broj 37 - DRVOtehnika

DRVOtehnika-nameštajRevijalni časopis za poslovnu saradnju,marketing, tržište, ekologiju i tehnologijuu preradi drveta, proizvodnji nameštaja,šumarstvu i graditeljstvuČasopis izlazi tromesečnoOsnivač i izdavačEKO press BlagojevićNovi BeogradAntifašističke borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rsGodišnja pretplata 2.160 dinaraPretplata za inostranstvo 50 evraIzdavački savetn Dragan Bojović, UNIDAS, Beogradn Lajoš Đantar, AKE Đantar, Bačka Topolan Božo Janković, ENTERIJER Janković, Novi Sadn Vladislav Jokić, XILIA, Beogradn Stevan Kiš, EuroTehno, Sremska Kamenican Dr Vojislav Kujundžić, LKV CENTAR, Beogradn Radoš Marić, MARIĆ, Čačakn Rajko Marić, MICROTRI, Beogradn Dr Živka Meloska, Šumarski fakultet Skopljen Dr Goran Milić, Šumaski fakultet Beogradn Golub Nikolić, NIGOS elektronik, Nišn Zvonko Petković, vanr. prof. FPU Beogradn Dragan Petronijević, MOCA, Jablanican Dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet, Beogradn Tomislav Rabrenović, DRVOPROMET, Ivanjican Miroljub Radovanović, JELA JAGODINA, Jagodinan Gradimir Simijonović, TOPLICA DRVO, Beogradn Vesna Spahn, WEINIG, MW Group, Kruševacn Milić Spasojević, Fantoni ŠPIK IVERICA, Ivanjican Mr Borisav Todorović, BMSK, Beogradn Dragan Vandić, KUBIK, Raškan Milorad Žarković, SAVA, HrtkovciDirektorn Jelena MandićDirektor marketingan Dipl. ing. Ivana DavčevskaGlavni i odgovorni urednikn Mr Dragojlo BlagojevićStručni konsultantn Dipl. ing. Dobrivoje Gavovićn Snežana Marjanović d.i.a., AMBIENTE, ČačakUplate za pretplatu, marketinškei druge usluge izvršiti na tekući račun broj160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni račun - IBAN: RS35160005010001291720Rukopisi i fotografije se ne vraćajuRedakcija se ne mora slagati sa mišljenjemautora i izjavama sagovornikaRedakcija ne preuzima odgovornostza sadržaj reklamnih poruka, niti zainformacije u autorskim tekstovimaPriprema, štampa i distribucijaEKO press BlagojevićRegistarski broj APR: NV000356CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028Mi smo išli putem…Put je bio dug.Kasno opazismo:da je taj put krug…Mudar čovek ne kaže sve štomisli, ali misli sve što kaže.Imunina teškoćeI pored teškoća koje se neminovno uvlače u sve delove naših života i ovaj brojsmo integrisali u skladan, kvalitetan i verujemo koristan sadržaj.Preporučujemo tekst pod naslovom Šumarstvo i prerada drveta – srasli kao nokat imeso, gde direktor Uprave za šume govori o gradnji šumskih komunikacija kao o koridorudevet. Očigledno je da za šumarstvo i preradu drveta, kao i za našu zemlju ucelini, veća otvorenost šuma predstavlja veliku razvojnu šansu. Naši drvoprerađivačii drugi korisnici drvnih sortimenata bi na raspolaganju mogli imati oko 40% više drvetanego danas, samo kada bi se otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih, prosečnih 5metara šumskih puteva po hektaru, što je za oko četiri puta manje nego u razvijenimzemljama Evrope, povećala na samo 10 metara puta po hektaru. Postoje ozbiljne studijekoje to dokazuju…Pišemo i o stanju srpske privrede u prošloj godini, o inflaciji, nezaposlenosti i paduproizvodnje. U prvih devet meseci 2012. godine industrijska proizvodnja je zabeležilapad od 3,8% u odnosu na isti period 2011. godine. U istom periodu ukupnaspoljnotrgovinska robna razmena je opala za 5,9%, izvoz je smanjen za 7,4% a uvozza 4,9 odsto.Rastu cene i nezaposlenost, a raste i zaduženost. U Srbiji je u proseku nezaposlenooko 25% stanovništva. Stopa nezaposlenosti je bitno različita po regijama; u Kruševcu,recimo, stopa nezaposlenih iznosi čak 36% a ima opština sa daleko većim procentomnezaposlenosti. Proteklih meseci u Srbiji je dnevno bez posla ostajalo 100 do300 ljudi, kažu predstavnici sindikata.Početkom poslednjeg meseca prošle godine javni dug Srbije je iznosio 17,5 milijardieura što je oko 60% bruto društvenog proizvoda. Dug je nastavio da raste i udecembru, pa je samo za dva dana poslednjeg meseca prošle godine narastao za milijardudolara. Za jedanaest meseci prošle godine naša zemlja se zadužila više od trimilijarde eura, što je najveće godišnje zaduženje za poslednjih dvanaest godina. Samoza kamate naša zemlja će, prema usvojenom budžetu, ove godine morati da platiskoro milijardu (900 miliona) eura.A da naš narod postepeno postaje imun na teškoće sugeriše istraživanje agencijeIpsos stratedžik marketing, jer po prvi put posle pet godina većina ljudi u našoj zemljimisli da zemlja ide pravim putem. Tako se izjasnilo čak 43% ispitanika. Istina 42% ispitanikasmatra da se krećemo ka lošijem, a da promene ipak postoje i da su značajne,vidi se kada ove podatke uporedimo sa sličnim podacima od pre godinu dana: tadaje, naime, samo 27% ljudi mislilo da se krećemo pravim putem, a čak 67% da idemopogrešnim. Kraj prošle godine je, očigledno, doneo novu dozu optimizma čemu jeprimarno kumovala serija antikorupcijskih hapšenja… Kako inače objasniti činjenicuda je za čak 36% ljudi prošle godine najveća muka bila nemaština i da je za 23% najvećabriga bila nezaposlenost. Ove dve kategorije ljudi najčešće idu zajedno, ali neumanjuju obavezu vlasti da im, uz niz drugih probleme, posveti adekvatnu brigu…Ali, kako stoje stvari, to će im, ipak, biti najmanja briga… Biće kako mora, ali novaje godina i svi se nadamo boljem. Pa neka nam je onda svima i srećna i uspešna ovaNova 2013. godina.D. Blagojević

Šumarstvo i prerada drveta –Krajem novembra prošle godine VladaRS je imenovala dip.ing. Pericu Grbića za direktoraUprave za šume. Samo desetak danakasnije na Šumarskom fakultetu, prilikomsvečanog obeležavanja 92 godine postojanjaove visokoškolske ustanove, Grbić je, pozdravljajućiprisutne, jasno najavio neke odmera koje će biti vodilja u radu Uprave za šume,pod njegovim rukovođenjem. Govorioje o koridoru devet, odnosno o gradnji šumskihkomunikacija, o odnosu šumarstva i preradedrveta, o Zakonu o šumama i Zakonu olovstvu, a kritički se osvrnuo i na rad Upraveza šume u proteklom periodu. Tim povodimsmo gospodina Grbića zamolili za intervjuuvereni da će njegove ocene i stavovi interesovatinaše čitaoce.Gospodine Grbiću, uz zahvalnost štoste odvojili vreme za ragovor i intervjuza časopis DRVO-tehnika imamo nameruda, ovoga puta, razgovaramo samoo četiri pitanja. Naše prvo pitanjese odnosi na koridor devet ili gradnjušumskih komunikacija, kako ste to na-javili na Šumarskom fakultetu. Nije lipretenciozno da gradnju šumskih putevanazivate koridorom?– Sve do skora predstavnici naše struke inauka su u međusobnim diskusijama pokazivalikoliko mi, kao stručnjaci, znamo i umemo,a istovremeno pokazujemo koliko smonespremni da idemo prema državi i okruženju.Novo u pristupu Uprave za šume će bitiupravo da idemo prema državi, da državi kažemoda smo spremni da odrađujemo svojdeo posla, a od države očekujemo spremnostda nam pomogne. Međutim, mi državi trebada se obratimo narodnim jezikom koji će bitiprošaran jezikom šumarske struke. Zato gradnjušumskih komunijacija nazivam koridoromdevet. U našoj zemlji postoje koridori deset ijedanaest, a to su aorte putnih pravaca. Koridordevet je nešto što je najsvetije i najvažnije,on otvara naše proplanke, naša sela i našešume. On će, uz socijalni značaj i pristup selimau brdsko planinskim područjima, omogućitida priđemo i našim šumama, da im pomognemo,kao i da ono što u šumi postoji,što živi i što je sveto, dobro i kvalitetno koristimona najbolji mogući način; da sve te proizvodesa koridora devet, od drveta do lekovitogbilja i gljiva, usmerimo prema koridorudeset i jedanaest koji će naše proizvode voditika Evropi. Zato je koridor devet važan, beznjega koridori deset i jedanaes nemaju vrednost– kaže uporni i energični dipl.ing. PericaGrbić. – A u okviru koridora devet prvo ćemograditi puteve koji su u funkciji zaštite šumaod požara, zatim one koji vode prema površinamakoje treba da obnavljamo, da ih pošumljavamo;a tek treća etapa koridora devetsu putevi ka šumama u kojima moramo vršitiprorede i seče kao mere nege.– Kada otvaramo šumske komplekse miu osnovi moramo imati ekonomske elementei jasnu računicu: koliko smanjujemo troškoveprevoza, koliko i kako koristimo šumskeproizvode od drveta do lekovitog bilja i gljiva.Gradićemo puteve koji će se za dve tri dopet godina isplatiti, jer kada daje za ovu investiciju,država daje za obnovljiv resurs i velikeuštede. Zato je zadatak šumarske struke i6 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

srasli kao nokat i mesoNaš sagovornikdipl.ing. Perica Grbić,direktor Uprave zašume pri Ministarstvupoljoprivrede,šumarstva ivodoprivredeUprave za šume da državu temeljno i stručnoinformiše o potrebi otvaranja šuma i gradnjišumskih komunikacija – objašnjava direktorUprave za šume.Očigledno je da za šumarstvo i preradudrveta, kao i za našu zemlju u celini,veća otvorenost šuma predstavljaveliku razvojnu šansu. Naši drvoprerađivačii drugi korisnici drvnih sortimenatabi na raspolaganju mogli imatioko 40% više drveta nego danas, samokada bi se otvorenost šuma u Srbiji sasadašnjih, prosečnih 5 metara šumskihputeva po hektaru, što je za oko četiriputa manje nego u razvijenim zemljamaEvrope, povećala na samo 10 metaraputa po hektaru. Postoje ozbiljnestudije koje to dokazuju… Šta nam,gospodine Grbiću, sa tako visokog radnogmesta možete reći o odnosu šumarstvai prerade drveta?– Sa koridora devet idemo prema drvnojindustriji, jer sa otvaranjem većeg kompleksašuma i većom gustinom šumskih komunikacijasmanjuju se troškovi transporta drvnih sortimenata,a drvna industrija manje opterećuje.Dakle, smanjenjem troškova u šumarstvumožemo održati stabilnu i prihvatljivu cenudrveta, isto kao što šumarstvo sa većom otvorenošćušuma drvnoj industriji može ponuditiveću i kvalitetniju količinu drvnih sortimenata.Tako država stvara uslove da drvna industrijabolje i više radi i da zapošljava veći brojradnika… Samo u primarnoj preradi drvna industrijaje pre tridesetak godina zapošljavala40.000 ljudi, a sada jedva desetak hiljada ljudi.Drvna industrija se u vremenu tranzicije iprivatizacije našla u jednom kolapsu u smisluneorganizovanosti kojoj su kumovale neuspešneprivatizacije kao što su, uostalom, privatizacijeu proteklom periodu uglavnom bileneuspešne. Mi smatramo da je potrebno definisatistrategiju razvoja sektora drvne industrijeisto kao što smatramo da je neophodantrajni dijalog predstavnika sektora šumarstva,drvne industrije i ostalih zainteresovanih strana,kao i predstavnika zaštite životne sredineu cilju postizanja optimalnog korišćenjai zaštite šumskih resursa – objašnjava direktorGrbić.– Naš cilj je da razvojem šumarstva pomognemodrvnoj industriji; jer ako je jakadrvna industrija, jako je i šumarstvo, ali iobratno. S pravom se kaže da su šumarstvo idrvna industrija srasli kao nokat i meso… Ovdeprvenstveno govorimo o odnosu šumarstvai primarne prerade drveta, odnosno otehnoiloškom spoju ovih delatnosti, a drvnaindustrija sebe ovde može naći ako ima jednojedinstveno jezgro locirano pri Privrednoj komori,Institutu ili Upravi za šume, svejedno…Istina, trenutno opredelenje Uprave za šumeje da to bude pri Institutu za šumarstvo gdebi se uradili pravi programi i projekti uz zajedničkoučešće Ministarstva za poljoprivredu išumarstvo, Ministarstva energetike i Ministarstvaza zaštitu životne sredine. Ova tri ministarstvabi dala smernice i odgovor o lociranjui drugim karakteristikama kapaciteta zapreradu drveta, kako bi uz što manje troškoveprevoza i drugih troškova imali jeftiniji i kvakitetanproizvod. Inače, o unapređenju stanjanaših šuma trebalo bi zajednički da brinu šumarstvoi drvna industrije, a sa aspekta ovihdelatnosti, bilo bi dobro da su u okviru jednogministarstva, jer imaju zajedničke interese,ali i probleme koje mogu rešiti samo interaktivnomsaradnjom i razumevanjem. Zatoje prioritetno definisanje strategije razvojadrvne industrije, jer dobro koncipiranom strategijomrazvoja mogao bi se izgraditi održivi ekonomski efikasan sektor drvne industrijekoji bi bio konkurentan na svetskom tržištu ikoji bi doprineo unapređenju sektora šumarstva,zaštiti životne sredine i razvoju domaćeprivrede u celini – kaže Grbić.januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 7

Najavili ste i neke promene ili dopuneZakona o šumama i Zakona o lovstvu.Rekli ste da će se raditi na zakonodavstvoza vreme koje dolazi. O čemu seradi?– Ovde prvo moram naglasiti da je prethodniZakon o šumama, donet 1991. godine,objedinio do tada rascepkano šumarstvo i toje bio veliki napredak što je u praksi višestrukopotvrđeno. Jedinstveno šumarstvo je, naime,uspelo da prebrodi sve muke i teškoćeu poslednjoj deceniji prošlog veka i u prvojdecenoji ovog… Donošenje novog Zakona ošumama 2010. godine je svojevrstan pokušajda se kombinuju stari zakon i evropske integracije.Novi zakon je, međutim, urađen višekabinetski bez dovoljno konsultacije i širih interesastruke. Naše opredelenje je da idemo uizmene ovog Zakona, ali da se u tu proceduruuključe sve strukture i svi zainteresovani: korisnici,odnosno javna preduzeća i nacionalniparkovi, DIT i Privredna komora, kompletnastruka i nauka i da svako da svoj doprinos, sviumni i dobronamerni ljudi, tako da dobijemoZakon o šumama koji će biti verodostojan zavreme koje dolazi. Na isti način ćemo izmenitii Zakon o lovstvu – kaže naš sagovornik.– Vrlo je bitno istaći i ono za šta je posebnozainteresovana i Uprava za šume, a toje pitanje kaznenih odredbi. Ni Zakon o šumarstvuni Zakon o lovstvu nisu, naime, daliprave parametre kaznenih odredbi. Mi imamoinspekciju koja će sigurno biti jaka, aliona, nažalost, nije naslonjena na pravosuđena pravi način. Prvo, pravosuđe je sporo, kazneneodredbe razbacane po drugim zakonskimaktima i normama, kazne neadekvatne ine deluju preventivno. To je, objektivno, velikinedostatak i mi ćemo nastojati da se to dovedeu red. Pored toga važno je naglasiti da ćeZakon o šumama i Zakon o lovstvu regulisationo što je najvažnije da i u šumarstvu i u lovstvu,na vrhu, bude jedinstvena organizacijakoja će potencirati najvažnije elemente, a onošto je operativno će jednostavno ići premakorisnicima – kaže direktor Uprave za šume.Pre nego što se, sa Vašim velikim iskustvom,osvrnete na prethodni radUprave za šume, hoću još jednom da sezahvalim što ste odvojili ovih dvadesetakminuta za razgovor. Imam, naime,informaciju da ste za mesec dana radaimali preko dve stotine sastanaka. Da lije to tačno?– Tačno je. A bilo je dana kada sam imaoviše od trideset sastanaka. Istina, neki od njihsu bili kratki, trajali su pet, šest ili deset minuta,ali nisu bili manje važni… Ko god me jepozvao, primio sam ga uljudno i uvažio. I toje deo mog iskustva. Svaka informacija imavrednost… A poznato je da u vreme tranzicijedolazi do većih, ponekad bolnih promenai lomova, ali je bitno da čovek kada dolazi naneko menje ili više važno radno mesto, realnopođe od činjenice da time i tada ne počinježivot. Treba, dakle, uvažiti činjenicu da je i ranijedosta toga rađeno, da je postojalo i vredelo,a da svet ne počinje od nas. Takva praksaje, nažalost, kod nas često bila prisutna…Treba uvažiti kontinuitet i nastaviti ono što jedobro, a ono što treba menjati i dograđivati,treba obavljati u hodu. To je posebno važnoza šumarsku struku, jer kod nas proizvodniproces traje dugi niz godina… Na drugoj strani,to je znatno drugačije kod drvne industrijekoja, naslonjena na šumarstvo, ima važnu uloguu stvaranju društvenog proizvoda, zapošljavanjui spoljnoj trgovini. To je danas znatnomanje od potencijala, čemu su kumovalinezavršeni procesi privatizacije velikih društvenihpreduzeća, nizak tehnološki razvoj kaoi neorganizovanost sektora, tako da je zaštitainteresa drvoprerađivača prepuštena pojedinačnimpreduzećima i menadžerima, koja samanjim ili većim uspehom štiti interese struka,a najčešće lobiraju u svom interesu. Značajnoje što poslednjih godina u izvozu drvneindustrije raste zastupljenost proizvoda sa većomdodatnom vrednošću, ali sveukupno gledanosektor se odlikuje vrlo niskom efikasnošću,tako da je neminovno definisanje strategijerazvoja sektora drvne industrije, gdedržava, kao dominantan vlasnik šuma, imainteres i potrebu da pomogne i da, uz uvažavanjeprivatnog vlasništva i tržišne privrede,ozbiljnije utiče na razvoj drvnog sektora. Moramo,dakle, poštovati dosadašnji rad i tradiciju,moramo misliti na unuke naših unuka, a jasam uveren da je ovo vreme domaćina i da ćeova Vlada RS, i pored svih teškoća i krize kojaveć dugo traje, napraviti značajne pomake ušumarstvu i u drvnoj industriji – kaže na krajunašeg razgovora direktor Uprave za šume,gospodin Perica Grbić.D. Blagojević8 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Svečano obeleženo 92 godina postojanja i radaŠumarskog fakulteta u Beogradu92 godine u službi šumarstvaDan Šumarskog fakulteta se već godinamatradicionalno obeležava, a proteklogdecembra u amfiteatru Šumarskog fakultetasvečano su obeležene 92 godine od osnivanjaove visokoškolske ustanove. Naime,u Srbiji je 5. decembra 1920. godine, poredpet postojećih, osnovan šesti, Poljoprivrednifakultet sa dva nezavisna odseka: POLJO-PRIVREDNIM i ŠUMARSKIM. Praktično, tadaje počela nastava za prvu generaciju studenatašumarstva na jednom od šest fakultetau Beogradu.Svečanosti na Šumarskom fakultetu5. decembra prošle godine su, uz tradicionalnoveliki broj šumarskih stručnjaka, inženjerazaposlenih širom Srbije, prisustvovalii gosti sa više fakulteta i naučnih instituta,Vlade RS, ministarstava i Uprave za šume,kao i drugih društveno političkih zajednica,javnih preduzeća i brojnih kompanija, zatimstudenti i zaposleni na Šumarskom fakultetukao i penzionisani radnici ove visokoškolskeustanove. Podeljene su priznanja i nagradenajboljim studentima, kao i zaposlenimakoji su tokom protekle godine stekliuslove za odlazak u penziju.Dan Šumarskog fakulteta je studentimai zaposlenima na ovoj visokoškolskoj ustanovi,kao i svim prisutnim, čestitao i skuppozdravio dipl.ing. Perica Grbić, direktorUprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede; zatimdipl. ing. Marta Takač, generalni direktorJP Vojvodinašume; dipl. ing. Dragan Dubljanin,izvršni dirktor u JP Srbijašume; prof. drIvana Popović, prorektor za nastavu Univerzitetau Beogradu i prof. dr Zoran Govedar,dekan Šumarskog fakulteta u Banjaluci.Profesor dr Milan Medarević, dekan Šumarskogfakulteta je, pozdravljajući prisutne,govorio o nastanku, razvoja, organizaciji,naučnim i nastavnim aktivnostima profesorai studenata tokom proteklih decenija, kaoi o planovima za dalji razvoj ove ustanove.– Treba podsetiti da je prvo predavanjeu istoriji Šumarskog fakulteta održaotadašnji dekan, profesor dr Petar Đorđević5.12.1920. godine na Šumarskom odsekuPoljoprivrednog fakulteta u Beogradu.Desetak godina potom, 1930. godinePoljoprivredni fakultet menja naziv uPOLJOPRIVREDNO ŠUMARSKI, a 1949. godineŠumarski fakultet postaje samostalan.FOTO: Slaviša ŠarenacŠumarski fakultet u Beogradu danas čine četiri odseka:Odsek za šumarstvo, Odsek za drvnu industriju,Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i Odsek zaekološki inženjering u zaštiti zemljišnjih i vodnih resursa.Od kada je osnovan, davne 1920. godine, pa do danas saŠumarskog fakulteta u Beogradu je izašlo 8.577diplomiranih inženjera, 406 magistara i 261 doktor nauka,a na svim studijskim programima master studijadiplomiralo je 106 studenata.10 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

i prerade drvetaDekan Šumarskog fakultetau Beogradu, prof. dr Milan MedarevićPrvi dekan samostalnog Šumarskog fakultetabio je prof. ing. Sreten Rosić. Takođe jeznčajno istaći da se Šumarski fakultet 1953.godine uselio u novu zgradu na Banovombrdu u Beogradu, gde se i danas nalazi…Od 1956. godine Šumarski fakultet čine dvaodseka: ŠUMARSKI i DRVNO-INDUSTRIJSK, a1960. godine ustanovljena su četiri odseka.Tokom daljeg razvoja manjali su se nazivistudijskih odseka, a od školske 2006. godinedo danas Šumarski fakultet u Beogradu činečetiri odseka: Odsek za šumarstvo, Odsek zadrvnu industriju, Odsek za pejzažnu arhitekturui hortikulturu i Odsek za ekološki inženjeringu zaštiti zemljišnjih i vodnih resursarekaoje dr Medarević.Polazeći od činjenice da je visoko obrazovanjeosnov razvoja i ekonomskog napretkadruštva, zasnovanog na znanju, unapređenjuljudskih prava i osnovnih sloboda,misija Šumarskog fakulteta je da omogućinajviše akademske standarde i obezbedi sticanjeznanja i veština u skladu sa potrebamadruštva i projektovanim nacionalnim razvojem.Polazeći od osnova utvrđenih misijom,Fakultet je trajno opredeljen da težiunapređenju kvaliteta visokog obrazovanjai uključivanja u jedinstven Evropski prostorvisokog obrazovanja. Delatnost Fakultetausmerena je ka stalnom podizanju kvalitetastudijskih programa, efikasnosti studija ikvaliteta studiranja, prema studentu u procesunastave, obezbeđivanju uslova za nastavnii naučnoistraživački rad, usavršavanjenastavnika, saradnika i nenastvanog osobljau skladu sa utvrđenim normativima i standardima.– Od osnivanja sa svih odseka Šumarskogfakulteta (zaključno sa 30.9.2012.)izašlo je 8577 diplomirania inženjera, 406magistra i 261 doktor nauka, a na svim studijskimprogramima master studija diplomiraloje 106 studenata – rekao je dekan,prof. dr Milan Medarević. – Šumarski fakultetUniverziteta u Beogradu je priznata visokoškolskaustanova koja se, uz sve teškoće,uspešno bavi obrazovanjem stručnih, naučnihi istraživačkih kadrova iz oblasti šumarstva,prerade deveta, pejzažne arhitekturei hortikulture, kao i ekološkog inženjeringau zaštiti zemljišnjih i vodnih resursa, a timei u oblasti zaštitie i unapređivanja životnesredine kao dela strategije održivog razvojaRepublike Srbije. Više od devet decenijaje razlog za slavlje, ali je jednako i razlog zaveću odgovornost – naglasio je dekan Medarević.Saznali smo da je u prvu godinuosnovnih akademskih studija u školskoj2012/2013. godini ukupno upisano 317 studenata(239 na budžetu i 78 samofinansiranju),a na master akademske studije upisanoje 214 od čega je prvi put upisano 142studenta a 72 su ponovci. Takođe je rečenoda svoju budućnost Šumarski fakultet vidiu daljoj promociji i intenziviranju univerzitetskesaradnje i mobilnosti profesora i studenatana institucijalnom, nacionalnom imeđunarodnom novou, u cilju poboljšavanjakvaliteta visokog obrazovanja u oblastišumarstva, prerade drveta, pejzažne arhitekturei hortikulture i ekološkog inženjeringau zaštiti zemljišnjih i vodnih resursa. Unekoliko navrata je istaknuto da, s obziromna krizu i ekonomsku situaciju, u realizacijidela svojih namera, Šumarski fakultet očekujepodršku i veće razumevanje društvenezajednice, kao i to da je saradnja sa šumarskimpreduzećima dobra, ali da uvek imamesta za još bolju saradnju. •Buje-export d.o.o. BujeIstarska 22, Buje, Hrvatskawww.buje-export.hrTel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452Kontakt osobe:Dario KozlovićTel: +385 (0)52 725 132Mob: +385 (0)98 254 193dario.kozlovic@buje-export.hrDarko MilosTel: +385 (0)52 725 134Mob: +385 (0)99 2182 678darko.milos@buje-export.hrPoslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192BUJE-EXPORT d.o.o.IMA 40 GODINAKONTINUIRANOG ISKUSTVAU TRGOVINI DRVETOM:REZANA GRAĐA, ELEMENTI,PARKET, FURNIRI UVOZ OPREME ZADRVNU INDUSTRIJU.POSEDUJEMO FSC SERTIFIKATOD 2000. GODINE I PRUŽAMOUSLUGE KONSALTINGAZA FSC SERTIFIKOVANJE.januar 2013.

