Srebrenica sve što je trebalo da znate a bilo je zabranjeno da se kaže

SREBRENICASVE [TO TREBA DA ZNATE,A BILO JE ZABRAWENO DA SE KA@ESREBRENICAEVERYTHING YOU NEED TO KNOW,BUT WERE FORBIDDEN TO BE TOLD

UVODCiq teksta koji je pred vama nije da umawi broj i zna~aj `rtavamuslimanskog naroda u Srebrenici, ve} da uka`e na ono {ta sestvarno dogodilo jula 1995. i na nelogi~nosti koje se javqaju uzvani~nim pri~ama vezanim za ovaj zlo~in. Pored toga u tekstu seukazuje i na zanemarene srpske `rtve, jer je svako stradawe bitnobez obzira na nacionalnost i nikako ne treba dozvoliti da se isti~ui preuveli~avaju patwe jedne strane, dok se druga strana demonizujei zanemaruje, a sve to u ciqu politi~kih mahinacija.

1. Krunski svedokJedini neposredni izvr{ilac zlo~ina u Srebrenici u julu1995. kojeg je osudio Me|unarodni tribunal za ratne zlo~ine zabiv{u Jugoslaviju je Dra`en Erdemovi}, Hrvat iz okoline Tuzle,za kojeg je i sam Tribunal utvrdio da je nije dovoqno psihi~ki stabilanda bi se mogao podvrgnuti unakrsnom ispitivawu. Sklopioje dogovor sa Tu`ila{tvom, na osnovu kojeg je dobio preseqewe uneidentifikovanu zapadnu zemqu i promenu identiteta, i osu|enje na minimalnu kaznu od pet godina zatvora (i to za navodno u~e-{}e u streqawu vi{e stotina qudi, a na osnovu sopstvenog priznawa,~iji je sadr`aj nekoliko puta mewao). Kqu~na ta~ka dogovorasa Tu`ila{tvom bio je uslov da mora svedo~iti protiv srpskihoptu`enika kad god bude bio pozvan.Bugarski novinar i saradnik œDeutsche WelleŒ @erminal ^ivikovsedeo je u galeriji i sistematski bele`io sve nelogi~nostikoje je pred sudom izrekao Erdemovi}. Naime, Erdemovi} je tvrdioda su œon i wegova jedinica, 10. diverzantski odred, na strati{tuPilice uspeli da za svega pet sati pogube oko 1.200 zarobqenikaŒ .^ivikov je temeqno izra~unao da bi za takav jedan zlo~in bio potrebannajmawe ~itav dan! Osim toga, ono {to je najva`nije i {topotpuno diskredituje svaku od Erdemovi}evih notornih la`i je~iwenica da je œekshumacija masovne grobnice u Pilicama, koju jeobavio forenzi~ki tim Tu`ila{tva, otkrila ostatke samo 127 potencijalnih`rtava, od kojih 70 sa povezima, {to bi zaista ukazivalona zarobqenike.

2. Deseti diverzantski odredErdemovi} je navodno pripadao tzv. Desetom diverzantskomodredu Vojske Republike Srpske, multinacinalnoj jedinici kojaje u svojim redovima imala Srbe, Hrvate, Slovence i muslimane.On je pred Ha{kim tribunalom imenovao jo{ sedam pripadnika tejedinice, koji su navodno u~estvovali u streqawima u okoliniSrebrenice u julu 1995 — od kojih su se neki kasnije borili uAfrici, tako|e kao pla}enici zapadnih vojski. Iskqu~ivo oslawaweHa{kog tribunala na nepouzdanog i kontradiktornog Erdemovi}aukazuje da je svrha ha{kog procesa bila da sakrije a ne daiznese sve raspolo`ive dokaze vezane za Srebrenicu.Za{to je fokus svih istraga u vezi sa Srebrenicom dugo biodaleko od direktnih po~inilaca?1 Vlasti su znale identitet i boravi{teve}ine ~lanova Erdemovi}eve grupe xelata, ali do sasvimnedavno ni{ta nije u~iweno da se oni privedu ili barem ispitaju.[ta bi se tu, eventualno, moglo saznati i na ~iju sramotu? Dali se neko pla{io mogu}nosti da bi, suo~en sa svedo~ewem wegovihsaizvr{ilaca, œkrunski svedokŒ Srebrenice bio toliko diskreditovanda bi mogao biti otkriven kao la`ni svedok?1 Nasuprot sveop{tem utisku, privo|ewe œkrunskog svedokaŒ Erdemovi}a nije bilorezultat marqivih i ciqanih napora Tu`ilaca Ha{kog tribunala. Wega su uhapsilejugoslovenske vlasti nakon kafanske tu~e u Novom Sadu. O~igledno zabrinut, `ele}i daizbegne pravosudni sistem Jugoslavije, smislio je svoju pri~u o Srebrenici i bio je izru~enHa{kom tribunalu radi daqe obrade na osnovu klauzule o vi{oj nadle`nostiMKTBJ.

3. Satelitski snimci i prave razmere muslimanskihgubitakaGde su ~uveni satelitski snimci koje je ameri~ka dr`avna sekretarkaMedlin Olbrajt reklamirala kao definitivan dokaz dase zlo~in ogromnih dimenzija desio u okolini Srebrenice? Za-{to se dr`e zape~a}eni na pedeset godina? Ako bi sada bili stavqenina raspolagawe javnosti i neutralnim stru~wacima za kriti~kuanalizu, zar to ne bi koristilo svima, jer bi doprinelo da semnoge zaostale sumwe brzo re{e?2Ovim povodom treba obratiti pa`wu na intervju biv{eg glavnogistra`iteqa (1996–2001) Ha{kog tu`ila{tva, @an-Rene Rueza(Jean-Rene Ruez) koji je objavqen u ~asopisu œCultures & ConflictsŒ,2007. U okviru iscrpne diskusije o radu tu`ila{tva na rasvetqavawuokolnosti masakra u Srebrenici, razgovor se neizbe`no dotakaoi œsatelitskih dokazaŒ koje je Medlin Olbrajt 10. avgusta 1995.godine dramati~no predo~ila Generalnoj skup{tini UN kao uvod ugenocidnu srebreni~ku pri~u. Kako se navodi u izve{taju Holandskoginstituta za ratna istra`ivawa (NIOD Report, 2002), Olbrajtovaje œupotrebila te slike da Savetu bezbednosti pru`i dokazepo~iwenih zverstava i da izvr{i pritisak na Savet bezbednosti ina Klintonovu vladu da zauzmu tvr|i stav… Ona je izjavila dao{triji i boqi snimci sigurno postoje, ali da oni ne mogu biti pokazanizato {to se tehnika i tehnologija moraju za{tititiŒ (Izve-{taj NIOD-a, Prilog 2, poglavqe 7, par. 4).Na pitawe voditeqke intervjua, Izabel Delpla (Isabelle Delpla),o zna~aju tih znamenitih snimaka koji ostavqaju utisak œdase masakr mogao pratiti istovremeno dok se i doga|aoŒ, glavni istra`iteqtu`ila{tva Ruez komentari{e:2 Sme{an razlog za insistirawe na tajnosti fotografije je œda javno prikazivawemo`e ugroziti obave{tajne metode prikupqawa podatakaŒ. To obrazlo`ewe predstavqauvredu za inteligenciju javnosti, jer su metode koje su se koristile 1995. ve} davno zastarele.

