LOKALNA POLITIKA I SPORT - Stalna konferencija gradova i opština

ISPUNJENA OBEĆANJA MINISTARSTVANa vanrednoj, šestoj sednici Predsedništva, koja je održana u utorak, 21. novembra 2012. godine, i nakojoj su članovi Predsedništva SKGO zajedno sa predstavnicima Ministarstva finansija i privrede iMinistarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu razmatrali Predlog budžeta Republike Srbije za2013. godinu i set pratećih ekonomskih zakona, usvojeni su sledećiZAKLJUČCI1. Predsedništvo je konstatovalo da je ispunjenoobećanje koje je na ranijim sednicamaPredsedništva SKGO dao Mlađan Dinkić,ministar finansija i privrede o tome daće u budžetu za 2013. godinu biti predloženaposebna sredstva za održavanje regionalnihputeva koji su tokom 2012. godinepreneti u nadležnosti lokalnoj samoupravi,i da će biti uvećana sredstva za transferelokalnim vlastima i održan postojeći procenatporeza na zarade koji pripada gradovimai opštinama. U skladu s tim, PredsedništvoSKGO apeluje na Vladu RepublikeSrbije da bilo koje naredne izmene propisakoje se odnose na finansiranje lokalne samoupravebudu u duhu fiskalne neutralnostii daje snažnu podršku Ministarstvufinansija i privrede u daljem očuvanju iunapređenju prihoda lokalnih vlasti. S timu vezi, Predsedništvo traži od članica SKGOda odgovorno i efikasno upotrebljavajujavne prihode, vodeći posebno računa orazvoju lokalne komunalne i poslovne infrastruktureu pravcu unapređenja životagrađana i uslova za ekonomski i drugi razvojlokalne zajednice.2. Predsedništvo podržava usvajanje Predlogazakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanjuporeskog duga jer će to značajnopomoći da se privreda i građani finansijskirasterete nagomilanih poreskih dugova ivrate u zakonski ispravan proces izmirenjasvojih poreskih obaveza. Kao što je poznato,SKGO je u vezi sa lokalnim prihodima toveć ranije i tražila od Vlade Republike Srbije,jer će se time umnogome olakšati posaolokalnih poreskih administracija. Upravozato Predsedništvo SKGO posebno ističe toda Predlog ovog zakona predviđa da pravona otpis kamate i mirovanje glavnog poreskogduga za lokalne poreze može utvrditiskupština jedinice lokalne samouprave.3. Predsedništvo podržava i namere VladeRepublike Srbije koje stoje iza Predlogazakona o rokovima izmirenja novčanihobaveza u komercijalnim transakcijama.Predsedništvo SKGO podržava potrebu dase u uvede red u ovoj oblasti, ali i pozivarepubličke organe da obezbede sve neophodneuslove koji će omogućiti pravovremenunaplatu potraživanja lokalnih vlastipo osnovu komunalnih usluga i posebnonaplatu dugovanja od strane nesavesnihkorisnika komunalnih usluga, kako bi samelokalne vlasti i njihova javna komunalnapreduzeća mogli da imaju dovoljno sredstavaza redovno izmirenje svojih obaveza.U tom smislu, predsedništvo SKGO posebnopodvlači pitanje obezbeđivanja uslovaza jačanje mreže za prinudnu naplatu,kako bi postojala barem približno jednakamogućnost za naplatu potraživanja u svimlokalnim zajednicama.4. Predsedništvo SKGO pozdravlja informacijukoju je dobilo od Mlađana Dinkića,ministra finansija i privrede, da će se usvajanjemPredloga zakona o javnim preduzećimaprestati sa državnom kontrolomodređivanja cena lokalnih komunalnihproizvoda i usluga, čime će se izaći u susretvišegodišnjem zahtevu SKGO koji je ponovoupućen i tokom javne rasprave o nacrtuovog zakona. Predsedništvo SKGO još jednomističe da se SKGO zalaže da se prilikomodređivanja cena komunalnih proizvoda iusluga mora sprovesti princip pokrića svihtroškova poslovanja javnih komunalnihpreduzeća i omogućiti razvoj komunalnogsektora i investiranje u infrastrukturu.Ovakav pristup podrazumeva i reformu efikasnostirada komunalnih preduzeća i donošenjeodgovarajućih pratećih mera socijalnepolitike na lokalnom nivou, kojima ćese omogućiti povlašćeni pristup osnovnimkomunalnim proizvodima i uslugama građanimakoji su socijalno ugroženi ili imajumanja primanja.5. Predsedništvo SKGO je ukazalo ministruŠesta sednica Predsedništva SKGOMlađanu Dinkiću na velike probleme urealizaciji zajedničkih projekata zbog dugovanjarepubličkih direkcija, uprava i fondova.U okviru toga posebno je ukazanona teškoće u vezi sa ispunjavanjem obavezakoje su preuzete u mandatu prethodneVlade Republike Srbije od strane nekadašnjegRepubličkog fonda za zaštitu životnesredine, Direkcije za vode, drugih republičkihinstitucija i na obaveze po osnovuPrograma podrške građevinskoj industriji.Predsedništvo SKGO pozvalo je MlađanaDinkića da unutar Vlade Republike Srbijeutiče da se u najskorijem roku izmiredugovanja ovih i drugih institucija premaprojektima u gradovima i opštinama, kakobi se oni uspešno priveli kraju i kako ne bibila dovedena u pitanje likvidnost različitihpartnera koji su angažovani u sprovođenjuovih projekata. U skladu s tim dogovorenaje saradnja SKGO i Ministarstva finansija iprivrede u cilju utvrđivanja postojećeg stanjai prevazilaženja postojećih problema.6. Konačno, Predsedništvo SKGO ponavljazahtev da se u narednom periodu SKGOjoš aktivnije uključi u pripremu propisakoji su od značaja za lokalnu samoupravu,posebno onih koji se odnose na finansiranjelokalne samouprave i pozdravlja dosada pokazanu spremnost resornih ministarstvana blisku saradnju. U vezi sa tim,Predsedništvo SKGO posebno ističe značajaktiviranja Komisije za finansiranje lokalnesamouprave koja je u skladu sa Zakonomo finansiranju lokalne samouprave ključnimehanizam saradnje Vlade Republike Srbijei SKGO u vezi sa pitanjima lokalnih finansija.•Ovaj broj mesečnika Lokalna samouprava je izdanje Stalne konferencije gradova i opština - Saveza gradova i opština Srbije koje je podržao program EXCHANGE 3(finansira Evropska unija) i projekat "Institucionalna podrška Stalnoj konferenciji gradova i opština" (finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju - SDC). Izdavač jeisključivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji.Stalna konferencija gradova i opština - Savez gradova i opština Srbije, Makedonska 22, Beograd, tel. 011/3223-446, e-mail: secretariat@skgo.org, http://www.skgo.org.ISSN 2217-6985. Uređuju: Vladimir Jovanović, Željko Krnetić i Katarina Arambašić Pivić; Fotografije SKGO; Grafička postavka: Aleksandar Marković; Štampa: Birograf Comp d.o.o.2 II LOKALNA SAMOUPRAVA /skgo.sctm

UVODNIKJASMINATANASIĆsekretarka Odbora SKGO zadruštvene delatnostiSPORT NA LOKALU -MOŽE LI DRUGAČIJE?Vlade Divac: “Sport je lanac odmnogo karika”. A neko drugije dodao, “Lanac je jak kolikoje jaka njegova najslabija karika”. Tražitinajslabiju kariku u sistemu srpskogsporta je široka tema. Mi smo seipak ograničili: naša tema je sport nalokalnom nivou. Pravili smo inventaronoga što imamo, pitali se šta je tošto nam nedostaje i sa kim udruženi,možemo da postanemo bolji.ODAKLE KRENUTI?SPORT NALOKALU ČINE PRESVEGA LJUDI,ONI KOJI ŽELE DASTVARI PROMENENA BOLJE,ENTUZIJASTI,BILO DA SESPORTOM BAVETRENIRAJUĆINEŠTO, ILI SU ONIKOJI RADE SASPORTISTIMA,TRENIRAJU IHI BRINU SE ONJIHOVOMZDRAVLJU.ZADATAK SVIHNAS JE DA KROZTIMSKI RAD,SA PLANOM,POMERIMOSTVARI NA BOLJE.Praviti slagalicu sporta na lokalnomnivou je bila prava mozgalica.Pitanje je: odakle krenuti? Odgovorje, naravno uvek: od postojećih zakonai strategija. Zakon o sportu je stupiona snagu 2011. godine. U članu137, najvažnijem za gradove i opštine,precizno je pobrojano 16 stavki,od kojih svaka predstavlja posebnuoblast i svojevrstan izazov za lokalnesamouprave. Da se podsetimo,makar ovlaš: lokalne samouprave usvom mandatu imaju podsticanjei stvaranje uslova za unapređenjesporta za sve. Inspiraciji čitalacaostavljamo svu mogućnost izborasamo za ovu, prvu stavku. Razvojškolskog sporta, sportski razvoj talentovanihsportista i unapređenjekvaliteta stručnog rada sa njima,zaštita zdravlja sportista, obezbeđivanjeadekvatnog sportsko-zdravstvenogobrazovanja sportista, uključujućii antidoping obrazovanje,sportsko stipendiranje su još nekeod nabrojanih obaveza lokalnih samouprava.