Lovac(Broj VII, oktobar-novembar 2010) - Lovacki Savez Srbije

АКТИВНОСТИ ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕНА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ У ПРАКТИЧНОМ ЛОВУ – КУП СВЕТОГ ХУБЕРТАУ словачком граду Сенецу, од 14.до 17. октобра одржано је 32. Светскопрвенство у практичном лову на комеје учешће узела и репрезентација Србије.Укупно је учествовала 21 репрезентацијаса 202 пса. Наши представници,Зоран Бранковић са псом епањелбретоном Бенијем и Ђорђе Гњатовићса немачким краткодлаким птичаром“Хунтер оф Берт – Хаус” заузели су уекипном пласману пето место. Зоранје реализацијом две дивљачи заузеодруго место у својој батерији, док јеЂорђе био шести у својој батерији.Такмичење је било подељено у двецелине – такмичење радних паса саодстрелом и апортом из дубоке воде,код нас познатије као утакмица типаЦ, (посебно је оцењиван рад континенталниха посебно острвских расаптичара), а другу целину чинила сутакмичења у ловачко кинолошкомкупу. Ова целина је била подељенанатри под групе и то посебно су сетакмичили мушкарци, посебоно женеи посебно власници шпаниела. Такмичењеу мушкој конкуренцији за Ст.Хуберта се одвијало у три батеријеса 41 такмичарем, док се за шпаниелетакмичење одвијало у једној батерији.Терени су били више него неадекватниза овај вид такмичења и бројПето место за Србијутакмаца, јер се утакмица одвијала навеликој парцели шећерне репе и сунцокретишту.У Ст. Хуберту (за мушкарце) екипнопрва је Италија, друга Чешка Републикаа трећа Француска, док је Србијазаузела високо пето место. Такмичењеза жене екипно је прва репрезентацијаНорвешке, друга Данска а трећаФранцуска, нажалост Србија није ималапредставника у овој категорији. Уконкуренцији шпанијела прва је Италија,друга Шпанија и трећа Француска.Србија такође није имала представниказа ову категорију. У укупномпласману прва је Француска, другаИталија а трећа Шпанија..Следеће године овакво такмичењебиће организовано у Француској, а2012. домаћин ће бити Србија. То ћебити прилика да будемо добри домаћини,да искористимо све предности којепружају терени у Србији и да светупокажемо да смо способни да организујемоврхунску манифестацију,Б. БајићРУКОВОДСТВО ЛОВАЦА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ У ЛАЗАРЕВЦУУручена признања председникуЕдуарду БендерскомУ оквиру традиционалног окупљања идружења са збратимљеним ловачким удружењима,ЛУ „Фазан” из Лазаревца приредилоје 6. новембра велику свечаност,којој су присуствовали угледни представниципривредног, јавног и културногживота из Београда и суседних општина.Међу гостима су били градоначелникЛазаревца Бранко Борић и директори РБ“Колубара”, као и привредници који годинамакао донатори помажу развој ловствау овом крају.Овом скупу су присуствовали председникЛовачког савеза Србије проф. др ЗоранПоповић са сарадницима, представнициБеоградске ловне области, појединих ловачкихудружења из Србије, Црне Горе иРепублике Српске.Главни гости били су челници Ловнориболовачкогсавеза Руске Федерације, спредседником Едуардом Бендерским начелу, који су уз звуке руске музике аплаузомпоздрављени од присутних.Гостима се обратио председник Београдскеловне области и ЛУ “Фазан” изЛазаревца др Драган Синђелић:– Већ традиционално, сваке године, Ловачкоудружење из Лазаревца пред почетаклова на зеца, организује дружење са збратимљенимловачким удружењима из РепубликеСрпске, Црне Горе и Србије, негујућидух сарадње, дружења и међусобног пријатељства.Наше удружење има више од 1.000чланова и остварује завидне резултате.Он је упознао угледне госте из Русијес градом богате културноисторијске прошлости,местом где се одиграла чувенаКолубарска битка у Првом светском рату.У Лазаревцу је и РБ „Колубара“, водећипроизвођач угља у Србији.Председник ЛСС-а др Зоран Поповићуручио је председнику Ловно-риболовногсавеза Руске Федерације Бендерском највишеловачко признање Србије – Плакетуза ловачке заслуге. Председник ЛСС-а јерекао да се успешна сарадња у узгоју дивљачии заштити животне средине двејудржава одвија већ две године, у складу саспоразумом о сарадњи два савеза. ЛССброји око 80.000 чланова ловаца, а ловции риболовци Русије чине јединствену организацијус више од два милиона чланова.НОВЕ КЊИГЕ“Ловачки календар 2011”За све љубитеље природе, пасиониране ловце и узгајиваче дивљачи, из штампе је,пету годину заредом, изашла нова књига “Ловачки календар” за 2011. годину. Штампанаје у пуном колору на 150 страна, богато илустрована фотографијама природе идивљачи.Књига садржи блокове из узгоја дивљачи, газдовања ловиштем, екологије, кинологије,балистике, ловачке кухиње, занимљивости, прати сваку ловну сезону и радове уловишту током целе године. Ова публикација је едукативна и негује традиције лова иловства на нашим просторима, а садржи и православни калнедар за 2011. годину.Цена “Ловачког календара” је као и претходних година 300 динара, у шта су урачунатии поштански трошкови. Сви заинтересовани могу поручити књигу на телефоне:063/866–75–76 и 063/113–80–21.И др Драган Синђелић уручио је председникуЛовно-риболовног савеза Русијенајвише ловачко признање ЛУ „Фазан“.У име Ловачког удружења „Панос“ изВишеграда, др Александар Мољевић уручиоје гостима из Русије слику академскогсликара Јеленка Јањића с мотивом вишеградскогмоста.У току боравка у Србији делегација којапредставља ловце и риболовце Русије ћеобићи више градова у којима постоје ловачкаудружења и упознати се с условимањиховог рада и могућностима заједничкихнаступа на међународним скуповима којисе баве унапређењем ловства и заштитомловних подручја.Текст и фото:проф. др Милорад Ђоковић- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.12 13

АКТИВНОСТИ ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕПоштовани!Обавештавамо Вас да је Комисија заловну кинологију Ловачког савеза Србијена седници одржаној 06.09.2010.године донела следеће одлуке:Да се такмичења у ловачко кинолошкомкупу на нивоу ловачких удружењаорганизују до 15.11.2010.године.Свако ловачко удружење којеорганизује такмичење у ловачко- кинолошкомкупу, мора најкасније затри дана по одржавању такмичењапослати оверен извештај,Такмичења у ловачко кинолошкомкуп на нивоу ловних региона треба дасе одрже до 05.12.2010.године. СвакиКИНОЛОГИЈАОдражавање Ловачко-Кинолошкогкупа - Куп Св.Евстатијеловни регион који организује такмичење,мора најкасније за три дана поодржавању такмичења послати оверенизвештај.Да се државно првенсто (ловачкокинолошкикуп), Куп Св.Евстатијаодржи 11.12.2010.године у Војводини,(место одржавања ће накнадно битиобјављено)Извештај обавезно мора да буде оверенод стране Ловачког удружења итреба да садржи место одржавања, ко субиле судије ( потпис и печат судије), укупанброј такмичара и пласман, са врстомпса, ЈРП бројем и бројем микрочипа.Право да узму учешће на вишемрангу такмичења имају победник идругопласирани са такмичења на ловнимрегионима и може се пријавитии трећепласирани као резервни чланекипе.За свако ловачко удружење односноловни регион који не пошаљеизвештај у датом року сматраће се данема представнике у вишим ранговиматакмичења.Уз сагласност Кинолошког савезаСрбије, Комисијом за ловну кинологијуЛСС, а ради учешћа репрезентацијеРепублике Србије на међународнимтакмичењима паса гонича у 2011.години, донела је одлуку да до крајафебруара 2011. организује избор пасагонича за репрезентацију. ЛСС је спре-снимио: Јарослав Папман да сноси део неопходних трошковаза учешће наше репрезентације.Избор паса за репрезентацију РепубликеСрбије ради учешћа на међународномтакмичењу паса гонича у 2011.години, Кинолошки савез Србије ће усарадњи са Комисијом за ловну кинологијуЛСС обавити до краја фебруара2011. године.Изабраће се три пса, два члана и резерва.Право учешћа на изборним утакмицамаимају позитивно оцењени псикоји имају положену утакмицу у радуна зеца. Власник пса мора бити чланКинолошког и Ловачког савеза Србије,односно матичног кинолошкоги ловачког удружења. Избор паса зарепрезентацију ће се извршити премакритеријумима Европског правилникао раду паса гонича, а избор репрезентацијеће обавити трочлани судијскижири у саставу:1. Синиша Ранчић из Јагодине,2. Зоран Еркић из Трстеника и3. Рашко Томашевић из ЧачкаО терминима и месту одржавањаизборних утакмица, потенцијалнитакмичари ће бити накнадно обавештени.Све информације можете добити одсекретара комисије Бориса Бајића тел:011/3442-653.НАПОМЕНА:Такмичар који је започео циклустакмичења са једним псом мора истии да завршити с истим псом и истиморужјем. Уколико није у могућностида испоштује горе наведено, уместоњега наступа резервни такмичар сасвојим псом. Сви такмичари који немајупотребну документацију код себебиће искључени из даљег такмичења.Са ловачким поздравом “Добар поглед!”Председник Комисије за ловну кинологијуЛСС Владимир Виденовић с рНа основу одредби: члана 19. став 5. и члана 7. став 3. Закона оудружењима (Сл.гл. РС бр. 51/09), члана 1. став 1. члана 5. став 2. алинеја 2.и члана 35. став 4. Статута Ловачког савеза Србије, а у складу са одредбомчлана 8. став 2. Закона о дивљачи и ловству, (Сл.гл. РС бр. 18/10), Управниодбор Ловачког савеза Србије, на 4. седници одржаној 3.11.2010. године уБеограду, доносиОДЛУКУо и з д а в а њ у ч л а н с к е к а р т е1. Овом одлуком прописује се садржина, услови и начин издавањачланске карте Ловачког савеза Србије, (у даљем тексту: чланскакарта), која се издаје ловцу учлањеном у ловачко удружење које јечлан Ловачког савеза Србије, (у даљем тексту: ловачко удружење).2. Образац чланске карте садржи:- знак Ловачког савеза Србије;- елемент заштите;- текст: Ловачки савез Србије;- текст: Ловачко удружење ________________;- текст: ЧЛАНСКА КАРТА ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ;- Рег. бр. Но.(одговарајући број);- Датум издавања ............ 20 ...........;- место за име и презиме, ЈМБГ и рег. бр. личне карте ловца;- место за печат Ловачког савеза Србије: М.П.;- место за потпис овлашћеног лица Ловачког савеза Србије;- место за печат ловачког удружења: М.П.;- место за потпис овлашћеног лица ловачког удружења;- текст: Важи за ловну:;- шест рубрика за маркице које садрже текст: Но.(одговарајући број),ЛГ (одговарајућа ловна година), које се лепе у рубрику;- текст: Важи само уз маркицу за текућу ловну годину и личну карту.3. Техничко питање изгледа обрасца чланске карте и маркице уредићесе одлуком председника и секретара, на основу садржаја утврђеноговом одлуком.4. Маркице из тачке 2. алинеја 14. Ловачки савез Србије штампа засваку ловну годину, тако да буду спремне за доставу најкасније до 28.фебруара текуће године.5. Чланска карта и маркица издају се након извршене уплате чланаринеи достављеног списка чланова, који садржи: личне податке ловца,(име и презиме, ЈМБГ и адресу); колону за број, односно број чланскекарте и колону за број маркице.6. Уплата чланарине и достава чланских карата и маркица врше се преколовачког удружења.7. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивањау службеном гласилу Ловачког савеза Србије, а примењиваће сеод 01.01.2011. године.проф. др Зоран Поповић- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.14 15

