Procena ekološkog rizika - Visoka poslovna škola strukovnih studija ...

17.5.2011EKOLOŠKIRIZIK______________________________________________________________________________Koncept rizika• Analiza ekološkog rizika je sastavni elementprocesa donošenja ekoloških odluka.• Donosioci ekoloških odluka moraju prvoidentifikovati sve rizike i ocenitimogućnost negativnih uticaja na životnusredinu. Na toj osnovi biće omogućen izbornajpodesnijeg pravca akcije za smanjenje rizika.• Realno, ne mogu svi ekološki rizici biti eliminisani.• Zbog toga je važno da donosioci ekoloških odluka odrede kolikije taj nivo rizika kojii bi društvo moglo da toleriše. Neophodnoje odrediti prihvatljiv nivo rizika.______________________________________________________________________________1

17.5.2011Koncept rizika• Sa stanovišta ekološke ekonomije, upravljanjeekološkim rizikom trebalo bi bazirati naanalizi troškova i koristi (cost – benefitanalysis) sa smanjenjem ekoloških šteta.• Nažalost, menadžeri su često suočeni sanedostatkom podataka neophodnih za potpunuprocenu troškova i korisiti smanjenja ekološkog rizika.• Rizik se može definisati kao negativno procenjena posledica čijeje ostvarenje neizvesno.• Iz same definicije rizika, da bi se izbegle negativne posledice,slede dva osnovna zadatka a to su: identifikacija i procena rizika,i reagovanje na rizik.______________________________________________________________________________Vrste rizika.... dobrovoljno preuzet rizik ....... nametnut rizik ...______________________________________________________________________________2

17.5.2011Dobrovoljno preuzet rizik• Ova kategorija rizika podrazumeva rizik koji jeobazrivo i promišljeno preuzet naindividualnom nivou. On je rezultat svesneodluke. Svakog dana ljudi donose ličneodluke o preduzimanju određenih aktivnostikoje implicitno povećavaju ili smanjuju nivo rizikakoji su oni kao pojedinci izabrali da prihvate.• Iako je u pitanju dobrovoljno preuzimanje rizika, neke aktivnostikriju u sebi rizik koji je u momentu preduzimanja aktivnostineuočen.• Mnogi dobrovoljno preuzeti rizici rezultat su lične odlukeopreduzimanju određenih aktivnosti koje su sastavni deosvakodnevnog života (npr. pušenje cigareta).______________________________________________________________________________Dobrovoljno preuzet rizik• U slučaju dobrovoljno preuzetog rizika javnisektor po pravilu nije uključen , ili igra veomamalu ulogu.• Kada Vlada interveniše, njena intervencija jenajčešće ograničena na identifikovanje uslova iliproizvoda koji su potencijalno opasni, kao i naprezentaciju informacija društvu o takvim opasnostima.• Na ovaj način Vlada pomaže pojedincima u identifikovanju iproceni rizika, ali im ne nameće odluke o načinu reagovanja.______________________________________________________________________________3

17.5.2011Nametnut rizik• Nametnuti rizik je onaj rizik koji se nalazi izvankontrole pojedinca i koji je rezultat određene“tvrdoglave” odluke.• Primeri nametnog rizika:• Štete na imovini i povredne prouzrokovaneprirodnim katastrifama (rizk od šteta kojeprouzrokuje uragan ili zemljotres nije dobrovoljnopreuzet, iako određena verovatnoća nastanka takvih događajapostoji),• Zagađenje vazduha,• Skladištenje opsanog otpada (opasnost od izloženostihemikalijama nastaje kao eksterni efekat proizvodnje,prometa opasnog otpada ili korišćenja proizvoda u potrošnji).Rizik je značajan zbog toga što se uticaji međusobnoprožimaju i proširuju na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.______________________________________________________________________________Nametnut rizik• Zbog toga što su izvori nametnutih rizika izvan kontrolepojedinca, njihova pretnja mora biti posebnavrsta javnog problema.• Vlada mora nastojati da kontroliše izloženostdruštva određenim nametnutim rizicima. Kada suu pitanju hemiske zagađujuće materije, Vladamože preuzeti najveći deo odgovrnosti za smanjenjeizloženosti društva ovoj opasnosti uvođenjem zakonske kontrole.Zabranom opasnih hemikalija smanjenje rizika vodi na nulu, dok umanje ekstemnim slučajevima javni sektor može ograničitikorišćenje hemikalija ili ograničiti njihovo izbacivanje u životnusredinu.______________________________________________________________________________4