œTo je dobro pitawe, ali se izraz ‘satelitski snimci’ mora izbacitiiz upotrebe. Zvani~an naziv glasi: ‘snimci napravqeni sa vazdu{nihizvi|a~kih platformi’. U pitawu su slike koje je napravioU2… U vezi sa ovim moramo opovrgnuti odre|ene krive predstave…Avioni U2 predstavqaju tehnologiju iz {ezdesetih godina.Slika pokriva teren u pre~niku od 30 km, i sve je tu potencijalnovidqivo…Teoretski, ako imate tu sliku, vi znate {ta se utoj zoni de{ava; ali, prakti~no govore}i, sliku je nemogu}e tuma-~iti ako unapred ne znate {ta je to {to u woj tra`ite i ako ne vr-{ite pore|ewa sa opservacijama na terenu.ŒMolim? Dakle te snimke, koji figuriraju kao kriti~an dokaz,uop{te nisu pravili sateliti sa najpreciznijom savremenomtehnolo{kom opremom, ve} je bosansko rati{te bilo snimano zastarelom{pijunskom tehnologijom iz {ezdesetih godina. Ali utom slu~aju, skrivawe œsvedokazuju}ihŒ snimaka za narednih pedesetgodina ni~im nije opravdano. Apsurdan zvani~ni izgovor,da bi se wihovim pokazivawem mogla kompromitovati tehnologijaSAD za prikupqawe operativnih podataka iz vazduha, sada definitivnootpada. Ne zaboravimo da je 1960. godine, u {pijunskomavionu U2, Fransis Geri Pauers bio oboren iznad Sovjetskog Saveza.Letelica je pala na teritoriju SSSR-a i mo`emo pretpostavitida su weni kapaciteti jo{ odavno u potpunosti poznati ruskojobave{tajnoj slu`bi. ^emu, onda, tajanstvenost u vezi sa U2snimcima, koji bi — ako }emo verovati predstavnicima Ha{kogtribunala — mogli otkloniti ve}inu preostalih dilema u vezi sagenocidom u Srebrenici?Ruez, daqe, isti~e te{ko}e koje nastaju oko analize tih slika,pa ka`e:œSlika sama po sebi nikada ne sadr`i neki odre|eni smisao, pa~ak mo`e poslu`iti i kao povod za vrlo ozbiqne gre{ke prilikomtuma~ewa.ŒNa to se, dakle, svodi najegzoti~niji do sada ponu|eni dokazœgenocidaŒ u Srebrenici?[teta {to je Ruez svoje dragocene konstatacije podelio sajavno{}u tek sedam godina posle okon~awa su|ewa generalu Kr-

sti}u (gde je i on, naravno, svedo~io ali, podrazumeva se, strogo uparametrima koje mu je odredilo Tu`ila{tvo). Da je postupio upravo vreme kao profesionalac kome je najvi{e stalo do utvr|ivawaistine, a ne iskqu~ivo kao slu`benik i svedok Tu`ila{tva,jo{ odavno jedna od va`nih komponenata œdosijea SrebrenicaŒmogla je biti rasvetqena.Najzad, Ruez otkriva jedan novi detaq, koji }e ~itaoce svakakozaintrigirati, i koji potkrepquje na{u tezu da, kada se radi o Srebrenici,œni{ta nije onako kako se prikazujeŒ. On iznosi podatakkoji navodi na zakqu~ak da se u svom ~uvenom obra}awu Generalnojskup{tini UN (en toute bonne foi, dodaje Ruez, kao savr{eni xentlmen)Medlin Olbrajt pred me|unarodnom zajednicom nije ponelaba{ najtransparentnije. Ona je pokazala prvo U2 sliku fudbalskogstadiona u Novoj Kasabi, koji je u tom trenutku bio prepun izbeglica,pa zatim sliku masovnih grobnica. Predstava je proizvela utisakda je neposredno posle igrali{ta slede}a destinacija tih qudibila grobnica. Ali, izme|u te dve ~uvene slike, Ruez nam sada sa neznatnimvi{egodi{wim zaka{wewem otkriva, ne postoji zapravonikakva ni geografska niti uzro~no- posledi~na veza.En toute bonne foi, kako bi bilo da se sada izvr{i temeqitarevizija ne samo Krsti}eve presude ve} i celokupne zvani~ne pri-~e o Srebrenici?3.1. Na Memorijalu u Poto~arima kod Srebrenice zapisan jebroj œ8.372 …Œ, koji treba da predstavqa ukupan broj srebreni~kih`rtava — ali se priznaje da taj broj ukqu~uje i one koji se jo{vode kao œnestaliŒ, {to zna~i da o wihovoj sudbini ni{ta ta~nonije utvr|eno, a tri ta~ke posle ovog broja treba da zna~e da brojnije kona~an. Kako se za nestale mo`e tvrditi da su œ`rtve genocidaŒako na wima nije izvr{ena obdukcija i ako se jo{ uvek nezna da li su svi œnestaliŒ mrtvi?3.2. Tokom 2010. su ~ak i neki bosansko-muslimanski zvani~nicibili prinu|eni da brojku od œ8.372Œ dovedu u pitawe:a) Mirsad Toka~a, direktor Istra`iva~ko-dokumentacionog centraiz Sarajeva, izneo je dosad nedemantovanu tvrdwu da se na spi-