АКТИВНОСТИ ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕФИНАЛЕ ЛИГЕ ЛСС У ГАЂАЊУ ГЛИНЕНИХ ГОЛУБОВА - ДИСЦИПЛИНА ТРАПСВИЛАЈНАЦ 26. 09. 2010.Земунци прваци, Шумадинци вицешампиониУ Сви лајн цу, на бр ду Ба ћи ца, у органи за ци ји Ло вач ког са ве за Ср би је,одр жа но је Фи на ле ли га у лов ном стрељаштву у га ђа њу гли не них го лу бо ва –ди сци пли на трап. На овом так ми че њу,у ју ни ор ској, се ни ор ској и кон ку рен цијиве те ра на, уче ство ва ли су лов ци ко јису би ли нај у спе шни ји у десет ре ги о-нал них ло вач ких ли га ши ром Ср би је, аби ло је 100 по је ди на ца и 20 еки па.ЕКИП НИ ПЛА СМАН:1-2. ЛУ „Зе мун“ из Зе му на (освојило пр ву по зи ци ју на та бе ли тек уче твр том кру гу рас пу ца ва ња с екипомиз Кра гу јев ца), у са ста ву:Го ран Бла го је вић (23),Го ран Илић (22)и Не над Бје ла но вић (20).......................укуп но 65 го лу бо ва,и ЛУ „Шу ма ди ја“ из Кра гу јев ца, уса ста ву:Ра ди сав Ра ди са вље вић (24),Алек сан дар Мар ко вић (21)и Зо ран Мак си мо вић (20)........................укуп но 65 го лу бо ва,3. ЛУ „Вла ди мир ци“ из Вла ди ми раца,у са ста ву:Зо ран Лу кић (22),Дар ко Ар сић (21)и Љу бо мир Сто ја но вић (21)..............................укуп но 64 го лу ба,4. ЛУ „Обед ска ба ра“ из Пе ћи на ца,у са ста ву:Дра ган Љу бин ко вић (23),Во ја Ра кић (22)и Ра да Жи ва но вић (18)..............................укуп но 63 го лу ба,5. ЛУ „Ми ћа По по вић“ из Ба ра јева,у са ста ву:Сло бо дан Ни ко лић (21),Жељ ко Ми тро вић (20)и Ми лош Ва сић (19)..........................укуп но 60 го лу бо ва,6-7. ЛУ „Зла ти бор“ из Ча је ти не иЛУ „Кру ше вац“ из Кру шев ца...по59 го лу бо ва.На жа лост, по но ви ла се уста ље напрак са из прет ход них го ди на – на финале увек не ко не до ђе, а из о ста накпро у зро ку је чи ње ни ца да по је ди нееки пе тре ба да кре ну у че ти ри или петса ти ују тро да би сти гле на по че такпу ца ња. Са мо так ми че ње зна при личнода се отег не, што ства ра до дат нему ке. Увек је да љи на не ко ме про блем,а ово га пу та то су би ли Вој во ђа ни – напу ца њу су се по ја ви ли са мо Срем ци.Ипак, по ја вио се и чу ве ни пу цач изОпо ва Бла го је Мир ков, ко ји је осво јиоти ту лу шам пи о на ме ђу ве те ра ни ма.Ор га ни за то ри жа ле због та кве ситуа ци је, али и из са мог ЛСС-а чу ју сепо ру ке да, јед но став но, ко га не ма, безње га се мо ра. Не зва нич но, са зна је мода су све гла сни ји пред ло зи да у на реднимсе зо на ма у фи на лу бу де ма ње такмича ра и ма ње еки па, (при мер – са мопо бед нич ке еки пе ре ги о нал них ли га иПО ЈЕ ДИ НАЧ НИ ПЛА СМАН:СЕ НИ О РИ:1. Зо ран Ра ди са вље вић из Пе тров ца 23+22=452. Бран ко Ле он ти је вић из Уба 23+21=443. Ми о драг Пан чић из Ве ли ке Пла не 22+19=41+1 (рас пу ца ва ње)4. Го ран Бла го је вић из Зе му на 23+18=41+05. Дра ган Љу бин ко вић из Пе ћи на ца 23+17=406. Пе тар Но ва ко вић из Ужи ца 22+14=36ЈУ НИ О РИ:1. Ми лан Стан ко вић из По ја та 202. Ни ко ла Ра ди во је вић из Ши ма но ва ца 193. Пе тар Ва си ље вић из Ча је ти не 18+1 (рас пу ца ва ње)ВЕ ТЕ РА НИ:1. Бла го је Мир ков из Опо ва 212. Јо ван М. Лу кић из Шап ца 16+1 (рас пу ца ва ње)3. Сла во љуб Ву ко са вље вић из Уба 16+0не ко ли ко нај у спе шни јих по је ди на ца),те би пу ца ње по чи ња ло ка сни је а пресе за вр ша ва ло, па би део про бле ма спу то ва њем био пре ва зи ђен.Так ми че ње у Сви лајн цу оста ћеупам ће но, из ме ђу оста лог, по не ве роватним вре мен ски усло ви ма под ко јимаје одр жа но, где се у не ко ли ко са тисме ни ло прак тич но три го ди шња до ба(облач но и ки шно ју тро, па сун ча нои то пло, по но во ки ша с по вре ме нимуда ри ма ве тра и неколико ја чих пљускова ко ји су за вр ше ни гра дом ве личине ома њег ора ха и, на са мом кра ју,по но во сун ча но и ве дро вре ме), алистрел ци су све сто ич ки из др жа ли.После над ме та ња у стре ља штву исве ча ног про гла ше ња по бед ни ка, органи зо ва но је и ло вач ко дру же ње узср не ћи гу лаш и дру ге гур ман ске ђа коније ко је је при пре мио до ма ћин ово годишњег фи на ла Дра ган Ма рин ко вићКа рам ба.Пе ха ре и ди пло ме је у име пред седника ЛСС-а уру чио се кре тар Над зорногод бо ра ЛСС-а Де јан Мил ков – првонај бо љи ма из ово го ди шњег фи на лау ди сци пли ни трап, а по том и нај бољима на ло вач ким ку по ви ма за 2009.го ди ну. Све је про пра ће но ова ци ја ма,жи вом му зи ком, у по је ди ним тренуцимаи ва тро ме том!Д. ИлићД. КнежићЗОРАН РАДИСАВЉЕВИЋ, ПОБЕДНИК У ПОЈЕДИНАЧНОЈКОНКУРЕНЦИЈИ НА ФИНАЛНОМ ТАКМИЧЕЊУ ЛССЉубав, воља и живциза шампионски ловорПрвак Србије у ловномстрељаштву под окриљем ЛСС-а– дисциплини трап – је ЗоранРадисављевић (37) из Петровцана Млави, члан ЛУ “Трест”. Онје при крају такмичења у Свилајнцу,одржаног 26. септембра,имао највише мирноће и концентрације,те у “фотофинишу”престигао најближе конкурентеи окитио се шампионским ловорикама.По свој прилици, вишегодишњиинтензивни тренингкојим се стекла рутина и самопоуздањенајзаслужнији су за тошто се поменути стрелац, сувласникпољопривредне апотеке,ловац и одгајивач немачких краткодлакихптичара, нашао на челусрпских пуцача на глинене голубове.Након сребра за муфлонаи вепра, стигло је и највредније– злато.– Волим овај спорт и посвећујемму доста времена, енергије и новца– вели Зоран. – За наше прилике,све то заиста много кошта.Месечно трошим око 2.000 метака,што стаје око 40.000 динара,али зна се да што се више муницијеиспуца на тренинзима, бољирезултат ће се постићи. Такође,поседујем и професионалну траппушку“Perazzi SC-3”. Углавномсе самофинансирам, а помажу миСтрељачки клуб “Гроф”, као и удружењачији сам члан: ЛУ “Трест”и “Крилаш“.Колико знају да буду непредвидивипутеви господњи говориподатак да је 2005. Зоран једвапреживео саобраћајни удес, послечега је у инвалидској пензији.Пре тога побеђивао је у олимпиктрапу, стрељачком вишебоју, биоЗоран Радисављевићје део победничке екипе матичногловачког удружења на некимтакмичењима... А онда, при крајуовосептембарског такмичења,када је било најпотребније, опет јеимао најдебље живце, најмирнијуруку и најоштрије око: 22 голуба уплеј-офу била су довољна за првоместо.Зоран је отац две ћерке, а уопште,јасно је да без подршке породицене би у стрељачком спорту био тошто јесте. Наравно, жеља му је дасе опроба и на иностраним такмичењима,а о томе колика је разликау начину припреме наших и имућнијихстраних пуцача нека послужиподатак да европски “крем” угађању глинених голубова на тренинзиматроши и по 7.000 метакамесечно. За такав луксуз код насби требало издвојити око 1.200евра...Д. Кнежић снимио: Ј. Пап- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.16 17

РЕПОРТАЖАЗлатко Милутиновић,јамски браварСаша ОбрадовићСекула Радовановићи Андрија ЈовановићМирослав Рајић копачугља, пензионерРадосав Стојановић,електричар, пензионерС ЛОВЦИМА – РУДАРИМА РЕСАВСКИХ УГЉЕНОКОПАЛовци у подземном светуДок са својим колегама, дубоко под земљом трагају заугљеним громадама, предано копајући руду, ловци –рудари угљенокопа „Стрмостен“ и „Јеловац“, брижнихлица, размишљају и о радостима у кругу својих најближихи недељним лововима у бељаничким брдима изнад њихСилазећи једног прохладног септембарскогјутра дубоко у утробу земље, у стрмостенскоокно с рударима који овде зарађују“хлеб са седам кора”, гледам њиховабрижна и озбиљна лица, и чини ми се да тонису они исти људи који су неки минут раније,на површини земље, пре уласка у јамупричали о лову, природи, јучерашњем дану,својој деци и тешком рударском раду да биобезбедили егзистенцију својој породици.Овде је, како кажу, сваки улазак у јаму ирударске ходнике велика одговорност, алисе увек иде с пуном рударском опремом ивером у Бога. У то смо се уверили.Међу рударима тога јутра је и ЗлаткоМилутиновић, јамски бравар, један одмлађих ловаца овог краја, који се определиоза овај тежак позив, али зато свакунедељу и слободан дан користи за излазаку ловиште, радећи или ловећи, да би макарза тренутак заборавио мукотрпан рударскипосао.И док пристижу последња упутства иупозорења сменовођа за данашњи рад, оглашавасе и Секула Радовановић, помоћниккопача из Стрмостена, који доста брижнододаје да су сви рудари свесни свог одговорногпосла и да овде нема погрешке, алиу томе предњаче посебно ловци-рудари,који су били и остали смели носиоци овогпосла, али и лепих ловачких догодовштинау побрежју изнад рудника, о којима честопричају када су изнад земље.Млађани Андрија Јовановић, помоћниккопача, са секиром на рамену бодри рударскуподземну екипу, додајући да ће већнаредне недеље одморити душу у шумамаБељанице, тражећи станишта дивљихсвиња и барем накратко заборавити подземнисвет, од којег деценијама овде живерударске породице овог краја.