17.5.2011Razlika između dobrovoljnog inametnutog rizika• Ovu razliku možemo ilustrovati na primerima savremenihekoloških ishoda.CIGARETE!• Da li je pušenje cigareta i rizik od kancera plućai ozbiljnih srčanih oboljenja dobrovoljno preuzetrizik?DA? ... NE? ...ZAŠTO???______________________________________________________________________________Ekološki rizik• Ekološki rizik je pokazatelj verovatnoće nastankagubitka života, zdravstvene i imovinske štete ilištete u životnoj sredini usled izloženosti datojekološkoj opasnosti.• Sadržinu ekološkog rizika određuju dva osnovnaelementa:• ekološka opasnost,• izlaganje ekološkoj opasnosti.• Ekološka opasnost je izvor ekološke štete ili negativnog efekta, kaošto su otrovne emisije iz fabrika ili toksične hemikalije izbačene ureku. Izlaganje ekološkoj opasnosti obuhvata vezu između izvoraštete i životne sredine koja trpi uticaj.______________________________________________________________________________5

17.5.2011Procena ekološkog rizikaPROCENA EKOLOŠKOG RIZIKA(KVANTITATIVNA I KVALITATIVNA PROCENA)IDENTIFIKOVANJE EKOLOŠKEOPSANOSTIANALIZA ODNOSA DOZE IREAGOVANJAANALIZA IZLAGANJA EKOLOŠKOJOPASNOSTIKARAKTERIZACIJA EKOLOŠKOGRIZIKAUPRAVLJANJE EKOLOŠKIMRIZIKOM______________________________________________________________________________Procena ekološkog rizika• Procena ekološkog rizika predstavlja sistemskipristup kategorizaciji rizika izlaganja određenojekološkoj opasnosti, tj. obuhvata kvalitativnui kvantitativnu ocenu rizika za životnu sredinuod aktuelnog ili potencijalnog prisustva(korišćenja) određenih zagađujućih materija.• Model analize ekološkog rizika koji je predložila američkaAgencija za zaštitu životne sredine obuhvata tri osnovne faze:• formulisanje problema,• analiza rizika,• kategorizacija rizika.______________________________________________________________________________6

17.5.2011Procena ekološkog rizika• I faza ili formulisanje problema podrazumevaidentifikovanje ciljeva procene rizika, ukupanopseg procene i njen fokus. Ovde se takođeutvrđuje konceptualni model kojim seidentifikuju ekološki resursi koje treba zaštititi ipodaci za kompletiranje procene.• II faza podrazumeva istraživanje opsega ekološkog zagađenja iodnos između zagađujućih materija i resursa na koje one utiču.Ovde se utvrđuje odnos uzrok – posledica i stepen štete.• III faza obuhvata ocenu dobijenih rezultata u prethodnim fazamaradi identifikovanja verovatnoće štete povezane sa datimzagađujućim materijama.______________________________________________________________________________Procena ekološkog rizika• Po metodologiji Američke akademije nauka,postoje 4 faze u proceni ekološkog rizika:• identifikovanje ekološke opsanosti,• analiza odnosa doze i reakcije,• analiza izlaganja opasnosti,• karakterizacija rizika.______________________________________________________________________________7