skovima œ`rtavaŒ nalazi œ500 `ivih Srebreni~anaŒ, dok je dodatnih70 lica na tim spiskovima stradalo na drugim mestima i udrugo vreme; (b) direktor Memorijalnog centra u Poto~arimaMersed Smajlovi} i direktor Centra za nestala lica BiH AmorMa{ovi} tako|e su izneli da je u Poto~arima sahraweno oko 50osoba koje su stradale jo{ 1992. a koje su œu bliskom srodstvuŒ saonima koji se vode kao `rtve streqawa; (v) Hakija Mehoqi}, ratni{ef policije u Srebrenici, izjavio je da je œqut na sve koji su uMemorijalnom centru sahranili 75 osoba, a koje nisu poginule ujulu 1995. godine Œ; (g) uz sve to, postoje i ozbiqne indicije da je uPoto~arima ~ak sahrawen i jedan broj Srba, {to se zasad ne mo`eutvrditi jer sarajevske vlasti ne dozvoqavaju ekshumaciju sahrawenihu Memorijalnom centru u Poto~arima.Da li je u enklavi Srebrenica iko umro ili u borbenim dejstvimapoginuo pre jula 1995? Ne samo da je prirodno pretpostavitida jeste ve} to potvr|uje sam Naser Ori}. Ori} nabraja 1.333œ{ehidaŒ od pre 11. jula 1995 po imenu i mestu i datumu smrti nastranama 211–244 svoje kwige œSrebrenica svjedo~i i optu`ujeŒ.3Gde su oni zakopani i kako mo`emo biti sigurni da wihovi ostacinisu pome{ani sa `rtvama œgenocidaŒ? Za{to dokazi o manipulacijamabrojevima `rtava u Srebrenici ne uti~u da se preispitajubrojke koje se neprestano vrte po medijima?3.3. Najvi{i civilni predstavnik UN na terenu u julu 1995,Amerikanac Filip Korvin, neprekidno je tvrdio, sve do svojesmrti 2010. godine, da je tada u Srebrenici ubijeno œoko 700Œ bosanskihmuslimana i da je razlika izme|u tog broja i broja od 8.000koji se stalno propagira — œpoliti~kaŒ. Srebrenica je o~iglednoispolitizovana da bi se srpski narod neosnovano optu`io, i trajnozavadio sa svojim susedima.43 Naser Ori}, œSrebrenica svjedo~i i optu`uje, 1992–1994Œ, Qubqana, 1995. Zakompletan poimeni~ni spisak, videti: http://www.srebrenica-project.com/sr/DOWNLOAD/Odlomak_iz_Oriceve_knjige.pdf4 Vidi œMasakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politikaŒ, priredio Edvard S.Herman, Beograd 2011, Predgovor Filipa Korvina, s. 12. U intervjuu nema~kom listu

4. Legitimni gubici me{ovite vojno-civilnekolone u julu 1995.Slede}a veoma bitna dimenzija srebreni~kog pitawa kojombi trebalo da se pozabave svi odnosi se na legitimne gubitke kojeje tokom proboja iz srebreni~ke enklave pretrpela kolona 28. divizijeArmije BiH u ~ijem sastavu je bilo od 12.000 do 15.000 qudi.Posle pada enklave 11. jula 1995, proboj prema teritoriji podmuslimanskom kontrolom u Tuzli bio je preduzet preko nepristupa~nogterena i vodio je kroz minska poqa, pri ~emu je bilo i ~estihborbi na zasedama koje su postavqale srpske snage. Velikideo javnosti nikada nije ni ~uo za ovu va`nu epizodu, niti raspola`enekim specifi~nim saznawima o woj. Za to zata{kavawe postojevrlo jaki razlozi prakti~ne prirode, koji le`e u politi~kominteresu. U odnosu na zvani~an narativ, pitawe kolone jekrajwe eksplozivno. Evo za{to.Organizacija œIstorijski projekat SrebrenicaŒ objavila jepodatke iz 33 izjave koje su dali pre`iveli u~esnici proboja 28.divizije. U tim izjavama navodi se 19 lokacija du` putawe probojakolone gde su se odigrali borbena dejstva sa srpskom vojskom i gdeje, po iskazima koje su ti o~evici naknadno dali vlastima u Tuzli,kolona iz Srebrenice pretrpela ogromne qudske gubitke.Na primer, u izjavi Mevludina Suqi}a, ~ije je svedo~ewe zavedenopod arhivskim brojem 00464649, œ12. jul—zaseda kod Kowevi}Poqa, procewuje se da je oko 400 do 500 qudi pobijeno.Œ Camio~evici—vojnici srebreni~ke 28. divizije, koja se zajedno sa civilimapovla~ila prema Tuzli, ukazuju na to da su jedinice u wenomsastavu pretrpele te{ke gubitke prilikom borbenih kontakatasa jedinicama zvorni~ke brigade VRS. Veoma je bitno to da jepravni status ove me{ovite kolone bio takav da je ona predstavqalalegitiman vojni ciq, a u izve{taju General{tabu ABiH iUpravi bezbednosti u Sarajevu o koloni se govori kao o me{ovitoj.Tamo stoji da œpo nekim procenama u koloni je bilo izme|u10.000 i 15.000 qudi, me|u kojima je bilo oko 6.000 naoru`anih

oracaŒ.6 Na osnovu toga, po me|unarodnom pravu, kolona je œpredstavqalalegitiman vojni ciqŒ.^iwenicu da je œzna~ajan broj Muslimana poginuo u borbamaŒpotvrdio je biv{i glavni istra`iteq Tu`ila{tva Ha{kogtribunala @an-Rene Ruez. Ruez je jo{ pojasnio da œ{to se ti~eonih koji su poginuli u {umi, mi stojimo na stanovi{tu da su oni`ivot izgubili u borbiŒ.7 To zna~i da se po me|unarodnom pravu uvezi sa wihovom pogibijom uop{te ne postavqa pitawe krivi~neodgovornosti. Vojni ve{tak Ha{kog tribunala, Ri~ard Batler, izjavioje pod unakrsnim ispitivawem na su|ewu Popovi}u i drugima2008. godine da je po wegovoj profesionalnoj proceni do 2.000srebreni~kih Muslimana iz kolone moglo nastradati u borbenimdejstvima tokom proboja.8 Ne{to kasnije, 2011. godine, svedo~e}ina su|ewu Jevi}u i drugima pred Sudom BiH u Sarajevu, Batler jesvoju procenu borbenih gubitaka kolone 28. divizije pove}ao naizme|u 2.000 i 4.000.9 Postoje i druge procene. Na primer, u nedavnoemitovanom norve{kom dokumentarcu o Srebrenici rediteqaOle Fliuma ‰Ola FlyumŠ, Srebrenica, izdani grad,10 intervjuisaniameri~ki obave{tajac, a sada profesor na katedri nacionalnebezbednosti na mornari~kom kolexu (US Naval War College),Xon [indler, iznosi svoje saznawe da je u borbama tokom probojaiz srebreni~ke kolone poginulo oko 5.000 qudi, dok je streqanihzarobqenika bilo œoko 2.000.Œ11Po proceni na~elnika General{taba Armije BiH Envera Haxihasanovi}ana su|ewu generalu Vojske Republike Srpske RadislavuKrsti}u, u povla~ewu me{ovite kolone muslimanske 28. divizijeiz Srebrenice za Tuzlu poginulo je 2.628 vojnika i oficiraABiH (dakle, ovde nisu ura~unati civili).12 U izve{taju Unpro-6 Vidi dokumenat ICTY pod ERN oznakom 11854425 — 11854433.7 Intervju u listu œMonitor,Œ 19. april, 2001.8 MKTBJ, su|ewe Popovi}u i drugima, 23 januar, 2008, Transkript, s. 20251.9 Sud BiH, su|ewe Jevi}u i drugima, 19/9/2011.10 http://www.youtube.com/watch?v=RUuhSGnLvv811 Videti dokumentarni film œSrebrenica: izdani gradŒ u fusnoti 4, na 51:14 do52:02 minuta.12 MKTBJ, Tu`ilac protiv Krsti}a, 6 april, 2001, Transkript, s. 9532.