Док је трајала прва радна шихта, шаљућина површину прве количине угља, рударскалица поступно су мењала боју – у сиву ицрну, од угљене прашине. С председникомпедесетак ловаца Стрмостена и секретаромЛовачког удружења “Бељаница” СашомОбрадовићем, који је и један од врснихмајстора фотографије у ресавском крају,кренули смо ка површини, будно пратећисваки покрет вредних рудара.Горе, на површини, затичемо и рударскогтехничара Војкана Обрадовића, сменскогнадзорника, човека који своје време делиизмеђу мукотрпног рударског занимања иловства. Како каже, оба посла ради из љубави.А, када се нешто ради из љубави, тоје права ствар.– О мојим рударима-ловцима могу секњиге писати јер они то заслужују. Преданису, радни и одговорни. Онакви каквису у руднику, такви су и у природи иловишту – каже председник Ловачкогудружења “Бељаница” у Ресавици, којеима око 350 ловаца Милојко МарјановићЛола. – Имајући у виду њихов мукотрпанрударски посао у том подземном свету,можда би им требало олакшати ловачкедане неком добротом. Јер знам, да је ововеома тежак посао, с обзиром на то да ија зарађујем хлеб у “Рембасовим” рудницима.У њиховим двориштима затекосмо идвојицу дојучерашњих рудара а сада пензионера,Радосава Стојановића Шекија,јамског електричара, и Мирослава Рајића,копача угља. Њихови дани проведени уруднику, како кажу, представљају највећеСреда, 3. новембар 2010. године, текшто је прошла поноћ. Један сат и педесетшест минута. Већина људи је у дубокомсну. Ноћни мир ремети потмуло љуљањезидова и шкрипа кровних конструкција.Уснули и буновни људи не схватају одмахшта се збива. Ипак, разазнају да тло подрхтава.Земљотрес буди Србију. И тадапроструји вест – у Краљеву!Већ тада ова стара варош, којој имедаде краљ Милан Обреновић, први почаснипредседник тек формираног Савезаловачких удружења у Краљевини Србији,схватила је сву силину земљотреса. Свудаоколо разрушене куће, попуцали зидови,пале терасе, сломљени стубови, попадалежардињера… Хаос! Креча и малтерасвуда на претек. Нема струје, а телефонине раде. Хитна помоћ довози повређене уболнички круг. После прве помоћи, шаљусе даље. Прискачу у помоћ и градови изокружења. Јављају се и први репортери.Дописник РТС саопштава да се јавља изУ КРАЉЕВУ И ОКОЛИНИВелике последице разорног земљотресаЧачка јер је од његовог студија у Краљевуостала гомила шута. Тек тада чујемо свуозбиљност катастрофе.Епицентар је у Витановцу, рече неко.Зовем дугогодишњег ловног пријатеља ичовека с којим сам недавно писао „Хроникукраљевачког ловства“ Уроша Ђоковића.Не јавља се! Окрећем више пута.Тек ујутру, проналазим га на крову куће.Задихано каже да мења цреп. И зидови супопуцали. Вели – ово је било страшно,али хвала Богу да смо сви живи. И докон одлази да обиђе фазанерију која јебаш у жаришту земљотреса, у Витановцу,зовем пријатеље ловце у Краљеву иоколини. Бар њих двадесетак из Витковца,Тавника, Лађеваца, Савова, Сирче,Драгосињаца, Ратине, Годачице, Чукојевца,Стубла, Мрсћа, Адрана, Врдила, Богутовцаи других места. Говоре да им сенеспокој уселио у душу. Већини су кућепретрпеле разарање. Новије ће се и обновити,али шта са старим? И сви кажу:животно искуство. Јер, ко се окали у руднику,међу копачима угља, тај је занавексвестан себе и времена у којем живи.Уверили смо се у истинитост ове причеи достојанство ових људи, рудара и ловаца,који време проводе између два света – подземноги надземног. Заволели су оба. Рударскии ловачки.Људски! Срећно и добар поглед!Текст: Света МаџаревићФото: Саша Обрадовић Смокихвала Богу да су децажива и здрава!По првим незваничнимподацима, од1.200 ловаца, коликоима ЛУ у Краљеву, више од две трећинекућа и зграда им је оштећено, а неке суи срушене. Оштећена је и фазанерија уВитановцу. Сва срећа, фазани су осталиу волијерама. Сада је најпречи задатакобнова порушеног. Иде зима. Чини се дасу ловци пушке ставили о чивилук. Као иувек, засукали су рукаве. Они чије су кућеурушене поправљају их. А они чије су осталецеле помажу комшијама. Људска солидарностће надјачати све недаће. Ловцису били и остали доследни себи и достојнисвојих предака. Током дана јављали сусе многи пријатељи и побратими. ЛовачкаСрбија ће, и овог пута, бити солидарна.Помоћ ће стићи Краљевчанима. Онито заслужују!Урош ЂоковићСвета Маџаревић- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.18 19

ИНТЕРВЈУСАСТАНАК У БУГАРСКОЈРАЗГОВОР СА РАДИВОЈЕМ КАУРИНОМ, НАЧЕЛНИКОМ ЛОВНО – ШУМАРСКЕИНСПЕКЦИЈЕ ГЕНЕРАЛНОГ ИНСПЕКТОРАТА МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ,ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕКонтролисаће се сва планска документаНови закон - нове обавезе.Генерално, ваши људису свакодневно на терену.Шта ће контролисати одпланских докумената?Закон о дивљачи и ловству(Сл.гл. РС“ бр. 18/10)одређује да корисник ловиштагаздује ловиштем наоснову планских докумената:ловна основа, годишњиплан газдовања ловиштеми др. тако да ће републичкиловни инспектори у оквиру својих овлашћења,одређених Законом о дивљачи иловству, контролисати спровођење овихпланских докумената.Радивој КауринПримена Закон о ДиЛ умногоме зависиод пратећих правилника. Многијош увек нису завршени. У ЛСС очекујуда ћете уважити позитивну праксуиз постојећих, као и традиционализамсрпског грађанског ловства?Закон о дивљачи и ловству предвиђадоношење 17 правилника који уређујупоједине области у ловству, као што су:садржај планских докумената,начин лова, изглед ловне карте идр. Републички шумарски и ловниинспектори ће контролисатиспровођење Закона о дивљачии ловству, подзаконских аката,правилника, планских докуменатаиз области ловства. За израдуправилника надлежна је Управаза шуме, која је у саставу овогминистарства и сигурно ће приликомизраде нових уважити позитивнеодредбе из постојећихправилника. Док се не донесу нови, важеправилници донети на основу Закона оловству („Сл.гл. РС“, бр. 39/93. 101/05).Хоће ли то бити исти аршин за свекориснике ловишта? Опет ловциимају примедбе да ловна инспекцијане сме да уђе у јавна предузећа, НП иразне „дрвенградове“?Републички шумарски и ловни инспекториконтролишу примену Закона одивљачи и ловству и других прописа изобласти ловства на подручју РепубликеСрбије код свих корисника ловишта, безобзира да ли се ради о јавном предузећуили ловачком удружењу.Има ли довољно квалитетних кадровау ловству, почев од ловочувара,планера па до пројектаната и директора?Републички шумарски и ловни инспекторинису надлежни да процењујуда ли има довољно стручног кадра у ловству,али корисник ловишта поред свихуслова предвиђених Законом о дивљачии ловству мора да има и стручну и ловочуварскуслужбу. У сваком случају билоби пожељно да има више стручних људикоји раде непосредно у ловиштима.Теренци - инспектори, делују саветодавнои превентивно. Хоће ли се тунешто променити?Републички шумарски и ловни инспекторираде у складу са законом,својим овлашћењима и тамо где дођедо повреде прописа предузимају закономпредвиђене мере, подносе пријавенадлежним судским органима и доносерешавања за отклањање утврђених неправилности. С. СтојановићУ Софији је 11. и 12. октобра одржана11. седница Координационог саветаза Централну и Источну ЕвропуЦИЦ-а. Домаћин форума био је Националнисавез ловаца и риболоваца Бугарске.Присуствовали су председникЦИЦ-а Бернар Лозе, почасни председ-Учесници форумаСловачке, Словеније. Присутне је поздравиопредседник Националног савезаловаца и риболоваца Бугарске ИванПетков.Главна тема Форума била је “Мркимедвед у Централној и Источној Европи”.Сваки учесник одржао је презентацијуо проблемима с мрким медведому својој земљи. У дискусији суучествовали и представници Државногуниверзитета Бугарске, другихдржавних институција и невладинихорганизација за очување и заштитуприроде.Закључено је да се популација медведау земљама овог дела континентаблаго повећава, односно да се ареалраспрострења повећава, чиме се повећавапроблем конфликта становништваи медведа. Утврђено је да умногим регионима не постоје прецизнистатистички подаци о броју мркихмедведа, планови управљања овомСавет ЦИЦ-а о мрком медведуснимио: Јарослав ПапP-39043ник Дитер Шрам, директор ЦИЦ-а ТамашМаргеску, председник Координационогсавета за Централну и ИсточнуЕвропу Тони Вршчај, председникРумунског ловачког савез НиколајеШилару, стручњаци из Русије, Србије,врстом и нису добро научно оправдани.ЦИЦ је изразио своју спремностда пружи помоћ и координира радевропских земаља на конзервацији исмањењу штете од ове заштићене врсте.20- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.21

