12.07.2015 Views

Zene i muskarci u Srbiji_Sta nam govore brojevi - United Nations in ...

Zene i muskarci u Srbiji_Sta nam govore brojevi - United Nations in ...

Zene i muskarci u Srbiji_Sta nam govore brojevi - United Nations in ...

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

5. Род и образовањењи хо ве раз ли чи те за сту пље но сти у тим ге не ра ци ја ма, а не раз ли ка у об у хва ту.Стопе обухвата на нивоу основног образовања показују, такође, да нема битнијихразлика по полу. На нивоу средњег образовања, после 2009. године, опет је дошлодо зна чај ни јег ујед на ча ва ња. Ипак, тре ба на по ме ну ти да де вој чи це има ју не штома ло ни жу сто пу об у хва та, што се мо же по ве за ти са ре тра ди ци о на ли за ци јом ира ним скла па њем бра ко ва. У Ср би ји, ме ђу тим, на агре гат ном ни воу, ова по ја вани је на ро чи то за сту пље на, што не зна чи да се дез а гре ги ра њем на ет нич ке гру пене би до би ле зна чај ни је раз ли ке и ме ђу по ло ви ма и ме ђу ет нич ким гру па ма.Деца старости 7 година обухваћена основним образовањем,према полу, 2007-2010. (у %)10090ДевојчицеДечаци80Обра зов не ка рак те ри сти ке му шка ра ца и же на се у срп ском дру штву уве ли ко изједна ча ва ју, јер же не при хва та ју обра зо ва ње као нај е фи ка сни ју стра те ги ју побољша ња соп стве ног по ло жа ја. Иако је ме ђу нај не о бра зо ва ни јом по пу ла ци јомне што ви ше же на, ви ше је же на и ме ђу обра зо ва ни ји ма. И док пр ва чи ње ни цапред ста вља оста так про шло сти, дру га је ве за на за но ве трен до ве ко ји су об у хватили ве ли ки број раз ви је них зе ма ља, а ко ји се од но се на број ча ну над моћ же нана нивоу универзитетског образовања. Међутим, образовна структура представљапре сек оба ова про це са и ну жно се ме ња спо ро, услед већ по ме ну те инерт ностиде мо граф ских струк ту ра. Нај ве ћи број од ра слих, и же на и му шка ра ца, имасред ње обра зо ва ње, што пред ста вља би тан по тен ци јал ни раз вој ни ре сурс. Ипак,тре ба има ти у ви ду да бр зо ме ња ју ће са вре ме не тех но ло ги је и ин тен зив но ста рењеста нов ни штва пре све га под ра зу ме ва ју мо дел тзв. пер ма нент ног обра зо ва ња.Становништво старости 15-64 године, према школској спреми и полу, 2010. (у %)ЖенеМушкарциБез школе/ непотпуна основна 6,6 4,0Основна школа 25,9 21,9Средња школа 51,6 60,9Виша/ висока школа 15,9 13,2Извор: Анкета о радној снази, РЗСАко се посматра обухват деце по полу на различитим нивоима образовања, добијасе слика која показује високи степен уједначености. Девојчице представљају 49%де це об у хва ће не пред школ ским обра зо ва њем, а де ча ци 51%, што је по сле ди ца407060502007 2008 2009 2010Извор: Статистика образовања, РЗСДеца старости 15 година обухваћена редовнимсредњим образовањем, према полу, 2007-2010. (у %)41ДевојчицеДечаци2007 92,4 91,62008 87,4 87,82009 90,8 92,32010 92,1 92,3Извор: Статистика образовања, РЗСИстраживања писмености дечака и девојчица показују да су разлике највеће у домену чи та лач ке пи сме но сти, и то у ко рист де вој чи ца, да су мно го ма ње у до ме нума те ма тич ке пи сме но сти (у ко рист де ча ка), а нај ма ње, или го то во не по сто је ће удо ме ну на уч не пи сме но сти. Из ових по да та ка се мо же за кљу чи ти да је по треб нопре свега усмерити пажњу на подизање нивоа читалачке писмености дечака. Иако

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!