Javno preduzeće VojvodinašumeŠumsko gazdinstvoPripremila: Tijana DujinŠumskо gazdinstvо BANAT sa sеdištеmu Pančеvu оgranak jе Javnog preduzećaVоjvоdinašumе. Оrganizaciоnо, ovo šumskogazdinstvo sе dеli na pеt šumskihuprava: VRŠAC Vršac, KOVIN Kоvin, PANČE-VO Pančеvо, OPOVO Оpоvо, ZRENJANINZrеnjanin, i Radnu jеdinicu MеhanizacijaPančеvо.Ukupna pоvršina šumskоg pоdručja iznоsi52.190,36 ha, оd čеga sе državnо vlasništvоprоstirе na 50.360,40 ha, a privatnо na1.829,96 ha. Оd ukupnе pоvršinе državnihšuma, оbraslu pоvršinu činе šumеna površini od 20.005,86 ha i šumskеkulturе na 12.814,50 ha tj. ukupna оbraslapоvršina jе 32.820,36 ha, pоvršina šumskоgzеmljišta 12.446,72 ha, a оstalо zеmljištе jеna pоvršini оd 5.093,32 ha.Оsnоvnе dеlatnоsti ŠG BANAT jеsu uzgоji zaštita šuma, оbnоva i оdržavanjе šuma,prоizvоdnja sadnоg matеrijala išumskоg sеmеna, pоdizanjе nоvih šumai šumskih zasada, takоđе i korišćenje šuma,uzgоj i lоv divljači, ribarstvо, trgоvinašumskim prоizvоdima na vеlikо i malо,upravljanjе zaštićеnim područjima, turizami ugоstitеljstvо kaо i istraživanjе i razvоj.Javno preduzeće Vojvodinašume – Petrovaradin, osnovano je2002. godine, sa ciljem da integralno gazduje šumamai upravlja zaštićenim prirodnim dobrima i lovištima u skladusa principima održivog razvoja i profitabilnosti, uz povećanješumovitosti i stalno unapređenje postojećeg šumskogfonda AP Vojvodine.Svoju javnu i privrednu ulogu JP Vojvodinašume obavljapreko pet ogranaka Preduzeća (četiri šumska gazdinstvai poseban deo Vojvodinašume-Lovoturs), teritorijalnoraspoređenih na prostoru AP Vojvodine tj. u SremskojMitrovici, Pančevu, Somboru i Novom Sadu. Ograncipreduzeća sastavljeni su od 23 niže organizacionejedinice šumske uprave i posebne radne jedinice kojepredstavljaju osnovne nosioce planiranja, praćenjai organizovanja poslova gazdovanja šumama.Ukupna zapremnina - drvni fond, svih vrstadrveća iznosi blizu 4 miliona kubnih metara,a zapremninski prirast je oko 180.000m 3 .U ukupnom drvnom fondu lišćari su zastupljenisa 81%, a četinari sa 19%. Kulture(plantaže) euroameričkih topola čine 36%12 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

BANAT PančevoRad forvardera J. DEER 1210 na privlačenju drvnih sortimenataRasadnik Ečkaukupnog drvnog fonda. Sledeće vrste pozastupljenosti u ukupnoj drvnoj zapremini(drvnom fondu) su: crni bor, bagrem, srebrenalipa, beli bor, hrast kitnjak, bela vrba,američki jasen i druge.Stanje šuma po poreklu izgleda ovako: izdanačkešume 59% površine, veštački podignutešume 39% površine i visoke šume 2%površine. Godišnji neto etat – sečiva drvnamasa iznosi oko 140.000m 3 tvrdih i mekihjanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 13

Lovačka kuća Marina, lovište Donje PodunavljeRasadnik u KovinuEdukativni centar Čardak DeliblatoSpecijalni rezervat prirode Deliblatska peščaraHladnjača za čuvanje sadnica, rasadnik Kovinlišćara i četinara. Učešće tehničke oblovineje preko 75.000m 3 . Učešće najvrednijih sortimenata,trupaca topole F/L klase tj. furnirskihtrupaca i trupaca za ljušćenje u ukupnojsortimentnoj strukturi je blizu 60%.Seča, izrada, i privlačenje drvnog materijala,izvodi se uslugama i u sopstvenoj režiji.Za najveći deo operativnih poslova, koristise moderna i kvalitetna šumska mehanizacijakoja se sastoji od preko 50 mašina različitenamene. Rad mašina je dobro organizovani sinhronizovan tako da mehanizacijamože kvalitetno i na vreme izvršiti sve postavljenezadatke u šumarstvu.ŠG BANAT danas u radu koristi najsavremenijeinformacione tehnologije kao što suGIS, elektronska oprema, GPS uređaje, fotogrametrijskesnimke, AB Soft i drugi.Zaštićеna područja prоstiru sе na pоvršiniоd 33.665,74 ha, a tо jе 66,85% od ukupnepovršine. Javno preduzeće Vojvodinašumekorisnik je Vršačkih planina i Specijalnog rezervataprirode Carska bara koji se nalazena ovom prostoru. Pored toga, preduzećeje upravljač i staralac Specijalnog rezervataprirode Deliblatska peščara koji je poslednjai najveća oaza peščarsko-stepske i šumskevegetacije, i jedan od najvažnijih centarabiodiverziteta u Srbiji i Evropi. Zbog sveganavedenog Vlada Republike Srbije je 28. januara2002. godine donela uredbu o zaštitiSpecijalnog rezervata prirode Deliblatskapeščara (Sl. Glasnik RS br. 3/2002).U Specijalnom rezervatu prirode Deliblatskapeščara otvoren je Edukativni centarČardak 2010. godine čime je ponuda značajnoupotpunjena. Sada svi posetioci iljubitelji prirode na jednom mestu moguda potraže pomoć i da dobiju razne informacije.Centar je okružen obeleženim stazama kojesu opremljene informativnim tablama, odmorištimai osmatračnicama kako bi svimabio omogućen upotpunjen boravak u prirodi,a prvenstveno đacima, studentima istručnjacima bioloških nauka.U sklopu Šumskog gazdinstva BANAT nalazese četiri lovišta od kojih svako posedujereprezentativne objekte za smeštaj i ishranulovaca. Površina lovišta Donje Podunavljeiznosi 3.526,59 ha, Smedervska ada 1.600,76ha, Vršačke planine 4.118,38 ha i Deliblatskapeščara 31.036,55 ha. Od krupne divljačinajzastupljenije vrste su: jelen, divlja svinjai srna, a od sitne zec, fazan, divlja patka. •14 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Mala pREduzeća I NOVA TEHNOLOGIJANovageneracija biraWood-Mizer pilanuMladi pilanar Jurica Špoljar,iz sela Pile, nastavlja posao svog oca i dedePet generacija ove porodice se bavi šumom, još od 19. veka, kada je Juricinpradeda kupio svoj prvi hektar šumskog zemljišta od lokalnih plemića.Trenutno porodica Špoljar poseduje šume na oko 3 hektara. Jurica sa svojih25 godina ide dalje i počinje sa preradom drveta.– Jedan naš komšija je posetio Sajam Ambienta u Zagrebu i tamo je videoWood-Mizer pilanu na točkovima. On je doneo prospekt i pričao s velikom oduševljenjemkako se to radi i kako bi to bio odličan posao, pogotovo u našim šumama,priča mladi Špoljar.Sve ove ideje Jurica je pomno šlušao, a nakon razgovora s ocem, koji je iskusnišumar, odlučili su da kupe mobilnu Wood-Mizer pilanu LT20 s hidrauličnimsistemom za utovar i sa benzinskim motorom. To je potpuno autonomna pilana,prilagođena za rad u šumi gde može rezati idealno tačne daske i elemente, a nakontoga se može instalirati na drugom terenu.Cena ove pilane je 22.000 evra, a roditelji su pomogli sinu prilikom kupovine.– Obično radim u dvorištu naše kuće, ali se dešava da odvučem moju pilanutraktorom u šumu. To nije daleko, oko 3 kilometra, kaže naš sagovornik.Rad na Wood-Mizer pilani nije težak, ali u svakom poslu postoje neke profesionalnetajne, a Jurica je polomio tri ili četiri testere pre nego što se dobro istreniraoi postao vešt pilanar.Počeo je rezati sa Wood-Mizer listom testere 32 mm širine, ali kasnije se prebaciona širu Wood-Mizer testeru od 38 mm. Za tu svrhu je zamenio rolice vodilicelista testere. Ovde je dobit značajna jer širi list testere traje duže i može seizoštriti više puta. Jurica sam oštri listove testere, a rezultat je – njegove testeretraju duže. On kupuje kutiju novih testera jednom u pola godine, a radi na pilanigotovo svaki dan.U letnje vreme uglavnom reže građevinske elemente za krovove. U njegovomkraju kuće imaju svoj stil, a Jurica dobro zna koje i kakvo drvo je potrebnonjegovim klijentima.Ovaj posao je sezonski, ali i u zimskom periodu Jurica ima posla. On voli daradi s drvetom, pa je počeo da pravi lepe stolove i stolice kao i drvene skulptureza vrt. Glas o njegovom talentu sve se više širi usmenim putevima, pa stižu narudžbetako da posla ima tokom cele godine. Za odmor Jurica koristi dva zimskameseca, ali i tada razmišlja o mogućnostima za proizvodnju paleta… U perspektiviJurica planira da instalira sušaru za drvo.– Ja ću graditi komoru, izolovati zidove, postaviti ventilatore, ugraditi kotlovena bio masu (drvenu sečku), ukonponovati solarne kolektore i koristiti obnovljiveizvore energije – objašnjava Jurica svoju ideju.Očigledno, Jurica voli da radi i ima mnogo ideja, a i geni su, verujemo, učinilisvoje… Njegovi roditelji žive u blizini u drvenoj kući koju su izgradili pre 10 godina.Oni su ponosni na svog sina i aktivno učestvuju u svim njegovim poslovima.Kad on ima slobodno vreme, rado ga troši na svoja dva hobija: zimi skija, aleti pliva na obližnjem bazenu.– Imam nameru da sebi gradim drvenu kuću – otkriva Jurica svoje planove.Pa, sa Wood-Mizer pilanom on će je sigurno sagraditi! •16 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Srpska privreda u 2012. godini –Visoka stopa inflacije i nezaposlenosti ipad privredne aktivnosti karaksterišu srpskuprivredu na kraju 2012. godine, pa nema optimističnihprognoza o privrednom rastu u narednojgodini, ocenio je predsednik Privrednekomore Srbije Miloš Bugarin na sednici Upravnogodbora PKS.Na Trećoj sednici Upravnog odbora PKS,Miloš Bugarin je rekao da je u 2013. godini neophodanprivredni rast između 4,5 i pet procenatakako bi bila ostvariva projekcija o povećanjubruto domaćeg proizvoda od dvaodsto pošto je Srbija prošlu godinu završilasa padom privredne aktivnosti od dva odsto.Prema rečima Bugarina, u 2012. godini privredaSrbije je zabeležila pad od 200 milionadolara. On je ukazao da su mere Vlade Srbije,usmerene na oporavak privrede, dale određeneefekte ali su uglavnom parcijalno dostupneodređenim privrednim subjektima, dok su izostalesuštinske i sistemske reforme neophodneza unapređenje privrednog ambijenta. Precenjenaje prihodna strana budžeta za 2013. godinu,pa pre treba očekivati rebalans u martunego održivost budžeta, rekao je Bugarin i pozitivnoocenio ukidanje pojedinih parafiskalnihnameta privredi, ali i ukazao da je izostalaprava reforma poreskog sistema, penzionog,zdravstevnog, obrazovnog, javnog sektora ijavnih preduzeća.Potpredsednica PKS Vidosava Džagić ukazalaje da je Srbiji nedovoljan i rast od četiriodsto BDP da bi bio zaustavljen rast nezaposlenostikoja je među najvećim u Evropi, na nivounezaposlenosti u Grčkoj i Španiji. Ona jeistakla da zabrinjava što se ne zaustavlja padzaposlenosti, dok je i industrijska proizvodnjanegativna, a investicije na najnižem nivou odkada je počela kriza.Vidosava Džagić je ukazala da ohrabrujerast industrijske proizvodnje u oktobruprošle godine za 1,6 odsto, ali da to ne možebiti parametar za dalje projekcije i ocenila daće napredak zavisti od rasta tražnje na inostranimtržištima. Prema njenim rečima, procenjujese da će inflacija biti među najvećim u Evropi– između 14 i 15 odsto, a očekuje se i daljirast spoljnog duga.Novembarska projekcija Evropske komisijeza Srbiju ukazuje na recesiju i spor oporavak,rekla je potpredsednica PKS VidosavaDžagić, prezentujući aktuelna privredna kretanjau 2012. godini na Trećoj sednici Upravnogodbora Privredne komore Srbije. Industrijskaproizvodnja lane je i dalje ispod predprošlogodišnjegnivoa, za prvih devet meseci 2012.godine manja je za 3,8 odsto nego u istom periodu2011. godine. Ukupna spoljnotrgovinskarobna razmena za prvih devet meseci 2012.opala je za 5,9 odsto u odnosu na isti period2011. godine, izvoz je smanjen za 7,4 a uvozza 4,9 odsto.Mere Vlade Srbije, usmerene na oporavak privrede, dale suodređene efekte ali su uglavnom parcijalno dostupne određenimprivrednim subjektima. Izostale su suštinske i sistemske reformeneophodne za unapređenje privrednog ambijenta.Industrijska proizvodnja 2012. godine je i ispod industrijskeproizvodnje ostvarene u 2011. godini. Za prvih devet meseci 2012.godine manja je za 3,8 odsto nego u istom periodu 2011. godine.Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena za prvih devet meseci2012. opala je za 5,9 odsto u odnosu na isti period 2011. godine,izvoz je smanjen za 7,4 a uvoz za 4,9 odsto.Predlog Fiskalne strategije predviđa smanjenjefiskalnog deficita sa 6,8 odsto BDP u2012. na 3,6 odsto u 2013. čime bi se zaustaviorast javnog duga i postiglo njegovo smanjenjeu srednjem roku, uz naznaku da vraćanjejavnog duga u zakonski okvir od 45 odstoBDP nije moguće pre 2022. godine. Analizirajućiprojekciju privrednog rasta za period od2013. do 2017. godine, podpredsednica PKSVidosava Džagić je navela da zabrinjava neslaganjeu projekcijama, pa tako Ministarstvo finansijai privrede očekuje da će u 2013. BDPporasti za dva odsto, 2014. za 3,5 odsto, a narednetri godine rasti po četiri odsto. NBS za2012. godinu predviđa rast BDP za 2,5 odsto,MMF predviđa 2 odsto, koliko i 2017.Evropska komisija predviđa za 2013. rastBDP u Srbiji za 1,5 odsto, a u 2014. od 2 odsto.Srbiji je sa ovakvim stanjem privrede zarast BDP potreban rast investicija. Iako je Fiskalnastrategija bazirana na rastu investicijaod 7,9 odsto u 2013., zatim 6,4 odsto u 2014.,a 7,1 odsto u 2015., nema konkretnih naznakaodakle će investicije doći i kakva je politikapodsticanja investicija, rekla je Vidosava Džagić.Ona je takođe stavila primedbu da se nepominje industrijska politika, niti se daje plankako prirodne i stvorene resurse staviti u funkcijuubrzanog rasta i privlačenja investitora. UFiskalnoj strategiji za period 2013.–2015. godinapredviđa se rast izvoza roba i usluga prosečnooko 10 odsto godišnje, ali nema identifikacijeprioriteta po industrijskim sektorima,rekla je potpredsednica PKS. Ona je ukazala naUDRUŽENjE ZA ŠUMARSTVO I INDUSTRIJU PRERADE DRVETA,CELULOZE I PAPIRAPROIZVODNJA I SPOLJNO-TRGOVINSKA RAZMENAU periodu januar – septembar 2012. godine, u odnosu na isti interval 2011. godine, uSrbiji je ostvaren pad industrijske proizvodnje od 3,8%, a samo u septembru prošle godine,proizvodnja je opala za 6,8%, u odnosu na septembar 2011. godine.Međutim, drvna industrija je pokazala svu svoju žilavost, jer je i pored stalne problematike(nepredvidivi kurs, skupa kreditna sredstva, nepostojanje izvoznih stimulacija i drugo) kojase ne menja već dugi niz godina ipak ostvarila zavidne rezultate i u industrijskoj proizvodnjii u spoljnotrgovinskom prometu.Ako posmatramo fizički obim proizvodnje u drvnoj industriji, možemo konstatovati daproizvodnja proizvoda od drveta i plute osim nameštaja, u periodu januar-septembar 2012.godine beleži povećanje od 23,2%, a proizvodnja nameštaja za 3% u odnosu na isti period2011. godine.Izvoz proizvoda prerade drveta i plute, osim nameštaja, u ovom periodu iznosi 157,6 milionadolara, što je za 3,2% manje nego u istom periodu prošle godine, dok je uvoz iznosio150 miliona dolara i manji je za 11,9% nego u 2011. godini.Kod nameštaja od drveta došlo je do povećanja i izvoza i uvoza. Izvoz robe je u vrednostiod 159,4 miliona dolara, što je za 5% više nego za isti period 2011. godine. Uvoz za devetmeseci 2012. godine iznosi 84,6 miliona dolara i veći je za 7% nego 2011. godine.Suficit proizvoda od drveta se konstantno povećava poslednjih godina i iznosi, za devetmeseci 2012. godine, 107.471.056 dolara. Deficit je i dalje kod rezane građe i ploča, ali jepozitivan podatak da se značajno smanjuje kod ploča i tabli od drveta. Razog je proizvodnja18 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

inflacija, nezaposlenost i pad proizvodnječinjenicu da procena inflacije na nivou od 4,5odsto od 2015. godine uz procenu nominalnepromene kursa od 2 odsto, ukazuju na dugoročnoopredeljenje za politiku aprecijacije kursamotivisanu visokim spoljnim dugom i jeftinijimzaduživanjem, što direktno vodi padukonkurentnosti.Vidosava Džagić je navela da je spoljnidug Srbije 30. septembra 2012. iznosio 24,8milijardi evra, što govori da smo sa učešćemspoljnog duga u procenjenom BDPod 83,7 odsto, prema kriterijumima Svetskebanke, prekoračili granicu visoke zaduženosti.Fiskalna strategija za 2013. godinu sa projekcijamaza 2014. i 2015. godinu, koju je ponudiloMinistarstvo finansija i privrede, ne navodipod kojim realnim kamatama očekuje novozaduživanje, kao ni da li će se udeo spoljnogduga u BDP smanjivati po osnovu prodaje državneimovine. Kako su javni rashodi na kraju2012. dostigli kritičnu granicu, jer prelaze 50odsto BDP, a Fiskalna strategija izjednačavanjejavnih prihoda i javnih rashoda na nivou 43,5odsto BDP planira tek 2022. godine, namećese zaključak da se ne planira poresko rasterećenjeniti sveobuhvatna poreska reforma, aposebno smanjenje opterećenja na zarade zaposlenih,kao ni hitna strukturna reforma, kojaće dovesti do funkcionalne, efikasne i jeftinedržave, rekla je Džagić. Upravni odbor PKSusvojio je i predlog osnova makroekonomskepolitike za period 2012.–2016. godina. Okvirnemere su smanjenje javne potrošnje sa učešćemoko 35 odsto u BDP, sveobuhvatna reformajavnog sektora i dinamički plan realizacije.Prioritetne su reforme penzionog sistema, javnihpreduzeća, sveobuhvatna poreska reformau kojoj je prioritet smanjenje opterećenja nazarade. Paralelno, potrebna je izgradnja sistemaza efikasnu zaštitu poverilaca, poštovanjeugovora, uspostavljanje finansijske discipline,zatim rešavanje problema nesolventnih preduzećai velikih sistema u restrukturiranju uzreformu tržišta rada i obrazovanja, nova politikaprivlačenja investicija i pre svega, plan oporavkaproizvodnje do 2020. godine.U analizi aktuelnih privrednih kretanja u2012. zabarinjavaju slabiji rezultati ukupne poljoprivredneproizvodnje, rekao je predsednikPKS Miloš Bugarin. Pad prinosa rezultat jevelike suše, koja je uz mrazeve i relativno nizaknivo primenjivane agrotehnike, doprinelasmanjenju prinosa od 10 do 50 odsto kod ekonomskinajznačajnijih kultura, kao što su kukuruz,soja, suncokret, šećerna repa. Neto vreadnostostvarene poljoprivredne proizvodnje uSrbiji 2012. procenjuje se na 3,37 milijardi dolara,što je za 20 odsto manje nego 2011. Kadse tome doda činjenica da između 650 i 800hiljada hektara obradivog zemljišta ostaje neobrađenoi niska agrotehnika, situacija u poljoprivredine ohrabruje, rekao je Bugarin.Zakonom o budžetu za 2013. Ministarstvupoljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede određenje budžet u iznosu od 39,3 milijarde dinara,što čini 3,68 odsto ukupnog nacionalnogbudžeta, a uz dodatne prihode ukupan agrarnibudžet iznosi 40,2 milijarde dinara, odnosnoploča iverica u fabrikama ŠPIK Fantoni u Ivanjici i Kronošpan u Lapovu, lesonit ploča u Kuršumliji,kao i povećan izvoz ploča od masiva.Takođe, vrlo dobri rezultati su kod izvoza nameštaja. Skoro 130 miliona dolara je izvoz zaperiod januar–septembar 2012. godine, a suficit kod nameštaja iznosi blizu 90 miliona dolara.Za dalju analizu trenutnog stanja u drvnoj industriji Srbije, sigurno su interesantni i pokazateljiu koje zemlje je najveći izvoz i ko su najveći izvoznici. Za deset meseci 2012. godineSrbija je izvozila drvo i proizvode od drveta u 81 zemlju sveta, a prema vrednosti najvećiizvoz je zabeležen u Rusku Federaciju, zatim Italiju, Nemačku, Sloveniju, BiH, Crnu Goru itd.Najveći izvoznici drveta i proizvoda od drveta prošle godine bili su Tarkett iz Bačke Palanke,Kronošpan iz Lapova, Microtri iz Beograda, Simpo ŠIK iz Kuršumlije itd. Treba međutim rećida je izvoz proizvoda od drveta za devet meseci prošle godine u odnosu na isti period 2011.u Rusku federaciju manji za 11,3%, a mani izvoz je zabeležen i u Italiju, Sloveniju, Crnu Goru,Francusku, Austriju itd. U istom periodu izvoz proizvoda od drveta je povećan u Nemačkuza 27,2%, a zabeležano je povećanje izvoza proizvoda od drveta i u BiH, Makedoniju, Grčku,Ukrainu, Bugarsku, Tursku itd. Ukupno izvoz proizvoda od drveta je u posmatranom perioduzabeležio pad od 1,6%.NAMEŠTAJ iz Srbije je prošle godine izvožen u 86 država sveta, najviše u Rusku Federaciju,a u odnosu na devet meseci 2011. godine lane je na ovo tržište izvoz povećan za 68,9%.Veći izvoz nameštaja u posmatranom periodu zabeležan je i u Nemačku za 6%, zatim u Francuskuza 27%, Rumuniju 17,3%, Holandiju 19,1% i Veliku Britaniju za 41,1%. Izvoz nameštajaje u posmatranom periodu mani u Crnu Goru, BiH, Sloveniju, Hrvatsku, Italiju, Češku, Švajcarsku,Belgiju itd. U sumi izvoz nameštaja je prošle godine zabeležio porast za 3,8%. Najvećiizvoznici nameštaja iz Srbije prošle godine bili su SIMPO Vranje, FORMA IDEALE Kragujevac,DIVA DIVAN Vranjska Banja, MATIS Ivanjica i GIR Kraljevo. •Vladimir Burda3,78 odsto budžeta. Sredstva namenjena subvencijamau poljoprivredi izose 32,8 milijardidinara, a podsticajne mere za poljoprivreduu 2013. predviđene su u obliku neposrednih istrukturnih podsticaja, dok će tržišni i institucionalnipodsticaji izostati, rekao je Bugarin. Implementacijompredviđenih mera, kroz ciljnosubvencionisanje inputa u prizvodnji, obnavljanjestočnog fonda, unapređe proizvodnjemleka, podršku organskoj proizvodnji, podsticanjeosiguranja poljoprivrednih gazdinstava,obezbeđuju se uslovi za usmeravanje poljoprivrednihproizvođača ka proizvodnji namenjenojtržištu. U 2013. kao poseban segmentpodsticaja izdvajaju se mere investicione podrške.Njima se podstiče konkurentnost proizvođačakroz ulaganje u investicionu izgradnjui rekonstrukciju objekata i kupovinu novemehanizacije, izgradnju savremenih objekataza smeštaj životinja i drugih objekata, skladištenjei preradu poljopirvrednih proizvoda,nabavku osnovnog stada, podizanje višegodišnjihproizvodnih zasada voća i vinove loze,kao i investicije usmerene ka aktivnostimaza povećanje dodate vrednosti poljoprivredneproizvodnje, rekao je Bugarin i naglasio dagrana koja generiše 33 odsto BDP zaslužujeveću pažnju i bar 10 odsto budžeta da bidostigla željeni rezultat izvoza od 10 milijardievra.Prezentujući rezultate istraživanja o potrebamaprivrede za znanjima i veštinama, savetnicapredsednika PKS Radmila Milivojevićje rekla da je problem što kod nas neformalnoobrazovanje nije zakonski uređeno, pasu potrebne promene u sistemskim rešenjima,kojima bi se priznavale kvalifikacije stečene tokomrada, znanja iz radnog iskustva i obuke upreduzećima. U periodu 2013-2016. Evropskaunija je izdvojila sredstva za podršku podizanjanivoa znanja u inovativnim preduzećima.PKS ima ulogu kao posrednik u procesu prekvalifikacijei dokvalifikacije, rekla je Milivojevići navela primere komora Evropske unije,gde je 2,5 miliona ljudi prošlo kroz obuke ukomorama. U tome se najviše ističu komoraAustrije i komora Pariza.Rezultate rada PKS u prvih deset meseciove godine prezentovao je direktor Miloš Jelić,ističući da prihod od članarine čini 35 odstoukupnog prihoda, i ostaje na nivou prethodnihgodina, dok prihod od usluga znatno raste.Upravni odbor PKS usvojio je i predlog davisina članarine 2013. ostane na nivou na komeje od 2003. godine – 5000 dinara za preduzećado 10 zaposlenih, a 0,19 odsto na brutodohodak zaposlenih u većim preduzećima.Upravni odbor PKS doneo je niz odluka izsvoje nadležnosti, a usvojen je i predlog alternativnogscenarija, koji je predložio Poslovnisavet PKS nakon razmatranja Nacrta fiskalnestrategije za 2013. i projekcije za 2014. i 2015.godinu, koji je predložilo Ministarstvo finansijai privrede. •Economy.rs, decembar 2012.januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 19

www.fabbrica.co.rsBOJE ZA SUNĐERBoje za sunđer predstavljaju revolucionarni premaz u industrijinameštaja. Ova jedinstvena linija proizvoda na vodenoj bazi,obezbedila je dodatne mogućnosti svim proizvođačima kojise bave tapaciranjem nameštaja. Pored jednostavne primene,upotreba pomenutih ekoloških boja omogućava izradu modernognameštaja nekonvencionalne forme.Arhitektama i dizajnerima je, upotrebom ovih premaza,omogućeno nesputano poigravanje sa oblikom i formomnameštaja prilikom opremanja enterijera, dok su proizvođači uprednosti da odgovore najspecifičnijim zahtevima prilikom izradevisoko-kvalitetnog proizvoda.BOJE ZA STAKLOOva vrsta ekoloških premaza olakšava eksploataciju stakla,kao materijala u uređenju enterijera, i na taj način ga činidostupnim širokom krugu korisnika. Boje za staklo predstavljajujednokomponentne premaze na vodenoj bazi. Zahvaljujućispecifičnom hemijskom sastavu mogu se nanositi direktno nastaklo bez upotrebe prajmera. Upotrebom ove vrste premaza, naveoma jednostavan način, konvencionalnim sistemom nanošenja,staklo dobija novu ulogu i estetske vrednosti.U našoj ponudi, zastupljen je širok izbor nijansi boja koje sepripremaju po standardizovanim ton kartama i specifičnimzahtevima kupca, kao i veliki izbor specijalnih efekata kojiobezbeđuju neponovljivost i originalnost u dizajniranju.PREMAZI ZA PODNE POVRŠINEOsluškujući potrebe i želje tržišta Fabbrica je svoj prodajniprogram upotpunila premazima za zaštitu i dekoraciju podnihpovršina od drveta. U ponudu su uključeni kompletni sistemipremaza najvišeg kvaliteta.LAKOVI ZA PARKET NA VODENOJ BAZIOvi proizvodi predstavljaju važan segment programa za završnuobradu podnih površina. Primena novih tehnologija i nanosirovina uticala je da ova grupa premaza postane više negoravnopravna, po pitanju hemijske i mehaničke postojanosti, sasvojim prethodnicima na bazi rastvarača.Ovi proizvodi predstavljaju visoko-kvalitetne, ekološki prihvatljivematerijale, bez neprijatnog mirisa i štetnih isparenja. Zahvaljujućisvojim karakteristikama, njihovom primenom postiže izuzetankvalitet lakirane površine. Drvo i nakon lakiranja zadržava toplinui prirodni izgled, dok su zahtevi za hemijskom i mehaničkomotpornošću u potpunosti zadovoljeni.ULJA ZA PODOVETendencija Fabbrice da prati nove trendove i tehnološke inovacijeu oblasti površinske obrade drveta ne isključuje tradicionalnevrednosti i premaze koji se zbog svojih karakteristika i daljesmatraju nezamenljivim uprkos novim dostignućima. Premazina bazi ulja se od samih početaka koriste za zaštitu drvenihpodnih površina ističući prirodnu strukturu i dajući baršunastizgled drvetu.Proizvodi na bazi ulja u našoj ponudi napravljeni su po najvišimstandardima kvaliteta i mogu zadovoljiti najstrožije tehničkezahteve koje diktira tržište i sami potrošači.Veliki izbor i raznovrsnost materijala u ponudi, rad na novim, modernim, dinamičnim i atraktivnim rešenjima površinske obrade, uvođenjenovih standarda i trendova na domaće tržište, mogućnost da odgovorimo najspecifičnijim zahtevima, kao i broj zadovoljnih kupaca kojeredovno servisiramo, samo su neki od sigurnih pokazatelja da Fabbrica ima sve što Vam nedostaje !Naš kvalitet, različitost i inovativnost su prepoznatljivi i priznati. U prilog tome govore veliko interesovanje i posećenost našeg izložbenogštanda kao i nagrada za kvalitetan i estetski nastup na ovogodišnjem Sajmu nameštaja koju nam je dodelio stručni žiri.Sigurni smo da Fabbrica s razlogom nosi epitet pouzdanog partnera.FABBRICA,Vaša dobitna kombinacija !Boje i lakovi za drvnu industrijuFabbrica dooBosanska 65, 11080 ZemunBG, Srbija+ 381 11 316 99 77, 316 99 88+ 381 11 307 79 05, 307 79 06w w w . f a b b r i c a . c o . r s