fora od 17. jula 1995. ukupni gubici kolone se procewuju na oko3.000,13 a Karl Bilt (pregovara~ me|unarodne zajednice tokom sukoba,posle rata Visoki predstavnik u BiH) u svojim memoarima ihprocewuje na oko 4.000.14 Prema svim zakonima rata, ovo su bile legitimne`rtve ratnih dejstava, pa prema tome u wihovom slu~ajunije do{lo do kr{ewa @enevske konvencije. Zanimqiva je i ~iwenicada je veliki broj iskopanih tela za koja se tvrdi da su œ`rtvegenocidaŒ na|en upravo na lokalitetima gde su se odvijale borbesrpskih i muslimanskih snaga za vreme proboja 28. divizije ArmijeBiH. Skandalozno je da se legitimne `rtve ratnih dejstava dan-danasnekriti~ki cvrstavaju me|u œ`rtve genocidaŒ u Srebrenici samoda bi se ve{ta~ki odr`ala brojka od œpreko 8.000 `rtavaŒ.Da li se javnost namerno dovodi u zabludu kada se posmrtniostaci qudi koji su poginuli u borbi prikazuju kao da pripadaju`rtvama pogubqewa?13 Dokumenat zaveden u arhivu Ha{kog tribunala pod oznakom RO433425.14 Carl Bildt, Peace Journey: The struggle for peace in Bosnia, Weidenfeld and Nicolson,London, 1998, s. 66.

5. Forenzi~ki dokaziUtvr|ivawe uzroka smrti tela ekshumiranih na {irem podru~juSrebrenice od 1996. nalazi se u rukama dve organizacije:Komisije za nestala lica BiH (osniva~ vlada ratnog muslimanskogpredsednika Alije Izetbegovi}a) i ICMP, ili Me|unarodnekomisije za nestala lica (ICMP — International Committee for MissingPersons), ~ijeg direktora postavqa ameri~ki Stejt department.Od po~etka iskopavawa do danas ni srpski ni nezavisni me-|unarodni forenzi~ki stru~waci nisu imali pristup forenzi~kompostupku nad iskopanim telima.15 ^ak ni optu`eni za zlo~ineu Srebrenici pred Ha{kim tribunalom nemaju mogu}nost pristupaDNK izve{tajima ICMP-a.16 Dakle, svaka mogu}nost nezavisneprovere forenzi~kih œnalazaŒ vezanih za Srebrenicu je iskqu~ena,a od javnosti se zahteva da ih prihvate — na re~.Ukupan broj tela koja su stru~waci Ha{kog tribunala ekshumiraliu vezi sa istragom o doga|ajima u Srebrenici najvi{e je1.923. To je broj uparenih butnih kostiju na osnovu kojih je ustanovqenbroj osoba koje su se nalazile u masovnim grobnicama. Wihovikosturi su bili u raznim stawima, neki vi{e, neki mawe kompletni.Ali prisustvo dve uparene butne kosti sigurno ukazuje dase tu radi o jednoj osobi. To je daleko ispod cifre od 8.000, kolikose u ishitrenim medijskim tekstovima i politi~ki obojenim izjavamatvrdilo da ih je tamo trebalo biti.Forenzi~ka dokumentacija Tribunala govori o 3.568 œslu~ajevaŒ.Me|utim, jedan œslu~ajŒ ne zna~i nu`no i jedno telo, ve} se15 Ovu ~iwenicu potvrdio je svedok Ha{kog tu`ila{tva, antropolog dr Ri~ardRajt ‰Richard WrightŠ, ~lan forenzi~ke ekipe Tu`ila{tva koja je vr{ila ekshumacijesrebreni~kih masovnih grobnica. Tu`ilac protiv Karaxi}a, su|ewe 1. decembra 2011,Transkript, s. 22298, alineje 15–18.16 Vidi Zahtev odbrane Radovana Karaxi}a od 15. maja 2012. upu}en raspravnomve}uMKTBJdasenare|ewemsudaICMP obave`e da stru~wacima odbrane dostavi nauvid DNK dokaze na koje se Tu`ila{tvo poziva i koji se navodno odnose na 6066 pojedinaca,`rtava genocida. Ve}e je najve}im delom odbacilo Karaxi}ev zahtev i odobrilo jeustupawe odbrani samo 300 nasumi~no izabranih DNK dosijea, ali i to samo pod uslovomda se ~lanovi porodica koji su svoje uzorke dali laboratoriji ICMP sa time pismenosaglase.

