Zene i muskarci u Srbiji_Sta nam govore brojevi - United Nations in ...

стаје раз војни проблем јер се н ар ушава ра вн отежа и змеђу г ен ер ација, којао бе зб еђује да има до вољно радно спо собних који могу п ре узети и зд рж авањеи нај млађих и нај ст аријих, који нису радно спо собни. Ста билно друштво требада има ону врсту ст аросне ст ру ктуре која ом ог ућује но рмалан проток д обараи змеђу г ен ер ација, о дносно која ом ог ућује да и старе и младе г ен ер ације з ад о-вољавају своје потребе у генерацијски уравнотеженом окружењу. Када је старењестановништва интензивно и када се формира регресивна старосна структура, ондаобим радно неактивних у односу на радно активне представља велико економскоо пт ер ећење за оне који раде или могу да раде. Поред тога, в елика про по рцијастарих у ста но вништву има и своје с оци јално- пс их олошке и п оли тичке по сл е-дице (нпр. конзервативизам). Регресивна старосна структура такође, на дужи рок,по др аз умева све већи и оз би љнији проблем о бна вљања ста но вништва, п ог отовоу условима већ постојећег обрасца ниског фертилитета. То значи да једном успостављенарегресивна старосна структура тежи да се репродукује све више и брже,о дносно да она по стаје п ов езана са оз биљним про блемом д еп оп ул ације. Староста но вништво нема до вољно младих, о бр аз ованих, те хн олошки пи смених, и ононије з ани мљиво ни за тзв. с тране и нве ст иције, иако је то на јчешћа раз војна с тратегија на п ол уп ер иф ерији. 18Проблем д еп оп ул ације, који се у С рбији и ск азује као проблем не самосмањивања броја становника, већ и нестајања сеоских насеља и пражњења некихр е гиона, опет, није нужно проблем сам по себи, али јесте проблем када се п овеже,на пример, са т ер ит ори јалним и нте гр итетом или без бе дношћу гр аница. Не ст а-јање н асеља, или д еп оп ул ација о др еђених под ручја је проблем и са ст ан овиштанеуједначеног развоја, унутар региона и између њих, који онда даље може водитиин те нз ив ирању нез драве ме тр оп ол из ације (нпр. раст Бео града, Новог Сада иНиша) и даљој спирали депопулације. Са становишта развоја, уравнотежен развојсистема насеља је уједно и најбољи, поготово на полупериферији, где је пољопривредајош увек веома за сту пљена де латност. Може се, на равно, овај проблем сагледаватии из перспективе далеке будућности, када највероватније неће постојатигр анице и када ће проток с ветског ста но вништва бити нео гр аничен, м еђутим, уовом реалном историјском времену није сасвим једноставно игнорисати проблемсм ањ ивања једног н арода, пра жњења неких р е гиона, или не ст ајања н асеља. Овоутолико пре што све мере популационе политике, чак и ако су идеално осмишљенеи ид еално се с пр оводе, за хт евају доста вр емена да би имале е фекта, због напредп ом енуте ин ер тности д емог рафских ф ен омена.Проблем ст арења ста но вништва је т ипичан за сва ев ропска друштва, мада сео двија уз о др еђене ра злике и по ин те нз итету и по томе које г ен ер ације су к оликоза сту пљене у ста но вништву, тј. о блици ст аросно- полних п ир амида се ра зл икују.Старењем су захваћени различити функционални контингенти, као што су радни,18) Није случајно то што се сада многе земље некадашње периферије рекламирају на иностраниммедијима тако што наглашавају да имају обиље младе, образоване, технолошкиписмене радне снаге, која је склона иновацијама. Шта би ту Србија имала да понуди?28школо- об авезни, војни, фер тилни, б рачни. Ст арење у купног ста но вништвапо др аз умева и ст арење ових кон ти нг ената, о дносно см ањ ивање нпр. броја децекоја улазе у процес о бр аз овања. Све ово пр ои зводи те мељне пр омене у друштвуи по др аз умева о дг ов ар ајуће пл ан ирање и јавне п ол итике. На пример, ст арењерадног кон тин гента, уз по ст ојећу еко номску и фи нан сијску кризу у Е вропи, у с-ло вило је п ов ећано з апо шљ авање ст аријих г ен ер ација. П одаци п ок азују да 2010.у Е вропи више од п ол овине жена (50,6 %) ст арости 50-64 г одина није било з апослено,али да су се жене изнад 65 г одина чешће з апо шљ авале него муш карците ст арости (извор: E urostat – o nline data code: lfsa_egan22d). П ре двиђа се идаљи пораст з апо сл ености међу нај ст ар ијима широм Е вропе. Про је кције п о к а-зују да се оч екује да у ЕУ-27 стопа з апо сл ености за жене 55-64 г одина ст аростип орасте за 20,9% и змеђу 2010. и 2060, а за муш карце само за 11,5% (извор: http://ec.europa.eu /economy_finance/publications/european _economy/2011 /pdf/ee-20 11-4_en.pd f). Иако су о вако ду горочн е пр ојекци је ве ома проблем ат ичне, и па ксу занимљиве са становишта очекивања, па тиме и усмерености родних политика.Занимљ иво ј е да подаци по ка зују да с у стариј и радници у Ев ро пи у виш е од п оловинес лучајев а са мозап осл ени , што се може п ов езати и са еј џи змом (a ge ism),одн осно дискрим ин ац ијом према с тарост и, коју п рактикују п осло да вци, али и сам огућом жељо м стари ји х радн ик а да им ај у виш е аутономије у св ом раду (И з вор:Eur ostat – online d ata c od e: l fsa_e pgar). У свак ом сл учају, са мо за пошљавањ е ј естепу т за у кљ учивање на тр жиште радне сна ге и старије п опу лације жена, што језанимљ ив о са с тан ов ишта ос миш ља вања о дг ов ар ајући х подсти ца јних ме ра .3.2. Ферт ил ит ет и родитељствоПоред тога што је старење становништва последица продужавања живота, односносмањивања морталитета, оно је у највећој мери последица дуготрајног снижавањафертилитета испод нивоа неопходног за просто обнављање становништва (заменугенерације умрлих генерацијом рођених) , и то се може сматрати негативним процесом.У Е-27 је стопа фертилитета далеко испод нивоа потребног за обнављањестановништва (2,1). Најнижа стопа фертилитета, збирно посматрана, регистрованаје 2002. када је износила само 1,45, док је 2009. износила 1,59. Мали пораст стопеф ер тилите та је резу лтат н ад ок на ђивања рађања од стране он их ко ји су га одлагали,а не промена понашања према рађању. Такође , стопе фертилитета у разнимз ем љама се при ближавају, тј. раз ли ке се сма њују. Најниже сто пе ф ертил ит ета уЕвропи су 2009 . имале Летонија, Португал и Мађарска (1,3). Истовремено, постојиопшти тренд одлагања рађања, па је средња старост жена приликом рађања 29,8година (2009).Развијене земље су проблем ниског наталитета у једном периоду свог развојареш ава ле ув оз ом ра дне снаг е и мањо м и ли в ећом интеграци јом и ас имилаци јо мимиграната. Земље полупериферије представљају далеко мање атрактивне дестинације јер с у и с ам е су очене с ве ли ким ра звојним пробле ми ма, а ли и с високи мстепеном ксенофобије, као последицом јаких националистичких идеологија. Зато29