica) u skladu sa svojim sklonostima i interesovanjima razvija veštine za umetničkukomunikaciju u muzičkim, likovnim, glumačkim i plesnim umetničkim aktivnostima. On/ona:Stepen 3, razredi 6,7 Stepen 4, razredi 8,9IZVOĐENJE (INTERPRETACIJA)Demonstrira uspešno korišćenje sredstavaizražavanja, odgovarajućih tehnikaumetničkih disciplina u muzici, drami,likovnoj umetnosti i plesuOn/ona:• Peva ili izvodi na muzičkim instrumentima,jednostavne pesme i melodije kroz imitaciju iliuz note• Izvodi odlomke iz raznih uloga/likova (drame,komedije)• Izvodi odlomke različitih karaktera,pojedinačno ili u grupiSTVARALAŠTVOStvara jednostavne umetničke motive i celinekoristeći razna sredstva umetničkogizražavanja, kako bi izrazio individualnidoživljaj, osećanja i idejeOn/Ona• slobodno i kreativno crta, boji, pravijednostavne skice, oblike i figure olovkom,bojicama, od plastelina, papira i ostalihmaterijala• kreativno improvizuje melodije i ritmove koje jeprethodno čuo• smišlja melodije, ritmove, pesme iinstrumentalnu ritmičku pratnju za pesme• smišlja originalne i kreativne pokrete tokomplesastvara originalne i kreativne elemente u ulogama,dijalozima prema datoj temiIstiče sa individualnim sposobnostima zaizvođenje (interpretaciju) u jednoj ili višeumetničkih delatnostiON/ONA:• Peva ili izvodi na muzičkim instrumentima,pojedinačno ili u grupi, pesme i melodijerazličitih žanrova (umetničke, narodne,laganu muziku itd.)• Izvodi u celini različite uloge (likove)• Izvodi u različitim kombinovanimpredstavama (muzici, drami, plesanju)Stvara u jednostavnim umetničkim oblicimai koristeći na kreativan i originalan načinmaterijale, tehnike i sredstva za izražavanjeu odgovarajućim umetnostimaOn/Ona:• slobodno ili prema datoj temi, crta, boji,pravi modele pejzaža, portreta,dvodimenzionalne ili trodimenzionalnekompozicije.• smišlja pesme i instrumentalnu pratnju uraznim žanrovima (narodnim, umetničkim,zabavnim itd.)• smišlja originalnu koreografiju na osnovumuzike, teksta ili određene situacije• stvara i doprinosi scenskoj realizaciji testovaza razne dramske predstave, komedije,mjuzikl)PREZENTACIJAUspešno izlaže u umetničkim aktivnostima u razredu i javnim umetničkim aktivnostima u školi,zajednici, a i šire2 . PROCESI, TEHNIKE I SREDSTVA IZRAŽAVANJAUčenik/-da poznaje i razume elemente izražavanja, osnovne procese i tehnike umetničkogstvaralaštva u muzici, vizuelnim umetnostima, dramskoj umetnosti i plesu.40

KURIKULUM KOSOVA• Poznaje i razume osnovne principe, oblike iumetničke tehnike izražavanja npr:• razume principe izgradnje melodija,harmonije, ritma itd.,• razume princip kontrasta, odnos senkasvetlostu crtežu, itd.,• razume koncepte izgradnje uloge• razume aspekte izražavanja pomoću pokreta,mimike, intonacije glasa itd.,Poznaje i razume upotrebu raznih umetničkihsredstava izražavanja za realizaciju umetničkihdela, oblika, rodova, žanrova i različitihumetničkih stilova• npr. razume izgradnju forme muzičkih dela urazličitim stilovima fuga, sonata itd.,) irazličitim žanrovima (narodna muzika,lagana muzika, rok, pop, jazz itd.,)• razume različite načine za oblikovanje iskulpturu3. UMETNIČKO IZRAŽAVANJE I KOMUNIKACIJAUčenik/ca pokazuje sposobnost da koristi razna umetnička sredstva izražavanja (glas, instrumente,boje, oblike, reči, pokrete, itd.) kako bi izrazio/la svoje doživljaje i idejeIzražava ideje, osećanja i lične iskustva koristeći jedan od oblika umetničkog izražavanja u muzici,likovnoj umetnosti, drami ili plesu• npr. crta, boji, oblikuje, kako bi izrazio način na koji doživljava muziku• izražava se kroz esej, poeziju i književna dela pod uticajem muzike ili da bi iskazao umetničkidoživljaj na izložbi, u pozorištu, itd.• doživljava umetničko delo i izražava se o njemu kroz reči, esej itd4. RAZUMEVANJE ODNOSA UMETNOST – DRUŠTVOUčenik/ca razume razvoj, ulogu i uticaj umetnosti na društvo i društva na umetnost u raznimistorijskim, socijalnim i kulturnim kontekstima• poznaje umetnička dela, istaknute stvaraoce iumetnike iz narodne i umetničke nacionalne isvetske tvorevine iz različitih perioda• razume stilske razvoje u različitim oblicimaumetničkih dela (npr. portret u različitom stilu,opera u različitom stilu i periodu itd.)• poznaje u potpunosti umetnička remek delana nacionalnom i svetskom nivou ( npr.Deveta Simfonija – Betoven, simfonijskapesma “Skenderbeg” F. Bećirija, itd.)• razume vezu između društvenih zbivanja urazličitim vremenskim periodima i uticaj nastil, žanr, forme, formacije i elementeumetničkog izražavanja npr., (Barok,Klasika, Romantizam, itd., i karakterističneosobine i specifikacije muzičkog iumetničkog i figurativnog stvaralaštva, uovim stilovima5. ESTETSKO VREDNOVANJE i OCENJIVANJEUčenik/ca vrednuje i ocenjuje na informisan i kritički način sopstvene i umetničke kreacijedrugih u oblasti muzike, vizuelnih umetnosti, dramske umetnosti i plesa u skladu sa svojimsklonostima i sposobnostima• Emocionalno reaguju na umetnička dela krozdoživljavanje, opažanje, slušanje iinterpretaciju• Cene i vrednuju umetnička dela drugihanalizirajući oblik, izrazite elemente injihovoj upotrebi i tehnici u funkcijiumetničkog izraza6. IDENTITET i KULTURAUčenik/ca neguje odgovarajući/e identitet/e: (sopstveni, grupni, socijalni, kulturni,nacionalni, regionalni, evropski i globalni) kroz umetnosti• Doživljavaju i spoznaju remek dela narodnonacionalne umetnosti i umetnost drugihzajednica, npr. izvode pesme, narodna i koladrugih naroda, upotrebljavaju nacionalnefigurativne motive kako svojih tako i drugihkultura u njihovim radovima.• Izražava se na umetnički način za razneteme na globalnom nivou čuvajući elementenacionalnog kulturnog identiteta41

KURIKULUM KOSOVA6. Međukurikularni pristupUmetnosti dejstvuju jedna sa drugom, pa se stoga i u nastavnom procesu mogu povezatirazni oblici umetničkog izražavanja, npr. pesma sa pokretima i plesom, muzika sa likovnimizražavanjem, muzika sa književnim izražavanjem, likovno izražavanje sa književnimizražavanjem, komparativna umetnička izvođenja, itd.Naročito se na ovom nivou može primenjivati integrisani pristup kombinovanja umetničkihizražavanja za razne teme i korišćenje igre kao oblika učenja.Međutim, umetnosti se mogu povezati i sa drugim predmetima ostalih oblasti kurikuluma.Jezici (maternji i strani) se veoma uspešno mogu povezati sa muzikom. Sa jezicima se možepovezati i likovno izražavanje, kojom se vizualizuje jezičko izražavanje (pisanje, simboli,figure, ilustracije, itd.).Umetnosti se uspešno mogu povezati i sa predmetima iz sledećih oblasti kurikuluma: nauke(prirodne i društvene), matematika, zdravlje i dobrobit, život i rad, itd.Svaka posebna tema i nastavno gradivo koji se obrađuju na ovom nivou postaju jasniji kadasu propraćeni umetničkim izražavanjem (ilustracije, grafički prikazi, karte, pesme, muzika,ples, video zapisi, itd.).7. Dodela vremenaU skladu sa Okvirom kurikuluma Kosova nastavnim planom za prvi nivo predviđa se ukupno12 nastavnih časova iz kurikularne oblasti umetnosti.Na trećem stepenu kurikuluma (6. i 7. razred) planirano je ukupno 4 nastavnih časovanedeljno, po 2 časa za svaki razred, i isto tako su planirana 4 nastavna časa za umetnosti načetvrtom stepenu kurikuluma za svaki razred.Stepen Nastavna oblast Predmet Br. Časova Procenat (%)nedeljno časova4 (razredi 6-7) Umetnosti Muzička1 50%umetnost/kultura5 - (razredi 8-9) Umetnosti Likovnaumetnost/kultura1 50%Kako se ova oblast kurikuluma sastoji iz dva obavezna predmeta – likovna umetnost imuzička umetnost, časovi su jednako podeljeni na ova dva predmeta. Pored toga, školamože i treba da u okviru izbornog kurikuluma organizuje umetničke aktivnosti kao što su:hor,dramska sekcija, ples, itd., u skladu sa sklonostima i interesovanjima učenika.8. Nastavni materijali i izvoriU oblasti umetnosti se koriste određena sredstva izražavanja, specifične tehnike i postupci,koji uslovljavaju upotrebu raznolikih materijala za obradu gradiva iz ove oblasti kurikuluma.Na primer, u likovnoj umetnosti nastavni materijal čine papir, platno, plastelin, organskimaterijali, itd. Pored ovih materijala koriste se i ostala nastavna sredstva kao što su školskiudžbenici, video snimci, internet, itd.42

KURIKULUM KOSOVAU muzičkoj umetnosti osnovni materijal je sam muzički zvuk koji proizvodi ljudski glas ilimuzički instrument. Nastavni izvori obuhvataju školske udžbenike i izvore zvuka (kompaktdiskovi, dvd, snimci sa interneta, tv, javni koncerti, itd.).9. Metodološka uputstvaKroz umetnosti se deca obrazuju uspešno jedino kada se krajnje pravilno primenjujespecijalna metodologija umetničkog podučavanja i učenja u svakoj od disciplina iz oblastiumetnosti ( muzika, vizuelne umetnosti, drama, ples, itd.). Metodologija podučavanja upredmetima iz oblasti umetnosti obuhvataju nastavne tehnike i metode koje su specifične zaučenje koncepata, veština i znanja koja treba savladati kroz ove nastavne predmete.Umetnički doživljaj, znatiželja, mašta i sloboda izražavanja predstavljaju osnovna načelametodologije podučavanja u oblasti umetnosti. Uz pretpostavku da se na prvom nivou radilomnogo na umetničkom doživljavanju, pojavama i fenomenima kroz intuitivno podučavanje ikonstruktivni pristup učenju. U svakom pojedinačnom predmetu oblasti umetnosti, učeniciznaju i razumeju stvaralačke procese i tehnike i uče kako da u praksi primene razna sredstvaumetničkog izražavanja kako bi realizovali svoja umetnička dela/interpretacije. Na ovomnivou nastavu realizuju nastavnici odgovarajućih umetničkih predmeta, koji sa mnogo pažnjerazvijaju umetničke veštine učenika u skladu sa njihovim ličnim sklonostima iinteresovanjima.10. Uputstva za ocenjivanjeOcenjivanje u kurikularnoj oblasti umetnosti zahteva posebnu pažnju i zasniva se na principuindividualizacije, zbog toga što svaki učenik ima različite sklonosti za različite oblikeumetničkog izražavanja. Stoga pri ocenjivanju treba uzeti u obzir hrabrost, maštu, originalno ikreativno izražavanje, interesovanje, umetnički doživljaj, interpretaciju, itd.Postignuća u oblasti umetnosti su pojedinačna, pa ih stoga treba ocenjivati kao takve,koristeći ocenjivanje u svrhu motivisanja i ohrabrivanja razvoja stvaralačkih sposobnostiučenika.U umetnostima treba oceniti interesovanje i aktivno učestvovanje (samostalno i u grupi) uraznim umetničkim aktivnostima koje se organizuju u školi i u zajednici. U procenunajtalentovanijih učenika treba obuhvatiti razne muzičke, pozorišne, i ostale grupe kojeučestvuju u školskim predstavama. Za manje talentovane učenike potrebno je ocenitinjihovo interesovanje i hrabrost u angažovanju u jednom od raznih oblika umetničkogizražavanja.43

KURIKULUM KOSOVAOBLAST KURIKULUMA – MATEMATIKAUvodObrazloženje i opisKoncepti i opisPristup zasnovan na kompetencijamaIshodi učenja za oblastMeđukurikularni pristupDodela vremena (raspored časova – opis)Nastavni materijali i izvoriMetodološka uputstvaUputstva za ocenjivanje1. UvodU nastavnom programu za oblast matematike ogledaju se obrazovne politike zemlje, koje ćeuticati na unapređenje kvaliteta u matematici i obrazovanju uopšte. Nastavni program zaoblast matematike predstavlja statusno pravo na učenje matematike za sve učenike. Onsadrži kompetencije koje će se steći učenjem i određuje put ka postizanju osnovnihpostignuća u matematici. Nastavnim programom se, pored toga, određuje kako će seocenjivati učinak učenika i kako će se izveštavati o njemu. Stoga, nastavni programučenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici pruža jasan pregled razumevanja isposobnosti koje će učenici savladati u školi. Ovaj nastavni program dozvoljava školama daispune pojedinačne potrebe učenika i razviju svoj poseban karakter i karakteristične osobineu svojoj zajednici. Pored toga, on predstavlja model na osnovu kojeg svi partneri uobrazovanju mogu podržati učenike u njihovom daljem učenju. Kurikulum predstavlja težak iuravnotežen izbor, dosta je jak i održiv kako bi zaštitio znanja i kulturno iskustvo, kojipredstavljaju pravo svakog učenika, i u isto vreme treba da bude dovoljno fleksibilan kako binastavnicima omogućio da izgrade svoj način učenja i proslede ga učenicima.Nastavni program za oblast matematike omogućuje učenicima sa razviju osnovnesposobnosti u matematici, da realizuju svoje garantovano pravo na učenje i obezbeđuje imkreativnost.Nastavnicima treba da pruži pravo da pronađu najbolji mogu[i način kako bi mogli dainspirišu svoje učenike da u učenju pronađu zadovoljstvo i da se angažuju u učenju.Sadržaj ovog dokumenta će biti u skladu sa principima predviđenim Okvirom kurikuluma.Pored toga, sadržaj treba da:- predstavlja zahteve nastavnog programa za matematiku- pruža informacije koje će učenicima pomoći da budu kompetentni u onome što uče ikoje će nastavnicima pomoći da kompetentno sprovedu matematiku u školi.Redosled se uglavnom zasniva na hijerarhiji stepena i nivoa. Nastavni program za učenikenivoa I (razredi 0-5) izrađen je za nastavnike osnovnih škola. Nastavni program za učenikenivoa II (razredi 6-9) izrađen je za nastavnike nižih srednjih škola. Nastavni program zaučenike nivoa III (razredi 10-12) izrađen je za nastavnike visokih srednjih škola, i to za:44

KURIKULUM KOSOVAa. smer gimnazije ib. srednje stručne škole i umetničke škole.2. Obrazloženje i opis oblasti matematikeMatematika omogućuje razvoj veština i sposobnosti učenika za razmišljanje na kreativannačin, razvoj njihove ličnosti, razvoj veština za samostalan i sistematski rad, podsticanje iohrabrivanje otkrivanja, razvoj novih znanja u cilju njihove primene i integracije u ostalimoblastima i u rešavanju problematičnih situacija u stvarnom životu.Matematika kroz IU i GIU uzima u obzir učenje u duševni, moralnim, socijalnim i kulturnimoblastima, kao i glavne sposobnosti i sposobnosti za razmišljanje.3. Koncepti i opisMatematika obuhvata sledeće koncepte:• broj i algebra• oblik, prostor, merenja i geometrija• obrada podataka i verovatnoća• korišćenje i primena i matematike.Matematika se uči na svim stepenima kurikuluma. Na prvom i drugom stepenu se povezujuznanja o brojevima, geometrijskim figurama, poziciji u prostoru, merenju i veštine zaračunanje i rešavanje problema.Na trećem i četvrtom stepenu se ova veza integriše sa znanjima iz algebre, geometrije istatistike, dok se na petom i šestom stepenu obezbeđuje proširivanje i produbljivanje znanjaiz trigonometrije, matematičke analize i verovatnoće.Opis ovog nivoa pruža osnove za donošenje odluka o učinku učenika na kraju svakogglavnog stepena 1-6 za sva tri nivoa.4. Pristup zasnovan na kompetencijamaU skladu sa OKK-om, učenje se zasniva na kompetencijama. Organizovanje nastave jeusredsređeno na ono što učenici treba da znaju i ono što treba da budu u stanju da urade.Kako bi nešto uradili neophodna su nam znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali iodgovarajući stavovi. Na osnovu toga, nastavni program za matematiku je zamišljen kaosistem izgrađen na osnovu nivoa, stepena i razreda, koji se opravdava opštim ishodimaučenja za oblast i stepen, pa stoga postoje tri nivoa kompetencija, a u njihovom savladavanjuse ogledaju najbitniji aspekti podučavanja, koji su orijentisani i poređani na osnovu stvarnihpotreba učenika i za koje je neophodno planirati vreme i nastavu.Pristup zasnovan na kompetencijama za oblast matematike postiže se kroz preporučenemetode: diskusija, razgovor, davanje i ilustrovanje primera, davanje uputstava, izlaganjeizbora, prezentacija grupnog rada, nadgledano vežbanje učenika u grupama, diskusija u45

KURIKULUM KOSOVAgrupama, vežbe. Glavni ishodi učenja iz matematike zasnivaju se na sledećih osammatematičkih kompetencija:1. Rešavanje matematičkih problema2. Rasuđivanje i matematički dokazi3. Matematička komunikacija4. Matematički odnosi5. Matematičko predstavljanje6. Matematičko modeliranje7. Matematičko razmišljanje8. Upotreba tehnologije u matematici5. Ishodi učenja za oblastMSKO 2Stepen 3, Razredi 6, 7(11-13 vite)Stepen 4, Razredi 8, 9(13-15 vite)I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I VEŠTINE KOJE SE RAZVIJAJU KROZ NASTAVNAISKUSTVA POVEZANA SA:1. Rešavanje problema2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanja3. Komunikacija u/kroz matematiku4. Matematička veza5. Matematička predstavljanja6. Promovisanje matematičkog modeliranja7. Strukturiranje matematičkog razmišljanja8. Upotreba ITK u/za matematiku1. Rešavanje problemaUčenikKoristi simbole, činjenice, sredstva iadekvatnu strategiju za rešavanje problemakoji se odnose na racionalne brojeve, njihovodnos i merenje 2D oblika i 3D predmeta.2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanjaUčenikPredstavlja empirijske podatke za 2D oblike i3D predmete i počevši od toga razvijamatematičko rezonovanje (npr. predlažeformule, konstruira geometrijske figure ikoristi racionalne brojeve).3. Komunikacija u/kroz matematikuUčenikKoristi matematičku terminologiju(decembar, razlomak, procenat, oblik,prosek, itd.) i algebarske i geometrijskesimbole kako bi opisao različite situacije izmatematike i svakodnevnog života1. Matematička vezeUčenik46Koristi simbole, činjenice, sredstva i adekvatnustrategiju za rešavanje problema koji seodnose na racionalne brojeve, njihov odnos imerenje 2D oblika i 3D predmeta.Opravdava i potvrđuje matematičke izjave krozdirektne i indirektne metode, primenjene uradu sa realnim brojevima, geometrijskimtransformacijama, merenjima, verovatnoćom istatistikama.Sakuplja i obrađuje informacije iz različitihizvora koji se povezuju sa realnim brojevima injihovim svojstvima, algebarskim i statističkimizrazima i verovatnoće; prevodi iz prirodnogjezika na matematički i obrnuto.