Šta tu još ima: izgradnja,održavanje i opremanje sportskihobjekata, nabavka sportske opremei rekvizita, organizacija sportskihtakmičenja, racionalno i namenskokorišćenje sportskih sala, aktivnostisportskih organizacija i udruženja,granskih i teritorijalnih sportskihsaveza. Uz sve to ide i organizacijasportskih takmičenja od posebnogznačaja, učešće sportskih organizacijasa teritorije grada/opštine u evropskimklupskim sportovima, osnivanjei delatnost sportskih organizacija,dodela nagrada i priznanjaSTANJE NA TERENURadoznali da vidimo kako to zaistaizgleda, bar po nekim, najlakše merljivimi najuočljivijim pokazateljima,malo smo istraživali početkom ovegodine. Pitali smo gradove i opštinekako i u kojoj meri ispunjavaju obavezekoje imaju u Zakonu o sportu.Odgovorilo je 43 opštine i 10 gradova,među kojima su Beograd, Kragujevac,Novi Sad, Novi Pazar, Vranje,Loznica, Sombor, Subotica, Čačaki Užice. Podaci se odnose na 2012.godinu. Došli smo do saznanja da seza sport odvaja prosečno 3% opštinskog/gradskogbudžeta. Pri tome stepenrazvijenosti opštine nije u vezi saprocentom izdvajanja za sport. Nekemale i nerazvijene opštine odvajaju ido 10% svog budžeta za sport, a nekirazvijeni gradovi samo 0,5%. Isto jesa brojem sportskih stipendija: nekesredine stipendiraju i do 40 stipendista,tako da je prosečan broj po opštini/gradu2,5 stipendije. Zapravo, od53 lokalne samouprave, samo 12 stipendirasportiste. Na pitanje na kojesportove se troše resursi na lokalnomnivou, odgovor je bio očekivan: nafudbal u 93%, na drugom mestu jekošarka: 53%, rukomet 51%, odbojka45%. Atletika je prepoznata u 23%, aostali sportovi dele ostatak od 30-takposto. Šta je sa uslovima za školskisport? Samo 57% osnovnih škola imasportsku salu, a kad su srednje školeu pitanju, situacija je nešto povoljnija- 61%. Postojeće školske sale čestone ispunjavaju osnovne standardedimenzija košarkaškog ili odbojkaškogterena, o čemu bi trebalo voditiračuna. Lokalne samouprave finansirajunešto preko polovine (58%) odukupnog broja klubova registrovanihna njihovim teritorijama. Sledećepitanje koje se nameće je: šta stoji izaovih informacija i pokazatelja?ŠTA KRIJU PODACI?Na nacionalnom nivou, budžetza sport, obrazovanje i zdravstvo sugotovo ujednačeni: oko 5%. Lokalnesamouprave prepoznaju sport kaobudžetskog korisnika, bez nekih većihproblema. Postavlja se pitanje: dali resurse trošimo sa nekim planom,strateški? Ili je to od prilike do prilike,metodom “ko pre devojci…”. Da liulažemo u školski sport (univerzitetskii ne postoji), ili kupujemo igrače“sa strane” radi prelaska u viši rangtakmičenja? Da li se ikad postavi pitanjeuspešnosti, kvaliteta, rezultatanaspram uloženih sredstava? Znamoli uopšte šta i zbog čega radimo kadje sport na lokalu u pitanju? Koliko jeto što radimo u skladu sa zakonomi nacionalnim strateškim ciljevima?Šta je sa vaspitnom funkcijom kojusport treba da ima: tolerancijom,fer plejem, timskim duhom? Mladinavijači su postali uveliko sociološkifenomen koji se smešta u segmentsocijalne patologije, na utakmice sene odlazi porodično zbog bezbednosnihrazloga.ŠTA JE DALJE ČINITI?Evo nas na početku, vraćamo seodakle smo krenuli: ovo je suviše širokatema, čak i kada pričamo samoo sportu na lokalnom nivou. A moželi uopšte drugačije? Sport živi i dišesvoj život samo na lokalu. Svi ostali:država sa svojim institucijama, lokalnesamouprave, sportski savezi iudruženja su okvir koji ovu složenu ivrednu konstrukciju podržava: da rastei da se razvija, da nas čini boljom,zdravijom, plemenitijom nacijom.Sport na lokalu čine pre svega ljudi:oni koji žele da stvari promene nabolje, entuzijasti, bilo da se sportombave trenirajući nešto, ili su oni kojirade sa njima, treniraju ih i brinu se onjihovom zdravlju. Zadatak svih nasje da timski, zajedno, sa planom, pomerimostvari na bolje. •@skgo_sctmBroj 59 • Dec ‘12 II 3

TEMA BROJAKONFERENCIJA"LOKALNA POLITIKA I SPORT"NADA JE U ŠKOLSKOM SPORTUAlisa Marić, ministar omladine i sportaStalna konferencija gradovai opština u saradnji sa Ministarstvomomladine i sportaa uz podršku Švajcarske agencije zarazvoj i saradnju (SDC) u okviru projekta"Institucionalna podrška SKGO"organizovala je konferenciju "Lokalnapolitika i sport" 6. decembra u Beogradu.Na njoj je prvi put otvorenatema u vezi sa razvojem sporta nalokalnom nivou. Učesnici su vodili dijalogsa ciljem da se postave prvi koraciu ostvarivanju zajedničkih ciljevavezanih za promociju i unapređenjesporstkih aktivnosti u celoj Republici,ali na ujednačenom i ravnomernomnivou. Učešće na ovom skupu uzelisu: Alisa Marić, ministar omladine isporta, Dragan Đilas, gradonačelnikBeograda i predsednik Košarkaškogsaveza, Saša Paunović, predsednikSKGO i opštine Paraćin, Vlade Divac,predsednik Olimpijskog komiteta,Dane Korica, generalni sekretarSportskog saveza, renomirani sportistiVanja Grbić, Savo Milošević, DejanTomašević, Željko Tanasković, DušanDuda Ivković, predstavnici sportskihsaveza i mnogi drugi.U svom uvodnom obraćanju, AlisaMarić, ministar omladine i sportanajavila je novu strategiju za razvojsporta koja će se odnositi na četvorogodišnjiperiod, počev od 2014.godine. Ona je kao ključne smernicenovog dokumenta navela tri prioriteta- podrška sportu dece i omladine,razvoj i održavanje sportske infrastrukturei vrhunski sport.„Prvi korak koji činimo u tompravcu je organizacija javnih tribina,okruglih stolova i diskusija na terenui to sa lokalnim i republičkim sportskimsavezima. U jednom kraćem,ali intenzivnom periodu, održani surazgovori u Nišu, Vranju, Kruševcu,Šapcu i Zrenjaninu, a ista praksa će senastaviti u još najmanje 15 gradova“,izjavila je Alisa Marić.Ona je ocenila da su saznanja kojase ovim putem dobijaju najboljašansa da se definišu potrebe u vezisa sportskim aktivnostima na lokalu,ali i da se afirmišu uštede i detaljnijiSaša Paunović, predsednik SKGO ipredsednik opštine Paraćinapravci razvoja i ujedno se zahvatilaSKGO na prilici da se ovakvi konstruktivnisusreti u praksi i realizuju.I Saša Paunović, predsednik Stalnekonferencije gradova i opština ipredsednik opštine Paraćina, ukazaoje da upravo SKGO, kroz svoj strateškidokument "Osnovnu platformu zaunapređenje lokalne samouprave",predviđa potrebu strateškog razvojasporta na lokalnom nivou, ali i razvojupartnerstava, uspostavljanju bazapodataka vezanih za granske saveze,sportske objekte i aktivnosti, kao istrateški vođeno finansiranje sportana lokalnom nivou i dostupnostisporta kao javne usluge, pre svegadeci i omladini.„U zakonu postoji 16 interesa građanakoji bi trebalo da se finansirajuiz budžeta lokalnih samouprava, a upraksi se to svodi mahom na oblastifinansiranja infrastrukture i organizacijutakmičenja. Ali i tamo gde imaUČESNICI SUVODILI DIJALOGSA CILJEM DASE POSTAVEPRVI KORACI UOSTVARIVANJUZAJEDNIČKIHCILJEVA VEZANIHZA PROMOCIJUI UNAPREĐENJESPORSTKIHAKTIVNOSTIU CELOJREPUBLICI, ALI NAUJEDNAČENOM IRAVNOMERNOMNIVOUkapaciteta za školski sport, nažalostčesto nema dovoljno sredstava. Upraksi se finansiranje sportskih organizacijasvodi na investiranje u klubove,najčešće fudbalske. A jedan prosečanfudbalski klub potroši više novcanego svi ostali klubovi zajedno“.On je podvukao i da infrastrukturanije adekvatno razvijena jer i u tojoblasti najviše trpi - školski sport, iukazao na poraznu činjenicu da uovom gradu 30 godina nije bilo nikakvihulaganja u fiskulturne sale, dabi u poslednjih deset bilo podignutopet novih. Iz tog je razloga izraziozabrinjavajuću prognozu po kojojće, ako se nastavi ovakvim tempom,Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda ipredsednik Košarkaškog saveza Srbiješkolski sport biti na zadovoljavajućemnivou tek za dve - tri decenije.A da se i najbogatiji grad Republikesuočava sa finansijskim poteškoćamapotvrdio je i Dragan Đilas,gradonačelnik Beograda. Iako je uposlednje četiri godine iz gradske4 II LOKALNA SAMOUPRAVA /skgo.sctm