Beogradskipotvrdio regionalno liderstvoZa veliki broj firmi koje se bave preradom drveta i proizvodnjomnameštaja, kao i firmi koje svoj progam rada zasnivaju na saradnji sadrvoprerađivačima i proizvođačima nameštaja, koje se bave proizvodnjomi distribucijom mašina, alata, okova, boja i lakova, abraziva i drugogrepromaterijala za drvnu industriju, centralni događaj protekle jesenibio je Sajam nameštaja koji je održan u Beogradu od od 12. do 18.novembra prošle godine.Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i gašenju sličnih sajmova u regionu,treba naglasiti da je Sajam nameštaja u Beogradu premašio očekivanjai ponovo potvrdio regionalno liderstvo. Očigledno, organizatorSajma nameštaja je imao odlučnost, strategiju i upornost da i poredkrize animira izlagače i posetioce. Broj izlagača i posetilaca je bio približanprethodnoj manifestaciji, ali je popunjenost izlagačkog prostora,prema slobodnoj proceni, ovoga puta bila za desetinu procenata manja.Mada su neki od ranijih izlagača ovoga puta izostali, raduje činjenicada se pojavljuju novi.Treba reći da je 2012. godine Beogradski sajam obeležio dva značajnajubileja: 75 godina postojanja i 50 godina od organizovanja prvogSajma nameštaja. Tokom proteklih decenija izgrađen je ugled i renomeSajma, kao mesta koje okuplja najznačajnije izlagače i poslovneljude iz zemlje, Evrope i sveta, čime su pojedine sajamske smotre prerasledomaće okvire i stekle međunarodnu reputaciju i priznanja.Šta Vam nedostajePod sloganom Šta Vam nedostaje, Sajam nameštaja je obeležioznačajan jubilej – 50 godina postojanja, što podrazumeva pola vekaiskustva, rada i razvoja, kako bi se stiglo do pozicija lidera, tradicionalnogmesta okupljanja i promocije najznačajnijih proizvođača iz regiona.Svojim delovanjem premašio je domaće okvire i postao jedan odnajpoznatijih evropskih sajmova, priznat od Unije međunarodnih sajmova– UFI sa sedištem u Parizu, registrovan i kao Međunarodna izložbamašina, alata i repromaterijala za obradu drveta.Otvarajući jubilarni 50. međunarodni sajam nameštaja, opreme iunutrašnje dekoracije, koji je pod kupolama Beogradskog sajma proteklognovembra okupio više od 500 domaćih i inostranih izlagača, potpredsednkvlade i ministar trgovine Rasim Ljaić je rekao da je domaćaSajam je otvorio potpredsednik vlade i ministar trgovine u Vladi RS,gospodin Rasim Ljaićdrvna industrija, iako u krizi, 2011. godine zabeležila pozitivne izvoznerezultate, a takva je situacija i u prvih devet meseci 2012. godine. Ljajićje naveo da je izvoz drvne industrije u 2011. godini bio 287 milionaevra, od čega polovinu čini nameštaj i građevinska stolarija.Gospodin Ljajić je naglasio da država treba da subvencijama i podsticanjemizvoza pomaže domaće proizvođače nameštaja kako bi štoviše izvozili u zemlje sa kojima imamo sporazume o slobodnoj trgovini,kao što je Rusija. On je najavio da će državna delegacija Srbije boravitiu Rusiji radi dogovora o otvaranju distributivnog centra za proizvođačeiz Srbije.Takođe je izrazio očekivanje da će i kompanije iz inostranstva naćiinteres da investiraju u drvnu industriju Srbije, posebno zbog sporazumao slobodnoj trgovini koje imamo sa nizom zemalja.Izložene sve vrste nameštajaOd samog početka, daleke 1963. godine kada je u okviru Međunarodnogsajma odevanja Moda u svetu održana prva Izložba nameštajaiz koje je proistekao prvi međunarodni sajam nameštaja, na kome suKLUN AMBIENTI, SlovenijaATLAS, Užice22 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Uz salon nameštaja, priređena je i Velika izložba dizajna, u saradnjisa umetničkim udruženjem ULUPUDS, koje je prošle godine obeležio60 godina postojanja. Predstavljeni su radovi članova ULUPUDS-a – ar-sajam nameštajai nadmašio očekivanjaPripremila: dipl. ing. Ivana DavčevskaNa BEOGRADSKOM SAJMU od 12. do 18. novembra 2012. godine održan50. MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA, OPREME I UNUTRAŠNJE DEKORACIJE,I MEĐUNARODNA IZLOŽBA MAŠINA, ALATA I REPROMATERIJALA ZA DRVNU INDUSTRIJUVerujemo da je i na protekloj sajamskoj manifestaciji bilo poslovnih aktivnosti koje suzadovoljile ambicije većeg broja izlagača. Upravo radi poslovnih dogovora, neki poslovni ljudismatraju da bi Sajam nameštaja, poput sličnih manifestacija u svetu, prva dvaili tri dana trebalo da bude otvoren samo za poslovne ljude i dogovore, a ostalih dana za širikrug posetilaca i maloprodaju. Za organizatore sajma ovo bi mogao biti predmet razmatranja, ainovacije bi, u ovo teško vreme, bile ne samo izazov, negoi potreba koja bi motivisala…učestvovali proizvođači nameštaja iz svih nekadašnjih jugoslovenskihrepublika, Sajam nameštaja se nametnuo kao značajan razvojni, marketinškii tržni centar za domaću privredu i kao mesto prezentacije poznatihevropskih proizvođača, nudeći izlagačima mogućnost za predstavljanjenovih programa i proizvoda, praćenje aktuelnih trendova udizajnu nameštaja, razvijanje i stvaranje novih poslovnih i stručnih aktivnosti.Sajamska smotra u novembru prošle godine je obilovala svim vrstamanameštaja, od komadnog do garniturnog, kao i nameštaja zaopremanje kancelarijskog prostora, opremanje javnih objekata, elementimaza uređenje enterijera. Sajam nameštaja je bio posebna prilikada se na jednom mestu dobije ideja i savet od arhitekata i dizajnerakako urediti dom da dobije savremen i funkcionalan izgled. Premaočekivanju bilo je i značajnih popusta koji su dostizali i do 40% uzodloženo plaćanj. Većina izlagača je na svojim štandovima pripremilapromocije i prezentacije svojih proizvoda, poslovne dogovore i drugeoblike prezentacije.Specifičnost Sajma nameštaja su i nacionalne izložbe pojedinih zemalja,koje su prepoznale Sajam nameštaja u Beogradu kao idealnomesto za izlaganje, dajući mu prednost u odnosu na druge sajmove uokruženju. Predstavili su se proizvođači iz: Slovenije, Hrvatske, RepublikeSrpske, Rumunije i Turske. Te nacionalne izložbe se već godinamaodržavaju, a učešćem na protekloj izložbi nameštaja potvrđuju njihovuželju i interes za dalje uspostavljanje poslovnih veza na našem tržištu.Pres služba je saopštila da je na Sajmu nameštaja učestvovalo oko500 izlagača, od čega je jedna trećina iz inostranstva. Ino-izlagači direktnoili preko zastupnika dolaze iz petnaestak zemalja: Italije, Austrije,Nemačke, Grčke, Makedonije, Češke, Poljske, Slovenije, Hrvatske,Turske, Republike Srpske, Rumunije, Bosne i Hercegovine…Sajam oplemenjen Velikom izložbom dizajnaCATRA HOME FASHION, VranjeKVADRA, Hrvatskajanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 23

CHIGO CONTRACT iz Novog SadaProizvođač stolice je TON iz Česke Republike,model stolice je SIMPLEhitekata, dizajnera, slikara, vajara, dizajnera tekstila, fotografa, kostimografa,keramičara i teoretičara.Takođe su predstavljeni radovi studenata Arhitektonskog fakulteta,Fakulteta primenjenih umatnosti, Akademije lepih umetnosti, Šumarskogfakulteta, Megatrenda, Edukonsa, ali i srodnih umetničkihasocijacija iz Slovenije, BiH i Hrvatske. Osnovni cilj je da se povežu mladitalenti, projektanati i dizajneri sa proizvođačima i privrednicima. Naovaj način vidno osvežen izlagački koncept, omogućio je da se ostvarineposredna komunikacija među srodnim stvaralačkim disciplinama ito u živom sajamskom okruženju gde se na jedinstvenu profesionalnuravan postavlja proizvođač i distrbuter sa umetnicima, dizajnerima i arhitektima.Prilika za poslovne dogovoreBLAGOJEV NASLEDNIK, MarkovacPoznato je da Sajam nameštaja svake godine posete brojni poslovniljudi iz naše zemlje, regije i sveta. Verujemo da je i na proteklojmanifestaciji bilo poslovnih aktivnosti koje su zadovoljile ambicije većegbroja izlagača. Upravo radi poslovnih dogovora, neki poslovni ljudismatraju da bi Sajam nameštaja, poput sličnih manifestacija u svetu,prva dva ili tri dana trebalo da bude otvoren samo za poslovne ljude idogovore, a ostalih dana za širi krug posetilaca. Verujemo da bi to zaorganizatore mogao biti predmet za razmatranje, a inovacije bi, u svakomslučaju u ovo teško vreme bile ne samo izazov, nego i potreba kojabi motivisala…Kod izložbe mašina, alata i repromaterijala za drvnu industriju, kojase tradicionalno nalazila u Hali 2 – nivoB, i proteklog sajma je primećenaznatna stagnacija, što je posledica ekonomske krize i nedostatkanovčanih sredstava. Dominantno mesto među proizvođačima mašinaimale su svetski poznate firme Homag iz Nemačke i Biesse iz Italije, ameđu izlagačima mašina i alata su bili novosadski Interlignum, zatimInter holz Balkan, Stiles Sicar-YU, UNI LINE, Vulf, Dinako, Inovator Mato,Lestroj itd…Od izlagača pomenimo firme koje su i na proteklom Sajmu nameštajaimale svoje tradicionalno mesto: Dalas, Tutin; Atlas, Užice; Radovićenterijer, Požega; Eurosalon, Beograd; Inko Home Art, Nova Pazova;Matis, Ivanjica; Aleksandro, Sombor; Art Invest, Beograd; Darex Home,Beograd; Astra, Novi Sad; Chiqo Contract; Mahagoni Deco, Novi Pazar,ŠPIK iverica iz Ivanjice; ESTIJA, Zemun; Fabbrica, Zemun; Pinoles, Beograd;GAJ, Zemun; Agacija, Beograd; Blagojev naslednik, Mladenovac;Forma Ideale, Kragujevac; Tahirović, Novi Pazar; Elan MMS, Tutin; Numanović,Novi Pazar; Beli bor, Leskovac; HAFELE Serbia, Nova Pazova;OMEGA PROFEKS, Loznica i drugi…Bilo je i novih izlagača od kojih ćemo spomenuti firmu DASA iz NovogPazara; Tapetariju KATNIĆ iz Beograda; Tako 3D art iz Novog Sada;DINAKO iz Beograda…Dodeljena tradicionalna sajamska priznanjaPre tradicionalne dodele sajamskih priznanja, a povodom jubileja,organizator Sajma nameštaja je dodelio zahvalnice većem broju izla-24 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

gača koji u kontinuitetu godinama izlažu na Sajmu nameštaja u Beogradu.Zahvalnice je dobilo oko pedesetak izlagača.Zatim su dodeljena tradicionalna sajamska priznanja. Treba reći daje i proteklog Sajma nameštaja stručni žiri imao važan zadatak, velikuodgovornost i pune ruke posla da od velikog broja dobrih eksponatai proizvođača izabere najbolje i dodeli im sajamska priznanja. Stručnižiri 50. međunarodnog sajma nameštaja radio je u sastavu: prof.drBRANISLAV MITROVIĆ – predsednik (Arhitektonski fakultet Univerzitetau Beogradu), a članovi žirija su bili mr VLADIMIR LOVRIĆ (predsednikULUPUDS), DAMIR MILADIN (I.C.P.S. marketinška agencija) i MAJA LA-LIĆ (kreativni direktor MIKSER-a).Stručni žiri je dodelio sajamska priznanja koja je nagrađenima uručioBranislav Krmar, rukovodilac poslovnice Beogradskog sajma nameštaja.ZLATNI KLJUČU robnoj grupi 1 nameštaj za sedenje – stolice ZLATNI KLJUČ nijedodeljen.U robnoj grupi 2 nameštaj za odmor – kreveti, trosedi, dvosedii fotelje, ZLATNI KLJUČ se dodeljuje firmi CATRA HOME FASHIONiz Vranja.U robnoj grupi 3 nameštaj za kuhinje i obedovanje ZLATNIKLJUČ nije dodeljen.U robnoj grupi 4 nameštaj za odlaganje u stanu ZLATNI KLJUČtakođe nije dodeljen.U robnoj grupi 5 nameštaj za opremanje prostora za mlade(predškolski i školski uzrast), ZLATNI KLJUČ je dodeljen firmi KLUNAMBIENTI iz Ljubljana, Slovenia.U robnoj grupi 6 nameštaj za opremanje radnog prostora –kancelarijski nameštaj, ZLATNI KLJUČ je dodeljen firmi GREEN FO-REST iz Temišvara, Rumunija.U robnoj grupi 7 nameštaj za opremanje javnih objekata (škole,hoteli, bolnice i slično), ZLATNI KLJUČ je dodeljen firmi KVADRA izHrvatske.U robnoj grupi 8 proizvodi za opremanje i unutrašnje uređenjestanova i javnih objekata, ZLATNI KLJUČ nije dodeljen.U robnoj grupi 9 repromaterijali ZLATNI KLJUČ je dodeljen firmiMEGA iz Beograda.MARIĆ proizvodi od drveta, ČačakASTRA, Novi SadDIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVODU robnoj grupi 1 nameštaj za sedenje – stolice, diploma za kvalitetanproizvod dodeljena je firmi CHIGO CONTRACT iz Novog Sada.U robnoj grupi 2 nameštaj za odmor – kreveti, trosedi, dvosedii fotelje, diploma za kvalitetan proizvod dodeljena je firmama ATLASiz Sevojna i ASTRA iz Novog Sada.FEYDOM, Novi Sadjanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 25

ESTIA, ZemunTAPETARIJA NUMANOVIĆ, Novi PazarU robnoj grupi 3 nameštaj za kuhinje i obedovanje, diploma zakvalitetan proizvod dodeljena je firmama BANE iz Subotice i BLAGO-JEV NASLEDNIK iz Markovca.U robnoj grupi 4 nameštaj za odlaganje u stanu, diploma za kvalitetanproizvod dodeljena je firmi DAREX HOME iz Beograda.U robnoj grupi 5 nameštaj za opremanje prostora za mlade(predškolski i školski uzrast), diploma za kvalitetan proizvod nije dodeljena.U robnoj grupi 6 nameštaj za opremanje radnog prostora –kancelarijski nameštaj, diploma za kvalitetan proizvod dodeljena jefirmi ASTRA iz Novog Sada.U robnoj grupi 7 nameštaj za opremanje javnih objekata (škole,hoteli, bolnice i slično), diploma za kvalitetan proizvod dodeljena je firmiEUROKANCOM iz Nove Pazove.U robnoj grupi 8 proizvodi za opremanje i unutrašnje uređenjestanova i javnih objekata, diploma za kvalitetan proizvod dodeljenaje firmi TEXTIL iz Jagodina.U robnoj grupi 9 repromaterijali, diploma za kvalitetan proizvoddodeljena je firmi Tako 3D art iz Novog Sada.DIPLOMA ZA KVALITETAN NASTUP I ESTETSKI IZGLED IZLOŽ-BENOG PROSTORA – ŠTAND dodeljena je firmama ALPOD iz Slovenija,REAL – COMMERCE Novi Beograd i FABBRICA iz Zemuna.DIPLOMA ZA IZUZETNO ESTETSKO REŠENJE – DIZAJN EKSPO-NATA dodeljena je firmama FEYDOM.NS iz Novog Sada i SR RADOŠMARIĆ iz Čačka.26 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

DIPLOMA ZA AUTENTIČAN KLASIČAN STILSKI NAMEŠTAJ dodeljenaje TAPETARIJI KATNIĆ, Novi Beograd, firmi koja je prvi put vrlouspešno nastupila na Sajmu nameštaja.Nagrade UEPS-a za promotivni nastup izlagačaUdruženje za tržišne komunikacije Srbije je na 50. međunarodnomsajmu nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije dodelilo priznanja zapromotivni nastup izlagača:DIPLOME za USPEŠAN PROMOTIVNI NASTUP dobili su: TAPE-TARIJA NUMANOVIĆ iz Novog Pazara, FABBRICA iz Zemuna, INTER-GAGA iz Beograda, MaxiMeble iz Beograda, CERAMIC by PORCENA-LOSA za Brand CAMERICH i GAJ - inženjering i opremanje iz Zemuna.POSEBNO PRIZNANJE za PROMOCIJU NACIONALNE PRIVRE-DE dobila je Asocijacija proizvođača nameštaja iz Rumunije – RO-MANIAN FURNITURE MANUFACTURING ASSOCIATION.GRAND PRIX za NAJUSPEŠNIJI PROMOTIVNI NASTUP dobili su:ULUPUDS - Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajneraSrbije i DP Beogradski sajam – Poslovnica nameštaja iz Beograda.Ultramoderna kuhinja TWIST izrađena od kerrocka, BANE SuboticaVidimo se na narednom Sajmu nameštajaod 11. do 17. novembra 2013.Protekli, jubilarni sajam nameštaja je, bez sumnje, bio izvanrednaprilika za domaće proizvođače nameštaja da prikažu svoj proizvodniprogram i svoje mogućnosti. Istovremeno to je bila prilika da se domaćai inostrana konkurencija sagleda izbliza. Sajam je stručnim krugovima,ali i široj publici omogućio uvid u vrhunske domete oblikovanjanameštaja i uređenja prostora za stanovanje i rad. Na Sajmu nameštajasvoje mesto su, već tradicionalno, pronašli i izlagači koji su pripremilidetalje, različitu opremu i sve one sitnice koje kuću pretvaraju u dom.Treba još jednom naglasiti da je protekli Sajam nameštaja u Beogradu,s obzirmom na ekonomsku situaciju, bio uspešan. Istina u odnosuna četiri prethodne, takođe krizne godine, oseća se da kriza jošne jenjava. Napritiv, novi talas stare krize, tvrde neki ekonomisti, će poputcunamija delovati na srpsku ekonomiju koja već dugo stoji na staklenimnogama. Kada se tome doda da na srpsku privredu primarnoutiče politička situacija, onda ima malo mesta za optimizam. Naši političkistratezi, međutim, uvek imaju pregršt lepih reči koje mogu opravdatii obećati sve. Oni uvek kalkulišu sa najpovoljnijim varijantama, anarod već naviknut na njihove česte promašaje skoro da im ne zamera.To je, ustvari, indikator da ih narod više i ne uzima ozbiljno…To je ukratko nagoveštaj društvenog ambijenta u kome će, za desetakmeseci, biti održan naredni 51. sajam nameštaja u Beogradu. Naproteklom sajmu nas je na to podsćao veliki broj plakata sa tvrdnjom:Vidimo se na narednom sajmu od 11. do 17. novembra 2013. Znamoda će i tada među proizvođačima biti kolebanja i neodlučnosti, ali verujemoda će organizator opet imati snage, jasan cilj i strategiju i da ćeanimirati proizvođače i posetioce, pa se nadamo da će 51. sajam nameštajabiti primeren svojoj tradiciji. •FABBRICA, ZemunGAJ INZENJERING I OPREMANJE, Zemunjanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 27

50. BEOGRADSKI SAJAM NAMEŠTAJA - IZLOŽBA DIZAJNAPIŠE: Milica Dejanović, M.ArchSajam nameštaja u Beogradu, internacionalnogkaraktera, u okviru koga su se predstavilirenomirani izlagači i proizvođači nameštajaiz zemlje i inostranstva, održan je od 12. do 18.novembra prošle godine pod nazivom Šta Vamnedostaje?.Novina na Sajmu je bila Izložba dizajnapod nazivom Oplemenimo prostor u kome živimo,a značajan deo izložbe su činili radovi članovaULUPUDS-a, koji je 2012. godine proslavio60 godina svog postojanja. Pod parolomULUPUDS je vidljiv, predstavljeni su umetničkiradovi članova ULUPUDS-a različitih disciplinaiz oblasti arhitekture, dizajna, slikarstva, vajarstva,fotografije, kostimografije, scenografije,tekstila, keramike i teorije. Posebno su se istaklii studenti Fakulteta primenjenih umetnosti,Šumarskog fakulteta, Fakulteta za dizajn – Megatrendi Akademije lepih umetnosti koji predstavljajunovu generaciju autora čije ideje sezasnivaju na inovativnom projektovanju.Nova scena na jubilarnom pedesetom sajmunameštaja koja je posvećena mladim talentima,formirana je u kontekstu ekonomskekrize i krize kreativnog identiteta koja nije karakterističnasamo za region Balkana. Kreiranjeovog novog prostora, predstavlja odgovorna temu definisanja lokalnog identiteta u ciljuafirmacije industrijske proizvodnje. U prilogideji povezivanja prakse i konteksta savremenogdizajna, je i izložba kulturne organizacijeMikser koja je predstavila 20 talentovanih dizajneraokupljenih oko platforme Ghost project.Kroz retrospektivu autorskih radova, na slikovitnačin je prikazano šta je to što nedostaje srpskojsceni u okvirima industrijske proizvodnjei propagiranih tržišnih vrednosti. Svoj kreativnirad imali su priliku da predstave autori: SlavicaJović, Object Constructors, Sonja Tonev, UrošJanković, Nenad Merzel, Aleksandra Mojse,Ana Kraš, Snežana Jeremić, Rudesign Novi Sad,Nebojša Gornjak, Marko Runjić, Tijana Tripković,Miljana Nikolić i Vladimir Stajić.Inovativnu povezanost i simbiozu savremeneprakse i akademskog-teorijskog rada,predstavili su i studenti Univerziteta u Beogradu,Šumarskog fakulteta, Odseka za preradudrveta, Usmerenja za projektovanje nameštajai enterijera, rezultatima nedavno održanihstudentskih radionica KSILOTEKA i MOZAICI.Dizajn u kontekstu prakse,kreativnosti i edukacijeZahvaljujući rukovodiocima projekta Ksiloteke,Draganu Nikoliću (Strajko CO), Jeleni Matići Zdravku Popoviću sa Šumarskog fakulteta,Ksiloteka je realizovana kroz saradnju obrazovneinstitucije i kompanije Strajko CO koja posedujevišegodišnje iskustvo u radu sa najrazličitijimdrvnim vrstama. Time se unapređujeedukativni sistem, i studenti imaju priliku daaktivno učestvuju u proizvodnji, što pospešujepovezanost prakse i entuzijazma mladih kreativaca.Projekat je realizovan u okviru radioniceu kojoj su studenti Tijana Lukić, Vojislav Dacić,Milan Mlinar, Oksana Čolić i Gordana Stepanović,u saradnji sa mentorima, Milicom Nešovanović(Strajko CO), Miljanom Nikolić i MilicomDejanović (Šumarski fakultet) imali priliku daprođu kroz celokupan proces projektovanjai da aktivno učestvuju u realizaciji. Osnovnafunkcija klasične ksiloteke, prikupljanje i ažuriranjerazličitih drvnih vrsta u cilju preglednostii prezentacije bioloških, mehaničkih i fizičkihsvojstava drveta, je kroz studentsku radionicuproširena. U potkonstrukciji spoljašnje opneskriveni su uzorci 148 različitih vrsta drveta izcelog sveta koje je kompanija godinama prikupljala.Za izradu vertikalne šume štapova saunutrašnje strane zida, korišćeno je trinaestvrsta drveta, različitih po boji, teksturi, mirisu,zvuku, tvrdoći, elastičnosti i gustini. Prilikomrazrade ideje interaktivne instalacije Ksiloteke,studenti su se bavili temom spoznaje prostoraputem čula i osećaja. Aktivacijom celogregistra naše percepcije i emocije, cilj je bioda se doživi drvo kao poseban materijal i istaknunjegova svojstva i način na koji drvo možeda oblikuje prostor. Projekat Ksiloteke, prikazanna sajmu, pruža mogućnost da se kroziskustvo i ličnu percepciju, formira stav o drvetukao materijalu savremene prakse projektovanjai dizajna. Ovakvi koncepti stvaraju novupovezanost u lancu autor-proizvođač-korisnik iukazuju na važnost edukacije u formiranju budućekreativne scene dizajna u kontekstu kulturei industrijske proizvodnje.U okviru Izložbe dizajna, u organizacijiMiksera i ULUPUDS-a, otvorena je i raspravana temu U čemu je problem? koja skreće pažnjuna osnovne probleme u komunikaciji i mimoilaženjuoriginalnog, autorskog dizajna i industrijskeproizvodnje u našem regionu. Kroz formudiskusije otvorena su pitanja na koji načinmože da se stimuliše saradnja i unapredi dijalogizmeđu domaćih, balkanskih proizvođača,dizajnera, obrazovnih i privrednih isntitucija.Dizajn, kao posebna oblast kulture, postajeelement koji ima sposobnost da reanimira industrijskuproizvodnju i da doprinese razvojukonkurentnosti između proizvođača na lokalnoj-regionalnojsceni. Kreiranje multidisciplinarneplatforme sa jasno definisanim identitetomindustrijskog dizajna, u vidu brenda, kojije prepoznatljiv na međunarodnoj sceni omogućavaisticanje regiona na globanoj mreži štoposledično dovodi do priliva investicija i kapitalapo principu koji je realizovan u zemljamaSkandinavije. Cilj otvorenog dijaloga, kao inicijatoradaljeg rada, je stvaranje konkuretnihdomaćih proizvoda koji mogu da se iznesu nasvetsko tržište, čime bi se afirmisala balkanskaindustrija nameštaja i pozicionirao region sajasnim vizuelnim identitetom. •FOTO: Milica Dejanović i Miljana Nikolić28 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Održivi prostor – OPOdrživi prostor – OP se bavi izradomidejnih rešenja konvencijonalnog, recikliranogi eksperimentalnog nameštaja. Rešavakonstruktivne probleme, istražujeu oblasti višefunkcionalnog nameštaja uskladu sa ekološkim principima.Održivi prostor čine: Tatjana Mitrović,Jelena Obraov i Vladislav Mitić.Na proteklom Sajmu nameštaja u Beograduu okviru Izložbe dizajna 2012 predstavilisu se višefunkcionalnim tabureima,Na 50. JUBILARNOMMEĐUNARODNOMSAJMU NAMEŠTAJA,OPREME I UNUTRAŠNJEDEKORACIJE u HALI 2 NIVOC od 12 do 18. novembra2012. godine održanaje izložba ULUPUDS JEVIDLJIV, radova članovaULUPUDS-a: arhitekata,dizajnera, slikara, vajara,fotografa, kostimografa,scenografa, dizajnera,tekstilaca, keramičara iteoretičara kao i radovastudenata bazičnihobrazovnih fakulteta iškola i srodnih umetničkihasocijacija iz regionalnogokruženja.Dizajnerka Milica IlićMrvić, sa svojom kolekcijomELEMENT BYMILITZA, se predstavilasa komodom Bure,koja je dobila nagraduOtkrića na Sajmu nameštajau Parizu – Maison& Objet. Takođe jetu bio klub-sto Kokon,koji je dobio nagraduTendencije u Parizu odčuvene agencije NeliRodi, koja diktira trendoveu svetu. Pored suse našli I drugi komadikoji su oduševili publikuna Sajmu nameštajau Beogradu. Komadni nameštaj je izrađenod punog drveta, a u pitanju je egzotično drvo,wenge i iroko. Milica Ilić Mrvić već 15 godinase uspešno predstavlja u svetu sa svojomkolekcijom proizvedenom u Srbiji.Konteijnerima, od recikliranih materijala,foteljom-ležaljkom koja se, kada nije uupotrebi razmontira i odloži, monumentalnomlampom i držačem za laptop.Kao učesnik Izlozbe dizajna 2012 DESI-GNERS BLOCK, Odrzivi prostor – OP je dobiopriznanje koje je dodelio Beogradskisajam povodom održavanja 50. međunarodnogsajma nameštaja, opreme i unutrašnjedekoracije i međunarne izložbemašina i alata za obradu drveta. •Jelena ObradovULUPUDS je vidljivNa jubilarnom, 50. međunarodnom sajamunameštaja ove godine održanaje izložba Udruženja likovnih umetnikaprimenjenih umetnosti i dizajnera Srbije(ULUPUDS-a) povodom šezdeset godinapostojanja pod nazivom Ulupudsje vidljiv.Budući da se prezentacije proizvođačanameštaja i dizajn usko prepliću, nameraorganizatora je bila da se ideja, s jedne,i proizvodnja s druge strane, približeu cilju bolje saradnje i neposrednije komunikacije.Uz prezentaciju vrhunskihdometa dizajna nameštaja i enterijerskogdizajna kao izraza tekuće produkcijei dostignuća, kako u nas tako i u okruženjui Evropi, na Sajmu su, u Hali 2, bilipredstavljeni umetnički radovi članovaULUPUDS-a: arhitekata, dizajnera, slika-Stočić Dva kao jedan, autor Nina Nikolić,član ULUPUDS-a, Dzajn sekcija, nagrađena na Sajmu nameštajaLampe– radovi dizajneraMarka Gavrilovićara, vajara, fotografa, kostimografa, scenografa,dizajnera tekstila, keramičara iteoretičara kao i radovi studenata bazičnihobrazovnih fakulteta i škola: Arhitektonskog,Fakulteta primenjenih umetnosti,Šumarskog fakulteta, Megatrendai dr, ali i srodnih umetničkih asocijacijaiz regionalnog okruženja: Slovenije, Bosne,Hrvatske i dr.U cilju oživljavanja ovako bogate i slojeviteprezentacije bili su organizovaniprateći programi koji su obuhvatali radioniceza studente i posetioce, stručna ipopularna predavanja, okrugle stolove,prezentacije, susrete i razgovore sa učesnicimaSajma što je na direktan načinpovezalo relevantne i zainteresovane, išto je svakako izazvalo veliku pažnju publikei medije.Za ovaj značajan jebilej, 60 godina Ulupudsai 50 godina Sajma nameštaja,predstaljeni su vrlo raznoliki radovi.januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 29