KURIKULUM KOSOVAIntegrišu/povezuju različite matematičkekoncepte radi rešavanja različitih problema5. Matematička predstavljanjaUčenikKoristi simboličke oblike predstavljanja krozlinije i grafikone, radi opisivanja i rešavanjaraznih matematičkih problema, drugihpredmeta iz svakodnevnog života1. Promovisanje matematičkog modeliranjaUčenikStvara modele koji sadrže osnovnematematičke pojmove kao što su decimali,frakcije, procenti, eksponenti, uglovi,kongruentnosti i simetrije.1. Strukturiranje matematičkog razmišljanjaUčenikPokazuje primenu racionalnih brojeva, meri2D oblike i 3D predmete; stvara modele iprimenjuje ono što je naučio; shvatamatematiku kao deo ljudske kulture1. Upotreba ITK u/za matematikuUčenikKoristi napredne računare radi provere irešavanja složenih matematičkih problema47Povezuje matematičke koncepte i novemodele sa onima stečenim ranije iz oblastimatematike i drugih oblasti.Koristi matematičke simbole i operacije kako bipredstavio različite situacije iz svakodnevnogživota, bira alternativne oblike zapredstavljanje u skladu sa datom situacijomStvara širok spektar pojmova zasnovanih naprincipu matematičkog modeliranja (npr.kvadratni koren, sličnosti, linearnu funkciju,polinome, itd.) Koristi princip matematičkogmodeliranja za rešavanje problema izsvakodnevnog života.Izvodi relevantne matematičke zaključkeprikupljajući i obrađujući podatkeProverava rezultate različitih problemakoristeći ITK opremu i programe (npr. MSEXCEL)II. STAVOVI I VREDNOSTI STRUKTURISANI OBRAZOVANJEM KROZ MATEMATIKU• Znatiželja• Motivacije za proučavanje matematike• Objektivnost i nepristrasnost• Mašta i kreativnost za rešavanje problema• Insistiranje, istrajnost i snaga za usredsređivanje na problem• Samo-procena, samo-kritičnost• Nezavisnost u razmišljanju i postupcima• Pristup pitanjima• Sumnja i sigurnost• Konstruktivne kritike• Inicijativa i interesovanje za razne pristupe• Pouzdanje u sopstvene snage• Pouzdanje u korišćenju tehnologije• Poštovanje za prihvatanje drugih stavova (čak i suprotnih)• Volja• Poštovanje za dobro završen posao• Poštovanje za lične u grupne pokušaje• Poštovanje za tačnost• Poštovanje za vrednost koju matematika pruža pojedincima I društvuIII. MATEMATIČKE SPOSOBNOSTI I VEŠTINE• Identifikacija• Opis• Formulisanje• Obrazlaganje• Primena

KURIKULUM KOSOVA• Računanje• Merenje• Skiciranje• Pravljenje modela• Gradnja• Upotreba izvora u podatakaIV. ZNANJA I KONCEPTI KOJI SE PROMOVIŠU U OBLASTI MATEMATIKE(ARITMETIKA, ALGEBRA, MERENJE, GEOMETRIJA, STATISTIKA, VEROVATNOĆA• Realni brojevi• Oblik• Prostor• Merenja• Geometrija• Statistike• Verovatnoća• Zajednice6. Međukurikularni pristupNastava iz matematike će se usredsrediti na osnovne veštine rada sa brojevima, predmetimai figurama u razvoju rasuđivanja i rešavanja problema/zadataka koristeći matematičkemetode.U podučavanju matematike uzeće se u obzir dole navedena međukurikularna pitanja:• Lični razvoj i veštine za život, rad u ekipi, rešavanje problema, donošenje odluka,planiranje ličnog budžeta.• Održiv razvoj, ekonomska svest, jezičke i veštine komunikacije, elektronsko učenje(ITK), proizvodnja virtualnih matematičkih modela.• Sakupljanje podataka i predstavljanje istih u raznim oblicima.7. Dodela vremenaNastavnim planom je određen najmanji i najveći broj časova za svaku nastavnu oblast. Zaoblast matematike neophodno je dodeliti više vremena. Na drugom nivou, razredi 6-9,potrebno je najmanje 4, a ne više od 5 časova nedeljno. Ocenjivanje ishoda učenja se vrši uskladu sa OKK.Stepen Nastavna oblast Predmet Br. časova Procenat (%)časova3- (6-7) Matematika Matematika 10 17,86 %4 - (8-9) Matematika Matematika 10 13,33 %8. Nastavni materijali i sredstva• Nastavnik jasno objašnjava lekciju koristeći materijale i izvore kojima učenici mogupristupiti putem vida, dodira, itd. Koristi lake i jednosmislene rečenice i reči za48

KURIKULUM KOSOVAvizuelna sredstva, neophodnu tehnologiju, aktivnosti crtanja, modeliranja, pružadodatnu pomoć, prilagođava primere, organizuje alternativne aktivnosti, itd.• Nastavnik obezbeđuje pristup tako što koristi odgovarajuće tekstove i materijale kojisu prikladni za uzrast i sposobnosti učenika na određenom nivou učenja, pružabrošure, rečnike, koristi jasan jezik. Nastavnik objašnjava učenicima određenogradivo ili određene veštine. Nastavnik je usredsređen na prenos informacija (koristi iobrazovne video materijale, prezentacije učenika, itd.).• Demonstracija od strane nastavnika ili učenika: nastavnik daje vizuelne informacijekoje pomažu usmeno objašnjenje.9. Metodološka uputstvaNastavnik koristi savremene, interaktivne i sveobuhvatne nastavne metode, raznolike tehnikei oblike rada i čitav niz postupaka (nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci,rad na projektima, materijalna sredstva kao što su: crteži, makete, dijagrami, modeli,grafikoni, i ostala savremena sredstva – kompjuter, internet, itd.). Ove metode treba dadoprinesu razvijanju nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja.Izbor metoda spada u nadležnosti predmetnog nastavnika. Izbor metoda treba prilagoditipotrebama i zahtevima učenika, prirodi gradiva nastavne teme, didaktičkoj osnovi, nivouznanja učenika, itd.Metode i tehnike rada sa decom trba da budu iskombinovane i raznovrsne, jer kao takvepodstiču dinamiku nastavnog časa, razbijaju monotoniju i motivišu učenike da uče.Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanjenastavnog gradiva i što brže i tačnije primene znanja, navika, veština, stavova i vrednosti,koje čine sastavni deo razvoja ličnosti učenika, kako bi bili spremni da se suoče sa životnimizazovima.10. Uputstva za ocenjivanjeOcenjivanje obuhvata sve delatnosti koje mogu poslužiti da se oceni koliko su učenici postigliishode učenja na nivou razreda i stepena, kao i koliko su savladali kompetencije iz oblastimatematike.Tokom ocenjivanja nastavnik treba da ima u vidu sadržaj gradiva u odnosu na postizanjeishoda učenja i kompetencija predviđenih za ovaj nivo, i treba da na ocenjivanje gleda kaona sastavni deo nastave i da angažuje učenike u nastavnom procesu i osposobi ih zasamostalan rad.Ocenjivanje treba da se zasniva na znatnoj količini podataka koji treba da obuhvate sledećeelemente:- ocenjivanje usmenih odgovora- ocenjivanje pružanja pomoći u grupi- ocenjivanje aktivnosti tokom debata u razredu- ocenjivanje domaćih zadataka- testovi za određene grupe tema- testovi na kraju određenih kategorija gradiva- testovi na kraju polugodišta, ili na kraju školske godine49

KURIKULUM KOSOVAPored toga, nastavnik ima nezavisnost u izboru:• vrsta ocenjivanja (formativno, zbirno, dijagnostičko, motivišuće, itd.);• metoda ocenjivanja (samo-ocenjivanje, razgovor sa učenicima, dosije, opažanje,projekti, itd;)• instrumenata za ocenjivanje (papir za analitičko samo-ocenjivanje, koordinacionidnevnici (znam, želim da saznam i naučio sam), dijagrami (plus +, minus - ,interesantno I), semafori, partner za razgovor (učenik sa učenikom), itd.).Ocenjivanje treba da bude u funkciji obezbeđivanja povratnih informacija s ciljem da sepoboljša učenje, da se motivišu učenici za učenje, da se utvrde uzroci zaostajanja ilinapredovanja, da se poboljša podučavanje i individualni razvoj učenika. (Više informacijamožete pronaći u Odeljku V, u kojem se govori o ocenjivanju.)Daćemo jedan primer domaćeg zadatka iz gore opisane lekcije:- Kompetencija za razmišljanje (u oblasti matematike) – Matematičkakomunikacija- Ishod učenja za tre[i stepen (III):• Koristi matematičku terminologiju (npr. razlomak, procenat, medijalni, itd.) i simbole izalgebre i geometrije kako bi opisao razne situacije iz matematike i svakodnevnogživota.- Kompetencija za razmišljanje – Kreativan mislilac- Ishod učenja za tre[i stepen (III):- rešava jedan zadatak (iz aritmetike, geometrije, jezika, društvenih nauka, prirodnihnauka, ….itd. ) koji je zadat u tekstualnom obliku ,tekstualno-numeričkom ilieksperimentalnom obliku i obrazlaže rešenje i odgovaraju[e postupke.1 2 3 4 5 PopravnapodrškaUčeniknijeništauradioUčenikodrađujesamo cenuartiklanakonposkupljenja.Ukolikoučenikodredicenuartiklanakonposkupljenja icenuistognakonpopustaUkolikoučenikodredicenuartiklanakonposkupljenja i cenuistognakonpopusta,kao irazlikuizmeđu tedve ceneUkolikoučenikodredicenuartiklanakonposkupljenja icenuistognakonpopusta ipredstavlja ih utabeliNastavnikodlučujekako dapomogneučeniku,npr.učenike izgrupekoja nijeuspela dazavršizadatakrazmeštau drugegrupe i....NačiniKoje ćemetodeprimenitiimajući uviduučenikovstilučenjanpr.Zadajemu zadomaćizadatakdapokušada jošjedanput rešizadatakuzpomoćod svojihdrugovaPodrškazatalentovaneučenikeNastavnikodlučujekako dapomogneučeniku, ukojojaktivnostiili kakvedodatneaktivnostidaorganizuje npr.Zadajemu zadomaćizadatakda sampronađenekiodgovarajućizadatakNačiniKoje ćemetodeprimenitiimajući uviduučenikovstil učenja50

KURIKULUM KOSOVAOBLAST KURIKULUMA - PRIRODNE NAUKEUvodObrazloženje i opis oblastiOsnovni koncepti prirodnih naukaCiljevi učenja naukaPristup zasnovan na kompetencijamaIshodi učenja za oblast prirodnih naukaMeđukurikularna pitanjaDodela vremenaNastavni materijali i izvoriMetodološka uputstvaUputstva za ocenjivanje1. UvodOsnovni kurikulum za prirodne nauke je obavezan za sva tri nivoa douniverzitetskogobrazovanja. Ova nastavna oblast obuhvata realizaciju kompetencija (znanja, razumevanje,navike, veštine, stavovi i vrednosti) koje će učenici savladati na kraju svakog nivoadouniverzitetskog obrazovanja.Prirodne nauke učenicima omogućuju da spoznaju, razumeju i istraže prirodu, živi svet ineživi svet i čoveka.Naučna znanja i postignuća se primenjuju: u proizvodnji hrane i ostalih materijalnih dobara, umedicini, saobraćaju, komunikaciji, proizvodnji električne energije, istraživanju i upotrebiprirodnih bogatstva, očuvanju životne sredine, kulturnom stvaralaštvu, umetnosti i uistraživanju svemira.2. Obrazloženje i opis nastavne oblasti prirodnih naukaPrirodne nauke služe u sledeće svrhe:- objašnjenje materijalnog sveta, njegovih osobina i transformacija;- primena metoda istraživanja ljudskih pojava i procesa;- opis zemlje kao nebeskog tela, koje poseduje uslove prikladne za život živih bića ičoveka;- opis živog sveta i neživog sveta i povezanosti među njima;- opis izvora energije;- opis prirodnih procesa u vremenu i prostoru;- određivanje povezanosti čoveka sa prirodom i njihovog međusobnog uticaja.51

3. Osnovni koncepti prirodnih naukaKURIKULUM KOSOVAOsnovni koncepti prirodnih nauka treba da budu zasnovani na 6 glavnih kategorija(orijentacija):1. Naučno istraživanje2. Primena nauke i tehnologije3. Materija – njene osobine i stanja4. Fizički procesi5. Životni procesi6. Zemlja i svemirU oblasti prirodnih nauka osnovni koncepti, kompetencije i metodologije za stepene 1,2,3 i 4pružaju se kao integrisane, dok se na stepenima 5 i 6 realizuju u vidu posebnih predmeta:hemija, fizika, biologija i astronomija.U stručnim školama se ovi koncepti realizuju kao integrisani i zasnovani na tematskimpristupima određenih profesija.4. Ciljevi učenja prirodnih nauka• razvijaju znanja, navike, veštine, stavove i vrednosti za prirodu, životnu sredinu i svetkoji nas okružuje;• pokazuju sposobnosti da objasne osnovne koncepte nauke za objašnjavanje prirode;• razvijaju veštine, vrednosti i stavove za učenje nauka tokom celog života;• istražuju prirodnu sredinu i sredinu koju je izgradio čovek, kroz igru, dokaze ijednostavne modele, postavljanje pitanja, diskusije, ekskurzije, crteže, itd.• pravilno koriste jezik i terminologiju prirodnih nauka;• primenjuju mere bezbednosti i preduzimaju neophodne mere u slučaju opasnosti;• vrednuju ulogu i uticaj naučnih postignuća na čovekov svakodnevni život;• opisuju Zemlju kao nebesko telo i izvor materijalnih dobara;• stvaraju pravilne stavove o socijalnim, moralnim, etičkim, ekonomskim i pitanjima kojase tiču sredine;• razvijaju obrazovanog građanina koji doprinosi unapređenju nauke i tehnologije u ciljuolakšanja i poboljšanja čovekovog života i njegove orijentacije u karijeri.5. Pristup zasnovan na kompetencijamaPrema OKK-u podučavanje prirodnih nauka se zasniva na kompetencijama i na pristupusredsređen na učenika. Organizovanje nastave je usredsređeno na ono što učenici treba daurade i ono što treba da budu spremni da urade. Kako bi mogli da urade nešto njima suneophodna znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i određeni stavovi, koji mogu bitipozitivni, negativni, indiferentni.52

KURIKULUM KOSOVA6. Ishodi učenja u oblasti prirodnih naukaStepen 3 Stepen4MSKO / ISCED 1Stepen 3, Razredi 6,7 (uzrast 12-13 godina) Stepeni 4, Razredi 8, 9 (uzrast 14-15godina)I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I RAZVOJ VEŠTINA KROZ PROCES UČENJA:1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima oizgradnji materije, procesa i pojava u prirodi• Živa materija i neživa materija i njihove osobine• Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru2. Razvoj veština za naučno istraživanje u vezi sa izgradnjom materije, procesa i pojavau prirodi3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti kurikuluma4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu5. Razvoj veština komunikacije u nauci i kroz nauku1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima oizgradnji materije, procesa i pojava u prirodi• Živa i neživa materija i njihove osobine• Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiruRazlikuje i klasifikuje materijale na osnovunjihovog sastava, strukture, fizičkih i hemijskihosobina, transformacija i njihovog korišćenja usvakodnevnom životu.Objašnjava sastav geosfere, hidrosfere,atmosfere, biosfere, procese u njima i prostepromene pozicije tela tokom vremena.Razlikuje i opisuje rast i opstanak živih bića uzavisnosti od ekoloških uslova, sastav i funkcijeglavnih sistema ljudskih organa, strukture iprocese koji su uključeni u rast irazmnožavanje biljaka, životinja i čoveka.Opisuje izvore energije, oblike i njenetransformacije.Demonstrira interakcije između tela koja sesusreću i ne susreću.53Opisuje i analizira elemente koji ulaze usastav neorganskih i organskih jedinjenja,njihovu strukturu, fizičke i hemijske osobine,funkcionisanje i povezanost u živom ineživom svetu.Analizira sastav Zemljine kore, prirodneresurse, posebno one na teritoriji Kosova ipovezanost prostora-vremena tokomprocesa kretanja tela.Opisuje izgradnju i funkciju ćelije, organa iorganskih sistema, uzroke bolesti kod ljudi iživotinja, način kontrole bolesti, metabolizami održivost ekosistema.Razlikuje oblike pojave energije u prirodi,njeno matematičko formulisanje i mogućnostkorišćenja te energijeAnalizira zakone koji opisujuelektromagnetne i gravitacione interakcije injihove posledice.2. Razvoj veština naučnog istraživanja izgradnje materije, procesa i pojava u prirodiPlanira i sprovodi jednostavna naučnaistraživanja, pojedinačno ili u grupi, unutar ilivan učionice, kroz prikupljanje, analizu itumačenje podataka sa ciljem objašnjavanjaprocesa i prirodnih pojava3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblastiIntegracija zajedničkih koncepata u prirodnim naukama (biologija, hemija, fizika):- materija i energija u razvoju života, tumačenje prirodnih procesa i pojava i njihov uticaj na

KURIKULUM KOSOVAčoveka, živa bića i sredinu, transformacije materije, interakcije između materije, tela i živihbića, atomi, molekuli, zakon o održavanju mase i energije, rastvori, fotosinteza, disanje,zdrava ishrana.integracija sa metodom naučnog istraživanja:- opažanje, klasifikacija, pravljenje modela, izlaganje hipoteze, eksperiment, dokaz, upotrebainstrumenata za merenje, planiranje i projektovanje jednostavnih naučnih istraživanja,obrada rezultata, bezbednost tokom rada u laboratoriji.4. Integracija prirodnih nauka sa ostalim oblastima- Komunikacija i izražavanjeTokom rada u grupi komunicira na maternjem ili stranom jeziku, kroz diskusiju, pismeneizveštaje, praktične radove, istraživanja i merenja, obogaćuje svoj rečnik novim izrazima isimbolima.- MatematikaKoristi formule, matematičke modele, kako bi simulirao razne procese i pojave, matematičkeoperacije tokom obračuna rezultata dobijenih tokom merenja različitih fizičkih mera.- Društvo i sredina:Društvenu i prirodnu sredinu tretira kao bogatstvo koje treba čuvati i koristiti za dobrobitčoveka.- Zdravlje i dobrobitČuva zdravlje poštujući pravila higijene, ishrane, telesnih pokreta i organizacije odmora ipostaje svestan da treba da se zaštiti od alkohola, duvana, droga, SIDE i nepoželjne trudnoće.- Život i radPoštuje principe timskog rada i aktivno sarađuje za postizanje određenih ciljeva, pokazujućiveštine u korišćenju alata, opreme i informativne i tehnologije komunikacija, radi dobivanjapodataka tokom istraživanja.5. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životuKoristi ITK i novu opremu za komunikaciju, i Objašnjava istorijsku prirodu naučnih ideja;druga naučna sredstva i opremu, kao bi opisuje uticaj naučnih tehnoloških otkrićarazumeo prirodne procese i rešavao probleme tokom istorije i njihov uticaj na poboljšanjeu svakodnevnom životu.ljudskog života.6. Razvoj veština za komunikaciju u nauci i kroz naukuPlanira jednostavna naučna istraživanja,predstavlja podatke u tabelama i dijagramima,tumači usmeno ili pismeno podatke prikupljeneiz raznih izvora.Koristi jednostavne oblike, usmene ilipismene interpretacije naučnih podataka,planira proučavanje jednog jednostavnognaučnog problema, formuliše hipotezu,dokazuje pomoću eksperimenta, izvodi isaopštava.II. STAVOVI I VREDNOSTI STRUKTURISANI KROZ OBRAZOVANJE IZ OBLASTIPRIRODNIH NAUKAOčekuje se da učenik manifestuje:• Pozitivan stav za opšte naučno istraživanje.• Toleranciju prema mišljenjima drugih.• Znatiželju za simulaciju i modeliranje prirodnih pojava kroz eksperiment.• Motivaciju za proučavanje nauke kao bitne oblasti u društvenom i profesionalnom životu.• Inicijativu i interesovanje za pristup raznim zadacima.• Interesovanje za upotrebu specifičnih naučnih metoda i koncepata u rešavanju naučnih54

KURIKULUM KOSOVAproblema u svakodnevnom životu.• Pažnju prama kvalitetu i očuvanju sredine.• Kritičko i pozitivno razmišljanje, poštenje i toleranciju.• Interesovanje za primenu znanja u svakodnevnom životu.• Interesovanje za nova naučna dostignuća i napredak u nauci.• Poštovanje prema ljudskim i prirodnim različitostima, očuvanju i zaštiti sredine.III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE U PRIRODNIM NAUKAMA• Identifikacija• Opis• Formulisanje• Obrazloženje• Primena• Računanje• Merenje• Skiciranje• Pravljenje modela• Gradnja• Upotreba izvora i podataka• Veštine u saradnji• Veština u komunikaciji• Psiho-motoričke veštine• Kreativnost• Veštine kritičkog razmišljanja• Veštine u kompjuterskoj tehnologiji• Numeričke veštine• Veštine za rešavanje problema• Veštine za rukovođenje• Veštine za proučavanjeIV. KONCEPTI I PREDMETI U OBLASTI PRIRODNIH NAUKA• Prirodne nauke• Hemija• Fizika• Biologija• Geografija• Geologija• Astronomija• Hemijske reakcije• Eksperiment• Laboratorija• Kiselina• Baza• Soli• Oksidanti• Različitosti• Evolucija• Nasleđe• Ekosistemi• Atomi• Molekuli• Joni• Struktura• Funkcija• Hemijske veze• Vreme55

KURIKULUM KOSOVA• Prostor• Sistem• Fotosinteza• Zakoni• Hipoteze• Teorije• Principi7. Međukurikularna pitanjaIntegracija međukurikularnih pitanja u oblasti prirodnih nauka pomaže učenicima da spoznajui razumeju svet i da se lakše izbore sa životnim izazovima.Međukurikularna pitanja koja se mogu integrisati u nastavni program prirodnih nauka za ovajuzrast učenika jesu:• Obrazovanje za preduzetništvo• ITK i elektronsko učenje,• Edukacija o karijeri,• Edukacija o medijima,• Zdravstveno i seksualno vaspitanje,• Veroispovesti,• Lični razvoj i sposobnosti za život, itd.8. Dodela vremenaBroj časova za osnovni kurikulum određen je za svaku nastavnu oblast, dok se izbornikurikulum određuje na nivou škole.Oblast prirodnih nauka u osnovnom kurikulumu za stepen 1 i stepen 2 obuhvata sledećepredmete: hemiju, biologiju, fiziku, geografiju i astronomiju, koji su integrisani, a broj časovaza svaku godinu je 1 čas nedeljno.Kriterijum za izborni kurikulum oblasti prirodnih nauka za svaki predmet je: obim, ravnoteža,horizontalna i vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija i kontinuitetnjihovog ostvarivanja od 1. do 5. razreda.Stepen kurikulumaStepen 3-(Razredi 6-7)Stepen 4 –(Razredi 8-9)NastavnaoblastPredmet Br. časova Procenat (%)časovaPrirodne nauke Nauke 14,29Prirodne nauke Nauke 16,6756

KURIKULUM KOSOVA9. Materijali i okruženje za podučavanje i učenjeZa uspešnu realizaciju kompetencija iz oblasti prirodnih nauka neophodno je stvoriti uslove,nastavna sredstva i prikladno nastavno okruženje.• Tekstualni materijali: školski udžbenik, radne sveske, nastavnikova knjiga, stručnipriručnik, rečnik, novine, časopisi, psiho-pedagoški materijali, enciklopedije, itd.;• Vizualna sredstva: tabla za pisanje, slike, fotografije, makete, dijagrami, grafikoni, itd.;• Auditivna sredstva: radio, kasetofon, telefon, magnetofon, itd.;• Audio-vizualna sredstva: televizor, film, video, video-projektor, video kasete,kompjuter, internet, teletekst, CD, e-mail;• Nastavno okruženje (razred, učionica, laboratorija, radionica, priroda, farma, itd.).10. Metodološka uputstvaUspeh učenika u predmetu prirodnih nauka zavisi od rada i angažovanja nastavnika iučenika. Ovo se postiže koristeći savremene, interaktivne i sveobuhvatne pristupe, metode,tehnike i raznovrsne oblike rade. U tu svrhu se primenjuje čitav niz postupaka kao što su:nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, praktičan rad,itd. Pored toga, koriste se materijalna, tehnička sredstva kao što su: modeli, grafikoni,hemikalije, kuhinjsko posuđe, laboratorijski pribor, instrumenti, kompjuter, i ostale obrazovnetehnologije). Ovi pristupi i metode treba da doprinesu podsticanju nezavisnog, kritičkog ikreativnog razmišljanja.Za izbor metoda nadležan je predmetni nastavnik. Metode se biraju u skladu sa potrebama izahtevima učenika, prirodom sadržaja nastavne teme, didaktičkom osnovom, nivoomobrazovanja učenika, itd.Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanjenastavnog gradiva, znanja, navika, veština, stavova i vrednosti koje su im potrebne kako bise suočili sa životnim izazovima.Kako bi se ispunili zahtevi za kvalitetno učenje predlaže se jedan broj metoda, oblika itehnika rada sa učenicama:• direktno podučavanje (predavanje, objašnjavanje, praktične vežbe i primeri);• indirektno podučavanje (razmatranje, otkrivanje, rešavanje problema);• podučavanje kroz postavljanje pitanja (tehnika postavljanja pitanja učenicima);• diskusija i učenje kroz saradnju (u malim grupama, u većim grupama i sa celimrazredom);• podučavanje koje podstiče kritičko i kreativno razmišljanje i rešavanje problema;• učenje kroz projekte, istraživački rad i rad na terenu;• podučavanje kroz opažanje, demonstraciju i eksperimentisanje;• podučavanje i učenje pomoću multimedijalnih sredstava, naročito pomoćukompjutera;• podučavanje koje podstiče nezavisno istraživanje;57