TEMA BROJAkase potrošeno čak dve milijarde dinaraza sport, od čega samo u izgradnjusportskih objekata 765 miliona, urekreativni sport 850 miliona, a 310miliona na treninge - situacija nijekao što je bila u neko srećnije vreme.„Nema sponzora ni donatorstva.Mnoge privatne kompanije su privatizovanei danas na njih ne možemo daračunamo“, kazao je Đilas i dodao: „A idalje nemamo praksu da se ulaganjeu sport i kulturu odbija od poreza pada ljudima pružimo makar taj motivda ulažu. Zato su ova sredstva sasvimdovoljna, s obzirom kakva je situacijau zemlji i kakvo je stanje u privredi“.Đilas smatra da je potrebno razmislitii kako ćemo ubuduće valorizovatisportove u Srbiji: „Uz svo poštovanjeprema "velikim sportovima", fokus bitrebalo da bude na onima koji su manjemarketinški eksploatisani“.A da sam sport utiče i na ekonomiju,on je obrazložio primerom:„Svaka medalja podigne naciju i to seodmah odrazi i na privredu. Ulaganjadržave u sport direktno podižu BDPjer uspesi i dobri rezultati daju ljudimavolju da rade“.Prioritet su, ipak, deca.„Kriterijumi za ulaganje u sportmoraju da budu i masovnost i rezultati,ali i vaspitanje mlađih generacija.Činjenica je da ekonomski motiviutiču da deca već sa 14 - 15 godinaodlaze iz zemlje što je svojevrsna trgovinadecom iako se pokazalo damnogi od njih ne postižu očekivanerezultate. Roditeljima je zato neophodnoobjasniti da je potrebno da imdeca ostanu ovde i da treniraju u svojimsredinama, a mi ćemo nastojatida im to omogućimo“, izjavio je Đilas.Dragan Atanasov, pomoćnik ministraza sport je ukazao na neophod-PAUNOVIĆ:"INFRASTRUKTURANIJE ADEKVATNORAZVIJENA JERI U TOJ OBLASTINAJVIŠE TRPIŠKOLSKI SPORT"ĐILAS: "NEMASPONZORA NIDONATORSTVA.MNOGEPRIVATNEKOMPANIJE SUPRIVATIZOVANE IDANAS NA NJIHNE MOŽEMO DARAČUNAMO"nost afirmacije sporta jer su rezultatiposlednjeg istraživanja pokazali damladi najčešće provode svoje slobodnovreme uz televizor. Na drugommestu su im druženja i izlasci,a svega 9,2 odsto je odabralo sport.On je, međutim, dodao da se uprkosočekivanjima, navike u Srba ne razlikusuviše od ostalih nacija.„Među onima koji se ne bavesportom u zemljama EU, 45 odstoje kao glavni uzrok navelo manjakvremena, a i kod nas je taj procenatpribližan - 40 odsto. S druge strane,u Srbiji je samo dva odsto okrivilonovac, a četiri odsto – uslove“, rekaoje Atanasov i dodao da ipak, 61 odstoispitanika smatra da država morapodjednako da investira i u vrhunskii u rekreativni sport, kao i da bi državatrebalo da investira više nego dosada i to pre svega u izgradnju terena,objekata, igrališta...On je izračunao i da Srbija u sportulaže pet evra po glavi stanovnika,što je prosek razvijenih evropskihzemalja.Nenad Đurđević iz Sportskog savezaSrbije je zaključio da se sport proširioi na druge delatnosti koje ranije nismouvrštavali i podsetio je učesnikekonferencije da je Pravilnikom predviđena131 sportska grana, od kojihje 101 "od posebnog značaja".Marinika Čobanu, sekretarka za sport iomladinu AP VojvodineA kako na sport gledaju oni koji suzemlju zadužili svojim uspesima, prvije ukazao Vlade Divac, predsednikOlimpijskog komiteta Srbije: „Prošaosam i rekreativni i vrhunski sport imogu da tvrdim da razvoj sporta ležiu klubovima. A klubovi su ugroženi.Pre svega zbog manjka novca, ali izato što u lokalnim samoupravamane postoje jasni kriterijumi za njihovofinansiranje. Sportski klubovi kojiprave vrhunske rezultate promovišuzdrave stilove života i prave vrednosti.Zato lokalne samouprave morajuda tretiraju vrhunske sportiste uskladu sa tim i da ih prepoznaju kaotakve. Primer Milice Mandić to najboljeilustruje jer je njen uspeh promovisaoi njen sport, ali i njen klub.Nakon što je donela medalju, klub jebio premali da primi sve one koji suželeli da upišu svoju decu“.Sa njim se usaglasio i Dane Korica,generalni sekretar Sportskog savezaSrbije, ali je on istakao da se u tomposlu "mora znati ko šta radi": „Zatomorao da se dogovaramo i to povertikali - od dole prema gore jer sesport razvija na lokalu. Tu se stvarasportista, ako ga tu nema neće gabiti ni na nivou Srbije. Zato su nampotrebne dobre organizacije po opštinamajer na lokalu svako zna kojije klub kakav i koji radi dobro. A ondase ta znanja i informacije prenose namesta gde se odlučuje i gde se pišustrategije i zakoni“.Proslavljeni reprezentativac DejanTomašević je u funkciji potpredsed-nika Košarkaškog saveza Srbije pri-Marinika Čobanu, sekretarka zasport i omladinu AP Vojvodine je, usvom izlaganju, prisutne podsetilada su upravo Vojvođani pioniri institucionalnograzvoja sporta i ukazalada bi se za njihovim pozitivnim primerimamogli povesti i ostali u Republici.- Prvi smo državni organ koji sebavi isključivo sportom i osnovanismo pre deset godina, dakle preministarstva za sport. Prvi smo uspostavilinovčane nagrade sportistai trenera, a i danas smo jedini državniorgan koji nagrađuje rezultatejuniora. A uveli smo i jedinstvenuelektronsku bazu koja predstavlja gistar svih saveza, u kojoj je kalendarresvihsportskih takmičenja, a zahvaljujućiovom sistemu je moguće brže ilakše doći do novca jer organizacije isavezi mogu elektronski da aplicirajuza sredstva što celu proceduru znatnoolakšava.Vlade Divac, predsednikOlimpijskog komiteta Srbije>>>@skgo_sctmBroj 59 • Dec ‘12 II 5

TEMA BROJADejan Tomašević, potpredsednikKošarkaškog saveza Srbijemetio da je sport u krizi jer se i najtrofejnijakošarka - sa 24 medalje naevropskim i svetskim takmičenjima- bori sa negativnim trendovima: „U2005. smo imali 20.000 registrovanihigrača, a 2012. samo 15.000. A ženskakošarka umalo da se ugasi. Problemeima i muška košarka jer su u prvoj ligirezultati slabiji nego ranije. Cilj namje da se vratimo u vrh, da podignemokvalitet i lige i takmičenja i da nađemostalnog sponzora. Sve to tražiodređene uslove. A situacija je danastakva da u Srbiji čak 50 odsto sala nijeuopšte adekvatno za prvu ligu. Zatopredlažemo da lokalne samoupraveprepoznaju koji su klubovi nosiocikvaliteta i da im obezbede uslovekao što su besplatni treninzi, da impokrije finansijske troškove utakmicakoje organizuju kao domaćini, alii troškove prevoza kada negde gostuju“.Slobodan Milošević, generalni sekretarOdbojkaškog saveza SrbijeTakvog je stava i Slobodan Milošević,generalni sekretar Odbojkaškogsaveza Srbije: „Mi u Savezuse poklapamo sa apsolutnim svimstavkama koje su navedene kaoobaveza lokalnih samouprava biloda je reč o međunarodnoj saradnji,komunikacijma, finansiranju, organizacijitakmičenja... Zato moramosvi da delujemo zajednički. Naš savezmože da pruži sve naše podatkei iskustva kako bismo zajedno došlido boljih rešenja i unapredili sport.A mišljenje iz sportskih asocijacija bitrebalo da se uzima u obzir i kada seobjekti grade kako ne bi bismo imalikraće bazene ili niže hale, ali i u daljemupravljanju njima. Naravno dalokalne samouprave i država, kao investitori,gazduju ovim objektima, alibi neko iz lokalnih sportskih organizacijatrebalo da sedi u tim upravnimodborima da ne bi taksiti dobijali boljetermine za rekreaciju od sportistasamo zato što su to platili u kešu“.Značaj školskog sportaVanja Grbić, odbojkaški savez SrbijeDa se ne sme zaboraviti osnovnafunkcija koju ima sport - upozorio jeVanja Grbić iz odbojkaškog saveza Srbije:„To je zdravlje. Vrhunskih sportistaje samo jedan odsto, a istovremenoje školski sport sasvim u zapećku,i to već dugo, ali ne oduvek. Mi smopočeli upravo u školskom sportu jersmo imali mogućnost da treniramobesplatno i da nas neko prepoznakao talente i potom regrutuje. Zatodanas moramo da pričamo o sportukao o prevenciji i zaštiti nacije jer višeod 80 odsto dece ima krivu kičmu iravna stopala. Školski sport stvarakulturu zdravog života i bazu radnosposobnih ljudi“.Savo Milošević , Fudbalski savez SrbijeI Savo Milošević iz Fudbalskog savezaSrbije deli stav svog kolege Grbićai smatra da je između zdravlja iškolskog sporta jaka uzajamna veza:„Ako to zanemarimo stvorićemo nacijupoluinvalida koji neće biti u stanjuda se bave bilo kojim poslom, akamoli sportom“.On zato predlaže da se povećabaza potencijalnih sportista i to takošto će se u obrazovni sitem uvesti poklonbodovi: „Kada je reč o deci kojase u školi aktivno bave sportom, onaGRBIĆ:MI SMO POČELIUPRAVO UŠKOLSKOMSPORTU JERSMO IMALIMOGUĆNOSTDA TRENIRAMOBESPLATNO IDA NAS NEKOPREPOZNA KAOTALENTE I POTOMREGRUTUJE.MILOŠEVIĆ:IZMEĐUZDRAVLJA ISPORTA POSTOJIJAKA VEZA, AKOTO ZANEMARIMOSTVORIĆEMONACIJUPOLUINVALIDA,KOJI NEĆE BITIU STANJU DASE BAVE BILOKOJIM POSLOM,A KAMOLISPORTOMne mogu da pohađaju kompletnunastavu. Ako ih usmerimo na sportoni će izgubiti na znanju i obrazovanju“.Velimir Marjanović, predsednikRukometnog saveza SrbijeNa sport kao potencijal gleda iVelimir Marjanović, predsednik Rukometnogsaveza Srbije: „Sport zarazliku od mnogih drugih grana uSrbiji ima šansu, a ulaganje u njegaje svima od koristi. Rukomet jeupravo zbog tih ulaganja i došao na4 mesto rang liste svetske federacije.Ipak, mora se obratiti pažnja i na jošjedan faktor - gledaoce. Naše su tribineprazne. Zato moramo stimulisatipubliku da dolazi, a to se, za početak,može postići raznim promocijama ibesplatnim ulaznicama“.