17.5.2011Identifikovanje ekološke opasnosti• Ova faza predstavlja naučnu analizu raspoloživihpodataka kojom se utvrđuje da li postoji uzročniodnos između određenih zagađujućih materijai negativnih efekata na životnu sredinu.• Ekološki efekti su određeni uticaji na životnusredinu kao što su štete na poljoprivrednim usevima,sušenje šuma, zagađenje zemljišta, pomor riba ili uništavanjeekosistema.• Nakon utvrđivanja efekata i uzročnika, mora se utvrditi kako tiefekti variraju sa dužinom izlaganja zagađujućim materijama.Postoje akutni efekti (kratak rok) i hronični efekti (dug rok).______________________________________________________________________________Analiza odnosa doze i reakcije• U ovoj fazi vrši se utvrđivanje odnosa doza/reagovanjeili odnos izlaganje/reagovanje.• Značajan aspekt ove faze jeste identifikovanjenivoa izlaganja opsanosti koji je “bezbedan”.• Istraživači očekuju da raspoznaju prag izloženostikoji predstavlja nivo izlaganja opasnosti do kojeg ne postojireagovanje zasnovano na naučnim podacima.• Primer: izloženost čoveka ugljen – monoksidu. CO nastaje kaoposledica nepotpunog sagorevanja benzina u motoru. Pri malimdozama, čovek oseća pospanost, ali pri nekim većim količinamanastupa smrt.______________________________________________________________________________8

17.5.2011Analiza izlaganja opasnosti• U ovom koraku procene ekološkog rizika vrši seopisivanje osobina izvora ekološke opasnosti,nivoa koncentracije na samo izvoru emisije,puteva koji vode od izvora emisije do populacijakoje trpe uticaj, kao i osetljivost populacionegrupe.• Upoznavanje puteva kojima zagađujuće materije stižudo ljudskih i prirodnih resursa značajan je element analizeizlaganja ekološkoj opasnosti. Primera radi, postoje tri glavna putakojim određena ekološka opasnost može biti apsorbovana u ljudskotelo: udisanjem vazduha, konzumiranjem pića i hrane, kroz kožu.• Analiza izlaganja opasnosti mora utvrditi razlike između nivoakoncentracije na izvoru emisije i stvarne doze koju primapopulacija.______________________________________________________________________________Karakterizacija ekološkog rizika• Poslednja faza podrazumeva kompletan opisforme i dimenzije očekivanog rizika na osnovurezultata izvršene identifikacije ekološkeopasnosti i analize izlaganja toj opasnosti.• Opis obuhvata kvantitativnu i kvalitativnu ocenurizika u mnogo većoj meri od obrade i analizepodataka u prethodnim fazama procene.• Kvantitativna komponenta karakterizacije rizika pomažeutvrđivanju magnitude (veličine) određenog ekološkog rizika iobezbeđuje mogućnost poređenja dva rizika. Rizik može biti izraženkao verovatnoća da će se određena ekološka opasnost dogoditikorišćenjem numeričkih vrednosti koje kvatifikuju verovatnoćudogađanja opasnosti u određenom vremenskom periodu.______________________________________________________________________________9

17.5.2011Karakterizacija ekološkog rizika• Verovatnoću koja je utvrđena na osnovu stvarnihpodataka pokazuje nam statistički rizik.Pokazatelj statističkog rizika dobija seizračunavanjem broja žrtava date opsanosti uodnosu na ukupan broj izlaganja opsanosti.• Primer: verovatnoća prevremene smrti od prirodneopasnosti udara groma je 0,00005% ili 5 ljudi na svakih10.000.000 stanovnika.• Druga vrsta merenja verovatnoće može biti bazirana na osnovu bioistraživanja. Npr. Verovatnoća obolevanja od kancerausled izlaganjaodređenoj hemikaliji.• Ostali ekološki rizici mogu biti kvatifikovani kao nivo izlaganjaopasnosti koja može biti tolerisana tokom života.______________________________________________________________________________Karakterizacija ekološkog rizika• Takav nivo izlaganja ekološkoj opasnosti označenje kao preporučena ili referentna doza (RD).• Primer: ukoliko je RD za zagađujuću materiju X0,005 grama po likogramu telesne mase dnevno,to znači da ta količina ne prouzrokuje štetutokom životnog veka (ali samo taj odnos od 0,005 g).• Kvalitativna komponenta karakterizacije ekološkog rizika dajekontekst numeričke vrednosti rizika. Ona daje opis ekološkeopasnosti, ocene izlaganja njoj, korišćenih podataka i metoda.• Karakterizacija rizika povezuje procenu rizika i menadžmentekološkim rizikom.______________________________________________________________________________10