KURIKULUM KOSOVA• učenje u prirodi i kroz posete industrijskim objektima;Primena nastavnih metoda i tehnika u svim slučajevima treba da bude propraćenakorišćenjem odgovarajućih didaktičkih sredstava, bez kojih se ne mogu postići očekivanirezultati.11. Uputstva za ocenjivanjeOcenjivanje predstavlja proces sistematskog, kvalitetnog i kvantitativnog sakupljanjainformacija o dostignućima učenika tokom procesa učenja, i presuđivanje na osnovu njih.Ocenjivanje treba da omogući:- sakupljanje informacija neophodnih za napredovanje učenika i za motivisanje učenikaza učenje;- identifikaciju poteškoća tokom procesa učenja;- izvođenje zaključaka o dostignućima učenika tokom procesa učenja;- samo-ocenjivanje učenika ocenjivanje od strane nastavnika;- poboljšanje podučavanja i učenja.Ocenjivanje se može klasifikovati u formativno, dijagnostičko, zbirno i motivišuće ocenjivanje.• Formativno ocenjivanje (ocenjivanje za učenje) izvodi se neprestano, a njegova svrhaje sakupljanje informacija o dostignućima učenika tokom svake nastavne delatnosti.• Dijagnostičko ocenjivanje – koristi se za sakupljanje informacija o dostignućimaučenika u odnosu na stepen savladavanja znanja, veština, navika, stavova i vrednostii pomaže nastavniku u njegovom daljem radu.• Zbirno ocenjivanje (ocenjivanje učenja) – obuhvata celokupne aktivnosti učenjaučenika. Zbirno ocenjivanje se vrši na kraju određenih vremenskih perioda(polugodište, kraj školske godine, itd.)• Motivišuće ocenjivanje – koristi se u cilju podsticanja interesovanja i želje učenika zaučenjem.Ocenjivanje učenika u predmetima osnovnog kurikuluma i u izbornim predmetima vrši sedavanjem ocene, u skladu sa kriterijumima koje je određuje MONT. Ocenom se ocenjujuusmeno i pismeno odgovaranje, domaći zadaci, sposobnosti pokazane tokom rada u grupi,tokom vežbi, projekata, itd.Oblici ocenjivanja treba da budu u skladu sa raznolikim stilovima učenja.Nastavnik ima nezavisnost u izboru metoda, tehnika i instrumenata ocenjivanja. Ocenjivanjetreba da bude transparentno prema učenicima, roditeljima i zajednici.Jedan bitan instrument za ocenjivanje, samo-ocenjivanje i sakupljanje informacija o napretkuili zaostajanju učenika je učenikov dosije.58

KURIKULUM KOSOVAOBLAST KURIKULUMA - DRUŠTVO I SREDINAUvodObrazloženje i opisKoncepti i opisPristup zasnovan na kompetencijamaIshodi učenja za oblastDodela vremenaMeđukurikularna pitanjaNastavni materijali i izvoriMetodološka uputstvaUputstva za ocenjivanje1. UvodOblast kurikuluma Društvo i sredina na drugom nivou se realizuje kroz predmetnu iliintegrisanu nastavu. Nastavni predmeti ove oblasti za ovaj nivo su: istorija, geografija igrađansko obrazovanje. Nastavnici treba da imaju u vidu da ukoliko se ova oblast realizujekroz predmetnu nastavu, onda oni treba da uzmu u obzir zajedničke ciljeve oblasti, koji će seostvariti kroz predmetna gradiva istorije, geografije i građanskog obrazovanja. I, ukoliko seova oblast realizuje kao integrisana oblast, onda treba imati u vidu sadržajni aspekti koji supovezani sa ovim predmetima.Oblast kurikuluma Društvo i sredina pomaže učenicima da bolje spoznaju i razumeju razneistorijske i društvene koncepte, procese, dešavanja i promene na lokalnom, državnom,regionalnom i međunarodnom nivou, uključujući i osnivanje i razvoj civilizacija, kao idogađaje i uloge ličnosti od drevnih vremena do danas.Ova oblast učenicima pomaže da prodube svoja znanja o mestima i svemiru, fizičkim iljudskim sistemima, regionima i njihovim karakteristikama. Ona takođe pomaže u razvojunavika, vrednosti i stavova u odnosu na kulturni diverzitet, socijalni identitet, kulturnonasledstvo, društvenu organizaciju, ljudske slobode i prava, kao i ulogu i funkcionisanjedemokratskih institucija.10. ObrazloženjeOblast Društvo i sredina na trećem i četvrtom stepenu (razredi 6, 7, 8 i 9) ima za cilj razvojsposobnosti, vrednosti i stavova, potrebnih kako bi učenik postao odgovoran građanin, kakobi razvio lični identitet i kako bi što bolje poznavao kolektivni identitet (socijalni, nacionalni,državni, etnički, verski, rasni, polni, kulturni, regionalni). Ova oblast pomaže u razvojusposobnosti za odgovarajuće presuđivanje i sposobnosti za donošenje odgovornih odluka usituacijama svakodnevnog života i sposobnosti za negovanje navika i preduzimanjeinicijativa za očuvanje i zaštitu sredine.59

KURIKULUM KOSOVAOblast Društvo i sredina na ovom nivou pomaže učenicima da razviju i dalje ojačaju svojaznanja, kako bi obezbedili jednu dobru početnu osnovu za akademsku orijentaciju iorijentaciju u karijeri.10. Koncepti i opisNa SK3 i SK4 opšti koncepti kurikularne oblasti Društvo i sredina koji se obrađuju na sva trinivoa douniverzitetskog obrazovanja obrađuju se detaljnije na dubljem nivou.Grupe i društveni odnosiNa drugom, nivou, koncept društvenih struktura u oblasti društva i sredine obuhvata razvojsposobnosti i navika učenika za izvođenje raznih uloga i za izgrađivanje održivih društvenihodnosa, kako u porodici i društvenoj grupi tako i u zajednici i društvu uopšte. Sadržaj ovogkoncepta obuhvata i osposobljavanje za aktivno učešće u raznim društvenim strukturama iorganizacijama.Društveni procesiOvaj koncept podrazumeva društvene procese, dešavanja i promene koje su se dogodile ikoje se događaju u zemlji, regionu i svetu. U okviru ovog koncepta obuhvaćeni su i znanja,stavovi i procene o razvojima stanovništva, naselja, migracija, kulturnog diverziteta, održivograzvoja, komunikacije među kulturama, tehnologije i globalizma.Norme, prava i odgovornostiU okviru ove celine učenici shvataju i pridržavaju se društvenih normi i pravila u životnojsredini. Oni uče da njihova prava i slobode zahtevaju odgovornost prema sebi, porodici,školi, zemlji, sredini u kojoj žive, a i šire. Ovo podrazumeva osvešćivanje o tome koliko subitne vrednosti demokratskog društva, a to su: ljudske slobode i prava, jednakost, tolerancija,saradnja i komunikacija sa drugima o prošlosti i o sadašnjosti.Donošenje odlukaNa ovom nivou je bitno negovati samopouzdanje i opravdanost donošenja odluka uodređenim prilikama, oslanjajući se na jake argumente. Učenici shvataju da pravilno iargumentovano donošenje odluka predstavlja korisnu vrednost za njih same, za druge i zasredinu. Učenici daju i prihvataju održive ideje i informacije, koje će im poslužiti za svesno iodgovorno donošenje odluka.SredinaPodrazumeva osnovna znanja o odnosu između čoveka i njegove životne sredine, njihovmeđusobni odnos i uticaj, činioce koji utiču na očuvanje i zaštitu sredine i mere za očuvanjesredine. Takođe podrazumeva osvešćivanje o zaštiti sredine, ekosistema i biodiverzitetakako bi se obezbedio održiv razvoj. Ovaj koncept podrazumeva i znanja o svemiru (Zemlji ivasioni)), prirodne elemente i prirodne i socijalno-geografske karakteristike prirodne i sredine60

KURIKULUM KOSOVAkoju je stvorio čovek, regiona, i zemalja, uključujući i znanja o objektima prirodnog i kulturnognasledstva i njihovom očuvanju. Učenike treba podstaći da razviju navike za zaštitu,očuvanje i unapređenje životne sredine.10. Pristup zasnovan na kompetencijamaZnanja iz oblasti Društva i sredine omogućuju učenicima postepeno usvajanje i negovanjeključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Organizacija učenja treba da se usredsredi naono što učenici treba da budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima, veštinama,navikama ali i stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokazuju.10. Ishodi učenja za oblastDruštvo i sredinaMSKO/ISCED 2Stepen 3, Razredi 6, 7 (11-13 godina)Stepen 4, Razredi 8, 9 (13-15 godina)I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I VEŠTINE POMOĆU KOJIH UČENIK:1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja ili uključivanja u njima.2. Istražuje istorijske, društvene, prirodne i sredinske objekte, pojave i procese, kao i njihovumeđusobnu povezanost i uticaj.3. Na kritički način analizira i razmatra i primenjuje društvene norme i pravila za zajednički životu raznolikosti.4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke5. Doprinosi očuvanju i zaštiti sredine i održivom razvoju6. Efikasno iskorišćava ITK i ostale savremene tehnologije1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja i uključivanja u njimaUpoređuje istorijsku ulogu istaknutihnacionalnih i svetskih ličnosti (muških iženskih), i pravi razliku između njih i likova izmitova, legendi i tradicija.Razlikuje činjenice od mišljenja kadaobjašnjava razne situacije u odnosima izmeđupojedinaca ili društvenih grupa (u vremenu iprostoru) i objašnjava organizaciju stambenih iradnih prostora, raspodelu, prirodna kretanja,strukture, migracije stanovništva, naselja iprivredne aktivnosti na lokalnom, regionalnom imeđunarodnom nivou.61Kritički analizira društvena, ekonomska,kulturna i obrazovna pitanja koja utiču napojedinca i zajednicu, i razmišlja o uticajuljudskog delovanja na druge ljude i sredinu.Razmatra aktivnosti i pitanja značajna zagrađane na lokalnom, nacionalnom imeđunarodnom nivou i njihovu međusobnuzavisnost.2. Istražuje istorijske, društvene, prirodne i sredinske objekte, pojave i procese, kao injihovu međusobnu povezanost i uticajPredstavlja konkretne primere koji pokazuju Upoređuje društvene, istorijske, političke,kako događaji i pojave utiču na (imaju posledice ekonomske i kulturne događaje kao i

KURIKULUM KOSOVApo) ljudski život i sredinu. Objašnjava pozicijuZemlje u Svemiru, izgled Zemljine površine uravni, karakteristike prirodnih i sociogeografskihelemenata prirodne i ljudskesredine, kao i mesta i regiona na lokalnom,regionalnom i međunarodnom nivou.62prirodne i sredinske pojave, objašnjavauzroke i posledice koje prouzrokuju naljudski život.3. Na kritički način analizira i primenjuje društvene norme i pravila za zajednički život udiverzitetuRazume i predstavlja uzroke promena u životuzajednica, u vremenu i prostoru (društvenakretanja i prirodne pojave).4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odlukeProcenjuje uticaj donošenja odluka u različitimdruštvenim grupama, u različitim mestima ivremenskim periodima i predstavlja svoj ličnistav.Na kritički način koristi različite izvore radiistraživanja i upoređivanja etničkih, kulturnihi religioznih različitosti i sličnosti,u različitimmestima i vremenskim periodima istorijskograzvoja.Opravdava vrste donošenja odluka usvakodnevnom društvenom životu, razumepotrebe i bitnost primene demokratskihpostupaka tokom procesa.5. Doprinosi očuvanju i zaštiti sredine i održivom razvojuInicira grupne aktivnosti pružajući konkretne Daje primer o tome kako, kao jedanprimere koji se odnose na ulogu čoveka u pojedinac i kao član jedne grupe, može daosvešćivanju zajednice razvoj društvene i doprinese održivom razvoju (čuvanju izvora,prirodne sredine na lokalnom i nacionalnom reciklaži materijala)nivou.u skladu sa očuvanjem sredine ibiodiverziteta.6. Efikasno iskorišćava ITK i ostale savremene tehnologijeBira i koristi različite vrste digitalnih izvora kojise odnose na društvene odnose i prirodne isredinske pojave.Klasifikuje i koristi razne vrste medijskihizvora kako bi analizirao društvene iistorijske događaje i geografske i sredinskepojave i argumentuje njihovu tačnost.II. STAVOVI I VREDNOSTI STRUKTURISANI KROZ OBRAZOVANJE IZ OBLASTIDRUŠTVA I SREDINE• Poštovanje prema drugima• Samopoštovanje• Jednakost• Tolerancija• Pravedan sud• Upotreba naučenih reči• Pravljenje modela• Diskutovanje• Merenje• Skiciranje• Izrada i čitanje grafikona, dijagrama, tabela i karti.III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE KOJE SE STIČU KROZ OBLAST DRUŠTVA I SREDINE• Korišćenje informacija• Jednostavna istraživanja• Iskorišćavanje jednostavnih izvora• Lokalizacija i pozicija mesta• Glavni prirodni sistemi Zemlje• Glavni socio-ekonomski sistemi na Zemlji• Diverzitet naroda i društva na Zemlji• Struktura i procesi regiona i mesta• Korišćenje stepena kartografskih smanjenja, simbola i znakova• Korišćenje boja na mapi

KURIKULUM KOSOVA• Korišćenje skice, plana, karte, globusa i kompasa• Prikupljanje i dokumentovanje informacija• Korišćenje naučenog rečnika• Izrada i čitanje grafikona, dijagrama, tabela i karti• Određivanje lokacije mesta i regiona na kartama, atlasima i globusima• Formulisanje prostih pitanja za dobijanje informacija• Evidencija sličnosti i razlika• Realizuju merenja na planovima, atlasima i kartama na raznim stepenima smanjenja• Analiziraju, sintetišu i procenjuju podatke: numeričke, grafičke i tekstualneIV. GLAVNI KONCEPTI OBLASTI DRUŠTVA I SREDINEDruštvo Sredina Pojedinac Građansko vaspitanje IstorijaVremeSredina Pol Sloboda Jednakost PorodicaKomunikacija Solidarnost Saosećanje Pravilo TolerancijaHronologija DokazMesto/Prostor Orijentacija Kompas Mapa AtlasZemljaNatalitet Mortalitet Migracija Emigracija ImigracijaStanovanjeAkumulacija Ruda Fabrika Reljef ErozijaStrukture stanovništva Zemljotres Pustinja VetarSante leda VremeKlima Izvor Reka Jezero MoreOkeanTalas Salanitet Flora Plima i oseka FaunaVulkan10. Dodela vremena (fond časova)U nastavnom planu osnovnog kurikuluma za ovaj nivo (za ova dva stepena kurikuluma)određeno je minimalno vreme neophodno za svaku nastavnu oblast kurikuluma, koje jeizraženo u procentima ili broju časova. Za oblast Društva i sredine određeno je vreme kojese smatra dovoljnim za postizanje ciljeva i ishoda učenja predviđenih za ovaj nivo. Na trećemstepenu kurikuluma procenat vremena određen za ovu oblast je 14.29% od celokupnogvremena predviđenog za sve oblasti. Za četvrti stepen predviđeni procenat za ovu oblastiznosi 13.33 %10. Međukurikularna pitanjaMeđu bitnim ciljevima oblasti Društva i sredine je i učenje međukurikularnih pitanja, koja ćedoprineti postizanju ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od međukurikularnihpitanja koja treba uzeti u obzir na ovom nivou, a koja se mogu obrađivati u kontinuitetu i natrećem nivou jesu:Obrazovanje o miruKorišćenje medija (korišćenje medija u cilju shvatanja sveta koji nas okružuje),Obrazovanje za održivi razvoj (ekonomski, službe u zajednice; bezbednost, zaštitaprirodne i ljudske sredine i razvoj ekoloških stavova).Jezik i veštine komunikacije kroz ceo kurikulum (dobar kvalitet komunikacije u svimpredmetima),63

KURIKULUM KOSOVALični razvoj i veštine za život (obrazovanje o konzumaciji i štednji; poštovanje prema sebi iprema drugima, tolerancija, uzdržavanje, sposobnost sporazumevanja; samoinicijativa ipriprema za budućnost).Obrazovanje o ljudskim pravima (prava deteta, pitanja rodne jednakosti, itd.)Obrazovanje o međunarodnom humanitarnom pravu10. Nastavni materijali i sredstvaZa kompetentno obrazovanje u nastavnoj oblasti Društva i sredine koriste se razni nastavniizvori koji učenike motivišu za postizanje napretka u usvajanju navika i veština, koje ćeupotrebiti u sadašnjosti i u budućnosti.Pored školskih udžbenika učenici imaju pristup i drugim izvorima znanja. Školski udžbenici iostali izvori služe nastavniku u realizaciji nastavnog procesa.Za održivo poznavanje oblasti Društva i sredine koristi se širok spektar nastavnih izvora,uključujući školske udžbenike, knjige za aktivnosti i vežbe, radne sveske, brošure, globusi,enciklopedije, obrazovni softver, projekti, razne posete, kao naprimer posete društvenim,kulturnim i prirodnim objektima.Nastavnici, učenici i ostali nosioci obrazovanja se takođe mogu angažovati u izradi prikladnihnastavnih izvora, kao na primer: rezultati projekata koje rade učenici mogu poslužiti kaodragoceni nastavni izvori za razne razrede.Nastavnici mogu iskoristiti i pripremiti dosijee, novine, časopise, specijalizovanu literaturu ilirazne priručnike za aktivnosti sa učenicima. Isto tako, bitno je da učenici i nastavnicisarađuju u izradi raznih proizvoda koristeći izvore informativne tehnologije.10. Metodološka uputstvaKako bi se ostvarili ciljevi kurikuluma kroz oblast Društva i sredine preporučuje se korišćenjeraznih metoda koje nadopunjuju jedna drugu i koje omogućuju razvoj kritičkog i kreativnograzmišljanja među učenicima, i primenu znanja u raznim situacijama.Nastavnik ima slobodu da izabere radnu metodologiju tako što će ispravno oceniti uslove,okolnosti i mogućnosti kojima raspolaže. Oslanjajući se na uputstva u OKK-u nastavnik trebada uzme u obzir nastavu zasnovanu na postizanju kompetencija, nastavu sa učenikom ucentru, sveobuhvatnost, diferenciranu nastavu, poštujući razne stilove učenja, kao i učenjezasnovano na projektima (UZP), kroz koje se razvijaju praktične veštine koje se zahtevajuOKK-om.U okviru metodologija predviđenih za ovu oblast i ovaj nivo preporučuju se korišćenje:• intervjua i usmenih izlaganja za sakupljanje podataka o događajima, mestima,ličnostima i načinu života. Njima se unapređuje korišćenje raznih izvora informacija.• igre u uopšte i naročito igranja uloga, čime se stvaraju navika efikasnogkomuniciranja, veštine kreativnog razmišljanja, sposobnosti za saradnju, socijalizaciju,itd.• opažanje i neposredni kontakt sa sredinom i prirodom, organizovanje nastavnihposeta i ekskurzija, čime se među učenicima razvijaju sposobnosti za istraživanje iopažanje, tumačenje i diskutovanje o raznim prirodnim i sredinskim pojavama.64

KURIKULUM KOSOVA• racionalno korišćenje ITK-a od strane učenika u saradnji, ili na predlog nastavnika iliroditelja, pomaže u kompletiranju informacija i njegovu pripremu kako bi bio uspešan.• interakcije u okviru grupe, čime se razvijaju sposobnosti za komunikaciju,organizovanje, upravljanje i za razlikovanje i procenu raznih situacija iz prošlosti i izsadašnjosti, kao i sposobnosti za izvođenje zaključaka.Saradnje sa institucijama, interesnim grupama i civilnim društvom, koje predstavljaju dodatneoblike rada koji se realizuju izvan škole. Opis raznih događaja i mesta, sakupljanje podataka iostalih istraživačkih materijala, i izlaganje svog rada i rada grupe pred drugima, pomažuučeniku u postizanju kompetencija.10. Uputstva za ocenjivanjeSprovođenje kurikuluma, između ostalog, zahteva razvoj kulture stalnog ocenjivanja u svrhupraćenja napretka i sakupljanja informacija za identifikaciju i dokumentovanje izazova upronalaženju najboljih rešenja za realizaciju opštih ciljeva kurikuluma, specifičnih ciljevaoblasti kurikuluma, i ocenjivanja savladavanja kompetencija po stepenima.Ocenjivanje je blisko povezano i sa metodologijom podučavanja i zahteva kompatibilnost ikonzistentnost u celom procesu. Ocenjujemo ono što ciljamo, ono što odredimo kao metu.Ocenjivanje u oblasti Društva i sredine za prvi nivo, pored korišćenja raznih oblika testova,kao što su usmeno testiranje, neverbalno testiranje, objektivni i subjektivni testovi, testovikoje priprema nastavnik, ocenjivanje učenika na tabli, ocenjivanje rada na projektima, itd.,može se uraditi i opažanjem savladavanja znanja, ponašanja i stavova, kao i stepena razvojaveština i sposobnosti za sprovođenje ishoda učenja predviđenih OK-om za ovaj nivo.Za sve vrste ocenjivanja učenika referentna tačka su specifični ishodi učenja za oblast nanivou razreda, kao i ishodi učenja za kompetencije na nivou stepena. U zavisnosti o njihovihspecifičnosti, nastavnik istražuje i pronalazi najprikladnije oblike za ocenjivanje postignućaučenika. U tom smislu, dosadašnja iskustva svakog nastavnika i uobičajena iskustvaobrazovnog sistema Kosova čine početnu osnovu za ocenjivanje koja će se obogaćivati uskladu sa promenama koje nalaže OKK.Pristup novog kurikuluma zasnovan na kompetencijama ima za cilj ocenjivanje onoga što jeučenik u stanju da uradi, dakle ocenjivanje praktične primene znanja koja se stiču tokompohađanja škole. Stoga je neophodno primenjivati ocenjivanje kroz stalno praćenjepostignuća učenika i držanje evidencije u cilju dokumentovanja i planiranja dalje grada saučenicima. Opažanje rada u grupama i pojedinačnih, samostalnih inicijativa može se oceniti ipomoću tehnike koja je poznata pod nazivom Bilten učešća ili pomoću tehnike koja jepoznata pod nazivom Kontrolna lista, itd.Tokom ocenjivanja učenika na ovom nivou treba imati u vidu učenikov odnos sa nastavnikomi njegovu zavisnost od njega, bitnost etike ocenjivanja i težnju da ono podržava i motivišeučenika, kako bi on naučio da prihvata realno ocenjivanje i da teži što višim dostignućima.Već od ovog uzrasta bitno je da učenici neguju naviku samo-ocenjivanja, koja se možerealizovati uz pomoć dosijea učenika, u kojima oni čuvaju svoje radove kao što su intervjui sačlanovima porodice, individualni radovi ili grupni radovi za očuvanje sredine i ostali radovi kojisu povezani sa ishodima učenja predviđenim za ovaj nivo.Cilj drugog stepena kurikuluma je utvrđivanje i razvoj znanja, pri čemu nastavnikprocenjuje koliko su učenici uspeli da prodube informacije. Bolje poznavanje sebe samog i65