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................НА ФИ НАЛ НОМ ВОЈ ВО ЂАН СКОМ ТАК МИ ЧЕ ЊУ У ГА ЂА ЊУ ГЛИ НЕ НИХ ГО ЛУ БО ВА – ТРАПСрем ци, пa Фу то жа ниТак ми че ње у ди сци пли ни „трап“- гађању гли не них го лу бо ва Вој во ђан скели ге у лов но-спорт ском стре ља штвуодр жа но је 19. септембра на олим пијскомстре ли шту „Је дин ство“ у Ста ројПа зо ви. На овом так ми че њу на сту пи лесу по три пр во пла си ра не еки пе из двебач ке ли ге, Ба нат ске и Срем ске ли ге.На сту пи ло је 12 еки па са 73 стрел цаПо сле це ло днев ног га ђа ња про глашени су и по бе ди ни ци. Ме ђу се ни о римапр во ме сто осво ји ла је еки па „Сремац“из Ру ме, дру го ме сто је при па лоеки пи ло ва ца из Фу то га, а на тре ће сесме сти ла еки па „Обед ске ба ре“ из Пећина ца. Ме ђу се ни о ри ма- по је дин циманај бо љи је био Во ја Ра кић из Пе ћинаца, на дру гом ме сту је Пе ра Не дићиз Чор та но ва ца, а на тре ће се пла си раоЗо ран Бр зак из Но вог Са да. У ка те горији ве те ра ни – по је ди нач ни ре зул тати,пр во ме сто осво јио је Ђор ђе Бо ришевиз Жа бља, на дру го се пла си раоАлек са Јо ва но вић из Но вог Са да, докје тре ће за у зео Бла го је Мир ков из Сакула.Ме ђу нај мла ђим так ми ча ри ма - ју ниори ма по је ди нач но, пр вак је Јан ко Бр њаиз Бач ког Пе тров ца, дру го ме сто за у зеоје Мак сим Еге ља из Фу то га, а тре ће Никола Ра ди во је вић из Пе ћи на ца.Лов ци из рум ског „Срем ца“ у ша лика жу да се дивљачи ове го ди не “цр нопи ше“, јер, зна се ко је пр вак у га ђа њугли не них го лу бо ва у Вој во ди ни.С. БојевићСЕНТАФазанерија за богате уловеДок је сенћанске фазанерије, ни поплаве фазанима не могу ништа– намеће се закључак након прва три викенда лова у ловиштима ЛУ“Сента” крај истоименог бачког градића. Приобаље Тисе и мноштвооколних канала условили су пролетос висок ниво воде, који се, каои широм Србије, неминовно одразио на популацију зечева, али ћеих у богатом сенћанском ловишту бити, док је из погона сопственефазанерије пуштено 5.900 фазанских пилића. С обзиром на плодноземљиште и обиље жетвених остатака и остале хране, фазана сигурнонеће мањкати.Фазанерија ЛУ “Сента” годишње произведе око 22.000 јаја, од којихсе у просеку излеже око 14.000 пилића. Око 5.000 се пусти у ловиште,а остатак се продаје. Задовољни су и купци и сенћански ловци, а за тоје најзаслужнија Валерија Мирковић, госпођа која већ седам годинасве држи под контролом, уз минималну помоћ мушке радне снаге.У БАЧКОМНОВОМ СЕЛУЛов на дивље свиње увек је био великиизазов за ловце који преферирају “црнудивљач”. Планови и договори праве сенеколико дана унапред, а домаћи ловципажљиво прате кретање дивљих свиња уловном ревиру да би лов био успешан.Тако је било и 2. октобра ове године,када је група од 17 ловаца, проверенихдругара који лове заједно више година,посредством познате агенције за ловнитуризам “Таргет 021” ловила дивљесвиње у Ловном ревиру “Војводина”Бачко Ново Село, које послује у оквируЛУ “Бач” у Бачу.Окупљање ловаца организовано је“на старом месту”, где се уз кафицуправе последњи договори. У лову ћеучествовати познати ”асови”: Марко,Мићко, Синиша, Бобан, ”доктор”,Данило, Боћа, Баждар, Милан и други.Наравно да без добрих и проверенихловачких паса нема успешног лова,па је у две приколице за псе смештенодесетак кратконогих гонича који ће битипомагачи у лову.У Бачко Ново Село стижемо узаказано време, где нас испред ловачкогдома чекају домаћини и одмах се одсвих учесника лова узимају подаци “поновом правилнику”, како рече секретарЗвездан Мешановић. Управник Ловногревира Ариф Масница износи план лова.Правиће се два погона: први у риту крајДунава, а други из правца “Велике баре”где свиње најрадије бораве.Октобарски дан прелеп за лов. Ујутромало прохладно, а касније се смењујусунце и облаци. Тихо је, без ветра,тако да се одлично може пратити радпаса. Излазимо на терен где домаћиниодмах праве распоред ловаца на чекама.Водичи пуштају псе и лов је почео.Након два сата погон је завршен, алиЛов на дивље свињеније било одстрела, иако су се псиогласили два пута. Ловци у заседи наштанду остају на истим местима, алисада погон иде из супротног смера.Тек што су водичи пустили псе, ови сеогласише гласним облајавањем, и то издва правца. Након краћег времена почепуцњава, пуцају ловци у погону. Дивљесвиње, потеране из својих брлога, крећупрема штанду где их чекају ловци узаседи: поче пуцњава са свих страна, адивље свиње у пуном трку претрчавајупросеку. Доста висока трава у сојиштуомета гађање, тако да су резултатиодстрела осредњи. Подигнуто је, попроценама, тридесетак дивљих свиња,а одстрељено четири. Само три ловцанису имали прилику па нису меткаопалили. По завршетку лова окупљањеје код “Бента” где домаћини доносеодстрељену дивљач “за сликање”.А после свега – ручак у природи:печено прасе, свеж домаћи хлеб, покојапапричица и пиће да се залије успешанлов. Али умерено, “по једна”. Падајушале на рачун оних који су промашили,како рече Бобан, “ено једна крмача напревијању у амбуланти у селу”, али ичеститања Марку, Данилу и другима,који су прецизним хицима одстрелилидивљач. Све похвале добијају и псикоји су највише допринели томе далов буде успешан. Након заједничкогфотографисања “за успомену”, растајемосе уз поздрав ”до скорог виђења”, унеком следећем лову на дивље свињеи нова дружења која се дуго памте ипрепричавају.Д. МилковНО ВО СА ЂА НИ У ЛО ВУСва ко ме по фа зан, јед но ме и ли сацЧла но ви Ло вач ког дру штва “Но ви Сад” ми ну лог викенда, другогнакон отварања главне ловне сезоне, ло ви ли су фа за не у атарус де сне стра не пу та за Те ме рин, иза град ске де по ни је. Те ренје био ре ла тив но те жак због из ве сног бро ја пар це ла с нео бра нимку ку ру зом, те оби љем во де на ко јој је до ста на бу ја ле ве ге та ције,али на кон два са та “пир ша”, сва ки ло вац је имао по фа за на уран цу, па је лов пре ки нут. Пред крај ло ва по диг ну то је ве ли која то од два де се так је дин ки у којем су пре о вла ђи ва ле ко ке.У са мом фи ни шу ло ва, док се део гру пе кре тао кроз њи ву подку ку ру зом, Но во са ђа нин Зо ран Бр зак је пра во вре ме но ре а го ваои од стре лио ли са ко ји је ис тр чао из ру пе у ко јој је оби та вао.Д. Кнежић- октобар, новембар 2010.- октобар, новембар 2010.22 23

МИЛОРАД ПЕРОВИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК ЦИЦ-аОчување биодиверзитетаГосподине Перовићу, како Ви каопотпредседник ЦИЦ-а (Међународногсавета за лов), оцењујете садашње развојнепутеве ловства у свету и на овимпросторима ?– Већ деценијама се државе, бар када је упитању ловство и очување природе, руководеодлукама међународних тела као штосу специјализоване организације УН-а,односно ИУЦН, и наравно, ЦИЦ. Пресвега мислим на Конвенцију о одрживомкоришћењу биолошког диверзитета из Риоде Жанеира донету 1992. Њоме су се владеразвијених држава обавезале на то дапренесу знања и обезбеде земљама „трећегсвета“ приступ технологији и финансијскиммеханизмима као средствима заочување природе и дивљачи. Године 2002.ове одлуке проширене су Принципима изАдис Абебе, који су стуб одржања укупногживота на планети Земљи. Међутим, овимдокументом, што је за нас ловце најважније,лову је признат статус незаобилазногсредства на том круцијалном задатку.Где је место и улога ловства Србије?– Лично немам никакву дилему о томе –Србија мора да следи ове трендове, да будењихов саставни део, бар у Југоисточној Европи.Незаобилазну, односно водећу улогуу томе мора да има Ловачки савез Србије.Волео бих да ресорно министарство тоувек има у виду, како у овој влади тако иу свим будућим. Ако ни због чега другог,оно због чињенице да нам ниједна државаније трајала колико траје наш Савез!Када је реч о одрживом развоју и заштитибиодиверзитета, шта је потенциранона овогодишњим скуповима ове организацијеи докле смо ми у томе стигли?– Година 2010. је проглашена „Међународномгодином биодиверзитета“, чијаје круна била конференција 193 државеу јапанском граду Нагоји у октобру.Закључцима је потврђено да је одрживокоришћење природних ресурса, чији јеловство саставни део, најсигурнији начинконтинуираног очувања биодиверзитетана Земљи. Нисам сигуран у то да је СрбијаСачувати јаребице, зарадити на мирисуУ Ловачком удружењу Ниш газдујудомаћински и сходно могућностима.Прошле године су ловиште унели 80зечева и 5 дивљих свиња. Ове годинепланирају да у ловиште пусте 100 зечева,да би освежили популацију. Њиховафазанерија је једна од најстаријих уземљи, у 11 партија произвели су 14.500фазанских пилића. Проценат излегнућаје већи од 70, што је завидан резултат. Усвоје ловиште ће унети 2.000 фазана, 1.500 планирају да унесу на почетку сезоне„под пушку“ а остатак, 500 фазанскихкока планирају да пусте на пролеће, предсезону парења.На терену поред пута од Ниша премаПрокупљу, у атару села Мрамор, на границиса Мерошином ловили смо јаребице.У Војводини је бројност јаребица упоследњих двадесетак година драстичносмањена и не лови се.У Нишу је ове године наСветској утакмици учествовало1.909 паса птичара, 1500 људииз 17 држава је боравило у граду10 дана. Ловци из Ниша сусхватили да је уносније продаватимирис јаребица, лов на овудивљач су ограничили, намеравајуда очувају јата.Захваљујући ситним парцелама,валовитом терену, недовољнојупотреби механизацијеу обради пољопривредногземљишта и слабој примени хемијскихсредстава, јаребица опстаје у околиниНиша.Терен уз Нишаву, довољно воде, маливоћњаци, шумарци и трње поред атарскихпутева јаребицама омогућавају да сесклоне од предатора у време презимљавања.Тада су и најугроженије, у пољуучествовала на овом министарском самиту.После Дитера Шрама, на фукцијупредседника ЦИЦ-а дошао је господинБернар Лозе. Шта очекујете од његаи ове организације и докле траје Вашмандат?– Дитер Шрам се бона фиде повукао сместа председника ЦИЦ-а па је Скупштина,на предлог француског Ловачког савеза,изабрала Бернара Лозеа. Бернар јеуспешан банкар, али је изабран пре свегакао ловац с 40-годишњим стажом. Он ћенастојати, уз помоћ Извршног одбора чијисам и ја члан, да задржи место ЦИЦ-а каокровне организације ловаца света чији сепредлози и иницијативе уважавају ево већосам деценија. Мој мандат траје до мајаидуће године, по Статуту ЦИЦ-а имамправо на још један. Колико је то значајноза наше ловство најбоље говори чињеницада Ловачки савез Русије нема представникеу ЦИЦ-у.Имате ли поруку за ловце Србије?– Промовишући пројекте заштите и бригеза природу и дивљач у својим срединама,охрабрићемо и „старо и младо“ којинису ловци да негују, чувају и воле природу.Српски ловци ће једино тако задржатии унапредити ловство као део народног идржавног наслеђа најбоље врсте.С. Маџаревићнема вегетације, птице зимују у јатима илак су плен за грабљивице. И ове зиме ћенишки ловци износити зрнасту храну дајаребицама помогну да у што већем бројудочекају пролеће, Биће то нова шанса даНишлије у ловном туризму продају мирисове птице и да најбољи птичари изЕвропе опробају њух. Б. Отићснимио: Јарослав ПапP-39660СЕКРЕТАР ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАРЋЕРАНИЋ, ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР ШУМАРСТВАИ МЕЂУНАРОДНИ ЛОВНИ ЕКСПЕРТЗаокружити правцеразвоја српског ловства– Данашњи путевиразвоја лова и ловстваморају се активније развијатии унапређивати нарелацији: ловац – ловачкоудружење (секција илидруштво) – ловачки савези обрнуто, јер само децентрализацијомудружења истварањем општинских ирегионалних ловачких савезамогуће је и спуштањерада комисија и службиу базу – каже на секретарЛСС-а Александар Ћеранић.