17.5.2011Upravljanje ekološkim rizikom• Glavni zadatak upravljanja ekološkim rizikom jestereagovanje na identifikovan rizik.• Upravljanje ekološkim rizikom obuhvataformulisanje i sprovođenje politike smanjenjadruštvenog rizika određene ekološke opasnosti.• To je proces odabira između određenih alternativnihregulativnih i neregulativnih instrumenata za reagovanje naekološki rizik.• Za ocenu određenih alternativa donosioci ekoloških odluka poredinformacija iz analize i procene rizika, razmatraju i tehnološkuizvodljivost, troškove sprovođenja politike i ostale ekonomske,socijalne i političke posledice.______________________________________________________________________________Upravljanje ekološkim rizikom• Sprovođenja procesa upravljanja ekološkimrizikom sadrži dva osnovna zadatka:• Utvrđivanje “prihvatljivog” nivoaekološkog rizika,• Ocena i izbor strategije upravljanja rizikom.______________________________________________________________________________11

17.5.2011Upravljanje ekološkim rizikom• Utvrđivanje “prihvatljivog” nivoa rizika podrazumevanivo rizika koji je neophodan sa aspekta nekihdrugih oblasti. Ovaj nivo je nizak, ali nije nulti.Primer je rad fabrike sa toksičnim hemikalijama.Nulti nivo rizika značio bi zatvaranje fabrike –što dovodi do ekonomksih i socijalnih problema.• Politika “prihvatljivog” rizika nameće izvestan rizikodređenom segmentu društva ili ekološkom sistemu.• Koristi se koncept minimalnog rizika. To je nivo rizika ispod kogdalje smanjenje ne može da opravda troškove smanjenja rizika.______________________________________________________________________________Upravljanje ekološkim rizikom• Ocena i izbor strategije upravljanja rizikomobuhvataju sledeće strategije:• komparativna anliza ekološkog rizika,• analiza rizika i koristi,• analiza koristi i troškova.• Komparativna analiza rizika može pomoći u izborunajpodesnijeg alternativnog instrumenta za efektivnu redukcijurizika. Ovaj pristup je nazvan rizik – rizik analiza. Ova strategijaupravljanja rizikom uključuje upoređivanje verovatnoćeprocenjenog rizika ili rezultate rangiranja rizika dve ili više mogućihopcija politike (npr. skladištenje ili spaljivanje opsanog otpada).______________________________________________________________________________12

17.5.2011Upravljanje ekološkim rizikom• Analiza rizika i koristi istovremeno razmatranivo rizika povezanog sa ekološkom opasnošćuali i koristi za društvo od regulisanja dateekološke opasnosti. Zadatak ove analizejeste da maksimira očekivane koristi i smanjenjerizika. (npr. benzin – koristi kao pogonsko gorivo,ali zagađuje vazduh sagorevanjem).• Cost-benefit analiza je metoda ekonomske analize kojom seupoređuju i vrednuju sve prednosti i svi nedostaci nekogprivrednog poduhvata ili projekta analizom troškova (cost) ikoristi (benefit). Analiza troškova i koristi upoređuje graničnudruštvenu korisnost politike smanjenja zagađenja sa povezanimgraničnim troškovima. Efikasan nivo ekološkog rizika je onaj nakom je granična društvena korisnost jednaka graničnimdruštvenim troškovima.______________________________________________________________________________HVALA VAM NA PAŽNJI!!!Nemanja Berber MAAsistentVisoka poslovna škola strukovnih studijaNovi Sadberber_nemanja@yahoo.comKonsultacije: ponedeljak, kabinet 28, Liman, od 16h do 18h______________________________________________________________________________13