Lovac(Broj VII, oktobar-novembar 2010) - Lovacki Savez Srbije

РЕПОРТАЖАЗлатко Милутиновић,јамски браварСаша ОбрадовићСекула Радовановићи Андрија ЈовановићМирослав Рајић копачугља, пензионерРадосав Стојановић,електричар, пензионерС ЛОВЦИМА – РУДАРИМА РЕСАВСКИХ УГЉЕНОКОПАЛовци у подземном светуДок са својим колегама, дубоко под земљом трагају заугљеним громадама, предано копајући руду, ловци –рудари угљенокопа „Стрмостен“ и „Јеловац“, брижнихлица, размишљају и о радостима у кругу својих најближихи недељним лововима у бељаничким брдима изнад њихСилазећи једног прохладног септембарскогјутра дубоко у утробу земље, у стрмостенскоокно с рударима који овде зарађују“хлеб са седам кора”, гледам њиховабрижна и озбиљна лица, и чини ми се да тонису они исти људи који су неки минут раније,на површини земље, пре уласка у јамупричали о лову, природи, јучерашњем дану,својој деци и тешком рударском раду да биобезбедили егзистенцију својој породици.Овде је, како кажу, сваки улазак у јаму ирударске ходнике велика одговорност, алисе увек иде с пуном рударском опремом ивером у Бога. У то смо се уверили.Међу рударима тога јутра је и ЗлаткоМилутиновић, јамски бравар, један одмлађих ловаца овог краја, који се определиоза овај тежак позив, али зато свакунедељу и слободан дан користи за излазаку ловиште, радећи или ловећи, да би макарза тренутак заборавио мукотрпан рударскипосао.И док пристижу последња упутства иупозорења сменовођа за данашњи рад, оглашавасе и Секула Радовановић, помоћниккопача из Стрмостена, који доста брижнододаје да су сви рудари свесни свог одговорногпосла и да овде нема погрешке, алиу томе предњаче посебно ловци-рудари,који су били и остали смели носиоци овогпосла, али и лепих ловачких догодовштинау побрежју изнад рудника, о којима честопричају када су изнад земље.Млађани Андрија Јовановић, помоћниккопача, са секиром на рамену бодри рударскуподземну екипу, додајући да ће већнаредне недеље одморити душу у шумамаБељанице, тражећи станишта дивљихсвиња и барем накратко заборавити подземнисвет, од којег деценијама овде живерударске породице овог краја.Док је трајала прва радна шихта, шаљућина површину прве количине угља, рударскалица поступно су мењала боју – у сиву ицрну, од угљене прашине. С председникомпедесетак ловаца Стрмостена и секретаромЛовачког удружења “Бељаница” СашомОбрадовићем, који је и један од врснихмајстора фотографије у ресавском крају,кренули смо ка површини, будно пратећисваки покрет вредних рудара.Горе, на површини, затичемо и рударскогтехничара Војкана Обрадовића, сменскогнадзорника, човека који своје време делиизмеђу мукотрпног рударског занимања иловства. Како каже, оба посла ради из љубави.А, када се нешто ради из љубави, тоје права ствар.– О мојим рударима-ловцима могу секњиге писати јер они то заслужују. Преданису, радни и одговорни. Онакви каквису у руднику, такви су и у природи иловишту – каже председник Ловачкогудружења “Бељаница” у Ресавици, којеима око 350 ловаца Милојко МарјановићЛола. – Имајући у виду њихов мукотрпанрударски посао у том подземном свету,можда би им требало олакшати ловачкедане неком добротом. Јер знам, да је ововеома тежак посао, с обзиром на то да ија зарађујем хлеб у “Рембасовим” рудницима.У њиховим двориштима затекосмо идвојицу дојучерашњих рудара а сада пензионера,Радосава Стојановића Шекија,јамског електричара, и Мирослава Рајића,копача угља. Њихови дани проведени уруднику, како кажу, представљају највећеСреда, 3. новембар 2010. године, текшто је прошла поноћ. Један сат и педесетшест минута. Већина људи је у дубокомсну. Ноћни мир ремети потмуло љуљањезидова и шкрипа кровних конструкција.Уснули и буновни људи не схватају одмахшта се збива. Ипак, разазнају да тло подрхтава.Земљотрес буди Србију. И тадапроструји вест – у Краљеву!Већ тада ова стара варош, којој имедаде краљ Милан Обреновић, први почаснипредседник тек формираног Савезаловачких удружења у Краљевини Србији,схватила је сву силину земљотреса. Свудаоколо разрушене куће, попуцали зидови,пале терасе, сломљени стубови, попадалежардињера… Хаос! Креча и малтерасвуда на претек. Нема струје, а телефонине раде. Хитна помоћ довози повређене уболнички круг. После прве помоћи, шаљусе даље. Прискачу у помоћ и градови изокружења. Јављају се и први репортери.Дописник РТС саопштава да се јавља изУ КРАЉЕВУ И ОКОЛИНИВелике последице разорног земљотресаЧачка јер је од његовог студија у Краљевуостала гомила шута. Тек тада чујемо свуозбиљност катастрофе.Епицентар је у Витановцу, рече неко.Зовем дугогодишњег ловног пријатеља ичовека с којим сам недавно писао „Хроникукраљевачког ловства“ Уроша Ђоковића.Не јавља се! Окрећем више пута.Тек ујутру, проналазим га на крову куће.Задихано каже да мења цреп. И зидови супопуцали. Вели – ово је било страшно,али хвала Богу да смо сви живи. И докон одлази да обиђе фазанерију која јебаш у жаришту земљотреса, у Витановцу,зовем пријатеље ловце у Краљеву иоколини. Бар њих двадесетак из Витковца,Тавника, Лађеваца, Савова, Сирче,Драгосињаца, Ратине, Годачице, Чукојевца,Стубла, Мрсћа, Адрана, Врдила, Богутовцаи других места. Говоре да им сенеспокој уселио у душу. Већини су кућепретрпеле разарање. Новије ће се и обновити,али шта са старим? И сви кажу:животно искуство. Јер, ко се окали у руднику,међу копачима угља, тај је занавексвестан себе и времена у којем живи.Уверили смо се у истинитост ове причеи достојанство ових људи, рудара и ловаца,који време проводе између два света – подземноги надземног. Заволели су оба. Рударскии ловачки.Људски! Срећно и добар поглед!Текст: Света МаџаревићФото: Саша Обрадовић Смокихвала Богу да су децажива и здрава!По првим незваничнимподацима, од1.200 ловаца, коликоима ЛУ у Краљеву, више од две трећинекућа и зграда им је оштећено, а неке суи срушене. Оштећена је и фазанерија уВитановцу. Сва срећа, фазани су осталиу волијерама. Сада је најпречи задатакобнова порушеног. Иде зима. Чини се дасу ловци пушке ставили о чивилук. Као иувек, засукали су рукаве. Они чије су кућеурушене поправљају их. А они чије су осталецеле помажу комшијама. Људска солидарностће надјачати све недаће. Ловцису били и остали доследни себи и достојнисвојих предака. Током дана јављали сусе многи пријатељи и побратими. ЛовачкаСрбија ће, и овог пута, бити солидарна.Помоћ ће стићи Краљевчанима. Онито заслужују!Урош ЂоковићСвета Маџаревић- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.18 19