Zene i muskarci u Srbiji_Sta nam govore brojevi - United Nations in ...

Дипломирани студенти на високим школама и факултетима,према подручјима образовања и полу, 2009.Жене Мушкарци Укупно % Жене МушкарциОбразовање 3715 380 4095 10 91 9Здравство исоцијална заштита2803 848 3651 9 77 23Уметност ихуманистичке науке3148 1039 4187 10 75 25Друштвене науке,пословање и право9856 6108 15964 38 62 38Услуге 1734 1891 3625 9 48 52Пољопривредаи ветерина485 570 1055 2 46 54Природне науке,математика и 1446 1826 3272 8 44 56информатикаТехника,производња и 2573 3958 6531 15 39 61грађевинарствоУкупно 25760 16620 42380 100 61 39Извор: Статистика образовања, РЗСУ симболичком смислу веома је важан податак да је у 2009. години у Србији, првипут у исто ри ји, из јед на че но уче шће же на и му шка ра ца ме ђу они ма ко ји су докторирали!Пре 30 година у Србији је било 30% жена међу докторима наука (Благоје вић, 1991: 177). Убр за на фе ми ни за ци ја на уч них зва ња по ве за на је де лом и спо гор ша њем по ло жа ја на у ке, као што је слу чај и у дру гим пост со ци ја ли стич кимзе мља ма (Еnwise Re port, 2004), а не ис кљу чи во с по бољ ша њем по ло жа ја же на.Же не, на и ме, ула зе у она под руч ја ко ја на пу шта ју му шкар ци, тј. у под руч ја ко јимаопа да ју ста тус и пла ће ност.Лица која су докторирала, према полу, 2007-2009.Године Број %жене мушкарци жене мушкарци2007 141 189 43 572008 234 284 45 552009 277 280 50 50Извор: Статистика образовања, РЗСИ међу докторима наука се задржава разлика у заступљености жена и мушкарацапо областима. Међутим, разлике су се на известан начин „обрнуле“, па су мушкарцизаступљенији у областима уметности и хуманистичких наука, као и друштвенихна у ка, по сло ва ња и пра ва. Же не су, с дру ге стра не, за сту пље ни је у обла сти мако је су на ни жим ни во и ма „ти пич но му шке“, као што су тех ни ка, про из вод ња игра ђе ви нар ство. Мо жда об ја шње ње за из ра же ни ји род ни ба ланс на нај ви шемни воу тре ба ви де ти у чи ње ни ци да су же не ко је су опре де ље не за ти пич но „мушке“про фе си је на ни жим ни во и ма већ про шле кроз од ре ђе ну про фе си о нал нусо ци ја ли за ци ју ко ја им је омо гу ћи ла да у свом из бо ру ис тра ју.Лица која су докторирала, према подручјима образовања и полу, 2009. (број)МушкарциЖенеУметност и хуманистичке науке 23 17Друштвене науке, пословање и право 78 51Природне науке, пословање и право 30 41Техника, производњаи грађевинарство57 61Пољопривреда и ветерина 20 20Здравство и социјална заштита 72 87Извор: Статистика образовања, РЗСИзједначавање жена и мушкараца у стицању академских титула одражава се и наструк ту ру на став ног ка дра на уни вер зи те ти ма. Та ко за сту пље ност же на ра сте саснижавањем образовног нивоа наставника и сарадника. Феминизација наставногосо бља је нај ви дљи ви ја на нај ни жем ни воу – са рад ник без на уч ног зва ња – гдеима пре ко по ло ви не же на.Наставници и сарадници на високим школама и факултетима,према полу, 2009/2010.Број %жене мушкарци жене мушкарциУкупно 6810 8002 46 54Доктори наука 3034 4777 39 61Магистри и специјалисти 2068 1836 53 47Без научног звања 1708 1389 55 45Извор: Статистика образовања, РЗС4445