Zene i muskarci u Srbiji_Sta nam govore brojevi - United Nations in ...

Ко ри сни ци род но осе тљи ве ста ти сти ке су мно го број ни, и об у хва та ју:Др жав ну ад ми ни стра ци јуРод не ме ха ни змеНа уч ни ке и струч ња ке 4Не вла ди не ор га ни за ци јеМе ди је.То зна чи да по сто ји све ве ћа по тре ба и за стал ним „по пра вља њем“ си сте ма роднеста ти сти ке, и за зна њи ма нео п ход ним да би се род на ста ти сти ка аде кват ноко ри сти ла.Оно по чему се „родно осетљива статистика“ разликује од неких других квантита тив них ис тра жи ва ња o род ним раз ли ка ма или аспек ти ма по ло жа ја же на имушкараца јесте то што се подаци преузимају од званичних, односно овлашћенихоргана и организација које су произвођачи статистичких података. У Србији је Републичкизавод за статистику, у складу са Законом о званичној статистици, главнипро из во ђач и ди се ми на тор по да та ка, од го вор ни струч ни но си лац, ор га ни за тор ико ор ди на тор си сте ма зва нич не ста ти сти ке и пред ста вља зва нич ну ста ти сти ку Републи ке Ср би је у ме ђу на род ном ста ти стич ком си сте му. 5Ме ђу по дат ке ко је РЗС при ка зу је у пу бли ка ци ја ма „Же не и му шкар ци у Србији“ укљу че ни су по да ци ко ји се до би ја ју из ре дов них из во ра, као што су по пис,ви тал на ста ти сти ка, ре дов на и ван ред на ста ти стич ка ис тра жи ва ња:Ан ке та о рад ној сна зи,Ан ке та о жи вот ном стан дар ду,MICS – Ис тра жи ва ње ви ше стру ких по ка за те ља ста ња и по на ша њаде це и же на у Ср би ји (спро во ди УНИ ЦЕФ, сва ких пет го ди на у 100зе ма ља све та),Ан ке та о ко ри шће њу јав них услу га и јав ном ин те гри те ту иАн ке та о ко ри шће њу вре ме на (пр ви пут у Ср би ји).4) Напомена везана за родно сензитивни језик: у овом тексту ће се употребљавати именицемушког рода за означавање скупова које чине мушкарци и жене заједно, што је и иначеграматички исправно5) Систем званичне статистике Републике Србије чине: Републички завод за статистику,као главни координатор система, Народна банка Србије, Градска управа града Београда- за територију града Београда, као и остали одговорни произвођачи званичне статистикенаведени у петогодишњем статистичком програму, као што су: Министарство финансија,Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство просвете и науке,Министарство животне средине и просторног планирања, Министарство рударства иенергетике, Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања, Републички завод заздравствено осигурање, Републички хидрометеоролошки завод, Институт за јавно здрављеСрбије, Национална служба за запошљавање и др. Посебно место у систему званичне статистикеима Савет за статистику Републике Србије.122. Те о риј Ски оквир2.1. Ста нов ни штво, дру штво и род ни ре жи миУобичајено је да државне институције задужене за статистички систем једне земљепрате и мере појаве које се односе на целокупно становништво те земље. То се постижепутем сакупљања података пописима (обично сваких 10 година), или путемтзв. виталне статистике (на годишњем нивоу: подаци о рађању, умирању, склапањуи раз во ду бра ко ва), по себ ним еви ден ци ја ма (школ ство, ми гра ци је итд.) и по себнимста ти стич ким ан ке та ма на ре пре зен та тив ним узор ци ма (нпр. АРС, Ан ке та орад ној сна зи). Ови по да ци се од но се на „ста нов ни штво“, тј. на јед ну вр сту ен титетакоји има квантитативна (величина, распрострањеност, густина насељености)и квалитативна обележја (демографске структуре и процеси), која произилазе иззбирних карактеристика појединаца. Становништво је оно што се операционалноде фи ни ше као „скуп љу ди ко ји жи ве на од ре ђе ном под руч ју у од ре ђе но вре ме“и оно мо же би ти од ре ђе но de iure (они ко ји има ју др жа вљан ство или од ре ђе ниправ ни ста тус), или de fac to (они ко ји су при сут ни у вре ме по пи са, нпр.). 6 Алиста нов ни штво је исто вре ме но, са свим сво јим ка рак те ри сти ка ма, и оквир уну тарко га по сто је „дру штво“, „еко но ми ја“ , „по ли ти ка“ или „кул ту ра“. По ред то га, свепо ме ну те сфе ре – и ста нов ни штво и дру штво, еко но ми ја, кул ту ра и по ли ти ка, усу шти ни су по ве за не, ис пре се ца не и ве ли ким де лом и са ме об ли ко ва не ка рак те ристика ма род них ре жи ма, ко ји пред ста вља ју ре ла тив но ста бил не об ра сце род них6) У попису 2012. је примењена комбинација ове две дефиниције становништва. Обухваћенису држављани, страни држављани и лица без држављанства с пребивалиштем уРепублици Србији, без обзира на то да ли су се у критичном моменту Пописа налазилиу Републици Србији или у иностранству. Обухваћени су и држављани Републике Србије,страни држављани и лица без држављанства с пребивалиштем у иностранству, која су укритичном моменту Пописа боравила у Републици Србији најмање годину дана или краћеод годину дана, али с намером да у Републици Србији остану годину дана или дуже.13