KURIKULUM KOSOVAdrugih, kao i bolje poznavanje prirodne i društvene sredine. Nastavnik treba da ispita iproveri razne vrste ocenjivanja i da izabere one koje su najbolje prilagođene razvoju i uzrastuučenika, kao i njihovim individualnostima ili specifičnostima mesta u kojem oni uče, i da uskladu sa ovim upotrebi stepen ocenjivanja kako bi procenio situacije u kojima se učenicisuočavaju sa izazovom da reše zadatak koji je zadao nastavnik ili škola. U ovom kontekstunastavnik treba da uvek predvidi mini-testove za procenu minimalnih i maksimalnih ciljeva zaodređeni razred ili stepen.66

KURIKULUM KOSOVAOBLAST KURIKULUMA - ZDRAVLJE I DOBROBITUvodObrazloženje i opis oblasti Zdravlja i dobrobitiOsnovni koncepti oblastiPristup zasnovan na kompetencijamaIshodi učenja za oblastMeđukurikularna pitanjaDodela vremena (plan časova)Nastavni materijali i izvoriMetodološka uputstvaUputstva za ocenjivanje1. UvodNastavna oblast “Zdravlje i dobrobit” obrazuje i vaspitava decu da se prema svom zdravljuophode kao prema jednoj veoma bitnoj vrednosti, da se osposobe da se nezavisno staraju osvom i o zdravlju drugih i da preuzmu jedan deo odgovornosti za zdrav život i zdravusredinu.2. Obrazloženje i opis oblasti Zdravlja i dobrobitiCilj oblasti -Zdravlje i dobrobit- je da deci pruži znanja i veštine i usmeri ih ka zdravom životu,kako bi bili u stanju da preuzmu odgovornost za svoje i zdravlje i dobrobit drugih. Učenicimatakođe pruža mogućnost da razviju i primene navike, kvaliteta, vrednosti i ponašanja, koje ćeim pomoći da se uspešno suoče sa životnim uspesima.Učenje o zdravlju i dobrobiti omogućuje deci da:• razviju koncepte o razvoju čoveka i osnovna znanja o zdravlju;• se osposobe da promene sebe i okolinu koja ih okružuje;• da razumeju i otkriju svoje i osećanja, ponašanja i vrednosti drugih:• da kontrolišu svoje zdravstveno ponašanje, da svesno obezbede kvalitetno zdravlje;• da donose informisane odluke kako bi poboljšali njihovo mentalnu, emocionalnu,socijalnu i fizičku dobrobit;• da vode zdrav život;• da uče o higijeni, njenoj važnosti, zdravlju, seksualnom vaspitanju, faktorimaopasnosti i kako da izbegnu opasnosti;• da uravnoteže rad i odmor, da se bave fizičkim aktivnostima i posvete pažnju opštojhigijeni i pravilima zdrave ishrane;• da se pojedinci informišu kako bi na vreme iskoristili zdravstvene usluge.67

KURIKULUM KOSOVA3. Osnovni koncepti oblasti:• usklađeni i sveobuhvatni razvoj tela pomoću fizičkih aktivnosti,• fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit,• zdrava ishrana,• seksualno i reproduktivno zdravlje,• opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost,• obrazovanje o sredini.Fizičko vaspitanjeFizičko vaspitanje učenicima pruža platformu pomoću koje mogu da izgrade fizičkekompetencije, da poboljšaju fizičke aspekte kako bi pomogli razvoju ličnih i interpersonalnihveština. Učenicima omogućuje da razviju koncepte i sposobnosti koji su im potrebni zaučestvovanje u jedan široki spektar fizičkih, sportskih i kulturnih aktivnosti koje pomažurazvoju njihove fizičke dobrobiti i pripremaju ih za aktivan i zdrav život.Potpuna fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobitFizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit učenicima pruža mogućnost daupoznaju, čuvaju i neguju svoje i zdravlje drugih, da upoznaju i otkriju svoja osećanja, darazviju poštovanje prema sebi i prema drugima. To će im doneti samopouzdanje u njihovadostignuća, pomoći im da upravljaju svojim osećanjima i pripremiti ih da se izbore sarazličitim situacijama.Zdrava ishranaZdrava ishrana doprinosi stvaranju ispravnih navika u ishrani dece kroz promociju vrednostikoje njima pomažu u donošenju zdravih izbora. To učenicima pomaže da upoznaju i shvatebezbedne i higijenske prakse koje će primeniti u svakodnevnoj rutini.Reproduktivno i seksualno zdravljeCilj Reproduktivnog i seksualnog zdravlja je da deca shvate promene koje se dešavajunjihovom telu, da sakupe informacije o njihovom razvoju i rastu, procesima ljudskereprodukcije i problemima seksualnog zlostavljanja.Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnostUčenici razvijaju razumevanje o upotrebi i zloupotrebi različitih supstancija, uključujući ineprepisane lekove. Oni razvijaju razumevanje o njihovom negativnom uticaju na donošenjeodluka.Obrazovanje o srediniObrazovanje o sredini pomaže učenicima da postanu svesni o okruženju i da sebe i drugemogu da odbrane od opasnih faktora. Ekološka svest podrazumeva razvoj osećajaobaveštenosti i odgovornosti za čuvanje i korišćenje sredine.68

KURIKULUM KOSOVA4. Pristup zasnovan na kompetencijamaPrema OKK učenje o zdravlju i dobrobiti zasniva se na kompetencijama. Organizacijanastave je uglavnom usredsređena na to šta učenici treba da znaju da rade i šta treba dabudu u stanju da rade. U ovoj oblasti su određeni ishodi učenja koje učenici moraju postići naprogresivan i kontinuiran način.5. Ishodi iz oblasti “Zdravlje i dobrobit”NASTAVNI ISHODI ZA STEPENE 1 i 2Stepen 1Stepen 2Razred 0.1.2 (uzrast 5-8)Razred 3,4,5 (uzrast 8-11)Izgradnja i održavanje mentalne, emocionalne, društvene i fizičke dobrobiti uMentalnadobrobitDruštvenadobrobitFizičkadobrobitHrana izdravaishranaBezbednosti higijenaHrana ipotrošačkakulturakući, školi i zajednici1. Govori o njegovim/njenimsvakodnevnim osećanjima (npr>kada razgovara sa nastavnikom,kolegom, iz igre, grupnog radaitd.)2. Poznaje i razume svoja prava iprimenjuje ih u svakodnevnomživotu unutar i van škole3. Identifikuje različite opasnosti kodkuće, u školi i mestu u kojem živi1. Pokazuje znanja, upravlja svojim emocijama iprilagođava ih određenim situacijama (npr.grupnim radovima, igrama u školi i van njeitd.)2. Razume da je svaki pojedinac jedinstven idrugačiji, i doprinosi da škola i okruženje ukome živi budu ravnopravno i naklonjenprema svima3. Pokazuje prikladno ponašanje u hitnimslučajevima i primenjuje osnovne principepružanja prve pomoći, i gde može da potražipomoćPrimena zdrave ishrane i konzumiranja1. Razume rutinsku pravilnu ishranu 1. Pravi pojedinačne planove za zdravu ishranui objašnjava uticaj ishrane na rast u skladu sa godišnjim dobima, dnevnimi razvojperiodima i primenjuje osnovna pravilazdrave ishrane2. Pokazuje veštine i navike zaodržavanje lične higijene u kući(higijenu tela, zuba, itd.) i u školi3. Kao potrošač otkriva i istražujeporeklo hrane birajući i probajućirazličitu hranuPrimena fizičkog obrazovanja, fizičkih aktivnosti i sporta2. Demonstrira posvećenost prema čuvanju iprimeni lične higijene i okoline, kod kuće uškoli i zajednici3. Prepoznaje zdravu i lošu hranu u situacijamasvakodnevnog života (npr. u prodavnici,samoposluzi, pijaci, itd.)Fizičkovaspitanje1. Učestvuje u fizičkim aktivnostimai razume pozitivni uticaj aktivnogodmaranja i zdravog sna1. Drži prav telesni stav i primenjuje različitetelesne vežbe koje motivišu za dostizanjenajboljih rezultata telesnog razvoja69

KURIKULUM KOSOVAFizičkaaktivnostFizičkaaktivnost izdravljeRazumevanje detinjstva,mladosti ibiti roditeljOdnosiSeksualnozdravlje2. Primenjuje osnovne vežbe izoblasti atletike, gimnastike,plivanja i drugih sportova3. Razume uticaj fizičkih aktivnostina njegovo/njeno zdravlje2. Koristi dnevne vremenske mogućnosti radiprimene fizičke i sportske aktivnosti koristećiunutrašnji i spoljašnji prostor3. Opisuje uticaj fizičkih aktivnosti na promenunjegovog/njenog telaRazumevanje detinjstva, mladosti, biti roditelj; izgradnja otvorenih odnosa,upravljanje seksualnim zdravljem1. Imenuje i opisuje kako funkcionišu 2. Opisuje potomstvo i razvoj čoveka od rođenjadelovi njegovog/njenog telado starosti2. Sarađuje sa svojim vršnjacima alii sa drugima u kući, kod škole i uzajednici u kojoj živi, bazirajući sena vrednosti i poštujući različitostiPrevencija i izbegavanje zloupotrebe supstancija1. Prepoznaje stvari koje ne smejuda se diraju i konzumiraju,razume šta su štetni lekovi isupstancijePlaniranje za izbor i promene1. Učestvuje u svakodnevnimaktivnostima i igrama tražeći idonoseći odluke koje razvijajunjegovo/njeno obrazovanje iinteres2. Identifikuje i učestvuje u određivanju pravilaponašanja u školi i drugim poznatim mestimai argumentuje bitnost poštovanja tih pravilaRazume biološke razlike oba pola1. Zna bezbedan način upotrebe lekova i zna daneki lekovi pozitivno utiču na njegovu/njenudobrobit1. Redovno učestvuje u raznim aktivnostima idogađajima kroz koje uči i prepoznajenjegove/njene sposobnosti1. Redovno učestvuje u raznim aktivnostima i događajima kroz koje uči i prepoznajenjegove/njene sposobnostiII. STAVOVI, VREDNOSTI I POUZDANJE• Poštuje sebe i druge• Odgovoran• Tolerantan• Poštuje različitosti• Naklonjen• Pozitivan stav• Saradnja• Poštuje kod ponašanja• Poštuje kod oblačenja• Poštuje propise• Privržen• Siguran70

KURIKULUM KOSOVAIII. ZNANJE• Poznaje sebe i druge• Razume sebe i druge• Govori o sebi, porodici i okolini• Identifikuje različite rizike• Razume uticaj pozitivnih i negativnih postupanja• Objašnjava uticaj sportskih aktivnosti• Imenuje delove tela• Objašnjava emocije• Razmenjuje iskustvaIV. Sposobnosti• Diskutuje• Redovno učestvuje• Ostvaruje svoja prava• Objašnjava• Upravlja svojim emocijama• Demonstrira ponašanje, postupke i navike• Primenjuje principe• Opisuje vrste hrane, fizičke aktivnosti• Pravilno držanje• Radi vežbe• Sarađuje• Izrađuje pravilnike• Istražuje6. Međukurikularni pristupOblast Zdravlje i dobrobit se povezuje sa svim oblastima, i ispunjava ih i popunjava se njimazbog njene kompleksne prirode i važnosti. Realizacija međukurikularnih pitanja će pomoćirazvoj i dopunjavanje gradiva oblasti za postizanje svih kompetencija OKK-a. Neka odmeđukurikularnih pitanja koja će pomoći učenicima na ovom nivou su:- Obrazovanje o demokratskom građanstvu i ljudskim pravima,- Obrazovanje o miru i toleranciji,- Lični razvoj i sposobnost za život,- Obrazovanje za održivi razvoj,- ITK,- Rodna jednakost i- Interkulturalno obrazovanje i- priprema za život i rad.7. Dodela vremena (plan časova)Nastavna oblast „Zdravlje i dobrobit“ obuhvata aktivnosti koje podstiču razvoj fizičkih,psihičkih, emocionalnih i socijalnih veština uključujući i časove: Fizičkog i sportskog71

KURIKULUM KOSOVAvaspitanja, Zdravstvenog vaspitanja i Zdravstvenog i seksualnog vaspitanje na drugom (2.)nivou i Zdravstvenog, seksualnog i porodičnog vaspitanja na trećem (3.) nivou. U OKK-u jetakođe određen broj i procenat nastavnih časova.Kriterijum za osnovni kurikulum Zdravlja i dobrobiti je: obim, ravnoteža, horizontalna ivertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija, i kontinuitet njihove realizacije od1. do 12. razreda.8. Nastavni materijali i izvoriZa uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ , važno je da seupotrebe različita nastavna sredstva kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak upostizanju navika i veština za život. Sa obzirom na to da su školski udžbenici važna i vrednasredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup informacijama samo u školskimudžbenicima, nego im omogućiti i pristup drugim izvorima i sredstvima koja mogu da imposluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.Za što uspešniju realizaciju nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi širokispektar nastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, radneknjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razna istraživanja, razneanalize i izveštaje iz ove oblasti i ostale knjige.Nastavnici i učenici se mogu angažovati u izradi i korišćenju nastavnih materijala kao npr.:rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena nastavna sredstva za drugerazrede.9. Metodološka uputstvaZa realizaciju sadržaja koji je definisan u kurikularnoj oblasti „zdravlje i dobrobit“ mogu da sekoriste razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje ova oblast sadrži, ali i zbogspecifičnosti koje ona sadrži. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metodepredavanja sa učenikom u centru pažnje, rad na projektima.10. Uputstva za ocenjivanjeOblast „zdravlje i dobrobit“, zbog svoje prirode i specifičnosti koje sadrži, zahteva raznolikostoblika redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju zdravlja, koncepata iprimene pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebalo da u svakodnevnomživotu nastave da na aktivan i kontinuiran način primenjuju u praksi ono što su naučili.Takođe bi bilo od značaja za predmete iz oblasti zdravstvenog vaspitanja da se, zbog njenihspecifičnosti, osim numeričkog ocenjivanja primeni, i to u velikoj meri, i opisno ocenjivanjezato što se grupni rad, projekti, motorne sposobnosti, sposobnost govora itd., ne moguoceniti pomoću testova. Da bi se oni proceniti i ocenili koriste se drugi instrumenti. Direktnonadgledanje je pogodan postupak za oblast zdravstvenog vaspitanja i može se koristiti uraznim nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja.Postoje neki načini i instrumenti koji pomažu direktnom nadgledanju aktivnosti učenika, kojise koriste za ocenjivanje. Bilten učešća, Kontrolna lista, Učenikov dosije, Povratnainformacija.72

KURIKULUM KOSOVABilten učešća- tehnika posmatranja koja može da se koristi za nadgledanje manjih grupa ilitokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajnata pomoć, itd.Kontrolna lista – sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima koja će se nadgledati kodučenika. Glavni cilj spiska je da se zavede stalna procena napretka učenika, pokazujući kakoon izvršava svoje zadatke ili postiže razne ciljeve. Pored spiska sa elementima koji senadgledaju daje se i jedan stepen ocene.Dosije učenika – predstavlja tačan i celokupan portret, koji se koristi kao kolekcija radova,kako bi pokazao modele radova učenika, koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnostna nivou radova. Njegova upotreba poboljšava podučavanje tako što integriše ocenjivanje zaučenje (OzU).Dosije može da sadrži: crteže, jedan projekat, jedan rad, planove, itd.Dosije je važan zbog toga što:• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku (o njegovom razvoju i napretku)• Pruža učeniku kompletan pregled njegovog rada• Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra bitnu ulogu u procesu učenja i procene(samo-ocenjivanje).Povratna informacija – cilj je da se provere i procene učenikova dostignuća, i poslužićekao dijalog između nastavnika i učenika o kvalitetu učenja, nastave i opštim dostignućima.Povratna informacija služi za identifikaciju poteškoća sa kojim se učenik suočava tokomučenja, ali istovremeno dovodi do otkrivanja uzroka koji vode do tih poteškoća, i mogućnostiza unapređenje njegovog rada. Povratna informacija ima efekat kada se dobije u pravovreme - onda kada je učeniku neophodna.73

KURIKULUM KOSOVAOBLAST KURIKULUMA - ŽIVOT I RADUvodObrazloženje i opis oblasti Život i radOsnovni koncepti oblastiIshodi učenja za oblast kurikuluma Život i radDodela vremena (plan časova)Međukurikularni pristupNastavni materijali i izvoriMetodološka uputstvaUputstva za ocenjivanje1. UvodDok se priprema za život i rad ističe kroz celi kurikulum kao jedno važno pitanje, cilju oblastikurikuluma „Život i rad“ je da doprinese više kao „noseća“ oblast za razvoj kompetencija zaživot i rad. Na SK 3 i SK 4 kurikuluma ova oblast je, pored sposobnosti vezanih za porodičnuekonomiju, usredsređena na orijentaciju u karijeri, tehnologiju i ITK.2. Obrazloženje i opis oblasti Život i radKroz ovu oblast kurikuluma, učenici će se upoznati sa različitim ulogama pojedinaca u životui na poslu, kao članove porodica, građane, proizvođača, potrošača, poslodavaca i radnika.Učenici će razviti svest i samopouzdanje o postojanju raznih mogućnosti za stručnuorijentaciju (izbor profesije), korišćenje ITK, razvoj porodične ekonomije, upotrebu tehnologijeraznih nivoa i razvoj međuličnih odnosa u životu i na poslu u smislu tolerancije i uzajamnogpoštovanja.Oni će razviti duh za inicijativu i odgovornost; izrađivaće i poštovaće poslovne planove,vremenske rokove i upoznaće se sa kvalitetima postupaka i rezultata.Učenje iz oblasti Život i rad učenicima pruža mogućnost da:• Da razumeju i primenjuju prakse rada kod kuće, u školi i zajednici• Razvoj ličnih kvaliteta za život i rad• Razumeju upotrebu tehnologije u svakodnevnom životu i radu• Upotrebu ITK-a kako bi usavršili učenje i poboljšali kvalitet svakodnevnog života• Vežbaju razvoj preduzetništva i poslovanja (simulacija)• Pripremu za profesionalni život i buduću karijeru (tačke gledišta)• Lakoću komunikacije u životu i radu• Spremnost za zaštitu u očuvanje prirode i sredine.74

KURIKULUM KOSOVA3. Osnovni koncepti oblasti:• Lični razvoj (veštine za život)• Razvoj zasnovan na praktičnim aktivnostima• Porodična ekonomija (kućna)• Savetovanje i orijentacija u karijeri• Tehnologija, uključujući ITK• Rad i preduzetničko obrazovanjePorodična (kućna) ekonomija (nastavni modul)Učenicima se pomaže da se kao pojedinci pripreme za život i rad, kao doprinosioci društvu,saradnici u porodičnoj ekonomiji i životnoj okolini.Porodična ekonomija pomaže učenicima da izvrše istraživanja realnih problema sanaglaskom na nastavne kontekste. To doprinosi razvoju osnovnih veština kao što sudonošenje odluka i rad sa drugima. Učenici se razvijaju kao pojedinci, kao učesnici uporodičnoj ekonomiji, društvu, uključujući i očuvanje životne sredine.Savetovanje i orijentacija u karijeri (nastavni modul)Kod učenika razvija sposobnost da otkriju mogućnosti za karijeru, u cilju donošenja odluke odaljem obrazovanju, odnosno kako bi se učenicima pomoglo da odluče koju [e profesijuizabrati, na osnovu karakteristika raznih profesija.Ukratko, učenici će se upoznati sa lokalnim tržištem rada.Tehnologija, uključujući ITKTehnologija učenicima omogućuje savladavanje znanja i veština neophodnih u kontekstutehničko-tehnoloških razvoja, njihovog uspešnog i nezavisnog korišćenja, uključujući iopremu za informativnu i tehnologiju komunikacije uopšte.Učenici savladavaju koncepte o tehničko-tehnološkim procesima, razvijaju tehničke veštine isposobnosti za planiranje praktičnih postupaka.Učenici savladavaju veštine za korišćenje ITK-a u svrhu pronalaženja, razvoja, analize ipredstavljanja informacija, kao i modela za rešavanje problema u određenim situacijama.Rad i preduzetničko obrazovanjeAngažovanje učenika u praktične aktivnosti – simulaciju pripremanja planovaporodičnog biznisa. Simulacija proučavanja preduzeća i razvoja preduzetništvaučenicima omogućuje da istraže potrebe za kreativnost u preduzeću, bilo kao poslodavacili kao zaposleni, da identifikuju i upotrebe nekoliko veština i da razviju atribute koji se odnosena preduzetničke veštine.4. Pristup zasnovan na kompetencijamaCiljevi kosovskog obrazovanja će se realizovati u kulikularnoj oblasti Život i rad krozpostepeno sticanje i negovanje ključnih kompetencija predviđenih OKK-om.75

KURIKULUM KOSOVAOblast Život i rad, treba da se realizuje na taj način da učenicima omogući sticanje u primenuglavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Organizovanje nastave treba da se usredsredina to šta učenici treba da znaju i budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima,veštinama, navikama ali i u stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokažu.5. Ishodi učenja za oblast Život i radIshodi kurikularne oblasti za Stepen 3-4Nastavni ishodi su određeni na osnovu glavnih koncepata oblasti, GIU za kurikularnu oblastŽivot i rad sadrže u sebi zahteve koje učenici treba da dostignu nakon završetka svakogstepena.Ishodi učenja sadrže znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se razvijaju i produbljujupostepenim napredovanjem, imajući u vidu fizički i psihomotorni razvoj učenika. Ovi ishodiomogućavaju savladavanje svih šest kompetencija predviđenih OKK-om sa posebnimnaglaskom na kompetenciju produktivnog doprinosioca.ISHODI UČENJA ZA STEPENE 3-4Stepen 3Razredi 6,7Stepen 4Razredi 8,9Razumevanje i primena praktičnog rada kod kuće, u školi i zajednici1. Primenjuje pojedinačne grupneaktivnosti u školskom okruženju izajednici.1. Razlikuje dobrovoljni rad, zaposlenje isamozaposlenje.2. Vrši konkretne praktične postupkeprema datom planu.2. Razvoj ličnih kvaliteta za život i rad1. Ispravno razume i primenjuje uputstvai vizuelne preglede u različitimpraktičnim aktivnostima.2. Planira, organizuje i učestvuje u praktičnimpojedinačnim i grupnim aktivnostima .1. Pokazuje veštine potrebne za pristup iorijentaciji u karijeri.3. Razumevanje i upotreba tehnologije u svakodnevnom životu i radu1.Opisuje i analizira priručnike za alate imašine iz porodične ekonomije.1.Koristi alat, opremu i radne mašine na osnovuuputstava i priručnika.2. Koristi adekvatne alate, opremu imaterijale za izradu jednostavnihproizvoda i modela na osnovu skice iuputstva.2. Opisuje tehnološki proces korišćenja prirodnihizvora energije .4. Upotreba ITK-a za unapređenje učenja i kvaliteta svakodnevnog života1. Koristi informacije iz elektronskih 1. Primenjuje znanja iz IT-a u predstavljanjuizvora kako bi pojasnio određena određenih postupaka.znanja i kontekste.5. Vežbanje razvijanja preduzetništva i poslovanja76

KURIKULUM KOSOVA1. Razume etičke i ekonomske aspekteporodične ekonomije i posebnoporodičnu štednju.771. Pojedinačno ili u grupi, razvija ideje i pripremaplan biznisa, i kroz različite oblikekomunikacije ih predstavlja pred drugima.6. Promovisanje bezbednih uslova za život i rad1. Primenjuje pravila za zaštitu i1. Identifikuje i sprečava različite opasnosti kojebezbednost, sprečava i pomaže u se mogu dogoditi na radnom mestu.rukovođenju opasnostima na poslu.7. Priprema za profesionalni život i buduću karijeru1. Opisuje glavne karakteristike profesijanjegovih/njenih roditelja i drugih osobau njegovom/njenom okruženju.8. Komunikacija u/o životu i radu1. Identifikuje razne izvore zainformisanje i orijentaciju zaobrazovanje, profesionalnu obuku izaposlenje (u medijima i internetu,itd).9. M Zaštita i očuvanje prirode i sredine1. Angažuje se/ lobira za čuvanjeekološke ravnoteže u svojoj sredini.II. STAVOVI, VREDNOSTI I UVERENJA• Poštuje sebe i druge• Samopoštovanje• Odgovornost• Tolerancija• Poštovanje različitosti• Naklonjen• Pozitivan stav• Saradnik• Poštuje kodeks ponašanja• Poštuje propise• Spremnost• Siguran• Radoznao• Nezavisnost mišljenja i postupanja• Inicijativa i interesovanje pri raznim pristupima• Pouzdanost u sopstvene snage• Pouzdanost u upotrebi tehnologije• Volja• Spremnost za saradnju• Otvoren stav prema pružanju podrške drugima• Tolerancija• Navika i veština tokom teoretskog i praktičnog rada• Samoprocena, samokritičnost• Inicijativa i interes u raznim pristupima• Poštovanje za dobro izvršen rad• Poštovanje ličnih i grupnih napora• Poštovanje za tačnost• Istraživanje za stručnu orijentacijuIII. ZNANJA• Poznaje sebe i druge• Razume sebe i druge• Govori o sebi, svojoj porodici i okruženju1. Istražuje mogućnosti za ispitivanje različitihvrsta profesija za orjentaciju u karijeri.1. Istražuje i koristi razne izvore informacija oobrazovanju, obuci za tržište rada, kako bi seopredelio za profesiju.1. Analizira i procenjuje prednosti različitih vrstaenergija u očuvanju sredine u kojoj živi.