– Заправо, поједине одредбе новогЗакона о дивљачи и ловству тешко суспроводљиве, а са стране ловне струкенису прецизне. Стручна јавност доводиу питање оправданост законскихрешења, а најчешће недоумице односесе на одрживо газдовање јер корисникловишта плаћа већу надокнаду од корисникаловишта посебне намене. Такође,приходи остварени од делатностиловства су занемарљиви у односу наприходе од пољопривреде, али су веомазначајни за локалне заједнице збоготварања нових радних места, развојаловног туризма и руралног развоја. Поређењаради, данас у Војводини имамо467 насељених места и 360 ловачкихдруштава и удружења. У Србији, безВојводине, имамо 5,5 милиона хектараи 4.241 насеље с мање од 1.000 ловачкихсекција, друштава или удружења.Од њих, само је трећина у европскомпросеку газдовања. Зато се будућа визијаразвоја ловства мора окренутии правилном решавању рада стручнеслужбе, која мора прерасти у предузећеи тиме растретити Ловачки савез, којиби се у будућности бавио додатнимобразовањем ловаца, заштитом, екологијом,унапређењем ловишта и битнимловачким активностима.Ћеранић наводи да данаскод нас, на осам милионахектара непосредно у ловствуради око 800 људи, одтога 360 у систему ловачкихудружења. Само 25 јефакултетски образовано.У Мађарској, на 50.000ловаца, запослено је 5.000људи, а у Аустрији, на130.000 ловаца, 10.000.– У последње време,приметно је да велики бројљуди који изузетно добропознају ловство и узорнису ловни радници, не жели да се ангажујеу раду ловачких организација – објашњавасекретар ЛСС-а. – Изговор је најчешћеда имају доста обавеза у фирмама, да нежеле одговорност за рад удружења и дане желе да се замерају неким неодговорнимловцима. Статистика показује да јекод нас и старосна структура ловаца високаи да достиже просек од 47 година.Зато, пријем подмлаткара и приправникатрајни је и одговоран задатак.Мада у последње време има све вишенапора да наука снажније уђе у наша ловишта,ипак, сматра Ћеранић, то је јошувек недовољно:– И биће све дотле док не раздвојимопривредно и народно ловство. Оба ловстваимају своје принципе. Трансфер наукеостварује се, превасходно, преко привредногловства, где се провери у пракси,и као поједностављени стручни принципиде ка народном ловству и ловцима којига доследно спроводе у ловачкој пракси.Осим тога, ово је и година велике одговорностии почетка примене најважнијихзакона и подзаконских аката који се тичуловства: Закона о дивљачи и ловству, Законао добробити животиња, Закона о ветеринии Закона о удружењима – истичена крају Александар Ћеранић.С. Маџаревић- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.24 25

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................У ДРУГОВЦУШездесет новихподмлаткараЛовачко удружење „Шумадија“ у Друговцу, крајемпрошлог месеца примило је у свој подмладак 60 деце,углавном са сеоског подручја. Основни циљ разговора сдецом био је да се на популаран начин дочарају природа иживотињски свет. Ово веома посећено предавање одржаоје дипл. инж. Александар Пантелић из Ловачког савезаСвеукупни победнициУ СУГУБИНАМА ОДРЖАНОГађање мета навелике даљинеДесето такмичење стрелацана велике даљине одржано јеу Сугубинама, у организацијиЗавода за испитивање оружјаи муниције и Друштвастрелаца “Крагуј”. Међу 30стрелаца из Србије, Црне Гореи Швајцарске, у дисциплинигађања из ловачког карабина на200 метара, победник је МаркоВељковић из Крагујевца,а на растојањима од 300 и400 метара првопласираније Иван Старчевић из Тивтаа другопласирани – БобанМарковић, из Јагодине.На 500 метара, прво местоприпало је Александру Кунцу,из Швајцарске, друго местоБојану Ненадовићу а трећеИвану Живкову, обојица изБеограда.Стојан Вијатов: Снимак подмлаткара ДруговцаСрбије. Радознали малишани већ су испољили интерес даграде хранилишта за дивљач и да износе храну.Иначе, ученици из месне школе до четвртог разреда имајупредмет под називом Чувари природе, а до осмог разреда,из области екологије. Наредно дружење с подмлаткаримабиће организовано у Михајиловцу. С. М.СРПСКО-РУМУНСКИ ЛОВАЧКИ СУСРЕТИТродневно братско дружењеШеснаести традиционални октобарскисрпско-румунски сусрети ловаца у Лужницама,окупили су више од три стотинегостију из Румуније, Републике Српске,Црне Горе и Србије. Приликом отврањаових сусрета који се организују под покровитељствомграда Крагујевца, амбасадеРумуније и ЛСС, госте су поздравилиамбасадор Румуније његова екселенцијагосподин Јон Маковеј, помоћник градоначелникаКрагујевца Слађан Радовановић,председник Скупштине ЛСС-а МаркоТица, потпредседник ЦИЦ-а МилорадПеровић, председник Асоцијације ловацаЖупаније Караш-Северин из РешицеЈонесије Георгиони, председник Ловногрегиона “Централна Србија” Томица Радосављевић,председник ЛУ “Шумадија”Бојан Стевановић, затим Станиша Бакрач,у име ловаца Плужина, и ВластимирПродановић, у име ловаца Фоче, БоривојНиколић, координатор сарадње ловацаРумуније и Србије и Мирјана Раденковић,у име српске круне.Током три дана боравка у овом шумадијскомместу и у Дому пријатељстваСрбије и Румуније, гости и домаћини сусе такмичили у припремању ловачкоггулаша, гађању глинених голубова и обучилисе у оцени ловачких трофеја на курсукоји су организовали секретар ЛСС-аАлександар Ћеранић и самосталнистручни сарадник Борис Бајић. Победнициу припремању ловачког гулаша су:секција “Брзан”, друго место заузело јеЛУ “Војвода Милан Обреновић”, а трећеЛУ “Ниш”, а у гађању глинених голубова– Миша Палчић из Велике Плане.Наредни сусрети одржаће се у Румунији– у Белобрешки и на Карпатима, одС отварања манифестације10. до 12. децембра, када ће у Базјашубити постављен камен-темељац за изградњудома пријатељства ловаца Румунијеи Србије. С. М.НА НОВОМ БЕОГРАДУ“Тако је било”Познати ловни радник Србије идугогодшњи члан управе Ловачкогсавеза Србије и секретар Ловачког савезаЈугославије проф. др Миодраг Зечевић,представио је у препуној свечаној салиопштине Нови Београд своју новукњигу аутобиографског карактера „Такоје било“.Велики део књиге посвећен је лову,ловачким дружењима, импресијама смногих сусрета, личним размишљањимаи жељама да се ловство даље развија иунапређује.И овом ауторском књигом професорЗечевић оставио је дубок траг на овимпросторима, посебно ако се зна да је биоактер и учесник многих најважнијихисторијских збивања и догађаја утадашњој Југославији и данашњојСрбији. С. М.Мада се ловиште Ловачкогудружења “Београд”, однекадашњих 38.000 хектара,с колико су газдовали,због велике миграцијестановништва и изградње,смањило на нешто више од20.000 хектара, ипак самодомаћинским газдовањемово удружење сврстава се уводеће у Србији. А примераза то има на претек: само уовој години, за интензивнуисхрану дивљачи, а посебно дивљих свиња,изнето је 27 тона хране, а у кошевима јелагеровано још четири вагона кукуруза.– Пре девет година, овде је одстрељенасамо 21 дивља свиња, а лане чак 130комада – поносно каже дугогодишњипредседник овог удружења АлександарМијаиловић. – С обзиром на то да јена овим просторима ловишта власникземље ПКБ, који има доста обрадивихповршина, и да у приобаљу Дунава иТамиша нема много ремиза за боравакЛУ “ХАЈДУК ВЕЉКО” НЕГОТИНПо зец за већину ловацаЛовишта препуна злата – то би, унајкраћем, био опис 96.432 хектара теренаЛовачког удружење “Хајдук Вељко”из Неготина, јединог у Србији које газдујејеленском дивљачи. Оно што је природадаривала, Неготинци су стручним и квалитетнимрадом искористили, па им у гостечесто долазе домаћи ловци-туристи, баш каои ловачки народ из Немачке, Аустрије, Данске...А ових дана, када по већини српскихловишта има врло мало зечева, Неготинци уовој дивљачи не оскудевају, али...- Лов на зечеве ћемо, као и претходнихгодина, организовати у четири наврата –каже управник Слободан Кастратовић. – УУ ЛОВАЧКОМ УДРУЖЕЊУ “БЕОГРАД”Добри домаћини панчевачког ритаАлександарМијаиловићдивљих свиња, само добромпрехраном успевамо да ихзадржимо на овим теренима.Тако смо у овој сезониодстрелили, до сада, по једногвепра у злату и сребру.Фазанерија, чији је капацитет18.000 фазанчића, велики деоиспушта у ловиште у складу спланом газдовања. Последњихгодина у ово ловиште уносе сеи зечеви, који се кроз размену зафазане обезбеђују у Војводини.У последње три године на ово ловиштепуштено је 300 зечева. Високе су вредностии одстрељени срндаћи. Неки од њих су усребру.– Жеља нам је да побољшамостаросну структуру ловаца. Младе ловцестимулишемо и они су изузетно добриузгајивачи. Зато смо одлучили да свакиловац који проведе један дан радећи нафазанерији, може за награду четвртком ићиу лов на дивље свиње чекањем – истичеМијаиловић. – Месо од крмаче у овомпрвом лову који је организован последњегоктобарског дана око 80 одсто ловаца јеимало зеца. Што се фазана тиче, он ће сеове сезоне ловити осам ловних дана. нанашу срећу, на нашим теренима није билопоплава и високих подземних вода – реферишеКастратовић.Шакал је у поприличној “офанзиви” помногим деловима Србије, а у Неготинује последњих година изузетно бројан. Поовдашњим теренима годишње се одстрелиблизу стотину ових предатора, који пренамноженимогу да постану велике штеточине.Д. Кн.Трајност сарадње– Сарадњу ловачких удружења –некадашњих првих оснивача Ловачкогсавеза Србије, 1896. године – Крагујевца,Београда и Ниша, треба унапредити кроззаједничка дружења и размену искуставаи овековечити потписивањем повеље отројности сарадње – истакао је АлександарМијаиловић.лову чак је три пута је скупље да бисмо ихсачували за даљу репродукцију. Редовниловови на дивље свиње су суботом.Најпречи задатак ловаца нашег удружењаје усвајање новог Статута, чији је нацртдат на зборове ловаца. Зато и законе нетреба доносити преко ноћи и да се пишуван домашаја ловаца јер ми у удружењимаимамо искусне правнике и дугогодишњеловце, који сваку проблематику добропознају. То значи да неће донети ниједнунакарадну одлуку или написати лош чланзакона, а посебно знајући да ми ловцинисмо само одстрељивачи већ прави идоследни заштитари природе и дивљачи.С. Маџаревићснимио: Јарослав Пап- октобар, новембар 2010.- октобар, новембар 2010.26 27

