PRILOG B: PROBNI TESTOVI ZA MODUL 1 - Mikro knjiga

PRILOG B: PROBNI TESTOVI ZA MODUL 1UvodPravila polagaça ECDL ispita, datoteke i testovi za veæbaçe preuzeti su uz odobreçenacionalnog nosioca licence za ECDL, Jedinstvenog informatiåkog saveza Srbije– JISA.Datoteke za veæbaçe moæete preuzeti sa adrese:http://www.mikrokçiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-7555-XYZ-APre poåetka ispita, svi kandidati moraju imati indeks – ECDL/ICDL Skills Card.Ukoliko kandidat poloæi ispit, ispitni centar ñe evidentirati rezultat u odgovarajuñojbazi podataka i na odgovarajuñoj stranici indeksa kandidata za predmetni modul registrovatii overiti uspeãno polagaçe ispita.QTB (Question Test Base – Baza ispitnih pitaça) Syllabus Verzije 5.0 za Modul1 sadræi 8 testova sa po 36 pitaça.Opãta uputstvaIspit se mora odræati u skladu s pravilima ECDL Fondacije za kvalitet i osiguraçestandarda i operativnim procedurama nacionalnog nosioca licence. Svrha tih standardai procedura je da se zaãtiti poveràivost ispitnog materijala i integritet testiraçakandidata.Pravila data u nastavku veoma su vaæna. Navedena pravila, kao i ona koja je propisaonacionalni nosilac licence, moraju se saopãtiti kandidatu pre poåetka testa.• Zabraçeno je da kandidati meœusobno razgovaraju za vreme ispita.• Zabraçeno je da kandidati gledaju jedni drugima u radove.• Kandidati se mogu jedino obratiti ovlaãñenom ispitivaåu radi objaãçeça instrukcijaili ukoliko nastanu tehniåki problemi.• Tokom ispita, nijedan kandidat ne sme napustiti ispitnu prostoriju bez odgovarajuñepratçe.

162 ECDL 5.0 Modul 1• Zabraçena je upotreba literature ili drugih pomoñnih materijala u toku ispita.• Svi kandidati moraju iskàuåiti mobilne telefone.• Svi kandidati treba da vide gde se nalazi sat.• Kandidatima ñe se skrenuti paæça na vreme, pet minuta pre zavrãetka ispita.U sluåaju bilo kakve povrede propisa, ispit se mora prekinuti.Uputstvo za oceçivaçeSvaki test sadræi 36 pitaça na koja kandidat odgovara tako ãto izabere jedan od ponuœenihodgovora. Kandidat je poloæio ispit ukoliko je osvojio najmaçe 27 bodova odmoguñih 36, to jest, ako ima 75% taånih odgovora. Vreme trajaça ispita je 45 minuta.Format odgovoraTest za Modul 1 moæe biti u papirnom obliku ili kao test za koji se odgovori upisujuu odgovarajuñu datoteku. Kada se pri testiraçu koristi datoteka za odgovore, ovlaãñeniECDL ispitivaå mora da uzme u obzir dolenavedeno uputstvo za koriãñeçe datotekeodgovori.Kada se od kandidata traæi da svoje odgovore na pitaça iz testa upiãe u elektronskomobliku, na disku raåunara na kome kandidat reãava test mora da se nalazi direktorijumOdgovori i u çemu datoteka odgovori. Ovlaãñeni ECDL ispitivaå mora daupozna kandidata sa ovim uputstvima pre poåetka ispita, tako ãto ñe mu ih dati na posebnompapiru.Uputstvo za koriãñeçe datoteke odgovoriU direktorijumu Odgovori na disku raåunara na kojem kandidat reãava test, nalazi sedatoteka odgovori. Od kandidata se traæi da svoje odgovore upiãe u datoteku odgovori,pored rednog broja odgovarajuñeg pitaça iz testa, i da saåuva datoteku.