Željko TanaskovićŽeljko Tanasković, kapiten odbojkaškereprezentacije SRJ smatra daje podrška sportu na lokalu praktičnopočetak bilo kakve ozbiljnije pričeo sportu uopšte. "Ono što bi napočetku trebalo uraditi jeste da se ulokalnoj sredini pronađu ljudi koji ćese ozbiljno baviti sportom. Oni trebada vole ono što rade, da budu stručnii da bar na početku, dok ceo sistemne zaživi, imaju energije da pokrenutaj „točak“. I finansije su jako bitne,a lokalne samouprave će pomoći ina taj način kada vide da ovako postavljenestvari funkcionišu i da ljudirade posao kako treba. U sportu jeključno da budu angažovani stručniljudi i da se u njih veruje, ali bi i oni topoverenje trebalo da opravdaju. Mojutisak je da ipak neki sistem postoji ida na njemu dosta rade Ministarstvoomladine i sporta i strukovni sportskisavezi."•6 II LOKALNA SAMOUPRAVA /skgo.sctm

INTERVJUALISA MARIĆ, MINISTAR OMLADINE I SPORTAMI SMO SPORTSKA NACIJASrbija jeste sportska nacija i našuzemlju u inostranstvu zaista uvelikoj meri, ili na onaj najlepšinačin, prepoznaju po sportistima.Često nam postavljaju pitanja o tajniuspeha jer u sportu konkurišemo idaleko mnogoljudnijim ili bogatijimdržavama. Verujem da je odgovor usportskoj tradiciji ali i našem specifičnominatu. Kao ministar u resorusporta, ne mogu da ne istaknem iulogu države u kontinuitetu podrškesportistima. Mislim da doživljajsportske nacije apsolutno dele i našigrađani, a u tom smislu postoji i tavrsta obaveze da se nikada ne odustajeod visoko postavljenih ciljeva.Nagrada čeka pobednike a najvećaje ona u iskrenom oduševljenju nacijeprilikom dočeka naših asova satakmičenja - ističe u razgovoru za"Lokalnu samoupravu" ministarkasporta i omladine Alisa Marić.• LOKALNA SAMOUPRAVA: Kakvoje stanje sporta na lokalnomnivou?Moj prvi zvanični susret sa sportskimradnicima na lokalu dogodio seu Valjevu, nedugo pošto sam imenovanaza resornog ministra. Diskusijaje bila veoma otvorena i meni značajnakao inicijalni uvid u pravo stanjestvari na terenu. U izvesnoj meri biloje to i otrežnjenje u odnosu na onošto prepoznajemo kao sjaj vrhunskogsporta.Poslednjih meseci održali smo tribineu Nišu, Vranju, Kruševcu, Šapcu,Zrenjaninu i Bačkoj Palanci, a u planusu aktivnosti u još petnaestak opština.U saradnji sa SKGO organizovanje i susret sa predstavnicima gradovai opština na konferenciji „Lokalnapolitika i sport“. Neposredni susretsa predstavnicima gradova, opština isportskim radnicima na lokalu, pružanam mogućnost da sagledamo realnepotrebe i probleme, i da u novuStrategiju razvoja sporta za petogodišnjiperiod, od 2014. do 2018. godine,ugradimo promene dosadašnjihstrateških pravaca.• LOKALNA SAMOUPRAVA: Odnadležnosti koje opštine imajuu sportu, koje bi po Vašemmišljenju trebalo da buduprioriteti?Svaka lokalna samouprava trebada uključi što više mladih u sportskeaktivnosti. To je jedan od prioritetaMinistarstva i na tome treba da radimosvi zajedno. Prvenstveno kako binaši najmlađi bili zdravi i fizički aktivni,a onda i da bi stvarali nove sportskeasove na koje će svaka lokalnasredina biti ponosna.• LOKALNA SAMOUPRAVA:Strateški gledano, kakvusportsku infrastrukturu trebarazvijati u Srbiji?Bez dobre infrastrukture nemauslova ni za masovni, niti za vrhunskisport. Bogata zemlja nismo i realnostne treba tražiti u megalomanskimprojektima već modernizacijiili uređenju postojećih objekata. Naopštinama je da utvrde svoje prioritetei obezbede početne materijalneuslove za realizaciju, a na državi dapomogne u finansiranju.• LOKALNA SAMOUPRAVA:Dostupnost sporta kao javneusluge: da li je to samo floskula,ili određenim akcijama možemodoći do željenog stanja?Sport treba da bude dostupansvima, kada je reč o školskom odnosnorekreativnom sportu. Mi smopokrenuli akciju “Sport u škole” kojaće zamah imati u 2013. godini. Cilj ješkolskoj deci približiti sport u kontinuitetui na kvalitetan način, izmeđuostalog i tako što će nastavu i programesprovoditi stručna lica, diplomciMORAMO DANAPRAVIMOSISTEM U KOJEMLOKALNESAMOUPRAVEI CENTRALNAVLAST ZAJEDNODEFINIŠUPRIORITETEI POTREBESPORTANA ISTOMSMO POSLU ISMATRAM DAJE ODRŽANANACIONALNAKONFERENCIJA„LOKALNAPOLITIKA ISPORT“ SAMOPOČETAK NAŠESARADNJEFakulteta za fizičku kulturu.• LOKALNA SAMOUPRAVA: Kakobi po Vama trebalo da izgledasaradnja između lokala, republikei sportskih udruženja da bi sportu Srbiji ponovo zauzeo mestokoje je nekad imao?Neophodno je da jedni drugečujemo i razumemo, kako bismouskladili akcije i planove. Moramo danapravimo sistem u kojem lokalnesamouprave i centralna vlast zajednodefinišu prioritete i potrebe.• LOKALNA SAMOUPRAVA: Kolikoje za Ministarstvo omladinei sporta važna saradnja saStalnom konferenciom gradova iopština i u čemu se ogleda?Zakonom o sportu i Strategijomrazvoja sporta, lokalne samoupravesu preuzele obavezu da preslikaju sistemfinansiranja sporta sa republičkognivoa i u svoj rad inkorporirajuelemente Strategije. Deo osnovneplatforme Stalne konferencije gradovai opština jeste da lokalnu politikuu oblasti sporta intenzivno i strateškirazvija na način da fizička aktivnostne izgubi karakter dostupne javne usluge.Na istom smo poslu i smatramda je nedavno održana nacionalnakonferencija „Lokalna politika i sport“samo početak naše saradnje. •@skgo_sctmBroj 59 • Dec ‘12 II 7

VESTI IZ SKGOPRVI SASTANAK MREŽE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJPrvi sastanak Mreže za lokalni ekonomskirazvoj održan je 13. novembra u Beogradu.Ova aktivnost je realizovana kao deo projekta„Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji uprocesu evropskih integracija“ koji SKGO sprovodiuz podršku Kraljevine Švedske, a u saradnjisa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona(SALAR).Prisustvo više od sto predstavnika lokalnihsamouprava pokazalo je opravdanost idejeokupljanja gradova i opština oko ideje lokalnogekonomskog razvoja (LER). Mrežu čine ne samogradovi i opštine koji imaju kancelarije za LER,već svi gradovi i opštine koji imaju sistematizovaneposlove u ovoj oblasti. Sastanak je bio iodlična prilika da se predstavnici lokalnih samoupravameđusobno upoznaju i razmene svojaiskustva u oblasti implementacije ekonomskograzvoja.Na ovom sastanku, za predsednicu Mreže zalokalni ekonomski razvoj izabrana je Ljiljana Nikolić,načelnica odeljenja za LER (Loznica), a zanjenu zamenicu Erika Kudlik, šef kancelarije zaLER (Subotica).Nakon uvodne reči sekretarke Odbora SKGOza lokalni ekonomski razvoj, skupu se obratioSaša Mogić, pomoćnik ministra za lokalnu samoupravuu Ministarstvu regionalnog razvoja ilokalne samouprave, koji je istakao veliki značajlokalnog ekonomskog razvoja, i najavio da ćeupravo iz tog razloga ovo Ministarstvo uskoroformirati Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj.Pomoćnik ministra ukazao je i na važnostadekvatnog položaja i uticaja ljudi koji se baveovom temom, njihovu stručnost i potrebu kvalitetnograda na pripremi razvojnih dokumenata.U radnom delu sastanka održane su tri sesijeiz oblasti koje su identifikovane kao vrlo značajneza gradove i opštine: zakonodavni okvir, institucionalniokvir i sprovođenje nadležnosti LER.S obzirom da se dve trećine zakona direktno iliindirektno sprovodi na lokalnom nivou, u okvirusesije o zakonodavnom okviru za LER istaknutoje sledeće: neophodnost da lokalne samouprave,posredstvom SKGO, budu sistematski uključeneu izradu svih propisa koji se tiču njih, da sepodzakonski akti donesu u roku od šest mesecijer su mnogi zakoni prilično