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................ИЛИЋЕВОИзграђен видиковацЈедан од најмањих, али највреднијихловачких актива Ловачког удружења“Шумадија”, Илићево, недавно је довршилоизградњу прелепе ловачке куће,која доминира побрежјем Бешњаје ипредставља један од најлепших шумадијскихвидиковаца.– Замисао смо сложно и остварили изградњомнаше ловачке куће, која је унедренау најлепши део Шумадије, и у очуванојприроди, представља култно местоокупљања не само ловаца овог краја већи љубитеља природе – каже председниковог невеликог актива Горан Мостарац.Тренутак пред отварање ловачке кућеКУЧЕВОЕдукација за најмлађеУ оквиру сталне Акције, коју организује Ловачки савезСрбије на унапређењу еколошко-заштитарске свести младих,у овом градићу на обалама златоносног Пека, организованоје целодневно предавање са приказивањем едукативнихфилмова из продукције Ловачког савеза Србије.Полазници су са пажњом пратили нератора АлександраПантелића, постављали су му бројна питања, а на крају сусе договорили да причу наставе на терену, кроз практичнидео обуке на заштити природе.- Полазници својеврсне школе су положили први испит -каже потпредседник ЛУ “Јелен” у Кучеву Ивица Стојановић.- Сада нам остаје да наставимо са добром праксом, јер то јеинвестиција за будућност.Како смо сазнали, за ловачки подмладак ће током пролећабити организована показна екскурзија са посетом ЗОО вртуу Јагодини, коју ће финансирати локална самоуправа. Токомте екскурзије кучевачки малишани ће улазнице “платити”навиљцима балираног сена са Хомоља и клиповимакукуруза.У изградњи ловачке куће сви су помагалии радили, донирали и радовали сењеном завршетку, али највише најстаријии најмлађи ловац, деда и унук, ДрагишаЖивановић и Милош Бакић. Плацза овај објекат дали су Миладин Миленковићи његов синовац Милан, који нисуловци.Као и што бива у оваквим приликама,завршетак овог ловачког објекта објавиоје и присутнима честитао председникИзвршног одбора ЛУ ”Шумадија” БојанСтевановић. С. М.ДЕСПОТОВАЦОд општинараплац зафазанеријуСкупштина општинеДеспотовац донела је одлукуо уступању плаца наопштинској утрини ван насељеногместа ЛУ „ГорњаРесава“ за подизање новефазанерије.Ловцима овог градаОпштинска комуналнаинспекција коначним решењемзабранила је радфазанерије, која је ималатрадицију дугу око полавека, а била је подигнута напериферији града. Међутим,ширењем насеља, овајловачки објекат нашао се унепосредној близини стамбенихобјеката, па је по новојодлуци о заштити животнесредине „пресуђено“да у односу на фазанеријуприоритет имају куће застановање. З. Г.Најмлађи су са пажњом пратили наратора АлександраПантелићаЛовачко удружење “Зец” у Великом Поповићу,мада се убраја у мање ловачке организације,својим беспрекорним радом ирезултатима с правом се сврстава у водећау Србији. Већ 55 година на ловној картикрупним словима исписано је име овог ловачкогудружење, које у овој српској варошициса својим прелепим ловачким домомпредставља место окупљања и акција, несамо ловаца већ и мештана овог краја.На само 6.000 хектара ловно-продуктивнеповршине 180 ловаца узгаја фазана,зеца, пољску јаребицу и срнећу дивљач. Уздобро газдовање и производњом у својојфазанерији око 7.000 фазанчића, од којихсе велики део уноси у ово ловиште, ловциовог удружења имају чиме и да се поносеу лововима.– Мада на подручју деспотовачкеопштине осим нашег има још два ловачкаудружења, “Горња Ресава” у Деспотовцу иУ Великом ПоповићуЗа све ловце довољно местаГости ловили фазана у РесавиНастављена је сарадња ловачких удружења „Зец“ из ВеликогПоповића и „Срндаћ“ из Житковца код Алексинца: 80 ловацаиз Житковца стигло је у ресавска ловишта на промоцију овогодишњеглова на фазана, која је по одлуци ЛУ „Зец“ почелапетнаестак дана раније него лане.– Побратиме су по доласку у Велики Поповић дочекалипредседници наших шест секција које су им биле домаћини,а по завршеном лову за њих је приређен ручак – рекао нам јепредседник ЛУ „Зец“ Драган Ђурић, који је са својом секцијому Медвеђи угостио највећу групу гостију.Ловци из Житковца имали су одличан улов, свако од њихсе вратио кући бар с једним одстрељеним фазаном, задовољнијер ове врсте дивљачи има мало у њиховом ловишту подноЈастрепца.Позвали су побратиме из Великог Поповића да ускоро дођукод њих, да заједно иду у лов на дивље свиње. З.Г.“Бељаница” у Ресавици, за све има довољноместа за ловне активности – наглашавауправник ловишта ЛУ “Зец” Радиша Милојковић.– Сваке године имамо десетакприправника и код нас је просечна старостловаца 44 године. С оваквом структуромловаца и резултати су видљиви. Интересантноје и то што од оснивања до данасимамо комплетну евиденцију о полагањуловачких испита.Скупштина овог удружења, која има 31члана и чији је председник Новица Димитријевић,недавно је усвојила нов Статуткоји даје нове помаке у развоју лова и ловстваовог краја.– Доста је овде урађено последњих година,од набавке новог возила, нове инкубаторскестанице, изградње ловно-техничкихобјеката до уређења ловачког дома и волијера,бриге о заштити ловишта и другихактивности којима се побољшавају условирада и резултати у ловишту – истиче председникУправног одбора овог ловачкогудружења и један од искусних ловних радникадеспотовачког краја Драган Ђурић. –Ми у Медвеђи и Јасенову имамо ловачкедомове с волијерама, у Богави су фудбалскесвлачионице адаптиране у ловачки кутак,а и у преостале две секције, у Балајнцуи Брестову, приступиће се у уређењу ловачкогпростора.Један од старијих и искуснијих ловацаовог краја, Мирко Радосављевић, који јеловац од 1967. године, поносан је на развојнипут овог удружења, истичући даза то имају заслуге пре свега сами ловции узорно руководство. Овде, како каже,свако зна свој посао јер само уз домаћинскогаздовање резултати неће изостати.Другим речима, шта би било с овом варошицомод око 1.500 становника да немаовако сложну ловачку организацију, којапредњачи у многим активностима.Можда је и ово прилика да побројимои председнике шест ловачких секцијакоји су носиоци доброг рада и активностина терену и од којих зависи даљи развојловства у овом крају: Велики Поповић –Драгослав Стојановић, Медвеђа – ВладанМилојковић, Јасеново – Мирослав Трајиловић,Брестово – Зоран Милановић, Богава– Живорад Ђорђевић и Балајнац – ИгорМилорадовић.Ловце Великог Поповића повезују и побратимскенити с ловцима ЛУ “Срндаћ”из Житковца, с којима размењују ловачказнања и искуства за нове домете у развојулова и ловства.ЛОВЦИ ИЗ ЖИТКОВЦА У ПОСЕТИ ПОБРАТИМИМА У ВЕЛИКОМ ПОПОВИЋУ- октобар, новембар 2010.- октобар, новембар 2010.28 29

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИВЕСТИ...........................................................................................................................................................................САВЕТОВАЊЕ У НИШУСтојан Вијатов: Слика са саветовањаКакоприменитинове законеЛовци из Соколца у посети ЛУ “Чачак”Дружење чачанских ловаца с ловцима из Босне и Херцеговине, тачније,Републике Српске, траје неколико деценија. Редовно су ловци из Чачкаодлазили у Рогатицу у лов на дивље свиње и, наравно, били домаћини својимпријатељима када се ловила ситна дивљач. Чврста ловачка пријатељствакрунисана су братимљењем два ловачка удружења, а узајамне посетебиле су редовне све до последњих ратних дешавања на овим просторима.Прекинуте везе између ова два удружења, и поред неколико покушаја, јошнису настављене. Међутим, крајем прошле године на адресу ЛУ „Чачак“стигао је позив ловаца из Соколца. Управни одбор донео је одлуку да у градпод Романијом отпутују четворица ловаца и тако су отпочела нова ловачкапријатељства.– Дочекали су нас како се само кум дочекује. Дружили смо се два данаи ловили дивље свиње. Имају изванредне терене за црну дивљач и коликосмо успели да видимо, веома богато ловиште – каже искусни чачанскиловац Стеван Ковачевић, који није крио одушевњење након повратка изРепублиике Српске.Чачански ловци потрудили су се да својим новим пријатељима будуи добри домаћини. Последњег октобарског дана, када је отворена ловнасезона на зеца и фазана, са чачанским ловцима заједно су ловила ичетворица ловаца из Сокоца. За сваког госта одстрељен је по један зец ифазан, а након лова настављено је дружење започето претходне вечери.– Драго ми је што смо опет заједно и надам се да ћете нам поново битигости крајем ове године – рекао је Драгиша Ковачевић, поздрављајући своједомаћине из Чачка.И једни и други истичу да су им пријатељства и дружење у првом плану,а лова ће увек бити када се нађу прави пријатељи.У Нишу је недавно одржано саветовањес представницима ловачких удружења натему примене нових закона: о дивљачии ловству, о добробити животиња, о ветеринии о удружењима. Током расправеуказано је на низ заједничких проблемаи отворених питања која се морају решитиподзаконским актима, како би ловачкеорганизације успешно остваривале својуулогу. Било је речи и о могућности организовањаопштинских, односно градских ловачкихсавеза. Ово саветовање оцењено јевеома корисним, јер су се на њему сусрелипредставници ловачких организација, Ловачкогсавеза и надлежних државних органаи институција. С. М.ПОДВИГ НА БЕЉАНИЦИДва трофејаза два минутаОтишао је у комерцијани лов на дивље свиње уловни терен „Србијашума“ на висовима Бељанице,а одстрелио је два вука, и то у року од два минута!