Prilog B: Probni testovi za Modul 1 163Probni test 1.1Ovo je primer testa nameçen kandidatima koji se pripremaju za polagaçe ECDLispita. Cià testa je da se kandidati upoznaju sa strukturom i tipom testova koji se koristeu procesu sertifikacije. Ovi testovi se ne smeju koristiti kao testovi za sticaçeECDL sertifikata.1.1.1 Koji od navedenih pojmova opisuje fiziåke komponente raåunarskog sistema?[1 bod]a. Hardware.b. Freeware.c. Software.d. Courseware.1.1.2 Ãta je od navedenog prenosni digitalni ureœaj? [1 bod]a. Maãina za kopiraçe.b. Stoni raåunar.c. PDA.d. Monitor.1.1.3 Rad na raåunaru moæe biti usporen zbog: [1 bod]a. Istovremenog izvrãavaça nekoliko aplikacija.b. Koriãñeça monitora malih dimenzija.c. Poveñaça koliåine RAM-a.d. Ãtampaça dokumenata u niskoj rezoluciji.1.1.4 Ãta biste od navedenog koristili za unos fotografije u raåunar? [1 bod]a. Digitalnu olovku.b. Mikrofon.c. Ploter.d. Skener.1.1.5 Koji je od navedenih iskaza o RAM-u (Random Access Memory) ispravan?[1 bod]a. Podaci iz RAM-a se ne gube posle gaãeça raåunara.b. RAM je memorija za åitaçe i upis.c. RAM je memorija u koju se moæe samo upisivati.d. RAM se ne moæe poveñavati ni na jednom raåunaru.1.1.6 Koja se od navedenih karakteristika centralne procesorske jedinice (CPU)meri u gigahercima (GHz)?[1 bod]a. Cena.b. Kapacitet.c. Brzina.d. Temperatura.

164 ECDL 5.0 Modul 11.1.7 Koji je od navedenih iskaza taåan? [1 bod]a. Gigabajt je maçi od megabajta.b. Kilobajt je veñi od megabajta.c. Bajt je maçi od bita.d. Terabajt je veñi od gigabajta.1.1.8 Koji se od navedenih uraœaja koristi za unos informacija u raåunar?[1 bod]a. Ploter.b. Monitor.c. Ãtampaå.d. Skener.1.1.9 Ãta je od navedenog izlazni ureœaj? [1 bod]a. Skener.b. Pokazivaåka ploåica.c. Dæojstik.d. Ãtampaå.1.1.10 Operativni sistem je: [1 bod]a. Softver za upravàaçe dodeàivaçem i upotrebom hardverskih resursa.b. Softver koji se koristi za tabelarne proraåune.c. Softver koji se koristi za pregledaçe sistema na viruse.d. Softver koji se koristi za rad s bazama podataka.1.1.11 Koji od navedenih prenosnih ureœaja ima najveñi kapacitet? [1 bod]a. USB fleã memorija.b. Interni åvrsti disk.c. DVD.d. CD-ROM.1.1.12 Koji se od navedenih zadataka najboàe obavàa pomoñu programa za tabelarneproraåune?[1 bod]a. Sastavàaçe cirkularnog pisma.b. Rezervisaçe avio karte.c. Prezentovaçe rezultata prodaje ãiroj publici.d. Obraåun budæeta i tokova gotovog novca za potrebe novog projekta.1.1.13 Koja od navedenih aplikacija omoguñava da raåunar odgovori na glasovnekomande?[1 bod]a. Åitaå ekrana.b. Uveliåavaå ekrana.c. Program za prepoznavaçe govora.d. Ekranska tastatura.

Prilog B: Probni testovi za Modul 1 1671.1.25 Koji se od navedenih termina koristi za kupovinu i prodaju proizvoda prekoInterneta?[1 bod]a. e-mail.b. e-data exchange.c. e-retail.d. e-commerce.1.1.26 Prilikom preuzimaça datoteka sa Interneta, preporuåàivo je: [1 bod]a. Iskàuåivaçe antivirusnog programa.b. Otvaraçe svih e-poruka koje ste dobili od nepoznatih poãiàalaca.c. Ukàuåivaçe antivirusnog programa i preuzimaçe datoteka samo sa bezbednihWeb lokacija.d. Preuzimaçe datoteka sa foruma na Internetu.1.1.27 Koji je od navedenih ulazno-izlazni prikàuåak? [1 bod]a. Firewall.b. Firewire.c. Firmware.d. Linear.1.1.28 Koja od navedenih aktivnosti moæe prouzrokovati ãireçe virusa u raåunaru?[1 bod]a. Koriãñeçe samo onog softvera za koji je provereno da nema viruse.b. Redovno aæuriraçe antivirusnog softvera.c. Otvaraçe priloga samo iz poruka poznatih poãiàalaca, i to nakon ãto jepotvrœeno da ne sadræe virus.d. Koriãñeçe USB fleã memorije za razmenu podataka s nepoznatim izvorom.1.1.29 Koji se od navedenih termina upotrebàava za softver koji se moæe koristititokom odreœenog perioda nakon kojeg ga korisnik mora platiti kako bi gamogao daàe koristiti.[1 bod]a. Shareware.b. Freeware.c. Open source software.d. Software.1.1.30 Ãta od navedenog sluæi za prañeçe dolaznog saobrañaja na mreæi u ciàu zaãtitemreæe od neovlaãñenih upada?[1 bod]a. Dataguard.b. Firewall.c. Fireguard.d. Datashield.