Njeno visočanstvoPIŠE: prof. Zvonko PetkovićZa bilo koju studiju o stilovima u unutrašnjojdekoraciji, konkretno o nameštaju,Egipat može da predstavlja polaznu tačku.Bez obzira na podelu i na određena saznanja,što u ovoj oblasti predhodi egipatskoj civilizaciji,mnoge polazne osnove i stavovi se vezujubaš za drevni Egipat. Međutim, stolicaje elemenat koji teoretičari, istoričari i mnogidrugi, vezuju za period koji je mnogo starijiod egipatske civilizacje.I pračovek je posle lova i mnogih drugihfizičkih svakodnevnih aktivnosti, imao potrebuza odmorom, koji nije bio samo vezan zapoložaj ležanja, već onaj koji je sličan ČUČ-NJU, položaj koji je nama poznat kao SEDE-NJE. Da bi tu potrebu zadovoljio, našao jeadekvatan komad PRIRODE, najverovatnije upočetku to je bio kamen, ali kao tvrd materijalnije mogao da mu pruža potpuni ugođaj.Kamen je pre svega hladan i nepogodan začesta premeštanja. To pračoveka nagoni nadalju potrag, pa rešenje nalazi tako što sedišteformira od gomile sitnijih i krupnijih grana,koje povezuje u neki vid snopa. Ovaj vidSEDIŠTA je bio neuporedivo bolji jer je presvega mekši, topliji, mnogo lakši, jednostavnijese formira, a po prelasku u horizontalnipoložaj svoje sedište može da pretvori uizvor toplote (sl. 1).Daljim razvojem DRVO koje počinje masovnijeda koristi, pruža našem pretku mogućnostda komad trupca iskoristi kao sedište,koje mu čak pruža mogućnost da po prviput reguliše i visinu sedišta. Možda je to čaki prvi put u razvoju pračoveka, da mu taj komadkompaktne drvne mase, omogući daformira statusni položaj u zajednici, formirajućiviša i niža sedišta (sl. 2). Razvoj drvenestolice, sve više dobija različite forme sedišta:u drveni prsten usađuje tri grane, četiri, takoda sedište već ima izgled tronožnih stolica ilistolica sa četiri noge. Sličnih tipova sedištaje bilo i od oblih komada drveta, koje su presecaneuzdužno, a sa strane su usađivani komadidebljih grana, koje su formirale nogestolica (sl. 3, 4, 5).Možda je ovo jedini enterijerski komad nameštaja koji jevišestruko definisan, kome je posvećenatolika pažnja, da nije čudno što danas baš ovajelement nameštaja vezujemo i zavrstu statusnog simbola. Fotelja – njeno visočanstvo,je komad enterijera koji zauzima dominantan položaju prostoru. Vladari i veleposednici su je koristilikao prestono sedište – tron, koji je dominirao i nataj način samog korisnika postavljao na uzvišen položaj.Slika 2Slika 3Pojam organizovanog komfora koji, ustvari, predstavlja odraz razvitka društva usvim njegovim vidovima, nastao je, verovatno,s pojavom prvih čovekovih SKLONIŠTA.Iako su religiozne preokupacije imale prednost(najbrojnija arheološka otkrića su svudahramovi i oltari), interesovanje za ukrašavanjestaništa manifestovala su se kod svih narodabez obzira na njihov geografski položaj.Unutrašnja arhitektura sa svim svojimelementima: pokretnim ili stabilnim (vrata,prozori, kamin, nameštaj, posuđe itd.), stalnose usavršavala. Unutrašnja dekoracija jedostigla veliki procvat i istančan ukus u staromEgiptu, Grčkoj i Rimu, što se nastavilo uspecifičnom ukusu i karakteru u Vizantiji. Dopojednostavljenja dolazi u ranom srednjemveku – naročito u zemljama zahvaćenim stalnimseobama. Unutrašnja dekoracija je doživelaprocvat u vreme renesanse, dobijajućioriginalna obeležja u različitim zemljama. Zatimsu stilovi unutrašnje arhitekture nastajalina dvoru francuskih kraljeva i u drugim oblastimaEvrope, gde su prošli kroz mešoviteperiode u XIX veku, da bi u naše doba dobilipotpuno novi oblik i postali sintetizovani, veomauprošćeni, što izražava osećanja epohe.Tokom čitave svoje evolucije tip stana injegova opšta arhitektura (bilo u palati, bilou skromnoj kući), uticali su na stil enterijera.Ovu celinu bogati su ostvarivali koristećiznanja umetnika, a u narodnoj arhitekturi tosu učinili vremenska selekcija i narodni genij.Ovo je pojava na svim meridijanima. Uprkosvelikim razlikama (materijalnim mogućnostima,načinu života, klimi, psihologiji, religiji idrugo), ljudi su ostavili pečat svog specifičnogshvatanja o načinu organizovanja unu-Slika 1Slika 4Slika 530 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

foteljatrašnjeg prostora. Smatramo da je korisnojoš jednom istaći da se umetnost unutrašnjedekoracije razvila u skladu sa materijalima itehnkom kojima je raspolagalo društvo u pojedinimistorijskim epohama, ali i u skladusa duhovnom evolucijom ideja i filozofskihshvatanja. Otuda taj pojam nije lak za proučavanje,pa ako ga razmatramo u okviru velikihepoha, možemo konstatovati da je prethrišćanskodoba imalo svoj način organizovanja(iako različit u Egiptu, Grčkoj i Rimu),da je asketskom u duboko religioznom srednjemveku umetnost ukrašavanja imala posebneoblike, (sl. 6, 7, 8) a da su se renesansa ikasniji periodi manifestovali sasvim različito.(sl. 9, 10) Na kraju, XVII vek, bogat umetničkimstvaralaštvom, udario je temelje nizu stilovasavršenog sklada, ali koji su trajali samonekoliko decenija ili kraće. Svaki stil ili epohaodgovarao je tehničkim i duhovnim dostignućimatog vremena, bilo da je reč o pojedinimaili o narodnom stvaralaštvu.Savremeno društvo, čiji je tehnički napredakogroman, zamišlja svoj enterijer prvenstvenokao funkcionalan. Taj imperativ našegdoba odražava se i na naš život.U stvari, ono što je karakteristično za jedanstil, ono što mu daje vitalnost, pravo postojanjai snagu da opstane kroz vekove, zavisiod stepena originalnosti umetnika dasvoje vreme izrazi odgovarajućom tehnikomi duhovnošću. A dekorativno stvaralaštvo usvakom najboljem vidu otkriva materijalnii duhovni stepen datog momenta u istorijikulture.U ovom delu sam pokušao, da na što jeto moguće kraći način, dočaram ono što jeu istoriji stilova oblast izučavanja smeštenau nekoliko godina. Sva ova priča koja se uovom delu odnosi na uopštenost prikaza stilovakroz epohe je takođe potpuno primenjljivai na komadne delove koji spadaju u pokretneelemente enterijera, pre svega stolice,fotelje itd.Egipatska civilizacija, od koje počinjemo,pruža nam podatke i dokaze o načinu organizovanjaenterijera, što prema naučnimistraživanjima datira četiri hiljade godina prenaše ere.Ne može se precizno odrediti kad su seu stanovima pojavili prvi komadi nameštaja.U starom Egiptu sedelo se na stolicama kojihje bilo u više varijanti: naslonjače različitih visina,sa naslonima za leđa i naslonima za ruke,sa nogama u obliku šapa divljih životinja(naročito lava), tabureti ili na rasklapanje, sanogama u obliku slova X javljaju se kasnije.Korisno je toliko bilo povezano s lepim, danije postojala posebna reč za LEPO, a posebnaza KORISNO, nego je samo jedna reč istovremenooznačavala i lepo i korisno. Egipatskadekorativna umetnost dostigla je visoknivo naročito u kreiranju nameštaja – stolica,u duborezu i rezbariji, islikanih delova (crno,belo, crveno), kaljenog metala, pozlate inktustacijeitd.Stara Grčka nije preuzela religiozni duhEgipćana ili drugih naroda. Heleni su voleliživot sa svim njegovim radostima i slavili suga prilikom svetkovina, uključujući i religioznei umetničke. Heleni su bili prvi umetnici ifilozofi čovečanstva; njihov duh, njihova osećajnost,racionalnost, um i vedrina odrazili suse u svim oblastima stvaranja. Ovaj mnogostranodarovit narod znao je da u svakidašnjemživotu stvori ambijent po svom ukusu iu svom duhu.Stan starih Helena, dosta skromno namešten,dokazivao je svakim komadom name-januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 31

štaja izvanredan osećaj za razmere. Stolice suimale mnogobrojne oblike – od stolica sa visokimnaslonom do tabureta na rasklapanje,vrlo fino i elegantno ukrašenih. Bilo bi veomaneprimereno da se ne pomene grčka stolica– KLISMOS, stolica koja je neiscrpna kaonadahnuće i konstruktorima i projektantimadanašnjice.Rimljani – građevinari i arhitekti velikogdara i znanja – potpuno su shvatili ornamentalnuvrednost kako nepokretnih, tako i pokretnihenterijerskih detalja (elemenata enterijera).Preuzimajući iskustva predhodnika,najviše Helena, Rimljani veoma uspešno unosei duh svoje kreativnosti kako u arhitekturutako i u detalje. Unutrašnja arhitektura u staromRimu karakteriše se raskošem i dekorativnimluksuzom.U sobama je bilo malo nameštaja: škrinjeraznih veličina (korišćene u iste svrhe kaoi kod starih naroda), kreveti, stolice u više varijanti.Stolice, kao i ostali komadi nameštaja,izrađivani su od skupocenih vrsta drveta,kamena i metala, u raskošnom duborezu iukrasima. Kao i kod Helena i u drevnom Rimukrevet je bio najčešći komad nameštaja;oni kojni su služili za ručkove, jer su Rimljanikao i Grci jeli ležeći, oslonjeni na lakat. Krevetisu kao takav komad nameštaja bili posebnoukrašavani i pokrivani dušecima i jastucimaod skupocenih tkanina. Umetnici starogRima, verovatno poreklom iz Grčke ili MaleAzije, inkrustirali su drvo sedefom ili slonovačom,pokrivali ga ornamentalnim motivimaod pozlaćene bronze ili srebra, ponekad s finimpločicama od kornjačevine.Ova se umetnost razvija u Istočnom RimskomCarstvu, VIZANTIJI, čija je prestonicabila u Vizantu (današnji Carigrad), između VI– XV veka. U mešavini naroda, jezika i kulture,preovladavao je helenizam, što nije značiloda su Grci bili najbrojniji, već da se njihovakultura nametala. U ovom periodu nameštajse pravi od skupocenog drveta (sl. 11, 12).Interesantna činjenica je da su baš Helenibili ti koji su filozofiju života tumačili kaosmisao uživanja, a da baš oni nisu razmišljali io fotelji. Da li ovaj elemenat za sedenje uopštei predstavlja mesto u kome se uživa, ili jeto samo prividnost koja je propraćena prolaznošćumode ili nekakvog shvatanja koje sedefiniše kao deo iracionalne stvarnosti?FOTELJ (franc. fauteil, novolat. fadestorium,starofranc. faldesteuil, faudesteuil, nem.faltstuhl – složiva stolica, od starogerm. faldamsklapati i stoul sedište), sedište s naslonomza ruke i leđa, naslonjač drvene ili metalnekonstrukcije. Sedište mu je delimično ilipotpuno pokriveno tkaninom ili kožom, a ređeje sastavljeno od drvenih letvica. U antičkodoba, sklopiv naslonjač s nogama koje suvidu latiničnog slova „X“; u novije vreme, opštinaziv za naslonjače (sl. 13).Fotelja (franc. fauteuil), udobna, tapacirananaslonjača kod koje prostor izmeđuoslonca za ruke i sedišta nije ispunjen (sl. 14)– za razliku od beržere (franc. bergere pastirica;široka naslonjača), široka naslonjača sapunim naslonom za ruke (tj. kojoj je deo izmeđunaslona za ruke i sedišta, tapaciran).Ima, gotovo uvek, meko tapaciran jastuk kojiobavezno prati oblik sedišta i povećavaudobnost sedenja. Oblici beržere su veomarazličiti: ponekad imaju visok leđni naslon iuši, a ponekad su sa niskim leđnim naslonomkoji, u blagom luku prelazi u naslon za ruke.Beržera se pojavila u Francuskoj oko 1725.godine u vreme Luja XV i verovatno se razvilaiz naslonjače nazvane konfesional (francuskinaziv za fotelju sa visokim, ravnim, leđnimnaslonom koji, u gornjem delu, u visini glave,dobija proširenja (uši). One povećavajukonfor i, donekle, skrivaju lice onoga ko u takvojfotelji sedi – zbog čega je sedište i dobilonaziv koji asocira na ispovedaonicu. Ovosedište se pojavilo u Francuskoj, u vreme LujaXIV. Slična fotelja se u Engleskoj naziva(Grandfather,s chair – dedina stolica). To jeSlika 10Slika 6Slika 7Slika 9Slika 832 DRVOtehnika 37/2013Slika 11

Slika 12Slika 13Slika 14Slika 18Slika 16Slika 17naziv za fotelju koja je osmišljena za udobnosedenje, naslonjača koja na leđnom naslonu,u visini glave, ima proširenja (uši). Pojavila seu Engleskoj u vreme stila Kraljice Ane (1702 –1714). Naziv je nastao u Engleskoj u XIX veku.Raniji naziv je bio Wing – chair.U XVIII veku beržere se već prave i uostalim zemljama i u različitim stilskim oblicima.Fotelja se pojavila u francuskom barokuu vreme Luja XIII, a odomaćila se i stekla svojnaziv (fauteuil) tek u vreme Luja XIV. U Francuskojje, prema obliku naslona za leđa, dobijalarazličite nazive: fauteuil medaillon droit(fotelja sa naslonom za leđa u obliku ravnogmedaljona) (sl. 15), fauteuil medailon cabriolet(fotelja sa naslonom za leđa u obliku izvijenogmedaljona), fauteuil a dossier ecusson(fotelja sa naslonom za leđa u obliku štita) (sl.16), fauteuil de bureau (fotelja za pisaći sto)(sl. 17), fauteuil a dossier a colonnes datechees(fotelja sa leđnim naslonom na odvojenimstubićima), fauteuil a la reine (kraljičinafotelja), fauteuil cabriolet dossier chapeau(kabinet fotelja sa leđnim naslonom u oblikušešira), fauteuil a dossier carre (fotelja sa četvrtastimleđnim naslonom) (sl. 18), itd.Možda je ovo jedini enterijerski komadnameštaja koji je tako definisan, kome je posvećenatolika pažnja, da nije čudno što danasbaš ovaj element nameštaja vezujemo iza vrstu statusnog simbola. Fotelja – njenovisočanstvo, je komad enterijera koji zauzimadominantan položaj u prostoru. Vladari i veleposednicisu je koristili kao prestono sedište– tron, koji je dominirao i na taj način samogkorisnika postavljao na uzvišen položaj.U današnje vreme, kada se pre svega u izradinameštaja strogo vodi računa o ergonomiji,ovaj komad, njeno visočanstvo, se može čaki provući sa manjim ergonomskim greškama,samo da joj dominantnost ne bude narušena.Materijali od kojih se izrađuju fotelje su uneograničenim paletama. Kombinacija različitihmaterijala je takođe dozvoljena, bez obzirašto u nekim drugim komadima nameštajatakva kombinatorika je nedopustiva. Većinakomada nameštaja se projektuje tako dabude u funkciji čoveka, a kod fotelje, je izgledaslučaj da se čovek prepušta njenom visočanstvu.Nekako mu je teško da je napusti ida svoj život nastavi bez nje, ukoliko je većbio u prilici da je koristi i da mu njeno visočanstvobude potvrda snage koja prvenstvenoproističe iz vlasti (sl. 19).Često sam se pitao kako su ljudi uopšteživeli, a da nisu imali saznanja o fotelji. Da lije život bez fotelje bio manje kvalitetan? Da lisu ljudi pre pronalaska fotelje drugačije razmišljali,pa su zbog toga i ta velika svetskaotkrića bila pre XVIII veka, kada je ovaj enterijerskidetalj i bio obnarodovan – NJENO VI-SOČANSTVO FOTELJA. •Slika 15Slika 19DRVOtehnika 37/2013 33

Informacioni sistem u drvoprerađivačkoj industrijiPretpostavke za razvoj iPIŠE: dipl. ing. Miloš Ticatriumph.co@sbb.rsMnoga pitanja u vezi sa računarima supoznata širokom krugu korisnika. U ovoj temićemo samo podsetiti na neke stvari na kojetreba da se obrati pažnja prilikom izrade, uvođenjai korišćenja računarskog i informacionogsistema.1. HARDVERRačunarske mreže su danas komercijalnodostupne i najmanjim preduzećima, čak i pojedincima.Najraširenije su tzv. lokalne mrežeračunara (LAN/Local area network). One sesastoje od jednog ili više servera, u zavisnostiod veličine mreže i grupe računarskih radnihstanica (klijenata), povezanih klasičnim ilioptičkim kablovima ili savremenim bežičnimruterima.Mreža računaraOsnova računarske mreže je server, čijesu dve osnovne funkcije: administracija mrežeračunara i administracija baze podataka.U okviru administracije mreže računaradefinišu se topologija mreže, računarska konfiguracija,protokoli prenosa podataka, pravakorišćenja hardvera i softvera i mnoge drugestvari. Ove poslove obavljaju posebno obučenistručnjaci, administratori računarske mreže,koji rade i jednostavnije hardverske intervencije.Za veće mreže računara obaveznomora da se izdvoji najmanje jedan serverskiračunar, a po potrebi i više njih. Naprimer, naŠumarskom fakultetu računarska mreža brojiviše od 140 radnih stanica i za njihovu podrškuugrađena su tri servera (za razne namene).Kadrovsku podršku čine tri administratora sistema.U savremenom poslovanju značajna stvarje da svaki računar u svetu može da bude ravnopravnaradna stanica, pod uslovom da imaodobren pristup u matičnu mrežu računara.To znači da rukovodioci preduzeća, ma gdese nalazili, mogu da imaju uvid u poslovanjepreduzeća na isti način kao što ga imaju kodkuće, ali ipak malo usporen.U većim i složenijim poslovnim sistemimaformiraju se distribuirane mreže raznih nivoa,čak i do svetski raširenih mreža (WAN/Widearea network).Intranet je poseban oblik računarske mreže,gde je komunikacija analogna Internetu,samo je reč o privatnoj mreži preduzeća, korporacijeili institucije.Server baze podatakaServer baze podataka služi za smeštanjepodataka, njihovu obradu i čuvanje. Radnestanice posredstvom programa šalju serverimazahtev za izdvajanje podataka, koji serverinterpretira, vrši željenu selekciju podataka izatim izabrane podatke prosleđuje radnoj stanici.Protok podataka kroz lokalnu mrežu računaraje sa današnjom tehnikom vrlo zadovoljavajućii biće sve brži i brži.Značajna stvar je da server baze podatakatreba da ima posebnu konfiguraciju diskova,koja obezbeđuje višestruku zaštitu podataka(tzv. miroring), gde se podaci paralelno upisujuna dva ili više diskova. Za te potrebe je razvijenaposebna tehnika (RAID), sa mogućnošćurada na više nivoa zaštite. Preporučuje seugradnja zaštite podataka makar po najnižemnivou zaštite, sistemu RAID-1.U okolnostima kad je neophodan apsolutnoneprekidan rad sistema moguće je uparitidva ili više računara, gde prateći računariautomatski preuzimaju rad od računara koji jeušao u otkaz ili koji čak paralelno rade potpunoiste stvari (tzv. tandem računari).Zbog mogućnosti dešavanja nekih vanrednihsituacija (požar, zemljotres i sl.) dobroje da su programi i baza podataka pohranjenina dva računara koja su i fizički udaljenajedan od drugog. Poželjno je da su i kopijeprograma i baza podataka na nekom medijutakođe fizički dislocirane u odnosu na glavniračunar.Ponekad korisnik, radi uštede, ispostavljazahtev da server baze podataka istovremenobude i jedna radna stanica. Današnja cena računaraje takva da čak i sasvim mala poslovnaračunarska mreža treba da ima svoj zasebanserver podataka. Funkcija servera je tada jasnoizdvojena, a to omogućava i jednostavnijekombinovanje operativnih sistema u jednojmreži.Radne stanice (klijenti)Prenosivi (laptop) računari su danas dostiglimoć da budu ozbiljne radne stanice. Moguse jednostavno uključiti ili isključiti iz mreže,poneti kući i vratiti nazad. Za mnogo poslovnihfunkcija su više nego dovoljni.Međutim, klasični (desktop/stoni) računariimaju pogodnost posebne vrste, a to suekrani. Prenosivi računari su relativno teški injihovi ekrani ne prelaze 17’’. Ekrani stonih računaraidu danas od 19 do 25 inča i više. Velikiekrani daju korisnicima i veće mogućnostiza rad, naročito u aplikacijama koje koristegrafički pristup obradi podataka: u projektnimbiroima, službama koje prate proizvodneprocese, u svim aplikacijama koje koristekartografske sisteme, poslovne grafičke prezentacijei slično. Obično veće ekrane pratei kvalitetnije grafičke kartice, rad sa njima jeugodniji, a slika je bliža prirodnoj.Apple je razvio stone računare izuzetnovelike rezolucije (retina ekrani) i počeo dapreuzima vodeće mesto u oblasti desktop računara.Zato sve više raste i interes za njihovoperativni sistem Mac OSX, kao i za razvojprograma za Mac.U zadnje vreme se kao pomoćne radnestanice koriste računari sasvim malih dimenzija(10’’,11’’…), računarske table i palmtop računari.Oni su pogodni za rad na terenu, naprimer,na gradilištu, ulici, vozilima i slično.Mogu biti direktno uključeni u osnovni sistemputem mobilne telefonije ili Interneta, ali ipreneti podatke preko nekog medija (flash,kartice,…). U velikoj ekspanziji je upotreba imobilnih telefona-računara (Blackberry, Samsung,Nokia…).Ponekad je prirodna sredina fizički ili hemijskiagresivna za standardne računare, naprimer,vlaga, prašina, hemijske materije, vibracije,buka i slično, kako to zna biti u proizvodnji.U toj situaciji se koriste tzv. industrijskiračunari mnogo otporniji na smetnje takvevrste.ProcesorArhitektura personalnih računara počelaje sa 8 bita (Sinclair, Commodore), pa zatim16 bita (IBM, Intel). Posle ovih faza dosta dugoje vladala 32. bitna arhitektura (Intel, AMD,Motorola) i većina danas aktivnih računara seuklapa u taj model. 32 bita su bila vrlo moćnaosnova na kojoj su razvijeni i korišćeni mnogobrojni,čak i vrlo zahtevni programi.Danas se proizvode računari sa 64. bitnomarhitekturom, principijelno mnogo bržomi sa mnogo većim mogućnostima. Problemje što je većina postojećih programa jošuvek bazirana na 32. bitnoj arhitekturi, kojina 64. bitnoj arhitekturi rade samo u simulacionommodu, te ne mogu da iskoriste punumoć procesora. U toku je veliki posao izradeprogramskih alata (kompajlera,…) koji gene-34 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Tema 3korišćenje informacionih sistemarišu programski kod optimizovan za 64 bita.Poznavaoci računara kažu da su takvi programiosetno brži u odnosu na 32. bitnu arhitekturu,što je posebno važno za grafičke programei najsloženije algoritme. Vrlo brzo ćese potpuno preći na novu arhitekturu, a 32bita će postati samo značajna istorijska fazarazvoja.Prateća opremaOsim računarskih radnih stanica koristese i drugi mnogobrojni uređaji. Najvažniji inajčešći su štampači i skeneri raznih dimenzijai rezolucija, koji mogu biti vezani samoza jednu radnu stanicu ili se nalaziti negdeu mreži i biti na usluzi svim radnim stanicama.U drugom slučaju treba uzeti kvalitetnuopremu, laserski štampač većeg kapaciteta ibolje rezolucije. Interesantno je da se za istovremenoštampanje više kopija dokumenatajoš uvek koriste, skoro zaboravljeni, matričništampači (sa iglicama).2. OPERATIVNI SISTEMU hijerarhiji programa najznačajniji programje operativni sistem. To je osnovni pogonskiprogram, program koji računaru udahnjuježivot, program koji omogućava da drugi,korisnički, programi rade ono za šta su namenjeni.Postoje mišljenja da je operativnisistem najsloženiji proizvod koji je napraviočovek.Kroz brzi razvoj računarstva napravljenoje nekoliko operativnih sistema za personalneračunare i mreže računara. Neki od njih suvan upotrebe ili se koriste vrlo retko (OS2, Novel,Unix,…). Danas su u masovnoj upotrebidva operativna sistema: Windows i Linux.WindowsMicrosoft-ov Windows je dominantan.Radi se o operativnom sistemu koji se razvijaskokovito. Svakih nekoliko godina (dve, tri,…)menja se osnovna verzija, a između njih seprave popravke i korekcije, u računarskomžargonu zakrpe.Najozbiljniji skok je napravljen pred kraj20. veka vrlo pouzdanom verzijom za mrežnirad (NT32), koja je potpuno izbacila prethodnorašireni Novell. Od tada je urađeno nekolikomanje ili više uspešnih verzija, Vista, XP.Danas (kraj 2012. godine) aktuelan je Windows-7,ali već je počela i komercijalna distribucijaverzije Windows-8.Najvažnija stvar kod OS Windows je to štoje bazično napravljen kao grafički/vizelni operativnisistem. To je omogućilo da Microsoftuspostavi grafičke standarde i omogući jednostavnusoftversku podršku vizeulnom programiranju.Zato nije čudo da su svi sistemskiprogrami za podršku, pa i sami korisnički programi,vizelno izvedeni na principijelno istinačin. Prozori, dugmad, meniji i mnoge drugekomponente su deo operativnog sistema.Međutim, sistem je napravljen tako fleksibilnoda i drugi korisnici mogu programirati složenesisteme po svom nahođenju, koristeći slobodanizbor sistemskih komponenata u skladusa svojim idejama.Za potrebe razvoja operativnog sistemakompanija Microsoft angažuje na hiljade programera,specijalista u raznim oblastima računarstva.Kao podrška korišćenju računaraformiran je čitav niz seminara po raznim oblastima.Kursevi se mogu slušati u ovlašćenimfirmama, obično njihovim distributerima, alimoguće je i samostalno učenje i polaganjepreko Interneta. Nije lako dobiti sertifikat zaadministratora sistema. Ono što tu ne valja ješto zastarevanjem verzije operativnog sistemazastareva i sertifikat.Windows je operativni sistem koji se plaća.Komercijalizacija u ovoj oblasti je otišla takodaleko da se uz računar, kao hardver, možeodmah kupiti i legalna verzija operativnog sistema.Legalizacija softvera je podržana i zakonskomregulativom koju donose države.Windows je izveden tako da se kupuje upaketima. Najjeftiniji paket je tzv. home verzija,dovoljna za kućnu upotrebu. Skuplja verzijaje professional, a najskuplji paket je ultimate,namenjen većim mrežama računara.Linux (Linuks)Drugi rašireni operativni sistem je Linux.Najpre je u AT&T laboratorijama a zatim i naameričkim univerzitetima, kao pandan operativnimsistemima velikih mainframe računara(IBM, Univac, Honeywell, CDC i drugi), razvijenoperativni sistem Unix, za upotrebu nanovoj klasi računara, baziranih na mikroprocesorima.Obzirom da je Unix relativno starijioperativni sistem, razvijen dok računarskagrafika nije bila moguća kao standard, on jeposebnu pažnju posvetio osnovnim funkcijamai pouzdanosti rada računara. Tako je razvijenojedno izvanredno jezgro/kernel, kojeje kasnije omogućilo i uključenje naprednijihtehnologija. Unix se i danas koristi, ali neštoređe (Solaris SUN Microsystems).Sledeća faza izrade operativnih sistemapočela je idejom Linusa Torvaldsa da se uspostavinova softverska filozofija slobodan izvornikod sa slobodnom distribucijom. Drugim rečimabesplatan softver. Unix je divergirao uoperativni sistem Linux i od tada kreće lavinaizrade ovih operativnih sistema. Kroz više granarazvijeno je možda i stotinjak Linuxa, kojisu specijalizovani po raznim oblastima. Postaoje popularan iz više razloga: to je izvanredanmrežni operativni sistem, bar na nivoujezgra; obzirom na ipak manju zastupljenostu svetu, za njega je manji i interes štetočina itreće on je bazično akademski proizvod i kaotakav je besplatan.Da se, u eri grafičke komunikacije sa računaromLinux ne bi ugasio, morao je i on vremenomda uključi grafičku podršku. U tomsmislu razvijeno je nekoliko grafičkih dodataka.Otvorenost programskog koda omogućilaje razvoj Linuxa svakome ko to želi. Pojavilesu se njegove mnogobrojne varijante, kojesu dodavale nove i nove mogućnosti. Neradi se tu o različitim verzijama jednog proizvoda,nego o proizvodima koje su razvijalerazne kuće. U jednom trenutku jedan Linuxstekne popularnost, zatim drugi, pa treći itd.Ovde ću navesti samo nekoliko najpoznatijihLinuksa, koji se distribuiraju i kod nas: GNU,Red Hat, Mandrake, UBUNTU, SUSE, Debian,Fedora… Ta nestalnost je nešto što može korisnikeda odbije od njegove upotrebe. Moramoda se nadamo da je makar stabilno jezgrosačuvano u dobroj meri. Komercijalni interessoftverskih kuća je u davanju podrške korišćenjunjihovog Linuxa ili čak prodaji naprednijihverzija.Danas je Linux krenuo u dva značajnapravca. Prvi su super-računari, a drugi mobilniračunari. Njegov naslednik je i popularni mobilnioperativni sistem Android.Mac OS XKvalitet hardvera Apple-ovih računara(Mekintoša) uvek je bio izuzetno visok. Alinjihov udeo na tržištu bio je mali, verovatnozbog cene, ali i zbog toga što se Apple vežeisključivo za vlastiti operativni sistem, za kojinije rađeno mnogo programa. Međutim, današnjitrend porasta prodaje ovih računarauticao je da softverske kuće preispitaju svojupolitiku i sve više prilagođavaju svoj softverda radi i pod njihovim operativnim sistemom.Mobilni operativni sistemiU sferi palmtop računara najpoznatijioperativni sistem je Android, ali programiranjeza njega je, zbog bezbroj verzija i hardverskihprimena, prilično otežano. Pogotovo jeteško imati jednu razvojnu platformu koja pokrivasve verzije Androida. Ali i u tom smislupostoje pomaci i softverska kuća Emarcaderoozbiljno radi na ovom problemu.Microsoft je u ovoj oblasti napravio ozbiljanprodor operativnim sistemom Microsoftjanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 35