opšti i nedorečeni,kao i da gradovi/opštine i kancelarije za LERbudu adekvatno obučeni za primenu propisa.Sprovođenje nadležnosti lokalnog ekonomskograzvoja obuhvata veliki dijapazonposlova. Iz tog razloga treba odrediti prioritetekancelarija za lokalni ekonomski razvoj i, presvega, usmeriti ih u pravcu rada na privlačenjuinvesticija. Veliki broj instrumenata koji je uspostavljenza podršku LER treba da bude predmetmerenja sa aspekta ekonomske svrsishodnosti.Kancelarije treba više da se fokusiraju na kreiranjeekonomske politike na svojoj teritoriji. U tomsmislu, bitno je da bude kreiran sistematizovanpristup u prikupljanju podataka koji se odnosena elemente poslovnog okruženja kako bi se iograničena budžetska sredstva koristila za unapređenjeonih elemenata koji značajno doprinoseprilivu novih investicija.Na skupu su predstavljena i švedska iskustvau oblasti lokalnog ekonomskog razvoja i vođenjutamošnje Mreže za LER. Četiri ključna aspektasu dijalog, usluge, događaji i umrežavanje. •NAČELNICI UPRAVA GRADOVA I OPŠTINA PRVI PUT ZAJEDNOBeogradu je održan prvi sastanak mrežeU načelnika Mreže načelnika uprava gradovai opština i uprava gradskih opština sa ciljemmeđusobne razmene iskustava najviših rukovodilacalokalnih uprava, ali i iz potrebe SKGOza kontinuiranim praćenjem primene propisa.Formiranje Mreže predstavlja kreiranje novihkanala komunikacije između vodećih stručnjakau JLS i njihovu razmenu informacija o lokalnim idrugim temama od značaja za opštinsku upravui lokalnu samoupravu.„Značaj koji će Mreža imati za svoje članoveogleda se u brzoj komunikaciji i razmeni mišljenjao opštinskim i gradskim aktima i drugimpropisima, a sve u cilju otklanjanja pravnih dilemau primeni zakona i podzakonskih akata. Uisto vreme značajna je i za SKGO jer predstavljasvojevrsni alat za praćenje stanja na lokalnomnivou kao i reagovanja na aktuelne problemena koje je potrebna brza reakcija“, istakao je uuvodnom obraćanju Đorđe Staničić, generalnisekretar SKGO.Obraćajući se učesnicima skupa, pomoćnikministra regionalnog razvoja i lokalne samoupraveSaša Mogić, pozdravio je inicijativu zaokupljanje načelnika gradskih i opštinskih uprava,i u daljem nastavku svog izlaganja predstavioNact zakona o lokalnoj samoupravi, pozivajućinačelnike uprava da kroz novoformiranu Mrežuaktivno učestvuju u pripremi ovog i ostalih zakonskihakata koji se direktno tiču lokalne samouprave,istučući da je za Ministarstvo mišljenjelokalnih samouprava od izuzetne važnosti.Kako se rad Mreže finansira sredstvima Programa„Podrška lokalnim samoupravama u Srbijiu procesu evropskih integracija“, koji finansijskipodržava Kraljevina Švedska, značajno jebilo i prisustvo predstavnice Švedske asocijacijelokalnih vlasti i regiona, Lene Dahl, koja je predstavilasvoja iskustva u vođenju i radu Mreže načelnikauprava Švedske.Mreža načelnika, kao Radno telo SKGO, pružaćestručnu podršku radu resornih odboraSKGO prilikom razmatranja pitanja koja zahtevajuusko stručnu ekspertizu propisa, modelaakata, organizacije lokalne uprave i ostalih pitanjaod važnosti za rad i razvoj lokalne samouprave.Mreža bi trebalo i da omogući unapređenjei pomoć u daljoj profesionalizaciji i ujednačavanjuusluga koje gradjanima pružaju opštinske igradske uprave, istovremeno razvijajući najboljeorganizacione modele i druge alate neophodneza profesionalno funkcionisanje upravei normativno usaglašavanje propisa svih JLS. •8 II LOKALNA SAMOUPRAVA /skgo.sctm

dodatakIZABRANI NAJBOLJI PROJEKTI REALIZOVANI U OKVIRUEXCHANGE 3 GRANT ŠEMEStalna konferencija gradova i opština(SKGO) – Savez gradova i opština Srbijeu okviru aktivnosti predviđenih programomEXCHANGE 3, u periodu od 25. septembrado 1. decembra 2012. godine, sprovela je Konkursza izbor najboljeg projekta realizovanogu okviru EXCHANGE 3 grant šeme u sledećimkategorijama:1. Upravljanje na lokalnom nivou - dobroupravljanje i opštinski menadžment, opštinskefinansije, socijalne usluge i opštinskeusluge;2. Komunalne usluge - zaštita životne sredine,životno okruženje i komunalne usluge;3. Lokalni ekonomski razvoj - prostorno planiranjei lokalni ekonomski razvoj.Na Konkurs je prijavljeno 39 projekata realizovanihu okviru EXCHANGE 3 grant šeme. Zanajbolje primere realizovanih projekata u navedenimkategorijama na osnovu prosečnih ocenatročlane komisije u sastavu Biljana Jončić,Ivana Antić i Vladimir Pandurov, izabrani su:1. Grad Kruševac – projekat „Kontakt centarza rad sa građanima – bolji kvalitet života“u kategoriji Upravljanje na lokalnom nivou;2. Opština Beočin – projekat „Unapređenje zaštiteživotne sredine kroz efikasnije upravljanječvrstim otpadom“ u kategoriji Komunalneusluge;3. Opština Ub – „Stvaranje uslova za ruralnirazvoj Opštine Ub“ – u kategoriji Lokalniekonomski razvoj.Lokalne samouprave koje su realizovale najboljeprojekte biće nagrađene računarom, asvečana dodela nagrada biće održana tokomfinalne konferencije programa Exchange 3. •SASTANAK MREŽE LOKALNIH POVERENIKA SKGOSavetodavni centar SKGO, u okviru aktivnostiExchange 3 projekta, organizovaoje sastanak Mreže lokalnih poverenikaSKGO 26. novembra 2012. godine u hotelu Palaceu Beogradu.Na sastanku je o analizi procesa strateškogplaniranja u lokalnim samoupravama govorioAleksandar Marinković, koordinator za strateškoplaniranje na projektu Exchange 3. On jepredstavio kvalitativnu analizu strateških dokumenata,njihov sadržaj i strukturu, rezultate uimplementaciji strategija i preporuke za unapređenjeplaniranja lokalnog razvoja.Lokalni poverenici su upoznati i sa novimprojektima koje realizuje SKGO. Ivan Milivojević,menadžer Centra za obuku predstavio jeprojekat Stvaranje inovativne metodologijeza upravljanje učinkom u cilju postizanja većeodgovornosti lokalnih vlasti u Srbiji kroz prikazmetodologije za utvrđivanje učinka lokalne samouprave.Ovaj projekat koji finansijski podržavaambasada Velike Britanije u Srbiji i Fondacijaza otvoreno društvo, SKGO sprovodi sa PALGOCentrom. O unapređenju poslovnog okruženjau gradovima i opštinama u Srbiji govorili suDarko Drndić, menadžer Savetodavnog centraSKGO i Ružica Aranđelović-Ilić, pravna savetnica,kroz predstavljanje dva projekta: Unapređenjeposlovnog okruženja na lokalnom nivoukroz regulatornu reformu, koju SKGO sprovodisa OPTIMUS Centrom za dobro upravljanje, akoji finansira Švajcarski državni sekretarijat zaekonomske poslove (SECO) i Podrška lokalnimsamoupravama u Srbiji u procesu EU integracijakoji finansira Kraljevina Švedska.Gosti SKGO na sastanku Mreže lokalnih poverenikabili su predstavnici Kancelarije za saradnjuVlade Republike Srbije. Milena Banović jeučesnicima sastanka govorila o mandatu i delokrugurada Kancelarije, naglašavajući glavneciljeve kao što su: uključivanje organizacija civilnogdruštva u stalni dijalog sa institucijama VladeSrbije, snaženje civilnog društva i njegoveuloge u izradi javnih politika, stalna i otvorenasaradnja državnih organa i udruženja građana,međusektorska saradnja državnih institucija, civilnogdruštva i privatnog sektora, kao i jačanjeparticipativne demokratije u Republici Srbiji.Deo sastanka posvećen rodnoj ravnopravnostiobeležen je prezentacijom na temu važnostirodne ravnopravnosti u kontekstu lokalnogekonomskog razvoja, a takođe je predstavljenai online aplikacija za popunjavanje upitnika orodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, kojaje postavljena na vebsajt SKGO.Sastanak je završen dogovorom o narednimaktivnostima Mreže, kao i zaključkom dasu mnogi od učesnika novi lokalni povereniciSKGO imenovani od strane predsednika/gradonačelnikaposle lokalnih izbora u maju 2012.Oni su pokazali veliko interesovanje za učešćeu radu Mreže prepoznajući značaj održavanja,ali i unapređenja komunikacije između SKGO injenih članica.•Sastanak Mreže lokalnih poverenika SKGO@skgo_sctmBroj 59 • Dec ‘12 II 9EXCHANGE 3 dodatak je izdanje Stalne konferencije gradova i opština podržano kroz Program EXCHANGE 3. Program fiansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.Dodatak ne predstavlja zvaničan stav Evropske unije. Izdavač je isključivo odgovoran za objavljeni sadržaj.