Звонко Миленковић, који је истовремено чланловачких удружења „Бељаница“ из Ресавице и „ЈованШербановић“ из Жагубице, власник предузећа„Алуплан“ из Пањевца код Деспотовца, на овај начиностварио је сан ловца с тридесетогодишњим искуством:да улови вука.– На месту “Кленцуш“, у пратњи водича лова, наслабој месечини чекао сам дивљу свињу, а онда сепојавило цело крдо с младунцима. Неочеквано, изшумарка је искочио и вук и кидисао на њих – причаМиленковић.Додаје да је потом нишан усмерио на вука и опалио.Када је овај пао, појавио се други. И њега је оборио јошједним хицем:– Остварио ми се сан да уловим вука. Учествоваосам досад на бројним хајкама на ову двљач, али никаданисам био у прилици да одстрелим ову врсту дивљачи– каже Миленковић.Ову прилику недавно није пропустио, а верује даје у томе успео јер је пажња вукова попустила збогсусрета с дивљим свињама. Није му, вели, жао штоје по ловачком ценовнику платио позамашну сумуза одстрељене вукове јер је обогатио своју колекцијуловачких трофеја. З. Г.ИЗ ЛОВАЧКИХ УДРУЖЕЊАБЕЛУШИЋОрганизација традиционалног ловаВладета Мијајловић, председник ЛУ “Каленић”,Белушић: - Најпречи задатак ловаца мога удружењаје, осим јесењих ловних активности и организацијаШестог традиционалног лова на лисицу, дивљу свињуи предаторе у Каленићу, 25. децембра. Долазакловаца предвиђен је до осам часова а ловиће се до 13 часова. За свеучеснике предвиђен је заједнички ручак уз богату ловачку лутрију.Котизација за госте је 800 динара. Тако ће и ове године Белушићпримити госте из свих крајева Србије.НИШСве више јаребицаНовица Стефановић, председник ЛУ “Ниш”, Ниш:- Наше Ловачко удружење, ове године широкимактивностима обезбеђује храну за дивљач, пре свегајаребице којих је све више у овом ловишту, као ифазане. До сада је обезбеђено 10 тона кукурузаи 5 тона пшенице. Када је реч о јаребицама у двенедеље лова одстрељено је 340, од 700 колика јеквота одстрела. И заиста их има. Што се тиче фазана њега има и уловиште смо до сада пустили 1.750 јединки. Што се тиче зеца, ту нисмозадовољни и зато ће мо из Војводине набавити 100 зечева. Брига оловишту је заједнички задатак и о томе настојимо да остваримо свешто смо предвидели планом газдовања.МРЧАЈЕВЦИНасељавање срнеће дивљачиМилован Белић, председник ЛУ “Радиша Поштић”,Мрчајевци: - Насељавање срнеће дивљачи нашје прворазредни задатак. Већ смо у ограђеноприхватилиште на површини од четири хектара,унели 10 јединки. Завршили смо и радове на домуу Остри, где ће се последње недеље у фебруару одржати Десетиорганизовани лов на лисице са гоничима “Острица 2011”. Наших 350ловаца, интензивно се спрема да наредне године обележи јубилеј овогЛовачког удружења – 50 година постојања. Последње недеље у октобру,у нашем ловишту, почео је јесењи лов. Јаребица се не лови, а фазана изеца, чини се, да има довољно за умерене и одговорне ловце.СУРДУЛИЦАВидиковци, куће, хранилишта...Драган Костадиновић, председник ЛУ “Врла”,Сурдулица: - Чини се да је ово удружење великоградилиште, где се граде ловачке куће, видиковци,хранилишта и солишта. Планирана је изградњадесет оваквих објеката. До сада одстрељено је 20дивљих свиња и набављена је 1,5 тона кукуруза.Међутим, највећи проблем су овде вукови. Виђају се и у по бела дана.Причињавају страховите штете и 200 ловаца овог удружења муку мучида се избори са овим предаторима. Из тих разлога, овде је предвиђенконтинуитет окупљања и сусрета ловаца из свих крајева Србије, првесуботе у марту. Усвојен је и нов статут, чиме је дат новдопринос унапређењу лова и ловства овог краја.ТРСТЕНИКПо новом СатутуЗоран Маринковић: председник ЛУ “РадославБркић”, Трстеник: - Мада је пролећно невреме учиниловелике губитке на дивљачи, у нашем ловишту, почетаклова указује да ће сезона бити солидна. Зеца и фазанаима. Али морамо имати на уму, да наше удружење броји преко 1.800ловаца. Они су удружени у десет ловачких секција, које су затвореногтипа, али ловци једне секције могу гостовати код ловаца друге секције,по дозволи, без плаћања. А њих се за гостовање издаје десет по секцији.Организацију и функционисање овог удружења регулише и нов статут,који је недавно усвојен. Све секције имају своју управу и удружене су уЛовачко удружење, где оставрују своја права. С. Маџаревићснимио: Јарослав ПапЛовна сезона на југу Србијеу ловачким удружењимакренула је неуједначено. Високавегетација, велики бројиндивидуалних произвођачана својим поседима у бербикукуруза и грожђа... Све тоутицало је да део корисникаловишта помери сезону ловаза једну до две недеље.ЈУЖНИ ЛОВНИ РЕГИОНПомерена сезона ловаИз ловишта„Нишава“, НишСезона је отворена у складус календаром лова Ловачкогсавеза Србије, од 17. октобра2010. Дозвољен је одстрелзеца, фазана, пољске јаребице,дивље патке, дивље свиње.У циљу заштите популацијепољских јаребица дозвољен јеодстрел у целом ловишту самоу току првог ловног дана, докје други ловни дан протекаоу забрани одстрела у главнимстаништима пољских јаребицаоко Мораве и Нишаве, на око50 % укупног ловишта. Накондругог ловног дана забрањенје лов пољских јаребица.У ловишту је планиран континуиранииспуст око 2.000јединки фазана, с акцентом насмањење ловног притиска назеца, док ће део вишка кокабити остављен за презимљавањеи испуст крајем фебрура2011. у стаништима фазана.Утакмице паса птичараи обука пасаУтакмице паса птичара иобука паса и даље су примарнеу остваривању финасијскогбонитета.Од 25. октобра до 25. новембра2010. биће одржано низмеђународних утакмица пасаптичара у организације агенцијес Новог Београда – „Грандећерка“.У циљу растерећења бројаучесника, део ,,батерија“ бићеиздвојен у суседним ловиштима:Мерошини, Дољевцу иЖиторађи, чиме је заокруженацелина главних станишта јаребицаи њихова експлоатација уделу продаје ,,мириса“.Значај ловног туризмаУлога туризма у развоју свакеземље је веома значајна.Стратегија развоја туризмамора обухватити и ловни туризам.Улога пољских јаребицаможе бити веома значајнајер је то дивљач која заузимапримарно место, како у ловномужитку, тако и код обукепаса и других манифестација.- октобар, новембар 2010.- октобар, новембар 2010.30 31

ЛОВНА КИНОЛОГИЈАПоентер у Србији некад и сад (2)ПРЕГЛЕД БРОЈА ИЗЛОЖЕНИХПОЕНТЕРА НА НЕКИМ ИЗЛОЖБАМАУ СРБИЈИ 1937.–2010.снимио: Јарослав ПапРаздаљина с које поентер можеосетити јато јаребица при повољнимусловима заиста јеупечатљива. Ни растојања одпреко 60 корака нису ретка. Овоможе бити драгоцена особина на крајуловне сезоне, јер су јаребице тада опрезнеи једино пас који их осети издалекаможе доћи у прилику да их маркира.Све ове особине чине поентера идеалнимпсом за лов на пољске јаребице.Његова је основна улога у томеда, штедећи труд ловцу, уместо његапретражи што пространији терен, дапронађе јата јаребица и да их маркирањемпокаже, омогућавајући успешанхитац. Одстрељена дивљач газнатно мање занима и не показује увекпревелико одушевљење да је донесе,мада и међу поентерима има сјајнихапортера са сувог и из воде.Изразити квалитети поентера каоловачког пса допринели су томе да јеаутор: Михајло Хаџи Павловићу својој недугој историји постао врлопопуларан на свим континентима. Акаква је садашња ситуација с поентеромкод нас у Србији?Од 1878. године, када се први поентерпојавио на тлу Србије, ова раса једоживела два своја „златна“ раздобља,док је данас у очигледним тешкоћама.Стварањем Кинолошког клуба Београд1931. године, чији је идејни твораци „главни мотор“ био пуковникДрагомир Т. Николајевић, поентер јекао раса доживео невиђени процват унашој земљи. Увезени су многи квалитетнипоентери из њихове постојбине,у чему је и српски двор имао врло значајнуулогу. На Првој савезној изложбипаса свих раса, организованој 16. и17. децембра 1937. године у Београду,од укупно изложених 55 паса ловачкихраса (неловачки је био свега 21),чак 42 су били – поентери. У табели једат преглед броја поентера изложенихна неким од републичких, савезних имеђународних изложби организованиху Србији у раздобљу од 1937. до2010. године.Анализом горе изнетих податакаможемо уочити да је број поентера уСрбији крајем прошлог века био заистаимпресиван. У Београду их се 1973.године на Међународној изложби окупилочак 119, што је највећи икада забележениброј поентера изложених нанекој изложби организованој у нашојземљи. На иницијативу аутора овогтекста, у пролеће 1978. године је уАлексинцу, родном месту Миливоја К.Прендића (власника кује Дијане, првогрегистрованог поентера у Србији)организована прослава 100 годинапоентера у Србији, у оквиру којесу одржани саветовања о поентеру,утакмица у раду и смотра поентераиз свих крајева републике. Већ 1979.године основан је у Сокобањи „Поентерклуб“ који је окупио више од300 чланова из читаве Југославијеи из иностранства, и који је нареднихдесет година својим деловањемкроз организовање такмичења ураду и у лепоти као и кроз набавкуквалитетних паса из иностранства,значајно допринео напретку узгојаове расе у нас.После овог, другог „златног“периода у историјату поентерау Србији, наступио је, почеткомовога века, драстичан пад његовебројности у нашој земљи, сводећисе на готово симболичну усадашњем тренутку. Шта је довелодо тако драстичног опадањабројности поентера у нас? Као и увећини таквих случајева, у питањује више чинилаца. С једне стране,драстично је опадала бројност јаребицакао врсте дивљачи која сенајуспешније лови с поентером.Иако је поентер веома успешан улову на сву нашу ситну дивљач,најуспешнији је у лову на јаребице.Смањење њихове бројности (каои бројности фазана, уосталом),праћено драстичним смањењемброја ловних дана или чак потпуномзабраном лова на ове врстекоја је уведена у многим ловачкимдруштвима, није могло остати безпоследица по заступљеност поентеракод наших ловаца. Осим тога,крајем прошлога века наша земљаје прошла кроз можда најозбиљнијеполитичке и економске тешкоће(хиперинфлација, санкције,блокада) у својој новијој историји,што је такође имало поражавајућепоследице по бројност поентерау нас. Многи су терет исхранеовог сразмерно крупног пса, којитоком рада има огроман утрошакенергије, проценили као превеликза свој истањени кућни буџет икрајњи резултат је да се енглескипоентер од донедавно најбројнијерасе птичара у Србији сврстаомеђу бројчано најмање заступљене.