Informacioni sistem u drvoprerađivačkoj industrijiMobile. Programeri radeći na standardnoj računarskojplatformi u Visual studiju jednostavnogenerišu programe za palmtop računare,ali isključivo pod njihovim operativnimsistemom.Današnji hardver omogućava da mobilnitelefoni istovremeno budu i računari. U tomsmislu razvijeno je više operativnih sistema zatablet i mobilne računare, koji se jednim imenomzovu iOS. Najpoznatiji iOS sistemi su iPhone,iPod, iPad. Za tablet i mobilne računaretakođe se koristi Android.ŠtetočineNeverovatna masovnost i rasprostranjenostOS Windows je omogućila i razvoj jedneposebne industrije softvera sa kojom se sigurnosvi srećemo pri korišćenju računara. Radise o raznim oblicima računarskih štetočina,koji mogu korisnicima naneti veliko zlo: virusi,crvi, spamovi, tajni agenti, spavači i drugi.Danas je najmanja šteta ako virus iz čiste zlobeuništi vaše podatke ili čak i hardver. Tajniagenti špijuniraju vaš računar, posebno vašukomunikaciju sa svetom, lukavo menjaju vašepodatke i slično. Strpljivi spavači traže prilikuda iskoriste vašu neopreznost i sa vašeg bankovnogračuna dignu deo novca ili čak u potpunostiisprazne račun.Naravno da je u ovoj oblasti uspostavljeni security sistem. Napravljeni su brojni antivirusniprogrami, koji otkrivaju i uništavaju štetočinekad je to moguće. Međutim, uvek sejavljaju novi i novi virusi, a zaštita kasni bar zajedan korak. Obzirom da se tu radi i o kriminalnimradnjama, u mnogim policijama svetapostoje službe za računarski kriminal.Veliko je pitanje da li se u eri globalnekomunikacije uopšte može napraviti operativnisistem koji principijelno ne dozvoljavarad štetočina. A posebno je pitanje, da li se touopšte i želi. Pozitivna vest je da je Kasperskinajavio razvoj apsolutno bezbednog operativnogsistema.3. PROGRAMI ZA PODRŠKUOsim samog operativnog sistema, matičnekuće, ali i sasvim nezavisne softverskekompanije, nude brojne programe, koji danaspredstavljaju standardne alate u poslovnojpraksi preduzeća.Najpoznatiji takvi alati su office programi.Microsoft, kao poseban paket, prodaje u celiniili pojedinačno tekst procesor Word, programza rad sa tabelama Excell, program zaprezentacije Power Point. Posebno važan jeprogram za elektronsku poštu Outlook, zatimje tu Internet Explorer, program za multimedijeWindows Media Pleyer, program za planiranjeradova Project Manager i još mnogi drugiprogrami.Osim Microsoft-ovih programa, ogromnaje paleta sličnih proizvoda od strane nezavisnihproizvođača.U pretraživanju Interneta tu su Mozilai Google, u oblasti grafičkog dizajana tu suAdobe InDesign, Adobe Illustrator, AdobePhotoshop i Corel-draw; za projektovanje Autocad,u oblasti planiranja projekata i izvođenjaradova Primavera, u oblasti komunikacijatu je Skype.Danas su vrlo interesantne tzv. društvenemreže, preko kojih se obavlja lična prezentacijai komunikacija (Facebook, Twiter). U oblastipretstavljanja znanja najznačajnija enciklopedijaje Wikipedia.Najveći broj nezavisnih programa razvijenje za operativni sistem Windows. Manje za Linux.Neki programi su razvijeni za oba operativnasistema, ali i tada Linux verzije mogu daimaju izvesna ograničenja. Naprimer, poznatigenerator aplikacija Delphi je imao svoju verzijuKylix, namenjenu za Linux, koja je bila priličnoreducirana u odnosu na original. Na krajuje, zbog brojnih verzija Linuxa, ta grana razvojasoftvera ugašena.Potpuno je sigurno da postoje i softverskiproizvodi koji sasvim ravnopravno tretirajuoba operativna sistema. U tu klasu spadajui vrlo važni programi za upravljanje bazamapodataka.euroinspekt - drvokontrola d.o.o.Zagreb, Preradovićeva 31 atel.: +385 1 4819 649; tel./fax: +385 1 4817 187drvokontrola@euroinspekt-drvokontrola.hrwww.euroinspekt-drvokontrola.hr· atestiranja, sertifikacija,laboratorijska ispitivanjai određivanje kvaliteta:nameštaja i delova za nameštaj,građevinske stolarije – prozori i vrata,podnih obloga – parketa,drvenih elemenata konstrukcija,drveta i drvenih proizvoda za:– industriju nameštaja,– građevinarstvo,– brodogradnju,– trgovinu· laboratorijska ispitivanjai sertifikacija proizvoda u skladus evropskim i nacionalnim normamau akreditovanoj laboratoriji premanormi HRN EN ISO/IEC 17025:2007· sertifikacija sistemai proizvoda premaHRN EN 45011:1998· utvrđivanje svojstava proizvoda iocenjivanje usklađenosti upostupku C i CE označavanja· organizovanje ulazne, međufaznei završne kontrole u procesimaproizvodnje· RTC – edukacija kadrova iorganizovanje stručnih skupovau području primene evropskogtehničkog zakonodavstva· firma je sertifikovana premanormi EN ISO 9001:2000

Informacioni sistem u drvoprerađivačkoj industrijiČesto su i programi za podršku u okviruLinuxa besplatni. Ovde se postavlja pitanje,na koje autor ovog teksta ne može da da pouzdanodgovor, zašto takav besplatan softvernije preuzeo svetsku dominaciju u odnosu naWindows?. Verovatno zato što Windows prednjačiu idejama, što je Windows-u bazična orijentacijana grafiku dala nedostižan vetar ukrila. Možda ni cena Windowsa nije preskupa.Mnogo se tokom zadnjih godina govorilo daće Linux osvojiti svetski prostor i postati lideru ovoj oblasti, ali to se uporno ne dešava.U našoj zemlji postoji veliko iskustvo u radusa oba operativna sistema. Pri tome su naoba sistema postignuti i mnogobrojni uspesi.Naročito u bankarstvu i trgovini. U oblastiprerade drveta nažalost situacija je mnogo lošija.Naš cilj je da se ona popravi. U tom smisluje i pokrenuta serija ovih članaka.4. BAZA PODATAKAVrlo važna komponenta informacionogsistema je baza podataka. Nakon što je matematičarCodd objavio svoju teoriju relacionihbaza podataka, prvi komercijalni prodor uovu oblast, krajem osamdesetih godina20. veka, napravio je Oracle. Osim Oracle-a,danas na svetskom tržišu postoji nekolikoznačajnih proizvođača sistema za upravljanjebazom podataka. U ovu oblast se uključioi sam Microsoft, sa svojim sistemom SQL-Server.Zatim, tu su DB2, Interbase, Informix, Ingres,Progres, Sybase i još neki sistemi. Posebnosu interesantni MySQL i Postgres, obziromda su to sistemi otvorenog koda i slobodni zakorišćenje. Microsoft-ov SQL-Server je urađenisključivo za operativni sistem Windows, dokse ostali sistemi mogu ravnopravno koristiti ina Linuxu. Svi ovi sistemi spadaju u klasu tzv.relacionih baza podataka koja je još uvek dominantnau poslovnoj praksi i na tržištu.Ovlašćeni distributer jednog od ovih sistemačak preporučuje: Stavite bazu podatakana Linux server, koristite Windows radne stanicei imaćete pouzdan rad sa bazom podataka,slobodu u korišćenju Windows programa i nećeteimati nikakvih problema u eksploataciji podataka.Pojam baza podataka se u praksi koristi sarazličitim značenjem, ponekad zbog nerazumevanjaproblema, češće zato što je tako kraće.U vezi sa bazom podataka korisnik morada razlikuje tri značenja:– Šema baze podataka je opis strukturepodataka. Opis sadrži tabele sa svojim poljima,ključeve za pristup tabelama, veze međutabelama, prava pristupa i još neke stvari bitneza manipulaciju podacima.– Baza podataka je skup svih podatakaorganizovanih prema prethodno definisanojšemi baze podataka. Punjenje baze obavlja seprogramskim transakcijama. Pojedine tabelemogu imati i milione slogova (banke, veletrgovine).– Sistem za Upravljanje Bazom Podataka(SUBP). (Na engleskom Data base menagementsystem ili kraće DBMS) je posebanprogram koji projektantima informacionogsistema omogućava definisanje šeme bazepodataka, a korisnicima zatim manipulacijupodacima: selekciju, unos, izmenu i brisanje.Ovaj program se instalira na server podatakai mora da bude aktivan istovremeno sa korisničkimprogramom koji zahteva podatke.Ukoliko se negde ispred ovih skraćenica nađeslovo R, to znači da autor potencira da jeto relaciona baza podataka, mada se to danasgotovo podrazumeva.Ono što distributeri baza podataka nudesu u stvari sistemi (programi) za upravljanjebazom podataka, t.j. SUBP. Osnovni programskijezik za upravljanje bazom podataka je danasveć standardni jezik relacionog tipa SQL(Structured Query Language), koji ima dvekomponente, deo za definisanje šeme bazepodataka (Data Definition Language) i deoza manipulaciju podacima (Data ManipulationLanguage).Problemi sa pouzdanošću i efikasnošćurada sa bazom podataka počinju da se javljajuu trenutku kad baza podataka postaneogromna i kad je istovremeni broj transakcija,tj. ulaza u sistem veliki (banke, trgovačke kuće,…).Proizvodnja u preradi drveta ne spadau takve sisteme.Postoje dve filozofije u izradi sistema zaupravljanje bazom podataka (SUBP):– Čista baza. Namera autora je da izradesistem kvalitetan u svojoj osnovnoj funkcionalnosti,a to je da se obezbedi pouzdan i brzrad sistema, jednostavna administracija sistema,dobra zaštita podataka i oporavak od incidenata.Programerima se nudi samo standardnirelacioni razvojni alat, a nadgradnja seprepušta drugim softverskim kućama. Takvufilozofiju ima naprimer sistem Interbase.– Napredna baza. U napredne tehnologijekrenuli su Microsoft sa svojim SQL-serveromi Oracle. Oni su među prvim shvatili da su savremenebaze podataka, sa svojim ogromnimbrojem podataka, ustvari moćne baze znanjaza korisnike sistema. To znanje treba ponuditikorisnicima putem posebnih alata. Rad sa bazompodataka su podelili u dva dela:– OLTP (On line transaction processing). Uovom delu najvažnije je obezbediti brz i pouzdanrad sistema i konzistentnost i sigurnostpodataka. Za programiranje rada sa bazompodataka Microsoft je kreirao mnogo naprednijiSQL programski jezik, nego što je to standardnirelacioni jezik.- OLAP (On line analitical processes). Ovoje važna filozofija. Od samog početka izradeinformacionog sistema mora se misliti na budućuanalizu podataka i procesa. OLAP je danasprerastao u širi pokret takozvane poslovneinteligencije.Već skoro tri decenije razvija se idejaobjektno orijentisanih baza podataka (OODB).Osnovna ideja je da se baza podataka usaglasisa objektnim pristupom izradi programa.Relacione baze se tu ne uklapaju najbolje.Teško je pomiriti dve paradigme, relacionoi objektno. Relacionim bazama snagu dajepotpuno zatvorena matematička teorija, dokteorija tipova, klasa i kategorija kao teoretskapodloga objektnom programiranju tek trebada bude razrađena. Razvoj objektnih baza ideu dva pravca. Prvi su čisto objektne baze, adrugi objektno-relacione baze. Međutim, i poredvelikog nastojanja, objektne baze nisu ušleu široku i komercijalnu upotrebu.5. PROGRAMI ZA RAZVOJAPLIKACIJAKorisnicima, programerima i projektantimadanas na raspolaganju stoje vrlo moćnialati za razvoj aplikacija i informacionih sistema.U tu klasu spadaju generatori baza podataka,programi za modeliranje sistema, generatoriprogramskih aplikacija i mnogobrojnidrugi alati. Svi oni omogućavaju korisnicimada se posvete svom osnovnom poslu u ovojoblasti, izgradnji informacionih sistema. O tomeće više govora biti u idućoj temi, koja seodnosi na programiranje i projektovanje informacionihsistema.6. INTERNETNeverovatne su mogućnosti Interneta ielektronskih komunikacija uopšte. Elektronskatrgovina, elektronsko bankarstvo i ostalioblici komunikacija sve više ulaze u život nesamo preduzeća i poslovnih organizacija negoi u život običnog čoveka. Internet i elektronskekomunikacije su ipak teme koje zahtevajuozbiljniju posebnu razradu.7. ZAKLJUČAKVidimo da su sve pretpostavke za razvoji korišćenje informacionih sistema tu. Drugisu za nas pripremili hardver, operativne sisteme,programe za podršku poslovanju, sistemeza upravljanje bazama podataka, generatoreaplikacija itd. Za mala i srednja preduzeća svete stvari se dobiju besplatno, jeftino ili relativnojeftino.Problem je u sledećem koraku, koji moramonapraviti mi sami. Započeti i završiti izraduintegralnog informacionog sistema, kaonajvažnijeg okvira u upravljanju poslovanjempreduzeća. •januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 37

Šta mogu da urade preduzećakako bi poboljšala svoju pozicijuna otvorenom tržištuU sledećem broju časopisa Drvotehnika-nameštaj ćemo objaviti analizu za konkretnukompaniju, čije ime nećemo objaviti bez pisane saglasnosti vlasnika, te ovim putempozivamo sve zainteresovane da mogu doći do izveštaja za interno izveštavanje za svojukompaniju ako kontaktiraju autore ovog članka na e-mail: conceptcontext@gmail.comTržište proizvodnje nameštajaPIŠU: Vladislav Jokić, XILIASrđan Grbić, nezavisni konsultantU razgovoru sa mojim kolegom, koji jeveć duži niz godina menadžer kvaliteta po većimfirmama širom Srbije i čovek sa velikimposlovnim iskustvom, tokom ručka koji se sastojaood škembića i piva koji on ritualno sebiupriliči jednom nedeljno, pitao sam ga kakoopavdava konzumiranje jake hrane imajući uvidu da se on bavi kvalitetom pa i kvalitetomživljenja. Odgovor je bio: „Većina ljudi se baviulazom i izlazom, a retki unutrašnjim procesima“.Svakako ne zanemarujući vrlo bitnu činjenicuda kvalitetan proizvod zahteva kvalitetduž čitavog lanca dodate vrednosti, u daljemtekstu glavni akcenat ćemo dati upravo unutrašnjimprocesima, na proseku među proizvođačimanameštaja.Grafika 1. Promet i promet po zaposlenom u EUR-ima, Proizvođači nameštajaTabela 1. Pregled stanja na tržištu Srbije među proizvođačima nameštajaTržište proizvodnje nameštajaLokalno tržište se nalazi u recesiji što seodražava padom broja zaposlenih u industrijiproizvodnje nameštaja. Promet po zaposlenomu 2010. godini je zato bolji od proseka zaindustriju iz 2007. godine koja se računa kaoposlednja cela godina pre početka krize. Imajućiu vidu da je promet opao, ekonomija obimaje učinila da većina kompanija ipak nije ustanju da prijavi veću neto dobit i pored „rešavanja“fiksnih troškova. Ovo se može najboljevideti u kretanjima u linijama dodate vrednostii bruto poslovnog viška u tabeli 1.„Ono što nas ne ubije samo nas ojača“kaže stara narodna poslovica. Kako da izađemoiz recesije, a da sledeću dočekamo spremniji?Pravi način za to je da podesimo našezajedničke ciljeve pre ulaska u burne vode, ajoš rigoroznije zacrtamo lične ciljeve. Kada jereč o zacrtavanju zajedničkih ciljeva, na nivouproizvođača nameštaja, treba ih postaviti naosnovama sposobnosti pojedinca da zaštitiinterese i snosi rizik poslovanja proizvođačanameštaja za određenu nadoknadu. Bez takvogrešenja nema valjane sinergije, a time ćeizostati i njen efekat. Vodeći zagovornici udruživanja,po raznim osnovama, vole da kažu dase u procesu sinergije stvara dodata vrednostjanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 39

Tabela 2. Promet i broj preduzeća, prema veličini preduzeća,kod proizvođača nameštaja u SrbijiSlika 1. Izveštaj o ukupnoj efikasnosti opreme (Overall equipment efficiency)joj se snizila što bi kompaniji dalo komparativnuprednost nad konkurencijom.Kako bi upravljali efikasnošću moramoprvo da naučimo da je izmerimo. Takođe, savećim brojem merenja dobija se tačnija slikaperformansi po pogonima tj. po mašinama unjima.Kompanija koja se odluči da započne pilotprojekat uvođenja izveštaja o ukupnoj efikasnostiopreme u svoje pogone vrlo brzo biuvidela poboljšanje rezultata u efikasnosti odminimum 25%. Takođe, uvedena tehnološkapoboljšanja u samim operacijama dovode dosmanjenja nepotrebnih aktivnosti, a samim timese otklanjaju zahtevi za prekovremenimradom dok produktivnost ostaje na istom nivou.Upotrebom menadžment alata za praćenjeefikasnosti menadžmentu se omogućujeglobalno odlučivanje, a lokalno izvršavanjezaključkaka sa sastanaka na kojima se diskutujeo poslovnim pokazateljim performansipogona. Na taj način se stvara jedinstvenaposlovna politika i sinergija svih organizacionihnivoa.Imajući u vidu da se tržište Srbije u poslednjih12 godina nalazi u fazi primarne akumulacijekapitala i da su najjači menadžeri natržištu ujedno i vlasnici kompanija još uveknije došlo do podele vlasničke i izvršne strukturekako bi se vlasnicima dale odrešene rukeza procese udruživanja i privlačenja dodatnogkapitala toliko potrebnog za skok u rastu i razvojukompanije sa lokalnog na internacionalno,a kasnije i na globalno tržište. Veći poslovniskok ka novim tržištima mogao bi da značii prikupljanje novčanih sredstava za širenjeposlovanja što uključuje i ulazak raznih nivoagde je 1+1=3 što čini osnovu razmišljanjaizvan uobičajene poslovne prakse i motivišena inovacije.Pored konsolidacije stavova među proizvođačimanameštaja kao mera poboljšanjaposlovnog okruženja „odozgo na niže“ ostajenam da vidimo šta možemo sami da uradimoza sopstvenu efikasnost i efektivnost, kao mera„odozdo na više“, ne bi li spremno dočekaliizlazak na otvoreno tržište gde se kompanijeuglavnom kategorišu na one iznad i ispodproseka na njemu za kategoriju kojoj pripadajupo veličini prometa. Samo ona preduzećakoja imaju najbolje uglancano oružje i koja suu najboljoj formi mogu očekivati pozitivan ishodsvog poslovanja.Na takvom tržištu cena materijala i opreme,po kojoj ih kompanija nabavlja, je ista ilislična onoj po kojoj ih i konkurencija nabavlja.Konkurentska prednost kompanije dolazi odnačina na koji ona koristi svoja dobra (zaposlenei njihovo znanje kao i osnovna sredstvakojima obrađuje sirovine u gotov proizvod)u procesu stvaranja dodate vrednosti. Ako bise poboljšala efikasnost i efektivnost internihprocesa cena koštanja proizvoda i usluga bi40 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Slika 2.Interni izveštaj koji sklapa odeljenjekontrolinga za potrebe rukovodstvaTabela 3. Sedam vrsta škartaVrsta škartaHiperprodukcijaTransportKretanjeČekanjedefinicijaGenerisanje višeinformacija negošto je korisniku potrebnoPokretanje informacijekoja ne dodaje vrednostKretanja ljudi koja nedodaju vrednostVreme zauzeća nastajekada materijal, informacije, ljudii oprema nisu spremnipodrška poslovanju· Više informacija negošto je potrebno kupcu· Pravljenje izveštaja koje niko ne čita· Izrada dodatne kopije· Preuzimanje ili čuvanje datoteka· Nošenje dokumenataod i do zajedničke opreme· Uzimanje datoteka za drugu osobu· Traženje potpisa· Traženje datoteke· Dodatni klikovi· Brisanje datoteke· Prikupljanje informacija· Listanje priručnika i kataloga· Rukovanje papirologijom· Čekajući…1. Faks2. Podizanje sistema3. Korisnički odgovorPOSLOVANJE· Proizvodnja proizvoda ka zalihamana osnovu prognoze prodaje· Izrada viška proizvoda da bi seizbeglo podešavanje· Pomeranje delova van skladišta· Pomeranje materijalaiz jedne radne stanice u drugu· Pomeranje proizvoda od - do· U potrazi za delovima, alatima itd.· Sortiranje materijala· Podizanje kutija sa delovima· Čekanje na delove· Čekanje na inspekciju· Čekanje na informacije· Čekanje na popravku mašinepoverilaca u vlasničku strukturu kompanije pase pojavljuje i potreba za redovnim, tromesečnim,eksternim izveštavanjem.Dimenzije poslovanja koje se sagledavajuukrštanjem mesečnih izveštaja o poslovanjudobijenih iz računovodstva kao i proizvodnihpogona obrađuju se u odeljenjukontrolinga i formiraju interni izveštaj kojisluži menadžmentu za donošenje poslovnihodluka kao i za konsolidaciju mišljenja preiznošenja stava izvan kompanije eksternimizveštavanjem.Interni izveštaj, prikazan na slici 2., se sastojiiz:Ukupni troškovi i troškovi po jedinici mereJasan pregled troškova proizvodnje i načinobračuna cene koštanja je preduslov bilokakve dalje analize poslovanja pogona. Finasijskadisciplina je preduslov bilo kakve daljeanalize poslovnih performansi pogona.Produktivnost i ukupna proizvodnjaČinjenica da određeni posao možemo dauradimo sa više ili manje zaposlenih daje odgovorena pitanja: obučenost zaposlenih, njihovozadovoljstvo radom, tehnološki napredak,nivo automatizacije pogona i još mnogotoga. Na produktivnost utiče set odluka kojesmo kao menadžeri doneli ili ćemo doneti.Mogućnost da izmerino sumarni efekat našihodluka je od ključnog značaja.Čest problem prilikom formiranja izveštajakoji nam govori o produktivnosti jednogpogona je da nađemo zajednički imenitelj zasve proizvode tj. naći standardni proizvod nakoji možemo svesti sve proizvode iz ponudekompanije.PreradaZaliheOštećenjaNapori koji ne stvarajunikakvu vrednost,sa stanovišta kupcaViše informacija, projekata,materijala na stanju negošto korisnik trenutno trebaRad koji sadrži greške, prepravke,nedostatke ili im nedostje neštoneophodno· Stvaranje izveštaja· Učestali ručni unos podataka· Korišćenje zastarelih standardnih formi· Upotreba neodgovarajućeg softvera· Dokumenti koji čekaju na obradu· Otvoreni projekti· Kancelarijski materijal· E-mail čeka da se pročita· Neiskorišćeni zapisi u bazi podataka· Greška prilikom unosa podataka· Nedostatak informacija· Propuštena specifikacija· Izgubljeni zapis· Višestruko čišćenje delova· Papirologija· Preuske tolerancije· Neodgovarajući alat ili deo dizajna· Sirovine· Poluproizvodi· Gotovi proizvodi· Potrošni materijal· Otpad· Dorada· Greške· Korekcija· Varijacija· Nedostatak delovajanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 41