mo`e odnositi i na nepotpune ostatke nekog tela, pa ~ak i na jednuili nekoliko ko{~ica na|enih na odre|enom lokalitetu. Qudskotelo ima preko 200 kostiju. Kada bismo po nekoliko kostiju staviliu jednu kesu sa implikacijom da to predstavqa jednu osobu, odkostiju jednog tela mogli bismo da sastavimo po nekoliko qudi.Postoje dva na~ina da se ustanovi ta~an broj osoba u grobnicama.Jedan je da se izbroje uparene butne kosti, drugi je da se kori{}ewemDNK analize sklope razbacani kosturi pojedinih osoba i takoutvrdi wihov ukupan broj. Tribunal nije uradio nijednu odovih stvari, mada ima tehni~ku mogu}nost da to u~ini. Wima odgovaraprojektovawe iluzije da je u jamama vi{e qudi nego {to ih ustvarnosti ima. Uz to, ~ak ni broj od 1.923 ne ozna~ava ukupan brojdosad utvr|enih œ`rtava genocidaŒ. U grobnicama koje su obradiliforenzi~ki stru~waci Tribunala nalaze se 442 tela sa povezimaprekoo~ijui/ilivezanimrukama(toukazujenasmrtstreqawem,{to jeste zlo~in i {to se ne mo`e osporiti), 505 gde je smrt prouzrokovaometak, {to mo`e ukazati na streqawe, ali i na smrt tokomborbenih dejstava, a u tom slu~aju bi to bile legitimne `rtve, 627je stradalo od granate, mine, gelera itd., {to iskqu~uje streqawe, u411 forenzi~kih izve{taja stru~waci Tribunala su naveli daœuzrok smrti nije mogu}e ustanovitiŒ. Pored toga, u 1.583 autopsijskihizve{taja, ili œslu~ajevaŒ, radi se o po nekoliko kostiju. Uovoj posledwoj kategoriji za 92,4 odsto tih œslu~ajevaŒ forenzi~kistru~waci Tribunala nisu mogli da odrede uzrok smrti pa se naosnovu wih nikakvi pravno ili forenzi~ki zna~ajni zakqu~ci nemogu ni izvoditi. Zapravo, forenzi~ki dokazi samog Ha{kog tribunalapodr`avaju brojku od oko 700—800 streqanih, na kojoj je insistiraovisoki UN zvani~nik Filip Korvin.U ha{koj presudi protiv potpukovnika VRS Vujadina Popovi}ai drugih ‰2010Š navedeno je da je, pomo}u DNK uzoraka, identifikovanoœ5.336Œ `rtava (broj je, u me|uvremenu, dodatno narastao).Me|utim, DNK slu`i jedino za identifikaciju posmrtnihostataka ili da omogu}i reasocijaciju delova tela iste osobe.DNK tehnologija je neupotrebqiva za odre|ivawe uzroka i vremenasmrti, {to su kqu~ne kategorije u kriminalisti~koj istrazi

ovakve vrste. U krivi~nom postupku kao {to je srebreni~ki kqu~nipodaci su na~in i vreme smrti, a ne identitet pokojnika. (Ovajposledwi podatak svakako da jeste va`an, ali u prvom redu za porodicu,a ne za sam proces.) DNK analizom se ne razlikuju osobe kojesu verovatno bile pogubqene od onih koje su stradale tokom borbenihdejstava. U pitawu je krucijalna razlika: smrtni ishod u borbinije krivi~no delo, dok ubijawe ratnih zarobqenika jeste. Klasi~naforenzika, koja ukqu~uje pregled posmrtnih ostataka i izradupodrobnog autopsijskog izve{taja, mo`e da povu~e tu razliku;DNK analiza to ne mo`e. Dodatnim sumwama doprinosi ~iwenicada Ha{ki tribunal odbija da objavi ~ak i spisak imena lica navodnoidentifikovanih putem DNK analize. Treba znati i to da svi noviposmrtni ostaci koji se svake godine sahrawuju u Poto~arimaprolaze kroz ovakvu vrstu œidentifikacijeŒ, {to dodatno izazivavelike sumwe u pogledu toga ko se tamo stvarno sahrawuje.Za{to se DNK uzorci zloupotrebqavaju u svrhu nekriti~kogprihvatawa unapred odre|enog broja `rtava u Srebrenici? Istotako, {ta god da se de{ava u laboratorijama ICMP u Tuzli i drugimmestima, to je potpuno izvan mogu}nosti bilo kakve provere.Glavni objekat u Tuzli nema me|unarodnu akreditaciju za DNK laboratorije,{to zna~i da u woj niko nije izvr{io inspekciju i darukovodstvo te laboratorije nikome nije predo~ilo zadovoqavaju-}e dokaze da je profesionalno osposobqeno da se bavi svojim zadacima.[to god oni rekli, to se mora prihvatiti iskqu~ivo na re~.Ha{ki tribunal upravo je tako i postupio u svojoj presudi upredmetu Popovi}, i nema sumwe da je spreman da opet sli~no postupiu predmetima Karaxi} i Mladi}. [to se javnosti ti~e, odwe se o~ekuje da prihvati {ta joj se ka`e i da ne postavqa suvi{napitawa.Oko 3.500 œ`rtava genocida u SrebreniciŒ sahrawenih u Memorijalnomcentru Poto~ari izaziva mnogo slo`enih pitawa.Procedura tih sahrana je u potpunosti pod kontrolom muslimanskihverskih vlasti, {to ina~e ne bi trebalo da bude problem. Me-|utim, pozivaju}i se na muslimansku versku doktrinu, koja navodnozabrawuje nemuslimanima da imaju bilo kakav dodir sa propi-