Парадоксално, на последњемШампионату Европе за поентере,који је марта ове године одржанна јаребицама пребогатим теренимау околини Ниша, поентернашег одгоја Морган Сандрисана,пореклом из одгајивачнице нашегпознатог одгајивача и кинолошкогсудије Војкана Мишљеновићаиз Сокобање, освојио је титулушампиона Европе и тиме остварионајвећи успех од свих наших поентерау досадашњој историји нашекинологије. Убеђени смо у то даће овај успех дати нови полет узгојуове племените расе птичара унашој земљи јер она то својом лепотоми изузетним ловачким особинамасвакако заслужује.Ред.бројГодинаМесто изложбеБрој изложенихпоентераРЕПУБЛИЧКЕ ИЗЛОЖБЕ1. 1974. Шабац 59САВЕЗНЕ ИЗЛОЖБЕ1. 1937. Београд 422. 1972. Суботица 123. 1974. Нови Сад 414. 1974. Костолац 615. 1975. Шабац 466. 1975. Ниш 397. 1976. Панчево 298. 1976. Ниш 279. 1977. Суботица 610. 1977. Књажевац 211. 1985. Крушевац 1612. 2006. Зајечар 113. 2007. Кобишница 114. 2008. Зајечар 015. 2008. Кобишница 116. 2008. Параћин 617. 2009. Сурчин 018. 2009. Крагујевац 119. 2009. Бечеј 020. 2009. Неготин 121. 2009. Сокобања 022. 2009. Кобишница 123. 2010. Књажевац 3МЕЂУНАРОДНЕ ИЗЛОЖБЕ1. 1970. Суботица 92. 1973. Нови Сад 483. 1973. Београд 1194. 1975. Београд 935. 1975. Нови Сад 756. 1977. Београд 637. 1978. Ниш 188. 2007. Јагодина 109. 2007. Ниш 610. 2008. Београд 1011. 2008. Ниш 612. 2008. Краљево 713. 2009. Зајечар 214. 2009. Шабац 1015. 2009. Параћин 616. 2010. Јагодина 7- октобар, новембар 2010. - октобар, новембар 2010.32 33

...........................................................................................................................................................................ОГЛАСИОГЛАСИ...........................................................................................................................................................................12345678УПОРЕДНИ ПРЕГЛЕД СТАРЕ (ОД ЈУНА 2006.Г.) НАРЕДБЕ ОЛОВОСТАЈУ ДИВЉАЧИ И ТРАЈАЊУ ЛОВНЕ СЕЗОНЕ ПО ПРАВИЛНИКУОД 20.10.2010. ИЗДАТО ОД МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ,ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕСИСАРИЈЕЛЕН, мужјак и младунчеЕВРОПСКИ кошутаДИВОКОЗА, јарацкоза ,јареМУФЛОН, мужјакмуфлонка , јагњеСРНА, срндаћсрна, ланеЈЕЛЕН, мужјакЛОПАТАР кошута ,телеЈЕЛЕН, мужјакВИРЏИНИЈСКИ кошута,телеДИВЉА СВИЊА,вепаркрмачаназима до2 годинестаростиВУК *,мужјаквучица,штенеСТАРИЛОВОСТАЈ15.02-31.0701.02-15.0801.02-31.0701.02-31.0801.01-30.09.01.01-30.0901.10-15.0401.02-30.0901.02-15.0901.02-30.0901.02-15.0901.02-30.09ТРАЈАЊЕ ЛОВНЕ СЕЗОНЕПО НОВОМ ПРАВИЛНИКУЈелен 01.08-15.02кошута и теле 01.08-15.0201.07-31.0101.09-31.0101.01-31.1201.10-31.0115.04-30.0901.09-31.0101.09-15.0201.09-15.0201.09-15.0201.09-15.0201.02-30.0401.01-30.0601.02-30.06 01.01-31.1201.07-31.0101.01-31.12НаДелиблатскојпешчарии Вршачкимпланинаматоком целегодине01.01-31.1201.07-28.02На тер.АПВ строгозаштићена врста9 ШАКАЛ 01.01-31.1210 ЛИСИЦА 01.01-31.1211 ДИВЉА МАЧКА **01.07-28.02На тер.АПВстрого заштићена врста12 КУНА БЕЛИЦА ** 01.02-15.1001.10-28.02на тер.АПВстрого заштићена врста13 КУНА ЗЛАТИЦА 01.01-31.12 01.10-28.0214 ЈАЗАВАЦ15 ЗЕЦ16 СИВИ ПУХ01.12-31.07у АПВ токомцеле године01.01-15.10од 15.12-31.12.дозвољеносамо хватањеживих зечева01.04.-31.07.У семенскимсастојинамаНа осталимтерениматоком целегодине01.07-28.02На тер.АПВстрого заштићена врста15.10-31.1201.08-31.0317 ОНДАТРА 01.04-31.08 01.01-31.1218 ВЕВЕРИЦА01.04-31.07(остало као 01.08-31.03сиви пух)19 РАКУНОЛИКИ ПАС 01.01-31.1220 НУТРИЈА 01.01-31.12ПТИЦЕСТАРИЛОВОСТАЈЛОВНАСЕЗОНАПО НОВОМПРАВИЛНИКУ1 ДИВЉА ПАТКА КРЖУЉА 15.02-31.08 01.09-28.022 ДИВЉА ПАТКА ЗВИЖДАРА 15.02-31.08 01.09-28.023 ДИВЉА ПАТКА ГЛУВАРА 15.02-31.08 01.09-28.024 ДИВЉА ПАТКА ПУПЧАНИЦА 15.02-31.08 01.09-28.025 ДИВЉА ПАТКА РИЂОГЛАВА 15.02-31.08 01.09-28.026 ДИВЉА ГУСКА ЛИСАСТА 15.02-30.09 01.10-28.027 ДИВЉА ГУСКА ГЛОГОВЊАЧАТоком целе године сему АПВ од 15.02-30.0901.10-28.028 ШУМСКА ШЉУКА *** 01.02-30.0901.10-31.01до 500 м Н.В.Преко 500м.н.в. Трајнозаштићена9 ДИВЉИ ГОЛУБ ГРИВНАШ 15.02-31.07 01.08-28.0210 ГУГУТКА 01.10-31.07 01.08-28.0211 ГРЛИЦА 01.10-31.07 01.08-30.0912 ПРЕПЕЛИЦА 01.10-31.07 01.08-30.0913 ПОЉСКА ЈАРЕБИЦА 01.12-15.10 15.10-30.1114 ФАЗАН ИЗ ПРИРОДЕ15.01-15.10Осим фазанапуштенихна полигон01.10-31.01непосреднопред лов01.03-15.1015 ЦРНА ЛИСКА 15.02-31.08 01.09-28.0216 БАРСКА КОКИЦА 01.10-28.0217 СОЈКА 15.02-31.07 01.08-28.0218 ГАЧАЦ 15.02-31.07 01.08-28.0219 ВЕЛИКИ КОРМОРАН ****20 ЈАСТРЕБ КОКОШАР **** 01.02-31.0721 СИВА ЧАПЉА ****Током целе годинеосим на подручијурегистрованогрибњака од 01.02-31.0801.01-31.12На површинамарегистрованогрибњакапо ГПГЛ01.01-31.12У ловишту поГПГЛ ради спречавањаштета01.01-31.12У ловишту поГПГЛ радиспречавањаштета нарибњацимаП.С. Приредио: Дејан МилковПодаци урађени по ПРАВИЛНИКУ о проглашавању ловостајемзаштићених врста дивљачи, трајању ловне сезоне на ловостајемзаштићене врсте дивљачи у отвореним и ограђеним ловиштима,ограђеним деловима ловишта и полигонима за лов дивљачи, као имерама заштите и регулисања бројности популација трајно заштићенихи ловостајем заштићених врста дивљачи од 20 октобра 2010.годинеСлужбени гласник Р. Србије број 75.МАЛИ ОГЛАСИОРУЖЈЕПРОДАЈЕМ заставин карабин8х57, пиштољ Валтер П 38 иреволвер магнум 357. Телефон064/800-39-20. 11286ЛОВАЧКИ ПСИВрхунско легло НКД оштењени11. 9. 2010. О: шампион СрбијеБарон Оф Рајковић Ђуро. М: Видоковаћерка. Тел. 064/19-73-992,Горан.www.kurzhaar-sremcica.com14309ЕРДЕЉСКИ КОПОВ (Трансyлванијан-хунд)женка, четири године,обучена за лов (не иде сувишедалеко), на продају због престанкабављења ловом, 250Е. Телефон064/309-42-89. 13144НЕМАЧКИ оштродлаки птичарии јазавичари оштродлаки из одгајивачницеса гаранцијом! Штенад,млади и ловно обучени пси,повољно. Телефон 063/500-088.www.family-urban.com 101102ТУРИЗАМЛОВ на дивље патке “Падеј-2010”. Контакт особа за излов:063/500-088. Урбан. Слике и видеоо терену и дивљачи на: www.family-urban.com 13146ЛОВАЧКА ОПРЕМАЦЕНОВНИК ОГЛАСНОГ ПРОСТОРАКОМЕРЦИЈАЛНИ ОГЛАСИ И ПР ТЕКСТОВИ:СириШки. Оптички нишани саосветљеном кончаницом “Tasco”и “Еденберг” 1.5-6x42Е, 3-9x40Е,3-9x 50Е, 3-9x56Е 90-120 евра.Двогледи дневни и ноћни. Реддот и RD4X. Телефони: 021/836-328, 063/540-494. 12087АмериЧки уређај за лов и обукуловачких паса-телетакт. Домет100-1600 метара, водоотпорниса гаранцијом. Робу шаљемопоузећем. www.family-urban.com.Телефон 065/500-088-5. 13299Оптички нишани “Тasco”, “Гамо”4x32, 4x40, 8x56, 3-9x32, 3-9x40,3-9x56. Од 40 до 100 евра. Телефони:021/836-328, 063/540-494. 12088ОПРЕМА за вабљење дивљихпатака, гусака: Локери (стампе)плутајуће, фиксне за стрњиштеили са моторизованим крилима,маскирне лежаљке. Телефон065/500-088-5. 13530SWAROVSKI оптика ПВ 3-12x50ЛА4 кончаница, нова некориштена.Цена 1.100 евра. Могућ договор.Телефон 064/11-96-747.8948АМЕРИЧКИ уређаји за одвикавањепаса од лајања и завијања.Делотворност свих уређаја језагарантована! Робу шаљемопоузећем. www.family-urban.comТелефон 063/500-088. 1011001/1 страна (задња корица)....(210 х 305 + 5 мм ван обреза или 182 х 275 мм).....109.000 дин.1/1 страна (поткорица)..........(210 х 305 + 5 мм ван обреза или 182 х 275 мм)......99.000 дин.1/1 страна (унутрашња).........(210 х 305 + 5 мм за обрез или 182 х 275 мм)..........90.000 дин.1/2 стране..............................(182 х 135 или 89 х 275 мм)......................................45.000 дин.1/3 стране..............................(77 х 305 + 5 мм).......................................................30.000 дин.1/4 стране..............................(182 х 65 или 89 х 135 мм)........................................23.000 дин.1/8 стране .............................(89 х 65 или 44 х 135 мм)..........................................12.000 дин.1/16 стране............................(44 х 66 мм).................................................................6.000 дин.Маркица на насловној страни „Ловца”.........................(40 х 55 мм).........................10.000 дин.Инсертација Вашег штампаног материјала - до 8 страна и до формата„Ловца”- 1,5 динар по примерку.На ове цене додаје се ПДВ.АКЦИЈСКИ ПОПУСТ. За уговоре на три или шест месеци дајемо СПЕЦИЈАЛНЕПОПУСТЕ и друге погодности у „Ловцу” и нашим другим издањима.Огласна решења, с декларацијом и доказом о уплати на Е-mail: oglasi@dnevnik.rs, поштом на „Дневник Војводина прес”, Огласно одељење, НОВИ САД, Булеварослобођења 81, или лично у собу 132 на I спрату зграде „Дневника” на истој адреси.МАЛИ ОГЛАСИ: до 20 речи 1.000 динара, свака наредна реч 100 динара. Слатина исте адресе или факс: 021/480 68 80, уз идентификационе податке оглашивача,фотокопију личне карте и доказ о уплати.Уплате на рачун: АIК банка: 105-31196-46Информације на тел. 021/480 68 61, факс 021/480 68 80,e-mail svetlana.vojnak@dnevnik.rsПоследњи поздрав нашем дугогодишњем члану и другаруСтевану Фехеру1972 – 2010који нас је изненада напустио 7. новембраЉубиша Недељковић1933–2010Последњи поздрав ловцу-кинологусекција “Градиште”Кинолошко друство “Гатер”, МерошинаПоследњи поздрав ловном другу и пријатељуСАШИ КОЈИЋУвласнику “Колорпреса” из ЛаповаКако предати мали огласЛовци ЛД “Нови Сад”Света Маџаревић и ловци КрагујевцаПоштовани оглашивачи,Ваше мале огласе за магазин „Ловац” можете предати лично,уз личну карту, у шалтер сали „Дневника” у Новом Саду, Булеварослобођења 81. Можете их послати писмом на исту адресу,електронском поштом наoglasi@dnevnik.rsкао и путем факса на021/480 68 80тако што ћете уз текст малог огласа послати и фотокопију вашеличне карте и доказ о уплати, по ценама које имате у ценовнику.УПЛАТЕ на рачун:АIК банка 105-31196-46,позив на број 189.- октобар, новембар 2010.- октобар, новембар 2010.34 35