Grafik 2. OEE koncept sa primerima ciljnih vrednosti iz drvno prerađivačke industrijeNivo zalihaČesto napominjem da je suma svih problemajednaka nivou zaliha u kompaniji. Stogaje pravilno sagledavanje zaliha način da sena jednom mestu sagledaju svi eksterni dužničko-poverilačkiodnosi kao i interni odnosiu preuzimanju odgovornosti menadžmentakompanije za svoj deo posla u poslovanjukompanije.Ukupan škartJedan deo svih problema u kompaniji jevidljiv i jasno se može dovesti do validnog nivoa.Možete doživeti šok kada shvate kolikoškarta postoji u svemu što radimo kada jednomrazumemo pravu vrednost, našeg proizvodaili usluge, iz perspektive kupca. Na krajukrajeva ako je prosečna neto dobit kompanije10% prodajne cene određenog proizvodaza svaki neusklađeni proizvod koji namodlazi u škart mi moramo da napravimo 10novih kako bi nadoknadili nastalu izgubljenuprodaju.U cilju unapređenja toka vrednost i poboljšanjaproduktivnosti, kvaliteta proizvodai usluga pruženih klijentima bitno je da naučimoda prepoznamo sedam vrsta škarta kojegenerišemo u procesima poslovanja i podršciposlovanju.Prosečna veličina proizvodnog nalogaVeličina prosečnog naloga je bitna sa stanovištaplaniranja proizvodnje što može dostauticati na performanse proizvodnog pogona.Ovo je veličina koja nam govori o prirodnom„proizvodnom taktu“ za određen pogonpa i samu kompaniju. Logično je da će manjekompanije prihvatati manje serije i bržeih procesuirati, ali svojom specijalizacijom zaodrđen proizvod mogu doći do većih serija idužih rokova što bi im omogućilo dovoljno iresursa za dalji rast i razvoj.Zadovoljstvo kupcaVeličina za koju svi znamo da je jako bitna,ali nam nekako i nikada nije i hitna. Prevashodnojer znamo da ako i dođe do žalbena kvalitet, rok ili cenu proizvoda uvek je tuvlasnik-menadžer koji će izgladiti situaciju akose da izgladiti. No ovo nije ta priča već ona davlasnik ili neretko vlasnici imaju menadžerakoji treba da im da dovoljno informacija kakobi očuvao njihovo poverenje u to da je zadovoljstvokupaca na visokom nivou i kako bidao procenu zadovoljstva kupaca u budućnostii način kako da do željenog cilja dođe.InvesticijePraćenje investicija je od presudnog značajaza kompaniju koja želi da raste i da se razvija.Ovom procesu prethodi jedno čitavopoglavlje vezano za proces analize, validacijei odobrenja investicije čemu ćemo posvetitijedno čitavo poglavlje u nekom od narednihbrojeva.Ukupna efikasnost opreme(Overall equipment efficiency)Postoji više metodologija pomoću koje bise moglo odrediti efikasnost opreme ili njenaiskorišćenost, ali lično sam zagovornik OEEalata jer nam omogućuje uvid u maksimalnikapacitet proizvodne linije, njenu popunjenostproizvodnim nalozima vezanim za prodajnenaloge, kako i samu efikasnost opremekada je uposlena. Takođe, daje direktnu vezuka svim vrstama škarta i omogićava namvrednovanje svih aktivnosti tj. čitavih procesate jasno možemo validirati vrednost svakeideje koja dođe od zaposlenih ili rukovodstvakompanije tako da proces održivog razvojapostaje igra umova kompetentnih ljudi koji činekompaniju. •42 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

SANITARNE KABINEOD HPL – KOMPAKT PLOČAIzrada i montaža po zahtevu.Upotreba visokokvalitetnog materijala.Referenca:Fiat Automobili Srbija (FAS)HOTELSKE SOBESobe su urađene odnajkvalitetnije ivericeu kombinaciji saEURO-LIGHT-om i INOXOM.Pored standardnih dimenzija,BLAŽEKS prilagođava svojesobe potrebama potrošačai objekata. U saradnji saarhitektama i dizajnerimamožemo odraditi potpunounikatnu sobu samo za Vas.DVORANEDuša svih dvorana su posetioci. Udobno i funkcionalno smešteni u svoja sedišta oni činesvaku priredbu pravom. Proizvodnja se bazira na foteljama visoke klase koje se daljeoplemenjuju brojnim sadržajnim dodacima.Skupštinske sale, odnosno sale za odbornike gradskih skupština predstavljaju oblast koja jedugi niz godina bila potpuno zanemarena. Kako je realna potreba za ovom vrstom nameštajasve veća time su i naši proizvodni kapaciteti uveliko okrenuti ka njihovom efikasnomopremanju. Pored osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja naš sistem punu pažnju posvećujei visokoškolskom obrazovnom sistemu. Amfiteatri su pokazali svoj praktični dominantnipoložaj u svim univerzitetskim centrima. Shodno tome i naš nameštaj u svakom od njih.BLAŽEKS d.o.o.Bosanska 63, Kragujevac, Srbijatel/fax: 034/370 320, 370 336, 302 715office@blazeks.rs, www.blazeks.rsPRODAJNI SALON KRAGUJEVACAvalska bb, tel: +381 (0) 34/300 895PRODAJNI SALON BEOGRADZemun, Aleksandra Dupčeka 5p, tel: +381 (0) 11/2198 345

Moguće rešenje za ljuštenjePIŠE: prof. dr Vladislav ZdravkovićTrupci malih prečnika koji su raspoloživiu fabrikama ljuštenog furnira mogu se tretiratisa dva aspekta. Prvo su trupci malih prečnika(oko 20 cm) koji nisu pogodni za ljuštenjena konvencionalnim ljuštilicama, a dobrogsu kvaliteta za proizvodnju ljuštenog furnira.Drugo su rolne ostaci nastali pri ljuštenju nakonvencionalnim ljuštilicama a čiji je prečnikiz različitih razloga veći od uobičajenog (od15 cm naviše).Za preradu ovakve sirovine postoje savremenarešenja u vidu ljuštilice bez hvataljki kojaje posebno konstruisana za ovu namenu.Međutim, ove tehnologije se ne mogu bezrezervnopreporučiti ako se ima u vidu pojavajuvenilnog drveta kod trupaca malih prečnikakao i sama kinematika ljuštenja, gde je pojavapukotina u furniru kod ovako malih prečnikagotovo neizbežna. Furniri proizvedeni na ovajnačin najčešće se mogu koristiti za unutrašnjeslojeve kod furnirskih ploča ili za donji slojkod proizvodnje panel parketa.početka ljuštenja (maksimalni prečnik trupcaje 400 mm) do kraja ljuštenja (prečnik rolneostaka je 50 mm), slika 2. Preko istih servo cilindarase vrši i podešavanje ljuštilice.Visoko iskorišćenje oblovinePrečnik rolne ostatka kod ove mašine nijeograničen prečnikom hvataljki ljuštilice takoda se praktično može ljuštiti do prečnika rolneostatka od 50 mm. Ako se ljušti trupac početnogprečnika od 200 mm i dužine 2,4 m nakonvencionalnoj ljuštilici na rolnu ostatak otpada17%, dok kod ljuštilice bez hvataljki ovajostatak je 5%. To zajedno sa visokim kapacitetommašine omogućava ekonomično ljuštenjeoblovine malog prečnika, kao što je celuloznodrvo, što značajno smanjuje troškove zasirovinu, jer je takva oblovina najčešće jeftinijanego oblovina za ljuštenje. Sledeći faktor kojipovećava iskorišćenje je činjenica da nemahvataljki, tako da izostaje pucanje trupca sačela pri kraju ljuštenja usled pritiska hvataljki.Kako je pritisna greda u obliku valjka velikogprečnika zaglavljivanje ivera u osetljivom prostoruizmeđu noža i pritisne grede je gotovoeliminisano.Značajno viši kapacitet ljuštenjaZbog odsustva hvataljki, vreme izmene izaokruživanja trupaca je značajno kraće u poređenjusa konvencionalnom ljuštilicom gdese troši vreme na punjenje ljuštilice i zaokruživanjetrupca. Ovo je naročito izraženo kodtrupaca malog prečnika. Velika i konstantnabrzina ljuštenja od početka ljuštenja do rolneostatka takođe uvećava kapacitet ljuštilicebez hvataljki.Visok stepen automatizacije mašineNovi trupac za ljuštenje se meri na dozeru(slika 3) i donji valjci se otvaraju samo tolikokoliko je potrebno da trupac upadne uprostor koji formiraju valjci. Valjci se zatim automatskizatvaraju oko trupca i ljušte ga doprečnika rolne ostatka od 50 mm. Na kraju ljuštenja,kada se valjci otvore, rolna ostatak padana konvejer ispod ljuštilice i počinje noviciklus ljuštenja sledećeg trupca.Tipovi linija sa ljuštilicom bezhvataljkiLjuštilica bez hvataljki postavlja se u linijuza ljuštenje u zavisnosti od prosečnog prečnikatrupca, vrste drveta, debljine furnira i po-Napredna tehnologijaKonstrukcija ljuštilice bez hvataljki zasnovanaja na tri valjka nešto veće dužine odtrupca. Gornji valjak ima funkciju rotirajućepritisne grede velikog prečnika, dok donja dvavaljka drže trupac u optimalnoj poziciji za ljuštenje.Pozicija valjaka, debljina furnira i leđniugao ljuštenja su pod kontrolom snažnog računara,preko servo cilindara. Podaci sa računarakao što su količina prerađene oblovine injene dimenzije se skladište i mogu se u svakomtrenutku povući za analizu.Princip rada ljuštilice bez hvataljki se zasnivana tome da trupac okreću tri valjka istedužine postavljena međusobno pod uglomod 120 o , pri čemu gornji valjak ima ulogu rotirajućepritisne grede a dva donja valjka selinearno kreću pod kontrolom dva servo cilindra(slika 1). Svaki od valjaka pokreću nezavisnihidraulični motori. Nož za ljuštenje je u pozicijiparalelnoj sa gornjim valjkom. Tokom ljuštenjasuport sa nožem se okreće hidraulikomoko vrha oštrice noža, preko servo cilindra iodržava optimalnu poziciju za ljuštenje odSlika 1. Skica kinematike ljuštenja kod ljuštilice bez hvataljki44 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

trupaca malih prečnika u fabrikama furniraSlika 2. Položaj noža u odnosu na rotirajuće valjkeSlika 3. Dozirajući transporter za punjenje ljuštilice zaokruženim trupcimaTabela – Tehnički podaci za dva tipa ljuštilice bez hvataljkiTehnički podaciMaksimalni prečnik trupca mm 400 400Dužina furnirskog noža mm 1700 2800Debljina furnira mm 1,0-4,5 1,0-4,5Maksimalna brzina ljuštenja m/min 200 200Vreme izmene trupca sec 1... 2 1... 2Instalisana snaga kW 135 240Prečnik rolne ostatka mm 50 50Težina mašine kg 22500 27000– snažna centralna procesorska kontrola – automatsko centralno podmazivanjesvih definisanih tačaka– automatsko doziranje trupaca – robusne klizne ravni sa podešavanjemklirensa– merenje prečnika dolazećeg trupca radi kalkulacije zaiznos otvaranja valjakatrebnog kapaciteta. Uglavnom postoje tri tipaovakvih linija:1. Linija za ljuštenje pravih, okruglih trupacai tankog furnira (maksimalni kapacitet linijeje 16 trupaca u minuti). Ovakva linija morada ima posebnu mašinu za zaokruživanjetrupaca koja je slična ljuštilici bez hvataljki iod nje se razlikuje po tome što su valjci kojiokreću trupac kraći i grublje površine. Izmeđuljuštilice bez hvataljki i rotirajućih makaza jedvoetažni konvejer za prihvatanje furnirskogplatna. Dužina konvejera treba da bude takvada može da prihvati celo furnirsko platno iztrupca, kako bi se proces ljuštenja odvijao nesmetano.Posle ljuštenja furni ide na vakumsortirač.– diagnostika kvara i informacioni sistemza upravljanje2. Linija za ljuštenje tankog furnira i nepravilnih,zakrivljenih trupaca (maksimalni kapacitetlinije je 8 trupaca u minuti). Kod preradezakrivljenih trupaca nepravilnog poprečnogpreseka zaokruživanje trupaca mora sevršiti na konvencionalnoj ljuštilici. Linija se razlikujeod prethodne u tome što je na početkuumesto ljuštilice za zaokruživanje trupacapostavljen x-y uređaj za centriranje i konvencionalnaljuštilica. Kada se na njoj trupac zaokruži,prebacuje se na ljuštilicu bez hvataljkiodakle direkto furnir ide na rotirajuće makazei dalje na vakum sortirač.3. Linija za ljuštenje rolni nastalih na konvencionalnojljuštilici (maksimalni kapacitet linijeje 16 trupaca u minuti). Pošto se ljušti materijalpotpuno okruglog oblika ispred ljuštilicebez hvataljki je samo dozirajući transporter(slika 3). Između ljuštilice bez hvataljki rotirajućihmakaza je dvoetažni konvejer za prihvatanjefurnirskog platna. Posle ljuštenja furniride na vakum sortirač. Ovakva linija se moželako postaviti kao dodatna u fabrikama kojeveć poseduju konvencionalnu liniju za ljuštenje,čime se značajno uvećava i kapacitet iiskorišćenje.Strateški cilj u novim tehnologijama je dase koriste trupci malog prečnika (15-20 cm)koji su se do sada koristili za celulozu ili pločeod usitnjenog drveta i koji su znatno jeftinijiod trupaca L kvaliteta, i kojih ima mnogo više.Međutim, za to je potrebno povezati stručnjakerazličitih profila, od šumara i inženjera drvneindustrije pa do arhitekata i građevinskihinženjera.Suočeni sa stalnim padom prečnika i kvalitetasirovine sa jedne strane, i konkurencijomproizvoda od usitnjenog drveta (OSB - OrientedStrandboard) sa druge, proizvođači furnirskihploča su prinuđeni da se okreću savremenimnovim tehnologijama. Međutim, sofisticiranetehnologije se bezrezervno ne moguprimeniti u našim uslovima, i one moraju dabudu prilagođene našim vrstama drveta. Jedanod načina prevazilaženja ovog problemaje okretanje plantažnim vrstama drveta (topola),a drugi je prerada nezrelog bukovog drvetamalog prečnika. U prvom slučaju imamo niskucenu gotovog proizvoda, a u drugom problemeu sušenju i lepljenju furnira. Istraživanjatreba da idu u pravcu pronalaženja optimalnihkonstrukcija ploča i eventualno optimalnihkombinacija bukve i topole da bi se proizvelakvalitetna furnirska ploča. •januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 45

MENANDŽMENT IPrema Fayolu, menadžment predstavlja proces predviđanja,organizovanja i komandovanja, koordinacije i kontrole. To je procesili funkcija koja je najznačajnija za svako preduzećei ona obuhvata poslove upravljanja kvalitetom.PIŠE: dr Dragan ŠkobaljI pored ogromnih napora koji su uloženi u razvijanje naših poslovnihsistema, rezultati su veoma skromni. Značaj i uloga menadžmentanije adekvatno primenjena. To je osnovni razlog zašto naši poslovni sisteminisu efikasni. Rezultati u poslovnim sistemima kao i društvenimsistemima su veoma obeshrabrujući. Veliki broj preduzeća u stečaju,ogroman broj nezaposlenih, javni sektor zabrinjavajuće neefikasan,permanentan porast korupcije i nelikvidnost, praćeni kumuliranimpolitičkim problemima i moralnim posrnućem, ozbiljna su pretnja kolapsunašeg društva.Naslov ovog rada je Menadžment i organizacija rada, upravo zatošto i do danas u našoj zemlji veliki broj ljudi ne razume ove pojmove.Očigledno je da postoji ogromna praznina između univerzitetskei privredne stvarnosti. I pored velikog broja firmi koje su sertifikovanepo standardu ISO 9000, rezultati su poražavajući jer je sistem najčešćeuveden formalno, a ne suštinski.Sa BDP po glavi stanovnika od 5000 €, naše društvo mora mnogoozbiljnije razmišljati o povećanju obima proizvodnje i izvoza. Potrebnoje hitno povećati kvalitet i obim proizvodnje, kao i izvoz, što jeimperativ. Dužnička kriza nam preti kao omča oko vrata. Jedini načinza prevazilaženje ovih problema je jačanje poslovnih sistema, jačanjemenadžmenta. Ovo je neiscrpni izvor, koji je uvek kroz istoriju davaorezultate.Danas se u svetu pojam menadžmenta i pojam organizacije posebnokoriste. Ovo ne negira da obe discipline vuku iste korake i da suu jednom periodu, bar kod nas zamenjivane, da su i danas bitno povezanei da se u mnogim delovima preklapaju.Upravljanje – fenomen današnjeg vremenaMenadžment predstavlja univerzalno sredstvo, neophodno oruđesavremenog industrijskog sveta. Svako preduzeće, svaki iole složenijiposao, ili ozbiljnija aktivnost, zahtevaju upravljanje da bi se doveli doodabranog cilja, odnosno da bi se efikasno završili. Savremene organizacije,privredne ili neprivredne, zahtevaju stalne upravljačke akcijeda bi delovale i razvijale se u složenom i dinamičkom okruženju u komefunkcionišu.Upravljanje je fenomen današnjeg vremena, neophodnost savremenogživota i rada i njegove sveopšte, stalno rastuće složenosti.Upravljanje je neophodno za efikasno funkcionisanje i razvoj svakogpreduzeća, svakog pojedinačnog društvenog sistema i društva u celini,za efikasnije odvijanje svakog složenijeg posla i poduhvata. Upravljačkipristup rešavanju raznovrsnih problema osnovna je karakteristikamodernog menadžmenta, savremene naučne discipline bez koje jenemoguće efikasnije delovanje, funkcionisanje i razvoj.Ova veština, a danas sasvim sigurno posebna naučna disciplinakoja je usmerena ka iznalaženju takvih mera i akcija kojima se poboljšavarealizacija različitih aktivnosti i poduhvata i čini efikasnijim funk-cionisanje i razvoj različitih aktivnosti i poduhvata privrednih i društvenihsistema, danas pod imenom management zauzela svoje mestomeđu modernim naučnim disciplinama.Menadžment postaje sve značajniji kako rad postaje sve specijalizovanijii složeniji, kako se umnožava opseg aktivnosti koje treba izvršitii broj organizacija i pojedinaca koji ove aktivnosti pripremaju iizvršavaju. Brzi tehnološki razvoj potencira potrebu korišćenja upravljačkihmetoda i pristupa, odnosno upotrebu menadžmenta kao naučnediscipline koja se bavi upravljanjem poslovnim sistemima i procesimai upravljanje svim organizovanim sistemima radi poboljšanjanjihove efikasnosti.Stalan rast broja i složenost raznovrsnih problema, upravljanje novimproblemima i izazovima sa kojima se stalno suočavaju istraživačii praktičari u mnogim disciplinama, kao što su tehnologija, saobraćaj,ekonomija, psihologija i dr. dovode do toga da se sve intenzivnije koristiupravljački, odnosno menadžment pristup. Rezultat korišćenjaupravljačkog pristupa u ovim disciplinama je brže i efikasnije rešavanjeaktuelnih problema i dalje razvijanje novih menadžment pristupai metoda obogaćenih najnovijim naučnim saznanjima iz modernihdisciplina, kao što su kibernetika, informatika i dr. Menadžment koristiznanja iz mnogih disciplina, kao što su: tehnologija, ekonomija, informatika,psihologija, i dr. razvijajući nova znanja i nove upravljačkepristupe, a istovremeno ove discipline koriste menadžment pristup urešavanju sopstvenih aktuelnih problema i tako proširuju sopstvenedomete.Pojam i definisanje menadžmentaMenadžment se najčešće vezuje za pojam upravljanja određenimposlom, poduhvatom ili sistemom. Da bismo što bolje analizirali štaobuhvata pojam menadžmenta i da bismo napravili određena ograničenjau odnosu na druge slične discipline ili prethodna, uopštena idosta nejasna objašnjenja, neophodno je malo detaljnije istražiti štaje to menadžment, šta se najčešće u teoriji i praksi podrazumeva podovim pojmom i kako se on definiše i koristi.Nema opšte prihvaćene definicije menadžmenta. Ako se uopštemože govoriti o jednoj definiciji koja se šire koristi, onda treba ukazatina definiciju koju je dao jedan od pionira menadžmenta Fayol, a kojaje služila kao osnova i putokaz mnogim kasnijim teoretičarima u njihovomnastojanju da definišu i objasne pojam i značenje menadžmenta.Prema Fayolu, menadžment predstavlja proces predviđanja,organizovanja i komandovanja, koordinacije i kontrole. To je proces ilifunkcija koja je najznačajnija za svako preduzeće i ona obuhvata posloveupravljanja kvalitetom. Ova definicija, sa više ili manje prilagođavanja,se koristila dugi niz godina, tretirajući menadžment kao proceskoji omogućava organizacijama da dostignu svoje ciljeve planiranjemi organizovanjem i kontrolisanjem njihovih resursa.Analiza većeg broja radova u menadžmentu daje sledeće definicijeovog, u različite svrhe, korišćenog pojma: menadžment je upravljanjepreduzećem; menadžment je upravljanje organizacijom; menadžmentje upravljanje poslovanjem; menadžment je upravljanjeposlovnim procesima; menadžment je upravljačka struktura preduzeća;menadžment je rukovodstvo preduzeća; menadžment je strateškoupravljanje; menadžment je strateško odlučivanje; menadžment jestrateško planiranje; menadžment je poslovna politika, itd.Najveći broj ovde navedenih definicija prikazuje menadžent kaosloženi proces usmeravanja grupe ljudi u izvršavanju određenih poslovai zadataka radi postizanja unapred utvrđenih zajedničkih ciljeva,

ORGANIZACIJApri čemu ovaj proces obuhvata više različitih podprocesa, kao što suplaniranje, organizovanje, kontrola, itd.Rezimirajući navedene i druge definicije menadžmenta, može sekonstatovati, teorijski i praktično posmatrano, da menadžment imatrojaku funkciju, odnosno da se pojavljuje u tri posebna aspekta kojase donekle razlikuju, ali ipak imaju puno zajedničkog.Prvo, menadžment se posmatra i definiše kao proces upravljanjaodređenim uslovima, poduhvatima ili sistemima, ili sistemima radi efikasnijegdostizanja zajedničkih ciljeva. U pitanju je veoma složen proceskoji se sastoji od skupa povezanih podprocesa.Drugo, menadžment se može posmatrati i kao proces grupa ljudičiji je posao da upravljaju izvršavanjem poslova i zadataka koje obavljajudrugi ljudi, radi efikasnog dostizanja predviđenih zajedničkih ciljeva.Znači, menadžment se posmatra i kao grupa ljudi koji imajuovlašćenja da upravljaju realizacijom određenih poslova.Treće, menadžment je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnogkaraktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanjaodređenim poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima. Ova disciplinaproučava menadžment kao složeni proces sa nizom podprocesai kao grupu ljudi koja radi na upravljanju procesima i sistemima, atakođe proučava sve pojedinačne upravljačke probleme i fenomenevezane za efikasno izvršavanje određenih poslova i zadataka.Menadžment se može, kako je rečeno, posmatrati kao kompleksanproces, usmeren na efikasno završavanje predviđenih poslovai zadataka, koji se sastoji od niza različitih podprocesa. Posmatrajućimenadžment kao upravljački proces dolazimo do sledećih ključnihpitanja: šta taj proces obuhvata, iz čega se sastoji i kako se odvija?Osnovni problem je utvrditi iz kojih se delova, odnosno podprocesa,ovaj proces sastoji i kako definisati i povezati ove podprocese da bi secelokupni posao na koji se proces odnosi efikasno odvijao.Menadžment se u teoriji i praksi često posmatra kao sistem vlasti,odnosno kao grupa ljudi koji imaju određena ovlašćenja u upravljanjuizvršenjem određenih poslova. U ovakvom pristupu ključno pitanjeje identifikovati i odrediti ljude koji će biti nosioci ovlašćenja u upravljanjuposlovima, zatim određivanje njihovog ovlašćenja, što direktnozavisi od mesta koje zauzimaju na organizaciono hijerarhijskoj lestvici,i određivanje delokruga poslova na koje se njihova ovlašćenja odnose.Menadžment kao posebna naučna disciplinaMenadžment u najširem smislu treba posmatrati kao posebnu naučnudsciplinu posvećenu istraživanju upravljanja u različitim društvenimi poslovnim sistemima. Ova, najpre veština, a danas sasvim sigurnoposebna naučna disciplina, koja je usmerena ka iznalaženju takvihmera i akcija kojima se poboljšava realizacija različitih aktivnostii poduhvata, danas je pod imenom menadžment zauzela svoje mestomeđu modernim naučnim disciplinama.Gledanje na menadžment kao na nauku uključuje istraživanje novihznanja primenom naučnog metoda sakupljanja, selekcije i obradepodataka, postavljanje određenih hipoteza, testiranje hipoteza, objavljivanjerezultata i proveru mogućnosti primene. Razmatranje menadžmentakao naučne discipline obuhvata, takođe, analizu primene naučnihznanja iz mnogih drugih disciplina u rešavanju različitih upravljačkihproblema u privredi i društvu. Menadžment, pored toga razvijanova znanja, nove pristupe, nove metode i tehnike, koje ga sve više

označavaju kao modernu naučnu disciplinu koja se sve više koristi ikoju sve više koriste i druge naučne discipline.Onoliko koliko koristi naučni pristup i naučnu metodologiju, kolikoprimenjuje savremene naučne metode i standarde i oslanja se nabogatu empirijsku građu dobijenu rešavanjem praktičnih problema,menadžment će i dalje da se razvija kao moderna naučna disciplinabez koje nije moguće efikasno upravljati poslovnim i društvenim sistemima.Razmatrajući ovu kraću analizu definisanja menadžmenta, možese konstatovati da se na menadžment danas gleda kao na procesili grupu ljudi koji obavljaju upravljanje, odnosno usmeravanje realizacijerazličitih poslova i poduhvata radi efikasnijeg završetka, ili kaona naučnu disciplinu koja se bavi problemima upravljanja određenimposlovima i sistemima.Složenost celokupne materije koju obuhvata menadžment omogućavada se koncept menadžmenta analizira sa različitih strana. Jednoglediše na menadžment dato u literaturi je veoma interesantno(Massie J. L. Essential of Management, Prentice Hall, London, 1987.).Prema ovom pristupu menadžment se može posmatrati kao: ekonomskiresurs, sistem vlasti i sistem elite.Sa ekonomskog stanovništa, menadžment se može posmatratikao proizvodni faktor, odnosno kao poseban resurs, kao što su zemlja,rad i kapital. Smatra se da menadžment može, u određenom delu i naodređeni način, da zameni rad i kapital. Menadžerski resursi značajnomogu da utiču na povećanje produktivnosti i profitabilnosti preduzeća.Sa stanovišta organizacije, menadžment se posmatra kao sistemvlasti, odnosno ovlašćenja koja ima grupa ljudi u realizaciji određenihposlova. Ovo gledište je tokom vremena prolazilo kroz različite pristupe,počev od autoritarnog koncepta, preko humanističkih koncepata,pa do participativnog pristupa. Moderni menadžment predstavlja sintezunavedenih pristupa sistemu vlasti.Sa sociološkog stanovišta, menadžment se posmatra kao klasni istatusni simbol. Rast potreba za menadžmentom i menadžerima dovodido toga da menadžeri postaju intelektualna i obrazovna elita,odnosno posebna klasa. Ulazak u ovu klasu sve više zavisi od obrazovanjai znanja, a sve manje od porodičnih i političkih veza. Smatra seda menadžeri mogu da postanu autonomna klasa, ali, pošto se njihovbroj značajno povećava, problem nije tako alarmantan.Menadžment i organizacijaI na kraju ove kraće analize definisanja menadžmenta, potrebnoje reći nekoliko reči o vezi i odnosu ove discipline sa drugim sličnim ipovezanim disciplinama, pre svega sa organizacijom. Danas je sasvimizvesno da menadžment i organizacija predstavljaju dva međusobnopovezana koncepta, koji se često koriste da bi označili iste fenomenei koji su usmereni ka istom cilju poboljšanja efikasnosti funkcionisanjai razvoja poslovnih i društvenih sistema. Istorijski posmatrano, od nastankakoncepta koji je nazvan Scientific Management, oblast na kojuse odnosi i procesi koji ga čine nazivani su, u našoj teoriji i praksi, češćeorganizacija rada, nego što se koristio pojam menadžmenta.Pojedini naši veoma poznati autori iz ove oblasti, od kojih nekipredstavljaju pionire u njoj su, iz različitih, više ideoloških nego naučnihrazloga, termin Scientific Management prevodili kao naučna organizacijarada i isključivo upotrebljavali ovaj naziv za naučnu disciplinukoju danas nazivamo menadžment. Oni su svesno ili nesvesno izjednačavalipojam organizacije i pojam menadžmenta, smatrajući organizacijurada mnogo širom oblasti od one koju obuhvata organizacijapreduzeća.Naučna organizacija rada je pod vidom procesa organizovanja, ilipod drugim nazivima, istraživala i koristila upravljačke procese usmerenena poboljšanje efikasnosti realizacije različitih poslova i poduhvata.Radi ilustracije ove konstatacije navodi se jedan pristup definisanjaorganizacije rada, odnosno procesa organizovanja, u kome seorganizovanje posmatra kao proces u kome se raznim merama i aktivnostimasvesno utiče na izvršavanje nekog rada da bi se dobili štobolji rezultati. Kao takvo organizovanje je blisko pojmu upravljanja,što je ostalo nerazjašnjeno i nedefinisano još od utemeljivača organizacijerada (naučnog upravljanja). Ipak, ako se pozovemo na pionirei osnivače ove discipline, F. Taylora i H. Fayola, i na tačan prevod ScientificManagement – naučno upravljanje, čini se da su oni utemeljilinaziv management, ali da je ova disciplina u početku obuhvatala presvega organizaciju, odnosno organizovanje proizvodnje (F. Taylor),upravljanje preduzećem (H. Fayol), da bi kasnije obuhvatila sve onošto mi danas posmatramo kao organizaciju i kao menadžment. S obziromna njihovu značajnu povezanost, veoma je teško odvojiti ovedve discipline.„Gotovo je nemoguće razdvojiti teoriju organizacije od teorijemenadžmenta. Model organizacijske strukture najčešće predstavljajumodel menadžment struktura. Prvi je razlog činjenica da je menadžmentključni organizacijski proces i aktivnost usmerena realizacijinjenih ciljeva i zadataka. Kvalitet organizacije velikim delom određujekvalitet njenog menadžmenta. Drugi razlog tome je taj što je organizacijaosnovni milje realizacije, ali i razlog nastanka i razvoja menadžmenta.U kontekstu organizacije menadžment se javlja kao jednafunkcija, odnosno specifična delatnost usmerena ostvarivanju njenihciljeva. (S.Kapustič, Organizacijska teorija, Informator, Zagreb, 1991.).Jedno vreme, na početku uspostavljanja menadžmenta kao naučnediscipline, reči upravljanje i administracija korišćeni su da označeisti pojam. Ovaj fenomen potiče od Fayola koji je koristio reč administracijada bi označio pojam upravljanja management.Bilo kako bilo, izvesno je da se danas u svetu pojam menadžmentai pojam organizacije, posebno koriste, što naravno ne negira daobe discipline vuku iste korene, da su u jednom periodu, barem kodnas, zamenjivane, da su i danas bitno povezane i da se u mnogim delovimapreklapaju. •