– BAZA OPŠTINSKIH INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA –SLAP IS predstavlja jedinstvenubazu podataka opštinskih infrastrukturnihprojekata u Srbiji. Sistemse nalazi u vlasništvu opština i gradova,a održava ga Stalna konferencijagradova i opština – Savez gradova iopština Srbije. Jedinice lokalne samupravesu pozvane da u tom sistemupredstave prioritetne projekteu oblasti infrastrukture mogućimizvorima finansiranja (fondovimaEU i ostalim). Sistem je podržan odstrane Evropske unije kroz programEXCHANGE 3 i Program podrške razvojuinfrastrukture na lokalnom nivou(MISP).SLAP IS je jedinstven mehanizamza:• identifikaciju lokalnih infrastrukturnihprojekata u skladusa uputstvima nadležnih institucijai lokalnim i nacionalnim strateškimprioritetima,• praćenje razvojnog nivoa izrelosti infrastrukturnih projekataSISTEM JEPODRŽANOD STRANEEVROPSKE UNIJEKROZ PROGRAMEXCHANGE 3I PROGRAMPODRŠKERAZVOJUINFRASTRUKTURENA LOKALNOMNIVOU (MISP)u skladu sa Zakonom o planiranjui izgradnji i procedurama EU zafinansiranje infrastrukturnih projekata,• ocenjivanje zrelosti projekatai drugih institucionalnih,finansijskih i tehničkih aspekataprema unapred utvrđenim kriterijumimakoji su usaglašeni u saradnjisa resornim ministarstvima,• prioritizaciju projekata zafinansiranje prema njihovoj spremnostii kvalitetu.Svrha sistema SLAP ISInformacioni sistem SLAP kreiranje 2006. godine, a 2009. godine aktiviranaje i veb-verzija SLAP softvera,namenjena intenet korišćenju. SLAPIS je baza podataka o infrastrukturnimprojektima u oblasti ekonomskograzvoja i zaštite životne sredine.Pošto je zasnovan na stalnom protokuprojekata, SLAP IS predstavljaproject pipeline infrastrukturnihprojekata i sadrži sve neophodneinformacije o spremnosti projekata(dostupnost projektno-tehničkedokumentacije) i o njihovim institucionalnim,finansijskim i drugimaspektima. Informacioni sistem SLAPuveden je sa namerom da:• predstavlja listu projekatalokalne infrastrukture, kao deodokumenata za strateško upravljanje;pozicionira se kao širokoprihvaćena baza podataka lokalneinfrastrukture koju redovno koristenacionalni i lokalni akteri; jedinicamalokalne samouprave jasnopredstavi uputstva centralne vlastii drugih finansijera o prioritetimaza finansiranje;• poboljša koordinaciju i saradnjuizmeđu institucija na centralnomnivou i jedinica lokalnesamouprave u planiranju, pripremii finansiranju strateški prioritetnihinfrastrukturnih projekata;• pripremi i unapredi kapa-OSNOVNI POJMOVI SLAP INFORMACIONOG SISTEMASLAP koordinator – predstavnik lokalne samouprave ili regionalne razvojne agencije koji, na osnovu ovlašćenja predsednika opštine ili gradonačelnika,podatke o projektu i stanju projektne dokumentacije, pribavljene od jedinica za pripremu i realizaciju infrastrukturnog projekta,unosi u SLAP onlajn bazu podataka (registruje projekat u SLAP, na internet adresi www.slap.skgo.org). SLAP koordinator pristupa SLAP onlineinformacionom sistemu (upitniku i sistemu za izveštavanje) korišćenjem dodeljene lozinke. Stalna konferencija kontinuirano radi na unapređenjukapaciteta SLAP koordinatora na poslovima razvoja infrastrukturnih projekata.SLAP sektorski upitnik – upitnik (odnosno struktura podataka u SLAP bazi podataka), koji SLAP koordinator popunjava onlajn, kojim seinfrastrukturni projekat registruje u SLAP bazi podataka. Pitanja iz SLAP upitnika pripremljena su na osnovu evropskih standarda (sektorskoplaniranje i izgradnja objekata), sa kojima je usaglašena naša zakonska regulativa. Za svaki identifikovani sektor, kao prilog upitniku (odnosnostrukturi podataka u bazi podataka), institucija nadležna za razvoj sektora (najčešće ministarstvo) kreirala je i sistem za ocenjivanje podataka.Tim sistemom, koji je takođe implementiran u softveru SLAP baze podataka, uz mogućnost izmene, definisani su: pitanja upitnika (podaci oprojektu) koja se ocenjuju, raspon vrednosti koje se ocenjuju i distribucija ocena prema unetoj vrednosti (ne ocenjuju se sva pitanja iz upitnika).SLAP outputi – izvešaji formiraju se softverski, na osnovu popunjenog SLAP upitnika. Izveštaji su: SLAP upitnik, sektorska klasifikacija projekata,rang lista projekata u sektoru, izveštaji po različitim kriterijumima (iznos investicije, sektor, status projektne dokumentacije, opština). Nazahtev korisnika, a uz podršku SLAP tima, moguće je izvršiti druge vrste klasifikacija i izveštaja.10 II LOKALNA SAMOUPRAVA/skgo.sctmProgram EXCHANGE 3, www.exchange.org.rs, tel. 011/32 23 446, fax. 011/33 44 068

citete lokalne samouprave za korišćenjefondova EU;• prioritizuje projekte zatehničku i finansijsku podršku premanjihovoj spremnosti i kvalitetuu skladu sa kriterijumima koje surazvila ministarstva i drugi finansijeri.SLAP IS kao sistem zakontinuirano praćenjestepena pripremljenostiprojektaU sistem SLAP se mogu uneti projektibez obzira na stepen njihovepripremljenosti. U tom smislu, onmože da bude i replika plana kapitalnihinvesticija opštine u jednomglobalnom državnom informacionomsistemu. Zamišljeno je da SLAPIS, kao sistem upitnika i kriterijumaza rangiranje, ali i stručna službapodrške sistema SLAP (SKGO tim),uvek daju odgovore na pitanje šta jeneophodno učiniti da bi se povećao„stepen pripremljenosti“ projekta zafinasiranje. Kriterijumi za ocenjivanjekvaliteta i spremnosti projekatausklađeni su sa sektorskim strateškimdokumentima i prioritetima,kao i sa zahtevima za finansiranjeinfrastrukturnih projekata iz fondovaEU. U tom smislu, cilj kontinuiranograzvoja i unapređenja SLAP IS jesteda sadrži projekte koji će u perspektivibiti finansirani iz različitih izvorafinansiranja, a koji ujedno doprinoserealizaciji sektorskih strateskih dokumenata.SLAP IS obuhvata podatke vezaneza sve faze pripreme projektnotehničkedokumentacije, u skladusa Zakonom o planiranju i izgradnji,zahtevima EU za finansiranje infrastrukturnihprojekata, kao i informacijeo vlasništvu nad lokacijom (samogućnošću dodavanja dokumenata,priloga uz odgovarajuće pitanjeSLAP upitnika).Da bi SLAP IS mogao kontinuiranoda se koristi kao sistem za programiranjei planiranje međunarodnerazvojne pomoći i domaćih izvora zafinansiranje infrastrukturnih projekatana lokalnom i regionalnom nivou,neophodno ga je dalje unapređivati,tako da bude:• aktuelan, odnosno da predstavljastvarnu sliku stanja infrastrukturena lokalnom ili regionalnomnivou, sa potpunim, ažurnim i verodostojnimpodacima,• ujednačen u kvalitetu predlogaprojekata,• relevantan za potencijalnogfinasijera,• prilagodljiv u odnosu na potencijalnuzainteresovanu stranu.Prilagodljivost podrazumeva:a) fleksibilnost u kreiranju izveštaja,b) fleksibilnost u formiranju sistemarangiranja,c) mogućnost prilagođavanjaprema sektoru („sector specific“pristup) id) mogućnost prilagođavanjaprema instituciji („institution specific“).Operativno upustvo zaunos podataka u bazuSLAPOsnov pripreme za unos opštinskihili regionalnih projekata u sistemSLAP jeste komunikacija SLAP koordinatorasa entitetima – nosiocimaprojekta na prikupljanju podataka oinfrastrukturnom projektu.U procesu identifikacije infrastrukturnihprojekata u lokalnimstrategijama i praćenju projekta uprocesu pripreme i