KURIKULUM KOSOVA• Identifikuje razne opasnosti• Razume uticaj negativnih i pozitivnih postupaka• Razmenjuje iskustva• Opis• Identifikacija• Izvršenje• Merenje• Procena• Skiciranje• Sečenje• Stvaranje modela• Pristup problemima iz različitih perspektiva• Dizajniranje (kreativnost)• Istraživanje• Opravdanje• PlaniranjeIV. VEŠTINE• Diskutuje• Redovno učestvuje• Objašnjava• Demonstrira ponašanje, navike• Primenjuje principe• Primenjuje vežbe• Sarađuje• Grafička komunikacija• Elektronska komunikacija6. Međukurikularna pitanjaUnutar kurikularne oblasti Život i rad jedan od važnih ciljeva je realizacija međukurikularnihpitanja koja će pomoći u postizanju glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka odmeđukurikularnih pitanja koja treba da se uzmu u obzir na ovom nivou, koja se istovremenomogu obraditi i na drugim nivoima jesu:• Poznavanje medija (korišćenje medija za upoznavanje sveta koja nas okružuje),• Obrazovanje o održivom razvoju (usluge u zajednici);• Zaštita okoline i razvoj ekoloških stavova,• Jezik i mogućnost komuniciranja;• Dobrovoljni rad;• Obrazovanje o opasnosti od mina.7. Dodela vremena (plan časova)/(Vidi nastavni plan)• Kurukularna oblast Život i rad, u osnovnom kurikulumu sadrži aktivnosti kojepromovišu razvoj veština, sposobnosti, vrednosti, uključujući predmete: na 2. nivou• Porodična ekonomija (nastavni modul)78

KURIKULUM KOSOVA• Orijentacija u karijeri (nastavni modul)• Tehnologija i ITK,U OKK-u su takođe određeni broj i procenat nastavnih časova. Kriterijum za dodelu ukurikularnoj oblasti Život i rad je: zapremina, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza ishodaučenja sa 6 ključnih kompetencija i nastavak njihove realizacije od 6. do 9. razreda.8. Nastavni materijali i izvoriZa uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ , važno je da sekoriste razni nastavna izvori, kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak u sticanjupotrebnih navika i sposobnosti za svakodnevni rad i život. Sa obzirom na to da su školskiudžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristupinformacijama samo u školskim udžbenicima, nego im treba pružiti pristup i drugim izvorima isredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.Za uspešnu realizaciju nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki spektarnastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, poslovneknjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razne studije, razneanalize i izveštaje iz te oblasti i odgovarajuće materijale za rad.Nastavnici, učenici i drugi prosvetni radnici se mogu angažovati u izradi i korišćenjunastavnih materijala npr. rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocenanastavna sredstva za razne razrede.Nastavnici mogu da naprave dosijee, novine, časopise, specijalne literature ili raznepriručnike za aktivnosti učenika. Od velike je važnosti i da nastavnici sarađuju sa učenicimau proizvodnji raznih materijala, uz korišćenje tehnoloških informativnih sredstva.9. Metodološka uputstvaZa realizaciju sadržaja koji je predviđen za kurikularnu oblasti Život i rad mogu se koristitirazne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje oblast sadrži ali i zbog njenihspecifičnosti. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su nastavne metode saučenikom u centru, kao na primer:Učenje u saradnji - kada učenici zajedno rade, ponekad dva po dva ili u grupi, kako biuspostavili jedan zajednički problem, istražili neku zajedničku temu ili kako bi došli dorecipročnog usaglašavanja u stvaranju novih ideja. Tokom nastave, nastavnik veomauspešno može da realizuje grupni rad, igru sa ulogama, brainstorming (generisanje ideja),itd.Brainstorming- (generisanje ideja) je promocija i redosled ideja bez diskusije o njima. On sekoristi u mnoge svrhe i u raznim fazama tokom nastave. Brainstorming može da se koristikako bi pomogao učenicima da kreativno razmišljaju, da razviju maštu i osećanja u vezinekog pitanja ili teme.Igranje uloga - je razgovor: kratak i jednostavan da se organizuje sa situacijama prijatnograzgovora. Razvija kod učenika tečnost, promoviše interakciju u razredu, ostavljajući učenikuprostor za inicijativu i maštu. Igranje uloga uzdiže nivo motivacije.79

KURIKULUM KOSOVA10. Uputstva za ocenjivanjeOcenjivanje čini sastavni deo svake nastavne aktivnosti. Procena i ocenjivanje su sastavni iveoma važni deo nastave u savremenim školama.Učenici dovoljno uče tokom godina školovanja. Međutim, pomoću testa se ne može izmeritisve što oni nauče, između ostalog i zbog činjenice da za učenike na osnovnom nivou,upotreba raznih tehnika omogućuje što realniju procenu na osnovu različitih karakteristikaučenika.Kurikularna oblast Život i rad, zbog svoje prirode i specifičnosti, zahteva mnoštvo načinaredovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju „Života i rada’ i nakonceptima i primeni pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebali daaktivno i neprekidno primenjuju svoja znanja u svakodnevnom životu.Takođe i za predmet Život i rad, zbog svojih specifičnosti bilo bi od značaja da se osimnumeričkog ocenjivanja, u velikoj meri primenjuje i opisno ocenjivanje, zbog toga što segrupni rad, projekti, psiho-motoričke i senzorne sposobnosti, mogućnost govora, itd., nemogu izmeriti testovima. Da bi se oni izmerili i ocenili koriste se drugi instrumenti. Direktnonadgledanje je odgovarajuća procedura za oblast Život i rad i može se koristiti u raznimnastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja.Postoji nekoliko tehnika i instrumenata koje pomažu u direktnom posmatranju aktivnostiučenika koje se koriste za ocenjivanje.Bilten učešće- tehnika posmatranja koja može da se koristi za posmatranje manjih grupa ilitokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajnata pomoć, itd.Kontrolna lista- sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima, koja će se opažati međuučenicima. Glavni cilj spiska je da se beleži stalnu procena napretka učenika, pokazujućikako on izvršava svoje zadatke ili druge objektive. Pored spiska sa elementima koji seopažaju, daje se i jedan stepen ocene.Dosije učenika - predstavlja tačan i kompaktan portret, koristi se kao kolekcija radova kakobi pokazao modele radova učenika koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost nanivou radova.Dosije može da sadrži na primer, crteže, jedan projekat, jedan rad, planove itd.Dosije je važan zbog toga što:• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku• Pruža učeniku potpunu preglednost njegovog rada• Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra aktivnu ulogu u procesu učenja iocenjivanja.80

KURIKULUM KOSOVAIV. NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMIDefinicijaOpšti fond časova u douniverzitetskom obrazovanju na KosovuNastavni plan za srednje niže obrazovanjeKriterijumi za izradu nastavnog planaSprovođenje nastavnog planaAutonomija škole1. DefinicijaNastavni plan je dokument od kojeg zavisi celokupna organizacija nastavnog procesa u školi,na nivou stepena kurikuluma ili određenog razreda. Njime se određuju oblasti kurikuluma,nastavni predmeti i minimalno neophodno vreme koje se izražava u procentima ili u brojučasova, za postizanje ishoda učenja za oblast ili stepen kurikuluma određene u osnovnomkurikulumu.Novim OKK-om su predviđene konceptualne i strateške promene nastavnih planova. Dosada se nastavni plan u našem obrazovnom sistemu izrađivao i nadgledao na centralnomnivou (MONT), dok se sada teži da se postepeno pređe na izrađivanje nastavnih planova nanivou škola (uz podršku od MONT-a). Time se školi omogućuje i dozvoljava šira autonomijau organizovanju plana, ali se istovremeno od nje zahteva veće angažovanje i odgovornost.2. Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za douniverzitetsko obrazovanjeTokom izrade nastavnog plana za formalni (stepen kurikuluma ili razred) škola treba da imau vidu kontinuitet opšteg nastavnog plana za douniverzitetsko obrazovanje za svaku oblastkurikuluma.Škola je slobodna da u okviru vremena (procenta) određenog za svaku oblast planiranastavu onako kako smatra da je najbolje, imajući u vidu ishode učenja za oblasti i stepenekurikuluma i sposobnosti učenika.Tabela: Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za douniverzitetsko obrazovanjeMSKO 0MSKO1MSKO 2 MSKO 3OblastikurikulumaSK1PredškolskirazredKlasa1 & 2SK2Razredi3 & 5SK3Razredi6 & 7SK4Razredi8 & 9SK&6OpšteobrazovanjeRazredi 10 &12SK5&6StručnoobrazovanjeRazredi 10&12Jezici ikomunikacija33.33% 38.10% 33.33% 25.00% 26.67% 20.00 % 15.63%81

KURIKULUM KOSOVAUmetnosti11.11% 9.25% 8.33% 7.14% 6.67% 6.67% 3.13%Matematika 22.22% 23.81% 20.83% 17.86% 13.33% 13.33% 9.38%PrirodnenaukeDruštvo isredinaZdravljeidobrobitŽivot i rad5.56% 4.76% 8.33% 14.29% 16.67% 16.67% 6.25%5.56% 4.76% 8.33% 14.29% 13.33% 16.67% 6.25%11.11% 9.52% 8.33% 7.14% 6.67% 6.67% 6.25%5.56% 4.76% 4.17% 7.14% 6.67% 6.67% 46.88%Izborni deo 5.56% 4.76% 8.33% 7.14% 10% 13.33% 6.25%OstaleAktivnosti3. Nastavni plan za srednje niže obrazovanjePre nego što škola, odnosno nastavnici raspodele časove po oblastima oni mogu danezavisno odluče o podeli celokupnog nedeljnog fonda časova, u okviru procenta časovapredviđenih za taj stepen, npr. ukoliko je na trećem stepenu (SK3) za dva razreda (šesti isedmi razred) planiran ukupno 41 čas nedeljno, onda nastavnik može samostalno odlučitikoliko će časova nedeljno dodeliti za šesti razred, 20 ili 21 i koliko za sedmi razred. Ukolikoškola, odnosno nastavnici smatraju da je u šestom (6.) razredu potreban ukupno 21 časnedeljno, za sve nastavne oblasti, onda za sedmi (7.) razred oni treba da se pridržavajufonda od ukupno 20 časova, kako ne bi prevazišli fond od ukupno 41 časa za oba razreda iza treći stepen SK3. Ili, može se desiti suprotno, odnosno da se za šesti razred dodelinedeljni fond od 20 časova i za sedmi razred nedeljni fond od 21 časa, uvek imajući u viduuzrast učenika.RazredRazred 6Razred 7Razred 8Razred 9Broj časova nedeljnoxxxxTabela: Broj časova nedeljno po razreduNastavni plan za srednje niže obrazovanje zasniva se na opštem nastavnom planupredviđenim OKK-om. Na drugom nivou nastavni plan se pojavljuje u dve varijante, a to suverzija A sa integrisanim predmetima i verzija A1 sa predmetnom nastavom, koji će seprimenjivati samo tokom privremene faze sve dok škole, odnosno nastavnici Kosova ne budubili spremni da se pridržavaju samo Nastavnog plana A.82

KURIKULUM KOSOVANastavni plan AMSKO 2Oblasti kurikulumaSK3, Razredi 6-7 SK4, Razredi 8-9Br. časova % Br. časova %Jezici i komunikacija 8 25.00% 7 26.67%Umetnosti 2 7.14% 2 6.67%Matematika 5 17.86% 5 13.33%Prirodne nauke 2 14.29% 4 16.67%Društvo i sredina 2* 14.29% 4 13.33%Zdravlje i dobrobit 2 7.14% 2 6.67%Život i rad 1 7.14% 2 6.67%Izborni deo 2 7.14% 2 10.00%Ukupno: 24 100% 28 100%Tabela: Nastavni plan ANastavni plan A1Oblast kurikulumaJezici i komunikacijaMaternji jezikEngleski jezikDrugi strani jezikUmetnostiMuzičko vaspitanjeLikovna umetnostMSKO 2SK3Br.časovaSK4% Br.časova8 25.00% 7 26.67%2 7.14% 2 6.67%Matematika 5 17.86% 5 13.33%Prirodne nauke 2 14.29% 4 16.67%BiologijaHemijaFizikaDruštvo i sredina 2 14.29% 4 13.33%IstorijaGrađanskoobrazovanjeGeografijaZdravlje i dobrobit 2 7.14% 2 6.67%Zdravlje i dobrobitFizičko vaspitanjeŽivot i rad1 7.14% 2 6.67%TehnologijaITKIzborni deo 2 7.14% 2 10.00%UKUPNO: 24 100% 28 100%Tabela: Nastavni plan A1%83

KURIKULUM KOSOVANastavne planove za srednje niže obrazovanje izrađuju škole (nastavnici), počevši od jedneopšte vizije koje su predstavljene u dole prikazanim tabelama/planovima A ili A1.Nastavni plan A je zasnovan na principu autonomije i fleksibilnosti na nivou škole,predviđenom u OKK-u (str.25). Školama se ova mogućnost pruža kako bi mogle danezavisno organizuju nastavne planove tako što će fleksibilno iskoristiti vreme u školi, kakobi omogućile raznovrsne oblike interaktivne nastave u cilju postizanja ključnih kompetencijapredviđenih kurikulumom. Nastavnim planom A određuje se minimalni fond časova za svakuoblast kurikuluma i svaki nivo (stepeni 3 i 4 – razredi 6,7 i 8, 9) i ukupan broj časova nedeljnoza sve oblasti kurikuluma.Prema ovom planu škola na osnovu ukupnog procenta ili broja časova predviđenog za oblastodlučuje o podeli vremena za svaku oblast i svaki predmet. To se radi uvek s ciljem da se nakraju stepena realizuje vreme (procenat ili broj časova) za svaku oblast predviđen ovimplanom, npr. oblast Jezika i komunikacije na trećem, odnosno četvrtom stepenu škola(nastavnik/ci) može da realizuje u raznim oblicima. Škola treba da uzme u obzir predviđeniprocenat vremena 25.00% ili 8 časova za oba razreda (šesti i sedmi razred) iste generacijetokom jedne nastavne nedelje. Nastavnik ima slobodu da odluči koliko će časova iz oveoblasti realizovati u šestom razredu i koliko u sedmom razredu jedne generacije učenika. Naprimer, on može odlučiti da za šesti razred dodeli 5 časova nedeljno, pri čemu treba daobavezno realizuje 3 časa nedeljno sa sedmim razredom, kako bi na kraju stepena bilorealizovano 8 predviđenih časova. Međutim, ukoliko odluči da za šesti razred dodeli časovanedeljno za ovu oblast, onda mora imati u vidu da za ostale oblasti dodeli manje časova,kako ne bi prekoračio nedeljni fond časova predviđen za šesti razred (vidi Tabelu: brojčasova nedeljno po razredima i Tabelu: Nastavni plan A, A1)Nastavni plan A omogućuje još jednu vrstu fleksibilnosti u realizaciji fonda časova u okviruoblasti kurikuluma. Nastavnici i škola imaju slobodu da odlučuju o realizaciji (raspodeli) brojačasova po oblastima, u okviru jedne školske godine. Određeni godišnji fond o kojem odlučujusami nastavnici (škola) može se raspodeliti u zavisnosti od ciljeva njihovog planiranja, uokviru školskih polugodišta. Tako, na primer, ukoliko se za šesti razred dodeli 5 časova zaoblast „Jezici i komunikacija“, ti časovi se mogu raspodeliti na osnovu nastavnih ciljeva na 6časova u prvom polugodištu i 4 časa u drugom polugodištu ili obrnuto. U tim slučajevima sebroj (procenat) časova mora uskladiti sa brojem (procentom) časova dodeljenim za ostaleoblasti, kako se ne bi prekoračio ukupni broj časova nedeljno, koji se određuje za tajrazred/školsku godinu.Škole i nastavnici se ohrabruju da realizuju ovaj nastavni plan zato što se planira da ubudućnosti ovaj oblik bude jedini oblik nastavnih planova.Pored nastavnog plana A, možete iskoristiti i nastavni plan A1. Ovaj plan će se koristiti samotokom prelaznog perioda dok se škole i nastavnici Kosova pripreme da se pridržavaju samNastavnog plana A.Nastavni plan A1 je uopšte veoma sličan tradicionalnim nastavnim planovimadouniverzitetskog obrazovanja, i ne dozvoljava veliku fleksibilnost. Ovim planom je određenprocenat za nastavne oblasti (oblasti kurikuluma), koji je raspodeljen na fiksne nastavnečasove.84

4. Kriterijumi za izradu nastavnog planaKURIKULUM KOSOVAKako bi nastavni plan bio što funkcionalniji u razvoju kompetencija predviđenih OKK-om,nastavnici treba da uzmu u obzir nekoliko kriterijuma:• Ukupni procenat određen nastavnim planom za svaku oblast jednog stepenakurikuluma;• Broj časova nedeljno za jedan razred;• Ishode učenja za oblast kurikuluma koje učenik treba da postigne tokom jednogstepena kurikuluma;• Ishode učenja za stepen kurikuluma;• Psiho-fizičke i intelektualne sposobnosti učenika;• Pripremljenost i iskustva učenika; i• Ostale kriterijume koje škola smatra neophodnim (kao na primer postizanje ishodaučenja, održavanje dopunskih časova ili ostale oblike rada koje određuje škola).5. Sprovođenje nastavnog planaPrilikom sprovođenja kurikuluma kroz nastavne planove i programe i prakse u učionici trebauzeti u obzir inovativne i fleksibilne načine određivanja fonda časova, kao što su:- Blok nastava, na primer za jedno polugodište za predmete za koje se ne zahtevarigorozan redosled (npr. za predmete koji se mogu predavati sa prekidima, dakle zakoje nije neophodan kontinuitet);- Blok nastava se održava onda kada je potrebno vreme za izvođenje neke određeneaktivnosti u kontinuitetu ili kada se organizuje neka poseta u regionu u kojem senalazi škola;- Blok časovi tokom nedelje, u cilju primene interaktivne pedagogije (kao što su one zakoje je potrebno 80-90 minuta, umesto 40-45 minuta, koliko traje nastavni čas);- Fond časova za blok nastavu za praktičnu nastavu i obuku u stručnim školama.6. Autonomija školeŠkole će u saradnji sa roditeljima i ostalim interesnim stranama moći da donose odluke ofleksibilnom i inovativnom iskorišćavanju vremena koje im je na raspolaganju zapodučavanje i učenje, kao osnova za izradu nastavnih programa na nivou škole, koji suusklađeni sa potrebama učenika, kontekstom i njihovim interesovanjima.Deo kurikuluma koji se izrađuje na nivou škole (između 10%-14% vremena koje se provodi uškoli) sadržaće nekoliko mogućnosti kroz koje će se definisati autonomija škole, kao što su:- Dodatne aktivnosti podučavanja i učenja koje mogu doprineti postizanju specifičnihkompetencija (izborni predmeti, projekti; rad u zajednici; umetničke i sportskeaktivnosti);85

KURIKULUM KOSOVA- Utvrđivanje znanja, veština i stavova u određenim nastavnim oblastima;- Usvajanje izbornih tema/kurseva/modula koje organizuje MONT;- Organizovanje specifičnih školskih aktivnosti u vidu školskih projekata (kao što suučenje jezika, ITK-a; stručna orijentacija);- Izrada i sprovođenje modifikovanog kurikuluma, prilagođenog lokalnim uslovima,sredstvima i potrebama;- Utvrđivanje stručne orijentacije i priprema za život i rad.86

KURIKULUM KOSOVAV. IZBORNI KURIKULUM ZA PRVI NIVOKonceptCiljSadržaj i sprovođenjeStrukturaPostupak izrade i izbora izbornog kurikuluma1. KonceptIzborni kurikulum čini deo opšteg kurikuluma, koji za razliku od osnovnog kurikuluma izrađuješkola i koji se sprovodi u okviru vremena određenog nastavnim planom, u skladu sainteresovanjima, sposobnostima, mogućnostima, prethodnim znanjima učenika imogućnostima škole.2. CiljIzborni kurikulum doprinosi postizanju ključnih kompetencija za stepen i oblast kurikuluma:- Produbljivanje i proširivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnogkurikuluma;- Utvrđivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog kurikuluma;- Ispunjenje specifičnih interesovanja i potreba učenika u skladu sa njihovim uzrastom,zajednicom i mestom.3. Sadržaj i sprovođenjeIzborni kurikulum sadrži nastavne predmete koji se realizuju kroz:- specijalne predmete- module- projekte- tematske jedinice (predmeta osnovnog kurikuluma i međukurikularnih tema)4. Struktura izbornog kurikulumaIzborni kurikulum ima istu strukturu kao i osnovni kurikulum. Ona obuhvata:- ishode učenja za izborni predmet;- metodološka uputstva za realizaciju predmeta;- fond časova za izborni predmet;- nastavne materijale i izvore i pomoćna sredstva;87