D. Mihailovića bb · 75450 Šekovićitel: +387 56 653 015 · fax: +387 56 653 114mob: +387 65 586 535 · e-mail: fod08@live.comwww.finalnaobradadrveta.comPROIZVODIod punogdrveta

Drvo i enterijerPIŠE: dipl. arh. Jelena ManojlovićDrvo predstavlja najinspirativniji materijalza obradu, izuzetno cenjen i rado primenjivanu svim vekovima čovekovog postojanja.Specifične karakteristike, mogućnostikoje pruža za oblikovanje zajedno sazavršnim efektima i konačno – široka primena,čine ga materijalom koji je obeležioistoriju primenjene umetnosti i arhitekture.Kada je čovek počeo da gradi svoja prvaskloništa, pored drugih materijala poputkamena i gline, koristio je i drvo, s obziromda je bilo dostupno, interesantno i jednostavnoza obradu. Primenjivane tehnike, načinobrade i širok dijapazon upotrebe doprinosioje građenju i definicijama stilovai njihovim odlikama. Eksperimenti nastalisa novim procesima i tehnologijama obradedrveta najavili su i označili mnoge novepravce u istoriji nameštaja i enterijera.U modernom enterijeru drvo se ističe kaoneizostavan materijal, a savremena stremljenjakoja su bazirana na principima i prednostimaodrživog, ekološkog dizajna uvelikopodstiču razvoj različitih drvenih proizvoda.Razvijanje svesti o zdravom životu, stanovanjui zaštiti životne sredine, povod suza odabir eko – nameštaja i ističu njegoveprednosti u zatvorenim prostorima. U unutrašnjojarhitekturi drvo je prisutno kroz različitevidove proizvoda – od nameštaja prekograđevinske stolarije, zidnih i plafonskihobloga, podova. Masivno drvo predstavljaosnovnu bazu iz kojeg se izrađuju drveniproizvodi – nameštaj i građevinska stolarija.U poslednjih nekoliko decenija ono je zamenjenodrugim drvnim i sintetičkim materijalima,kako zbog deficitarnosti, tako i zbogekonomičnosti proizvodnje i racionalnogiskorišćenja prirodnih šumskih resursa. Upotrebamaterijala dobijenog preradom drveta,koji obezbeđuje savršenu planimetriju iveću stabilnost površina, predstavlja potvrdutehničkog napretka i omogućuje korišćenjei raznu primenu u svim tipovima enterijera.Ploče na bazi drveta se svrstavaju ugrupe slojevitih ploča (furnirske, stolarske ikombinovane) i ploče od ustinjenog drveta(iverice i vlaknatice). Nameštaj se možeizvesti kroz upotrebu punog, masivnog drveta,lameliranih drvenih otpresaka dobijenihiz određenih oblika kalupa ili oplemenjavanjemprefabrikovanih drvenih ploča,koje čine bazu za furniranje. Furniranjem sesmanjuje cena proizvoda, samim tim postajedostupna većini kupaca, zadržava se teksturadrveta, a povećava postojanost materijala,dok estetska funkcija ostaje sačuvana.S obzirom na različitu teksturu listova furnira,svaki komad nameštaja u domu postajeunikatno, lično bogatstvo za vlasnika.Lepota drveta i stalni izvor inspiracije leži umogućnostima koje ono pruža za obradu idizajn – može se savijati, rezati, rezbariti, brusiti,polirati, tretirati transparentnim ili pokrovnimbojama, uljem, može se lakirati ilipatinirati. Pored ugođaja i autentičnih vizuelnihakcenata koje prirodni materijali stvarajuu enterijeru, postoji i nezaobilazna simbolikanjihovog prisustva. Ona podrazumeva blizakkontakt sa prirodom i neraskidivu vezu kojučovek nastoji s njom da održi – uvođenjem inaglašavanjem prirodnih materijala u najbližemokruženju. Drvo predstavlja simbol jedinstva,suštinsku vezu sa okolinom. Trajnost,elastičnost, specifična lepota teksture predstavljajusamo neke od karakteristika kojimaono učestvuje u stvaranju likovnih vrednosti,kao i prostorne, arhitektonske kompozicije.Prisustvo i primena drveta u različitim oblicimai tehnikama obrade definisali su enterijere,kako raskošne, tako i minimalističke.Kroz vizuelnu dominaciju u prostoru mogućeje jednostavno, bez suvišnih detalja, dobititradicionalan, rustičan izgled enterijera.Naglašavanjem određenih drvenih akcenatapostiže se prostorna dinamika i uspostavljase kvalitetna veza savremenog pristupaopremanju sa upotrebom klasičnih materijala.U individualnim postavkama, različitimenterijerskim strukturama i interakciji sa drugimmaterijalima, drvo se najadekvatnije pokazalo.S obzirom da se odlično prilagođavaokruženju i da određeni komad nameštajaisprati postojeći stil opremanja i naknadnimuvođenjem, prostor se na jednostavan načinmože oplemeniti ili određena celina redizajnirati.Prisutnost drvenih površina enterijerudaje atmosferu trajnosti i specifičan karak-Drvo predstavljaomiljeni materijal zaobradu, izuzetnocenjen i radoprimenjivanu svim vekovimačovekovogpostojanja.50 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Boja drveta igra značajnu ulogu u stvaranju vizuelnog identiteta i opremanju enterijeraIntenzivna, ali skladna igra sa suprotnostimau enterijeru daje dinamičan sastav celiniter. Ukoliko je neki komad nameštaja stručnoosmišljen, konstruktivno opravdan i propisnoodržavan, čekaće ga dugi vek i trajnost.Uvođenjem proverenih dizajnerskih komadanameštaja uvek se enterijeru daje nova kvalitativnadimenzija. Boja igra značajnu uloguu stvaranju vizuelnog identiteta i opremanjuenterijera. Svetlo drvo vizuelno ne opterećujeprostor, pa je njegova primena opravdanai česta i u manjim prostornim kvadraturama.Prostori u kojima preovladavaju zagasiti tonovi,ukoliko nisu skladno ukomponovani,mogu delovati zasićeno, bez obzira na kvadraturukoju zauzimaju. Prirodne boje svetlijihvrsta drveta ostavljaju više mogućnostiza opremanje, a prateći elementi se lakše integrišuu celinu. Moderni enterijeri u kojimase nalaze materijali poput plastike, metala ikamena, u kombinaciji sa svetlim, svedenimdrvenim oblogama, delovima nameštaja idetaljima dobijaju autentičan karakter. Intenzivna,ali skladna igra sa suprotnostima u enterijerudaje dinamičan sastav celini. Prilikomoblaganja zidova i plafona drvo se koristi ujanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 51

Funkcionalna i estetska dimenzija drvenih zidnih obloga zadovoljava potrebe savremenih arhitektonskih zahtevavidu lamperije, drvenih talpi, oblica i poluoblica…Od prvobitne, primarne namene zaklonaod atmosferskih uticaja, preko bojenihili onih ukrašenih duborezom i drugim tehnikama,drvene obloge su svedene do najjednostavnijihoblika i formi. Drvene oblogenalaze primenu u unutrašnjoj arhitekturi savremenihjavnih, komercijalnih i stambenihprostora. Za oblaganje plafona koriste se idrvene grede, koje pored funkcionalne imajui estetsku ulogu. Zavisno od grube ili fineobrade, oblikovnog karaktera, postiže se rustičniili savremeni stilski efekat. Vizuelni kontinuitetkoji se postiže prosleđivanjem drvenihelemenata kako u integrisanim enterijerskimcelinama, tako i u parcijalnim prostorijama,stvara likovni identitet prostora. Razvojtehnologije omogućio je pojavu novihkompozitnih materijala na bazi drveta kojese koriste za oblaganje, najčešće akustičnihprostorija. Funkcionalna i estetska dimenzijadrvenih zidnih obloga zadovoljava potrebesavremenih arhitektonskih zahteva, sa akcentomna održivim – eko aspektima i karakteristikama.Zahvaljujući različitim idejnimrešenjima i stalnim izazovima i inspiracijamakoje zatvoreni prostor daje, varijacije na temuuređenja i inovativne primene materijalasu bezbrojne. Danas se primenom drvetadobijaju prozračni, stilski svedeni, modernienterijeri. Njihova individualnost ne podrazumevasamo stručno osmišljene prostornekompozicije, već i izmirenje lokalnog, tradicionalnogi savremenog – materijala i eksperimentalnogpristupa arhitekturi i opremanju.•

ekskluzivni troslojni parketiSistematskim i upornim radom, firma SAMATINI se razvijala i tehnološkiopremala. Zahvaljujući dugogodišnjim aktivnostima, danas ovo preduzećeima kompletnu savremenu opremu i zaokruženu proizvodnju zaizradu 100.000 do 120.000 m 2 troslojnih ekskluzivnih parketa godišnje.Kompletna proizvodnja, od preradetrupaca pa do izrade troslojnihparketa se obavlja nanajsavremenijim mašinamakoje omogućavaju veoma visokupreciznost izrade. Proizvodniprogram čine troslojni parketiod kvalitetnog hrasta, bukve,jasena, graba, bagrema, javora,trešnje, oraha, vengea i tikovine,industrijski pod i termotretiraniparketi pri čemu svi proizvodiposeduju odgovarajućesertifikate (FSC CE), sertifikatkvaliteta itd.Završna obrada se radi najkvalitetnijimuljima u preko četrdesetboja.Nudimo saradnju projektnimbiroima, arhitektama i parketopolagačima,za vrhunsko opremanjeekskluzinnih prostora troislojnimLAMAR parketima odsvih vrsta drveta iz sopstveneproizvodnje.SAMATINI - Fabrika LAMAR parketaMilići - Bosna i Hercegovinatel: +387 (0) 56 745 500, tel/fax: +387 (0) 56 741 101e-mail: samatinidoo@gmail.com, www.lamar-parket.comLAMAR FLOORING – SALON PARKETA U BEOGRADUAutokomanda · Bulevar oslobođenja 18c · tel. 011 2647 590, 3690 247

PIŠE: mr Mare Janakova Grujić,istoričar umetnostiRadni prostorKada arhitekta dobije mogućnostda sam uredi sopstveni radni prostor, toje onda idealni spoj vizije i sposobnosti,ideje i realizacije. Kao kreator prostorakoji treba da bude stecište u kome će serađati nove ideje, ali i emitovati neophodnainspiracija za to, takav posao nijeni malo lak. U njega arhitekta ugrađujedeo sebe koji je mnogo veći no za bilokoji drugi projekat, a sve autorove profesionalnespecifičnosti, afiniteti, opredeljenjai pregnuća, dolaze do najpotpunijegizraza.Beogradski graditelj Mustafa Musić,priznati srpski arhitekata srednje generacije,osmislio je i realizovao svoj atelje2006. godine. Krećući se u svom dugogodišnjemi plodnom opusu putem ekspresionističkihtendencija, post-modernizma,alternativne arhitekture, a ponajvišeu smeru sopstvenih autorskih istraživanja,njegova vizija u kreiranju ateljeabila je sublimiranje profesionalnog kreda,i uopšte fenomena arhitekture. Arhitekta,shvaćen u delanju i zalaganjuMusića kao kompleksan umetnik, svestranai elitno obrazovana ličnost, krozsvoj radni prostor mora da izrazi jednuvišu, misionarsku ulogu arhitekture, kaopokretač civilizacijskih tokova i kao stubljudskog društva. Upravo u tom smisluizabrano je drvo kao svojevrsni lajt-motivprostora, dominantni materijal zakonstrukciju, mobilijar i detalje. Uopšte,drvo u Musićevim projektima izražavapoštovanje istorijskog kontinuitetai graditeljske tradicije, kroz insistiranjena njegovoj kompleksnosti, slojevitostii punoći. Kao i sa drugim materijalima,ovaj autor se igra, eksperimentiše, mešaono naizgled nespojivo, dorađuje, oplemenjuje,redovno implementirajući notuduhovitosti i koketiranja sa istorijskimrelacijama i nasleđem.54 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

Drvo u radnomprostoru – AteljearhitekteMustafe Musićapoistovećen sa životnimOpredeljenjeza drvo kaoizuzetnotopao elemententerijeraunosinesvakidašnjikoncept uarhitektururadnogprostora –nameru da sepoveća ugođajtokom boravkau njemu,odnosno dase radniprostor približii poistovetisa životnim.Musićev atelje predstavlja prostor u staromgradskom jezgru Beograda, u koga jeprirodno utkano mnogo tradicije, ponajvišeiz sfere beogradske međuratne Moderne.Međutim, ta tradicija iskazana je u domenuasocijacija i dalekih stilskih evokacija. Prostor,koncipiran tako da bude saglediv i odspolja i iz unutra, tretiran je kao kompleksnaskulptura, a krase ga besprekornost detaljai markantno sprovedena umetnička ideja.Svaki kutak u njemu, bilo da se radi o stilizovanomstolu koji zapravo predstavlja radnisto-jednonožac, elementu rasvete, prozoruili plafonskoj gredi, predstavlja osoben događaji unosi novi momenat u tumačenju.Živopisno četinarsko drvo sa mnoštvom čvorova,svojom teksturalnošću i rustičnim dezenomunosi dodatnu živost u ambijent. Tokomadaptacije postojećeg prostora ateljeaono je sačuvano u izvornom obliku i položaju,pri čemu je poklonjena velika pažnja dase očuva njegova patina, dok su drvene gredei partije u novim, dograđenim delovimaateljea ugrađene i obrađene modernom teh-nologijom lepljenja (laminiranja) jelove građetako da podsećaju na staro.Opredeljenje za drvo kao izuzetno topaoelement enterijera, unosi nesvakidašnjikoncept u arhitekturu radnog prostora – nameruda se poveća ugođaj tokom boravka unjemu, odnosno da se radni prostor približitj. poistoveti sa životnim. To, dalje, vodi kaideji o neodvojivosti privatnog i profesionalnogživota, odnosno u slučaju arhitekture iarhitekte Mustafe Musića – o njoj kao o samomživotu. •januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 55

Novo ruho starogponovo upotrebljeno drvoPIŠE: Isidora GordićReč je o materijalu koji se dobija nakondekonstrukcije, demontaže ili rušenja starihobjekata napravljenih u celosti ili delimičnood drveta poput drvenih ambara, mlinova,vodenica, vajata, kačara, brvnara, starih zgradaili kuća, ali i brodova, teretnih vagona, železničkihpragova ili vinske buradi…Izvorisu brojni.Kako većina ovih starih objekata gubisvoju funkciju i ne može se više restauriratiili je to nesvrsishodno, a postaju opasnostza okolinu zbog dotrajalosti ili zbog opasnostiod požara, umesto rušenju, što se ranijepraktikovalo, pristupa se demontaži pa se svizdravi i upotrebljivi materijali odvajaju i vraćajuu ponovnu upotrebu. To mogu biti cigle,kamen, metalni delovi ili drveni – grede,talpe, daske, letve, vrata, prozori, ukrasi okokamina, stari podovi…Kada se očiste i klasifikuju, drveni elementise čiste od zaostalih metalnih delovakoji mogu polomiti testere i glodalice ukolikose ponovo obrađuju. Veoma često se morajukoristiti detektori za metal da se otkrijuekseri, klinovi, šrafovi, meci, sačma i sličnimetalni zaostaci. Zato je drvo koje se opetvraća u upotrebu neretko znatno skuplje odnove, sveže rezane građe koja se može naćina svakom stovarištu. Treba ga demontirati,prevesti, očistiti, osušiti ako je negde upilovlagu, pripremiti…Pre stotinjak ili dvesto godina, glavnimaterijal za gradnju, osobito u šumovitimpredelima bilo je drvo koga je bilo u izobiljui koje se obilato koristilo. Kombinovalo se i sadrugim materijalima poput kamena ili cigle.Budući da je industrija bila slabije razvijena,a priroda manje ugrožena bilo je izuzetnih istarih primeraka stabala koja su se koristilaza gradnju. Drvna građa se uglavnom ručnotesala i obrađivala, a grede koje su se dobijaleiz ovakvih stabala bile su monumentalnijei znatno stabilnije od ovih koje se mogu dobitidanas iz šuma gajenih za seču.Kada je o prednostima ovako dobijenogmaterijala reč, na prvom mestu se izdvaja jedinstvenpatiniran izgled i specifična strukturakoji se nikakvim obradama ne može po-Potraga za novim izvorimasirovina ne jenjava, a ekoili zeleni-dizajn je sve višeu trendu. Sve što možebiti reciklirano ili ponovoupotrebljeno, a bez nekepreterane obrade, postajenovi izvor inspiracije i novimodni trend. Iako je još odosamdesetih godina prošlogveka ušlo u masovnijuupotrebu, u XXI vekuje apsolutni hit ponovoupotrebljeno drvo (eng.reclaimed wood).stići kod novog drveta, bez obzira na razvojtehnologije. Zatim, tu su povećana snaga,izdržljivost, trajnost i stabilnost ovog drvetabudući da je već položilo test vremena. Izuzetnaizdržljivost se pripisuje nezagađenom56 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

vazduhu u kome je drvo raslo do početka XXveka. Činjenica da je drvo ponovo vraćeno uupotrebu stabilnije od novosečenog je posledicatoga što je znatno duže bilo izloženoponekad i dramatičnim promenama vlage.Stoga se uglavnom bez ikakvih problemamože koristiti i za podove koji se polažu napodno grejanje jer je već višestruko prošlokroz značajne promene temperature i vlage.Mogućnosti primene već korišćenog drvetasu praktično neograničene. Ovako dobijenommaterijalu se može promeniti namenapa se, na primer, daske koje su bile delovizida ambara ili delovi broda mogu koristitiza pravljenje podova a bez neke specijalneobrade, osim što se mora ukrojiti spram novogprostora. Ono što je želja svih koji vraćajuu upotrebu već korišćeno drvo je dazadrže njegov jednstveni patinirani i drveniizgled. Stoga se tragovi vremena uglavnomne uklanjaju sa površine drveta – na njemuse mogu videti ogrebotine, useci, zarezi, crvotočina,pukotine, rupe od eksera ili šrafova…Drvo se eventualno zaštiti ili kolorističkiprilagodi novom enterijeru. Montažaovakvog poda sigurno duže traje i trebalo bida je obavlja profesionalni podopolagač. Drvomože biti krto, može se cepati ili pucati,mogu se pojaviti zazori među daskama, alito sve će mu samo naglasiti unikatnost i karakter.Pored podova, veoma često se drvo kojeje već korišćeno upotrebljava za pojedinearhitektonske detalje, za oblaganje u enterijeru,za tavanice sa izloženim gredama, za rustičnekamine, a najčešće za nameštaj gde sumogućnosti za poigravanje najveće.Danas je sve više kompanija koje se baveovom vrstom materijala, prevashodno nazapadu, ali i kod nas, i uglavnom sve imajuFSC (Forest Stewardship Council) certifikate injihovi proizvodi se klasifikuju kao 100% recikliranisadržaji što olakšava dobijanje LEED(Lidership in Energy and Enviromental Design)poena u različitim kategorijama u zavisnostiod projekta do projekta kad je reč o održivojgradnji.Drvo koje se vraća ponovo u upotrebuna ovaj način zadovoljave sve ekološke standarde.Sa druge strane, za one koji žele dasvom prostoru dodaju zrno istorije, da mudodaju elemente koji imaju svoju priču, dapostignu rustičan izgled, ali i veoma moderanistovremeno, ili da svoj prostor urede ushabby chic stilu, već korišćeno drvo je najboljimogući izbor i biće apsolutna zvezda uprostoru u koji se postavi. •januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 57

DRVOPROMET-KULAwww.drvoprometkula.rsPančevački put 80a11000 Beogradtelefon/fax: +381 11 299 49 50+381 11 299 49 60+381 11 271 24 78+381 11 331 83 19+381 11 331 83 29e-mejl: office@drvoprometkula.rs, drvoprom@nadlanu.comSOBNA VRATAVRATNA KRILAFURNIRANA PLOČAMDFHDF, IVERICAOPLEMENJENA IVERICARADNE PLOČEIVERICAKANT TRAKEPANEL PLOČEŠPERPLOČEFURNIRIOBLOGE ZA VRATAOSBREZANA GRAĐAPAPIRNO SAĆEOKOV ZA NAMEŠTAJLEPAK

Jedanaest srpskih proizvođačanameštaja nastupalo na Nacionalnomštandu Srbije na sajmu Mebel u MoskviŠansa zasrpskeproizvođačenameštajaNakon uspešnog nastupa srpskih firme izoblasti uređenja enterijera i proizvodnjenameštaja na sajmu nameštaja u Moskvii činjenice da se carinske stope za uvoznameštaja u Rusiju iz drugih zemalja, osimSrbije, kreću od 5% do čak 20%, jasanje izazov i šansa za srpske proizvođačenameštaja da na ruskom tržištu pronađupartnere za dugoročnu saradnju i timeiskoriste prednosti bescarinskog izvoza.Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) po drugiput je organizovala i finansijski podržala nastup srpskih preduzećana sajmu nameštaja Mebel u Moskvi, koji se održao od 19. do 23. novembra2012. godine.Sajam Mebel je najznačajniji događaj iz oblasti proizvodnje nameštajau Rusiji, a uz podršku Vlade Moskve održava se jednom godišnjeod 1974. godine. Protekolg novembra na izložbenom prostorupovršine 40.024 m 2 učestvovalo je 882 izlagača iz 37 zemalja, aobišlo ga je preko 79.000 posetilaca i profesionalaca iz industrije nameštaja.Vodeće firme iz oblasti uređenja enterijera i proizvodnje nameštajaiz Srbije, kao što su: ATLAS, ENTERIJER JANKOVIć, FORMA IDE-ALE, JASEN, JELA JAGODINA, NOVART, SIMPO, SIMPO DEKOR, SIM-PO LINE, EUROKANCOM i TERMAL INŽENJERING predstavili su svojpotencijal i proizvodni program u paviljonu Forum, gde su takođe60 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

svoje nacionalne štandove imale Nemačka, Egipat, Rumunija i drugezemlje.Slogan ovogodišnjeg nastupa Пусть мечты сбываются! (Nekase snovi ostvare!) je izabran zato što, po našem mišljenju, visok kvaliteti prepoznatljiv dizajn, u kombinaciji sa prednostima slobodnetrgovine koje pruža Sporazum između Rusije i Srbije, formira povoljnucenu srpskog nameštaja koji sebi može da priušti prosečni ruskikupac.To je i glavni razlog što je Nacionalni štand Srbije posetilo preko300 distributera i predstavnika maloprodajnih objekata sa područjaRusije, Belorusije, Kazahstana i Ukrajine. Prema podacima iz evaluacijaizlagača, više od 60 kontakata će dovesti do poslovne saradnje,a očekivana vrednost izvoznih poslova u početnoj fazi iznosi preko3,5 miliona evra. Svi izlagači su potvrdili svoj interes za nastup nasajmu MEBEL i u 2013. godini.SIEPA će već na početku ove godine objaviti poziv za učešće nasajmu MEBEL 2013, koji će se održati u Moskvi od 18. do 22. novembra2013. godine, pa koristimo priliku da već sada pozovemo domaćekompanije da se prijave za učešće, nakon čega će se izvršiti selekcijaizlagača.S obzirom da je u avgustu prošle godine Rusija ušla u Svetsku trgovinskuorganizaciju, treba imati u vidu da će se većina carinskihstopa postpeno smanjivati sve do 2016. godine. Zato je sada, dok jecarinska stopa za uvoz nameštaja u Rusiju iz drugih zemalja, osimSrbije, od 5% do čak 20%, najveća šansa srpskih proizvođača da pronađuruske partnere za dugoročnu saradnju i time iskoriste prednostibescarinskog izvoza. •januar 2013.