realizacije, SLAPkoordinator treba da se konsultujesa rukovodiocem entiteta za lokalniekonomski razvoj (kancelarija za LER,kancelarija gradonačelnika), rukovodiocemresorne službe (najčešće jeto načelnik, i to u slučaju kad on neučestvuje u radu kancelarije za LER)i rukovodiocem entiteta za pripremui/ili implementaciju projekta (najčešćeje to direktor, i to u slučaju kad neučestvuje u radu kancelarije za LER).Trenutno stanjeprojekata u SLAP ISSLAP IS je tokom 2010. godineu saradnji sa resornim ministar-SLAP ISOCENJUJESTEPENPRIPREMLJENOSTIINFRASTRUK-TURNIHPROJEKATAI SADRŽI SVENEOPHODNEINFORMACIJEO SPREMNOSTIPROJEKATA IUSKLAĐENOSTISA STRATEŠKIMPRIORITETIMATRENUTNO SE USLAP IS NALAZI 39REGISTROVANIHPROJEKATAIZ OBLASTIZAŠTITE ŽIVOTNESREDINE ČIJA JEINVESTICIONAVREDNOSTPREKO 900MILIONA EVRAstvima unapređen tako da odgovarasektorskom planiranju i programiranjufondova EU i razvojnepomoći za oblast životne sredine iposlovne infrastrukture. Izrađeni susektorski upitnici za životnu sredinu(komunalni otpad, snadbevanje vodom,otpadne vode i remedijacija) iekonomska infrastruktura (turizam,industrijske zone, biznis inkubatori).Takođe su razvijeni sektorski kriterijumiza vrednovanje ovih projekatau skladu sa strategijama i proceduramai zahtevima za finansiranje. Naovaj način se vrši prioritizacija projekatana osnovu spremnosti, ali iusaglašenosti sa strateškim ciljevimai kvaliteta predloga projekta.Dok je proces identifikacije i registracijeprojekata ekonomske infrastruktureu toku, u SLAP IS se trenutnonalazi ukupno 39 registrivanihi objavljenih projekata iz oblastiživotne sredine čija je investicionavrednost preko 900 miliona evra.SKGO kontinuirano pomaže lokalnimsamoupravama u identifikacijii registraciji novih projekata. Nekeod važnih infrastrukturnih projekatakoji su kroz prezentaciju kroz SLAPIS dobili podršku u pripremi (izradiprojektno-tehničke dokumentacije)što od strane programa Evropskeunije ili republičkih fonodva su: industrijskazona u Negotinu, regionalnadeponija u Zrenjaninu, projekat otpadnihvoda u Čačku, industrijskazona u Nišu. Primeri projekata koji suušli u finansiranje od strane Evropskeunije, a kofinansirani iz budžeta RepublikeSrbije, su regionalni sistemvodosnadbevanja Rasinskog okruga(12.198.000 evra), Kolubarski regionalnisistem za snadbevanje vodom(14.825.000 evra), Tretman otpadnihvoda u Leskovcu (24.020.000 evra). •@skgo_sctmBroj 59 • Dec ‘12 II 11Program EXCHANGE 3, www.exchange.org.rs, tel. 011/32 23 446, fax. 011/33 44 068

OPŠTINE U STUDIJSKOJ POSETI NEMAČKOJ NA TEMU UPRAVLJANJAOTPADOM I OTPADNIM VODAMAUkonkurenciji od 65 prijava za učešće u aktivnostimaprojekta GIZ IMPACT - Upravljanjeotpadom i otpadnim vodama uopštinama preliminarno je izabrano 15 opštinaod kojih će, nakon procesa detaljne evaluacije,biti izabrano 5 pilot opština, direktnih korisnikaprojekta od 2013. godine. Predstavniciopština Alekandrovac, Alibunar, Apatin, BelaCrkva, Bogatić, Gadžin Han, Knić, Krupanj, Kuršumlija,Merošina, Ljubovija, Ražanj, Sokobanja,Svilajnac i Vrnjačka Banja imali su priliku da setokom studijske posete Nemačkoj, upoznajusa održivim konceptima upravljanja otpadomi otpadnim vodama koji su primenljivi u našimuslovima i koji će biti sprovedeni u okviru GIZIMPACT projekta.Izuzev razmene iskustava i obilazaka postrojenjau kojima se otpad i otpadne vode koristekao resursi za proizvodnju energije, reciklažuili ponovnu upotrebu, studijsko putovanje jeomogućilo direktan dijalog između lokalnog icentralnog nivoa vlasti kroz diskusije sa predstavnicimaMinistarstva energetike, razvoja izaštite životne sredine, Republičke direkcije zavode, Agencije za zaštitu životne sredine i Stalnekonferencije gradova i opština.Radionice za 15 opštinaTokom novembra i decembra, u okviru procesaodabira 5 opština, održan je niz radionicasa timovima iz svih 15 opština. Predstavljeni sukoncept nulte emisije u upravljanju otpadomi otpadnim vodama, alati za planiranje u ovimoblastima, upravljanje tokovima materijala, cirkularnaekonomija i pitanja rodne ravnopravnostiu planiranju.Kao rezultat radionica proizašli su izveštaji oanalizi organizaciono–upravljačkih, tehničkih ifinansijskih kapaciteta opština u oblasti upravljanjaotpadom i otpadnim vodama sa akcionimplanovima za svaku pojedinačnu opštinu.Deset opština koje ne budu izabrane, moći ćeda nastave saradnju sa GIZ IMPACT projektom idobiju određenu tehničku podršku pri sprovođenjudefinisanih akcionih planova.Započet je i projekat utvrđivanja i upoređivanjastanja u upravljanju otpadom i otpadnim vo-dama u izabranim opštinama – ‘Benčmarking’,Učesnici studijskog putovanja na sastanku u Ministarstvuprivrede, zaštite klime, energetike i prostornog planiranjaSaveznog ministarstva pokrajine Rajnland Pfalczasnovan na web platformi (www.uporedise.org). Planirano je da se primena ove platformeu saradnji sa Stalnom konferencijom gradova iopština proširi na sve opštine u Srbiji. •Kontakt:Klaus Schmidt, vođa projekta011 33 44 342impact@giz.deZAVRŠETAK GIZ PROJEKTA PODRŠKA REFORMI SISTEMAJAVNIH FINANSIJA U SRBIJIOd 2006. do 2012. godine, GIZ projekat Podrškareformi sistema javnih finansija u Srbiji uime Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomskusaradnju i razvoj, pružao je podrškuVladi Republike Srbije u njenoj reformi sistemajavnih finansija. Cilj projekta je bio da se opštinskefinansije postave na pouzdane i samostalnijeosnove. Jačanje neophodnih strukturaprocesa fiskalne decentralizacije omogućavaSrbiji da u budućnosti decentralizuje dodatneizvore prihoda. Ovo se naročito odnosi na uspostavljanjeodržive kulture razmene mišljenja iusaglašavanja između predstavnika centralnogi lokalnog nivoa vlasti.Postignuti rezultatiPilot opštine su dobile podršku pri uspostavljanjunjihovih lokalnih poreskih administracija(LPA), koje su kasnije oformljene u svih 167 opštinau Srbiji.Uspostavljena je mreža LPA u okviru koje sveopštine imaju mogućnost da razmenjuju iskustvai uče jedne od drugih, razvijaju sinergiju izastupaju svoje interese. Mrežu predstavlja Koordinacionitim kao povremeno radno telo Odboraza finansije Stalne konferencije gradova iopština (SKGO), sastavljen od izabranih predstavnikamreže LPA i SKGO-a i njihov osnovnicilj je osnaživanje funkcija mreže i obezbeđivanjeodrživosti.Potencijal LPA unapređivan je kroz:• Obuke organizovane u saradnji sa Poreskomupravom• Praktične obuke pri radu i seminare organizovaneod strane naprednijih članovamreže LPAU okviru mreže LPA uspostavljene su radnegrupe putem kojih se udružuju ekspertize popitanju:• Pravnog okvira• Softvera za porez na imovinu• Medijske kampanjeLPA su podržane u oblasti poboljšanja evidencijeporeskih obveznika kroz treninge, medijskukampanju i obezbeđivanje dodatno angažovanihsaradnika za rad na terenu.Pripremljene su studije na temu tekućih i budućihpitanja reforme sistema lokalnih finansijakoje će SKGO i Ministarstvo finansija i privredeRepublike Srbije koristiti u daljem radu. •@skgo_sctmDeutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHwww.giz.de