168 ECDL 5.0 Modul 11.1.31 Ãta je od navedenog softver koji se instalira na raåunaru bez znaça vlasnika aradi naruãavaça funkcionisaça operativnog sistema i uniãtavaça podataka?[1 bod]a. Virus.b. Crv.c. Buba.d. Makro.1.1.32 Koji je od navedenih iskaza o autorskim pravima (copyright) na softvertaåan?[1 bod]a. Copyright podstiåe ilegalnu upotrebu softvera.b. Copyright je ekskluzivno pravo autora softvera da proizvedu kopije sopstvenogsoftvera.c. Copyright obezbeœuje zaãtitu od virusa.d. Copyright spreåava kopiraçe CD-ROM-a.1.1.33 Ãta od navedenog ãtedi energiju? [1 bod]a. Podeãavaçe da se monitor automatski iskàuåi ukoliko se ne koristi.b. Promena åuvara ekrana.c. Promena slike u pozadini ekrana.d. Ostavàaçe raåunara stalno ukàuåenog da bi se izbeglo ponovno podizaçesistema.1.1.34 Koja od navedenih tvrdçi predstavàa dobar pristup bezbednosti informacijau organizaciji?[1 bod]a. Vaæni podaci su dostupni svima.b. Rezervne kopije podataka s raåunara prave se redovno.c. Ne postoje procedure za izveãtavaçe o bezbednosnim propustima.d. Lozinke zaposlenih se nikada ne meçaju.1.1.35 Ãta od navedenog korsnicima daje ili uskrañuje pravo da unose, pregledaju,meçaju ili briãu podatke iz raåunarskog sistema?[1 bod]a. Prava klijenta.b. Prava pristupa.c. Prava prijavàivaça.d. Prava ulaska.1.1.36 Podaci o osobama za kontakt izgubiñe se ukoliko vam je ukraden: [1 bod]a. Ãtampaå.b. PDA.c. Modem.d. RAM.KRAJ TESTA

Prilog B: Probni testovi za Modul 1 169Probni test 1.21.2.1 Ãta je od navedenog program (softver)? [1 bod]a. Åitaå Weba.b. Ãtampaå.c. Monitor.d. Tastatura.1.2.2 Osobe koje åesto putuju jer rade na razliåitim lokacijama najåeãñe koriste:[1 bod]a. Skener.b. Ãtampaå.c. Prenosni raåunar.d. Stoni raåunar.1.2.3 Prenosni raåunari najåeãñe imaju ugraœen jedan od sledeñih ureœaja:[1 bod]a. Skenerb. Dæojstik.c. Miã.d. Pokazivaåku ploåicu (touchpad).1.2.4 CPU je skrañenica za: [1 bod]a. Calculating Process Unit.b. Control Program Unit.c. Control Process Unit.d. Central Processing Unit.1.2.5 Performanse raåunara ñe se poboàãati ukoliko: [1 bod]a. Poveñate broj istovremeno koriãñenih aplikacija.b. Postojeñi monitor zamenite veñim.c. Poveñate kapacitet RAM-a.d. Prikàuåite veñi ãtampaå.1.2.6 Koja je od navedenih tvrdçi o ROM-u taåna? [1 bod]a. Programi mogu da upisuju podatke u ROM.b. Sadræaj ROM-a se neñe obrisati nakon gaãeça raåunara.c. Internet strane se åuvaju u ROM-u dok se uåitavaju u raåunar.d. Sadræaj ROM-a se briãe kada iskàuåite raåunar.