KURIKULUM KOSOVA- ocenjivanje učenika se realizuje kao unutrašnje ocenjivanje i ne utiče na opštirezultat polaganja predmeta. (*Ovo je regulisano podzakonskim aktima)5. Postupak izrade izbornog kurikulumaPostupak izrade izbornog kurikuluma (izbornog predmeta) zasniva se na priručniku zanastavnike koji je izradio MONT.6. Postupak izbora izbornog predmetaTokom izbora izbornog predmeta neophodno je pridržavati se koraka koji su navedeni uAdministrativnoj uredbi o izbornom kurikulumu koju je izdao MONT.7. SprovođenjeNakon što učenici izaberu izborni predmet i isti usvoje odgovarajući nadležni organi, ondobija isti status kao i predmeti osnovnog kurikuluma, odnosno postaje obavezan predmet zasve učenike koji su ga izabrali.Nastavni period treba da traje ne manje od jednog polugodišta.Izborni kurikulum se nadgleda, ocenjuje (sa specijalnim statusom) i zavodi se prema istimkriterijumima i principima koji važe za osnovni kurikulum.Ostala uputstva za izborni predmet određuju se Uputstvom za nastavnike koji sprovodeizborni kurikulum.88

KURIKULUM KOSOVAVI. OPŠTA METODOLOGIJA - UPUTSTVAUvodDefinicijaPovezanost ishoda učenja za kurikularne oblasti i ishoda učenja za stepenePodučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnostPodučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupuPodučavanje i učenje zasnovani na kompetencijamaDiferencirano podučavanje i učenjeMeđukulikularni pristupVankurikularni pristup1. UvodOpšte principe za implementaciju OKK-a u celini i posebno OK-a, treba uskladiti sametodologijom za postizanje opštih ciljeva određenih obrazovnim dokumentima i politikama.Cilj svih obrazovnih dokumenata i politika izrađenih u poslednje vreme na Kosovu, jestepromovisanje društvenih vrednosti, zaštita ljudskih prava, sveobuhvatnost u obrazovanju,poštovanje vrednosti drugih i razvoj pojedinca prema njegovim sposobnostima i potrebamaza aktivnim građaninom.2. DefinicijaNe postoji neka posebna metodologija podučavanja i učenja za implementaciju OK-a iliimplementaciju kurikuluma (nastavnog plana) jedne nastavne oblasti. Svaka oblastkurikuluma i svaki nastavni predmet ima svoju specifičnost za realizaciju namenjenih ciljeva.Stoga ovu opštu metodologiju možemo definisati kao sistem strategija, metoda, načina iprincipa i tehničke opreme koji služi za izgradnju koncepta učenja ili radi organizovanjanastave i učenja u školi.U cilju pružanja podrške i pomoći nastavnicima srednjeg nižeg obrazovanja, u sledećemodeljku biće data opšta metodološka uputstva vezana za dole navedene aspekte 1 :• povezanost ishoda učenja za stepene sa ishodima učenja za kurikularne/nastavneoblasti,• podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost,• podučavanje i učenje na osnovu integrisanog pristupa,• podučavanje i učenje na osnovu kompetencija,• diferencirano podučavanje i učenje,• međukurikularna pitanja, i• van-kurikularna pitanja.1 Specifična uputstva za sve glavne aspekte ovo poglavlja biće sadržana u uputstvima za nastavneoblasti, kao i u priručniku za nastavnike i direktore škola.89

KURIKULUM KOSOVA3. Povezanost ishoda učenja za stepene sa ishodima učenja zakurikularne/nastavne oblastiKako bi se postigle ključne kompetencije OKK-a, MONT poziva nastavnike da u podučavanjui učenju povežu ishode učenja za stepene sa ishodima nastavnih/kurikularnih oblasti.Da bi nastavnici u praksi uspostavili ovu povezanost oni moraju razviti niz didaktičkihmetoda, tehnika i sredstava za realizaciju svakog ishoda učenja ili kompetencije. Takav niz bitrebalo da bude transparentan svakog dana i svakog nastavnog časa pred nastavnikom,učenikom i roditeljima. Ceo ovaj materijal bi trebalo da bude sadržan u dosijeu nastavnika.Bez obzira na odabranu metodu, tehniku, didaktička sredstva, da bi uspostavio povezanostishoda učenja po stepenima sa ishodima učenja iz kurikularne/nastavne oblasti, nastavnikmora pratiti sledeće korake:• bira ishod učenja po stepenima koji planira da postigne sa učenicima 2 , ishod učenjapo stepenima razlaže u specifičan ishod za razred;• utvrđuje/bira ishod/e učenja iz kurikularne/nastavne oblasti koji pomažu u postizanjuishoda učenja po stepenima; 3• ishode učenja iz kurikularne oblasti razlaže u specifičan ishod za razred; biranastavne sadržaje, didaktičku opremu, metodologiju nastave i učenja, pomoću čegadolazi do specifičnih ishoda iz kurikularne oblasti za razred i specifičnih ishoda učenjaza razred;• planira nastavu, učenje i vremenski period kada će postići specifične ishode učenja zarazred u okviru školske godine;• nakon realizacije nastavnih časova, zadataka, poglavlja, analizira se i procenjujeučinak kako bi se proverilo postizanje ishoda učenja za oblast/stepene kurikuluma.4. Podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnostSprovođenje pristupa podučavanja i učenja sa učenikom u centru, zahteva da se procesplaniranja i organizacije podučavanja i učenja oslanja na individualna iskustva učenika,njihove potencijale, potrebe i njihova interesovanja.Podučavanje i učenje sa učenikom u centru se zasniva na sveobuhvatnom principu, kojipodrazumeva različite načine podučavanja, načine i brzinu kojom učenici uče, uključujući pol,uzrast, kulturu, društveno i ekonomsko poreklo i posebne potrebe učenika, bilo da je reč oaspektima dopunskog ili dodatnog učenja.Nastavnici su u mogućnosti da na nezavisan način, oslanjajući se na njihovo iskustvo i ličnaprethodna iskustva učenika, njihove potrebe i interesovanja, izaberu strategije, metode itehnike podučavanja i učenja, didaktička sredstva, itd., ali u principu, glavni cilj njihovogizbora treba da budu podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost. To značida nastavnik mora da poštuje principe podučavanja i učenja sa učenikom u centru gde je:• učenik u centru podučavanja i učenja;• nastavnik tokom rada/angažovanja učenika, posmatra, pomaže i olakšava učenjeučenika;2 (zapamti: ishode učenja za stepene izrađuje država i oni se realizuju kroz sve oblasti kurikuluma);3 (zapamti: ishode učenja za oblasti kurikuluma izrađuje država);90

KURIKULUM KOSOVA• učenik je angažovan i redovno učestvuje u aktivnostima koje promovišu učenje iinteresovanje učenika;• učeniku su nastavne teme relevantne i interesantne;• podsticanje učenika da budu odgovorni, nezavisni i da razmišljaju o doživotnomučenju;• nastavnik posmatra promene kod svakog učenika pojedinačno, kroz nadgledanje isaradnju;• nastavne aktivnosti su u skladu sa razvojnim nivoom učenika;• planiranje podučavanja i ocenjivanja uzima u obzir individualni razvoj i učenikov stilučenja;• pruža se raznovrsnost mogućnosti podučavanja i metoda ocenjivanja radipodržavanja raznih stilova učenja učenika;• opažanje i ocenjivanje učenika se vrši radi planiranja daljeg podučavanja.Važno je da svaki nastavnik bude u stanju da upotrebi široki spektar nastavnih metoda,uravnotežavajući metodologiju usredsređenu na nastavnika i metodologiju usredsređenu naučenika, prilagođavajući se učenicima i ishodima učenja određenim za svaki nastavni čas.5. Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupuZasebni nastavni predmeti pomažu učenicima da steknu fragmentirana znanja, veštine,stavove. S ciljem da se ovi aspekti integrišu realizacija Osnovnog Kurikuluma za srednje nižeobrazovanje odvija se kroz nastavne predmete integrisane u kurikularnim oblastima i krozpodučavanje i učenje zasnovanim na integrisanom pristupu.Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu povezuju posebna gradivanastavnih predmeta s ciljem da se postignu ishodi učenja za oblasti kurikuluma i ishodaučenja ključnih kompetencija – za stepene i nivoe.Za ispunjavanje zahteva OKK-a i Osnovnog Kurikuluma za SNKA 1, MONT pozivanastavnike predškolskog i osnovnog obrazovanja da primene podučavanje i učenjezasnovano na integrisanom pristupu, tako što će:• povezati nastavne/kurikularne oblasti, gde posebna nastavna gradiva doprinoserazvoju glavnih kompetencija;• povezati ishode učenja za kurikularnih oblasti sa ishodima učenja po stepenima inivoima, sa ciljem da se primena znanja, veština, stavova i vrednosti poveže sakonkretnim situacijama iz svakodnevnog života;• integrisati zajedničke karakteristike predmeta relevantne oblasti u podučavanju iučenju (npr. maternji jezik sa engleskim jezikom) ili zajedničke karakteristike izkurikularnih oblasti (npr. oblast društva i sredine i oblast prirodnih nauka);• izvoditi aktivnosti sa učenicima radi razvoja kompetencija za pronalaženje i obraduinformacija na efikasan i odgovoran način i upotrebu elektronskog učenja, aktuelnih ibudućih tehnologija u digitalnoj epohi;• izvoditi aktivnosti sa učenicima koje promovišu perspektivu doživotnog učenja i kojepomažu učenicima da razviju svoje kompetencije kako bi se suočili sa izazovima imogućnostima u okviru razvoja u današnjem i budućem društvu i ekonomiji.91

KURIKULUM KOSOVA6. Podučavanje i učenje zasnovano na kompetencijamaOKK promoviše perspektivu zasnovanu na kompetencijama s ciljem da se znanja učenika,njihove sposobnosti i stavova razvijaju u pravcu postizanja ključnih kompetencija i u ciljuispunjavanja raznih potreba učenika, radi ispunjavanja zahteva kurikuluma, odnosno glavnihishoda učenja po stepenima i nivoima.Podučavanje i učenje usredsređeno i usmereno na kompetencije zahteva od nastavnika daizvrše izbor i organizaciju nastavnih iskustava koje integrišu relevantna znanja sa učenikovimvrednostima, stavovima i veštinama. Ishodi učenja čine osnovu podučavanja i učenja koji sezasnivaju na kompetencijama, i njima se opisuje šta je učenik u stanju da zna, uradi, razume,proceni i zauzme stav po uspešnom završetku jednog stepena kurikuluma.MONT poziva nastavnike da, oslanjajući se na ishode učenja iz kurikularnih oblasti istepena/nivoa, planiraju podučavanje i učenje u cilju postizanja kompetencija predviđenihkurikulumom za odgovarajući nivo obrazovanja, praveći podelu plana na godišnje, mesečne idnevne planove svakog nastavnika. MASHT takođe poziva nastavnike da primeneinteraktivno podučavanje i učenje, gde nastavnik manje objašnjava a više pomaže učenicimada shvate kako da uče i kako da razviju njihove kompetencije učenja.Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama zahtevaju da nastavnici odredestrategije, metode, tehnike i razne oblike rada sa učenicima i da organizuju nastavnaiskustva učenika, koja integrišu relevantna znanja sa veštinama, vrednostima i stavovima.Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama povezani su i sa procesomprocene/ocenjivanja, sa glavnim fokusom na formativno i progresivno ocenjivanje. Da biprocenio kompetencije učenika, važno je da svaki nastavnik odabere posebnu tehniku iinstrumente za ocenjivanje, koji učenicima pružaju mogućnost da iskažu svoja znanja,veštine i sposobnosti, a ne samo činjenična znanja. Na ovaj način nastavnici dobijajuinformaciju o kvalitetu podučavanja i učenja, napretku učenika i razvoju kompetencija.Postoji nekoliko pristupa i strategija koje omogućavaju da podučavanje i učenje, zasnovanina kompetencijama, budu uspešni i pomognu učenikovom razvoju kompetencija, bez obzirana oblast kurikuluma. Vredi napomenuti tri najvažnija pristupa koji podržavaju principe OKKa,pa stoga i pristup zasnovan na kompetencijama:• Stvaranje prikladnog okruženja, u razredu i školi, u kome se učenici osećajudobrodošlim i povezanim jedni sa drugima, sa nastavnikom i školom;• Razvoj časova kroz pristup i tehnike aktivnog učenja; kao i• Sprovođenje strategija podučavanja i učenje, rešavanja problema i razvoja kritičkograzmišljanja.7. Diferencirano podučavanje i učenjeDiferencirani podučavanje i učenje predstavljaju pristup prema kojem se podučavanje u ciljurazvoja kapaciteta svih učenika, zasniva na planiranju, sprovođenju, kontroli, podršci iproceni.Omogućava uzimanje u obzir postojećih razlika između učenika u razredu u skladu sagradivom koje će učiti, didaktičkom-metodološkim tokom učenja, kao i ocenjivanjem imaterijalima koje žele i mogu da iskoriste tokom učenja.92

KURIKULUM KOSOVADiferencirana nastava omogućava prilagođavanje vremena koje je na raspolaganju zaučenje i brzine učenja i podučavanja individualnim karakteristikama svakog učenika.Pored toga, vrši se i prilagođavanje obima, vrste i stepena težine gradiva, zadataka iobaveza individualnim karakteristikama učenika.Da bi organizovao i razvio uspešnu diferencirano podučavanje i učenje, nastavnik treba dase oslanja na motive, sposobnosti, interesovanja i stilove učenja učenika. Ovo su glavniaspekti na kojima nastavnik treba da zasniva diferencirano podučavanje i učenje.Kako bi uspešno organizovao i razvio diferencirano podučavanje i učenje, nastavnik nadrugom nivou obrazovanja treba da:• primenjuje oblike organizovanja nastave koji promovišu i pomažu razvoju unutrašnjegmotivisanja učenika i mehanizma samokontrole učenja;• efikasno koristi aktivnosti sa učenicima koje promovišu organizovano učenje.• organizuje nastavni proces pomoću raznih pristupa koji omogućavaju i olakšavajuistragu i identifikaciju učenikovih postojećih iskustava, znanja, njihovih tački gledišta,koji omogućavaju aktivno učešće učenika u ispravljanju mogućih grešaka, i kojipomažu učenicima da reorganizuju svoja činjenična i proceduralna znanja zapostizanje njihovih kompetencija za učenje;• koriste razne tehnike i načine zajedničkog učenja u nastavnom procesu;• primenjuju različite oblike organizovanja podučavanja i učenja (aktivnosti u razredu,rad u grupi, rad u parovima, pojedinačno učenje), koji su usredsređeni na aktivnostikoje razvijaju samopouzdanje, inicijativu, rešavanje problema i kreativnost učenika;• organizuje nastavu i učenje kroz diferenciranje u zadacima, njihovo rešavanje,provera, ocenjivanje i stepen pomoći koju pruža nastavnik treba da se prilagodesvakom učeniku;• primenjuje tehnike organizovanja nastave koje su u skladu sa jednim određenimzadatkom/cima, pomoću kojeg učenici razvijaju posebne sposobnosti istaknutihučenika;• koristi razne oblike organizovanja učenja za učenike koji zahtevaju poseban nastavnitretman, imaju posebne nastavne potrebe, uključujući i učenike sa poteškoćama uučenju i one sa problematičnim ponašanjem;• organizuje nastavu pomoću koje doprinosi saradnji i upotrebi organizativnih oblika(npr. sveobuhvatnost), kojima se promovišu podjednake mogućnosti učenja, u sferisaradnje, među učenicima tokom aktivnosti unutar razreda, škole i van nje;• koristi razne nastavne tehnologije koje pružaju veće mogućnosti za unapređenoorganizovanje nastave i učenja i koje nastavni proces čine prikladnijim/prijatnijim zaučenike.8. Međukurikularna pitanjaOsnovni kurikulum za srednje niže obrazovanje obuhvata prostor za učenje izvan granicapredmeta na taj način da deca/učenici mogu da izgrade veze između oblasti kurikuluma iraznih drugih oblasti.93

KURIKULUM KOSOVAInterdisciplinarne studije, koje se zasnivaju na grupisanju iskustava i ishoda učenja izrazličitih oblasti kurikuluma i Međukurikularna pitanja treba da pruže relevantna i izazovnaiskustva koja donose zadovoljstvo u kontekstu ispunjavanja raznih potreba i zahteva dece imladih.Uspostavljanje veza između kurikularnih oblasti stvara mogućnost napretka u razvojuučenikovih veština i sposobnosti, u poznavanju i razumevanju novih koncepata, u pregledu ijačanju koncepata ili veština, iz različitih perspektiva. Ovaj pristup takođe čini da kurikulumbude koherentan i značajan sa učenikove tačke gledišta.Realizacija Integracije međukurikularnih za srednje niže obrazovanje može se izvršiti kroz:- pronalaženje korelacije između predmeta/tema ili nastavnih jedinica, u ciljurealizacije/postizanja jedne od kompetencija OK-a, npr. ako je nastavna tema vezanaza zaštitu sredine, onda nju povezujemo sa jezičkim, književnim pitanjima, ali i samatematikom, građanskim vaspitanjem, itd. Stoga postoje brojne mogućnosti zapronalaženje sličnih veza kroz koje postižemo neke od obrazovnih ciljeva iz različitihkurikularnih oblasti.- oblik pojedinačnih projekata ili izbornih kurseva u kojima se nadovezuju i nadopunjujujedna drugu razne teme ili oblasti, kao npr. projekti u oblasti građansko vaspitanje sauputstvima za karijeru, itd., koje omogućuju/pomažu savladavanje posebnihkompetencija.9. Van-kurikularna pitanjaVan-kurikularna pitanja su strukturisane nastavne aktivnosti koje se izvode van kontekstaformalnih nastavnih oblasti i predmeta, a koje pomažu u postizanju kompetencija predviđenihza stepene kurikuluma i formalne nivoe obrazovanja. Za svaku od mogućih aktivnosti,nastavnici/škola moraju pripremiti orijentisan plan i program sa svrhom, a ne slučajneaktivnosti.U srednjem nižem obrazovanju nastava i učenje u različitim oblastima kurikuluma bićepodržani raznim aktivnostima van kurikuluma organizovanim za učenike, kao na primer:• posete muzejima, parkovima, istorijskim mestima i prirodi, institucijama, galerijama,pozorištima, itd;• proslave bitnih datuma, događaja, tradicija, uspeha, itd;• učestvovanje u donošenju odluka u školi i drugim oblicima školske demokratije;• učestvovanje u nastavnim grupama, u slobodnim aktivnostima i udruženjima;• diskusije sa gostima (što znači razgovor sa opštinskim liderima, roditeljima,predstavnicima lokalnih biznisa, političarima, ljudima iz medija);• rad na projektima fokusiranim na specifičnim temama i pitanjima savišedimenzionalnim karakterom koja odgovaraju uzrastu učenika;• izložbe (lepe umetnosti i fotografija);• usluge za zajednicu (pružanje pomoći onima u potrebi, zaštita sredine, jačanjeodnosa među generacijama);• igre, horovi, školski časopisi.94

KURIKULUM KOSOVAPreporučuje se da se svim učenicima omogući učešće u van-kurikularnim pitanjima, u skladusa njihovim talentima i interesovanjima, da budu deo jedne grupe u raznim aktivnostima:sportskim ekipama, muzičkim grupama, plesnim grupama, horu, pozorišnim trupama, grupiza pružanje podrške zajednici.95

KURIKULUM KOSOVA96

KURIKULUM KOSOVAVII. OCENJIVANJE - OPŠTA UPUTSTVAUvodSvrha ocenjivanjaOsnovna načela ocenjivanjaUnutrašnje ocenjivanjeSpoljašnja procena1. UvodOsnovna svrha škole je da promoviše učenje, a ocenjivanje predstavlja sastavni deo togprocesa. Kako učenje predstavlja složen proces, tako se i ocenjivanje učenja može smatratisloženim procesom.Ocenjivanje učenicima obezbeđuje informacije o nivou savladavanja znanja, a nastavnicimaobezbeđuje informacije koje im pomažu kako bi promovisali kvalitetnije podučavanje, i nakraju, ocenjivanje pruža povratne informacije obrazovnim ustanovama i svim ostaliminteresnim stranama.Realizacija ocenjivanja se zasniva na svrsi, načelima i vrstama ocenjivanja.Ocenjivanje predstavlja najbitniji deo reforme kojoj teži obrazovni sistem Kosova, i kroz njuse može proceniti stanje u kojem se trenutno nalazi obrazovanje i stanje kojem težimo.Ocenjivanje se uopšte kao proces sprovodi kako bi podržao nastavnike, nastavu i učenje,tako što učenicima pruža ne samo pismene kriterijume, već i modele vrsta ocenjivanja, kakobi na konkretniji način razumeli postignuća kojima teže.2. Svrha ocenjivanjaOsnovne svrhe ocenjivanja su sledeće: Pružanje podrške učenju i utvrđivanje učenja; Redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika; Uspešno postizanje kompetencija određenih kurikulumom; Određivanje i nadgledanje standarda postignuća za svaki nivo; Poređenje, kvalifikovanje i orijentaciju učenika za dalje obrazovanje.3. Osnovna načela ocenjivanjaMinistarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacionalne standarde za ocenjivanjena nivou škole i Etički kodeks za ocenjivanje 4 . Ocenjivanje uvek treba da bude u skladu sanormama/pravilima iz ova dva dokumenta. Ocenjivanje uvek treba da se poziva na ključne kompetencije i ishode učenja za4 Vidi Administrativne uredbe “Nacionalni standardi za ocenjivanje na nivou škole” i “Etički kodeks zaocenjivanje”97

