Lovac(Broj VII, oktobar-novembar 2010) - Lovacki Savez Srbije

ЛОВНА КИНОЛОГИЈАПоентер у Србији некад и сад (2)ПРЕГЛЕД БРОЈА ИЗЛОЖЕНИХПОЕНТЕРА НА НЕКИМ ИЗЛОЖБАМАУ СРБИЈИ 1937.–2010.снимио: Јарослав ПапРаздаљина с које поентер можеосетити јато јаребица при повољнимусловима заиста јеупечатљива. Ни растојања одпреко 60 корака нису ретка. Овоможе бити драгоцена особина на крајуловне сезоне, јер су јаребице тада опрезнеи једино пас који их осети издалекаможе доћи у прилику да их маркира.Све ове особине чине поентера идеалнимпсом за лов на пољске јаребице.Његова је основна улога у томеда, штедећи труд ловцу, уместо његапретражи што пространији терен, дапронађе јата јаребица и да их маркирањемпокаже, омогућавајући успешанхитац. Одстрељена дивљач газнатно мање занима и не показује увекпревелико одушевљење да је донесе,мада и међу поентерима има сјајнихапортера са сувог и из воде.Изразити квалитети поентера каоловачког пса допринели су томе да јеаутор: Михајло Хаџи Павловићу својој недугој историји постао врлопопуларан на свим континентима. Акаква је садашња ситуација с поентеромкод нас у Србији?Од 1878. године, када се први поентерпојавио на тлу Србије, ова раса једоживела два своја „златна“ раздобља,док је данас у очигледним тешкоћама.Стварањем Кинолошког клуба Београд1931. године, чији је идејни твораци „главни мотор“ био пуковникДрагомир Т. Николајевић, поентер јекао раса доживео невиђени процват унашој земљи. Увезени су многи квалитетнипоентери из њихове постојбине,у чему је и српски двор имао врло значајнуулогу. На Првој савезној изложбипаса свих раса, организованој 16. и17. децембра 1937. године у Београду,од укупно изложених 55 паса ловачкихраса (неловачки је био свега 21),чак 42 су били – поентери. У табели једат преглед броја поентера изложенихна неким од републичких, савезних имеђународних изложби организованиху Србији у раздобљу од 1937. до2010. године.Анализом горе изнетих податакаможемо уочити да је број поентера уСрбији крајем прошлог века био заистаимпресиван. У Београду их се 1973.године на Међународној изложби окупилочак 119, што је највећи икада забележениброј поентера изложених нанекој изложби организованој у нашојземљи. На иницијативу аутора овогтекста, у пролеће 1978. године је уАлексинцу, родном месту Миливоја К.Прендића (власника кује Дијане, првогрегистрованог поентера у Србији)организована прослава 100 годинапоентера у Србији, у оквиру којесу одржани саветовања о поентеру,утакмица у раду и смотра поентераиз свих крајева републике. Већ 1979.године основан је у Сокобањи „Поентерклуб“ који је окупио више од300 чланова из читаве Југославијеи из иностранства, и који је нареднихдесет година својим деловањемкроз организовање такмичења ураду и у лепоти као и кроз набавкуквалитетних паса из иностранства,значајно допринео напретку узгојаове расе у нас.После овог, другог „златног“периода у историјату поентерау Србији, наступио је, почеткомовога века, драстичан пад његовебројности у нашој земљи, сводећисе на готово симболичну усадашњем тренутку. Шта је довелодо тако драстичног опадањабројности поентера у нас? Као и увећини таквих случајева, у питањује више чинилаца. С једне стране,драстично је опадала бројност јаребицакао врсте дивљачи која сенајуспешније лови с поентером.Иако је поентер веома успешан улову на сву нашу ситну дивљач,најуспешнији је у лову на јаребице.Смањење њихове бројности (каои бројности фазана, уосталом),праћено драстичним смањењемброја ловних дана или чак потпуномзабраном лова на ове врстекоја је уведена у многим ловачкимдруштвима, није могло остати безпоследица по заступљеност поентеракод наших ловаца. Осим тога,крајем прошлога века наша земљаје прошла кроз можда најозбиљнијеполитичке и економске тешкоће(хиперинфлација, санкције,блокада) у својој новијој историји,што је такође имало поражавајућепоследице по бројност поентерау нас. Многи су терет исхранеовог сразмерно крупног пса, којитоком рада има огроман утрошакенергије, проценили као превеликза свој истањени кућни буџет икрајњи резултат је да се енглескипоентер од донедавно најбројнијерасе птичара у Србији сврстаомеђу бројчано најмање заступљене.Парадоксално, на последњемШампионату Европе за поентере,који је марта ове године одржанна јаребицама пребогатим теренимау околини Ниша, поентернашег одгоја Морган Сандрисана,пореклом из одгајивачнице нашегпознатог одгајивача и кинолошкогсудије Војкана Мишљеновићаиз Сокобање, освојио је титулушампиона Европе и тиме остварионајвећи успех од свих наших поентерау досадашњој историји нашекинологије. Убеђени смо у то даће овај успех дати нови полет узгојуове племените расе птичара унашој земљи јер она то својом лепотоми изузетним ловачким особинамасвакако заслужује.Ред.бројГодинаМесто изложбеБрој изложенихпоентераРЕПУБЛИЧКЕ ИЗЛОЖБЕ1. 1974. Шабац 59САВЕЗНЕ ИЗЛОЖБЕ1. 1937. Београд 422. 1972. Суботица 123. 1974. Нови Сад 414. 1974. Костолац 615. 1975. Шабац 466. 1975. Ниш 397. 1976. Панчево 298. 1976. Ниш 279. 1977. Суботица 610. 1977. Књажевац 211. 1985. Крушевац 1612. 2006. Зајечар 113. 2007. Кобишница 114. 2008. Зајечар 015. 2008. Кобишница 116. 2008. Параћин 617. 2009. Сурчин 018. 2009. Крагујевац 119. 2009. Бечеј 020. 2009. Неготин 121. 2009. Сокобања 022. 2009. Кобишница 123. 2010. Књажевац 3МЕЂУНАРОДНЕ ИЗЛОЖБЕ1. 1970. Суботица 92. 1973. Нови Сад 483. 1973. Београд 1194. 1975. Београд 935. 1975. Нови Сад 756. 1977. Београд 637. 1978. Ниш 188. 2007. Јагодина 109. 2007. Ниш 610. 2008. Београд 1011. 2008. Ниш 612. 2008. Краљево 713. 2009. Зајечар 214. 2009. Шабац 1015. 2009. Параћин 616. 2010. Јагодина 7- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.32 33