170 ECDL 5.0 Modul 11.2.7 Instant Messaging (IM) je: [1 bod]a. Standardizovan Web format za objavàivaçe sadræaja koji se åesto aæuriraju,kao ãto su najnovije vesti.b. Tehnologija koja omoguñava obavàaçe telefonskih razgovora prekoInterneta.c. Tekstualna komunikacija izmeœu dve ili viãe osoba preko Interneta.d. Mreæni dnevnik koji vodi neka osoba na Internetu.1.2.8 Ãta znaåi pojam “upload” datoteka? [1 bod]a. Prenos podataka s personalnog raåunara na Web server.b. Kopiraçe besplatnih slika sa Web stranice.c. Prenos podataka sa Web servera na personalni raåunar.d. Åuvaçe Web strana na raåunaru.1.2.9 Windows Vista je: [1 bod]a. Aplikacija za rad sa bazama podataka.b. Antivirusni program.c. Program za izradu rezervnih kopija.d. Operativni sistem.1.2.10 Ãta od navedenog pomaæe àudima s posebnim potrebama da unose znakoveu raåunar?[1 bod]a. Åitaå ekrana.b. Ekranska tastatura.c. Uveliåavaå ekrana.d. Åuvar ekrana.1.2.11 Ãta je od navedenog i ulazni i izlazni ureœaj? [1 bod]a. Ekran osetàiv na dodir (touchscreen).b. Monitor.c. Tastatura.d. Miã.1.2.12 1 kilobajt je isto ãto i: [1 bod]a. 1.000.000 bajtova.b. 1.000 bajtova.c. 1.024 bita.d. 1.024 bajta.1.2.13 Ãta od navedenog je medijum za åuvaçe podataka? [1 bod]a. CPU.b. USB Flash Drive.c. Trackball.d. Stylus.

Prilog B: Probni testovi za Modul 1 1711.2.14 Koje ñe se od navedenih usluga elektronske uprave (e-government) najverovatnijepruæati preko Inteneta?[1 bod]a. Usluge gradske åistoñe.b. Izdavaçe izvoda iz matiåne kçige roœenih.c. Zatvorske usluge.d. Sklapaçe braka.1.2.15 Koji od navedenih tipova softvera upravàa dodeàivaçem raåunarskih resursai programa?[1 bod]a. Operativni sistem.b. Aplikativni softver.c. Softver za pregledaçe Weba.d. Bezbednosni softver.1.2.16 Za koje se od navedenih zadataka koristi aplikacija za rad sa bazama podataka?[1 bod]a. Dizajniraçe naslovne strane åasopisa.b. Izrada cirkularnog pisma.c. Beleæeçe detaàa o kursevima koje su zaposleni pohaœali.d. Izraåunavaçe budæeta novog projekta.1.2.17 Ãta je od navedenog video ili audio zapis koji se moæe preuzeti sa Web lokacijei kasnije reprodukovati?[1 bod]a. RSS.b. Broadcast.c. Web log.d. Podcast.1.2.18 Veliåina datoteke koja sadræi 2 strane teksta najverovatnije ñe biti:[1 bod]a. 30 bitova.b. 100 bajtova.c. 30 kilobajta.d. 1 megabajt.1.2.19 Koji od navedenih termina oznaåava obuku i edukaciju koriãñeçem elektronskihureœaja?[1 bod]a. E-learning.b. E-college.c. E-teaching.d. E-school.

172 ECDL 5.0 Modul 11.2.20 U kojoj je od navedenih virtuelnih zajednica obiåno moguñe deliti slike i video-klipove?[1 bod]a. Internet priåaonice.b. Internet forumi.c. Web lokacije za druãtveno umreæavaçe.d. Mreæne igrice.1.2.21 Koji je od sledeñih iskaza o povezivaçu na Internet taåan? [1 bod]a. Obiåna modemska veza je uvek aktivna kada je raåunar ukàuåen.b. Kada je obiåna modemska veza aktivna, moæete obavàati telefonske razgovore.c. Ãirokopojasna veza se moæe koristiti na viãe raåunara istovremeno.d. Ãirokopojasna veza je obiåno sporija od obiåne modemske veze.1.2.22 Koji od navedenih podataka moæete bezbedno objaviti na Web lokacijama zadruãtveno umreæavaçe?[1 bod]a. Broj telefona.b. Kuñna adresa.c. Hobi.d. Adresa radnog mesta ili ãkole.1.2.23 Ãta od navedenog predstavàa mreæu koja povezuje raåunare zaposlenih umultinacionalnoj kompaniji u razliåitim zemàama?[1 bod]a. WWW.b. LAN.c. WAN.d. WLAN.1.2.24 Koji se od navedenih termina odnosi na mreæu u kojoj jedan raåunar obezbeœujepristup resursima na mreæi?[1 bod]a. Server / Klijent.b. Klijent / Korisnik.c. Klijent / Server.d. Server / Provajder.1.2.25 RSS (Really Simple Syndication) je: [1 bod]a. Radio program koji se moæe preuzeti sa Interneta i kasnije sluãati.b. Web format za objavàivaçe sadræaja koji se åesto aæuriraju, kao ãto suprilozi za blogove, najnovije vesti ili podkast.c. Mreæni dnevnik u koji autor hronoloãkim redosledom beleæi svoje komentarei zapaæaça.d. Tekstualna komunikacija u realnom vremenu izmeœu dve ili viãe osobapreko mreæe kao ãto je Internet.