KURIKULUM KOSOVAoblasti kurikuluma, predmetne oblasti, razred, stepen i nivo obrazovanja. Instrumenti za ocenjivanje uvek treba da budu prilagođeni svrsi ocenjivanja. Oblik i vrsta ocenjivanja, a naročito način na koji se izveštava o rezultatima, uvektreba da oslikavaju svrhu ocenjivanja. Način planiranja ocenjivanja uvek treba da bude transparentan i pravedan. Ocenjivanje uvek treba da se zasniva na najvišim etičkim standardima, odgovornostii polaganju računa.4. Unutrašnje ocenjivanjeUnutrašnje ocenjivanje ili ocenjivanje na nivou škole uglavnom ima za svrhu pružanjepodrške i utvrđivanje učenja i redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika.Kod unutrašnjeg ocenjivanja obično se sprovode sledeće dve vrste ocenjivanja:o Formativno ocenjivanje;o Sumativno (zbirno) ocenjivanje.Formativno ocenjivanjeFormativno ocenjivanje je ocenjivanje na nivou razreda, kojim se usmerava i podržavaučenje tokom cele školske godine, dok se na kraju školske godine putem ocenjivanjaizveštava o napretku učenika.Formativno ocenjivanje od strane nastavnika tokom nastave usredsređuje se na: Evidentiranje ishoda učenja/cilja učenja i kriterijuma uspeha; Podršku za samo-ocenjivanje i međusobno ocenjivanje učenika na osnovu kriterijumaza uspeh; Pružanje povratnih informacija o učinku učenika na osnovu kriterijuma za uspeh; Evidentiranje i izveštavanje o napretku u dostignućima učenika na osnovu kriterijumaza uspeh.Formativno ocenjivanje se vrši davanjem brojčanih ocena (1-5) koje predstavljaju stepenpostignuća učenika u usvajanju znanja, veština i stavova u svladavanju kompetencija.Učenicima treba davati brojčane ocene u redovnim vremenskim periodima tokom školskegodine. Nastavnici će oceniti napredak učenika, ne samo na osnovu formalnih testova, već ina osnovu podataka o njihovim dostignućima koje su sakupili tokom nastave, kroz opažanja,ankete, nastavne zadatke, eseje, fokus grupe, dosijee, rada na projektima, itd. Oni će zaobjavljivanje rezultata koristiti stepene ocenjivanja koji su predstavljeni u vidu ocena.Učenici mogu da pokažu nivo postignuća u njihovom učinku, koja su definisana krozdimenzije znanja, veština, stavova i vrednosti koje su usvoji kao u smislu količine,učestalosti, dubine, pomoći, kreativnosti i kvalitetu savladavanja kompetencija.Ocena 1 (slab/nedovoljan) definiše nedovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka.Učenik nije postigao minimalni nivo savladavanja kompetencija, i nije postigao dozvoljenidonji prag polaganja predmeta/predmetne oblasti.98

KURIKULUM KOSOVAOcena 2 (dovoljan) definiše dovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka. Učenikposeduje malo znanja, retko se javlja da odgovara, ili to čini sporo i površno i pri tomimitira druge. On je postigao minimalni prihvatljivi nivo u savladavanju kompetencija iispunjavanju dozvoljenog kriterijuma polaganja predmeta/predmetne oblasti.Ocena 3 (dobar) definiše dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik posedujedelimična i površna znanja, ponekad se javlja da odgovara i poseduje uobičajenukreativnost. On je postigao srednji nivo u savladavanju kompetencija.Ocena 4 (vrlo dobar) definiše vrlo dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenikobično poseduje kompletna i duboka znanja, brzo se javlja i maštovit je. On je postigaoveoma visok „poželjni“ nivo u savladavanju kompetencija.Ocena 5 (odličan) definiše odličan i originalan učinak u izvršavanju datog zadatka.Učenik stalno pokazuje opširna i detaljna znanja, automatski se javlja da odgovara ili dauradi zadatak, i kreativan je. On je postigao odličan nivo u savladavanju kompetencija, iistovremeno koristi dodatne materijale i izvore.Tokom ocenjivanja u okviru predmeta/nastavne oblasti, učenik se ocenjuje ocenom, naosnovu svih nivoa znanja koji se zasnivaju na ishodima učenja za nastavnu oblast/predmetu savladavanju kompetencija.Sumativno (zbirno) ocenjivanjeSumativno ocenjivanje se vrši na kraju svake školske godine i u njemu se ogleda nivoučenikovog učinka tokom jedne školske godine.Na kraju školske godine učenicima se daje zaključna ocena. Ta zaključna ocena će biti uvidu slova (A, B, C, D) koje će predstavljati aritmetičku sredinu ocena koje su date prilikomformativnog ocenjivanja tokom školske godine na nivou razreda.Opis zaključne ocene prema stepenu ocenjivanja je sledeći:Ocena A (prosek od 4.5 do 5.00)Ocena B (prosek od 3.5 do 4.49)Ocena C (prosek od 2.5 do 3.49)Ocena D (prosek od 2.0 do 2.49)Primer sumativnog ocenjivanja: Iz formativnog ocenjivanja sprovedenog na nivou razredatokom jedne školske godine za jednog učenika u jednoj od nastavnih oblasti/predmetaučenik je dobio 8 ocena sa brojčanom vrednošću (1-5) u skladu sa stepenima ocenjivanja (3,4, 5, 3, 2, 5, 2, 5). Aritmetička sredina brojčanih ocena predstavlja zaključnu ocenu izvedenuna kraju školske godine:3 + 4 + 5 + 3 + 2 + 5 + 3 + 5 30= = 3.75 = ( Ocena B)88Ocena iz jednog predmeta/predmetne oblasti će činiti osnovu za izveštavanje učenicima iroditeljima. U školskom izveštaju sačinjenom za roditelji nastavnik, uz ocene, treba da napišei kratke komentare o tome šta učenici mogu uraditi kako bi poboljšali svoj uspeh i šta semože uraditi u smislu pružanja dodatne podrške za poboljšanje, kao i podrške za talentovaneučenike.99

KURIKULUM KOSOVAOvaj pristup ocenjivanju važi za sve nastavne oblasti, kao i za svakog pojedinačnog učenika.Učenici koji nisu postigli nivo D (2.00-2.49), nisu postigli obavezan minimum ishoda učenjaza nastavnu oblast/predmet za odgovarajući razred.U slučaju da učenik ne postigne obavezan minimum ishoda učenja u ne više od tri nastavneoblasti/predmeta, njemu treba omogućiti dopunsku nastavu. Dopunsku nastavu organizuješkola i ona treba da traje ne manje od dve nastavne nedelje i ne manje od dva nastavnačasa na dan u odgovarajućoj nastavnoj oblasti/predmetu. Dopunsku nastavu organizujenastavnik odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta.Sumativno ocenjivanje učenika koji su pohađali dopunsku nastavu vrši nastavnikodgovarajuće nastavne oblasti/predmeta u školi.Ukoliko učenik i nakon pohađanja dopunske nastave ne postigne neophodni minimumishoda učenja, on ima pravo na još jedno sumativno ocenjivanje pre završetka školskegodine 5 .Završno ocenjivanjeZavršno ocenjivanje na prvom nivou obrazovanja vrši se na kraju prvog stepena (na kraju 2.razreda) i na kraju drugog stepena (na kraju 5. razreda). Ova ocene se ne izvodi kaoaritmetička sredina ocena zavedenih u dnevnik tokom perioda koji pokriva odgovarajućistepen kurikuluma, već se ocenjivanje učenika vrši na osnovu spiska ishoda učenja postepenima kurikuluma određenih Osnovnim kurikulumom i svaki postizanje svakog ishoda seocenjuje brojčanom ocenom (1-5). Aritmetička sredina tih ocena predstavlja završnu ocenu(A, B, C, D).Primer završnog ocenjivanja: Na primer, jedna predmetna oblast na jednom stepenu ima 1–12 ishoda učenja i za svaki ishod učenja učenik dobija jednu brojčanu ocenu, a aritmetičkasredina svih tih ocena predstavlja završnu ocenu3 + 4 + 5 + 3 + 4 + 5 + 2 + 5 + 4 + 5 + 4 + 3 47( = = 3.92 = Ocena B ).1212Ovaj pristup ocenjivanja važi za sve nastavne oblasti i za svakog pojedinačnog učenika.Učenici koji ne postignu nivo D (2.00 - 2.49) nastavljaju tekući stepen/razred uz dopunskeprograme u odgovarajućim oblastima. Nakon sprovođenja dopunskog programa i završnogocenjivanja, učenici koji ne postignu nivo D ne prelaze na naredni stepen, odnosno u narednirazred 6 .Završna ocena predstavlja ocenjivanje koje se vrši u školi u saradnji sa opštinskim nadležnimorganima, sa kojima se planiraju mere kako bi se obezbedio neophodan nivo savladavanjaključnih kompetencija od strane svih učenika.Kako bi ocenio ishode učenja za stepen kurikuluma nastavnik treba da razloži svaki ishod napet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno proceni postignuća svakog učenika usavladavanju svakog ishoda učenja. Zatim, u zavisnosti od nivo postignuća za svaki ishodučenja, nastavnik treba da planira dodatne aktivnosti za učenika koji je zaostao u postizanjuodređenog ishoda učenja i da planira dodatne aktivnosti za učenika koji je postigao sve nivoepostignuća za određeni ishod učenja.5 Uređuje se Administrativnom uredbom6 Uređuje se Administrativnom uredbom100

KURIKULUM KOSOVAU đačku knjižicu i u svedočanstvo o završenom prvom nivou obrazovanja upisuju se samozavršne ocene za oblasti kurikuluma.5. Spoljašnja procenaSpoljašnju procenu postignuća učenika organizuje centralni stručni organ obrazovanja u ciljuprovere stanja i nivoa kvaliteta obrazovanja i ocenjivanja na nivou škole, zajednice ili države.Osnovne svrhe spoljašnje procene su sledeće:• Klasifikacija učenika i orijentacija za dalje obrazovanje• Overavanje savladavanja kompetencija u skladu sa ciljevima kurikuluma.• Nadgledanje obrazovnog sistema i izveštavanje o poređenju napretka u dostignućimaučenika, škola i opština na nivou zemlje, i davanje preporuka za sve interesne strane(izrađivači politika i donosioci odluka koji imaju uticaja na unapređenje obrazovanja).Overavanje savladavanja kompetencija se vrši kroz nacionalnu procenu koja se pripremapod nadzorom centralnog stručnog organa ovlašćenog od strane MONT-a. Nacionalnaprocena se sprovodi na kraju drugog nivoa douniverzitetskog obrazovanja (na kraju 9.razreda) ili na kraju stepena/razreda u zavisnosti od interesa obrazovnih politika. Oveprocene su standardizovane i usredsređene su uglavnom na procenu nivoa postignuća usavladavanju ključnih kompetencija. Zahtevi (pitanja) na ispitu treba da budu u funkcijiprocene detaljnog i sveobuhvatnog i uravnoteženog niza kompetencija iz kurikuluma iglavnih ishoda učenja. Pravila i postupci za ove procene uređeni su odgovarajućim zakonimai administrativnim uredbama 7 . Nadgledanja napretka kroz proces spoljašnje procene vršiMONT, kroz centralni stručni organ.Spoljašnje ocenjivanje obuhvata i međunarodne procene kao što su PISA, TIMSS, itd., kojiimaju za cilj nadgledanje obrazovnih procesa u zemljama članicama.Nacionalna procena - po završetku niže srednje škole učenik dobija“Diplomu o završenomsrednjem nižem obrazovanju, odnosno 9. razredu”Okvir kurikuluma, pored spoljašnje procene, školama i opštinskim vlastima omogućujeorganizovanje spoljašnjih procena na nivou opštine na kraju stepena kurikuluma, odnosno nakraju 7. razreda.Ova vrsta procene se organizuje s ciljem da se:‣ proceni rad škola u pružanju podrške učenicima u savladavanju ključnihkompetencija;‣ poveća odgovornost nastavnika, škola i opština;‣ obezbedi savladavanje ključnih kompetencija od strane svih učenika;Ova vrsta procene će školama, roditeljima, zajednici i opštinskim vlastima obezbeditipovratne informacije o kvalitetu obrazovnih usluga.Rezultati se zapisuju u dosije učenika 8 .7 Uređuje se Administrativnom uredbom8 Uređuje se Administrativnom uredbom101

PrimerKURIKULUM KOSOVA- Kompetencija izražavanja i komunikacije – Efektivni komunikator- Ishod učenja broj 1 za treći stepen (III): Čita naglas novi tekst od najmanje polastrane u kojem se radi o jednoj temi koja odgovara njegovom uzrastuNivo POSTIGNUĆA učenikaVrste podrške koje se pruža učeniku1 2 3 4 5 PopravnapodrškaUčenikpočinje daradizadatak, apri tom nijeprethodnopregledaotekst;on/onaimapoteškoćasaartikulisanjem slova, ičitanjemcelih reči,sapovezivanjem reči urečenicu,itd...Učenikpočinjeda radizadatak,a pritom nijeprethodnopregledao tekst;on/onaimapoteškoća saartikulisanjemslova,sapravilnimčitanjemnekihreči, i satečnimčitanjemcelihrečenica, itd.Učenikpre negošto počneda radizadatakpregledava tekst:on/onadobroartikulišeslova,reči sepovezujuurečenicu;međutimih neizgovaradovoljnotečnoUčenikpre negošto počneda radizadatakpregledava tekst:on/onaveomadobroartikulišeslova,povezujereči uodgovarajućurečenicu;čita bezprekida;međutimimanekolikoproblemasa tečnimgovoromUčenikpre negošto počneda radizadatakpregledava tekst:on/onaveomadobroartikulišeslova, upotpunostipovezujereči uodgovarajućerečenice;ton,brzina,naglasaksuispravni;govoriveomatečnoNastavnikodlučujekako dapodržiučenika, ukojojaktivnosti ikojedodatneaktivnostitreba daorganizuje,..NačiniKoje ćemetodeprimenitiuzevši uobziručenikov stilučenjaPodrškazatalentovaneučenikeNastavnikodlučujekako dapodržiučenika, ukojojaktivnosti ikojedodatneaktivnostitreba daorganizujeNačiniKoje ćemetodeprimenitiuzevši uobziručenikovstilučenja102

ANEKS: Rečnik pojmova za nastavnike 9KURIKULUM KOSOVAKONCEPTOdgovornostVeštački jezikProcena/ocenjivanjeOcenjivanje za učenjeOcenjivanje učenjaMetodologijaocenjivanjaStavOsnovno obrazovanjeBlok nastavaOBJAŠNJENJEKoncept etičkog upravljanja (uključujući etičkoupravljanje škole)Zasniva se na priznavanju i preuzimanjuodgovornosti za odluke, akcije i njihoveposledice koja se nadovezuju na očekivanja zadavanje odgovornosti pred stranama odinteresa.Izmišljen jezik koji se zasniva na nekolikopravila propisanih i razvijenih u jednuodređenu svrhu, kao na primer zameđunarodnu komunikaciju ili kompjuterskoprogramiranje.Proces sakupljanja informacija iprosuđivanja u vezi dostignuća ili učinkaučenika.Cilj je pružati podršku učenicima kako bi istipostigli glavne kompetencije i pokazali svojapostignuća u savladavanju predviđenihnastavnih rezultata. Zasniva se na tome daosvesti učenike i učini ih učesnicima uodređivanju nastavnih rezultata, kriterijumakvaliteta i ličnih pokazivača uspeha. Učeniciuče šta treba uraditi da postignu te određenenastavne rezultate i kako stići do te tačke.Prikupljanje važećih, poverljivih iuporedivih dokaza kako bi se procenionapredak učenika u učenju (što znači njihovodostignuće u različitim oblastimakurikuluma/nastavnih predmeta i savladavanjaključnih kompetencija).Strategije i aktivnosti koje obično sprovodinastavnik (u sklopu unutrašnjeg ocenjivanja)ili neka specijalizovana agencija (u sklopuspoljašnje procene), kao bi se procenilidostignuća i učinak učenika.Unutrašnje pozicioniranje ka ljudima,dokazima, fenomenima, akcijama,verovanjima i situacijama; unutrašnjaspremnost za delovanje.Godine obrazovanja koje se smatrajuneophodnim za postizanje minimalnestandarde u savladavanju ključnihkompetencija.Fleksibilni način za određivanje nastavnihčasova određujući kompaktnije vremenskeperiode za predmete/jedinice (npr. nastava ujednom predmetu tokom šestonedeljnogsemestra umesto nedeljnih časova koji suPOJMOVI (naengleskom,albanskom i srpskom)Npr. Esperanto, Pascal,itd.Formativno ocenjivanjeZaključno ocenjivanjeSklonostiObično pokrivaobavezno obrazovanje9 Pojmovi koji nisu relevantni za nastavnike mogu se izostaviti.103

KURIKULUM KOSOVAOsnovni predmetPrijateljsko okruženjeza decuOcenjivanje urazredu/ocenjivanjeod strane nastavnikaKodKomunikacijaZajednica praktičnoginteresaraspodeljeni tokom cele školske godine).Ovo se uglavnom može uraditi u slučaju nekogpredmeta za koji se ne zahteva strog redosled.Predmet koji je po svojoj oblasti i strukturi bliži imože da doprinese postizanju određenihnastavnih ciljeva i omogućava razvoj određenihsposobnosti kod učenika (npr. obrazovanje zarad ili tehnologiju; lični razvoj, sposobnosti zaživot, društvene nauke).Nastavni ambijenti koji su prijateljski,zasnovani na pravima, sveobuhvatnosti,okruženje koje je zdravo i bezbedno za svudecu. Okruženje koje takođe obuhvata i jakeveze između porodica/zajednice i škole.Ocenjivanje koje nastavnici vrše redovno uučionici, kao deo njihove nastave i njihovihnastavnih strategija. Ono pruža trenutne istalne informacije o dostignućima učenika injihovim poteškoćama u učenju.Kod predstavlja pravilo za konvertovanjejednog dela informacije (na primer jednogslova, jedne reči, jedne fraze ili jednog gesta) ujedan drugi oblik ili vid (jedan znak u neki drugiznak), ne isključivo u istu vrstu.U komunikaciji i obradi informacija kodiranjepredstavlja proces kojim se informacije izjednog izvora konvertuju u simbole koji seprosleđuju u komunikaciji. Dekodiranje jesuprotan proces, odnosno konvertovanje ovihsimbola oblika kodova u informaciju koja jerazumna primaocu.Komunikacija predstavlja prenošenjesmisaonih informacija. Za komunikaciju supotrebni pošiljalac, poruka i primalac, madaprimalac ne mora da bude prisutan ili upoznatsa ciljem pošiljaoca, kako bi sa njimkomunicirao u vreme komunikacije; stoga sekomunikacija može izvršiti i na velikimdaljinama kako u vremenu tako i prostoru.Prema antropolozima Jean Lave i EtienneWenger zajednica profesionalnog interesapredstavlja grupu ljudi koji imaju zajedničkeinterese, zanate i/ili profesije. Ovakva grupa semože razviti prirodnim putem kao posledicazajedničkih interesa članova u određenojoblasti ili domenu, ili se može razviti u svrhusticanja znanja koja se odnose na njihovuoblast.Vidi konceptUNICEF-a zaškole i prijateljskenastavne sistemeza decu koje suzasnovane napravima.To se odnosi na:- jezički kod (kada seinformacije izražavajukoristeći razna jezičkasredstva – zvuk, reči,slova, rečenice, itd.- Umetnički kod (boja,oblik slikedizajn/arhitektura; glas –tom u muzici; pokret,gestovi u plesu; jezik –pokreti – mimika udrami, itd.Za komunikaciju jeneophodno da strane ukomunikaciji dele jednozajedničko poljekomunikacije, odnosnojedan kontekst. Proceskomunikacije je potpunonda kada primalacshvati poruku pošiljaoca.Zajednica po struciOna se razvija krozproces razmeneinformacija i iskustavasa grupom čiji članoviuče jedni od drugih, iimaju mogućnost da selično i stručno razviju(Lave & Wenger 1991).Zajednice praktičnoginteresa mogu postojatikao virtualne, u vidu104

KURIKULUM KOSOVAKompetencijaObaveznoobrazovanjeKontakt periodKonstruktivističkipristupiOsnovni kurikulumMeđukurikularnapitanjaOpširne sposobnosti za primenu znanja,veština, stavova, rutine, vrednosti i emocija nanezavisan, praktičan i značajan način.Trajanje školovanja koje se zakonom smatraobaveznim i (obično) i besplatno je za učenikei njihove porodice. Sastav “obaveznogobrazovanja” na Kosovu uključuje osnovnoobrazovanje, srednje niže i srednje visokoobrazovanje (MSKO 1, 2 i 3).Vreme koje se obično određuje zasistematsku interakciju između nastavnika iučenika u okviru jednog predmeta, nastavnejedinice i/ili nastave.Filozofija i prakse koje su inspirisane različitimkonstruktivističkim teorijama o učenja i razvoja, ikoje ističu da se učenje razvija kroz kulturu, ličnoi društveno iskustvo, i kroz interakcije ikontekste. Prema konstruktivističkim teorijamada bi učenje bilo efikasno, ono za učenike trebada ima značenje (kako bi imalo smisla).Zajednički zahtevi za sve učenike u smisluključnih kompetencija, zajednički predmeti iopšta orijentacija.Bitno gradivo iz kurikuluma koje ne pripadaisključivo jednom predmetu ili oblastikurikuluma, već se najbolje uči kroz nekolikopredmeta. Tipični primeri su obrazovanje zamir, ljudska prava i građansko vaspitanje,potanja rodne jednakosti, veštinekomunikacije i međukulturalno obrazovanje.grupa za diskusiju iostalih grupa, ili ustvarnom životu, naprimer u kuhinji naposlu, na terenu, napodu fabrike ili negdedrugo u okruženju.Kompetencija/ Veštine(ponekad sekompetencijepoistovećuju sa“sposobnostima”,naročito u izrazima kaošto su si “sposobnostiza život”. Međutim,prema jednojprikladnijoj definicijikompetencijasposobnosti sesmatraju sastavnimdelom kompetencijazajedno sa znanjima,vrednostima istavovima (pored togakompetencijepodrazumevaju rutine,modele razmišljanja iponašanja).Povezane teme105

KURIKULUM KOSOVAKurikulumOkvir kurikulumaIntegracija kurikulumaPolitike kurikulumaStruktura kurikulumaSistem kurikulumaCelina nastavnih oblasti, predmeta ipitanja među kurikulumima koji se nalaze ujednom obrazovnom sistemu. Ovaj konceptobično podrazumeva „zvanični“ ili „predviđeni“(pisani) kurikulum, ali može podrazumevati i„nepredviđeni“ ili „skriveni“ kurikulum. Poredtoga, razlikuju se „predviđeni“ (zvanični)kurikulum, “primenjivi ”, “interaktivni”kurikulum (kao rezultat interakcija u učionici) i„efektivni kurikulum” (odnosno ono što učeniciu stvari uče).Određeni broj politika, uredbi, orijentacija iuputstava koji su od suštinske važnosti za izradui sprovođenje kurikuluma, koji usmerava izradunastavnih programa i ostalih kurikularnihdokumenata. Imajući u vidu status kurikulumakao osnove jednog obrazovnog sistema, okvirikurikuluma su obično poznati kao „ustavi“ zadouniverzitetsko obrazovanje. Okviri kurikuluma semogu izraditi za ceo obrazovni sistem, za posebnefaze(kao na primer osnovno obrazovanje) i/ili zaodređene posebne oblasti i pitanja kurikuluma(kao na primer Okvir za integraciju opštihtematskih pitanja u kurikulum).Proces kombinacije/artikulacije nastavnog ipredmetnog sadržaja sa ciljem promovisanjaholističkog i sveobuhvatnog učenja. Ovo vodido umanjenja jednog broja diskretnih predmetai obično se izvršava u osnovnom i srednjemnižem obrazovanju.Formalne odluke donesene od strane vlade iliobrazovne vlasti koje imaju direktan ili važanuticaj na razvoj kurikuluma. Ove odluke suobično dokumentovane u zvaničnimdokumentima vlade.Način na koji je organizovan kurikulum u bilokojem sistemu, uključujući predmete i oblastikurikuluma, kada se iste trebaju naučiti i„model“ sa kojim se trebaju učiti. Kurikulum semože sadržati, na primer, od glavnih i izbornihpredmeta koji se uče sa nekoliko izmenaizmeđu različitih razreda, kada treba da se uče i„model“ prema kojem oni treba da se uče.Kurikulum se može sastojati od, na primer,glavnih i izbornih predmeta koji se uče sanekoliko izmena između različitih razreda.Celina odredbi i dokumenata kurikuluma putemkojih se nastavnicima i drugim stranama izdajuuputstva u vezi toga zašto, šta i koliko dobroučenici treba da uče. Sistem kurikuluma seobično sastoji od obrazovnih zakona, okvirakurikuluma, predmetnih nastavnih programa,standarda ocenjivanja, školskih udžbenika iostalih nastavnih materijala.Kurikulum106