sno sahrawenim ostacima pripadnika muslimanske vere, te vlastiu ovom specifi~nom slu~aju stvara ozbiqne probleme u vezi s verifikacijom.17U prakti~nom smislu, to zna~i da se od sekularnevlasti, i sveta u celini, jednostavno o~ekuje da prihvate i da slepoveruju u ono {to im je re~eno o broju sahrawenih `rtava, stawuwihovih ostataka, kao i o ta~nosti forenzi~kih nalaza o uzroku ina~inu wihove smrti.18 Ovakav pristup izaziva ozbiqne pote-{ko}e. Otkako su forenzi~ki timovi MKTBJ 2001. godine zavr{ilisa ekshumacijama, Komisija za nestale osobe, koja je pod dominacijomsarajevskih vlasti iz Federacije BiH, radi na ekshumacijamamasovnih grobnica. Oni tvrde da su otkrili na stotine novih`rtava u podru~jima koje prethodno nisu istra`ili timoviHa{kog tribunala, ukqu~uju}i neke koji su, navodno, koncentrisaniu podru~ju Kamenice. Ove `rtve se sada s velikom pompom sahrawujuu Memorijalnom centru oko 11. jula svake godine.19 Ali,niko ne mo`e biti siguran u pogledu identiteta sahrawenih pojedinacaili na koji bi na~in oni mogli biti povezani sa Srebrenicom.^ak i da li uop{te postoji neka veza. Legitimno je postavitipitawe da li je neko uop{te u Srebrenici umro prirodnom smr}u17 Podrazumeva se da verska osetqivost mora biti ispo{tovana kad god je to mogu-}e. Ali lokacija takvog masovog zlo~ina usred Evrope treba biti tretirana, pre svega, uskladu sa sekularnim evropskim standardima koji se rutinski primewuje u svim sli~nimsituacijama. (O zlo~inima, uostalom, sude sekularni sudovi.) To zna~i da, u principu,istra`ni metodi koji bi nas najverovatnije pribli`ili istini, i koji bi moglipomo}i u re{avawu zlo~ina, moraju biti primeweni.18 Treba napomenuti da sa œsekularneŒ strane ovakva pitawa obi~no obra|ue Komisijaza nestale osobe, koja je u ovom trenutku pod kontrolom g. Amora Ma{evi}a, funkcionerau bliskim vezama sa sarajevskim muslimanskim politi~kim i verskim vrhom.19 Kako je po~elo da ponestaje legitimnih srebreni~kih masovnih grobnica kojebi svedo~ile o pogubqewu i kako je sve mawe tela potrebnih za podupirawe tvrdwe o8.000 `rtava genocida, Komisija za nestale osobe koja je pod muslimanskom kontrolom,sve vi{e se usmerava na razne lokacije kao Kamenica. Oni skrivaju ~iwenicu da su tamesta bila na putu povla~ewa 28. divizije muslimanske vojske u julu 1995. i da se tamodesio veliki sukob sa snagama bosanskih Srba, sa brojnim muslimanskim `rtvama. Zabrojne izve{taje o kameni~kim ekshumacijama videti Dnevni avaz, 24/11/08; BH Vijesti20/11/08; Radio Sarajevo, 17/07/09, FENA, 15/09/09; Radio Slobodna Evropa, 10/12/08, danavedemo samo nekoliko. Muslimanska strana to ne ogla{ava, ali i ona priznaje ~iwenicuda su kameni~ke `rtve nastradale u borbi: œ… 84 tela su ekshumirana iz prve masovnegrobnice u Kamenici. Ova tela pripadaju onima koji nisu pre`iveli proboj izSrebrenice u julu 1995Œ (Slobodna Bosna, œBajram u dolini masovnih grobnica,Œhttp://www.genocid.org/print.php?type=A&item_id=96 .

tokom rata pre jula 1995? Da li je bilo ko tamo bio ubijen u vojnimoperacijama pre tog kriti~nog perioda? Da li je opravdano svakusmrt na podru~ju Srebrenice, kad god se ili na bilo koji na~inmo`da dogodila, automatski pripisati genocidu?Toliko, dakle, o 8.000 srebreni~kih `rtava i o dokazima u vezisa wima.Ovde je bitno napomenuti i slede}e. Mediji su uspe{no kreiralisliku da u Srebrenici postoje jedna ili dve masovne grobnicagde je zakopano na hiqade streqanih qudi kako bi se na brzinusakrio ovaj zlo~in. Me|utim, istina je da je to vi{e grobnicasa vi{e tela koja su tako ukopavana iz slede}eg razloga. Ako seuzme u obzir da je najve}i broj qudi u Srebrenici stradao tokomborbe izme|u dve vojske, javila se potreba za brzim ukopavawemzbog mogu}nosti izbijawa zdravstvene katasrofe. ^ak je i DraganJoki}, optu`eni na~elnik in`ewerije Zvorni~ke brigade, rekaoda je brzim ukopavawem po nesnosnoj julskoj vru}ini pomogao da seizbegne izbijawe kolere, i da bi za to trebali da ga odlikuju umestoda mu sude. Uzgred, bio je u pravu.

6. Predistorija SrebreniceU su{tini, pri~a po~iwe u septembru 1993. u Sarajevu, u periodukada je stawe na rati{tu bilo vrlo nepovoqno po AlijuIzetbegovi}a i wegovu vladu. Na sednicu vladaju}e stranke SDAbila je pozvana i delegacija iz enklave Srebrenica. Prema izjavijednog od u~esnika na tom skupu, tada{qeg {efa srebreni~ke policijeHakije Mehoqi}a, za vreme pauze Izetbegovi} je pozvao delegateiz Srebrenice da im ne{to saop{ti. Izetbegovi} im je preneoda mu je u navodnom razgovoru sa predsednikom SAD Klintonombilo predo~eno da, ukoliko bi se Srbi dali namamiti da zauzmuSrebrenicu i da zatim tamo œpokoquŒ 5.000 Muslimana, da bito toliko razbesnelo ameri~ku javnost (koja nije bila sklona vojnojintervenciji na Balkanu) da bi tada podr`ala vojnu intervencijuSAD na strani Izetbegovi}eve vlade u Sarajevu. Da bi predlogbio privla~niji, qudima iz Srebrenice bilo je re~eno da jeve} postignut sporazum koji je predvi|ao da u okviru kona~ne razmeneteritorija srpsko sarajevsko predgra|e Vogo{}a pripadneizbeglicama iz Srebrenice kao nadoknada za pretrpqene gubitke.Mehoqi} tvrdi da su prisutni Srebreni~ani ovu ponudu sa gnu-{awem odbili. Autenti~nost i implikacije ovog {okantnogpredloga detaqno se ispituju u dokumentarcu norve{kog rediteqaOla Fliuma.20Pre nego {to se Mehoqi}evo svedo~anstvo odbaci, bilo bikorisno razmotriti neke od brojnih œkoincidencijaŒ koje govoreu prilog wegovoj verodostojnosti. Iz œDebrifing-aŒ holandskogbataqona vidi se ne samo da demilitarizacija nije bila sprovedenakao {to su ugovori postignuti u aprilu i maju 1993 nalagali, ana temequ kojih je bila uspostavqena bezbedna zona pod za{titomUN, ve} i da je tokom ~itavog perioda holandskog prisustva naovom podru~ju (februar 1994 — jul 1995) muslimanska vojska enklavuneka`weno koristila kao poligon za izvo|ewe napada na20 œSrebrenica: izdani grad,Œ http://tv.globalresearch.ca/2011/07/srebrenica-town-betrayed,intervju sa Hakijom Mehoqi}em, 27:40 do 29:50 minuta.

