Lovac(Broj VII, oktobar-novembar 2010) - Lovacki Savez Srbije

МИЛОРАД ПЕРОВИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК ЦИЦ-аОчување биодиверзитетаГосподине Перовићу, како Ви каопотпредседник ЦИЦ-а (Међународногсавета за лов), оцењујете садашње развојнепутеве ловства у свету и на овимпросторима ?– Већ деценијама се државе, бар када је упитању ловство и очување природе, руководеодлукама међународних тела као штосу специјализоване организације УН-а,односно ИУЦН, и наравно, ЦИЦ. Пресвега мислим на Конвенцију о одрживомкоришћењу биолошког диверзитета из Риоде Жанеира донету 1992. Њоме су се владеразвијених држава обавезале на то дапренесу знања и обезбеде земљама „трећегсвета“ приступ технологији и финансијскиммеханизмима као средствима заочување природе и дивљачи. Године 2002.ове одлуке проширене су Принципима изАдис Абебе, који су стуб одржања укупногживота на планети Земљи. Међутим, овимдокументом, што је за нас ловце најважније,лову је признат статус незаобилазногсредства на том круцијалном задатку.Где је место и улога ловства Србије?– Лично немам никакву дилему о томе –Србија мора да следи ове трендове, да будењихов саставни део, бар у Југоисточној Европи.Незаобилазну, односно водећу улогуу томе мора да има Ловачки савез Србије.Волео бих да ресорно министарство тоувек има у виду, како у овој влади тако иу свим будућим. Ако ни због чега другог,оно због чињенице да нам ниједна државаније трајала колико траје наш Савез!Када је реч о одрживом развоју и заштитибиодиверзитета, шта је потенциранона овогодишњим скуповима ове организацијеи докле смо ми у томе стигли?– Година 2010. је проглашена „Међународномгодином биодиверзитета“, чијаје круна била конференција 193 државеу јапанском граду Нагоји у октобру.Закључцима је потврђено да је одрживокоришћење природних ресурса, чији јеловство саставни део, најсигурнији начинконтинуираног очувања биодиверзитетана Земљи. Нисам сигуран у то да је СрбијаСачувати јаребице, зарадити на мирисуУ Ловачком удружењу Ниш газдујудомаћински и сходно могућностима.Прошле године су ловиште унели 80зечева и 5 дивљих свиња. Ове годинепланирају да у ловиште пусте 100 зечева,да би освежили популацију. Њиховафазанерија је једна од најстаријих уземљи, у 11 партија произвели су 14.500фазанских пилића. Проценат излегнућаје већи од 70, што је завидан резултат. Усвоје ловиште ће унети 2.000 фазана, 1.500 планирају да унесу на почетку сезоне„под пушку“ а остатак, 500 фазанскихкока планирају да пусте на пролеће, предсезону парења.На терену поред пута од Ниша премаПрокупљу, у атару села Мрамор, на границиса Мерошином ловили смо јаребице.У Војводини је бројност јаребица упоследњих двадесетак година драстичносмањена и не лови се.У Нишу је ове године наСветској утакмици учествовало1.909 паса птичара, 1500 људииз 17 држава је боравило у граду10 дана. Ловци из Ниша сусхватили да је уносније продаватимирис јаребица, лов на овудивљач су ограничили, намеравајуда очувају јата.Захваљујући ситним парцелама,валовитом терену, недовољнојупотреби механизацијеу обради пољопривредногземљишта и слабој примени хемијскихсредстава, јаребица опстаје у околиниНиша.Терен уз Нишаву, довољно воде, маливоћњаци, шумарци и трње поред атарскихпутева јаребицама омогућавају да сесклоне од предатора у време презимљавања.Тада су и најугроженије, у пољуучествовала на овом министарском самиту.После Дитера Шрама, на фукцијупредседника ЦИЦ-а дошао је господинБернар Лозе. Шта очекујете од његаи ове организације и докле траје Вашмандат?– Дитер Шрам се бона фиде повукао сместа председника ЦИЦ-а па је Скупштина,на предлог француског Ловачког савеза,изабрала Бернара Лозеа. Бернар јеуспешан банкар, али је изабран пре свегакао ловац с 40-годишњим стажом. Он ћенастојати, уз помоћ Извршног одбора чијисам и ја члан, да задржи место ЦИЦ-а каокровне организације ловаца света чији сепредлози и иницијативе уважавају ево већосам деценија. Мој мандат траје до мајаидуће године, по Статуту ЦИЦ-а имамправо на још један. Колико је то значајноза наше ловство најбоље говори чињеницада Ловачки савез Русије нема представникеу ЦИЦ-у.