Prilog B: Probni testovi za Modul 1 1731.2.26 Intranet je: [1 bod]a. Mreæa sa najviãe 3 raåunara.b. Mreæa u okviru jedne kompanije.c. Mreæa koja se iskàuåivo koristi kod kuñe.d. Svetska mreæa meœusobno povezanih raåunara.1.2.27 Ãta od navedenog predstavàa prednost rada na daàinu? [1 bod]a. Poveñava se vaænost timskog rada.b. Fiksno radno vreme.c. Fleksibilno radno vreme.d. Nije potrebno koriãñeçe raåunara ili telefona.1.2.28 Ãta ñe od navedenog prouzrokovati bol u leœima usled nepravilnog rada naraåunaru?[1 bod]a. Loãe podeãena rezolucija ekrana.b. Rad u prostorijama sa neodgovarajuñim osvetàeçem i ventilacijom.c. Sedeçe na stolici bez rukohvata.d. Dugotrajno kucaçe bez pauza.1.2.29 Ãta od navedenog doprinosi pravilnom poloæaju prilikom rada na raåunaru?[1 bod]a. Slabije osvetàeçe.b. Mala udaàenost od monitora.c. Ispravno pozicioniraçe raåunara, stola i stolice.d. Recikliraçe tonera za ãtampaå.1.2.30 Ãta je od navedenog zlonamerni program koji se sam kopira i ãiri kroz raåunarskisistem?[1 bod]a. Operativni sistem.b. Aplikacioni sistem.c. Virus.d. Web log.1.2.31 Koja od sledeñih aktivnosti moæe dovesti do ãireça virusa kroz raåunarskisistem?[1 bod]a. Koriãñeçe samo onog softvera za koji je provereno da nema viruse.b. Redovno aæuriraçe antivirusnog softvera.c. Otvaraçe priloga samo iz poruka poznatih poãiàalaca, i to nakon ãto jepotvrœeno da ne sadræe virus.d. Koriãñeçe CD-a iz nepoznatog izvora za razmenu podataka.

174 ECDL 5.0 Modul 11.2.32 Ãta je od navedenog karakteristika autorskih prava na softver? [1 bod]a. Osporava prava autora softvera.b. Ãtiti prava autora softvera.c. Omoguñava neograniåenu distribuciju softvera bez nadoknade za koriãñeçe.d. Podstiåe softversku pirateriju.1.2.33 U kojoj meri sadræaji preuzeti s lokacija domañih novinskih agencija podleæuautorskim pravima?[1 bod]a. Autorska prava se nikada ne primeçuju na preuzete sadræaje.b. Autorska prava se potpuno primeçuju na preuzete sadræaje.c. Autorska prava se primeçuju na preuzete sadræaje mesec dana od danapreuzimaça.d. Autorska prava se delimiåno primeçuju na preuzete sadræaje.1.2.34 Koji je najboài naåin za zaãtitu podataka? [1 bod]a. “Zakàuåavaçe” raåunara kada se ne koristi.b. Redovno meçaçe lozinke.c. Brisaçe arhive jednom meseåno.d. Redovno pravàeçe rezervne kopije na prenosnom ureœaju za skladiãteçe.1.2.35 Zaãto bi trebalo podesiti da se raåunaru pristupa unoãeçem korisniåkog imenai lozinke?[1 bod]a. Da bi se utvrdilo ko je na radnom mestu.b. Da bi se pratla efikasnost zaposlenih.c. Da bi se umreæeni raåunari zaãtitili od neovlaãñenog pristupa.d. Da bi svaki korisnik imao personalizovan uvodni ekran.1.2.36 Ãta od navedenog najboàe opisuje smisao zakona o zaãtiti podataka?[1 bod]a. Vlasnicima raåunara daje pravo da se zaãtite od kompjuterskih prevara.b. Autorima softvera daje pravo da promoviãu autorska prava.c. Dræavnim institucijama daje pravo da kontroliãu pristup podacima naInternetu.d. Pojedincima daje pravo da liåne podatke åine javno dostupnim.KRAJ TESTA