KURIKULUM KOSOVADijagnostička procenaDiferencirana nastavaEfektivni kurikulumElektronsko učenjeIzborni kurikulumObrazovanje opreduzetništvuProširena nastava ivreme za učenjeIzražavanjeSpoljašnja procenaProcena koja se obično vrši na početkuobrazovnog procesa i koja je usredsređena naidentifikaciji sposobnosti i slabosti učenika kojetrebaju biti uzete u obzir kako bi se podržaliučenici u rešavanju raznihproblema učenja.Diferencijalna nastava podrazumevaizradu višestrukih programa kako biučenici sa različitim sposobnostima,interesovanjima ili različitim nastavnimpotrebama mogli da na podjednak način doživepodjednake puteve kako bi apsorbovali,upotrebili, razvili i predstavili koncepte kao deosvakodnevnog nastavnog procesa. Učenicimaomogućuje da preduzmu veću odgovornost ivlasništvo nad njihovim znanjem i pružamogućnost za međusobno učenje međuučenicima i učenje kroz saradnju.Ono što učenici stvarno nauče u smisluznanja, stavova i veština.Učenje koje se zasniva na upotrebi novihtehnologija informativnih i tehnologijakomunikacije s ciljem da se unapredi pristupinformacija, kao i njihovo efektivno iodgovorno korišćenje u kontekstu(uobičajenom) aktivnosti na daljini i u mreži.Nastavna oblast/predmeti koje učenici moguizabrati u zavisnosti od svojih interesovanja,talenata i potreba.U užem smislu: priprema dece i mladih dapreuzmu ulogu u preduzetništvu i ekonomiji, daosnuju svoj biznis/preduzeće. U širem smislu:opremanje dece i mladih preduzetničkimveštinama kao što su inicijativa, donošenjeodluka, rizikovanje, rukovodstvo, organizativnei sposobnosti upravljanja.Dodela više vremena za podučavanje iučenje, kako bi se usvojila određena znanja,veštine i stavovi s ciljem da se podstakneduboko i održivo učenje.Izražavanje može podrazumevati simboličkoizražavanje: izražavanje (jezik), jedno mišljenjekoje se prenosi putem jezika; izražavanje (umatematici), razrađena kombinacija simbolakoji su dobro formirani u skladu sa primenljivimpravilima; izražavanje (programiranje)), jednouputstvo za izvršavanje nečega što će zauzvratdati jednu vrednost; izražavanje (krozumetnost) (muziku) kojim se obeležavamuzička dinamika.Procena koju vrše agencije van škole ili kojase zasniva na postupcima i instrumentimaSprovedeni kurikulumTelesni izrazi:Emocionalni izrazi,verbalna i neverbalnaponašanja kojima seizražava emocija; izrazilica, pokret lica kojiprenosi emocije; izrazgena, proces putemkojeg se informacije sajednog gena koriste ubiohemiji; umetničkiizraz (ples, drama,pantomima, itd.)107

KURIKULUM KOSOVAVankurikularneaktivnostiFormalni kurikulumFormalno obrazovanjeFormativnoocenjivanjeOpšte obrazovanje(škole)Skriveni kurikulumHolističko i svestranoučenjeHolistički razvojOkruženje zaholističko učenjekoje pruža jedna agencija van škole (tj.Spoljašnji ispiti; testovi koje organizuje nekaagencija specijalizovana za vršenje procene).Treba da se zasniva na (nacionalnim)standardima za ocenjivanje kako bi se što jeviše moguće smanjila subjektivnost priproceni.Strukturisane nastavne aktivnosti koje seodvijaju van konteksta zvaničnih nastavnihpredmeta i oblasti. U nekim sistemima onemogu obuhvatati radno iskustvo iorganizovane sportove.Nastavne mogućnosti i iskustva koja seučenicima pružaju u kontekstu formalnogobrazovanja. Formalni kurikulum služi kaoosnova za svedočanstva i izdavanje diplomapriznatih od strane društva.Obrazovni sistem strukturisan prema hijerarhijii u hronološke razrede, koji počinjepredškolskim vaspitanjem i obrazovanjem itraje do univerzitetskog obrazovanja,uključujući pored opštih akademskih naukajedan širok niz specijalizovanih programa iustanova stručnog i tehničkog obrazovanja saredovnom nastavom. Rezultati i kvalifikacijekoje se stiču kroz formalno obrazovanjeprihvaćeni su od strane društva krozsvedočanstva i izdavanje diplome.Ocenjivanje koje u principu vrši nastavnik uučionici s ciljem da podrži učenike u njihovomnapredovanju u učenju tokom određenogvremenskog perioda. U formativnomocenjivanju na učenje se gleda kao na proces,a ne samo kao na rezultate (vidi i Ocenjivanjeza učenje, koje je povezano sa formativnimocenjivanjem).Opšta postignuća i razvoj učenika u usvajanjuširokog spektra znanja, veština i stavova kojise odnose na predmete/akademsku nastavu isa životom i radom.Verovanja, stavovi i sposobnosti koje učeniciposeduju ili koje oni razvijaju kroz svoja ličnaiskustva. Skriveni kurikulum može i ne morabiti u skladu sa zvaničnim/obaveznimkurikulumom.Učenje koje integriše akademske aspekte sarazvojem učenika, pokušavajući da obradipojave kao celine, naglašavajući povezanostprirodnih, društvenih i ličnih dimenzija iprocesa.Usklađeni napredak/razvoj svih dimenzija, tj.Intelektualnih, emocionalnih i motoričkihaspekata.Organizovanje učenja koje učenika poziva daistovremeno upotrebe svoje intelektualne,Predviđeni/zvanični/obavezni kurikulumVidi i“Integrisano učenje”Pristup razvoja ličnosti„kao celine“108

KURIKULUM KOSOVASveobuhvatnoobrazovanjeNeformalnoobrazovanjeInformativne itehnologijekomunikacije (ITK)Integrisanipodučavanje i učenjeInteraktivna učionicaInteraktivnopodučavanje i učenjeKljučne kompetencijeGlavni stepenkurikulumaemocionalne i motoričke sposobnostiSveobuhvatno obrazovanje ima za cilj daadresuje nastavne potrebe sve dece saposebnom pažnjom prema onima koji supodložni marginalizaciji i isključivanju. Onopodrazumeva da su svi učenici – sa ili bezsmetnji u razvoju – u stanju da uče zajednokroz pristup zajedničkim predškolskim iškolskim ustanovama i ostalim sredinamaučenja u zajednici, i odgovarajućoj mrežipomoćnih usluga.Usvajanje i razvoj znanja, veština i stavovaizvan formalnih ili neformalnih obrazovnihustanova kroz svakodnevna iskustva i unedostatku predviđenog sistematskognastavnog procesa.Novi instrumenti i procesi za pristupinformacijama i obradu istih, i za komunikacijuputem elektronskih uređaja kao što sukompjuteri,TV, internet ili ostali digitalniuređaji.Učenje koje odražava i jasno pokazuje veze imeđuveze u individualnom idruštvenom životu (ljudske aktivnosti), prirodi iznanju.Okruženje učenja na nivou učionice koje sezasniva na stalnu razmenu između učenika inastavnika u kontekstu aktivnosti zasnovanihna istraživanju, rešavanju problema ipraktičnog rada.Filozofija i praksa uključivanja učenika uodređivanju i razvoju njihovog iskustva učenjau skladu sa njihovim potrebama,interesovanjima, prethodnim znanjima ikontekstom.Kompetencije za koje se prema sistemuobrazovanja i obuke smatra da su bitne zaučenje svakog učenika i da znatno doprinoseživotu svakog pojedinca društva. Ključnekompetencije koje su najbliže „osnovomobrazovanju“ mogu se nazvati i „osnovnimkompetencijama”.Određene faze putem kojih se realizujekurikulum kroz različite nivoe i razredeobrazovanja. Period koji pokriva zajedničkekarakteristike u aspektu razvoja dece, zahtevakurikuluma i pristupa podučavanju i učenju usvrhu razvoja učenika i njihovognapredovanja u učenju. U Okviru kurikulumaKosova glavni stepeni predstavljajuodređene faze na nivoima obrazovanjakako bi se obezbedili:• veća transparentnost i tačnost uartikulisanju obrazovnih ciljeva izadataka;Holističko i svestranoučenjeGeneričke, poprečne ilisveobuhvatnekompetencije109

KURIKULUM KOSOVAZnanjeEkonomija i društvoznanjaOblast kurikulumaJezikPerspektivausredsređenosti naučenika, ili saučenikom u centruUčenje• mogućnosti za konkretna uputstva zaorganizovanje rada škole sa naglaskomna specifične metode, ishode učenja isredstva za ocenjivanje;• mogućnosti za pružanje novih izazovau razvoju učenika i specifičnih ciljevaza svaki glavni stepen kurikulumaČinjenični koncepti i informacije (podaci) iodnosi među njima (npr. strukture i modeli) uvezi sa prirodnom i veštačkom sredinom,čovekom i društvom,kulturom i ekonomijom, inašim shvatanjem sveta, ljudi i društva.Deklarativna znanja ukazuju na znanja u vezisa „šta“, dok proceduralna znanja ukazuju naznanja u vezi sa „kako“.Društvo i ekonomija u kojima znanjepostaje glavni izvor razvoja i napretka(naročito putem interneta, elektronskog učenjai procesa koji se omogućuju upotrebomelektronskih uređaja).Široka nastavna kategorija koja obuhvatapredmete koji imaju zajedničke ciljeve izadatke u sticanju znanja, veština, vrednostii stavova.Sastavljanje predmeta u jednu određenunastavnu oblast ima za svrhu njihovspecifični doprinos razvoju učenika, uskladu sa opštim i posebnim ciljevimanastavnog procesa u školama. Ono takođeima za svrhu omogućavanje višedisciplinskihi međudisciplinskih pristupa i ostvarenjemeđukurikularnih ciljeva.Jezik može da podrazumeva ili specifičnekarakteristike čoveka u savladavanju ikorišćenju kompleksnih sistemimakomunikacije, ili specifično izražavanje jednogtakvog kompleksnog sistema komunikacije.Naučno proučavanje jezika i svakog njegovogaspekta se naziva lingvistikom.Filozofija i praksa organizovanja nastave,učenja i ocenjivanja is perspektive učenikovihpotreba, interesovanja i sposobnosti.Postupak dobijanja, apsorpcije i razvoja novihznanja, veština, vrednosti i stavova, koji suintegrisani i postojeće strukture, dokistovremeno predstavljaju osnovu za novaOblast kurikulumaOko 3000-6000 jezikakoje danas ljudi govorečine najznačajniji primer,ali se prirodni jezicimogu zasnivati više navizuelnom nego naauditivnom podsticaju,kao na primer jezikznakova ili pisani jezik.Kodovi i ostale vrsteveštačkih sistema, kojise koriste ukompjuterskomprogramiranju se takođemogu nazivati jezicima.110

KURIKULUM KOSOVANastavno gradivoIskustvo učenjaMogućnosti za učenjeIshodi učenjaIzvor učenjaUčenje tokom celogživotaSposobnosti za životSrednje nižeobrazovanjeZnačajno učenjeVišeslojni konceptidentitetaVišestrukeinteligencijesticanja.Teme, verovanja, ponašanja, koncepti ičinjenice, koji su često grupisani u okvirujednog predmeta ili jedne oblasti kurikuluma uvidu znanja, veština, vrednosti i stavova kojitreba da čine osnovu za podučavanje iučenje.Situacije i procesi kroz koje učenicističu/razvijaju znanja, veštine, vrednosti istavove.Situacije i procesi koji imaju potencijala zapodsticanje učenja među učenicama.Izjave kojima se opisuje šta učenici treba daznaju, u šta da veruju, cene i budu u stanjuda urade. Ishodi učenja su izraženi u Okvirukurikuluma u vidu niza domena, uključujućiznanje, razumevanje, veštine i kompetencije,vrednosti i stavove.Preporuke i podrška učenju učenika,uključujući školske udžbenike, obrazovnisoftver, pribor za eksperimente, atlase,rečnike, vežbanke, itd.Učenicima se uče kompetencije neophodneza uspešno učenje tokom celog života.Sposobnosti koje učenicima pružajukapacitete za izvršavanje zadataka ilipostupaka koji u povezani sa njihovimživotom.Prvi ciklus srednjeg obrazovanja(četvorogodišnjeg) na Kosovu (MSKO 2).Za razliku od učenja napamet,ovo učenje vodika razvoju konceptualnih mreža (tj.Konceptualnih karti) koje se mogu primeniti uraznim situacijama i koje omogućujukreativnost i rešavanje problema. U smislukonstruktivističkih pogleda, ono se takođeodnosi na učenje koje za učenike ima smisla(tj. povezano je njihovim ličnim iskustvima iusmeren je na praksu i konkretan rad).Shvatanje identiteta kao kompleksnogrezultata unapred određenih faktorakao i razvojnih faktora zbog izlaganja iučestvovanja kako pojedinaca tako i gruparazličitih kultura u kontekstu trenutnih pojavaglobalizacije.Uticajna savremena teorija koja se odnosi nainteligenciju i ličnost (H.Gardner), prema kojojse ističe da se u mozgu mogu otkriti posebneinteligencije, umesto jedne opšte inteligencije,koje su obično definisane kao sposobnosti zarešavanje problema na efikasan način. Ovateorija je bitno uticala na razvoj i sprovođenjekurikuluma, naročito kroz koncept pristupa sadetetom, odnosno učenikom u centru i modelrazvoja „cele ličnosti“ kroz proces učenja iSadržajIshodiIshodi učenjaKompetencije učenikaRezultati učenikaPostignuća učenika111

KURIKULUM KOSOVAPrirodni jezikNeformalnoobrazovanjeIzborni kurikulumMeđusobnoocenjivanje učenikaMeđusobna edukacijaučenikaMeđusobnopodučavanje učenikaPredskazujućaprocenaOsnovno obrazovanjePopravne aktivnostiAutonomija školerazvoja. DO danas je identifikovano osamvišestrukih inteligencija: jezička, matematička,logička,prostorna; kinestetička-telesna;muzička; međulična; intrapersonalna;prirodna. Među ovih osam inteligencija kaododatak se pominje iegzistencijalna/duševna/moralna inteligencija.U filozofiji jezika, prirodni jezik (ili uobičajenijezik) je svaki jezik koji se razvije kao rezultaturođene sposobnosti za jezik koje posedujeljudski um. Prirodni jezik se koristi zakomunikaciju i može da se govori, beležiznakovima ili piše. Prirodni jezik se razlikuje odizgrađenih i formalnih jezika kao što sukompjuterski programski jezici ili „jezici“ koji sekoriste u proučavanju formalne logike, naročitematematičke logike.Bilo koja organizovana i održiva aktivnost kojane odgovara u potpunosti definiciji formalnogobrazovanja.Stoga se neformalno obrazovanjemože sprovoditi i van obrazovnih institucija isluži osobama svih godina. Ono možeobuhvatati nastavne programe koji obrađujupismenost za odrasle, osnovno obrazovanje zadecu koja su napustila školu, sposobnosti za život,sposobnosti za rad i opštu kulturu. Programineformalnog obrazovanja se ne pridržavaju upotpunosti „postepenog sistema“ i mogu bitirazličiti u smislu trajanja, a na kraju se ponekadizdaju svedočanstva o postignutom uspehu uučenju a ponekad ne.Izborni deo kurikuluma koji sadrži predmete iaktivnosti kurikuluma koji se utvrđuju na nivouškole.Kada učenici ocenjuju jedni druge (može bitiformativno i zaključno).Procesi učenja koji se zasniva na razmeniinformacija, znanja i iskustava među učenicima, ukojima oni postupaju kao izvorne osobe kojeolakšavaju učenje ili kao mentori.Praksa prema kojoj učenici preuzimaju ulogunastavnika u školskom okruženju kako birazmenili znanja i veštine sa ostalim učenicima.Procena čiji je cilj da predvidi potencijalne uspehei neuspehe u razvoju učenika, pri čemu je svrhada se predlože efikasni programi za njihovounapređenje i neophodne dodatne delatnosti uslučajevima (očekivanih) nedostataka u učenju.Na Kosovu to je prvi period ili ciklus obrazovanjau trajanju od pet godina, uključujući i jedanpredškolski razred (MSKO 1).Nastavne mogućnosti i iskustva koji se pružajukako bi se obezbedila pomoć učenicima daefikasno prevaziđu poteškoće u učenju.Autonomija koja se daje školama u112

KURIKULUM KOSOVAKurikulum koji seizrađuje u školi(ustanovi)Srednje obrazovanjeSelektivna procenaSamo-ocenjivanjeUčenje zasnovano nauslugamaZnakSimbolVeštineupravljanju finansijskim resursima (sa javnim iprivatnim finansiranjem), upravljanju ljudskimresursima (direktori škola, prosvetno i ostaloosoblje) i u donošenju odluka unutar škola i usistemu procene škola (odgovornost) u vezisa ovom autonomijom.Deo kurikuluma o kojem se odlučuje na nivouškole (ili ustanove).Druga faza ili ciklus školovanja, podeljena udve faze- niže i visoko (MSKO 2 i 3).Procena čiji je glavni cilj grupisanje i/ili biranjeučenika u skladu sa određenim kriterijumimauspeha (npr. biranje talentovanih učenika začasove nauke ili umetnosti; biranje učenika kojiće biti primljeni u različitim školama srednjegvišeg obrazovanja.Učenikovo samo-ocenjivanje svojihpostignuća i poteškoća u učenju. Kao kodmeđusobnog ocenjivanja učenika, ovoocenjivanje se zasniva na intelektualnimveštinama visokog nivoa koje učenici koristekako bi ocenili svoje sopstveno učenje usmislu rezultata/ishoda i procesa.Učenje koje se dešava kao rezultatangažovanja učenika u pružanju nekeorganizovane usluge, obično u mesnojzajednici ili sire.Znak je nešto što podrazumeva vezu izmeđusebe samog i svog objekta. Jedan prirodniznak predstavlja vezu uzroka njegovog objekta– na primer grmljavina je znak oluje.Konvencionalni znakovi podrazumevajuoznačavaju sporazum, kao što tačka označavakraj rečenice.Simboli je stvarnost koja predstavlja jednuideju, jedno fizičko lice ili proces, ali se razlikujeod njega. Svrha simbola je da izrazi značenje uodređenom sintetičkom obliku – drugačije odstvarnosti koja je izražena. Na primer, jedancrveni osmougao predstavljati značenje„STOP-a“. Zatim, slika šatora na karti možeoznačavati mesto kampovanja. Cifre su simboliza brojeve. Lične imenice su simboli kojioznačavaju pojedince.Sposobnost za primenu znanja u izvršavanjuodređenog zadatka u skladu sa doslednistandardom (operaciona/proceduralnadimenzija znanja).Učenje zasnovano nauslugama zazajednicuPo tome se razlikuje odsimbola, koji označavanešto drugo, kao što naprimer jedna zastavamože biti simbol jednenacije. Način na kojiznak neštopodrazumeva naziva sesemioza, kojom se bavesemiotika i filozofijajezika. Znak ima oblik(a) i značenje (b).Npr. matematičkisimboli, kompjuterskeikone, nacionalni simboli(zastava, himna, itd.)verski simboli (krst,polumesece, itd.),imena, itd.113

KURIKULUM KOSOVASpiralni kurikulumStandardPredmetZavršna procenaOdrživo učenjeProgresija održivogučenjaNastavni programPodučavanjeFond časovaVrednostiStručno obrazovanje iobukaModel izrade kurikuluma koji obuhvataperiodično ponavljanje znanja, veština istavova povezanih sa oblastimakurikuluma/predmetima u kontekstu novihopširnijih i složenijih iskustava učenja. Služikonsolidaciji prethodnog učenja i dubljojobradi raznih nastavnih gradiva.1. Odluka, zahtev ili pravilo koje treba da sesprovede (na primer „standardikvaliteta/kurikuluma”). Standardi kurikuluma(kvaliteta) mogu se odnositi na nastavnogradivo (standardi za nastavno gradivo),procese (standardi za procese), ishode(standardi za ishode) i sredinama(standardi za sredinu).2. Nivo postignuća ili uspeha koji učenici trebada postignu kako bi im se mogao dodelitiodređeni rezultat.Posebna nastavna disciplina (kao što sumatematika ili istorija).Procena kojom se sumira napredak ipostignuće ishoda učenja od strane učenika uodređenom vremenu.Učenje koje je povezano sa i doprinosiodrživom razvoju društva, ekonomije isredine.Učenje koje se zasniva na efikasnojintegraciji prethodnog učenja u novi sistemznanja, veština i stavova.Dokument u kojem su opisani nastavni ciljevi,ishodi učenja i nastavno gradivo za jedanodređeni predmet. Moderni nastavni programisadrže i uputstva za njihovo sprovođenje,uključujući odgovarajuće metodologijepodučavanja i ocenjivanja.Aktivnost koja se realizuje u cilju podsticanjaučenja među učenicima koristeći širok obimmetoda prilagođenih raznim stilovima učenjaučenika.Vreme dodeljeno za podučavanje i učenje zajedan određeni predmet ili nastavnu oblasttokom jedne školske godine ili nedelje.Okvirom kurikuluma se obezbeđuje dodelavremena za rad na projektima i interaktivnopodučavanje i učenje.Ono što ljudi cene kao principe-smernice iosnovne reference za njihove odluke iponašanje.Obrazovanje i obuka koji učenicimaomogućuju da steknu veštine za rad i stručnekvalifikacije za određene profesije, poredsticanja ključnih kompetencija određenihOkvirom kurikuluma.Spiralni razvojkurikuluma/učenjaNastavni program zaodređeni predmet114