PIŠE: mr Mare Janakova Grujić,istoričar umetnostiSredinom osamdesetih godina prošlogveka na najpoznatijoj srpskoj planini, Kopaoniku,nikao je prvi moderan grad od drveta– Sunčani vrhovi. Predstavljajući do danasneprevaziđeni uzor savremenoj arhitekturiplaninskih krajeva, ovaj graditeljski podvigu total dizajnu arhitekte Relje i Ivanke Kostić,čini se svež i inspirativan kao u vremekada je sagrađen. Dominantan materijal odkog je napravljen jeste drvo, i ono je upotrebljenona fasadi, krovu (šindra), prozorima,vratima, enterijeru, kao i za parterno uređenjekompleksa.Sunčani vrhovi predstavljaju impozantani kompleksan arhitektonski poduhvatkoji je u celini definisan formom autohtonog,vekovima egzistirajućeg ambijenta.U tom smislu on je neponovljiv, isto kao iokolne Pančićeve omorike. Visokih umetničkihvrednosti i neprikosnovenog humanogkoncepta, ova arhitektura predstavljanajviši likovni domet okoline i neraskidivoje vezana za tlo na kome je nastala. Kompleksje sačinjen od šest međusobno povezanihobjekata – konaka, koji u formi potkovicezatvaraju centralni uređeni trg. U svojojarhitektonskoj formi i koncepciji ovih šestzgrada nosi jasnu vezu sa srpskim srednjevekovnimmanastirskim konačištima, ali jeta veza ostvarena u formi duhovite i znalač-SunčANI vrhovike evokacije. Konaci su nazvani po srpskimsrednjevekovnim gradovima koji su okruživaliKopaonik: na jugu Zvečan, Jeleč i Ras,na zapadu Brvenik i Maglić, i na istoku Koznik.Masivna kula-zvonik (sa jednom većomi više manjih odgovarajuće opremljenihsala) dominira kompleksom, a u funkcionalno– sadržajnom pogledu predstavljavišenamenski Kongresni centar. U svojojstilskoj koncepciji ona sadrži samo obrisesakralnog nasleđa i potpuno je jedinstvenaautorska kreacija.Arhitektonska kompozicija kompleksaje razuđena, data u krupnim potezima aliuz poklanjanje pažnje i naizgled minornimdetaljima. Autorski je insistirano na raznolikostii živopisnosti, pa tako svaki uhvaćenikadar u posmatračevom pogledu razlikujese od drugog. U kompleksu postoji oko 400apartmana (namenjenih za 2-6 osoba, snab-Ispravka iz prošlog broja: Na strani 57.Ispravka iz prošlog broja: Na strani 57. stajaloje: “Po projektu arhitekte Kostića izve-stajalo je: „Po projektu arhitekte Kostićaizvedeno je i opremanje motela umetničkimslikama, pa su se tako u ovom ambidenoje i opremanje motela umetničkim slikama,pa su se tako u ovom ambijentu našlijentu našli štafelajni komadi najcenjenijihštafelajni komadi najcenjenijih slikara togslikara tog vremena: Kosare Bokšan, Petravremena: Kosare Bokšan, Petra Omčikusa,Omčikusa, Nebojše Mitrića, Bate Mihailovića,Milana Marinkovića Cileta. Jedan odNebojše Mitrića, Bate Mihailovića, MilanaMarinkovića Cileta. Jedan od zidova hotelakrasila je i gigantska tapiserija Kosarezidova hotela krasila je i gigantska tapiserijaKosare Bokšan.” Izneto se ne odnosi naBokšan.” Izneto se ne odnosi na Motel “StariMotel „Stari hrast“ već na Hotel „As”, kaohrast” već na Hotel “As”, kao delo istog autorai smešteno u blizini “Starog hrasta”.delo istog autora koje se nalazi u Reževićima(Crna Gora).62 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

prvi savremen grad od drvetadevenih spavaćim sobama, dnevnom sobom,trpezarijom i kuhinjom), koji su smeštenina spratnim etažama, dok su prizemljarezervisana za restorane, samoposluge, prodavnice,banke, poštu, butike, noćne klubove,kafiće, i ostale sadržaje zabavnog života.Središnji trg, koga formira potkovičastiraspored objekata kompleksa, predstavljacentar društvenog života celog turističkognaselja na Kopaoniku. Pravi mali grad, građennekada za privrednog giganta – firmuGenex, još u vreme kada je nastao imao jesve elemente urbanosti u sadržajima, ali jepo izrazu i značenju ostao vezan isključivoza prirodu, za divlji planinski ambijent, zaprimarne elemente, za čovekomernost kaoglavni princip prostora, i iskrenost kao glavnuideju.Krov čitavog kompleksa prekriven je drvenimprekrivačem – šindrom. Objekti sugrađeni u sistemu drvenog bondruka. Za izgradnjuje korišćeno lokalno drvo – čamovina,i primenjivano je kako na eksterijeru, takoi u enterijeru (obrada i obloga pladona,vrata, grede, deo pokretnog nameštaja). Većuautentičnost do danas sačuvala je spoljašnjost,sa karakterističnom patinom kojasamo doprinosi opštoj likovnosti izraza.Gradnja je trajala od 1984. do 1987. godine,i izveo ju je tim majstora koji je imao velikostručno iskustvo u gradnji drvetom, uzuključenje lokalnih majstora. Duohromatskafasada, sačinjena od braon boje drvetai belih malternih partija, počiva na geometrijskojkompozicionoj igri i vrlo efektnoj ritmičkojskali. Prozorski otvori najrazličitijihveličina i oblika još više doprinose takvomutisku. Peta fasada je izrazito razuđena, svau preplitanju kosih ravni i piramidalnih masa(badža). Brojni elementi narodnog graditeljstva(četvorovodni krovovi, dimnjacisa kapama, badže, erkeri, doksati, tremovi)svedoče o tradicionalnoj arhitekturi kao neprikosnovenomstilskom uzoru.Apartmanski kompleks Sunčani vrhovidanas je simbol, turistički identitet planineKopaonik. Ovo delo se nalazi i na samomvrhu stvaralačkog opusa Relje Kostića, jednogod najvećih i najplodnijih srpskih arhitekatadvadesetog veka. A interesantno jeda se u jednom trenutku razvoja savremenogjugoslovenskog novčarstva, lik Konakapojavio i na novčanici. Za arhitekturu Sunčanihvrhova autor je dobio brojna nacionalnai inostrana priznanja i nagrade, a samodelo steklo je bogat međunarodni publicitet.Nakon izgradnje Konaka bračni parKostić angažovan je za niz novih projekatana istoj planini, koji su ubrzo bili realizovani:Hotel Olga Dedijer, Hotel JAT, Odmaralište uBrzeću, Hotel kompanije Putnik - Klub A. Njihovstil otelotvorio je dalja istraživanja autorau duhu savremenog planinskog i regionalnoggraditeljstva. •Priprema ilustracija: arh. Goran Popinjanuar 2013. DRVOtehnika 37/2013 63

Oduvek i zauvekgrad(i)tiBeogradski sajam će u periodu od 16. do 20. aprila 2013. godine organizovativodeći sajamski susret u građevinskoj industriji regiona jugoistočneEvrope – SEEBBE.Ova manifestacija je mesto okupljanja profesionalaca iz građevinskeindustrije regiona. Učešće kompanija, koje u svom poslovanju imaju segmentgrađevinarstva, na ovoj svojevrsnoj strukovnoj smotri postavlja sekao suštinsko i postaje stvar prestiža. Izlaganje na ovoj specijalizovanojmanifestaciji tradicionalni izlagači, kojih svake godine ima preko 80% odukupnog broja izlagača, smatraju najekonomičnijim načinom da se susretnusa starim, ali i potencijalnim kupcima za koje nisu znali.Sajam SEEBBE je izrastao, ne samo u najveću priredbu Beogradskog sajma,nego u najveći i najvažniji sajam građevinarstva u regionu, značajniji čak iod onih koje organizuju države iz regiona koje su članice Evropske Unije.Broj prijavljenih izlagača je do ovog trenutka prešao šest stotina, od čegaje trećina iz inostranstva. Interesantno je povećano interesovanje izlagačaiz inostranstva. Osim već tradicionalnih nacionalnih izložbi Italije, Turske,Hrvatske, Mađarske i Slovenije, najavljene su izložbe Rumunije, Tajvanai, po prvi put, nastup nemačke pokrajine Hessen u hali 4.Najviše izlagača je prijavljeno iz segmenata: mašine za obradu profila zastolariju – profili za stolariju; vrata i prozori; kapije i ograde; okovi i bravarijaza stolariju, roletne, trakaste zavese, venecijaneri; mašine za obradustakla. Značajan segment čine proizvođači svih vrsta podnih i zidnihobloga, vrata, okova, materijala za završne radova, svih vrsta izolacija,keramike…Očekuje se velika poseta stručnjaka iz okolnih zemalja. Profesionalciovaj Sajam doživljavaju kao centralno mesto okupljanja građevinskestruke i platformu za prezentaciju inovacija. Na ovoj prestižnoj manifestacijise saznaju trendovi na tržištu, upoznavaju se novi proizvodi, postupcii procesi bez kojih nema jačanja konkurentnosti i produktivnosti.Najavljena građevinska investiciona ulaganja u Srbiju u 2013. godini, samoće upotpuniti ovo interesovanje, u čemu se ova manifestacija pokazujekao značajno mesto za odabir poslovnih partnera u ovim poslovima.U tim interaktivnim odnosima između izlagača i posetilaca, u dijalogustručnjaka, nastaju ideje za inovacije i zbog toga je Sajam SEEBBE mestosusreta pokretača koji vuku napred celokupnu građevinsku delatnost.Sagradite svoj poslovni uspeh na Sajmu građevinarstva od 16. do 20.aprila ove godine. •BEOGRADSKI SAJAM · Bulevar vojvode Mišića 14 · 11000 Beogradtel. + 381 11 2655 310, 2655 899, 2655 301, 2655 248 · + 381 11 2655 219 · seebbe@sajam.rs · www.seebbe.com

Klaster drvoprerađivača je tokom 2012. godine uspešnorealizovao sve aktivnosti koje su planirane početkom godineKlaster drvoprerađivačarealizovao planirane aktivnostiKao i prethodnih godina, prošle godine akcenat Klastera drvoprerađivača je bio naorganizovanju međunarodnih skupova u Srbiji, promociji gradnje drvetomi edukaciji domaćih inženjera građevinarstva i arhitekture.Od početka saradnje sa austrijskim udruženjem ProHolz, a po ugleduna model koji je prisutan u drugim zemljama, organizovan je dvodnevniseminar o novim drvnim proizvodima i projektovanju drvenihkonstrukcija – Gradnja drvetom u Srbiji. Seminar je imao zadatak da prikaženove moderne evropske tehnologije i jednostavna rešenja prilagođenasrpskim standardima. Predavači na seminaru su bili profesori saUniverziteta Beograda, Novog Sada i Zagreba. Seminar je održan u kongresnomcentru hotela Zira 13. i 14. juna 2012. godine, a bio je ograničenna 40 polaznika. Sledeći seminar je planiran za maj 2013. godine, takođeu Beogradu.Pored seminara, klaster drvoprerađivača je nastavio tradiciju i organizovanjaedukativnog kongresa, s tim što je organizacija preseljena udruge gradove Srbije. Posle Beograda, inženjeri građevinarstva i arhitek-ture iz Niša su prvi imali priliku da prisustvuju skupu pod nazivom Bezbednai opravdana gradnja drvetom u senzibilnim područjima. Kongresje održan u hotelu Tami residence u Nišu, 20. septembra prošle godine.Eminentni predavači iz Švajcarske, Srbije, Hrvatske i Italije posetiocimasu prezentovali svoje ideje i bezbedne načine upotrebe drveta, koji su uskladu sa svetskim trendovima. Skupom je predsedavao dr Zdravko Popović,profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.Klaster drvoprerađivača je, takođe u suorganizaciji sa udruženjem Pro-Holz, organizovao i ovaj skup. Četvrtom po redu kongresu u Srbiji, prisustvovaloje preko 250 polaznika, koliki je i bio kapacitet kongresne sale.Skup su otvorili predstavnici ProHolz-a, Klastera drvoprerađivača kao iPrivredne komore Niša. Prvi predavač je bio gospodin Radovan Cvetkovićsa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu, zatim profesor HrvojeTurkulin sa Šumarskog fakulteta u Zagrebu. Kako izgleda izgradnjaosmospratnice upotrebom drveta prikazao nam je gospodin PhilippZumbrunnen, iz firme Eurban Limited (London). Predavači, profesor TatjanaKočetov-Mišulić i Bruno Dujič su izneli iskustva i svoje viđenje gradnjedrvetom u seizmičkim područjima. Profesor Alberto Alessi je govorio oiskustvima iz Italije, i brzoj obnovi nakon zemljotresa. Nakon toga, usledilaje diskusija koja je uključila aktivno učešće publike.Verujemo da će tradica biti nastavljena i ove godine i da će kongrespostati mesto na kome će posetioci moći da dobijaju najnovije informacijei trendove iz sfere arhitekture i građevinarstva drvetom. Dalje informacijekao i fotografije i prezentacije sa kongresa možete preuzeti na internetadresi www.gradimo-drvetom.rs.Od 30. avgusta do 01. septembra prošle godine Klaster drvoprerađivačaje bio prisutan na klagenfurtskom sajmu drvoprerađivača, zajednosa svojim članovima. Firme Toplica drvo, LKV Centar, Interholz i Agencijaza drvo su bili učesnici vrlo konstruktivnih B2B sastanaka zajedno sa firmamakoje predstavljaju drvnu industriju Austrije, Nemačke, Italije, Švajcarskei drugih okolnih zemalja. Pored poslovnih mogućnosti koje su članiceklastera imale na ovim susretima, zanimljivo je bilo i posetiti sajamskuizložbu na prestižnom evropskom sajmu drvne industrije i ispratitinove tehnologije i proizvode. Zahvalnost za odličnu organizaciju puta,Klaster drvoprerađivača duguje i privrednoj komori Austrije u Beogradu.Sledeći sajam drvne industrije u Klagenfurtu planiran je za avgust 2014.godine.Tokom 2012. godine Klaster drvoprerađivača je realizovao svoje aktivnostizahvaljujući ponajviše podršci koju je imao od strane Nacionalneagencije za regionalni razvoj i njihovom razumevanju za naše projekte,koji su, pored klastera, doneli dobrobit i za naše članice. Pored NARR-a,aktivnosti Klastera su podržane i od strane Kuće klastera iz Niša, kojimase takođe zahvaljujemo na saradnji.Tokom proteklog decembra Klaster drvoprerađivača je promovisaosvoj novi logo, a početkom 2013. godine očekujemo da će početi sa radomi nova internet prezentacija www.klasterdp.rs.Do tada, sve ostale informacije u vezi sa radom Klastera drvoprerađivačamožete saznati posredstvom telefona (+381 11 2928 600), mail-omili dolaskom u sedište Klastera drvoprerađivača. Ukoliko želite da postanetenaš novi član, popunite pristupnicu i pošaljite je preko web stranicewww.agencijazadrvo.rs, preko koje možete i online da se učlanite. •dipl. ing. Vladan Jelkić

Socijalno partnerstvoTehničke škole DRVO ART safirmama iz oblasti prerade drvetaTržišni konkurentiNa inicijativu dipl.ing. DušanaBandina, bivšeg učenikaŠkole Drvo art, a sadašnjeg izvršnogdirektora ogranka firmeSchachermayer u Srbiji, osamnemačkih, austrijskih i domaćihfirmi u oblasti proizvodnje nameštajai pratećih elemenata zanameštaj (okov i alat) udružilose u nameri da adaptira prostorstare učionice i opremi ga najsavremenijomopremom. Na tajnačin, učenici Škole DRVO ARTće imati priliku da prate poslednjureč tehnike i tehnologije uovom sektoru i to prvi u Srbiji,čak i pre profesionalnih proizvođačanameštaja. Najveći donatoru ovom projektu je autrijskakompanija Blum.Donacija u stručnoj opremii nabavci materijala za adaptacijuškolskog prostora u specijalizovanuučionicu za vežbe,vredna nekoliko desetina hiljadaevra, samo je početak saradnjeove izuzetno proaktivnebeogradske škole sa vodećimkompanijama u oblasti proizvodnje,distribucije i ugradnjeopreme za nameštaj. Međutim,U Tehničkoj školi Drvo art krajem proteklog novembra,svečano je otvorena učionica za vežbe opremljenadonacijom austrijske kompanije Blum i njenih austrijskih, nemačkih i srpskihpartnera Schachermayer, Henkel, Festools, Spax, Darex, Art invest i Axon.Spremnost da se ulaže u škole je jasna potvrda dostignute svesti da jeobrazovanje investicija i da bez ulaganja u obrazovanje nema napredkaprivrede, a samim tim ni društva.ovde nije reč o običnoj donacijina kakve smo navikli, već opravom socijalnom partnerstvuizmeđu stručne škole i austrijskih,nemačkih i domaćih kompanija.Uspostavljena saradnjapodrazumeva i studijske posetei stručnu praksu učenika u ovimprestižnim kompanijama, kasnijezapošljavanje najboljih, stručneobuke za nastavnike, učešćeu zajedničkim projektima, zajedničkopojavljivanje na međunarodnimsajmovima… Sve ucilju da učenici, odmah po završavanjuškolovanja, bez dodatnihobuka, mogu da se uključeu svet rada ne samo kod nas,već i u zemljama EU.– Izuzetno mi je drago štosmo se okupili u ovom prostoru,krajnje neobičnom za svečaniprijem, ali i razlog našegokupljanja je takođe neuobičajenza srpske prilike, a pre svegaza srpsko školstvo. Reč je ouspostavnjanje socijalnog partnerstvasrednje stručne škole,naše Tehničke škole Drvo art iveoma jakih i stabilnih kompanija,kompanija koje postavljajustandarde i prema kojima sedrugi mere – istakla je ZoricaĐoković, direktor Tehničke školeDrvo art pozdravljajući prisutnena otvaranju učionice za vežbe.– Želim da naglasim da jeu pitanju socijalno partnerstvopo modelu kakav već postoji i70 januar 2013.DRVOtehnika 37/2013

uspešno funkcioniše u Austriji iNemačkoj, a prilagođen je srpskimuslovima i pravnoj regulativi.Sedmoro mojih kolega i jasmo, pre tačno pet godina, biliu studijskoj poseti jednoj zanatskojškoli u Firstenfeldu (gradiću Austriji u blizini Lajpciga)i ostali iznenađeni kada smo videlikako je opremljena njihovaučionica za vežbe. Direktorškole nam je tada rekao da jeto donacija firme Blum koja jenjihov socijalni partner. Tada ninajambiciozniji među nama nisuni pomišljali da bismo i mimogli da sarađujemo sa Blumom.Ipak, samo pet godina kasnije,Blum je sam došao k namai ponudio nam saradnju.– Naši socijalni partneri dolazeiz okruženja u kojem je saradnjaprivrede i obrazovanjamnogo neposrednija, gde privredaznatno utiče na planove iprograme koji se menjaju znatnobrže, sa mnogo manje birokratskihprocedura i mnogo višeslobode za škole da same formirajuprograme i prilagođavajupotrebama privrede. Nadamse da će i srpske firme razvijatitu svest, a kao pozitivan primernavešću firmu Darex sa kojomškola sarađuje od prošle školskegodine. Ovakva spremnostda se ulaže u škole, pri tom nemislim samo na materijalnasredstva, već i na otvaranje vrataproizvodnih pogona, upućivanjeu najnovija dostignuća idrugo, je posledica svesti da jeobrazovanje investicija i da bezulaganja u obrazovanje nemanapredka privrede, a samim timni društva. Volela bih da takvusvest imaju i svi oni koji odlučunaistom projektuNestrpljivi učenik odmah je isprobao novu opremuDetalji sa otvaranjaspecijalizovane učioniceu školi DRVO ART,koju je donirala firma Blumi njeni austrijski,nemački i srpskipartneri Schachermayer,Henkel, Festools, Spax,Darex, Art invest i Axonju o državnom budžetu… A našsledeći, zajednički korak je daomogućimo našim učenicimakoji su savladali određene moduleda dobiju međunarodnopriznate sertifikate koji će bitivalidni u svim zemljama EU, bezdodatnih nostrifikacija – istaklaje direktor Zorica Đoković.Slobodno se može reći da jeTehničkoj školi Drvo art uspeloono što sa manje ili više uspehacelokupan državni vrh pokušavaveć više od decenije – da privučestrane investicije. Uspehje tim veći što je u tome uspelajedna obrazovna institucija kojaje pažnju ovih finansijski jakihi stabilnih kompanija privuklasvojim radom i postignutimrezultatima, a koji su posledicanaučenog i primenjenog iz Programareforme srednjeg stručnogobrazovanja u Srbiji, studijskihposeta školama i firmama uEU, uspostavljanja dugogodišnjei veoma plodne saradnje sanekima od njih, stalnog stručnogusavršavanja nastavnika,praćenja najnovijih trendova usvetu dizajna i proizvodnje nameštaja,učešća na međunarodnimsajmovima i festivalima dizajnai veoma motivisanog menadžmentaškole i nastavnogosoblja.Ipak, ni tako veliki uspeh nijedovoljan da se bilo ko iz Ministarstvaprosvete, nauke i tehnološkograzvoja, Privredne komoreSrbije ili Saveta za stručnoi obrazovanje odraslih pojavi naotvaranju i tako podrži sve onošto deklarativno zagovaraju ujavnim glasilima i pred građanimaSrbije. Nije li to pokazateljnjihove iskrenosti? •januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 71

20 GODINA USPEŠNOG OTPRAŠIVANJAOve godine slavimo jubilej velikog iskustva na projektovanju,izradi i montaži opreme za otprašivanje. U proteklih 20godina smo proizveli i ugradili preko 44.000 metara cevnihinstalacija, 1280 ventilatora, 524 filterska postrojenja, 184 lakirnicei još mnogo toga.Zahvaljujući realizaciji projektaUnapređenje konkurentnosti drvneindustrije, finansiranog od straneEvropske unije, u Šumarskoj školiu Kraljevu svečano otvorena dvapogona za preradu drvetaNerešiv problem u svakoj drvnoj industriji je upadanje komadadrveta u filter, silos, dozator i lančani transporter ilipojedinačni kvar na ovim uređajima. Zatrpavanje filtera piljevinomiziskuje zastoj i velike troškove cele proizvodnje.Naš tim stručnjaka i majstora je napravio jedinstvenCiklo-filter koji u slučaju upadanja komada drveta ili kvaradozatora, lančanog transportera, ne zaustavlja proizvodnju.Kod Ciklo-filtera je STO POSTOTNO otresanje (čišćenje) vrećapošto nema pritiska ili potpritiska u filteru. Upravo zbognavedenih prednosti, najveća svetska kompanija za proizvodnjuparketa Tarkett, koja je i najveći izvoznik u RepubliciSrbiji za 2012. godinu, je izabrala ovaj tip filtera. U ovojkompaniji je instalirano preko pola miliona m 3 /h vazduhaCiklo-filtera.Naša prednost je što smo uglavnom proizvođači i serviseriventilacione opreme (bez čekanja na rezervne delove). Uslučaju bilo kakve intervencije, u roku od 12 časova možemostići na svaku adresu bivše Jugoslavije. Uglavnom radimo posistemu ključ u ruke od projektovanja, izrade, montaže dopuštanja u rad i servisiranja opreme.21000 NOVI SAD, Bulevar vojvode Stepe 20Tel/fax : +381 21 6400-808, 6790- 545www.ciklovent.co.rs, e-mail:office@ciklovent.co.rsŠumarska škola u Kraljevu nastavlja tradiciju obrazovanja dugupreko 110 godina. U tom periodu škola je stasala u obrazovno-vaspitnuinstituciju koja odavno po značaju prevazilazi regionalni karakter.Uvođenjem novih obrazovnih profila, kao što je pre par godina bilo saprofilom tehničar za lovstvo i ribarstvo, i osavremenjavanje postojećihobrazovnih profila, čini ovu školu i dalje atraktivnom za upis đaka izgotovo čitave Srbije. To potvrđuje činjenica da je u jeku borbe za đake,kada druge škole ne mogu da upišu ni predviđeni broj učenika, školske2012./13. godine u Šumarsku školu u Kraljevu upisano je 70 polaznikaviše nego prošle godine.U tom kontekstu treba posmatrati angažovanje pojedinaca iz Šumarskeškole na čelu sa direktorom Zoranom Nikolićem, koji ne čekajuna državu da im pomogne u prevazilaženju problema. Zahvaljujućiuspešnoj saradnji sa Regionalnog razvojnom agencijom Raškog iMoravičkog okruga, Šumarska škola iz Kraljeva realizuje projekat podnazivom Unapređenje konkurentnosti drvne industrije. Projekat, čija jevrednost oko 533.000 eura, 90% finansira Evropska unija. Jedan od rezultataje obezbeđivanje mašina za obradu drveta ukupne vrednostipreko 250.000 eura. Reč je o kompletnoj liniji za furniranje i četvoroosnojCNC mašini. Isporučilac je italijanski SCM preko svog ovlašćenogservisa u Srbiji, GaTECH d.o.o. iz Beograda. Ugovorom sa dobavljačempredviđeno je da, osim mašina, bude obezbeđena znatna količinamaterijala za trening kao i obuka za rad na ovim mašinama.Na taj način Šumarska škola iz Kraljeva ima priliku da osavremeniobuku učenika što će biti pretočeno u otvaranje petog stepena obrazovanjaza zanimanje, radnog naslova, Specijalista za kompjuterskuobradu drveta.Ipak, ključni događaj u vezi sa realizacijom ovog višestruko značajnogprojekta dogodio se 8. novembra 2012. godine u amfiteatruŠumarske škole u Kraljevu. Svečanom otvaranju dva pogona za obradudrveta prisustvovali su brojni zvaničnici od kojih izdvajamo šefaDelegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadora Vensana Dežera sa saradnicima,ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr ŽarkaObradovića sa saradnicima, predstavnicu Ministarstva regionalnog razvojai lokalne samouprave Dijanu Stojković, načelnika Raškog upravnogokruga Mateju Mijatovića, gradonačelnika Kraljeva Dragana Jovanovića,predstavnice Agencije za promociju stranih ulaganja i izvoz(SIEPA) Nataliju Terzić i Milenu Radović kao i brojne zvaničnike iz obrazovnihi privrednih struktura iz čitave Srbije.Obraćajući se skupu, ambasador Dežer je naglasio značaj povezivanjaobrazovnih institucija i privrede što je, uz pomoć Evropske unije,rezultiralo realizacijom ovog projekta.januar 2013.

Obrazovanje i privreda– Evropska unija pomože opštine u Srbiji milionima evra i ja samveoma zadovoljan rezultatima. Upravo danas ovde možemo videti vezuizmeđu obrazovanja, koje je najvažnija vrsta ulaganja i privrede, ito je veoma važno. Prvo se ulaže u opremu, zatim u obrazovanje nastavnikakoji će nakon toga obrazovati nove kadrove od čega će privredaimati koristi. Na taj način se integrišu obrazovanje i privreda ujedan sistem. Ovde smo, pored nastavnika škole, u proces obuke imaliuključene i privrednike koji se uvek mogu dodatno obučiti – rekaoje Dežer.Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Žarko Obradovićtakođe je apostrofirao da je zahvaljujući ovom projektu u Kraljevudobijena mogućnost da se za drvoprerađivače iz osam opština Raškogi Moravičkog okruga otvore vrata za bolju saradnju između privredei obrazovanja.– Reč o veoma važnom projektu i zahvaljujemo se delegacijiEvropske unije na finansijskoj podršci, zato što je ovo dobar primerkako se obrazovanje može povezati sa privredom, i da korist imajune samo obrazovanje i privreda nego i lokalna samouprava. Đaci kojibudu pohađali ovu školu i preduzeća koja budu sarađivala sa školomdobijaju mogućnost da zaposle osposobljene, kompetentne, ljude,rekao je ministar.Pored toga, na svečansoti su uručeni prvi od ukupno 40 sertifikatakoji će biti dodeljeni preduzećima sa prostora Raškog i Moravičkogokruga koja učestvuju u ovom projektu. Sertifikat o ispunjenosti uslovaza FSC i ISO standard firmama Jela dom iz Vrnjačke Banje i AtlasWood iz Kraljeva uručili su Ambasador Vensan Dežer, generalni direktorSGS Srbija Marinko Ukropina i rukovodilac projekta Petar V. Jeknić.Svečano puštanje u rad ova dva pogona obeleženo je presecanjemvrpce na postrojenju za furniranje koji čini osam mašina. AmbasadorDežer i rukovodilac projekta Petar V. Jeknić, u prisustvu ministraObradovića i drugih zvanica, obišli su pogone u kjima su deo mogućnostinove opreme demonstrili đaci Šumarske škole. •januar 2013. DRVOtehnika 37/2013 73