Zene i muskarci u Srbiji_Sta nam govore brojevi - United Nations in ...

Ана ли тич ки мо дел по ве за но сти ин ди ви дуе и род них ре жи маИНДИВИДУАПОЛ/РОДСВАКИДАШЊИ ЖИВОТПОЛНОСТ/РОДНОСТРОДНИ РЕЖИМОБЕЛЕЖЈА:СТАРОСТОБРАЗОВАЊЕДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈСЕЛО/ГРАДанализу узрочности произведену друштвеним, економским или политичким структурама.Ради се о сложеном аналитичком поступку, који, наравно, успешно могу даобаве само научници, људи који су квалификовани да аналитички раздвајају слојевереалности и разумеју њихову међусобну динамику. Али, без обзира на сложеностреалности и на чест привид хаоса, одређена теоријска полазишта (која су и самаемпиријски проверена), као и дисциплиноване методолошке процедуре ипак намомогућују да у том „хаосу“ видимо уређеност која има своју дубоку логику. Роднирежими се као теоријски концепт односе на уређеност односа између родова, на доминантнеобрасце који кореспондирају одговарајућим контекстима. Али, не с амо да сене р ади о н еч ему што је је дн оста вно ур еђ ено љу дском в ољом, већ они и не п оч ив ајуискључиво на друштвеној основи. Становништво се у демографском кључу посматракао скуп биолошких јединки људске врсте, те је оно најближе биолошкој узрочности,јер се рађа и умире. Демографија у том смислу увек подсећа на биолошку странуљудске егзистенције, јер има и своје веома специфичне и битне родне, односно у овомслучају полне (јер су биолошки) аспекте. Иако је у родним студијама сасвим уобичајенода се говори о „роду“ као друштвеном и културном конструкту, у демографији„пол“ још увек има своју тежину и смисао управо због биолошког детерминизма којије у неким аспектима људске егзистенције (још увек) веома битан.Индивидуе које се разликују и по другим особинама, у извесној мери имају различи те жи вот не сти ло ве и раз ли чи те род не ре жи ме ун утар је дног д ом инан тногтипа родног режима. На пример, високообразоване жене ће имати различит односпрема својој родности, својим родним улогама, имаће различите стратегије у свакодневномживоту и изграђиваће, као специфична група жена, специфичне роднер еж име, о дн осно о дст уп ања од д ом инан тног м од ела. Ипак, о дст уп ања, о дн оснослобода да буду различите, не зависи само од њихових индивидуалних особина иизбора већ и од доминантног обрасца који обликује њихове идентитете, очекивања,понашање и њихове могућности прекорачења. Агрегатни показатељи којима баратадемографија, односно родно осетљива статистика, омогућују нам да разумемоупр аво тај д ом инан тни тип ро дног р еж има, к оји у кра јњој л ин ији о др еђ ује и ндивидуалнешансе. Тако, с једне стране, агрегати одражавају скуп индивидуалнихкарактеристика, али и указују на индивидуалне шансе унутар скупа.Слика о становништву пружа најопштији оквир за разумевање специфичнихкарактеристика једног друштва, даје општу слику. Али и више од тога. Тек када сеиз објашњења различитих друштвених феномена, укључујући и родну не/једнакост, 7отклоне она објашњења која потичу из демографске узрочности, може се прећи на2.2 Ро дни р еж ими на п ол уп ер иф ер ијиРодни режими се диверсификују, и локално, и глобално. Један доминантни роднирежим који је у различитим друштвима током историје кореспондирао са различитимекономским и друштвеним системима, у савременим друштвима уступа местоплуралитету родних режима, који се, као различити стилови живота, успостављајуу различитим друштвеним слојевима, различитим образовним групама, на селу иу гр аду, итд. (М илић, 2010; Б обић, 2010; Бл аг ој евић, 2010; Т ом ан овић, 2010; Б абовић,2010). Истовремено, процеси глобализације, и још више транснационализацијеиду у прилог униформисаности и изједначавању животних стилова, нарочитомеђу транснационалним елитама. У Србији су доминантни родни режими обликованипре свега карактеристикама Србије као друштва полупериферије, као и комплекснимпроцесом транзиције кроз који Србија пролази (економска, политичка,др уштв ена тра нз иц ија). „П ол уп ер иф ер ија“ је п ојам к оји има п ор екло у т е ор ијисистема, по којој постоје земље центра, полупериферије и периферије које имајубитно различите економске улоге и положаје (Wallerstein, 1979, 1991). Међутим,п ојам „п ол уп ер иф ер ије“ се о вде уп отр ебљ ава у ш ирем см ислу, да озн ачи ч итавниз об еле жја ср пског др уштва, к оје пр ои зл азе из њ ег овог о дн оса са „це нтром“. 87) У овом тексту употребљавам појам „не/једнакост“, не само због скраћивања, већ затошто сматрам да би инсистирање на „неједнaкостима“ било не само једнострано, дакле увекподразумевало „неједнакости“, већ и зато што сматрам да се често ради о динамичкомпару појмова, који одређују неку врсту континуума у који се најчешће смешта нека конкретнапојава. Изостављање „једнакости“ у овом пару, и инсистирање на „неједнакости“не доприноси успостављању једнакости, већ управо обрнуто, губљењу циља са видика.8) Повезаност „полупериферије“ и рода првобитно сам артикулисала у области везанојза производњу знања о роду (Blagojević, 2004). Касније сам развијала теоријска истраживањау различитим правцима (Blagojević, 2009). Сматрам да појам „полупериферије“ имавеома велику хеуристичку вредност, било да је реч о родности или другим друштвенимфеноменима, која ће тек бити потврђена у будућим истраживањима из овог региона, каои из других постсоцијалистичких контекста.1617