Имате ли поруку за ловце Србије?– Промовишући пројекте заштите и бригеза природу и дивљач у својим срединама,охрабрићемо и „старо и младо“ којинису ловци да негују, чувају и воле природу.Српски ловци ће једино тако задржатии унапредити ловство као део народног идржавног наслеђа најбоље врсте.С. Маџаревићнема вегетације, птице зимују у јатима илак су плен за грабљивице. И ове зиме ћенишки ловци износити зрнасту храну дајаребицама помогну да у што већем бројудочекају пролеће, Биће то нова шанса даНишлије у ловном туризму продају мирисове птице и да најбољи птичари изЕвропе опробају њух. Б. Отићснимио: Јарослав ПапP-39660СЕКРЕТАР ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАРЋЕРАНИЋ, ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР ШУМАРСТВАИ МЕЂУНАРОДНИ ЛОВНИ ЕКСПЕРТЗаокружити правцеразвоја српског ловства– Данашњи путевиразвоја лова и ловстваморају се активније развијатии унапређивати нарелацији: ловац – ловачкоудружење (секција илидруштво) – ловачки савези обрнуто, јер само децентрализацијомудружења истварањем општинских ирегионалних ловачких савезамогуће је и спуштањерада комисија и службиу базу – каже на секретарЛСС-а Александар Ћеранић.– Заправо, поједине одредбе новогЗакона о дивљачи и ловству тешко суспроводљиве, а са стране ловне струкенису прецизне. Стручна јавност доводиу питање оправданост законскихрешења, а најчешће недоумице односесе на одрживо газдовање јер корисникловишта плаћа већу надокнаду од корисникаловишта посебне намене. Такође,приходи остварени од делатностиловства су занемарљиви у односу наприходе од пољопривреде, али су веомазначајни за локалне заједнице збоготварања нових радних места, развојаловног туризма и руралног развоја. Поређењаради, данас у Војводини имамо467 насељених места и 360 ловачкихдруштава и удружења. У Србији, безВојводине, имамо 5,5 милиона хектараи 4.241 насеље с мање од 1.000 ловачкихсекција, друштава или удружења.Од њих, само је трећина у европскомпросеку газдовања. Зато се будућа визијаразвоја ловства мора окренутии правилном решавању рада стручнеслужбе, која мора прерасти у предузећеи тиме растретити Ловачки савез, којиби се у будућности бавио додатнимобразовањем ловаца, заштитом, екологијом,унапређењем ловишта и битнимловачким активностима.Ћеранић наводи да данаскод нас, на осам милионахектара непосредно у ловствуради око 800 људи, одтога 360 у систему ловачкихудружења. Само 25 јефакултетски образовано.У Мађарској, на 50.000ловаца, запослено је 5.000људи, а у Аустрији, на130.000 ловаца, 10.000.– У последње време,приметно је да велики бројљуди који изузетно добропознају ловство и узорнису ловни радници, не жели да се ангажујеу раду ловачких организација – објашњавасекретар ЛСС-а. – Изговор је најчешћеда имају доста обавеза у фирмама, да нежеле одговорност за рад удружења и дане желе да се замерају неким неодговорнимловцима. Статистика показује да јекод нас и старосна структура ловаца високаи да достиже просек од 47 година.Зато, пријем подмлаткара и приправникатрајни је и одговоран задатак.Мада у последње време има све вишенапора да наука снажније уђе у наша ловишта,ипак, сматра Ћеранић, то је јошувек недовољно:– И биће све дотле док не раздвојимопривредно и народно ловство. Оба ловстваимају своје принципе. Трансфер наукеостварује се, превасходно, преко привредногловства, где се провери у пракси,и као поједностављени стручни принципиде ка народном ловству и ловцима којига доследно спроводе у ловачкој пракси.Осим тога, ово је и година велике одговорностии почетка примене најважнијихзакона и подзаконских аката који се тичуловства: Закона о дивљачи и ловству, Законао добробити животиња, Закона о ветеринии Закона о удружењима – истичена крају Александар Ћеранић.С. Маџаревић- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.24 25