okolnu srpsku teritoriju. Svakako ne smemo a da u ovom prikazu nepomenemo i dokumente koji predstavqaju zaplewene ratne izve-{taje komande 28. divizije u Srebrenici gde se jasno i nedvosmislenogovori o vojnim akcijama koje su sprovo|ene upravo iz navodnodemilitarizovane zone, kao i brojne izvode iz kwige IbranaMustafi}a, poslanika SDA (stranka Alije Izetbegovi}a, daklesvedoka sa muslimanske strane) iz Srebrenice, Planirani haos(Sarajevo, 2008). Tu se najboqe govori o gnusnim zlo~inima kojisu izvr{eni nad srpskim civilima na podru~ju Srebrenice. Nave-{}emo samo jedan izvod koji je naro~ito indikativan, jer je, kakosvedo~i Mustafi}, Naser Ori} li~no ubijao Srbe. Na strani 288.navodi se dijalog izme|u Ibrana Mustafi}a i Nasera Ori}a, gdeOri} pri~a o gnusnom ubistvu nad jednim Srbinom koje je po~inio.@rtva je Slobodan Ili} iz Zalazja. Prvo mu je Ori} bajonetomprobadao o~i, a potom ga je ubio. Skoro da je logi~no upitatise da li su ti napadi bili zami{qeni ba{ da bi isprovociraliupravo onakvu vrstu silovite reakcije koja bi mogla poslu`itikao opravdawe za pri`eqkivanu stranu intervenciju. Po{to sesredinom 1995. okon~awe rata ve} naziralo, nastala je potreba zaœpeglawemŒ nekih teritorijalnih rogobatnosti, i Srebrenica jetu neizbe`no do{la na red. U aprilu 1995. muslimanski komandantu Srebrenici, Naser Ori}, sa svojim vojnim rukovodstvombio je pozvan u Sarajevo, navodno na œdopunsku obukuŒ, {to je enklavuu odbranbenom smislu prakti~no obezglavilo. Krajem juna1995. snage iz enklave izvele su napad na srpsko selo Vi{wicu,{to je iscrpelo strpqewe srpske strane, koja je ubrzo zatim po~elada razmatra planove za preduzimawe vojne operacije protiv enklavaSrebrenice i @epe. Ali u ovom poduhvatu odnos snaga bio jevi{e nego zanimqiv. Srpski napada~i raspolagali su sa oko 400qudi (i jo{ 1.000 u rezervi) dok se na suprotnoj strani nalazilooko 5.500 vojnika 28.divizije ARBiH. Po proceni vojnog posmatra~aUN Karlosa Martinsa Branka, iznenadno odbijawe donedavnovrlo borbenog muslimanskog kontingenta u Srebrenici da pru-`i otpor Srbima bilo je te{ko razumeti s obzirom na wihovubroj~anu nadmo} i pogodnosti koje im je pru`ao kr{oviti lokal-

ni teren za vo|ewe odbranbenih dejstava.21 Umesto da se brane, vojnosposobnimu{karci okupili su se u selu [u{wari da bi odatlepo{li prema Tuzli u proboj dug 60 kilometara, preko minskih poqai kroz srpske zasede. Razume se, da su pru`ili otpor, otkrili bicelom svetu ~iwenicu da su bili dobro naoru`ani i rizikovali bigubqewe oreola nevinih `rtava. [to se ti~e `ena, dece i starijihlica, oni su bili ostavqeni u bazi UN u Poto~arima. Mogu}e je daje to bilo u~iweno kao mamac Srbima da nad wima izvedu masakr kojije mnogima u tom trenutku bio po`eqan. Ali, {ta god da je motivisalotakav postupak, ipak se ni{ta jezivo nije dogodilo. Srpskesnage su oko 20.000 civilnih lica enklave stavile u autobuse i bezbednoih evakuisale na muslimansku teritoriju.[ta je onda mogao da predstavqa masakr muslimanskih ratnihzarobqenika? Plan B, kada je plan A (pokoq neja~i u Poto~arima)propao? Kome je taj ~in poslu`io? To je jedno od kqu~nihpitawa koje zahteva racionalan odgovor. Kao {to je Ha{ko ve}e upresudi Krsti}u logi~no primetilo: œSa vojnog stanovi{ta odlukada se pogube mu{karci me|u bosanskim Muslimanima neshvatqivaje…Œ Ve}e zatim navodi mi{qewe vojnog ve{taka tu`ila-{tva Ri~arda Batlera da je te{ko zamisliti ja~i adut za pregovorei razmenu od nekoliko hiqada zarobqenika usred Poto~ara podnadzorom UN i uz prisustvo Me|unarodnog Crvenog krsta.21 Carlos Martins Branco, “Was Srebrenica a Hoax?”, Global Research ‰www.gloobalresearch.caŠ,24 July 2005.

7. Srpske `rtveSlede}a zna~ajna dimenzija Srebrenice odnosi se na `rtve okojima se ne govori, a to su srpske `rtve. Trik pomo}u kojeg su oneiskqu~ene iz razmatrawa izvodi se vrlo efikasno. Hronologijarelevantnih doga|aja su`ava se na tri dana u julu 1995, dok se trogodi{wade{avawa koja su tome prethodila potpuno ignori{u.Tokom tog trogodi{weg perioda koji je prethodio masakruMuslimana 1995, nekoliko desetina srpskih sela u blizini Srebrenicenapale su i uni{tile muslimanske oru`ane snage iz enklave.Prema podacima œHolandskog instituta za ratna istra`ivawaŒ(NIOD), ti napadi œ…su se odvijali po ustaqenom obrazcu.Prvo su Srbi bili isterani iz etni~ki me{anih naseqa. Onda sunapadani srpski zaseoci okru`eni muslimanskim mestima i nakraju su bila prega`ena i preostala srpska naseqa. Stanovni{tvoje ubijano, a wihovi domovi poharani, spaqeni ili dignuti u vazduh.ŒUsled toga, œprocewuje se da je u ovim napadima izme|u1.000 i 1.200 Srba pobijeno ili pomrlo, dok je wih oko 3.000 biloraweno. Na kraju je od prvobitnih 9.390 stanovnika Srba u podru~juSrebrenice ostalo samo wih 860…Œ22Ove nimalo zanemarqive cifre retko su u raspravama o Srebreniciudostojene makar povr{ne pa`we, ali wihova relevantnostu odnosu na doga|aje od jula 1995. je neosporna. Pre svega zato{to je upravo to prouzrokovalo onu œnakupqenu mr`wuŒ koju jekomandant Unprofora, general Filip Morijon, prilikom poseteSrebrenici i Bratuncu u prole}e 1993, jasno osetio i za koju jekao svedok Tu`ila{tva na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u nedvosmislenorekao da predstavqa posledicu tih œu`asnih pokoqaŒ.Drugo, zato {to su ti pogromi stvorili motiv, psiholo{ku osnovu,za osvetu nad percipiranim zlo~incima, {to je delimi~nousledilo u julu 1995. Ove kontekstualne ~iwenice najozbiqnije22 NIOD Report, Part I: The Yugoslav problem and the role of the West 1991–1994:Chapter 10: Srebrenica under siege.

