Zene i muskarci u Srbiji_Sta nam govore brojevi - United Nations in ...

3.3 Морталитет и здрављеСтаре ње ст ановни шт ва ј е у су шт ин и и са мо посл ед ица више процеса. Он о је, сје дн е стра не , п оследица продуж авања оч екива но г трајања живота (ш то је опетпо сл едица сн ижава ња мортали тета), што је само по се би п озитиван процес. УСрбији се очекивано трајање живота за жене и мушкарце стално продужава, и 2010.је износило за жене 76,4 године , а за мушкарце 71,1 годину старости. Очекиванотрајање живота је најбитнија мера морталитета , а тиме и самог квалитета живота.Тако посматрано, стање у Србији сигурно није оптимално. Жене у Словенији имајучак за шест година дуже очекивано трајање живота од жена у Србији. Мушкарци уСрбији живе чак осам го дин а кра ће од мушкара ца у А устр алији.Оч ек ивано трајање живота ( 2010-2015), по п ол у, изабране земљ еЗемља Жене Муш карциАл ба ни ја 80 74Аустрали ја 84 80Канада 83 79Кина 76 72Босна и Херцеговина 78 73Црна Гора 77 73Русија 75 63Србија 77 72Словенија 83 76Извор: http://unstats.un.org/unsd/demographic/products/indwm/Јед на од по сле ди ца раз ли чи тог мор та ли те та же на и му шка ра ца је њи хо ва раз личита за сту пље ност у пол ној струк ту ри. Ср би ја спа да у зе мље ко је има ју урав нотеже ни ју пол ну струк ту ру. Док, на при мер, у Ру си ји и Бе ло ру си ји, на 100 же надо ла зи 52, од но сно 53 му шка ра ца; у Швед ској 86, а Ка на ди 85, у Ср би ји је тајброј 80 (из вор: http: //unstats.un .org/unsd/demographic /products/indwm/). Овакваполна ст руктур а п ос ледица је пре све га разли ка у мо рталит ет у.Ра зл ик е у с мр тн ос т и муш ка ра ца и же на п редстављају так ође по ље м огућегделовањ а популационе по ли ти ке. М ушкарци у свим земља м а света жи ве краћеод ж ен а, па се ова ч ињ еница узим а као н ека врс та биоло шк е датос ти . Као биолошкадатост тре тира се и в ећ а смр тн ост мушке одојча ди у одн осу на женску,м ад а друштвена интер венција п омаже да се о ве раз лике умање. Тако ј е у периоду2000-2010. дошло не само до смањивања стопа, већ и до смањивања разликаизмеђу мушке и женск е од ој чади.Сто пе смрт но сти одој ча ди према полу, 2000-2010 (на 1000 живорођених)Стопе смртности одојчади2000 200 1 2 00 2 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010Девојчице 8,8 8,3 8, 5 8,4 6,9 6,3 6,2 6,0 6,0 6,3 5,8Дечаци 12,4 12,0 11,7 9,7 9,2 9,6 8,5 8,2 7, 4 7,7 7, 7Извор: Вит ална статис ти ка, РЗСМу шкарци у Србији умир у више од ж ен а у свим старосним ка те горијама, ос им унајстаријој (60 и више година). Међутим, земље се ипак разликују по томе коликије распон р азлик а у очекиван ом тра јању жи во та, што инд иректн о по казује дапостој е друштв ено ус ло вљ ене разли ке , које п рои стичу из различит их живо тни хуслова и сти лов а мушкара ца и жена . По стоје и разлике у ри зицима везаним з аразличите узроке смртно сти. На п ример , ча к дв остру ко виш е мушкар ац а негожена умире у старосној доби 30- 59 годин а, у главном о д болести крвоток а итумора. У м лађој скупини, 15 -2 9 годин а, распон у с мртности мла дића и дево јакаје ј ош већи ( 2,6 п ута). Та ко ђе, т ри пу та виш е мушкараца нег о ж ена ум ире уследсаобраћајних повреда и самоубиства. Мушкарци у свим старосним групама умируи од не срећни х случ ајева в ише него ж ене (извор: Виталн а ста тис тика, Р ЗС).Умрли н асилно м с мрћу, према по ре клу наси лне смрти, старости и полу, 2010.Узрок 0 - 14 15 - 29 30 - 44 45 - 59 60 +Ж М Ж М Ж М Ж М Ж МУкуп но 17 39 67 303 69 409 178 676 583 1046Несрећни случај 1 3 36 3 4 192 30 198 67 313 322 511Самоубиство - - 14 62 25 13 0 8 1 283 184 430Убиство 2 2 6 18 9 26 7 29 18 13Остал о 1) 2 1 13 31 5 55 23 51 59 92Из вор: Витална с та тистика, РЗС1) “Oстало“ се односи на: повреде нанесене при легалним интервенција ма полици је и војске на дужн ос ти ,повреде настале током ратних операција, компликације услед медицинског и хируршког лечења, као и догађајеса н еутврђеним по рек лом насил не смрти.3233