PROCENA VREDNOSTINEPOKRETNOSTI U OKVIRU GIS-AJOŽEF ČIPA dipl. inž. arh.IGOR MARINOVIĆ dipl. mat.Na primeru Subotice želimoprikazati usvojenu metodologiju,procedure i rezultate kojisu u ovom slučaju referentne kartenaselja sa vrednostima za pojedinekategorije nepokretnosti u prometu.Na žalost, naše lokalne samoupravenemaju mnogo nadležnosti i iskustvau proceni vrednosti nekretnina,mada novi propisi zahtevaju da sejavna imovina -nepokretnosti tretirajuna isti način kao kod ostalih pravnihlica. To znači da treba odrediti zasvaku nekretninu knjigovodstvenuvrednost i tretirati kao i bilo kojedrugo osnovno sredstvo. Za ovakveposlove može biti izuzetno koristanGIZ projekat procene vrednosti nepokretnostiuz korišćenje postojećegGIS okruženja sa svojim resursimapodacima.U ovom projektu Geografski informacionisistem grada Subotice sekoristi kao okruženje i alat za vrednovanjei grafičko oblikovanje rezultata,ali i kao dragoceni izvor raznih prostornihinformacija o mikro i makrolokacijama koje su predmet rada iliimaju uticaj na predmetnu lokaciju.Kao što je poznato, grad Suboticarazvija geografski informacionisistem (GIS) još od 1999. godine. Zaupravljanje sistemom zaduženo jeJP Direkcija za izgradnju grada. GradSubotica ima 17 naselja i teritorijuukupne površine 1007km2. U GIS-use nalaze različiti slojevi – podaci oprostoru koji se koriste za potrebečlanova sistema, kao i za javno predstavljanjegrada.Pored ovih podataka, resursi GIS-aobuhvataju i određene aplikacije zaanalize, generisanje karata sa raznimprikazanim sadržajima, štampu određenogpodručja sa različitim sadržajemi sl.Pribavljeni podaci za specifičnepotrebe (za ovaj projekat):GEOGRAFSKIINFORMACIONISISTEM GRADASUBOTICE SEKORISTI KAOOKRUŽENJEI ALAT ZAVREDNOVANJEI GRAFIČKOOBLIKOVANJEREZULTATA,ALI I KAODRAGOCENIIZVOR RAZNIHPROSTORNIHINFORMACIJA OMIKRO I MAKROLOKACIJAMAKOJE SUPREDMET RADAILI IMAJU UTICAJNA PREDMETNULOKACIJU• Baza prometa nepokretnosti (delovi)– Republička poreska uprava• Baza vlasnika nepokretnosti (delovi)– Služba za naplatu javnih prihoda(LPA)Koncept modela zaprocenu nepokretnostiRadna grupa u Subotici se opredelilaza model tržišno usklađeneprocene vrednosti nepokretnosti naosnovu korišćenja baze podataka oprometu nepokretnosti Republičkeporeske uprave.14 II LOKALNA SAMOUPRAVA /skgo.sctm

VESTI IZ SKGOKORAK BLIŽE GRAĐANIMAStalna konferencija gradova i opština – Savezgradova i opština Srbije održala je 5.decembra završnu konferenciju projekta“Podsticaj antikorupcijskim merama u Srbiji”,koja je organizovana uz pomoć i podršku ProgramaUjedinjenih nacija za razvoj (UNDP).Partner SKGO na ovom projektu bila je Agencijaza borbu protiv korupcije. Osnovni cilj projektabila je podrška Srbiji u ostvarivanju neophodnihstandarda i smanjenja nivoa korupcije, štoje obaveza koja proizilazi iz Konvencije Ujedinjenihnacija protiv korupcije.Konferenciju je u beogradskom hotelu “Zira”otvorio Đorđe Staničić, generalni sekretarSKGO, a o značaju i ciljevima ovog projektagovorili su i Vilijam Infante, stalni predstavnikUNDP i prof. dr Čedomir Čupić, član OdboraAgencije za borbu protiv korupcije.Kako je to u uvodnoj reči istakao Đorđe Staničić,projekat je imao dve komponente – jednukoju sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije,a koja se odnosi na jačanje kapaciteta zasprečavanje korupcije na nacionalnom nivou, idrugu koja se odnosi na jačanje sposobnosti zasprečavanje korupcije na lokalnom nivou kojusprovodi SKGO.Govoreći o Građanskoj povelji, generalni sekretarStalne konferencije gradova i opština jeobjasnio da je ona zamišljena kao dokumentkoji odražava posvećenost lokalne samoupravetome da svoje usluge pruža “u duhu odgovornogi ka klijentima orijentisanog javnog servisa”.Kada je reč o planovima integriteta, premaStaničićevim rečima, oni predstavljaju efikasanmehanizam unutrašnje kontrole u jedinicamalokalne samouprave.Cilj podrške UNDP-a ovakvim projektima,kako je istakao Vilijam Infante, jeste izgradnjapoverenja građana u lokalnu samoupravu. Onje izrazio nadu da će Građanska povelja u gradovimai opštinama u kojima je usvojena bitiupravo izvor poverenja građana u te samouprave.Ove povelje, kako je rekao, predstavljajustandard za pružanje usluga u budućnosti.Najavu nove vlasti da će izmenama Ustavauvesti odredbu po kojoj koruptivna dela ne zastarevaju,prof. dr Čedomir Čupić ocenjuje kaopravi odnos i pravu borbu protiv korupcije.“Prvi put je jedna vlast najavila da će biti donetZakon o poreklu imovine. Ali sa njim trebabiti obazriv i posebno razraditi njegovu primenu.Napraviće se velika greška ukoliko se u prvihšest meseci primene zakona ne proveri imovinaonih koji će ga sprovoditi, znači kriminalističkogdela policije, tužilaštva, sudova, poreskihorgana. Ne mogu ljudi koji su u problemima sasvojom imovinom, koju su stekli nelegalno iliraznim mahinacijama, saradnjom sa vlastima ilirupama u zakonima, da se bore protiv korupcije.Potom bi u sledećih šest meseci trebalo dase preispita imovina 300 najbogatijih u Srbiji saspiska koji je još 1999. godine napravila međunarodnazajednica”, smatra Čupić.Predstavnici Smedereva, Kragujevca, Golupcai beogradske opštine Vračar, koje su uz Užicekao izabrani pilot gradovi i opštine izradili svojeGrađanske povelje, novi instrument u borbiprotiv korupcije, predstavili su ova dokumenta,dok je o ulozi i značaju Građanske poveljeu razvoju lokalne demokratije govorila IndiraVerem Koman. Sa antikorupcijskim funkcijamaGrađanske povelje, predstavnike lokalnih samoupravaupoznao je Pera Marković. •ENERGETSKI SVESNI I EFIKASNIStalna konferencija gradova i opština – Savezgradova i opština Srbije, uz podrškuPrograma za razvoj Ujedinjenih nacija, organizovalaje regionalne forume pod nazivom„Energetski svesni i efikasni“ koji su održani uKragujevcu, Subotici, Nišu i Beogradu, sa idejompromocije principa energetske efikasnostina lokalnom nivou.S obzirom na činjenicu da opštine i gradoviimaju veoma značajnu i višestruku ulogu uenergetskom sektoru čije potencijale ne koristeu potpunosti, forumi su prevashodno bilinamenjeni gradonačelnicima i predsednicimaopština, odnosno članovima veća koji u svomdelokrugu rada imaju i pitanja u vezi sa energetikomi zaštitom životne sredine. Skupovi su zacilj imali promovisanje koncepta racionalnog iefikasnog gazdovanja energijom na lokalnomnivou, odnosno podizanja svesti o energetskojefikasnosti donosilaca odluka u jedinicama lokalnesamouprave.Tokom foruma organizovano je svečano potpisivanjePovelje gradova i opština o energetskojefikasnosti, čime su 40 gradova i opština izSrbije iskazali posvećenost načelima racionalnoggazdovanja energijom. Cilj organizatora jeda do kraja 2013. godine 80 lokalnih samoupravapotpiše Povelju i da se time, uz niz projektnihaktivnosti, pomogne podizanju svesti lokalnihdonosilaca odluka kada je reč o energetskoj efikasnostii lokalnoj energetskoj politici uopšte.U okviru projekta je planirana i izrada uputstvaza uvođenje principa energetske efikasnostiu javne nabavke na lokalnom nivou. Ovakvouputstvo bi trebalo da pomogne lokalnim službenicimada prilikom pripreme javnih poziva utendersku dokumentaciju uvedu i kriterijumekojima bi uvažili efikasnost opreme, materijalaili usluga koje se nabavljaju.•16 II LOKALNA @skgo_sctm SAMOUPRAVA Broj 59 •/skgo.sctmDec ‘12 II 16