dovode u pitawe tezu o olako i napre~ac donetoj odluci da se izvr-{i genocid nad Muslimanima. Za ono {to se dogodilo 1995. godineone sugeri{u vrlo ubedqivo alternativno obja{wewe.Izra`ena potreba da se pokoq srpskog stanovni{tva Srebrenicei okoline prikrije i da se od wega po svaku cenu odvrati pa-`wa javnosti i sudskih organa o~ituje se u burnim protestima kojise podi`u svaki put kada neko poku{a da to pitawe postavi nadnevni red. Naj~e{}e se to osorno odbacuje kao œrelativizacijagenocidaŒ. Ali oni koji nastoje da `rtve druge zajednice gurnupod tepih upravo jesu ti koji bezo~no relativizuju zlo~ine. Priznatiapsolutnu i podjednaku vrednost svih qudskih `ivota bezrazlike, a ne samo pripadnika svoje grupe, naro~ito u jednom bezumnomratu kao {to je bio nedavni u Bosni, to je jedini pravedan ipristojan stav koji civilizovana osoba mo`e da zauzme.Izgleda malo verovatno da }e takav stav uskoro biti prihva-}en u redovima pristalica zvani~ne linije doga|aja u Srebrenici.Ide se ~ak dotle da su USAID i druge me|unarodne agencije zapomo} i rekonstrukciju, koje su ve} dugo prisutne u srebreni~komkraju, svoju pomo} uslovqavale tako da bi ona trebalo biti usmerenaiskqu~ivo na korisnike Muslimane, pri ~emu su stanovnikesrpske nacionalnosti izri~ito iskqu~ivali. Motivacija za takavpostupak je da se oni prvi zvani~no smatraju `rtvama, dok suoni drugi agresori i stoga nemaju pravo na beneficije. Kako se nekisrpski seqak iz sela na pet kilometara od Srebrenice ~iju suku}u razorili a uku}ane pobili naoru`ani susedi Muslimani,uklapa u profil œagresora,Œ te{ko je shvatiti.Ovde se mora navesti bar jedan primer iz velikog broja srpskihsela koja su uni{tena u napadima muslimanskih snaga podvo|stvom Nasera Ori}a. Selo Kravice je napadnuto na Bo`i} 1993.godine i tom prilikom uni{teno, a veliki broj stanovnika sela jeubijen. Da li treba zanemariti ove `rtve i ovaj gnusni zlo~in?^ak su i tvorci œBosanskog atlasa ratnih zlo~inaŒ, koji je pripremioœCentar za istra`ivawe i dokumentacijuŒ iz Sarajeva biliprinu|eni da ubele`e Kravice (na `alost samo Kravice) u svojAtlas. Oni su to u~inili tek po~etkom 2011. godine, posle upor-

nog insistirawa Istorijskog projekta Srebrenica li~no direktoruCentra, g. Mirsadu Toka~i, da prestane sa ignorisawem patwesrpske zajednice u Srebrenici i da u svoj Atlas unese i wihovauni{tena sela.Za kraj — ali nikako zato {to je ovo najmawe va`no, ve} kaosimbol ignorisawa ne samo srpskih `rtava ve} i celokupnog kontekstasrebreni~kih zbivawa, neophodno je navesti i slede}e.Prema podacima sadr`anim u monografiji œSrpske `rtve Srebrenice,1992–1995Œ, na osnovu delimi~no dostupne gra|e na podru~juSrebrenice, u navedenom periodu stradalo je 704 civila srpskenacionalnosti. Ove `rtve su poimenice nabrojane, i za svaku postojikarton sa svim raspolo`ivim podacima. Za{to se svako pomiwaweSrebrenice u doma}im i stranim medijima ograni~avaiskqu~ivo na jo{ uvek sporne doga|aje iz jula 1995, a ignori{udokumentovane srpske `rtve iz prethodnog perioda?

8. Usvajawe rezolucije o SrebreniciPrema presudi Me|unarodnog suda pravde u tu`bi Bosne iHercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije za œgenocidŒ,Srbija ne snosi odgovornost za takvo delo, niti je u~estvovala uwegovoj pripremi ili izvo|ewu. Samim tim, Srbija nije imalanikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu œDeklaraciju o SrebreniciŒ,zato {to po presudi najvi{e me|unarodne pravosudne instancena svetu Srbija nije povezana sa doga|ajima u Srebrenici. Stogaje usvajawe Deklaracije o Srebrenici u Skup{tini Srbije iz2010. bilo plod iskqu~ivo spoqnih i unutra{wih politi~kihpritisaka, i nije nimalo doprinelo utvr|ivawu pune istine oSrebrenici.

Izdawa posve}ena doga|ajima vezanim za Srebrenicu:1. Stefan Karganovi}: NVO Istorijski projekat Srebrenica,Holandija, Zbornik radova sa Simpozijuma odr`anog u Moskvi2009, Beograd 2010.2. Grupa autora: Masakr u Srebrenici: Dokazi, kontekst, politika,Beograd 2011.3. Grupa autora, Srebrenica: Falsifikovawe istorije, Beograd2012.4. Qubi{a Simi}, Bukvik: Zlo~in bez kazne, Beograd 2012.5. Istorijski projekat Srebrenica, Srpske `rtve Srebrenice1992–1995, Beograd 2012.6. Stefan Karganovi}, Qubi{a Simi}, Srebrenica: Dekonstrukcijajednog virtuelnog genocida, Beograd 2010.7. Stefan Karganovi}, fond œIstorijski projekat SrebrenicaŒ,Holandija, Bosanski Atlas zlo~ina Istra`iva~ko-dokumentacionogcentra iz Sarajeva (Kriti~ki osvrt), Beograd2010.8. Stefan Karganovi}, fond œIstorijski projekat SrebrenicaŒ,Holandija, Prikaz stawa u srebreni~kom kraju petnaestgodina posle zavr{etka rata, Beograd 2010.9. Dr Slobodan G. Mileusni}, upravnik Muzeja Srpske pravoslavnecrkve, Duhovni genocid 1991–1995, Beograd 1997.10. @erminal ^ivikov, Srebrenica — Krunski svedok, Beograd2009.11. Qubi{a Simi}, Stradawe srpske Srebrenice (Fotografskiputopis kroz zemqu jada i ~emera), Beograd 2010.

Contacts:Postbus 904712509LLDen Haag, The Netherlands+31 64 878 09078 (The Netherlands)+381 64 403 3612 (Serbia)Web: www.srebrenica-project.comE-mail: srebrenica.historical.project@gmail.comKontakti:Postbus 904712509LLDen Haag, The Netherlands+31 64 878 09078 (Holandija)+381 64 403 3612 (Srbija)Internet prezentacija: www.srebrenica-project.comE-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com